Raunovodstveni informacioni sistemi

Podatak Informacija ZnanjeU relaciji podatak informacija ne moe se staviti znak jednakosti. Podatak je ne-vrednosna poruka, dok je informacija podatak uz ocenu u specifinoj situaciji. Vidimo da je informacija iri pojam od podatka tj. informacija je obraeni podatak. Znanje, sdruge strane, predstavlja podatke + ocena budueg korienja, uopte. Informacija je ono to razmenjujemo sa spoljnim svetom (okruenjem, okolinom) dok mu se prilagoavamo i tim prilagoavanjem utiemo na njega. Danas je informacija resurs. Ono to vai za tradicionalne resurse (sredstva za rad, predmete rada, radnu snagu i sl.) vai i za informacije, a to je: 1) da se moraju planirati 2) da se moraju organizovati 3) da se njima mora upravljati. Tana blagovremena - potpuna informacija je relevantna informacija tj. informacija koja se moe koristiti za donoenje poslovnih odluka. Organizovani sistemi moraju biti informisani, jer je informisanost bitna za njihov opstanak i razvoj.

Klasifikacija informacijaI) prema nameni (svrsi) informacija je namenski usmerena i na nekog adresovana vest. Prema ovom kriterijumu razlikujemo: 1) informacije za odluivanje kod planiranja 2) informacije za odluivanje kod ostvarivanja 3) informacije za odluivanje kod kontrole Ovu podelu posmatramo sa stanovita poslovnih funkcija koja se planira, ostvaruje, nadzire. Svaku od ovih podela moemo dalje tj. dublje podeliti, tako na primer kod planiranja razlikujemo, zavisno od toga da li je u pitanju strategijsko, taktiko ili operativno planiranje. II) prema korisnicima (adresatima), razlikujemo: 1) informacije za interne korisnike interni korisnici su korisnici u samoj orgenizaciji, kao to su: organi upravljanja, poslovni organi, neposredni izvrioci. 2) informacije za eksterne korisnike eksterni korisnici su korisnici van organizacije, kao to su: drava i njeni organi, banke kao kreditori, drugi poverioci (dobavljai), potencijalni investitori, statistiki zavodi, komore, sindikati i sl. III) prema izvoru (gde su pripremljene), razlikujemo: 1) informacije iz unutranjih izvora pripremaju se u samoj organizaciji, npr. raunovodstvo. 2) informacije iz spoljanjih izvora pripremaju se van organizacije, npr. statistiki zavod.

1

Raunovodstveni informacioni sistemi IV) prema stepenu obrade (posmatramo u okviru organizacije, ali nezavisno od toga da li su pripremljene u samoj organizaciji ili van nje), razlikujemo: 1) izvorne informacije koriste se u nepromenjenom obliku. 2) izvedene informacije dalja obrada izvornih informacija. V) prema obliku, razlikujemo: 1) usmene informacije 2) pismene informacije istiu se izvetaji tj. podrazumeva se da izvetaje ine informacije, odnosno da informacije imaju oblik izvetaja. 3) ilustrovane (slikovne) informacije 4) kombinovane informacije VI) prema vremenu (po uestalosti), razlikujemo: 1) jednokrate informacije one se ne ponavljaju i povezuju se sa vanrednim pojavama koje zahtevaju jednokratno reenje. 2) periodine informacije one su tipizirane informacije koje se sastavljaju u unapred utvrenim vremenskim intervalima, npr. dnevne, nedeljne i sl. 3) aperiodine informacije koje se javljaju u vremenski neodreenim terminima. VII) prema potpunosti (pri donoenju odluka), razlikujemo: 1) potpune informacije 2) nepotpune informacije Kod ove podele se istie entropija u informacijama. Entropija je mera neodreenosti informacija, a nju umanjujemo pribavljanjem dodatnih informacija.

Informacioni sistemSistem moemo definisati kao skup meusobno povezanih elemenata (delova, komponenata) koji u interakciji ostvaruju zajednike ciljeve. Sistem moemo grafiki prikazati na sledei nain:

ulaz

transformacija

izlaz

povratna sprega

2

Raunovodstveni informacioni sistemi Kvalitet bilo kog sistema moe se meriti kroz: a) efektivnost raditi prave stvari b) efikasnost raditi na pravi nain Razlikujemo razliite vrste sistema, kao to su: 1) prirodni vetaki sistem 2) otvoren zatvoren sistem 3) statiki dinamiki sistem 4) ureeni neureeni sistem i sl. Tako, informacioni sistem predstavlja skup meusobno povezanih elemenata (materijalnih i ljudskih resursa), organizovanih radi prikupljanja, kontrole, obrade podataka sa ciljem dobijanja informacija i njihovo prenoenje tj. dostavljanje korisnicima odnosno donosiocima odluka. Informacioni sistem je otvoren, dinamian, organizovan i ureen sistem. On mora biti efikasno organizovan. Organizovan informacioni sistem je onaj koji ima odgovarajue odnosno adekvatne informacije i to: a) po sadrini da informacija bude korisna, jer su samo korisne informacije relevantne za odluivanje. b) po obimu obim informacija mora biti pravilno odmeren. Donosiocima odluka treba pruiti taman onoliko informacija koliko im je potrebno da donesu neku odluku. Ako je informacija premalo dolazi do entropije, ali ako ih je previe dolazi do zamagljivanja stvari, to za posledicu ima pogrenu donetu odluku. Tako, to je vii nivo upravljanja to je potreban manji obim informacija, nii nivoi upravljanja zahtevaju vei obim informacija. Ovde postoji problem selektivnosti da se pravilno odredi obim informacija. c) po obliku da informacija mora da bude jasna i razumljiva. Preterano korienje strune terminologije dovodi do njihovog nerazumevanja. Informacije se moraju prilagoditi onome kome se dostavljaju.

Opta pitanja (problemi) pri formiranju informacionog sistemaJedno od kljunih pitanja je izbor pojava o kojima e se prikupljati informacije i koje kao takve postaju sastavni deo informacionog sistema. Te pojave mogu biti: 1) evidentne to su pojave koje moemo videti linim zapaanjem. 2) apstraktne to su pojave gde do podataka ne moemo doi pomou sopstvenih ula. Do njih dolazimo obradom podataka o evidentnim pojavama. Drugi problem je problem aktuelnosti informacija informacija na osnovu koje se donosi neka odluka mora da bude pouzdana i proverena. Sa protokom vremena one gube na aktuelnosti. Trei problem je problem terminologije korienje strune terminologije doprinosi njihovom nerazumevanju.

3

Raunovodstveni informacioni sistemi etvrti problem je problem komuniciranja prenoenje informacija sistemom veza do donosioca odluka. Kod ovog problema nije bitno samo prenoenje ve i razumevanje informacija. Bito je ta se kae ali i kako se kae. Komuniciranje moe biti usmeno-pismeno; horizontalno-vertikalno; jednosmerno-dvosmerno; neposredno-posredno. Prednost se daje dvosmernom (kako bi smo bili sigurni da smo shvaeni na pravi nain) i neposrednom (jer to je vei broj posrednika informacija se menja odnosno gubi svoj izvorni oblik iz razloga to uvek ima nekog dodavanja ili oduzimanja) komuniciranju. Peti problem je problem otvorenosti dostupnost informacija (poslovna tajna). esti problem je problem dokumentovanosti informacije treba da se baziraju na podacima iz dokumenata odnosno uvek treba da postoji dokumentaciona zavisnost, a ne da se intuicijom stvaraju kvazi-informacije.

Poslovni informacioni sistem (PIS)PIS se retko eksplicitno definie. Poslovni informacioni sistem je informacioni sistem poslovnog subjekta koji za rezultat ima poslovne informacije. Informacioni sistem kao deo povratne veze kompanije

ulaz Operativni podsistem

izlaz

5

1

Menaerski podsisteminterno okruenje eksterno okruenje

4

Informacioni podsistem

2

3

Sa slike moemo videti da interno okruenje jednog preduzea ine tri glavna podsistema, i to: a) operativni podsistem b) informacioni podsistem c) menaerski podsistem

4

Raunovodstveni informacioni sistemi Kompanija iz eksternog okruenja nabavlja sve potrebne realitete (sredstva za rad, predmete rada i radnu snagu) za obavljanje procesa proizvodnje. Navedeni realiteti su sastavni deo operativnog podsistema, koji zapravo predstavlja proces transformacije jednih realiteta u druge realitete. Proizvedeni realiteti (proizvodi i usluge) potom izlaze iz kompanije. Pri izlazu nastaju brojni podaci (1) koji se slivaju u drugi podsistem odnosno informacioni podsistem. Sastavni deo informacionog podsistema postaju i podaci koje kompanija pribavlja iz eksternog okruenja (2), ali i drugi podaci iz internog okruenja kao to su planovi, bueti i sl. (3). Informacioni podsistem obrauje sve dobijene podatke, a rezultat te obrade su informacije (4). Informacije odlaze u menaerski podsistem, koji ine menaeri kompanije i koji njome upravljaju. Oni koriste dobijene informacije kako bi upravljali i poboljali ukupan poslovni proces tj. svrha je vrenje korekcija (5). Zakljuujemo da je informacioni podsistem spona izmeu operativnog i menaerskog podsistema.

ivotni ciklus informacionog sistemakvalitet informacionog sistema

U

R

K

Z

vreme (t)

ivotni ciklus informacionog sistema ima oblik S funkcije koja je sloena vremenska funkcija. Sastoji se od dva segmenta i to: d) prvi segment karakterie eksponencijalni rast e) drugi segment ima oblik parabole i etiri faze: 1) prva faza je faza uvoenja-nastajanja-inicijalizacije (U) u njoj postoji problem. Inicijator problema moe biti svako. Problem je neadekvatna informisanost. Problem se reava istraivanjem, pronalaem reenja, angaovanje strunjaka, to znai da je karakteriu visoki trokovi. 2) druga faza je faza rasta (R) u ovoj fazi vri se nagomilanje opreme, programa, strunjaka. U njoj je primetan raspon izmeu onoga to je nabavljeno i personala koji to moe da prati.

5

Raunovodstveni informacioni sistemi 3) trea faza je faza konsolidacije-sazrevanja (K) u ovoj fazi vri se svesno usklaivanje tj. standardizacija svih komponenata (finetuning). 4) etvrta faza je faza zrelosti (Z) ova faza ima za cilj to due odbacivanje profita odnosno da informacioni sistem to due odbacuje to kvalitetnije informacije.

Podela poslovnih informacionih sistemaI) prema korienim sredstvima, razlikujemo: 1) nekomjuterizovane informacione sisteme 2) kompjuterizovane informacione sisteme pa ako ga posmatramo sa konceptualnog (informatiko-tehnolokog) aspekta, njegove komponente su: a) hardware materijalna odnosno tehnika osnova b) software nematerijalna odnosno programska osnova tj. ukupnost svih programa c) lifeware ljudi odnosno kadrovska osnova i to kako korisnici informacija tako i specijalizovano i profesionalno-informatiko osoblje. d) orgware organizacioni postupci i metode kojima se svi elementi povezuju u skladnu funkcionalnu celinu. e) dataware podrazumeva koncepciju i organizovanje baze podataka (database) i skladita podataka (datawarehouse) i svih raspoloivih informacionih sredstava. f) netware komunikaciono povezivanje elemenata sistema u skladnu celinu u obliku informatike tj. komunikacione mree. Sa konceptualnog aspekta, komponente PIS-a se grafiki mogu predstaviti na sledei nain:

dataware

hardware orgware lifeware

software

netware

6

Raunovodstveni informacioni sistemi Uspeni informacioni sistem podrazumeva da sve navedene komponente moraju biti podjednako kvalitetne i usklaene. U optem obliku se sistem moe prikazati kao: I=F(u,p) gde su: I izlaz u ulaz p transformacija ulaza u izlaz. Kvalitet informacionog sistema se u celini meri kvalitetom najslabije komponente. Kao najslabija komponenta navodi se pre svega orgware, ali se njoj moe pridodati i lifeware. II) sa aspekta poslovnih funkcija razlikujemo sledee podsisteme poslovnog informacionog sistema: 1. IS nabavke 2. IS proizvodnje 3. IS prodaje 4. raunovodstveni IS 5. kadrovski IS (upravljanje ljudskim resursima). III) prema nainu organizovanja, navedeni podsistemi mogu biti: 1. samostalni IS to znai da svaki od podsistema samostalno prikuplja, generie, obrauje i dostavlja na korienje potrebne informacije. 2. kao delovi jedinstvenog IS sa zajednikom bazom podataka. IV) Takoe, podsistemi se mogu podeliti i na: 1. neintegrisane IS je u sutini isto to i samostalani IS. 2. integrisane IS da pstoji jedinnstvena baza podataka, to je tendencija u savremenim uslovima.

