Predavanja iz Baza kod Aleksandre TrtovacIz biblioteke i sa časova

Dodatni materijal potražite

http://poincare.matf.bg.ac.rs/~cvetana/Nastava/1011/nastava1011-new.html

1. predavanje Baze (Aleksandra Trtovac)

Uvodjenje automatskog sistema u biblioteku

Danas u Srbiji postoje boblioteke koje jos uvek rade na klasican nacin, dok se u vecini uvodi automatizacija. Kruzni sistem ide od planiranja sistema ka specifikaciji i tako dalje u krug.

PLANIRANJE SISTEMA

EVALUACIJA SPECIFIKOVANJE ZAHTEVA

RAD SA SISTEMOM IZBOR IZMEDJU PONUDJENIH SISTEMA

INSTALACIJA ODABRANOG SISTEMA

.......................................................................................................................................................

Pre uvodjenja sistema treba isplanirati broj korisnika, opremu i uopste sta se uvodjenjem sistema zeli postici.

U Srbiji su trenutno u upotrebi 2 sistema Cobis i Bisis. Sistem Cobis su prvo uvele Narodna biblioteka, Biblioteka Matice srpske i Univerzitetska biblioteka.

Bisis je pokrenut na Univerzitetu u Novom Sadu. Ovom sistemu su se priklonili Gradska biblioteka u Beogradu i veci broj biblioteka u Vojvodini.

Nibis je sistem koji je nastao na Univerzitetu u Nisu.

SPECIFIKOVANJE ZAHTEVA

U ovoj fazi treba da definisemo jasno sta zelimo da postignemo. Da li cemo postaviti samo jedan modul ili vise. Hocemo li to uraditi odjednom ili postepeno. Praksa je da se prvo automatizuje modul katalogizacije.

Vazno je da specifikovanje zahteva radi strucni tim (direktor, strucnjaci). Specifikuju se svi poslovi i oprema i ljudi koji su potrebni.

2

IZBOR IZMEDJU PONUDJENIH SISTEMA

Sistem se bira raspisivanjem tendera. Prilikom izbora sistema cena ne sme da bude najmerodavnija. Dobar sistem je onaj koji najvise odgovara potrebama biblioteke. Prednost Cobis sistema je sto omogucava ummrezavanje u regionu.

Prilikom iybora treba takodje uzeti u obzir opsta i tehnicka pitanja. Opsta pitanja su koliko prostora o zaposlenih treba , a tehnicka pitanja se vezuju za vrstu opreme koja je neophodna. Svaki sistem zahteva specificnu opremunu, na pr. stampace odredjene vrste (treba proveriti dobavljace, cene i sl.).

Veoma vazna je podrska - koliko je sitem moguce prilagoditi tako da podrzava zahteve i potrebe odredjene biblioteke. nekim bibliotekama podrska nije toliko potrebna. Oni su zadovoljni onom osnovnom ponudom, bez potrebe da se nesto prilagodjava i menja).

INSTALACIJA ODABRANOG SISTEMA

Nakon sto izaberemo sitem i nakon sto se to i pravno regulise dolazi do instalacije sistema.

Instalacija se moze obaviti u jednoj fazi (instalacija svih aplikacija), a moze da bude i parcijalna. Prilikom instalacije postoji i testni period (kakve su mogucnosti sistema i kako se uklapa). Korisno je posavetovati se sa ustanovama koje vec imaju iskustvo sa tim sistemom.

RAD SA SISTEMOM

Pocinje uvek od testnog nivoa. Nikada se ne radi odmah u zivoj bazi.

Segment katalogizacije

U testnom periodu se pokaze sta ne valja. Oko 3% zapisa se testira. Prati se da li su potrebe bilioteke zadovoljene. Novi procesi rada treba da lice na stari proces rada.

U Srbiji se trenutno prelazi na Cobis3. Period testiranja traje obicno 3 do 6 meseci.

Svaki segmet rada koji je obuhvacen testnom bazom i sve primedbe se salju da bi se ponudjacu skrenula paznja kao bi inadalje pruzao adekvatnu podrsku. Najvazniji je korisnik, jer zbog njega sve radimo. danas korisnik ne dolazi po knjigu samo vec po informacije. Korisniku treba omoguciti da ima interaktivni odnos sa bibliotekom (predlozi, sugestije i sl.).

Trenutak prelaska na pravi sistem moze takodje da pokaze nedostatke. Nakon nekog vremena dolazi do faze vrednovanja sistema.

3

EVALUACIJA

Vrednujemo da li je sistem koji nam najvise odgovara, da li najvise odgovara nasim zahtevima, kako se pokazuje u radu sa korisnicima i sl.

Svaka sluzba (obrada, nabavka, pozajmica i sl) u biblioteci vodi evidenciju o tome kao se sistem uklapa u taj segment rada. Koliko se ceka knjiga, koliko je jednostavna obrada, koliko knjiga putuje od nabavke do magacion, koliko je pretrazivanje poboljsano i sl.

