pravo eu 1-60 pitanja-1

8/3/2019 pravo eu 1-60 pitanja-1

1/77

1. NASTANAK I CILJEVI EU

Ideja o ujedinjenju evrposkih drava potie jo iz Srednjeg veka. Prvizvanian dokument 1930. je memorandum ministara Brijana upuen

Drutvu naroda,koji je sadrao predlog za osnivanje EU,ali je ostao samo naideji.Sa okonanjem II svet.rata,ponovo je oivela ideja o ujedinjenju.Nasednici u Hagu kojom je predsedavao Vinston eril osnovan je SavetEvrope.1950.god.na osnovu umanovog plana osnovana je Evropskazajednica za ugalj i elik,(Pariski sporazum)-stupio je na snagu 1952.god.

Bio je to prvi od tri sporazuma kojima je trasiran put za postepenuEkonomsku integraciju evropskih drava. 1957.god.potpisana su 2sporazuma u Rimu(stupili na snagu 1958.god.) izmeu 6drava(Belgije,Francuske,Holandije,Italije,Luksemburga i Nemake):

-Sporazum o osnivanju EEZ i

-Sporazum o osnivanju Ekonomske zajednice za atomsku energiju.

Nakon osnivanja EEZ je proirivana:1973.gog.-V.britanija,Irska i Danska;1981.god.-Grka;1986.god.-panija i Portugalija;1995.god.-Finska,vedskai Austrija;2004.god.-10 drava:Etonija,Litvanija,Letonija,Poljska,eka,

Slovaka,Maarska,Slovenija,Kipar i Malta;2008.god.-Rumunija i Bugarska


2/77

Nakon stupanja na snagu Pariskog i Rimskih osnivakih ugovora,paralelno

postoje tri Zajednice.Sve tri su priznate kao samostalni subjekti MP sarazliitim ciljevima,ali sa zajednikim organima:Komisijom,Savetom

ministara , Evropskim parlamentom i Sudom pravde.Evropska zajednica zaugalj i elik prestala je sa radom 2002.god.(osnovana na 50 godina). EEZ jeosnovana kao oblik ekonomskog povezivanja vie drava sa ciljem dastvore temelje za jo bliu zajednicu naroda Evrope i da osigurajuekonomski i drutveni napredak njihovih zemalja.Ugovorom o osnivanju

predviena su 2 cilja: uspostavljanje i funkcionisanje zajednikog trita ipostepeno usklaivanje ekonomskih politika drava lanica.Zajedniko akasnije unutranje trite definisano je preko 4 slobode:

1. Sloboda prometa robe

2. Sloboda kretanja lica

3. Sloboda pruanja usluga4. I sloboda kretanja kapitala


3/77

2. ORGANI EEZ/EUUgovorom o osnivanju EZ ima sledee organe:

a) Evropski parlamentb) Savet ministara

c) Komisija

d) Sud pravde i

e) Sud za raunovostvenu kontrolu-Finansijski sud

Ovi organi su bili jedinstveni za sve tri Evropske zajednice,a nakonSporazuma iz Mastrihta postali su zajedniki organi i za Evropsku unijupod sledeim nazivima:

Evropski parlament

Savet ministara EU

Komisija EUSud pravde Evropskih zajednica.

Ugovorom o Evropskoj uniji formiran je Evropski savet, kao sopstveniorgan Unije.


4/77

3.EVROPSKI SAVETEvropski savet-predstavlja politiki organ a okuplja efove drava ili vladazemalja lanica EU kao i predsednika Evropske komisije.Ekonomski savetse sastaje najmanje dva puta godinje.Savet ima zadatak da daje podsticajza razvoj Unije i utvruje opte politike smernice. Evropski savet usvajanaelne odluke, donosi vodie ili smernice. Odluke nemaju pravnu snaguve se zasnivaju na politikoj volji i snazi onih koji su ih doneli.4.SAVET MINISTARA EZ/EU

Je predstavniki organ sastavljen od ministara spoljnih poslova-opti Savetili specijalni Savet sastavljen od resornih ministara poljoprivreda,saobraaj. Do sporazuma iz Mastrhta Savet je bio zakonodavni organ EZkoji je na predlog Komisije doneo pravila,uputstva i odluke a nakonizmene Savet deli svoje zakonodavne nadlenosti sa Evropskimparlamentom u postupku koji se naziva postupak saodluivanja. On usvajameunarodne sporazume a sa Evropskim paramentom vri kontrolu budetaEU. Savet odluke donosi:

-jednoglasno-vana pitanjima-izmene Ugovora o osnivanju,prijem novihlanica-kvalifikovanom veinom-Prema Nici ukupan broj glasova je 345 akvalifikovana veina je 255 glasova.-prostom veinom - (50+1)


5/77

5.EVROPSKA KOMISIJA

Je struno telo:Stara o primeni komuntarnog prava od strane svih komunitarnih subjekataOdluuje i uestvuje u pripremi mera koje donosi Savet i parlamentVri ovlaenja koja je na nju preneo Savet radi primene propisaPredlae budetStara se o sprovoenju prava konkurencijePredstavlja EU u MOKomisija ukazuje na povrede propisa,pokuava da mirnim putem otkloni

povredu, a ako ne uspe pokree sudski postupak. Komisija se sastoji od pojednog lana iz svake drave lanice koji e biti birani prema sistemu rotacije.6.EVROPSKI PARLAMENT

Sastavljen od predstavnika naroda iz drava lanica. Ima 732 poslanika.lanovi su grupisani u politike stranke,grupe i rade nezavisno od svojih vlada.Parlament zaseda u Strazburgu, a sekretarijat se nalazi u Luksemburgu. Ima

20 komiteta koji se nalaze u Briselu. Uloga Parlamenta jesavetodavna inadzorna,zajedno sa Savetom vri nadzor nad radom Komisije priodobravanjabudeta,daje saglasnost na meunarodne sporazume o saradnji,sporazume o asocijaciji i pridruivanju.Sporazum iz Mastrihta parlament jedobio ulogu u koodluivanju u oblastima:slobodnog kretanjaradnika,jedinstvenog trita,zatite potroaa i ivotne sredine.


6/77

7.SUD PRAVDESud pravde-ima 27 sudija i 8 pravobranioca. Biraju se na period od 6 god.sa pravom da ponovo budu birani. Nadlenost suda regulisani su

Ugovorima o osnivanju EZ,Protokolom o Statutu suda i Poslovnikom oradu. Sud se stara opotovanju i jedoobraznoj primeni KP i doprinosikreiranju KP. Nadlenost suda:Odluivanje o sporovima pred nacionalnim sudovima,(po zahtevunacionalnim sudova tumaenje propisa KP ili da da miljenje o valjanostikom.akata).

Odluivanje u sporovima koji se pokreu i okonavaju pred tim sudom(tube protiv drava lanica zbog neispunjavanja obaveza)Pred sudom se mogu pojaviti:Zajednice-kao pravna lica,

organi Zajednica,

drave lanice i njihovi nacionalni sudovipreduzea,udruenja i ostala pravna lica

fizika lica i slubenici Zajednica

Sud prve instance (formiran 1989.god.), u cilju rastereenja Sudapravde.


7/77

8.Tri stuba na kojima poiva EUU politikom smislu Unija je izgraena na tzv. tri stuba:1-na dve Evropske zajednice,

2-na saradnji i zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, i3-na saradnji u oblasti pravosua i unutranjih poslova izmeu dravalanica.1.Proimanje izmeu Evropskih zajednica i EU ogleda se u zajednikimorganima,jer Unija radi u institucionalnim okvirima zajednica. 2.Zajednikaspoljna i bezbednosna politika se ogleda u ostvarivanju sledeih ciljeva:

-ouvanje zajednikih vrednosti,fundamentalnih interesa i nezavisnosti EU;-jaanje bezbednosti Unije i njenih drava lanica;-ouvanje svetskog mira i jaanje meunarodne bezbednosti u skladu sanaelima Povelje UN, kao i naelima i ciljevima OEBS;-unapreenje meunarodne saradnje;-razvijanje i uvrivanje demokratije i vladavine prava i osiguranje

potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.Zajedniku spoljnu politiku utvruje Evropski savet jednoglasnom odlukomefova drava ili vlada.Definisana spoljna politika se realizuje putem zajednikih akcija, a dravelanice usklauju svoja postupanja u meunarodnim odnosima sautvrenom zaj. politikom.