Pojam raunovodstvenog sistema, raunovodstvenih informacija i RIS-aRAUNOVODSTVENI SISTEM je skup meusobno povezanih komponenata (kadrova tj. ljudi, opreme, metoda i postupaka, zapisa i obrazaca), koje koristi preduzee, koji u zajednikoj interakciji uestvuju u stvaranju i prenoenju raunovodstvenih informacija zainteresovanim korisnicima. ematski se moe prikazati na sledei nain: - Da bi raunovodstvene informacije na izlazu bile kvalitetne neophodne su kako kvalitetni raunovodstveni podaci na ulazu tako i kvalitetna transformacija tih podataka tj. kvalitetna raunovodtvena obrada.

Raunovodstvni podaci

Raunovodstvena obrada

Raunovodstvene informacije

RAUNOVODSTVENA INFORMACIJA je informacija korisna za poslovno odluivanje brojanog odnosno numerikog karaktera. 7

Raunovodstveni informacioni sistemi

RAUNOVODTVENO INFORMACIONI SISTEM kao podsistem PIS-a, predstavlja skup ljudi, opreme koji po odreenoj organizaciji i metodama (procedurama), prikupljaju podatke o nastalim ekonomskim promenama, vre proveru njihove valjanosti i pouzdanosti, klasifikuju ih i obrauju, zatim sastavljaju odgovarajue izvetaje, analiziraju ih i interpretiraju, i konano, prenose ih razliitim korisnicima koji na osnovu istih donose odluke.

Aktivnosti RIS-azahtevi

Upravljanje aktivnostima

Interni korisnici i ostali IS u preduzeu

uvanje izatita podataka

Obrada podataka

Generisanje informacija Eksterni korisnici

Kontrola podataka

korisnici Prikupljanje podataka

Eksterni izvori

Poslovne promene

Drugi IS u preduzeu

izvori

Raunovodstveni informacioni sistem koristi brojne izvore za prikupljanje neophodnih podataka. Oni se mogu, u najoptijem smislu, podeliti na interne i eksterne izvore. Podatke koje preduzee prikuplja van preduzea potiu iz eksternih izvora. Ti podaci podrazumevaju: poloaj preduzea na tritu, poloaj konkurencije, prefernecije i elje potroaa kao i sve anse i 8

Raunovodstveni informacioni sistemi pretnje koje pred njega stoje (pri emu e ono teiti da anse iskoristi, a pretnje izbegne). Podatke koje preduzee prikuplja unutar preduzea potiu iz internih izvora. Interne izvore, opet, moemo podeliti na: 1) poslovne promene to su sve one promene koje su se desile kao posledica obavljanja raznih poslovnih aktivnosti, i 2) drugi informacioni sistemi u preduzeu kao to su informacioni sistemi nabavke, proizvodnje, prodaje, kadrovski IS (upravljanje ljudskim resursima) i sl. Svi ovi podaci se slivaju u raunovodstveni informacioni sistem. Sledei korak je kontrola podataka. Kontrola podataka podrazumeva proveru da li su podaci relevantni, odnosno da li su pouzdani, tani, pravovremeni i da li se zasnivaju na odgovarajuoj dokumentaciji. Ukoliko se pokae njihova relevantnost, takvi podaci ulaze u proces obrade. Isto tako, sve relevantne podatke moemo sauvati radi njihove kasnije obrade. Rezultat procesa obrade podataka su raunovodstvene informacije. Generisanje raunovodstvenih informacija posledica je zahteva korisnika koji pred njega stoje. Sve korisnike informacija moemo podeliti na interne i eksterne korisnike. Najznaajniji interni korisnici su uprava preduzea (menaeri) i drugi informacioni sistemi u preduzeu, a najznaajniji eksterni korisnici su: drava i njeni organi, investitori, poverioci (banke i dobavljai), zaposleni, statistiki zavodi itd. (napomena: ovde povei sa priom o korisnicima i njihovim zahtevima). Za sve korisnike, kako interne tako i eksterne, vai da na bazi tako dobijenih raunovodstvenih informacija oni donose razliite odluke. Zbog toga, RIS mora da svakoj od pomenuti tipova korisnika dostavi adekvatne informacije i to: a) po sadrini (korisne informacije), b) po obimu (dovoljan broj informacija) i c) po obliku (jasne i razumljive informacije), ali pre svega pravovremene informacije, jer ako one to nisu poslovni odluivanje ne bi imalo smisla. Pa tako, eksternim korisnicima stoje na raspolaganju manji broj raunovodstvenih informacija optijeg karaktera, a internim korisnicima vei broj raunovodstvenih informacija kako opteg tako i detaljnijeg karaktera. (napomena: ovde povei sa priom o karakteristikama informacija, problemom selektivnosti i dr. problemima)

Strukturiranje RIS-aI) Sa informatiko-tehnolokog aspekta, moemo rei da RIS ine najmanje tri komponente: 1. Ljudi i oprema 2. Postupci 3. Podaci Ove komponente smo izvukli iz konteksta same definicije RIS-a. II) Sa aspekta vrste poslova koji se obavljaju u RIS-u, moemo izvriti strukutiranje komponenti na sledei nain: 1. Raunovodstvo - ili knjigovodstvo koje se dalje dublje deli na knjigovodstvo sa bilansom, nama poznato kao finansijsko knjigovodstvo i obraun trokova sa kalkulacijom, poznatije kao pogonsko knjigovodstvo. 2. Raunovodstveno planiranje 9

Raunovodstveni informacioni sistemi 3. Raunovodtvena analiza 4. Raunovodtvena kontrola ili nadzor Grafiki se to moe prikazati na sledei nain:

Knjigovodstvo sa bilansom

Obraun trokova sa kalkulacijom

Raunovodstvena kontrola ili nadzor

Raunovodstveno planiranje i analiza

Sa slike uoavamo da knjigovodstvo sa bilansom predstavlja ustvari finansijsko knjigovodstvo. U njegovoj nadlenosti je praenje promena koje se dogaaju na relaciji preduzee-okruenje. Sa druge strane stoji obraun trokova sa kalkulacijom koji ustvari predstavlja pogonsko knjigovodstvo. U njegovoj nadlenosti je praenje promena koje se dogaaju u samom preduzeu. Njihova veza se ogleda u tome da finansijsko knjigovodsto prua pogonskom knjigovodstvu podatke o primarnim trokovima, poetnim zalihama nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda (podaci koji se nalaze u bilansu i pokazuju trokove proizvodnje nerealizovanih proizvoda tj. proizvoda proizvedenih prethodnog obraunskog perioda), kao i podatke o realizaciji proizvoda i usluga. Po preuzimanju tih podataka, pogonsko knjigovodstvo, vri dalju alokaciju trokova na mesta i nosioce trokova. Tu alokaciju ono vri onako kao se to od njega trai tj. u zavisnosti od izabranog sistema obrauna trokova. Sa druge strane, pogonsko knjigovodstvo, dostavlja podatke o stanju kranjih zaliha (za potrebe bilansiranja zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda) i podatke o trokovima realizovanih uinaka (za potrebe utvrivanja poslovnog rezultata). Veza izmeu finansijskog i pogonskog knjigovodstva, sa jedne strane i raunovodstvenog planiranja i analize, sa druge strane, proizilazi iz njihovih zadataka. Da bi raunovodstveno planianje izvrilo projekcije za budunost, a raunovodstvena analiza procenila i analizirala finasijski poloaj i rentabilnost preduzea, potrebni su im podaci o postojeem stanju imovine i rezultata. Te podatke im pruaju finansijko i pogonsko 10

Raunovodstveni informacioni sistemi knjigovodstvo. Poredei planiranja i ostvarenja, utvruju se odstupanja, njihovi uzroci i predlau mere za njihovo otklanjanje, odnosno ublaavanje. Raunovodstvena kontrola ima za zadatak da kontrolie dokumentaciju i knjigovodstvenu evidenciju finasijskog knjigovodstva, pogonskog knjigovodstva i raunovodstvenog planiranja i analize. Knjigovodstvo ima zadatak da prikupljanjem, klasifikovanjem i beleenjem poslovnih dogaaja prua tekue i periodino, u formi, izvetaja, informacije o finansijskom i prinosnom poloaju preduzea, odnosno, informacije o stanju imovine, kapitalu, obavezama, prihodima i rashodima kao i o rezultatu preduzea. esto se istie da je knjigovodstvo raunska osnova raunovodstva. Raunovodstveno planiranje ima zadatak da polazei od postojeeg stanja imovine i rezultata prui osnovu za predvianje finansijskog poloaja i rentabilnosti preduzea u budunosti. Knjigovodstvo u raunovodstvenom planiranju uestvuje: 1. u periodu izrade plana polazi se od postojeeg stanja, o emu se podaci nalaze u knjigovodstvu. 2. u periodu izvrenja plana podrazumeva da se u toku planskog perioda vri poreenje ostvarenih i planiranih veliina, gde podatke o ostvrenom planu takoe prua knjigovodstvo. Raunovodstvena analiza procenjuje i objanjava finansijski poloaj i uspenost preduzea, utvruje odstupanja i njihove uzroke i posledice, ali i predlae mere za otklanjanje negativnih i podravanje pozitvnih kretanja. Predmet analize su knjigovodstveni podaci o stanju sredstava, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda. Raunovodstvena kontrola ili nadzor ima zadatak da obezbedi pouzdanost raunovodstvenih podataka. Ona to ostvaruje kontrolom knjigovodstvene dokumentacije i knjigovodstvene evidencije. III) Sa aspekta korisnika informacija (namene tj. upotrbe raunovodstvenih informacija), raunovodstveni informacioni sitem ine dva podsistema i to: 1) finansijsko raunovodstvo je prvi bitni deo ukupnog raunovodstva preduzea. Ono predstavlja skup naela, metoda i postupaka prikupljanja, klasifikovanja i obuhvatanja poslovnofinasijskih podataka, kao i pripremom i podoenjem obaveznih finansijskih izvetaja. To iskljuivo radi za eksterne korisnike. 2) upravljako raunovodstvo je drugi bitni deo ukupnog raunovodstva preduzea. Ono predstavlja skup naela, metoda i postupaka prikupljanja, klasifikovanja i obuhvatanja poslovnofinasijskih podataka te pripremanjem, podnoenjem i interpretacijom finasijskih izvetaja. To iskljuivo radi za potrebe menaemnta. Osnovne razlike ova dva podsistema pokazuje sledea tabela:kriterijumi upravljako raunovodstvo finansijsko raunovodstvo

11

Raunovodstveni informacioni sistemiKorisnici namena korienih informacija interni korisnici (menaeri) za planiranje, donoenje odluka, kontrolu poslovanja eksterni korisnici (drava, investitori, poverioci, akcionari, zaposleni i sl.) za sagledavanje efekata poslovanja, finansijskog poloaja, visine i naina izmirenja poreskih i dr. obaveza i sl. periodino (godinje, polugodinje) i u zavisnoti od zahteva (od sluaja do sluaja) okrenuto je prolosti (uglavnom obrauje istorijske podatke) Stroga zakonska i profesionalna regulativa ( naela, standarde, kodeks ponaanja), ali i uputstva pojedinih korisnika uglavnom preduzee kao celinu

vreme izvetavanja

kontinuirano (iz dana u dan) znaajno je okrenuto budunosti profesionalna regulativa (ije respektovanje omoguava najkvalitetnije informacije) preduzee, segmente preduzea, proizvode, grupe proizvoda u sl.

Vremenska orjentacija Regulativa

predmet posmatranja

Raunovodstvo trokova on ima specifinu poziciju. Predstavlja esencijalni deo upravljakog raunovodstva i esencijalni deo raunovodstvenog sistema kao celine. Korisnici informacija koje ono prua su: a) upravljako raunovodstvo za potrebe planiranja, odluivanja i kontrole. Preko njega je osloboeno zakonske i profesionalne regulative pa moe da se fleksibilno postavi. b) finansijsko raunovodstvo - preko kojeg ima eksternu namenu. Treba da mu obezbedi informacije o trokovima proizvoda za potrebe bilansiranja zaliha gotovih proizvoda i nedovrene proizvodnje, rashodima prodatih proizvoda. Preko njega je pod uticajem zakonske i profesionalne regulative.