Evaluacija je vazna i radi konkurentnosti. Vrse se razne ankete koje nam pomazu da vidimo koliko je baza dobra i korisna. Ukoliko se utvrdi da sitem ne odgovara moze se i promeniti.

Nakon evaluacije prave se statistike.

Nakon svega ovoga ne prestaje implementacija, vec ponovo prolazi kroz sve faze u nekim koracima.

Retrospektivna katalogizacija

To je jedan od automatizovanih procesa. Obrada starog fonda biblioteke moze se obaviti retrospektivnom katalogizacijom ili retrospektivnom konverzijom.

Retrospektivna konverzija podrazumebva presnimavanje listica i prbacivanje u masinski citljiv oblik. To je ponekad veoma tesko jer su listici u klasicnim katalozima pisani rukom i necitki, pa moze doci do gresaka. Program OCR ne moze to da prepozna.

Retrospektivna katalogizacija se radi sa knjigom u ruci ili preko topografskog listica. Uglavnom se zapisi preuzimaju. Biblioteka Matice srpske je unela celokupan svoj fond.

4

Predavanje A. Trtovac (iz biblioteke)

Od kraja 1988 godine, prema odluci savezne komisije Jugoslovenslavije, Institut informacijskih znanosti iz Maribora dobija na tenderu mogućnost na napravi sistem za automatizaciju biblioteka u Srbiji. Program je testiran 1988. godine. Sledeće 1989. godine je poceo da funkcioniše Kobis sistem. Na serveru u Mariboru postoji baza podataka u koju su uključene i baze Ubiverzitetske biblioteke, Biblioteke Matice srpskei Narodne biblioteke Srbije. Koordinator je do 1992. godine bila Univerzitetska biblioteka.

Moduli

Počelo se od modula katalogizacije. Na taj način je stvaran i elektronski katalog. Obuhvatao je bibliografske podatke o publikacijama i podatke o stanju fonda.

Od 1991. godine nakon prekidanja veza zbog ratnog stnja, svako radi na svom serveru. Format na kome se radilo u Srbiji nije usavršavan, dok su Slovenci svoj razvijali.

Osim što su se pokifale veze između republika, nije postojala saradnja ni među bibliotekama. Svaka biblioteka je radila samo u lokalu i među njima nije postojala komunikacija.

Takvo stanje traje do 2002 godine (10 godina se pre toga radilo u lokalnoj bazi). Za to vreme Matica srpska iz Novog Sada retrospektivno unosi svoj fond.

Na predlog IZUMA sistem se ponovo oživljava. Iako je bilo i drugih izbora mi smo se ipak opredelili za Kobis. Ovaj sitem su usvojile i ostale bivse republike osim Hrvatske.

Stvara se nova objedinjena baza, na osnovu univerzitetske mreze kojoj se priključuju Narodna biblioteka Srbije, Univerzitetska biblioteka i Biblioteka Matice srpske. Tako je omogućeno preuzimanje zapisa i saradnja između svih ovih centara. Pre 2002. godine radilo se samo u modulu katalogizacije. Godine 2003. Tempus projekat omogućava saradnju i nastaje sistem Kobis net u kome sve biblioteke povezuju svoje baze u zajedničku, i sada je moguće preuzimati zapise iz svih baza.

Modul pozajmice

Univerzitetska biblioteka je prva u Srbiji uvela ovaj modul. Pozajmica je moguća samo nad onim podacima koji su već uneti u bazu. Modul pozajmice je sistem koji ima podatke o svim članovima, ustanovama i uopšte korisnicima usluga. Omogućava i izradu raznih vrsta ispisa. Modul pozajmice ima deo koji se bavi pisanjem napomena, učlanjenejm, pozajmicom, zakasninama. Prilikom učlanjenja uzimaju se razni podaci o korisnicima

5

Opcija Moja biblioteka nudi korisnicima mogućnost da se obaveste o tome šta dugiju, koji su rokovi vraćanja i kada im ističe članarina.

Od 2011. godine biće omogućeno i naručivanje i rezervacija od kuće.

Razvoj formata vezanih za baze podataka u bibliotekama – iz starog interfejsa se prelazi u novi, a to je Kobis 3.

Modul pozajmice omogućava i ispise statistike – korišćenje literature, broj poseta po kategorijama korisnika, koje publikacije su najčešće korišćene prema UDK sistemu. i sl.

sledi tekst sa interneta

Почетак аутоматизоване каталогизације

После свих припрема и куповине сервера, НБС и БМС су кренуле 1989. године да граде своје локалне електронске каталошке базе, у оквиру југословенског система узајамне каталогизације. Софтверска платформа тог система је била IZUM-ов пакет за каталогизацију и библиотечко пословање, ранија верзија данашњег COBISS-а, тзв. ATLASS.

