7. Egoizam

Teza koja je suprotna egoizmu jeste altruizam.alter-drugi

Altruizam je ucenje po kojem je moralno ispravno da biram tu|u korist a ne svoju. Ona je u jednom delu logicka kontrapozicija utilitarizmu, a u drugom je logicka kontrapozicija egoizmu.

Da li ste pomislili da je altruizam isto sto i egoizam?Altruizam kaze da je ispravno uciniti ono sto je u tu|em interesu, a egoizam da je ispravno uciniti ono sto je u mojoj koristi.

Zasto bi neko bio altruista?-zbog veceg zadovoljstvaJa to cinim zbog svog zadovoljstva. Druga osoba se ne spominje u opisu.-da bi se u ocima Boga dobro kotirao moj postupak. Bog voli altruiste.-“biti dobar” znaci ici za tu|im dobrom a ne za svojim. Na taj nacin se dobro u ocima drustva. Biti dobar, tj. izgledati dobro je isplativo. Tako izbegavam drustvenu represiju i stitim se. Zatim, moze se dobiti javno priznanje.

Ovi argumenti svode altruizam na formu egoizma. Tomas Hobs je ime koje se najvise vezuje za egoizam. On je pronasao jos dva razloga koja se navode protiv altruizma:1.milosr|e2.sazaljenje

[ta fali ovome? [ta bi kod milosr|a i sazaljenja moglo biti nezgodno u kontekstu altruizma i egoizma?

Vise bismo voleli da sazaljevamo nego da budemo sazaljevani. Nema boljeg dokaza moci.Milosr|e je demonstracija moci sebi i svetu. Ovime pokazujem da sam jaci od onoga prema kome sam milosrdan-Hobs. Sazaljenje ima jedan element koji nije ovakav, on ima jacu moralnu konotaciju.Milosr|e mora imati objekat koji ga prima, ovoga nema kod prastanja. Ne oprasta se pod pretpostavkom da neko zna za to.

26

Sazaljenje ukljucuje podsecanje da tu|e nevolje mogu i nas da strefe. Tu se jasno vidi da mi imamo tendenciju da sazaljevamo druge ako su oni po pretpostavci dobri. Lakse sazaljevamo dobre nego lose. Kod milosr|a ovo nije bitno. Sazaljenje ukljucuje element identifikacije sa onim koga sazaljevamo. Mi se naravno ne identifikujemo sa losima jer svako za sebe misli da je dobar. Ovo je suptilan nacin da se i sazaljenje podvede pod egoizam.

Izgleda da altruizam “ne pije vodu”. To je jedno licemerno stanoviste.Utilitarizam se pokazuje solidnijim. Od dva postupka treba izabrati onaj koji donosi vise dobra.

Altruizam sam sebe opovrgava. Njegova suprotnost je egoizam. Postoje dve price o egoizmu:1.psiholoski (on je osnova utilitarizma)2.etickiOvo su dve razlicite stvari.Argumenti u korist egoizma:-nema problema sa pristankom-nema prisile-postupci su slobodno odluceni, za njih se preuzima odgovornost-ako cinimo nesto sto zelimo, osecamo se dobro

Psiholoski egoizam je istinita teorija, mi uvek cinimo ono sto hocemo. [ta god da radim, radim ono sto sam na kraju “ja” odlucila da mi je najvaznije. Psiholoski egoizam definise opsti preduslov delatnosti. Mora postojati motiv da bi se delalo, a motiv je namera. Ta namera mora biti namera onoga ko dela. Psiholoski egoizam se odnosi na sve delatnike, na sve koji su u stanju da nesto cine. Da bi nesto odlucili to moramo hteti, a to ne moze neko umesto mene. Delatnik koji ima motiv (ja) je uvek prisutan.

Eticki egoizam se oznacava kao sebicnost. U smislu u kojem smo govorili o psiholoskom egoizmu ne sledi sebicnost (onda bi sledilo da su svi postupci sebicni). Nisu svi postupci sebicni. Svi postupci su iz interesa. Postoje dve distinkcije sebicnosti:sebicnost/sopstveni interesi (nije sebicno imati sopstvene interese)sopstveni interesi/zelja za zadovoljstvom (pusenje, alkohol)Ovde su sopstveni interesi pozitivna vrednost.