Funkcije RIS-aRaunovodstveni informacioni sistem obavlja tri glavne funkcije, a one su: 1) funkcija evidentiranja predstavlja beleenje efekata poslovnih transakcija. Ona zahteva dva koraka: I korak analiza poslovnih transakcija koja se ne moe automatizovati, jer je nuna ljudska panja; II korak fiziki unos poslovnih transakcija koji moe biti a) manuelno (preteno neautomatizovano) i b) kompjuterizovano. I on zahteva ljudsku panju. Vidimo (sa stanovita automatizovano/ neautomatizovano) da sutinski nema razlike, odnosno da su koncepti i postupci u sutini isti, ali razliita je brzina, nain funkcionisanja i broj detalja sa kojima se obavlja funkcija. 2) funkcija klasifikovanja predstavlja kalsifikovanje ekekata slinih transakcija kako bi se dolo do odreenih suma ili podsuma. 12

Raunovodstveni informacioni sistemi 3) funkcija sumiranja predstavlja njihovo prenoenje i prezentiranje (u vidu finansijskih izvetaja) na nain koristan donosiocima odluka.

Korisnici raunovodstvenih informacijaSve korisnike raunovodstvenih informacija moemo podeliti na: a) interne korisnike su korisnici raunovodstvenih informacija unutar preduzea. To su svi zaposleni u preduzeu i/ili oni koji neposredno i aktivno koriste pravo upravljanja po osnovu valsnitva i suvlasnitva u kapitalu. U njih ubrajamo: 1) vlasnike kapitala samo ako neposredno i aktivno koriste pravo upravljanja po osnovu vlanitva ili suvlasnitva u kapitalu. Njih interesuju, prvenstveno, informacije o buduim efektima ulaganja u poslovne aktivnosti preduzea i rizicima koji su sa njima povezani. Iz razloga to treba da donesu odluke o novom investiranju u poslove preduzea ili odluke o dezinvestiranju (u cilju poveanja ili ouvanja svog kapitala). Isto tako ih interesuju informacije o nagraivanju ili smenjivanju rukovodstva preduzea. 2) organe upravljanja i rukovoenja potrebne su im informacije o ostvarenom finansijskom rezultatu sa razliitih aspekata, informacije o efektima brojnih poslovnih alternativa, kao i informacije o finansijskom poloaju, naroito o poloaju likvidnosti. Iz razloga to na bazi ovih informacija oni donose odgovarajue odluke, preduzimaju korektivne mere i akcije kojima se otklanjaju (ublaavaju) nepovoljna kretanja, a pospeuju pozitivne tendencije. 3) strune slube pod strunim slubama podrazumevamo: prodajna sluba, nabavna sluba, analiza, tehnike i dr. slube. Njima su potrebne raznovrsne informacije o stanju i kretanju bilo svih ili pojedinih sredstava i izvora sredstava, informacije o odvijanju procesa poslovanja (ukljuujui informacije o trokovima, uincima, prihodima, rashodima i sl.). 4) sindikate i zaposlene njih interesuju raznovrsne informacije, ali pre svega informacije o ostvarenim zaradama, mogunosti da se one poveaju, sigurnosti radnih mesta i sl. b) eksterne korisnike su korisnici raunovodstvenih informacija izvan preduzea. U njih ubrajamo: 1) vlasnike kapitala koji ne koriste neposredno i aktivno pravo upravljanja po osnovu valsnitva ili suvlasnitva u kapitalu. 2) draavu i njene organe pod dravni organima podrazumevamo finansijsku policiju, upravu javnih prihoda, zavod za obraun i plaanje i sl. Njih interesuju informacije iz kojih mogu sagledati: a) pravilnost obrauna i uplata poreza, carina, taksa, doprinosa i sl. b) pravilnost raspolaganja dravnim kapitalom. 3) banke (kao kreditori) njima su nepohodne informacije iz kojih e sagledati likvidnost preduzea (interesuje kreditore za kratkorone kreditne obaveze) i informacije koje predstavljaju projekciju finansijskog poloaja preduzea u buduem relativno

13

Raunovodstveni informacioni sistemi duem periodu (interesuje poverioce za dugorone kreditne obaveze) 4) ostale poverioce (dobavljai) zainteresovani su kako za informacije o likvidnosti preduzea tako i za informacije koje se odnose na njegovu dugoronu razvojnu orjentaciju kako bi sa njom uskladili ponudu svojih roba i usluga. 5) potencijalne investitore zainteresovani su za informacije na bazi kojih e sagledati mogue efekte svojih ulaganja u poslovne aktivnosti konkretnog preduzea, ali i rizike koji su sa tim ulaganjima povezani. 6) statistike zavode, privredne komore, sindikate i dr. koriste brojne i raznovrsne podatke, kao to su: ostvareni obim proizvodnje, obim prodaje, uvoza i izvoza i sl.,i to kako po vrsti tako i koliini, vrednosti i sl. Statistike slube interesuju ovi podaci kako bi izraunali makoekonomske agregate (GDP i GNP).

Prihvatljivost zahteva za informacijama od strane korisnikaPostavlja se pitanje: da li RIS treba da udovolji svim zahtevima korisnika, odnosno da li postoje odreena ogranienja? Raunovodstveni informacioni sistem ne treba da izae u susret svim zahtevima korisnika, jer postoje nedopustivi zahtevi, odnosno postoje brojna ogranienja sa stanovita zakonske i profesionalne regulative.zahtevi korisnika

filter

zahtevi korisnika

1.

zakonska regulativa

2.

profesionalna regulativa

Brojne zahteve treba filtrirati.To se postie kroz zakonsku i profesionalnu regulativu. Profesionlana regulativa obuhvata: a) raunovodstvena naela su sva pravila koja treba potovati pri voenju knjiga, inventarisanju, satavljanju inventara i finasijskih izvetaja kako bi oni mogli da ispune dodeljene im zadatke. Njih moemo da podelimo u tri velike skupine: a) naela urednog inventarisanja, b) naela uradnog knjigovodstva u uem smislu i c) naela urednog bilansiranja. Svaka od ovih grupa se moe dalje podeliti. U okviru ove tri grupe postoje naela koja se ponavljaju, meutim njihova sadrina je drugaija. Osnovna naela su: naelo

14

Raunovodstveni informacioni sistemi potpunosti, identiteta, pojedinanog vrednovanja, realizacije, impariteta i going-concer princip sl. b) raunovodstvene standarde su razvijeni i dati kako bi investitori iz razliitih zemalja mogli da razumeju i itaju finansijske izvetaje u svim zemljama u kojima ulau svoj kapital, a na bazi njih mogli da donose razumne odluke. Izradio ih je IASC Komitet za meunarodne raunovodstvene standarde. c) kodeks za profesionalne raunovoe ima za cilj da se lanovima daju smernice za uvanje profesionalnog poloaja i ponaanja na nain koji e poveati ugled njihove struke i odgovornost prema javnosti. Izradio ga je IFAC Meunarodni savez raunovoa. Smernice su podeljene u dve grupe i to: 1) smernice koje se odnose na sve raunovoe (integritet, objektivnost, profesionalan kompetentnost i duna panja, poverljivost, profesionalno ponaanje, tehniki standardi) i 2) smernice koje se odnose na raunovoe koje obavljaju javnu praksu (nezavisnost, odgovornost prema klijentima, odgovornost prema kolegama).

Potrebe menaerske strukture za raunovodstvenim informacijama

vii

srednji

nii

Razlikujemo tri nivoa menamenta, i to: 1) vii nivo manamenta ukljuuje upravni odbor, direktora i njegove pomonike (izvrni direktor). On predstavlja strateki nivo upravljanja. Fokus je na okrurnje, ciljeve, strategije i sl., odnosno globalni fokus. Viem nivou su potrebne informacije za strateko planiranje. U pitanju su efekti brojnih poslovnih alternativa. 2) srednji nivo menamenta ukljuuje direktore sektora i njihove pomonike. On predstavlja taktiki nivo upravljanja. Fokus je koordinacija, primena i sprovoenje odluka vieg nivoa upravljanja. Srednjem nivou su potrebne informacije za potrebe upravljake kontrole. U pitanju je poreenje ostvarenja sa planiranim. 3) nii nivo menamenta ukljuuje efove slubi i odeljenja. On predstavlja operativni nivo upravljanja. Fokus je nadziranje procesa i 15

Raunovodstveni informacioni sistemi samih izvrilaca. Niem nivou su potrebne informacije o analitikim evidencijama i najvie se oslanja na knjigovodstvo. Zato je znaajan piramidalan prikaz? - Kao bi se ukazalo na injenicu obima potrebnih informacija po nivoima. Vidimo da brojnost informacija opada to se ide od baze ka vrhu, a optost informacija raste i obrnuto. napomena: priaj o problemu selektivnosti i karakteristikama informacija.

KVALITET RAUNOVODSTVENIH INFORMACIJAHijerarhija kvaliteta raunovodstvenih informacija povezano sa korisnicima donosiocima odluka

Korisnici raunovodstvenih informacija

Donosioci odluka i njihove karakteristike (razumevanje ili predhodno znanje) 16

Raunovodstveni informacioni sistemi

Proimanje ogranienja

Koristi vee od trokova tj. zahtev ekonominosti

Kvalitet specifinog korisnika

Razumljivost

Primarni kvalitet za specifinu odluku

Korisnost za odluivanje

AdekvatnostKomponente primarnog kvalitetaKonkretna i reprezentativna

Pouzdanosttana

blagovremene

nepristrasna

Prag za priznavanje

Istinitost (dokumentovanost)

Ako krenemo od definicije raunovodstvene informacije koja kae da je to informacija korisna za poslovno odluivanje brojanog odnosno numerikog karaktera, to znai da takva informacija mora ispuniti zahteve primarnog kvaliteta kako bi bila korisna za odluivanje, odnosno kako bi i sama odluka bila kvalitetna. Kao primarni kvaliteti za specifine odluke navode se: I) Adekvatnost podrazumeva da raunovodstvena informacija odgovara ili zadovoljava potrebe korisnika u vezi sa konkretnim problemom u vezi koga treba da donese odluku. Adekvatnost dublje podrazumeva sledee komponente:

17

Raunovodstveni informacioni sistemi Konkretnost da RI direktno tangira problem u vezi koga se treba doneti odluka. Reprezentativnost da RI na pravi nain odraava (odslikava) problem za koji se odluka treba doneti. Blagovremenost da su RI dobijene na vreme, aktuelne i aurne, da imamo dovoljno vremena na raspolaganju kako bi preduzeli korektivne akcije.

II) Pouzdanost - podrazumeva stepen poverenja u RI od strane korisnika. Komponente pouzdanosti su: Tanost podrazumeva da raunovodstveni podaci kao ulaz, kao i proces obrade raunovodstvenih podataka u cilju dobijanja tanih raunovodstvenih informacija, kao izlaza, moraju biti takoe tani i kvalitetni. Nepristrasnost podrazumeva da RI moraju biti osloboene pristrasnosti tj. subjektivnosti kako se ne bi predodredio ishod. Sve gore navedeno u najoptijem smislu podrazumeva da informacija mora biti pre svega dokumentovano zasnovana, kao donja granica tj. prag za priznavanje. Razumljivost zavisi od same specifinosti korisnika, tj. njihovog znanja i terminoloke obuenosti. Ona podrazumeva nain na koji emo istu RI prezentovati razliitim korisnicima, odnosno mogunost da korisnici, vremenski posmatrano, u to kraem moguem roku shvate znaenje date raunovodstvene informacije. Korienje usko strune terminologije u prezentiranju RI doprinosi njihovom nerazumevanju. Zahtev ekonominosti (cost-benefit analiza) podrazumeva da trokovi od pribavljanja i obrade raunovodstvenih podataka, a sve u cilju dobijanja kvalitetnih raunovodstvenih informacija, moraju biti manji od koristi koje te RI treba da prue. Pokazatelj korisnosti informacija je koeficijent korisnosti informacija koji predstavlja odnos koristi (od informacija) i trokova (uinjeni za dobijanje tih informacija). Kada je njegova vrednost vea od 1, tada je korist vea od trokova, pa se isplati prikupljanje takvih informacija. Kada je vrednost manja od 1, korist je manja od trokova, pa se ne isplati prikupljanje takvih informacija. Hijerarhija kvaliteta raunovodstvenih informacija povezano sa finansijskim izvetajima Komitet za meunarodne raunovodstvene standarde (IASC) je propisao kvalitativne karakteristike raunovodstvenih informacija kako bi olakao njihovo tumaenje, odnosno oni predstavljaju standarde za njihovo tumaenje. Te karakteristike moemo prikazati sledeom tabelom:Finansijski izvetaji Kvalitativne karakteristike