Такав режим рада је трајао све до избијања рата, 1992. године, када је IZUM на НБС серверу инсталирао до тада креиран узајамни југословенски каталог, који је могао да се претражује преко терминалског OPAC-а. Све веће библиотеке у Србији, које су биле учеснице у изградњи некадашњег јединственог библиотечко-информационог система, наставиле су да обављају каталогизацију на затеченој софтверској и хардверској платформи, свака у свом локалном окружењу.

Од тада, чак и оне библиотеке које су биле у поменутом систему, све мање стручно сарађују. Рад српских библиотека од 1992. до 2001. године може се окарактерисати повлачењем у сопствена локална окружења, што је довело до суочавања с многим проблемима који су настали због убрзаног развоја модерних технологија и информатичког друштва уопште, с једне стране и због последица назадовања за време десетогодишњег недемократског режима у Србији, ратова и санкција међународне заједнице с друге стране.

Министарство за науку Републике Србије 1992. године финансира израду српског програма за каталогизацију BISIS. После две године, финансирање престаје, а оформљен тим са Математичког факултета у Новом Саду, који је започео рад на овом пројекту, наставља сам да развија започет софтверски пакет. Паралелно с тим, развија се и библиотечки програм BIBLIO, на бази UNESCO-вог програма ISIS, на DOS оперативном систему, са могућношћу повезивања преко Novell мреже, као прелазно решење до поновног успостављања система узајамне каталогизације. Око 2000. године појавdwљује се и Windows верзија овог програма.

Поред ових, појављују се и други програми. Неки су инсталирани у стотинак библиотека, неки у десетак, а неки су се правили по наруџбини појединих библиотека, очекујући да могу да се реализују за пар месеци. Групе аутора библиотечких програма су се истом брзином растурале, са којом су се и састављале, а програми су остајали недорађени или постајали технички, или у погледу примене библиотечких стандарда – застарели.

6

Већина ових програма нема могућност WEB OPAC-а, а велики број и данас фунционише у off-line режиму.

Године 1998. BMS и YBIN, а 2001. године НБС и УБСМ напуштају стару верзију програма COBISS на VAXплатформи, и у сарадњи са IZUM-ом, инсталирају COBISS програмску опрему са ALPHA серверима. То је била почетна фаза за формирање узајамног каталога спајењем локалних каталога ове четири установе, на истој платформи.

3.3 Почетак аутоматизације циркулације и осталих функција

У НБС и БМС користи се само онај део модула COBISS2 Позајмице који се односи на упис корисника, штампање чланских карата са бар-кодом, благајничко извештавање. Разлози за овакву праксу су организационе природе, а у НБС највише због високог процента електронски необрађених публикација које се налазе у њеном фонду.

Као позитиван пример, навешћу Универзитетску библиотеку у Београду, у којој је почетком 2004. године заживела аутоматизација циркулације, са онолико разноврсних могућности колико COBISS модул за овај део библиотечке праксе пружа.

4. Преглед аутоматизованих библиотечких функција са аспекта целе земље

Техничка опремљеност библиотека је веома лоша, при том не мислим само на поседовање одговарајућих компјутера и пратеће опреме, већ и на изграђеност локалне рачунарске мреже и приступ Интернету. Српско библиотекарство карактерише велики број малих библиотека са библиотечким радницима који, у већини случајева, немају ону врсту знања која су везана за специјализацију услуга у савременом библиотекарству. Нарочито бих истакла како су школске библиотеке угрожене: без рачунарске мреже су готово све, неке имају само по један PC, а у најбољем случају имају модемски излаз на Интернет.

Многе јавне библиотеке су тек у протеклих годину дана кренуле у израду пројеката за изградњу локалне рачунарске мреже. Неке од њих су успеле да се прикључе на Академску мрежу, а остале, које су далеко од постојећих телекомуникационих чворишта, сналазе се на разне начине: оптички се повезују до најближег провајдера, успоставлјају бежичну или кабловску везу са приватним провајдерима, обезбеђују ISDN или ADSL прикључак, што им додатно оптерећује ионако неадекватан буџет.

4.1. Online узајамни каталог и OPAC;проценат библиотека које учествују у његовој изградњи

Седамнаестог фебруара 2003. године, успостављен је систем узајамне каталогизације у Србији, као прва фаза реализације пројекта „Виртуелна библиотека Србије”, тако што је IZUM формирао узајамни каталог и инсталирао софтверски модул узајамне каталогизације, поред већ постојећих. Формирање узајамног каталога је обављено обједињавањем електронских каталошких база: Библиотеке Матице српске са 750 000 библиографских записа, Народне библиотеке Србије са 430 000 записа, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду са 98 000 записа и Југословенског библиографског информацијског института са 390 000 записа. На самом старту, узајамни каталог је имао око 1 300 000 записа.

7

У овом тренутку, српски узајамни каталог COBIB.SR има 1 565 000 записа. У систему раде 43 библиотеке, активне чланице система, а десетак библиотека су у припремној фази за укључивање. Online међубиблиотечка позајмица још није укључена у систем.