27

Dosli smo do toga da je psiholoski egoizam neopovrgljiva i prazna teza. Shvacen kao teorija on bi zaista bio takav. Ne kaze nam nista vrednosno.

Eticki egoizam kaze da je sebicnost ono sto treba da bude kriterij vrednovanja kada se odlucujemo sta da radimo. Treba da postupamo egoisticno i samo tako. Hobs bi to i rekao: “Treba ciniti ono sto je svodljivo na sopstveni interes.” Bentam bi rekao: “Treba postupati onako kako se vise isplati, treba ici za vise dobra za sebe.” Ovo “za sebe” se moze definisati na razne nacine. Moze se reci da je vlastiti interes najbolji dugorocni interes. Drugi tako|e imaju pravo da brinu o svojim zeljama, mi im ih necemo nametati. Sve je ovo u izvesnom smislu tacno.Mozemo da se dogovorimo da pristanemo da napravimo dr. ugovor i da se pridrzavamo samo onoga na sta smo pristali.Nema razloga da me se ti ce sta drugi hoce, ticu me se samo moji interesi.

Banda saznaje da ce na putu kroz sumu proci kocija sa blagom. Donese se odluka da se blago oduzme, pravi se zaseda. Dolazi do sukoba i banditi lako savladavaju kocijasa i osam putnika (ukupno njih devetoro). Banda zatim uzima blago, ali na svoje zaprepascenje nalaze samo pet grosa, a pobili su devetoro ljudi. Jedan od njih kaze: “Pobili smo devetoro ljudi za pet grosa!” Drugi mu na to kaze: “]uti, vise nam vredi pet grosa od njihovih devet zivota!”

Ovo je logika egoizma kao eticke doktrine.

Utilitarizam

Racionalni egoizam je doktrina koja se pripisuje Hobsu. Ona je stvar racuna, tj. kalkulacije. Mozemo da razlikujemo vece od manjeg. Ako ovo razlikujemo, moci cemo da postignemo vise.Treba pustiti svakoga da ide za svojim interesom jer ce od toga na kraju svet maksimalno profitirati. Ako svako ide samo za svojim interesom doci ce do sukoba koji su stetni. Onda se postize manje a ne vise.

28

Kalkulacija dobija svoju formu u utilitarizmune ono do cega je tebi stalo, vec ono sto je bolje.Utilitarizam se sastoji u tome da se pre|e sa egoizma na univerzalni hedonizam. U utilitarizmu imamo stanoviste koje ce sacuvati egoizam.

8. Utilitarizam

Utilitarizam je doktrina koja predstavlja ideologiju naseg doba.Teorija direktne intuicije- “zna se”Za razliku od ove predteorijske pozicije (teorija DI), utilitarizam je prava eticka doktrina. Zadovoljava veliki broj kriterija za dobru teoriju. Ona je odluciva, daje odgovor na pitanje “sta da radim?” na objektivan nacin.Deontoloska teorija daje . vrlo odre|eno za razliku od ove, ali ima razne druge mane. Utilitarizam ima puno dobrih osobina, nedostaje mu ona glavna koju ova druga teorija ima.Teorija vrlina se svodi na utilitarizam.

Utilitarizam kao ucenje je nastao u 18-om veku.fisis/nomos-nastaje filosofija morala. Prelazak sa stanovista gde se nesto podrazumeva na stanoviste gde se nesto dovodi u pitanje.Nesto slicno se desilo u 18-om veku. Utilitarizam nastaje kao raekcija na ostatke razorenog stanja. Prema uspostavljenom neredu morao se zauzeti stav. Utilitarizam je bio odgovor koji je prevagnuo. Sustina ovog odgovora (ali ne i drugih) je bila slobodno postavljanje pitanja.Pre toga, u savrsenom svetu postojalo je podrazumevanje. Ono je funkcionisalo u zatvorenom svetu. Kada se on raspao, dolazi do dva odgovora:1.francuskideduktivna logika2.britanskiinduktivna logika (empirijsko znanje) 1.Treba da se do|e do odgovora kakav svet treba da bude i da se takav svet napravi. Revolucija je ta kojom se svet pravi da bude onakav kakav sa umne tacke gledista treba da bude. Treba da se proizvede savrsen svet.