18

Raunovodstveni informacioni sistemi

razumljivost

znaajnost

pouzdanost1. verno predstavljanje 2. sutina vanija od forme 3. neutralnost 4. razumnost (oprez) 5. kompletnost

uporedivost

relevantnost

Ogranienja:

1. vremenska ogranienostpodataka u izvetaju 2. ravnotea izmeu tokova i koristi 3. uravnoteenost kvalitativnih karakteristika

Postoje etiri glavne kvalitativne karakteristike, i to: 1. razumljivost podrazumeva jasnost raunovodstvenih informacija. Razumljivost je usmerena na formu raunovodstvenih informacija, odnosno da raunovodstvena informacija treba biti dostavljena u takvom obliku da ona bude razumljiva njihovim korisncima. Ta razumljivost zavisi od lica koje raunovodstvene informacije dostavlja (raunovoa zato to izvetaje sastavlja u skladu sa pravilima, propisima, standardima i sl.) i lica koje te informacije prima (razliiti korisnici moraju da imaju odgovarajua znanja kako bi informacije mogli da tumae, da znaju ta informacije znae, da znaju da ih upotrebe za donoenje odgovarajuih odluka i sl.). to zanai da nije bitno ta se kae ve i kako se kae, odnosno razumljivost predstavlja saoptenje nameravanog znaenja. 2. znaajnost predstavlja vanost raunovodstvenih informacija. Ona se sagledava sa stanovita korisnika informacija. Pa tako, korisnici smatraju vanom onu informaciju koja ima uticaj na njihove odluke. Isto tako, znaajnost (vanost) informacija se moe procenjivati i prema tome kako bi njeno izostavljanje uticalo na poslovne odluke korisnika, donetih na osnovu tih informacija. 3. pouzdanost predstavlja sigurnost korisnika raunovodstvenih informacija da moe da se osloni na iste. Pouzdanost je zadovoljena kada su ispunjene sledee karakteristike: a) verodostojnost (verno predstavljanje) podrazumeva da raunovodstvene informacije verno odraavaju poslovne dogaaje u preduzeu. Ona podrazumeva i mogunost njihove provere od strane nezavisnog revizora. b) sutina vanija od forme poslovni dogaaji treba da budu prikazani u skladu sa njihovom finansijskom sutinom, a ne iskljuivo njihovim zakonskim oblikom. 19

Raunovodstveni informacioni sistemi c) neutralnost ako je informacija odabrana i prezentirana tako da korisnike navede da donose one odluke koje oekuje sastavlja, tada takva informacija nije neutralna. d) razumnost (oprez) podrazumeva pridravanje principa opreznosti prilikom prezentiranja raunovodstvenih informacija. Princip opreznosti podrazumeva da se sredstva vrednuju po principu nie vrednosti, a obaveze po principu vie vrednosti. Isto tako, oprez je poeljan i pri odmeravanju rezultata i to priznavanjem samo realizovanih dobitaka i realizovanih, ali i nerealizovanih gubitaka (prvi je princip realizacije, a drugi princip imppariteta). e) kompletnost podrazumeva potpunost raunovodstvenih informacija. Samo potpuna informacija je i pouzdana informacija. 4. uporedivost podrazumeva pridravanje principa stalnosti prilikom prezentiranja raunovodstvenih informacija. Princip stalnosti podrazumeva stalnost u korienju pravila, principa i metoda u nizu sukcesivnih perioda kako bi se omoguila uporedivost raunovodstvenih informacija. Ako raunovodstvene informacije ispunjavaju sve navedene kvalitativne karakteristi to se automatski prenosi i na finansijske izvetaje, iz razloga to raunovodstvene informacije ine njihovu sadrinu. Meutim, postoje i odreena ogranienja. Ta ogranienja se tiu znaajnosti i pouzdanosti, a ona su: 1) vremenska ogranienost podataka u izvetaju finansijski izvetaji pruaju podatke koji se odnose na odreeni dan (31.12.) 2) ravnotea izmeu trokova i koristi podrazumeva potovanje principa ekonominosti. Princip ekonominosti zahteva da koristi od pribavljanja informacija budu vee od trokova uinjenih za njihove pribavljane. 3) uravnoteenost kvalitativnih karakteristika podrazumeva uspostavljanje ravnotee (to je vie mogue) izmeu znaajnosti i pouzdanosti. Pre svega raunovodstvene informacije moraju biti blagovremene, zato to su jedino tada relevantne za odluivanje.

Raunovodstveni softwareSvi korisnici raunovodstvenih informacija su zainteresovani za njihov kvalitet. Njihov kvalitet zavisi od kvaliteta raunovodstvenih podataka, ali i od kvaliteta njihove obrade. Obrada raunovodstvenih podataka vri se primeno raunovodstvenih software-a. Raunovodstvani software je programska osnova obrade raunovodstvenih podataka. On ne predstavlja proizvod u klasinom smislu rei, odnosno on se tokom upotrebe ne haba, ali se projektuje i razvija. Do kvara raunovodstvenog software-a moe doi: 1) u procesu projektovanja ili 2) prilikom prevoenja projektnog reenja u program.

20

Raunovodstveni informacioni sistemi Kvalitativne karakteristike raunovodstvenog software-a prikazuje sledea tabela:

podkarakteristike

glavne karakteristike

uestalost prekida

tanost

povezanost

usaglaenost

sigurnost

funkcionalnost

uestalost prekida

tolerancija greke

sposobnost vraanja u prvobitno stanje

pouzdanost

razumljivost

preglednost

savladivost

izvrivost

upotrebljivost

vreme izvrenja

brzina izvrenja

efikasnost

dijagnosticiranje

izmenljivost

ispitivost

stabilnost

podobnost za odravanje

prilagodljivost

mogunost instaliranja

podudarnost

zamenljivost

prenosivost

Provera kvaliteta raunovodstvenih informacijaProveru kvaliteta raunovodstvenih informacija obavlja revizija. Revizija je sistematian proces (sprovodi se prema planu revizije) objektivnog (bez predrasuda i pristrasnosti) dobijanja i procene dokaza vezanih za izjave uprave preduzea o ekonomskim aktivnostima i dogaajima, kako bi se odredio stepen slaganja izmeu tih tvrdnji i postavljenih kriterija, a dobijeni rezulatati preneli zainteresovanim korisnicima. Cilj revizije finansijskih izvetaja, prema ISA 200, je da omogui revizoru da izrazi miljenje da li su finansijski izvetaji, u svim bitnim aspektima, sastavljeni u skladu sa uvrenim pravilima i propisima finansijskog izvetavanja. Proces revizije obavlja struno lice tj. revizor. Tokom procesa revizije, revizor je duan da

21

Raunovodstveni informacioni sistemi potuje meunarodne standarde revizije (ISA) i Kodeks etike profesionalnih raunovoa (IFAC). Cilj kodeksa je da se lanovima daju smernice za uvanje profesionalnog poloaja i ponaanja na nain koji e poveati ugled njihove struke i odgovornost prema javnosti. Smernice su podeljene na dva dela, i to: 1) smernice koje se odnose na sve profesionalne raunovoe integritet profesionalni raunovoa treba da bude iskren i poten u obavljanju profesionalnih usluga objektivnost profesionalni raunovoa treba da bude fer, da ne podlee sukobu interesa i da ne podlee pritiscima. profesionalna kompetentnost i duna panja profesionalni raunovoa treba da poseduje odreena znanja, sposobnosti i iskustvo za pruanje usluga. Duna panja podrazumeva marljivost. poverljivost profesionalni raunovoa treba da potuje poverljivost informacija dobijenih tokom obavljanja profesionalnih usluga. Oni ne smeju upotrebiti ili objaviti bilo koju od dobijenih informacija bez odgovarajueg i konkretnog ovlaenja. profesionalno ponaanje profesionalni raunovoa treba da postpa na nain saglasan dobroj reputaciji profesije. tehniki standardi profesionalni ranovoa treba da potuje meunarodne standarde revizije i druga pravila. 2) smernice koje se odnose samo na raunovoe koje obavljaju javnu praksu nezavisnost se gubi kada je revizor finansijski povezan sa klijentom, kada prua usluge klijentu koje ugovorom nisu odreene, line i porodine veze, primanje naknade u vidu roba i usluga, kada klijent poseduje vlasnitvo nad kapitalom revizorske firme. odgovornost prema klijentima revizor za pruanje svojih usluga prima naknadu i ona mora da bude pravedan odraz vrednosti profesionalnih usluga izvrene za klijenta. Odgovornost ima i za novac klijenta. odgovornost prema kolegama odnosi se na reklamiranje i traenje posla. Reklamiranje je zabranjeno, ali ako je doputeno ono mora biti pristojno, poteno, istinito i u granicama dobrog ukusa. Njemu je takoe zabranjeno da prua usluge koje su nespojive sa praksom. Sam postupak revizije sprovodi se u etiri faze, i to: 1) prihvatanje klijenta sticanja saznanja o klijentu, komunikacija sa prethodnim revizorom, korienje rezultata rada drugih strunjaka, korienje rada drugog revizora, definisanje uslova i slanje pisma o angaovanju, odreivanje tima za obavljanje revizije. 2) planiranje procesa revizije sticanje saznanja o klijentu, izvoenje postupka radi sticanja saznanja o internoj kontroli (interna kontrola predstavlja skup politika i postupaka koje je usvojila uprava preduzea radi obezbeenja razumnog uverenja da e kratkoroni i dugoroni ciljevi preduzea biti ostvareni. Revizor sagledava stepen oslanjanja na internu kontrolu

22

Raunovodstveni informacioni sistemi preduzea, pa ako moe da se osloni na nju revizor e prikupiti manje dokaza.), utvrivanje znaajnosti (znaajnost se odnosi na toleranciju u pogledu greke, odnosno dopustivi stepen netanosti u finansijskim izvetajima, koji nee izazvati sumnju u kvalitet revizije ili prirodu revizijskog miljenja. Znaajnost se odnosi na preciznost izjave. Pa tako, to je nivo znaajnosti vei, revizor e sprovesti manji broj revizijskih postupaka.), utvrivanje revizijskog rizika (revizijski rizik je rizik da e revizor dati neodgovarajue miljenje kada su finansijski izvetaji znaajno pogreno iskazani. Revizijski rizik se odnosi na pouzdanost izjave. Pa tako, to je revizijski rizik vei, revizor e sprovesti manj broj revizijskih postupaka.), priprema programa (plana) revizije. 3) prikupljanje i ispitivanje dokaza revizor sprovodi testove kontrole, dokazne testove, analitike postupke, testove detalja salda. Na osnovu njih revizor prikuplja dovoljan broj dokaza koji bi trebali da podre izjave date u finansijskim izvetajima. 4) procena i davanje miljenja revizor vri sveobuhvatnu analizu prikupljenih dokaza, sprovodi postupke radi utvrivanja naknadnih dogaaja, a potom priprema izvetaj o reviziji finansijskih izvetaja u kome iznosi svoje miljenje. Revizor moe dati pozitivno miljenje, negativno miljenje, miljenje sa rezervom i da se uzdri od davanja miljenja. Napomena: Teme koje su obraene tiu se seta finasijskih izvetaja: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o novanim tokovima, izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu i napomene uz finasijske izvetaje. Kao literaturu za spremanje ove materije moe se koristi: Upravljako raunovodstvo, Teorija i analiza bilansa i Poslovne finansije. Napomena: Raunovodstveni software str. 21 + prezentacije studenata

SISTEM INTERNE KONTROLEU kontroli dela kvaliteta raunovodstvenih informacija sluimo se pomoi izvetaja revizora i interne kontrole. Eksterni korisnici se pre svega oslanjaju na izvetaj revizije dok interni korisnici koriste kako izvetaj revizije tako i sistem interne kontrole. Ako je interna kontrola obimnija i efikasnija u preduzeu tada revizor obavlja manje posla i obrnuto. Interna kontrola podrazumeva sve mere koje preduzee preduzima sa ciljem da se spree greke, suvini trokovi, prevare; da se obezbedi pouzdanost i potpunost raunovodstvenih podataka i da se obezbedi saglasnost sa politikama menadera.