Ако посматрамо укупан број регистрованих библиотека у Србији, проценат библиотека које учествују у изградњи online узајамног каталога би био нешто мањи од 2,5%. Ми не одбијамо ниједну библиотеку да постане чланица система, па ни школске, али библиотеке у основним и средњим школама су специфичне: имају мале и ретко занимљиве фондове, лошу техничку опремљеност, телекомуникациону инфраструктуру никакву, недовољан стручни кадар, лошу финансијску ситуацију. Тако, тренутно немамо ниједну библиотеку овог типа у систему.

Ако издвојимо само јавне, академске и специјалне библиотеке, можемо рећи да око 10% библиотека ових типова активно учествују у изградњи система узајамне каталогизације. Ако узмемо у обзир то, да наш систем развијамо само 2,5 године, можемо очекивати да ће се убрзо овај проценат знатно повећати.

Има покушаја развијања WEB OPAC-а појединачно, за локалне електронске каталоге библиотека које нису у систему узајамне каталогизације, на другим програмским платформама. Колико је таквих каталога, тешко је прецизно рећи, с обзиром на то да не постоји ни један други узајамни ни централни каталог у Србији, који би обједињавао бар оне електронске каталоге који се израђују на истој софтверској платформи.

5. Порекло – извор софтвера за библиотечку аутоматизацију

Једини софтверски пакет у Србији који обезбеђује рад у режиму online узајамне каталогизације је COBISS, власништво IZUM-а. Остали програми који се користе су домаћи, у власништву неке институције, приватних фирми или лица. Колико сам успела да сазнам, из статистике Мрежа библиотека Србије, има их преко 10.

Овде ћу навести само неке:

BISIS развија Природно-математички факултет и Факултет техничких наука у Новом Саду, од 1992. године на ORACLE платформи. Инсталиран је у 18 библиотека (8 факултетских, 1 универзитетска, 6 јавних и 3 специјалне). Нема централни каталог који је доступан корисницима преко Интернета. Имплементиран је UNIMARC стандард и функционише размена библиографских података између локалних база преко server-client апликације.

NIBIS развија Машински факултет у Нишу од 2003. године у програмском језику Java.

Програм је наручила Народна библиотека у Нишу, где је апликација и инсталирана. Користи UNIMARC формат, у развоју је и тренутно није доступан WEB OPAC.

BIBLIO/WIN ISIS је модуларни пакет за библиотечко пословање који је урадио UNESCO, и понудио за бесплатно преузимање. Формат записа је UNIMARC. Од 1992. године, разне групе информатичара (једна је била из НБС) су прилагођавале овај пакет својим потребама. Тако су настали програми BIBLIO за DOS оперативни систем, и WINISIS за Wdwindows платформу. Ово је програм који је најраспрострањенији у Србији, (BIBLIO у 95 библиотека, WINISIS у 55 библиотека), а требало је да представља прелазно решење до формирања система узајамне

8

каталогизације у Србији. Конверзија база је могућа, под условом да је избор поља и потпоља коректно постављен и да се унос података вршио по стандарду.

PERGAM је развијао мали тим стручњака од 1995. године на Clipper-у. Инсталиран је у 9 библиотека, више се не развија.

Следи списак програма који су инсталирани у мањем или већем броју библиотека: MMARC, UNILIB, B++, SZIREN, LITTERIS. Списак није коначан. Већина ових програма се више не развија, а тимови који су их направили су се распали.

Заједничке карактеристике ових апликација:

- програмски пакети се нису развијали (бар у последњих 5 година) у консултацији са НБС или БМС, које иначе имају кључну улогу у прописивању националних каталошких правила,

- цена није транспарентна, формирана је парцијално,

- не постоји институција која обједињава стручњаке из области технике и библиотекарства који заједнички развијају пакет.

6. Главне препреке за комплетну аутоматизацијуу библиотекама

Препреке у вези са реализацијом комплетне аутоматизације у библиотекама, поделила бих у 2 групе:

1. Препреке за активно учешће у систему узајамне каталогизације:

- некоординирани приступ на националном нивоу,

- несхватање руководеће структуре у неким библиотекама и у неким органима власти, колики је значај online узајамног каталога,

- незаобилазни финансијски проблеми у вези иницијалних трошкова и сталног финансирања система,

- неразвијена информациона и комуникациона структура (неинсталирана локална рачунарска мрежа, необезбеђен присуп Интернету),

- отпор библиотекара због страха од промена, нестручности и ниског нивоа стандардизације у библиотеци.