29

2. Nije dovoljno misliti, treba i gledati i to vise puta, treba praviti eksperimente, cekati njihove rezultate. Od Loka imamo nesto direktno suprotno prethodnom odgovoru. Uvodi se umska logika.

Bentam je insistirao na induktivnoj logici. Smatrao je da je sistem normi starog drustva neracionalan, da nepotrebno zadrzava razvoj drustva na jednoj tacki. Njegova knjiga “Uvod u principe morala i zakonodavstva” je objavljena 1789. godine. Ovo je godina pocetka Francuske revolucije. Tada je zapoceo utilitarizam, ideologija naseg vremena.

“Vise je bolje”- svet stalno treba da se proverava, nikad se ne podrazumeva da imamo dovoljno znanja. Svet treba kultivisati. Bitan je progres u sreci. Ovde je jasna Lokova uloga. Robespjer ima potrebu za kreiranjem nove doktrine.

Lok-rad se sastoji u tome da se sagnem i pidignem sljivu sa zemlje, ne da cekam da mi je neko da. Rad je vremenska kategorija. Njime se postize neki ciljkultivacija.

kolonijalizam-Mil postaje predsednik kompanije koja je na tom planu postavila temelje.

Bentam kaze da umesto starog pristupa svetu koji se zasnivao na -nazadnoj-dogmatskoj-subjektivnoj-sentimentalnojpoziciji treba da napravimo ucenje koje ce biti -moderno-racionalno-jasno-precizno-objektivno-naucno zasnovano (svetlo razuma)-izracunljivo (kalkulativno, obecavajuce)-optimisticno.Optimizam proizvodi motivacionu energiju koja se pretvara u nasilje u revolucijama.

30

Vidi se da je smatrao da je stari pristup opskuran. Kako doci do ovoga?Pogledacemo sta su cinjenice o svetu. ^injenica sa kojom Bentam pocinje je da je ljudska priroda egoisticna. Imamo psiholoski egoizam. On je fundamentalna cinjenica ljudske prirode. On je osobina delatnosti kao takve. Korisnost je osobina koju ljudi treba da poseduju. Korisnost je svojstvo da mozemo da proizvedemo ono sto treba da se proizvede. [ta treba da se proizvede?Svi postupci podlezu vlasti dva gospodara, a to su:-zadovoljstvo-bolOnda je korisno svojstvo koje ima tendenciju da se proizvede zadovoljstvo. Svi postupci podpadaju pod ovaj uslov psiholoskog egoizma.

Utilitarizam promovise sledecu tezu:“ Najveca sreca najveceg broja.”Ovo nije u okviru psiholoskog egoizma.

Ljudi su egoisti po prirodi, ali nisu samo egoisti, oni su racionalni. U izvesnom smislu egoizma ne bi moglo biti bez racionalnosti. Racionalnost je moc, ona je nuzna da bi se zamislili ciljevi, uocili oni koji su moguci, razlikovala volja od zelje.Bentam-moc racionalnosti se sastoji u tome da mozemo razlikovati vece od manjeg, da mozemo meriti, imati odre|en racunkalkulabilnost.

1. psiholoski egoizam i 2. racionalnost vode u moralnu aritmetiku (kalkulus).

Kako znamo da je neka stvar bolja od druge?Tako sto znamo da je neko zadovoljstvo vece od drugog. Kako? Nemamo meru, ali ih mozemo pore|ati na neki nacin, mozemo ih porediti. Zadovoljstvo se meri po 1. intezitetu koji je kvalitativna odredba (parameter). Kao takav on se vremenom veze za trenutak (prvi zalogaj cokolade je ukusniji od desetog). Imamo i druge parametre koji nisu kvalitativni, vec kvantitativni. To nam omogucava da do|emo do toga sta je bolje. Sledeci parametar je 2. trajanje. Bolja su zadovoljstva koja duze traju. Mozda su bolja zadovoljstva koja su dugotrajna, makar bila manjeg intenziteta. Zasto najintenzivnije

31

zadovoljstvo ne bi bilo trajno? Ovakvo vecno uzivanje je ideja rajskog zivota. Intenzitet zavisi od temporalnosti, a ovde je pretpostavka raj! Treci parametar je 3. izvesnost. Ako je nesto izvan mojih mogucnosti, neizvesnost da cu to ostvariti umanjuje moje zadovoljstvo. Imamo i 4. bliskost.