23

Raunovodstveni informacioni sistemi U uem smislu Interna kontrola je struni i sistematski nadzor, zasnovan na ispitivanju, uporeivanju i prosuivanju poslovanja preduzea u cilju spreavanja pojave negativnih odstupanja stvarnog stanja od utvrenih merila ili normi. Kao takva, interna kontrola je ukomponovana u svaku poslovnu funkciju i u samu organizaciju poslovnog subjekta. Samim tim deluje preventivno na izvrenje poslovnog procesa, obavlja se tekue sa odvijanjem samog procesa poslovanja. Obavljaju je kroz odgovarajui sistem organizacije i kao intergralni deo radnih obaveza iskljuivo zaposleni u preduzeu. U irem smislu Sistem interne kontrole obuhvata sledee elemente: kontrolno okruenje raunovodstveni sistem kontrolne postupke Svaki od ovih elemenata ukljuuje: plan organizacije postupke evidencije Sve to u cilju: 1. zatite imovine preduzea od rasipanja (u svakom smislu te rei), pronevera i neefikasne upotrebe, 2. generisanje tanih i pouzdanih raunovodstvenih podataka (a samim tim i verodostojnost finansijskih izvetaja), 3. poboljanje operativne efikasnosti (ocena rada svih zaposlenih), 4. podsticanje pridravanja proklamovane poslovne politike menadmenta preduzea. Ukratko, interna kontrola se sastoji od svih mera koje je doneo menadment preduzea koje su preduzete od strane zaposlenih a radi njegove (menaderske) sigurnosti, da se celokupna aktivnost u preduzeu odvija na nain koje je predvien usvojenim politkama poslovanja, odnosno radi izbegavanja neplaniranih poslovnih, finansijskih i raunovodstvenih rizika.

Bazini koncepti sistema interne kontrole I) Funkcionisanje sistema interne kontrole je u komopentenciji menadmenta preduzea. Odgovornost menadmenta ukljuuje sistematsko ispitivanje sistema interne kontrole i njegovu modifikaciju ukoliko je dolo do izmene faktora koji odreuje njegovo funkcionisanje. Fundamentalni aspekti odgovornosti menadmenta je da snabdeva sve zainteresovane strane (stakeholders) pa i nezavisne revizore solidnim uverenjem da je poslovanje preduzea adekvatno kontrolisano. II) U osnovi svakog sistema interne kontrole je koncept razumnog ili dovoljnog uverenja, to znai da sistem interne kontrole u preduzeu treba da obezbedi razumno ali ne i apsolutnu

24

Raunovodstveni informacioni sistemi sigurnost da e svrha kontrole biti ispunjena. Oigledno je da ovaj koncept ukazuje na neophodnost postojanja cost-benefit kriterijuma, kao esencijalne komponente pri planiranju i uvoenju bilo koje komponente interne kontrole. III) U svakom sistemu interne kontrole postoje takozvana inherentna ogranienja njegove efikasnosti. To znai da iako sistem interne kontrole moe biti dobro osmiljen, greke e ipak nastati kao rezultat odreenih faktora, kao to su: nerazumevanje instrukcija, pogrene procene, nepanja i sl. Osim pomenutih, kontrolni postupci mogu biti ometani i nepropisnim radnjama izmeu lica kako unutar tako i van preduzea, ukljuujui i menadment. ta ini celinu sistema internih kontrola? U preduzeu, dve su osnovne kategorije: I) interna upravljaka kontrola esto se nazivaju administrativne kontrole. Obuhvataju: 1) plan organizacije, 2) mere i 3) postupke, koji se primenjuju radi verifikacije procesa donoenja i realizacije odluka menadera, shodno njihovim ovlaenjima. Cilj interne upravljake kontrole jeste poboljanje operativne efikasnosti preduzea i podsticanja pridravanja proklamovane poslovne politike. Interne upravljake kontrole nemaju direktan uticaj na pouzdanost raunovodstvenih evidencija. II) interne raunovodstvene kontrole obuhvataju: 1) plan organizacije, 2) metodologiju i 3) evidenciju, koje se sprovode radi zatite imovine preduzea, osiguranja tanosti i pouzdanosti raunovodstvenih podataka. Cilj ovih kontrola je da prua pouzdane dokaze: a) da su sve poslovne operacije evidentirane kada su i nastale (potovanje principa integralnosti odnosno potpunosti), b) da se sve poslovne operacije u preduzeu izvravaju saglasno optim i posebnim ovlaenjima menadera (akcenat se stavlja na ovlaenja menadera), c) da su poslovne operacije evidentirane tako da je omogueno sastavljanje finansijskih izvetaja u skladu sa opte usvojenim principima i drugim kriterijumima, koji se odnose na takve izvetaje i da se obezbedi verodostojno, matematiko iskazivanje vrednosti imovine (akcenat se stavlja na tanost), d) da je pristup i raspolaganje imovinom doputeno samo saglasno ovlaenjima dobijenih od strane menadmenta (akcenat se stavlja na zatiti imovine), e) da je knjigovodstveno stanje imovine uporeeno sa stvarnim stanjem, da su preduzete odgovarajue mere za reavanje eventualno nastalih pozitivnih ili negativnih utvrenih razlika, kao i da su podaci u poslovnim knjigama kompletni, tani i realni (akcenat je na obezbeenju pouzdanosti poslovnih knjiga).

Elementi strukture interne kontrole (faktori za ostvarivanjeinterne kontrole) 25

Raunovodstveni informacioni sistemi

Celinu strukture interne kontrole ine sledei elementi: 1) kontrolno okruenje indirektno utie na efikasnost IK, podsticanjem odravanja efikasnog raunovodstvenog informacionog sistema i znaajnim uticajem na selekciju i efikasnost kontrolnih procedura i postupaka. Taj uticaj internog1 kontrolnog okruenja (znai da je kreiran od strane menadmenta preduzea) je u stvari sinergija efekata sledeih faktora: a) filozofija menadmenta (agresivna vs. konzervativna) i operativnog stila (centalizovanog vs. decentralizovanog), b) organizaciona struktura preduzea (plan organizacije sa detaljnim razgranienjima odgovornosti i obaveza), c) kodrovi sposobni za obavljanje zadataka koji su im povereni, d) metode kontrole koje menaderi sprovode u vezi sa nadzorom i praenjem poslovanja, e) sistem planiranja i budetiranja, f) interna revizija kao kontrole nad internom kontrolom, delegiranja od strane menadmenta radi pruanja pomoi u sprovoenju ciljeva poslovanja koji su definisani poslovnom politikom, g) funkcionisanje upravnog odbora i uspostavljanje i funkcionisanje njegovih komiteta, posebno komiteta za reviziju, koji je direktno nadlean za rad interne revizije u preduzeu. 2) raunovodstveni sistem bavi se identifikovanjem, klasifikovanjem i evidentiranjem svih dokumentovanih transakcija u realnim vrednostima na raunima koja su tangirale i u periodu kada su nastale kao i njihovim ispravnim obelodanjivanjem u finansijskim izvetajima. Raunovodstveni sistem direktno utie na ispunjavanje svrhe interne raunovodstvene kontrole. Efikasnost i efektivnost sistema interne raunovodstvene kontrole je funkcija adekvatnog raunovodstvenog sistema u preduzeu. Da bi raunovodstveni sistem obezbedio jaku internu kontrolu mora da obuhvati sledee: a) adekvatan kontni plan, b) adekvatan pravilnik o knjigovodstvu, kojim se propisuju politike i procedure, c) adekvatan plan poslovanja, kojim se obezbeuje tekue izvetavanje i analiza razlike izmeu onoga to je ostvareno i onoga to je planirano, d) adekvatan sistem obrauna trokova (posebno je znaajno kada su proizvodna preduzea u pitanju), e) adekvatno dokumentovanje i obrada sa odgovarajuim nainom numerisanja ili ifriranja. 3) kontrolni postupci direktno utiu na efikasnost interne kontrole. Re je o dodatnim postupcima u odnosu na kontrolno okruenje i raunovodstveni sistem. Uvode ih menadment1

Pored internog kontrolnog okruenja napomenimo da postoji i eksterno kontrolno okruenje koje ukljuuje i brojna zakonska reenja.

26

Raunovodstveni informacioni sistemi preduzea, kako bi se obezbedilo, da se u razumnoj meri, realizuju konkretni ciljevi poslovnog subjekta. Ovi postupci se odnose na: a) precizno definisanje ovlaenja, tj. nadlenost za odobravanje pojedinih poslovnih promena, b) razgranienja dunosti u vezi sa odobravanjem poslovnih operacija, njihovim evidentiranjem i materijalnim ovlaenjem kada je imovina u pitanju. Odnosno, re je o poveravanju razliitih dunosti razliitim licima (radi otklanjanja greaka i neispravnosti u obavljanju svakodnevnih dunosti), c) kreiranje i primena odgovarajue dokumentacije i evidencije u cilju ispravnog evidentiranja poslovnih promena, d) kontrolu nad imovinom i raunovodstvenim evidencijama ovlaenog lica, e) nezavisne provere ispravnosti i iskazivanja vrednosti evidentiranih iznosa, uporeivanjem knjigovodstvenog i stvarnog stanja itd.

ORGANIZACIJA I RISPrema tradicionalnim teorijama organizacije, osnovni smisao organizovanja je da se obezbede zahtevi za efektivnim (raditi prave stvari) i efikasnim (raditi na pravi nain) poslovanjem. Organizovanje je sloen proces koji se obavlja kroz nekoliko faza, tj. obuhvata sledee aktivnosti, to su: 1) postavljenje ciljeva i zadataka (realizacijom zadataka se ostvaruju ciljevi), 2) podela posla na realizovanju zadataka radi ostvarenja ciljeva, 3) kreiranje odgovarajuih organizacionih struktura, 4) koordinacija (usklaivanje svih aktivnosti radi ostvarenja sinergetskog efekta), 5) intergracija (aktivnosti se razlikuju po obimu i po poslovima iz kojih se iste sastoje pa se zato moraju povezati i uskladiti). Tradicionalni pristup organizaciji je hijerarhijski pristup-koncept, to znai da postoji odnos nadreenosti i podreenosti, tano se zna ko izdaje uputstva, a ko ih izvrava, ko kome podnosi izvetaje, odnosno tano se znaju nadlenosti i odgovornosti svakog pojedinca u toj hijerarhijskoj strukturi. Najvii organizacioni nivo (strateki nivo) definie globalne i parcijalne ciljeve i postavlja zadatke. Nii organizacioni nivo, na bazi predhodno definisanih ciljeva i zadataka postavljaju svoje poslovne zadatke (taktiki nivo) i taj postupak se sprovodi i razvija do svakog pojedinca neposrednog izvrioca na operativnom nivou. Sistemski pristup organizacije pod organizacijom podrazumeva da je to jedan otvoren (stalan proces razmene sa okruenjem) i dinamian sistem (uslovljena zahtevima eksternih i internih korisnika i to kroz proces

27

Raunovodstveni informacioni sistemi stalne promene/prilagoavanja) meusobno povezanih elemenata koji u meusobnoj interakciji doprinose ostvarivanju postavljenog cilja. Cilj je ostarivanje vee vrednosti outputa od vrednosti uloenih inputa. Kako organizovanje predstavlja sloen i ne ba lak posao, potrebna su odgovarajua znanja, vetine, iskustvo i umea kako bi se organizovanje izvrilo na pravi nain.

ELEMENTI ORGANIZACIJE RAUNOVODSTVAElementi organizacije raunovodstva su: 1. raun (interni obraun str.22-27) 2. glavna knjiga 3. dnevnik 4. pomone knjige 5. zakljuni list 6. kontni okvir (interni obraun str.27-71) 7. kontni plan (interni obraun str.71-126) 8. knjigovodstvena dokumentacija 9. set finansijskih izvetaja Napomena: Teme obraene preko prezentacija studenata.