2. Препреке за увођење аутоматизације у свим сегментима библиотечке праксе, генерално:

- недостатак финансијских средстава за набавку потребне рачунарске опреме и изградње у локалне рачунарске мреже,

- недостатак финансијских средстава за набавку софтвера и његово одржавање,

- низак ниво стандардизације у библиотеци, недостатак финансијских средстава за службене посете установама у земљи и иностранству, семинаре, конференције, где би могла да се добију нова сазнања релевантна за организовање рада у одређеном сегменту,

9

- страх од новина које доноси реорганизација у неким сегментима пословања,

- недостатак уско стручно оспособљеног кадра који би анализирао и спровео одговарајуће промене до краја,

- неразвијена информациона и комуникациона структура (неинсталирана локална мрежа, необезбеђен присуп Интернету.

7. Искуства у инетернационалној сарадњи у области библиотечке аутоматизације

Прва фаза реализације пројекта Виртуелна библиотека Србије, реализована је захваљујући донацији Фонда за отворено друштво. Из поменуте донације, било је обезбеђено:

- финансирање израде пројекта ВБС,

- куповина 4 ALPHA сервера за најважнија библиотечка чворишта система,

- плаћање плугодишњих COBISS лиценци за библиотеке осниваче ВБС система,

- финансирање почетних COBISS курсева, по инсталацији узајамног каталога,

- куповина мрежне опреме за Центар ВБС, као и рачунара за електронску учионицу у НБС,

- стручне посете IZUM-у…

Донација Tempus програма Европске Уније је поред осталог, омогућила укључење универзитетских библиотека у Београду, Нишу и Крагујевцу и великог броја факултетских библиотека у систем узајамне каталогизације обезбедивши им:

- 2 ALPHA сервера,

- COBISS лиценце за један дужи период,

- финансирање стручне обуке за рад у систему узајамне каталогизације, - финансирање штампања COBISS приручника.

Трећи вид позитивног искуства у међудржавној сарадњи на развоју аутоматизације у библиотечкој делатности је сарадња са Словенијом, посредством IZUM-а. У оквиру те сарадње, у више наврата смо добијали донације за:

- боравак већег броја српских стручњака из области информатике и библиотекарства у Марибору ради пружања техничке помоћи,

- учешће српских стручњака на COBISS конференцијама (као што је то случај и ове године),

- рачунарску опрему за поспешивање развоја система узајамне каталогизације у Србији на COBISS платформи.

Овом приликом бих се захвалила IZUM-у на успешној сарадњи на развијању система Виртуелна библиотека Србије, а пре свега на великој стручној помоћи коју смо добили од IZUM-ових стручњака за разне послове из области библиотечке делатности: од инсталације разних

10

софтверских компоненти, стручне обуке библиотекара, до овладавања разним сервисима који спадају у надградњу система.

8. Очекивања у вези CEI програма на пољу библиотекарства

Систем узајамне каталогизације у Србији не би заживео без ове три набројане донације. Прва фаза развоја овог система завршена је још прошле године, а последња година је била кључна у томе да се покаже да овај систем има виталности да опстане.

Међутим, његов даљи развој обухвата:

- укључивање нових библиотека у чланство система Виртуелне библиотеке Србије;

- увођење аутоматизације у све сегменте библиотечке праксе у библиотекама које већ раде у систему;

- повезивање постојећег система са новим, савременим пројектима у области модерног европског библиотекарства.

Представници CEI програма на овој Конференцији имају могућности да се упознају са разним аспектима у развоју библиотечко-информационих система у Србији, што им може дати идеју како да се помогне српским библиотекама у инсталацији неких сервиса пожељних у модерном библиотекарству, како би оне успешно наставиле повезивање са мрежом европских и светских библиотека.

Та помоћ би могла да обухвати:

- набавку конкретне додатне рачунарске опреме за библиотеке, активне чланице система узајамне каталогизације, како би код њих заживеле све важније библиотечке функције;

- финансијску помоћ библиотекама које тек треба да створе услове за укључење у поменути систем, како у набавци основне рачунарске опреме, тако и у вези иницијалних инсталацијских трошкова,

- специјализовану обуку библиотекара за рад у аутоматизованој библиотеци кроз семинаре, курсеве и стручне посете напреднијим библиотекама.

11

Sledeće predavanje iz Baza podataka kod A.Trtovac

LC MARC

Baza podataka za zapise u MATC formatu. Bazu distribuira Kongresna biblioteka. U širem smislu to je katalog Kongresne biblioteke. Ova baza nudi zapise na nivou godišnje pretplate.

I faza

integralni deo čine monografske publikacije na engleskom jeziku, obrađene u MARC formatu. Postepeno su dodavani i drugi jezici na latinici (od 1975. do 1977.). Od 1979. godine uvode se i zapisi na drugim pismima.

Nivoi zapisa monografskih publikacija:

puni CIP minimalni inicijalni

II faza

Uvođenje zapisa u LC MARC bazu podataka na nelatiničnim pismima – ruska i srpska ćirilica, hebrejsko pismo i ostala ne latinična pisma.

1973. – počinju zapisi za kartografske publikacije

1975. – zapisi za serijske publikacije. Program CONSER proverava tačnost zapisa za serijske publikacije.