Kod Bentama postoje jos dva parametra, a to su:5. plodnost6. cistotaOva dva parametra su posebno zanimljiva. Plodnost-bolje je ono zadovoljstvo koje po svojoj prirodi proizvodi drugo zadovoljstvo (rad)^istota-bolje je ono zadovoljstvo koje proizvodi zadovoljstvo iste polarnosti, koje ne proizvodi bol (alkohol)Alkohol proizvodi mamurluk, glavobolje, cirozu, dt (delirium tremens), smrt. S druge strane rad i njegova zadovoljstva mogu da se prenesu i na naslednike.Parametar racunice ce pokazati da je bolje ono sto inace smatramo boljim (rad, a ne alkohol), iako smo posli od vrednosti kao sto je zadovoljstvo.

Primena aritmetike daje odgovor na pitanje “sta treba ciniti?” Mi mozemo da izracunamo sta je bolje, sta je vece zadovoljstvo uz pomoc parametara ali se nismo odmakli od psiholoskog egoizma.

Univerzalni hedonizam je:“ Najveca sreca najveceg broja.”Kako da se odlepimo od pretpostavke psiholoskog egoizma?Na osnovu 1. psiholoskog egoizma i 2. racionalnosti ne mozemo doci do univerzalnog hedonizma. Ali pored ove dve pretpostavke postoji i treca koja ce promeniti racunicu. To je cinjenica 3. postojanja drugih ljudi. Pored mene ima i drugih ljudi koji su kao i ja egoisti i racionalni. Ova cinjenica ima dejstvo na racionalnost. Sankcije su onaj momenat koji menja prirodu racionalnosti. Moram da biram vece zadovoljstvo bez obzira sto ono nije moje. Postoje cetiri sankcije po Bentamu:1.“fizicka” – oslanja se na prirodne zakone. Npr. zaboravila sam upaljen reso na stolu a pored njega je moj diplomski rad. Fizicka sankcija ce me kazniti i moj rad ce izgoreti. Sve sankcije pocivaju na fizickoj.

32

2. “politicka” (mi bi je danas nazvali legalna) – prava na zivot, uterivanje pravila koja su uspostavljena kroz komunikaciju sa drugima3. “moralna” (mi bi je danas nazvali popularna) – postoji razlika u spremnosti da se pomogne ljubaznom i neljubaznom coveku. Isplati se biti ljubazan, ne isplati se biti arogantan; isplati se biti pristojan, ne isplati se biti nepristojan, itd..4. “religijska” – mozemo je podeliti u dve:moralna – savest, kajanjereligijska – strah od BogaAko i izbegnem prve tri sankcije moze me sustici cetvrta u vidu savesti ili straha od Boga. Ako nema iskusenja, nema ni moralne vrednosti. Ovo je unutrasnja sankcija, za razliku od prethodne dve koje su spoljasnje.

Ove sankcije cine da kalkulus postaje univerzalan. Kalkulus mi kaze da je neispravno da zbog svog manjeg dobra zrtvujem tu|e vece dobro. Ovo nije ni egoizam ni altruizam.Sacuvan je psiholoski egoizam i postignuto je univerzalno stanoviste. Moralna aritmetika i sankcije su doveli do toga. Aritmetika to nije mogla sama. Sankcije cine da i dalje egoisticki postupam, ali biram vece dobro a ne svoje dobro.

-imotivaciona snaga, bez motivacije nema dela, nema cina, ona omogucava produktivnost u delanju-maksimalizacija dobra, postize se najvise sto se moze postici

-vise bolje uspeh-stvarni rezultat je ono po cemu se meri vrednost po-naucni pristup stupaka (ovo je moralni nedostatak teorije, ne misli se u vr ednosnom smislu)