GENEZA RAUNSKOG SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVARaunski sistem dvojnog knjigovodstva predstavlja skup svih rauna (aktive, pasive, rashoda i prihoda) koji se vode u glavnoj knjizi i putem kojih se obuhvataju svi poslovni dogaaji u preduzeu. Obezbeeno je dvojno knjigovodstvo (koje oznaava da se poslovna promena obuhvata na najmanje dva rauna pri emu jedan duguje, a drugi potrauje), ali i aritmetika kontrola tanosti dugovne i potrane strane. Raunski sistem dvojnog knjigovodstva se zbog toga oznaava kao zaokruen i potpun sistem. Geneza raunskog sistema dvojnog knjigovodstva se odvijala u dve etape: 1) etapa do nastanka raunskog sistema dvojnog knjigovodstva 2) etapa od nastanka raunskog sistema dvojnog knjigovodstva U prvoj etapi imali smo prosto knjigovodstvo. Njega karakterie: a) da su kao prvi rauni egzistirali rauni za obuhvatanje kreditinih odnosa, odnosno rauni dunika i poverilaca. b) za utvrivanje rezultata koriena je bilansna metoda rezultat se dobijao poreenjem kapitala na kraju (ista imovina na kraju) i kapitala na poetku (ista imovina na poetku) perioda. ista imovina na kraju se dobija kada se kapital na kraju perioda koriguje za sve promene na kapitalu, odnosno kada se dodaju sva povlaenja i oduzmu sva ulaganja kapitala. Ovako obraunat rezultat je globalni rezultat, odnosno iz njega 28

Raunovodstveni informacioni sistemi ne moemo sagledati komponente (elemente) rezultata tj. koji su to prihodi i rashodi doveli do njegovog formiranja. Tek uvoenjem rauna prihoda i rashoda (krajem XV i poetkom XVI veka) javlja se zaokruen i potpun raunski sistem dvojnog knjigovodstva. Osnovni faktori (impulsi, generatori) koji su doveli do daljeg razvoja dvojnog knjigovodstva (uvoenje novih rauna u raunski sistem dvojnog knjigovodstva uslovljavajui njegovo irenje po broju i raznovrsnosti) su: 1. permanentni privredni razvoj dvojno knjigovodstvo se razvija sa pojavom potreba za novim znanjima i novim informacijama koja su posledica stalnog privrednog razvoja. Krajem XIX i poetkom XX veka uvode se novi rauni za eksterne odnose (preduzeeokruenje) koji pripadaju finasijskom knjigovodstvu. 2. nauna saznanja razvijale su se nove naune discipline kao to su: organizacija i poslovanje preduzea, razvoj teorije trokova, obrauna trokova, podela na fiksne i varijabilne trokove, podela na opte i pojedinane trokove. Sve ovo je davalo impulse za stvaranje i otvaranje novih rauna. Vidimo da ova podrujja pripadaju pogonskom knjigovodstvu. 3. drutveno-ekonomski razvoj predstavlja najjai impuls. Kao prekretnica navodi se oktobarska revolucija i prvi svetski rat. Poetkom XX veka javljaju se socijalistike drave koje formiraju razliite fondove pa su bili potrebni novi rauni. 4. razvoj tehnike i tehnologije knjigovodstva razvijaju se specijalni dnevnici, specijalne poslovne knjige, rauni vremenskih razgranienja (tranzitorni rauni) sa ciljem da izvre pravilnu periodizaciju, rauni ispravke vrednosti, razdvajanje meovitog rauna robe na raun nabavka robe i raun prodate robe, sistem permanentnog (stalnog) inventara, rauni organizacionog odnosa izmeu finansijskog i pogonskog knjigovodstva (prelazni rauni ili rauni veze). Luka Paioli italijanski svetenik koji je iveo krajem XV veka. Njegova zasluga se ogleda u tome to je dao prvi teorijski rad onoga to se radilo u praksi, odnosno sistem dvojnog knjigovodstva, koji naziva italijanska metoda (najmanje jedan raun duguje i jedan raun potrauje).

ISTORIJSKI RAZVOJ ORGANIZACIJE RAUNOVODSTVAPostoje etiri osnovne faze razvoja organizacije raunovodstva, a one su: I) rudimentarna II) klasina III) klasina IV) savremena organizacija organizacija organizacija organizacija knjigovodstva knjigovodstva raunovodstva raunovodstva (ROK) (KOK) (KOR) (SOR) 1) Razvijala se 1) Odnosi se na 1) Nastaje 1) Javila se u reavanjem razvijene sisteme poetkom XX poslednje tri problema i knjigovodstvenih veka a decenije XX veka

29

Raunovodstveni informacioni sistemi tekoa u realnom funkcionisanju knjigovodstva. 2) Vezana je za rudimentarne oblike (forme) knjigovodstvene evidencije, odnosno podrazumeva oblike knjigovodstvene evidencije do XVI veka. evidencija (kao to su novoitalijansko, nemako, englesko, francusko i sl.). 2) Dnevnik kao organizaciona osnova je podloga za knjienje u glavnoj knjizi. 3) Uvoenje specijalnih dnevnika i prenoenje dela analitikih evidencija u cilju rastereenja knjigovodstva (glavne knjige). dominantan sredinom XX veka. 2) Uvoenje planskih komponenti. 3) Uvoenje odeljenskih dnevnika. 4) Naglaeno korienje metode klasiranja i grupisanja dokumentacije po odgovarajuim raunima duguje/potrauje (u pitanju je masovna obrada dokumentacije u knjigovodstvu). 5) U pitanju je manuelna i mainska obrada i jo traje. 2) Shvatanje raunovodstva kao sistema. 3) Karakterie je primena savremenih tehnolokih dostignua u obradi podataka.

Rudimentarna organizacija knjigovodstva (ROK) ROK se vezuje za rudimentarne oblike knjigovodstvenih evidencija do XVI veka. Razvijalo se nesvesno odnodsno nije bio planski, ve kroz reavanja potekoa u praktinom funkcionisanju. Karakteristike ROK-a su: 1) Postojanje karakteristinih problema: a) Problem dokumentovanosti b) Problem nesistematinosti c) Problem preglednosti d) Problem aurnosti e) Problem edukacije f) Problem harmonizacije i unifikacije g) Problem greaka u radu kao posledica slabe obuenosti i problema dokumentovanosti 2) Protezanje ove faze na dugi vremenski period. 3) Preovlaujui oblik je prosto knjigovodstvo.

30

Raunovodstveni informacioni sistemi 4) Nedovoljna razvijenost teorije i tehnike knjigovodstva (postoji meovit raun robe, u glavnoj knjizi nema predstavnikih rauna). 5) Runo knjienje po postupku: traca (pripremna evidencija za knjienje; italijanski primanota, francuski memorijal) dnevnik glavna knjiga. Reen ja problema navedenih u prvoj karakteristici: a) Problem dokumentovanosti pojavljuju se neki dokumenti kao npr. priznanice, ali ovaj problem jo uvek nije bio dovoljno reen. U poetnim fazama, traca je bila jedan od faktora dokumentovanosti tj. bila je organizaciona osnova da se obave naknadna knjienja u knjigovodstvu. b) Problem nesistematinosti poslovne evidencije je bila nesistematina, a osnova za razvrstavanje je bila da li neko lice duguje ili potrauje. Kako bi se to odredilo poelo se sa sistematizovanjem. Osnovni oblici sistematizovanja poslovnih dogaaja su: Stepenasti oblik gde se prvi put uvodi znak duguje i potrauje. Sistem po pagini podvajanje iznosa transakcija. Sistem pofoliju ne sistematizuju se samo iznosi ve cele transakcije. Tabelarni oblik sistematizovanja na jednom obrazcu postojalo je vie od jednog rauna. Kombinovani oblik sistematiacije c) Problem preglednosti da bi se reio ovaj problem, uestvuje ogranieni broj knjigovoa. On se javio zbog: primitivne evidencije, nerazvijene teorije i prakse, malo edukovanih kadrova i nedostatka opreme za raunanje. traca je bila svatara koja je imala pripovedaki ton i nije zahtevala poznavanje pravila knjigovodstva, dovoljno je bilo da zna da pie. Vremenom se javila potreba da se iz nagojene tace izdvoji ono to ima veze sa knjigovodstvom. Takvo izdvajanje se obavljalo naknadno, to je dovelo do individualiziranja poslovnih promena u praksi. Individualiziranje poslovne promene u praksi predstavlja ralanjavanje celine raunskog odnosa na pojedine promene kao samostalne celine, odnosno ono je tehniko sredstvo za grupisanje (sistematizovanje) istovrsnih promena kako bi se dobila celina odnosa ili predmeta. d) Problem aurnosti javlja se problem podele rada, zbog zahteva aurnosti i podvajanja dnevnika za parne i neparne dane tj. pluralitet dnevnika. e) Problem edukacije postojao je mali broj edukovanih ljudi koji su se edukovali kroz praktian rad. f) Problem harmonizacije i unifikacije prelaz iz jednog preduzea u druga predstavljao je problem i javlja se potreba za unifikacijom. Prve aktivnosti na tom planu potiu od strane drave. Interes drave je bio primarno fiskalan, u smislu propisivanja forme i sadrine trace, dnevnika i glavne knjige. g) Problem greaka u radu polje greaka je maksimalno a pronalaenje tih greaka je oteano, zbog: nepreglednosti, nesistematinosti, nepostojanja sredstava za raunanje, nepostojanje adekvatnih metoda za

31

Raunovodstveni informacioni sistemi otkrivanje i eleminisanje greaka. Grke su se otkrivale sluajno ili reklamacijom. Klasina organizacija knjigovodstva (KOK) Osnovne karakteristike KOK-a su: 1) KOK se odnosi na razvijene sisteme knjigovodstvenih evidencija (novoitalijansko, nemako, englesko i ameriko) u kojima nisu do kraja razvijeni drugi elementi raunovodstva. 2) Obuhvata organizacione oblike knjigovodstva zasnovane na dominaciji dnevnika, kao organizacione osnove za pripremu knjienja u glavnoj knjizi prvog stepena. 3) Karakterie ga uvoenje specijalnih dnevnika i prenoenje dela analitikih evidencija iz knjigovodstva u druge segmente strunih poslova u preduzeu (iz knjigovdstva u blagajnu). 4) Pojava dvojnog knjigovodstva (odnosno dvojne manifestacije svakog poslovnog dogaaja. U praksi i teoriji pogoduje nastanku KOK-a.). 5) Dolazi do eleminisanja trace (odnosno predhodnih evidencija sa slinom namenom). 6) Dokumentacija sve vie dobija na znaaju, odnosno ne samo to se javljaju novi dokumenti ve se vri i njihova formalizacija. Formalizacija vodi ujednaavanju na irem planu. 7) Postojanje dnevnika kao hronoloke evidencije za: pripremu knjienja u glavnoj knjizi za kontrolu ukupnosti knjienja za rekonstrukciju poslovnih dogaaja za podelu rada za grupisanje promena 8) Postojanje glavne knjige u kojoj se vri sistematsko knjienje. 9) Postojanje probnih bilansa kao osnove za kontrolu ispravnosti knjienja. 10) Postojanje zakljunog lista kojim se kontrolie ispravnost knjienja i obezbeuje osnovica za zakljuak i otvaranje poslovnih knjiga i za sastavljanje bilansa. 11) Postojanje bilansa stanja i bilansa uspeha. 1) Novoitalijansko knjigovodstvo Novoitalijansko knjigovodstvo razvilo se kao rezultat reavanja odreenih organizacionih problema razvijenog staroitalijanskog knjigovodstva. Njegov nastanak vezuje se za cepanje primanotnog dnevnika na dva dnevnika i to: a) Blagajniki dnevnik u njemu se evidentiraju nastali poslovni dogaaji koji tangiraju blagajnu. To je prvi specijalni dnevnik. Specijalni dnevnici se otvaraju za najvalentnije i najfrekventnije raune. b) Diverzi dnevnik u njemu se knjie sve poslovne promene za koje nisu otvoreni specijalni dnevnici. Vremenom diverzi dnevnik postaje sve manje zastupljen u tekuem poslovanju da bi na kraju sluio za: otvaranje i zakljuak knjiga, utvrivanje rezultata, za netipine i ree poslove (nabavka poslovnih sredstava) i sl.

32

Raunovodstveni informacioni sistemi Prednost se ogleda u tome to je delimino reio pitanje obima posla, odnosno deo poslova koji se tie kontiranja prebaen je iz knjigovodstva u nap. blagajnu. to se tie glavne knjige svi rauni su bili istog stepena ili ranga, odnosno postojala je jedinstvena glavna knjiga. Zahvaljui razvoju ekonomske teorije, knjigovodstvene teorije i prakse omoguen je nestanak meovitih rauna iz knjigovodstva. Time nastaje mogunost da knjigovodstvo periodizira rezultat na bazi rauna uspeha (prihoda/rashoda).