1981. – zapisi za muzikalije

1999. – zapisi za softver

Sve su to zapisi koji se nalaze u LC MARC bazi podataka i mogu se kupiti u godišnjoj pretplati. Baza se stalno dopunjuje. Zapisi koji su stariji od 168. godine i nalaze se na listićima unose se preko dva prokjekta RECON i REMARC.

REMARC je retrospektivno unošenje zapisa. Oko 4,5 miliona zapisa je prebaceno u LC MARC. Svi zapisi su na latinici, a nelatinična pisma su transliterovana.

U prvoj fazi svi zapisi su mikrofilmovani i prodavani. Postojali su i CD-ovi sa zapisima.

12

Bibliografski servisi

To su računarski sitemi koji nude kataloške i srodne proizvode- Pristuo je danas on line.

Bibliotečki servisi su veliki on line katalozi.Mogu se dobiti zapisi i lokacijski podatak u kojoj se biblioteci nalazi ta publikacija. Upiti moraju da budu u propisanoj formi. Da nas je najprisutniji način preko kontrolnih brojeva – ISBN, ISSN, LCCN. Trebalo bi da svaki od ovih brojeva bude jedinstven. Kao najsigurniji pokazao se LCCN (kontrolni broj Kongresne biblioteke).

Važno je da se može pristupiti zapisu u MARC formatu. Zapis se proverava pa tek onda preuzima. U najboljem slučaju nakon preuzimanja doda se samo lokacijski zapis.

Najpoznatiji bibliotečki servisi

OCLC

RLG ----RLIN baza

IAS

Ovo su tri američka proizvoda

SIBIL – francuski

OCLC

Sa neta

Online Computer Library Center - Onlajn kompjuterski bibliotečki centar

Misija OCLC je da poboljša pristup svetskim informacijama i da smanji bibliotečke troškove tako što nudi usluge za biblioteke i njihove korisnike. OCLC je vodeći globalni servis za saradnju među bibliotekama koji pomaže bibliotekama tako što korisnicima nudi pristup znanju.

OCLC su osnovali rektori univeriteta u SAD 1967.g. kako bi se omogućio pristup sa jednog mesta svim izvorima informacija u svim bibliotekama i kako bi se na taj način smanjili troškovi obrade za svaku pojedinačnu biblioteku. OCLC je neprofitna organizacija čiji su članovi biblioteke, informacioni servisi i organizacije posvećene omogućavanju javnog pristupa znanju i informacijama. Danas OCLC ima 69.000 biblioteka članica u 112 zemalja sveta.

13

OCLC biblitekama članicama pruža razne vrste usluga: katalogizaciju, razmenu metadata podataka, sisteme za upravljanje sadržajima i bazama podataka, isporuku dokumenata, upravljanje digitalnim zbirkama, referensne usluge itd. OCLC je najveći konzorcijum biblioteka na svetu.

Najpoznatiji servis OCLC-a svakako je WorldCat, to jest svetski katalog koji krajem 2008. godine sadrži preko 110 miliona bibliografskih zapisa, 1,5 milijardi lokacijskih podataka za dokumente na više od 470 jezika.

Narodna biblioteka Srbije nije članica OCLC Konzorcijuma, ali je pokrenula proceduru da to uskoro postane.

predavanje

OCLC je regionalniracunski centar akademskih biblioteka u Ohaju. Osnovan je 1967. godine, a 1970. godine počinje da proizvodi of line kataloške zapise.

Nakon 1980. postaje internacionalno orijentisan.

u OCLC mogu da učestvuju svi tipovi biblioteka bez obzira geografski položaj.

Biblioteke koriste OCLC za on line kataloge, preuzimanje podataka, uključivanje svojih baza.

Šta omogućava OCLC:

Regionalno priključivanje biblioteka (preko regionalnih sporazuma). Biblioteke se organizuju kao konzorcijumi. Onda OCLC instalira regionalnu mrežu. Naša zemlja preko Kobis neta razmenjuje podatke. Glavni izvor je u Sloveniji.

OCLC ima zapise na preko 470 jezika iz više od 170 država.

Katalog OCLC baze se zvao On line union catalogue a sada World CAT i predstavlja najveću bazu sa unikatnim zapisima. Bazu čine zapisi dobijeni pretplatom i zapisi biblioteka članica. Najveći broj zapisa je LC MARC, a tu su i zapisi CATLINE, AULINE, CANMARC (kanadski), UKMARC (Britanska biblioteka), EUR-OP (zapisi za službene publikacije Evropske umije).

Od 1970.godine uvode se nove biblioteke članice u WORL CAT bazu i one donose svoje zapise.

Ova baza nema duplikate. Ako članica baze ne može da nađe zapis koji želi da preuzme, onda ga ona sama kreira. Postoji dogovor o količini podataka koji se unose. Tada naš zapis postaje integralni deo baze. Kongresna biblioteka ima pravo da prekrije zapis u bazi svojim zapisom.. U OCLC postoji normativna kontrola. Kreatori i redaktori vode računa o bazi. Postoji grupa redaktora koja može da vrši redakciju tuđih zapisa.