Kritika Bentama

33

Utilitarizam ima puno pravaca. Jedna od najzanimljivijih stvari je odnos utilitarizma i moralnog identiteta.Vise je bolje – maksimalizacijaTri glavne kritike:1. Ljudska priroda je hedonisticka. Pitanje je da li samo zadovoljstvo moze predstavljati krajnju vrednost?Aristotel: “Dobro je ono cemu sve stvari teze.”[ta je cilj?Cilj moze biti cilj po sebi.Ono sto je intrinsicni cilj ne treba da bude posredan, vec uzgredni cilj.Na jednom nivou razmisljamo sta je korisno a na drugom, intuitivnom postujemo pravila, ne pitajuci se. Pravila su jedna vrsta defekta. Ona su znak lose racunice. Nije pravilno za utilitaristu da daje obecanja. Uvek se moze desiti da je u trenutku kada treba da izvrsi obecanje moguce uraditi bolje. A utilitarista uvek mora da radi ono sto je bolje. Mi cemo postovati pravila koja je neko drugi doneo, ali sa utilitaristicke tacke to je defekt. Bolji efekat ce se postici ako se pravila postuju nego ako svako misli.Cilj ne treba da bude direktno postavljen, treba da se ostvari uspeh. Cilj je konkretan a ostvarujemo ga radi zadovoljstva koje je uzgredni ucinak pri ostvarenju cilja.“ Ne interesuje me nista, hocu srecu.” – ovo je felicitoloski paradoks, jer sreca je kao horizont. [to joj brze prilazite, ona brze bezi. Ovo se desava onima koji za cilj postave samu srecu. Ovde postoji problem sa kojim Bentam ne moze da iza|e na kraj, ne moze da primeni racunicu (kalkulus). Ono sto je po definiciji cilj zapravo ne moze da bude cilj. Ono sto mi je krajnja vrednost ne moze da se pojavi u samoj odluci kao cilj.

2. Nije vazno ko oseca zadovoljstvo, vazno je gde ga je vise. Ovo vodi u situaciju da je svejedno cije je zadovoljstvo. Treba da se odlucim za najvece zadovoljstvo, nebitno cije. Iskreno verovanje u racunicu znaci da se posebnost pojedinca mora smatrati irelevantnom. Ovo je najveci osnov kritike utilitarizma. Odgovornost pojedinca se izuzima iz njegove sopstvene odluke. Gubite kontakt sa odgovornoscu. Odgovorni ste za ono sto do|e kao rezultat. Ono sto vi sami hocete vise nije relevantno. A zadovoljstvo kao iskustvo je uvek necije i nije ga lako otpisati kao nevazno jer je to necije povezano sa izvorom motivacije i odgovornoscu za postupak.

34

3. Bentam sledi Hjuma. Ono sto Bentam zove zadovoljstvo, Hjum zove strast. Um je samo kapacitet da se ono sto neko hoce ostvari. Um nema motivacija.Postoji velika razlika izme|u Hjuma i Bentama. Hjum objasnjava, Bentam opravdava. Bentam otvara put za naucnu etiku.Hjum – logika i epistemologijaBentam – psihologijaLogika, epistemologija, filozofija nisu nauke, nema mogucnosti provere. Psihologija je nauka. Pitanje dokaza se stavlja pod navodnike. Stavlja se u pitanje sta znaci dokazati neku teoriju. Bentam bi rekao da se sve moze naucno dokazati.

Utilitarizam je ideologija naseg doba, nacin misljenja. Postoji mehanizam opste samerljivosti koja daje pristup kalkulabilnosti. Iz kalkulabilnosti sledi prediktabilnost (predvidivost).

teorija evolucije – po prediktabilnosti se ocekuje da ce najjaci prezivetiTo je parcijalni pristup vrednostima. Ako gledamo sa utilitaristicke tacke postupacemo onako kako se najvise isplati. Ima vrednosti koje se tesko redukuju na ovaj nivo.

Bentam je imao projekat koji je bio svetski, partner mu je bio Mil (otac Dz. S. Mila).Da bi se najbolja sredstva za cilj pronasla mora se znati mnogo o nama i o svetu. Iz utilitarizma proistice velika kolicina znanja. Mil stariji je na svom sinu vrsio Dz. S. Milu vrsio eksperimente. Od trece godine je ucio grcki, zatim latinski, pa istoriju, itd.. Dz. S. Mil se zaposljava u istocno – indijskoj kompaniji koja je imala za misiju kutivaciju sveta. Postaje glavni direktor, ali za dve godine daje ostavku jer kompanija shvata da vise ne moze da nastavlja projekat. Indijski podkontinent je predat na upravu britanskoj kraljevini.Pitanje koje se ovde javlja se odnosi na razliku izme|u utilitarizma kao svetskog projekta i utilitarizma kao britanskog imperijalizma. Da li je Mil bio naivan da je verovao da jedna britanska nevladina organizacija moze tako nesto da izvede, a da to ne postane deo jedne ozbiljne drustvene sheme? [ta je ocekivao? Suocava se sa utopijskim elementom. Zakon obavezuje na svoju primenu. Ocigledan je politicki aspekat.