Specijalni dnevnik Jedinstvena glavna knjiga Diverzi dnevnik dokumentacija Slika 1 konfiguracija novoitalijanskog knjigovdstva 2) Nemako knjigovodstvo Nemako knjigovodstvo je nastalo u vreme kada je bio izuzetno naglaen problem nepreglednosti. Zahvaljujui razvoju ekonomske teorije, stvorene su predpstavke da se glavna knjiga odvoji na najmanje dva nivoa i to: na glavnu knjigu prvog stepena i glavnu knjigu drugog stepena (analitika). Sve evidencije ostale su iste po obimu u analitici, kao to su bile do tada, ali to se sintetike tie knjienje se nije vrilo direktno ve indirektno putem sabirnog urnala. Prednost uvoenja sabirnog urnala ogleda se u tome to je poveao stepen preglednosti u glavnoj knjizi I stepena. to se tie nedostataka, rtvovana je aurnost u sintetici (za onoliko vremena koliko je bilo potrebno da se izvri sumiranje prometa u sabirnom urnalu) i poveanje fizikog obima posla knjigovodstvu (u odnosu na novoitalijansko). U sabirnom urnalu se obavljaju poslovi periodine pripreme za knjienje u glavnoj knjizi, ime se smanjuje broj upisa i time se poveava preglednost. Sumiranje prometa u sabirnom urnalu moe se vriti primenom razliitih metoda: 1) Beka (austrijska) metoda ona podrazumeva da se sumiranje prometa u sabirnom urnalu vri od rauna do rauna. Npr: Raun X Suma duguje .... Suma potrauje .... Raun Y Suma duguje .... Suma potrauje .......

33

Raunovodstveni informacioni sistemi 2) Nemaka metoda ona podrazumeva da se sumiranje prometa u sabirnom urnalu vri od rauna do rauna ali podvajanjem po strani duguje i strani potrauje. Npr: Rauni duguju: X Y Rauni potrauju: X Y 3) ahovska metoda slikovito prikazana na sledei nain: d X Y Z p X Y Z Problem usaglaavanja stanja analitikih evidencija sa predstavnikim (sintetikim) raunom odvijala se putem prometnih listova u odgovarajuem periodu. Prometni list je imao funkciju specifine rekapitulacije prometa na konkretnim raunima.

Diverzi dnevnik

Sabirni urnal

Glavna knjiga I stepena Prometni list

dokmentacija

Specijalni dnevnici Glavna knjiga II stepena Slika 2 konfiguracija nemakog knjigovodstva

3) Englesko knjigovodstvo Englesko knjigovodstvo je poznato po pluralitetu (vei broj) specijalnih dnevnika za odgovarajue, odnosno najvalentnije (povezanost sa drugim raunima) i najfrekventnije (esto se vri knjienje) raune. To je dovelo do samnjenja poslova u diverzi dnevniku (to je dobro), ali uvoenjem specijalnih dnevnika javljaju se problemi odnosa izmeu rauna za koje postoje specijalni dnevnici. Ovaj problem je reen uvoenjem prelaznih rauna odnosno rauna veze. 4) Francusko knjigovodstvo Francusko knjigovodstvo predstavlja kombinaciju engleskog organizacionog oblika. Osnovne karakteristike su: nemakog i

34

Raunovodstveni informacioni sistemi 1. Postoji pluralitet specijalnih dnevnika (englesko) i egzistira sabirni urnal (nemako). 2. Preglednost u sintetici je potpuna (to je dobro), ali to je dovelo do poveanja posla. U razvijenoj formi korien je tabelarni sabirni urnal, a on je nastajao iz tabelarnih specijalnih dnevnika. Prednost francuskog knjigovodstva, u odnosu na predhodne organizacione oblike ogleda se u tome to je ono najrazvijenije i sa najmanje slabosti. Ipak, francusko knjigovodstvo kao i englesko knjigovodstvo, imaju probleme sa grekama u knjienju. Te greke su najee nastajale pri prenosu iz dnevnika u glavnu knjigu. 5) Ameriko knjigovodstvo Ameriko knjigovodstvo se razvilo usled zahteva da se smanji broj greaka pri prenosu iz dnevnika u glavnu knjigu. Reenje je naeno spajanjem dnevnika i glavne knjige u jednu celinu. Dakle, amerikaner (dnevnik amerikog knjigovodstva) je kombinacija dnevnika i glavne knjige ali sadri i kolone bilansa stanja i bilansa uspeha. Znai, amerikaner je svojevrsna tvorevina koja sadri dnevnik, glavnu knjigu i probni bilans. Osnova KOK-a je manuelna i mainska odnosno neautomatizovana i neintegrisana obrada podataka. Osnovni problemi KOK-a su: 1) Problem podele posla ovaj problem i dalje postoji ali je manje naglaen zahvaljujui podeli rada koja je nastala razvijanjem specijalnih dnevnika. Ovaj problem je posebno naglaen u uslovima dislociranih organizacionih delova preduzea zato to je prisutna manuelna i mainska obrada podataka. 2) Problem iznalaenja greaka u radu ovaj problem i dalje postoji ali je manje naglaen jer kao osnova za formalnu verifikaciju izvrenih knjienja ima: Suma DD= suma PD= suma DBB= suma PBB suma DD ukupno duguje svih dnevnika suma PD ukupno potrauje svih dnevnika suma DBB ukupno duguje bruto bilansa suma PBB ukupno potrauje bruto bilansa (zakljuni list ili probni bilans) 3) Problem dokumentovanosti ovaj problem i dalje postoji ali je doveo do dominacije dnevnika kao organizacione osnove. Dokumenti sve vie dobijaju na znaaju kako formalnom tako i sutinskom. 4) Problem aurnosti ovaj proble postoji zbog nedostatka planskih komponenti i obraunskih cena, postojanja vie dnevnika to dovodi do neaurnosti u glavnoj knjizi I stepena, jer treba integrisati sve promete. 5) Problem preglednosti ovo je prvorazredni problem, koji je izraen u analitikim evidencijama, zbog velikog broja promena, nerazvijenih sredstava za obradu podataka i otean je uvid u stanje konkretnog rauna.

35

Raunovodstveni informacioni sistemi 6) Problem istovremenosti knjienja ovaj problem je posledica organizacionih tekoa izazvanih nedovoljnom tehnikom opremljenou knjigovdstva ali i srugim faktorima. Klasina organizacija raunovodstva (KOR) Nastala je poetkom XX veka i dominira sredinom XX veka. Taj period karakterie razvoj preduzea, nacionalne ekonomije, meunarodne ekonomije, odnosno ukupan ekonomski privredni razvoj. Ovaj period je jedna od najdinaminijih perioda razvoja raunovodstva. Karakteristike KOR-a su: 1. Razvoj koncepta raunovodstva 2. Uvoenje planskih komponenti (prilikom obuhvatanja poslovnih dogaaja) 3. Razvoj dokumentacije 4. Naglaeno korienje metoda klasiranja i grupisanja dokumenata po odgovarajuim raunim duguje/potrauje (u pitanju je masovna obrada knjigovodstvene dokumentacije), ali jo uvek je evidencija manuelna i mainska sa izvesnim problemima i tekoama u funkcionisanju (neaurnost) 5. Uvoenje odeljenskih dnevnika

1.Razvoj koncepta raunovodstva prema ranijim shvatanjima cilj raunovodstva jeste utvrivanje rezultata (knjigovodstvo sa bilansom) i kalkulacija cene kotanja (obraun trokova sa kalkulacijom). Meutim, danas knjigovodstvo prestavlja samo deo raunovodstva koji jo obuhvata i raunovodstveno planiranje, raunovodstvenu analizu i raunovodstvenu kontrolu ili nadzor. 2.Uvoenje planskih komponenti kao prednosti navode se poveanje aurnosti (korienjem planskih cena), kontrola (kontrola troenja faktore procesa rada), poboljava se informisanost i mogunost upravljanja sistemom, a kao nedostatak navodi se poveanje obima posla u knjigovodstvu.

36

Raunovodstveni informacioni sistemi 3.Razvoj dokumentacije dokumentacija postaje element tj. organizaciono sredstvo. Njihovom razvoju doprinose: a) interes uesnika da se poslovni dogaaji verifikuju b) interesi drave da se poslovni dogaaji verifikuju c) razvoj sredstava za obradu podataka d) interesi strukovnih organizacija da se obezbedi formalizacija, unifikacija i prepoznatljivost dokumentacije Dokumentacija postaje obavezna, formalizovana i kodifikovana. 4.Razvoj ove metode uslovila je pojavu masovnosti dokumentacije i razvoj punktova za obradu dokumentacije. Etape u obradi dokumentacije u punktovima su: upis dokumenata u registar prispelih dokumanata na obradu kontrola ispravnosti dokumentacije prva funkcija u tom postupku vri se sa formalne (da sadri sve neophodne tj. bitne elemente), raunske (tanost unetih cifara tj. obraunatih iznosa koji se knjie) i sutinske (konstatovanje da se odnosni poslovni dogaaj, po kvalitetu i kvantitetu, stvarno i dogodio onako kako je u dokumentu naznaeno) strane. preuzimanje dokumenata od strane kontiste kontiranje dokumentacije u nekim podrujima kontiranje se vri u samom dokumentu, a u drugom sluaju postoji peat koji ima format kontnog stava. izrada zbirnih traka za iskontirana dokumenta u konkretnom punktu obrade klasiranje dokumenata po relevantnim raunima izrada zbirnih traka prometa po relevantnim raunima kontrola procesa klasiranja (kontrolom ukupnog prometa sa zbirnom kontrolnom trakom) izrada odeljenskog dnevnika po formi je klasini knjigovodstveni dnevnik, a po funkciji je specifian, koji slui za kontiranje poslovnih dogaaja koji se javljaju u jednom konkretnom odeljenju. dostavljanje odeljenskog dnevnika na dalji tretman i obradu pri tome primerak odeljenskog dnevnika koji se dostavlja finansijskom knjigovodstvu moe biti perforsan da se lake pripreme stavovi za knjienje. postupak masovne obrade, odlaganja i uvanja dokumentacije 5.Uvoenje odeljenskih dnevnika u prvoj varijanti (misli na KOK), organizacionu osnovu ini dnevnik za knjienje u glavoj knjizi. U prvoj varijanti isti dnevnik zadovoljava potrebe i analitike i sintetike. Naime, ukoliko se radi u dve kopije, na bazi prve kopije vri se knjienje u analitici, a na bazi druge kopije vri se knjienje u sintetici. Ovo je bilo zadovoljavajue reenje jer su funkcije dokumenata minorne. U drugoj varijanti (misli se na KOR) dolazi do razdvajanja jednog dnevnika na dva po nameni specijalizovana dnevnika. Jedan slui za knjienje u analitici, a drugi za knjienje u sintetici. Ova druga varijanta sluila kao osnova za razvoj odeljenskih dnevnika. Dakle, dolo je do formiranja dva namenska dnevnika za obuhvatanje poslovnih dogaaja u konkretnom odeljenju.

37

Raunovodstveni informacioni sistemi Funkciju specijalizovanog dnevnika za analitike evidencije preuzima dokumentacija!!!!! Stav za knjienje na dokumentu javlja se umesto kontnog stava u dnevniku koji je bio namenjen za knjienje u analitici. Saimanjem promena kontiranih na dokumentaciji nastaje odeljenski dnevnik koji ima sve karakteristike specijalizovanog dnevnika konkretnog odeljenja za knjienje u sintetikoj evidenciji. Zakljuak: odeljenski dnevnik je vrsta specijalizovanog sumarnog dnevnika koji nastaje obradom dokumentacije u obradnom punktu (odeljenju) i namenjen je za knjienje u sintetici (po formi je klasian dnevnik, a po funkciji je specifian i slui za kontiranje poslovnih dogaaja koji se tretiraju u jednom konkretnom odeljenju). Savremena organizacija raunovodstva (SOR) Vezana je za nova shvatanja raunovodstva i njegovih delova, kao i iru primenu savremenih sredstava za obradu podataka (SSZOP) koja su omoguila da se na odgovarajui nain integriu: A) mogunosti SSZOP-a to su brzina, tanost, mogunost povezivanja teritorijalno udaljenih mesta, jednostavnost knjienja na vie nivoa, poluautomatsko i automatsko kontiranje, formalna automatska kontrola tanosti i sl. B) nova shvatanja raunovodstva, kao integrisanog sistema vie posistema, od kojih je knjigovodstvo samo jedan od podsistema C) dostignua drugih naunih disciplina kao to su teorija upravljanja, teorija sistema, teorija informatike, marketing koncepti i sl. A) Mogunosti SSZOP-a u ovoj etapi razvijaju se po prvi put glavna knjiga, dnevnik, probni bilans, zakljuni list i ostali elementi raunovodstvene evidencije (ne u fizikom smislu rei). Nisu vidljivi na klasian nain ve po potrebi na monitoru ili na odtampanim listovima. Doprinosi (prednosti): 1. u segemntu unosa podataka ima tri varijante: a) iskontirana dokumentacija se obrauje, odgovarajui podaci se unose u isprogramirane maske i formira se klasian stav za knjienje. b) iskontirana dokumenatcija se obaruje tako to se vri po formi modifikovan unos podataka koji nemaju direktne veze sa klasinim knjienjem formira se adekvatna baza podataka. c) dokumentacija se upote ne kontira ve se svaki dokument na odgovarajui nain unosi u odgovarajue maske, odnosno na nain da raunar sam obavlja poslove automatskog kontiranja i knjienja. Prednost se ogleda u tome to se podaci mogu uvesti u jednom mestu (gradu) a da se koriste u drugom, tj. prednosti su viestruke sa aspekta prenoenja, multilateralnog (viestrukog) korienja i istovremenog korienja. Realno postoje optiki itai koji omoguavaju da se podaci