Naše biblioteke nisu članice WORL CAT.

14

Postoji CLOUD sistem – to je sistem koji postoji samo na netu..nema servera. To je zakupljeno mesto na internetu.

IAS

Ovaj sistem je namenjen manjim bibliotekama. Ima oko 20 miliona zapisa. Sadrži tekuće i retrospektivne zapise. Članice sistema mogu da pristupe preuzimanju zapisa. Pretraživanje se vrši preko numeričkih oznaka ili indeksiranih termina. Nijedna biblioteka nema pravo da prepravlja zapise drugih biblioteka.

ITS

Prvi bibliotečki servis koji funkcioniše potpuno on line. Napravljen je 1977. godine. Sastoji se takođe od LC MARC zapisa. To su tekući zapisi, kreirani u poslednjih 5 godina (ovo proveriti).

Poseduju zapise za audiovizuelnu građu.

OPAC katalozi

Predstavljaju uvid u fond jedne ili više biblioteka. Katalog mora da bude vidljiv sa svakog mesta. OPAC je namenjen korisnicima.

Postoji:

I generacija – farzno indeksirani

II generacija – navođenjem ključnih reči

III generacija – pretraživanje moguće i u padežnim i glagolskim oblicima. Najrelevantniji zapis dobijamo na prvom mestu.

Zapisi se ažururaju na svakom nivou. OPAC je integrisani sistem svih modula koji se koriste u biblioteci. Povezan je sa segmentom katalogizacije i segmentom pozajmice. Tako su sve promene odmah vidljive. Za pretraživanje koristi meni.

15

Sledeće predavanje iz Baza kod A. Trovac

Kontrola cirkulacije

Sistem za pozajmicu mora da obezbedi podatke o jedinici koja se pozajmljuje, koja osoba je pozajmljuje, podatke o tome koja publikacija je pozajmljena i kada ce biti ponovo na raspolaganju drugim korisnicima, mogucnost ispisivanja opomena.

Ciljevi koje treba da ispuni:

da upise i odrzava sve podatke vezane za transakcije rukuje prekoracenjima rokova, kaznama, penalima. da preko OPACA pruzi informaciju o stanju fonda da obavesti o rezervacijama

Ovakav sistem smanjuje vreme neophodno za neke posove. Povecava se efikasnost.Lakse se upravlja fondovima. Olaksana je evidencija o korisnicima. Vodi se tacna i precizna statistika (o peti korisnika, izdatim publikacijama i sl).

Neophodno je da modul pozajmice bude povezan sa OPAC-om. Takodje je vazno da biblioteka propise jasna i precizna pravila o radu sa korisnicima (broj knjiga koje je moguce pozajmiti, vreme pozajmice, kazne i sl.).

Izdavanje publikacija i informacije o publikacijama su sadrzane u bar kodu. Neophodno je da sadrzi inventarni broj ili ISBN broj, koji nije dovoljno stabilan. Bar kod sadrzi uglavnom inventarni broj, signaturu, naslov, autora.

Bar kod na clanskoj karti nosi podatke o korisniku – ime i prezime, adresu, maticni broj.

Clanske karte mogu biti dvojake. Da vaze za ceo univerzitet ili da vaze samo za biblioteku u kojoj su izdate.

Vracanje publikacija

Zahtevi koje treba da ispuni:

evidencija kasnjenja produzavanje rokova drzanja knjiga naplata penala rezervacije, automatsko obavestavanje narednog korisnika o tome da li je publikacija

slobodna provera dostupnosti publikacije preko OPAC-a

Programska kontrola onemogucava da korisnik pozajmi novu publikaciju dok ne vrati ono sto duguje. Kada su sitemi vise biblioteka povezani to se onda kontrolise u svim tim bibliotekama. Kod nas to nije tako.

16

Opomene se izdaju sa informacijom o signaturama i naslovom knjiga koje se duguju. Ponekad sadrze i sire podatke.

Bibliotecka statistika

Na osnovu statistike mozemo da vidimo koji korisnici su najaktivniji, koje publikacije se jajvise koriste (sto predstavlja koristan podataka za planiranje nabavke ili revizije). Statistika nam omogucava da izradjujemo i godisnje izvestaje o radu sa svim vaznim podacima o poslovanju. Daje nam uvid u optrecenost pojedinih radnih mesta u toku godine.

Medjubibliotecka pozajmica

Preteca ovom servisu je prepisivanje knjiga u manastirima u srednjem veku.

Danas medjubibliotecka pozajmica funkcionise u okviru grada, zmlje, sa inostranstvom, preko biblioteka ili razlicitih agencija koje se bave tom uslugom.