35

Zasto je ovo nama bitno? Vec kod Mila vidimo pokusaj revizije utilitarizma sto je ostala i kasnija odlika utilitarizma.

Bentam “popravlja utilitarizam”. On sam to kaze. On ce reci da je progres u sreci covecanstva ono sto je vrhovni moralni zakon.

U cemu se sastoji popravljanje?U obogacivanju pojmova. Kad Bentam kaze zadovoljstvo, on kaze sreca.zadovoljstvo – srecaVrlina, duznost, pravda se podvode pod srecu. Pod ovaj pojam se podvode sve pozitivne vrednosti.

Nema subjekta delanja koji bi kao stvarni kolektiv mogao nesto da odluci. Kada se sreca covecanstva pokusa definisati logicno je da se to moze prosiriti u beskraj.- kvantitativni pristup (intenzitet se ne moze mnoziti, itd.. pricali smo o ovome)

On uvodi ideju 1. kvalitativnog hedonizma. Debata je oko toga da li pravi ili ne zaokret u 2. kalkulaciji posledica – “sekundarni principi”.Sekundarni principi su osnov za utilitarizam pravila.

utilitarizam postupaka/utilitarizam pravila

Mogu prekrsiti pravilo ako to dovodi vecem zadovoljstvu. Mil je utilitarist postupaka.Rols – pravilo institucije definise sta je ispravno a sta ne, tu utilitarizma vise nema.

3. “dokaz” utilitarizmaVise je znacajno skolski i istorijski nego filosofski. Bila je predmet Milove kritike. On se ogra|uje i kaze da to nije dokaz, ali ako bismo davali dokaz onda jeste.

- kvalitativni hedonizamMilova ideja – sirenje pojma sreca umesto pojma zadovoljstvo. Mil stalno insistira na tome da on ostaje unutar utilitarizma. To nam

36

omogucava da sekundarne principeodbranimo od utilitaristickih pravila.

Moralnost nije vrednost po sebi.Sreca je jedini cilj. Ona je istovremeno test ponasanja. Kod Mila nema jeste/treba razlike. Mil kaze da je zadovoljstvo siromasna kalkulacija da pokrije sve ono sto mislimo pod boljim. To bi znacilo da je igranje klikerima jednako vredno kao i citanje poezije pod uslovom da su zadovoljstva jednaka. Rad je bolji od alkohola jer pruza vecu sansu. Nema principijalne razlike, razlika je epistemoloska.

epikurejski = hedonistickiKod Epikura je ono cemu se tezi ataraksija. Kod stoika se tezi apatiji. Ovo su dva suprotna pojma.ataraksija - apatijapotpunost izvesnost, 0 je maksimum koji je izvesan. Treba se odreci svih zelja i onda cemo biti srecni

U teskim situacijama cesto pribegavamo stoickoj strategiji da bi sebe sacuvali.Kod Epikura je potpuno drugacije. Imamo uzivanje u punini mudrosti. Treba naci najvrednije ciljeve u kojima cemo uzivati i njih ostvariti.

Mil: “Bolje je biti nezadovoljni Sokrat nego zadovoljna svinja.”Kako to znamo?Svinja ce reci da je zadovoljna, ali cemo se mi pitati da li je ona kompetentna. Ona nikada nije imala priliku da uziva u filosofiji.Treba da se postigne kriterij koji ce uhvatiti i tu dimenziju srece. Da bi se iskusile obe stvari, postoji rizik od neuspeha. Sposobnost za patnju je ono sto mora da poseduje onaj ko je kompetentan.

Bentam uvodi pojam “istinske srece”. Logicki problem:Istinska sreca donosi vise zadovoljstva – kvalitativni hedonizam. Po prirodi uzivanja to uzivanje je na visoj lestvici. Ovo intuitivno deluje uverljivo. Spremni smo da zrtvujemo niza zadovoljstva zbog visih. Postoje dva problema:1. Da li je Mil napustio bentamovski utilitarizam?