38

Raunovodstveni informacioni sistemi unose u npr. prodavnicu, a istovremeno se isti transferiu u robni knjigovodsto i ostale analitike i sintetike evidencije. Dakle, nema ponovnih unosa podataka i vremnske distance. Sve promene mogu se imati na meniju i mogu se koristiti. Ako greke postoje, odgovarajuim procedurama za ispravke se lako uklanjaju. Raunar prima ispravke po preceduri i lako ispravlja greke. 2. u segmentu konrole knjienja posle svake promene deluje automatska kontrola raunovodstvene ravnotee. U savremenim paketima za obradu u knjigovodstvu postoje i drugi oblici kontrole. To su kontrole i pomoi u radu koji obezbeuju sigurnost i komfor u radu i spreavaju: uvoenje pogrenog protu-rauna zavretak stav za knjienje bez uspostavlajne ravnotee brisanje bez prethodne potvrde unoenje netanih podataka pristup podacima bez lozinke promene podataka bez lozinke 3. u segemntu izrade izvetaja prednost se ogleda u tome to raunar sam moe da generie jednom projektovane definisane izvetaje. Ne zahteva dodatno angaovanje ljudskih resursa. 4. u segmentu prezentacije izvetaja izvetaj je mogue prezentovati na jedan od sledeih naina: klasina prezentacija u tampanoj verziji prezentacija na monitoru u klasinoj knjigovodstvenoj formi prezentacija na monitoru u specijalnoj knjigovodstvenoj formi prezentacija na monitoru uz korienje posebnih aplikacija u prezentovanju prikazivanje na zidu ili platnu uz odgovarajuu tehniku za projektovanje prezentovanje u podebnim grafikim formama, filmovima i sl. uz odgovarajue tehnike za projektovanje B) Uticaj raunovodstvene teorije usavravanje i prilagoavanje raunovodstva trokova u XX veku stvorio je ambijent za razvoj SOR-a. Razvoj raunovodstva trokova iao je u pravcu: u pravcu razvoja shvatanja raunovodstvene funkcije i njene uloge i mesta u savremenom preduzeu razvoja koncepta periodizacije rezultata razvoja raunovodstvenih postulata, koncepata i principa uopte razvoja raunovodstvenih standarda razvoja koncepta konsolidovanja raunovodstvenih iskaza (izvetaja) razvoja koncepta kontrole poslovnih procesa U Americi je teorijski razgranieno da je razvoj raunovodstvenih principa proao kroz sledee faze: I faza doprinosa menamenta (od 1900 do 1933) II faza doprinosa institucija (od 1933 do 1946) III faza doprinosa profesije (od 1953 do 1973) 39

Raunovodstveni informacioni sistemi IV faza doprinosa politizacije (od 1973 do danas) Nije bilo dovoljno da menaeri, institucije i profesionalna udruenja dejstvuju ve je u odreenoj fazi morala da se ukljui i drava kako bi dala odgovarajui znaaj i legalitet raunovodstvenim saznanjima na celoj dravanoj teritoriji. to se tie nas, nije bilo pravila podsticanja menamenta, institucije su bile uglavnom dravne sa izraenom ideolokom konotacijom, a to se profesije tie postoji izvestan uticaj (pravo kroz Udruenje raunovodstvenih i finansijskih radnika, a danas kroz Savez raunovoa i revizora). Kod nas je izostao pravi razvoj raunovodstvene prakse. C) Uticaj drugih naunih disciplina najznaajniji uticaj na razvoj raunovodstva imale su: a) razvoj kibernetike pozitivno uticao na razvoj teorije sistema i teorije upravljanja i kontrole. b) razvoj informatike pozitivno uticao na razoj teorije informacija, tehniko projektovanje informacionih potreba i zahteva, informatikih softvera. c) razvoj tehnike i tehnologije pozitivno uticao na razvoj novih materijala, tehnologija i postupaka; na tehnike uslove poslovanja; razvoj informacionih hardvera d) razvoj pravnih nauka pozitivno uticao na razvoj optih pravnih pretpostavki za poslovanje, teorije firme i oblikovanja poslovnih subjekata, teoriju svojine i prava po osnovu svojine i rada i sl. e) uticaj drave i poslovnog okruenja poseban interes drave je za razvoj raunovodstva u delu poreza i doprinosa.

ISTORIJSKI RAZVOJ RIS-a Postoje dve glavne vrste promena: I) promene u sutinskoj orjentaciji raunovodstva (razvoj teorije i metodologije raunovodstva) II) nain obavljanja poslova u raunovodstvu

I) Promen u sutinskoj orjentaciji raunovodstva40

Raunovodstveni informacioni sistemi

Sistem obrauna po stvarnim trokovima Sistem obrauna po stvarnim trokovima predstavlja skup naela, metoda i postupaka za obraun stvarnih trokova i uinaka po stvarnim trokovima sa ciljem dobijanja to tanije i potpunije cene kotanja. Fokusiran je na proces proizvodnje i praenja trokova proizvodnje. Spada u sisteme obrauna po punim trokovima (apsorpcioni sistem), to znai da u proizovodnu cenu kotanja ukljuuje sve stvarno nastale trokove proizvodnog funkcionalnog podruja, dok u komercijalni cenu kotanja ukljuuje i sve stvarno nastale trokove uprave, prodaje i evenualno trokove istraivanja i razvoja. On zahteva naknadnu kalkulaciju cene kotanja (koja je kalkulacija trenutka) i za rezultat ima stvarnu cenu kotanja (stvarna koliina*stvarna cena) koja je promenljiva (jer se menjaju koliinska i cenovna komponenta), periodino neuporediva, previsoka je i bazira se na istorijskim trokovima. Ovako utvrena stvarna CK koristi se za bilansiranje zaliha NP i GP (stvarna proizvodna cena kotanja), za utvrivanje trokova prodatih proizvoda (stvarna komercijalna CK), za potrebe planiranja i kontrole, za potrebe formiranja prodajnih cena i voenje politike cena i za potrebe poslovnog odluivanja. Akcenat je stavljen na NT, dok MT imaju ulogu mosta izmeu primarnih trokova i NT, odnosno MT su sredstvo to tanijeg vezivanja optih trokova na NT. Iz ovoga vidimo da ne postoji problem alokacije direktnih trokova (trokovi materijala, zarada i posebni pojedinani trokovi; za koje postoji odgovrajaa dokumentacija), dok kod optih trokova, koji se prate za preduzee kao celinu, postoji problem pa se njihova alokacija vri putem odgovarajuih uslovnih baza ili kljueva. Trokove proizvodnje ine trokovi materijala, zarada, OVT i OFT u stvarnim iznosima. Trokovi perioda su trokovi prodaje, uprave, I&R, marketinga i sl. Stvarna CK je podobna sa aspekta uslova u kojima se ona koristi. Formilni nedostaci koji se pripisuju ovom sistemu: neaurnost (reava se uvoenjem planskih cena), rauni nema rauna za fiksne i varijabilne trokove, meutim ovo se ni ne smatra nekim nedostakom jer preduzee moe proizvoljno da izvri podelu trokova na fiksne i varijabilne.

Sistem obrauna po standardnim trokovima Sistem obrauna po standardnim trokovima predstavlja skup naela, metoda i postupaka za obraun stvarnih trokova i uinaka po standardnim trokovima sa zadatkom ostvarenja kalkulativnih i planskokontrolnih ciljeva. Pripada sistemu obrauna po punim trokovima (apsorpcioni sistem), to znai da u proizvodnu CK ukljuuje sve trokove proizvodnog funkcionalnog podruja ali u standardnim iznosima, dok u

41

Raunovodstveni informacioni sistemi komercijalnu CK ukljuuje jo i sve standardne trokove uprave i prodaje. Standardna proizvodna CK se koristi za procenu zaliha NP i GP, a standardna komercijalna CK za potrebe procene trokova prodatih proizvoda i analitiki obraun rezultata. On zahteva standardnu kalkulaciju CK (nije kalkulacija trenutka ve periodina kalkulacija), za rezultat ima standardnu CK (standardna cena*standardna koliina) koja je stabilna i periodino uporediva, objektivna i okrenuta ka budunosti. Akcenat se stavlja na MT koji pored kalkultivne uloge preuzima i plansko-kontrolnu funkciju. Ovaj sistem ne naputa koncept po stvarnim trokvima tako da je mogue poreenje stvarnih i standardnih trokova. Poreenjem pomenutih trokova mogu nastati odstupanja. Odstupanja mogu biti negativna prekoraenje kada su stvarni vei od planskih i pozitivna snienje kada su stvarni manji od planskih. Odstupanja nastaju kao posledica nedovoljne ekonominosti, nedovoljne efikasnosti u radu i neiskorienosti kapaciteta. Iz svega ovoga proizilazi da je za jedno MT potrebno voditi tri niza rauna i to: prvi niz rauna koji prati stvarne trokove (stvarna koliina*planska cena) i to za trokove materijala izrade, zarada izrade, OVT i OFT; drugi niz rauna za priznavanje planskih trokova (planska koliina*planska cena) i to po istim segmentima trokova; trei niz rauna koji prati odstupanja stvarnih od standarnih trokova ( to su filter rauni koji imaju za cilj da filtriraju sve ono to ne sme da ode na NT, a to su odstupanja u potronji, odstupanja od standardne zaposlenosti i odstupanja standardne efikasnosti po osnovu OVT i OFT), u emu se ogleda informacioni doprinos ovog sistema. Trokovi proizvodnje su standardni trokovi materijala, standardni trokovi zarada i stanardni OVT i OFT. Trokovi perioda su trokovi marketinga, uprave, prodaje, I&R i odstupanja (negativno-subjektivna odstupanja). Sistem obrauna po standardnim varijabilnim trokovima Sistem obrauna po standardnim varijabilnim trokovima nastao je 40. godina XX veka i predstvlja skup naela, metoda i postupaka za obraun stvarnih trokova i uinaka po standardnim varijabilnim trokovima sa iskljuivo za potrebe alternativnog poslovnog odluivanja. On je sistem obrauna po nepotpunim trokovima to znai da u proizvodnu CK ukljuuje samo stanardne varijabilne trokove proizvodnje, dok u komercijalnu CK ukljuuje jo i samo stanardne varijabilne trokove uprave i prodaje. On zahteva standardnu varijabilnu kalkulaciju CK i za rezultat ima standardnu varijabilnu CK. Kalkulacija izgleda sledee: I.Trokovi direktnog materijala Trokovi osnovnog materijala Trokovi pomonog materijala II.Trokovi prerade varijabilnog karaktera Trokovi zarada izrade OVT proizvodnje Posebni pojedinani trokovi proizvodnje

42

Raunovodstveni informacioni sistemi III.Varijabilni trokovi proizvodnje ( vatijabilna proizvodna CK) I+II IV.Trokovi prodaje Direktni trokovi prodaje varijabilnog karaktera Opti varijabilni trokovi prodaje V.Ukupni varijavilni trokovi (vatijavilna komercijalna CK) III+IV VI.Kontribucioni dobitak VII.Prodajna cena V+VI VIII.Kontribucioni rezultat po pokriu trokova direktnog materijala VI-I IX.Kontribucioni rezultat po pokriu vatijabilnih trokova proizvodnje VI-III X.Kontribucioni rezultat po pokriu varijabilnih trokova proizvodnje i prodaje VI-V Ovako dobijena CK nije podobna za vrednovanje zaliha NP i GP u finansijkim izvetajima za eksterno izvetavanje jer bi to bilo u suprotnosti sa MRS-2 koji insistira da se zalihe bilansiraju po punoj proizvodnoj CK. Trokovi proizvodnje ine standarnde trokove materijala, zarada, standardne OVT. Trokovi perioda s