Faze koje cine medjubibliotecku pozajmicu:

podnosenje zahteva (popunjavanje formulara), informisanje o ceni usluge. Ponekad biblioteka ima godisnju pretplatu.

podnosenje zahteva elektronskom postom ili preko servisa, on line. obrada zahteva. Da li je moguce poslati knjigu ili samo skenirati njen jedan deo.

Vazno je da se postuju rokovi i uslovi (predvidjeni ugovorom), kao i autorska prava. cuvanje podataka o izvrsenim transkacijama – zbog statistike i opravdanosti postojanja

te usluge.

Servisi za medjubibliotecku pozajmicu u inostranstvu.

Nasa zemlja koristi tri servisa – BLDSC, SUBITO, TIBORDER

BLDSC

To je sistem koji cini veliki broj baza podataka, pod centralnom bazom koja se zobe Boston spa *ne znam kako se pise.

Vrsi se pozajmica celih knjiga, delova knjiga, clanaka iz periodike. Mogu’e je pozajmiti, kupiti ili besplatno pristupiti 20.000 elektornskih casopisa, 5 milina naucnih radova i clanaka u bazi.

SUBITO

Objedinjuje biblioteke nemackog govornog podrucja. Osnovan je 1994.godine. Poseduje publikacije 21 izdavaca medju kojima je i Elzevir (od 2009.). Velikom broju periodicnih publikacija se moze slobodno pristupiti. Centralna baza je baza Univerzitetske biblioteke u Regenzburgu u saradnji sa Tehnickim univerzitetom u Minhenu. Omogucen je pristup 40.000 naucnih casopisa. Veliki broj casopisa nudi besplatan pristup punom tekstu. Univerzitetska biblioteka iz Beograda saradjuje sa ovim servisom.

17

TIBORDER

Servis Nacionalne biblioteke Nemacke za nauku i tehniku. Informacije obezbedjuje preko servisa koji se zove Get info. Poseduje bazu podataka u punom tekstu, iyvestaje o nau;nim israzivanjima i naucnim dostignucima, o standardima i sl.

Osim saradnje sa servisima postoji i mogucnost medjubibliotecke pozajmice direktno iymedju biblioteka.

Kontrola periodike

Automatizacija rada sa ovim publikacijama je najslozenija. Serijske publikacije imaju specifican nacin izlazenja, inventarisanja, obrade.

Preoblemi su sledeci:

promena periodicnosti izlazenja promena naziva spajanje naziva brojevi kasne s prispecem dolaze dvobroji (sto nije bilo predvidjeno) izlazenej tematskih brojeva promena izdavaca problemi skladistenja (izlazi vise brojeva nego sto je predvidjeno) problemi povezivanja

Svi ovi problemi su prisutni i u automatizaciji sistema.

da imamo izbor naslova za narucivanje samo narucivanje da se pretplata automatski obavlja da baza podataka o dobavljacima i didtibuterima bude jedinstvena (ya monografske i

periodicne publikacije). da se moze pratiti prijem brojeva i da se vrsi automatska reklamacija da stanje godista i brojeva bude vidljivo i na OPACu da bude omoguceno da se tematski brojevi mogu pozajmljivati (nezavisno od

periodike). da postoji informacija o tome koliko svezaka periodike je zajedno povezano i sl.

Svetske baze

ISDS (ne znam da li se ovako zove)

Nalazi se u Parizu i dodeljuju ISSN brojeve. Sadrzi preko milion naslova iy preko 200 zemalja sveta.

registruju nove naslove

18

odrzavaju podatke o starim naslovima promovisu standard ISBD(S) na zahtev nacionalnih centara definisu nove ISSN brojeve

Sistemi za snabdevanje serijskim publikacijama

EBSCO

Danas se biblioteke snabdevaju preko baze podtaka punog teksta.

KOBSON..ovde skoro da nista nemam*

Automatizacija sitema za nabavku

Prva automatizovana baza od 60-tih godina 20. veka. Prvo se automatizovao unos i ;uvanje podataka o publikacijama.

Od 70-tih godina automatiyuje se i sistem za nabavku knjiga. Na univerziteu u masacusecu – sistem BOSS.

LOLITA, BALLOTS

Kao integrisani sistemi javljaju se u Americi 80-tih godina.

Motivi za uvodjenje automatizovanih sistema:

lakse se rukuje podacima lakse se rukuje sitemima moze se steci uvid u raspolozivi resurs

Nabavka u bibliotekama funkcionise tako sto jedna ili vise osoba prati literaturu i zna sta se trazi. Prati se lista deziterata, ispituje se trziste, traze povoljni dobavljaci i sl.

Kombinuju se podaci iz tri datoteke:

1. datoteka za nabavku – kratki opis same publikacije (za zaposlene i za korisnike)2. datoteka dobavljaca i izdavaca – osnovni podaci o svakom dobavljacu (ime, adresa,

kontakt, rokovi i sl)3. datoteka.sa sredstvima.... – broj racuna, narucbenica, stanje na racunu

19