37

2. Koje je mesto hedonizma u ukupnoj teoriji vrednosti?

Ako je vise zadovoljstvo po definiciji bolje od nizeg, onda vise nije zadovoljstvo ono koje definise vrednost. Ovo je logicka greska. 1l vrhunskog vina 25l loseg vina Mil otvara mogucnost da bude ovako. To je empirijsko pitanje.- korisnost

Ili je po definiciji ili je empirijsko.

9. Kant

Glavna karakteristika Kantove etike je univerzalno postovanje. Ono svoju motivacionu snagu nalazi u samopostovanju.

Deontoloska etika je sinonim za Kanta i njegovu etiku. Deontolosku etiku smo imali u testu reciprocne iluminacije. S jedne strane je dobro prosla, sa druge ne. Ova etika se jos zove i etika duznosti.deontos (grcki) – duznostTo je etika koja je zasnovana na ispravnom, na pojmu “treba”, a ne na pojmovima “dobro”, “pravo”. Duznosti su ono sto treba, to je centralni pojam. Dobro je ono sto treba (a ne obrnuto).

“treba” / ”dobro”ispravno

deontoloska teleoloska etika etika

Univerzalno postovanje je jedna refleksivna relacija. Postovanje i samopostovanje se me|usobno podrazumevaju (sto nije slucaj kod ljubavi, ga|enja, itd..). Ne mogu postovati sebe ako ne postujem druge i obrnuto. Ovo omogucava da Kantova etika istovremeno moze biti:1. objektivna2. subjektivna

38

Utilitarizam je objektivan. Njegov problem je sto ne moze biti subjektivan. Svejedno je da li sam u pitanju ja ili neko drugi.Kantova etika je objektivna u smislu da je neproizvoljna. Kategoricki imperativ zahteva postovanje moralnog zakona bez obzira sta ja zelim. Ali, ta objektivnost je sprovedena konzistentno kroz ona tri uslova: konzistentnost, nepristrasnost i univerzalnost. Kantova etika je istovremeno i subjektivna jer podrazumeva da izvor vazenja moralnog zakona proizilazi iz mene, “iz nas”, a ne spolja.Pojam subjektivnosti se obra|uje kao pojam autonomije, nasuprot pojmu heteronomije (gde moralni zakon dolazi spolja).

Heteronomija je izvor koji nas gura da nesto radimo a dolazi spolja. Tri su izvora heteronomije:1. drugi (drustvo) - vrline2. religijski izvor (Bog) – religija3. deskripcija “dobra” – utilitarizamU Kantovoj etici imamo autonomiju a ne heteronomiju. Nas razlog za postupanje ne treba da bude da se dopadnemo drugima ili Bogu, itd.. Razlog mora da do|e iz mene, mog htenja, moje volje. To je osnovni smisao “treba”.Ono sto je po definiciji univerzalno je um. On me cini drugacijim od ostalih bica (zivotinja, biljaka). Ja cu hteti ono sto um zahteva. Ne mogu sa normativne tacke gledista hteti ono sto je nemoralno jer je to u suprotnosti sa konstitutivnim delom mene. Odgovornost za nemoralni postupak je zato samo moja. Odgovornost je subjektivna, a ne objektivna. Tu je bio problem utilitarizma. U utilitarizmu je bitan samo rezultat.Autonomija je zasnovana na samopostovanju, ne na strahu od kazne.

Ovde je odgovornost zasnovana na subjektivnosti. To je ono sto se zove dobra volja.Ova etika nije ono sto smo imali u zlatnom pravilu. Od ZP-a imamo sadrzinski momenat koji odre|uje sta je dobro (ono sto zelim). Imamo element relativizma. ZP je labavije od kategorickog imperativa. U KI imamo formalnost koje u ZP nema.formalizam via negativa omogucava dobru volju, autonomiju

mera / merenotreba / dobro

39

Moralni zakon je mera. Nista sem postupaka se ne moze podvesti pod tu meru.Ako mereno ulazi u meru to je epistemoloski osnov neuspeha utilitarizma. Utilitarizam je teorija srece, ali nije moralna. Razliku izme|u . i , mozemo postici samo ako razlikujemo meru i mereno.Kategoricki imperativ ne nare|uje on ostavlja slobodu, ali kaze sta ne treba da cinimo.Nemojte ciniti ono sto je u suprotnosti sa moralnim zakonom.

Cela sloboda je uslov dela slobode. Sloboda je kauzalna moc. Ona je nasa moc da u mrezu uzroka koji dolaze iz proslosti ubacimo novi. To je ono za sta smo odgovorni. Intervencija u mrezu uzroka i posledica je nasa sloboda. Ona mora biti potpuna. Mi moramo imati slobodu u jakom smislu. Postoje dve slobode:1. prakticna – moc izbora, moc re|anja opcija2. transcendentalna – autonomija, moc kontrole prakticne slobode u dva vida: istrajavanje nad onim sto smo izabrali moc da se odustane od onoga sto se odluciloZato ova moc dolazi od nas. Uvek mozemo odustati, ako to nije slucaj onda nema slobode. Ovo definise volju.Moc da se izabere zlo je sadrzana u transcendentalnoj slobodi.

Kategoricki imperativ je formalan:“ Postupaj samo prema onoj maksimi za koju mozes hteti da postane opsti zakon.”

Moramo moci da ne uradimo kako treba, u suprotnom nema moralne vrednosti.Npr. laz - ne mogu hteti da laz postane opsti zakon. Kad bi laz postala opsti zakon, ne bih mogla da slazem. Laz parazitira na istini.

Kant kaze da nema nicega u svetu ni van njega sto bi vazilo van ogranicenja osim dobre volje. [ta je dobra volja? Ona je dobra po sebi. [ta hoce dobra volja? Ona hoce moralni zakon. Ona nije samoljublje, egoizam, ona je briga za svojim moralnim statusom. Ta vrsta zainteresovanosti je predmet dobre volje.

40

Dobra volja je forma ozbiljnog moralnog htenja. Ukoliko se ne proizvede dobar postupak nema krivice jer je dobra namera postojala.Um determinise ono sto mogu hteti za razliku od Hjuma (strast) i Bentama (bol, zadovoljstvo) kod kojih mora postojati nesto van uma. Um se kod Kanta mesa u ono sta cu hteti. On mi odre|uje granicu onoga sto cu hteti a da ostanem ljudsko bice. On mi ne kaze direktno sta se hoce, ali kaze sta se ne treba hteti. Ne ukida transcendentalnu slobodu. Mogu ja to hteti, ali to nije moralno, to ne treba hteti.

Duznost je nesto sto nas determinise. To ne cinimo spontano. Ona unosi element nuznosti u domen u kom nuznosti ne bi trebalo da bude, a to je sloboda.Duznost je nuznost neke radnje iz postovanja prema moralnom zakonu.

Ova definicija vezuje nuznost sa dobrom voljom.Odluka iz duznosti je potpuno slobodna. Nema nikakve prisile osim sopstvene. Ali neke prisile tu ipak ima. Zar ne bi bilo bolje da duznost deluje prirodno? Ali to je nemoguce. To bi znacilo da postupamo ispravno automatski. To bi bila sveta volja – postupa se ispravno i ne moze drugacije. Kod nas nije tako. Ne bismo posedovali srecu ili zivot, ne bismo delovali u vremenu da imamo svetu volju. Ili bismo bili stvari pa ne bi bilo volje ili bismo bili van vremena.

Mi kao prirodna bica imamo razne sklonosti. Na osnovu tih sklonosti postavljamo ciljeve. Postavljanje ciljeva je kod Kanta rad razuma. Sreca je definisana kao realizacija tih ciljeva (koji god da su). Sklonosti su moci zainteresovanosti za nesto. Mi potencijalno mozemo hteti sve sto je u domenu prostora i vremena a nama je dostupno (videli smo da to ima veze i sa moci imaginacije). Deo toga ce doci u suprotnost sa KI koji ce to na jedan formalan nacin ograniciti. On kaze sta “moze treba” a sta ne. Duznosti ce se pojaviti kada se sklonosti i moralni zakon suoce. Um ce pokusati da spreci realizaciju onoga sto je nemoralno. Moracu da se opredelim izme|u nemoralnog postupka i moralnog zakona. Neizvesno je sta ce pobediti, to zavisi od toga koliko je osoba moralno snazna. Ali mora biti moguce da izaberem obe opcije inace nema odgovornosti.

41

42