8/77

3. Saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova ima za ciljkontrolisanje imigracije i azila,trgovine drogom i drugih oblikameunarodnog kriminala.

Glavni cilj saradnje u oblasti unutranji poslova je jedinstven nainregulisanja i izdavanja viza azilantima koji dolaze iz treih dravanelanica.U tu svrhu su doneti engenski i dablinski sporazum.

U planu je osnivanje i Europola, evropske policije koja bi pomagalanacionalnim policijama u suzbijanju kriminala.

9.Politika produbljivanja integracionih procesa-U dosadanjem razvoju produbljavanja ekonomskih odnosa dravalanica posebno su vani Jedinstveni Evropski akt i Sporazum izMastihta.Jedinstveni evropski akt je postavio pravni osnov zauspostavljanje unutranjeg trita.

Aktom su postavljeni ekonomski i politiki ciljevi EEZ i zapoet je niz

reformi u cilju stvaranja unutranjeg trita i uslova za uspostavljanjemonetarne unije.Sporazumom iz Mastrihta su izvrene radikalne reforme ciljeva i strukturaZajednice i ozakonjeno je stvaranje monetarne unije.Ovim sporazumom je osnovana Evropska unija, koja je definisana kaoprelazni organizacioni oblik budue politike unije.


9/77

10.Politika irenja

paralelno sa politikom produbljavanja odnosa voena je ipolitika irenja EEZ.

Prva dva proirenja su bila zasnovana na ispunjavanjupojedinano utvrenih kriterijuma za svaku dravu, anakon toga je EZ poela da formulie pravno politiku iekonomsku platformu za grupni prijem novih drava.1992. god. zakljuen je Sporazum o stvaranju evropskogekonomskog prostora sa Evropskom zonom slobodnetrgovine - EFTA, koji je predstavljao pravno politikuosnovu za prilagoavanje pravnog i ekonomskog sistemavie drava i njihovo pristupanje EU.EU je posvetila posebnu panju politici irenja premazemljama Istone Evrope,za koje je osmiljen poseban postupak pridruivanjaobogaen raznim politiko-ekonomskim merama, kako bise te zemlje to bre integrisale u EU.


10/77


11/77

2)da povruje svoj identitet na meunarodnoj sceni, posebnosprovoenjem zajednike spoljne i bezbedonosne politike, toobuhvata i postepeno stvaranje zajednike odbrambene politike,koja moe dovesti do zajednike odbrane,

3)da jaa zatitu prava i interesa dravljana svojih dravalanica uspostavljanjem prava graanstva,

4)da odri i ojaa Uniju kao prostor slobode, bezbednosti ipravde, na kome je slobodno kretanje lica obezbeeno uzparalelno usvajanje odgovarajuih mera iz oblasti kontrole

spoljnih granica, azila, imigracije i spreavanje borbe protivkriminala i5)da u celosti ouva tekovine Zajednice i da ih dalje razvija,

to obuhvata i razmatranje pitanja u kojoj meri bi trebalo revidiratipolitike u oblasti saradnje uspostavljene ovim ugovorom, sa ciljemda se osigura efikasnost mehanizama i institucija.

Kod odreivanja navedenih ciljeva polo se od tekovina koje suve ostvarene u EZ, ali su pred Uniju postavljeni i novi ciljevi kojise mogu grupisati u opte ekonomske, politike ijaanje pravapojedinaca i njegovu zatitu (uvoenje kategorije evropskoggraanstva sa pripadajuim politikim pravima i stvaranjemprostora slobode, bezbednosti i pravde).


12/77

12. Pravna priroda EZ

Priroda EEZ se moe analizirati u ekonomskom, politikom i pravnomsmislu. Shvatanja o pravnom i politikom karakteru EZ mogu se klasifikovatiu tri grupe:

I-shvatanja prema kojima Evropska (ekonomska) zajednica predstavljanaddravnu ili nadnacionalnu tvorevinu. Izmeu Evropskih zajednica iostalih meunarodnih organiazcija postoje sutinskerazlike dok se kodklasinih meunarodnih organizacija meusobni odnosi drava lanicazasnivaju na naelima uzajamne saradnje i potovanja neokrnjenogsuvereniteta, dotle u okviru EZ, kao posebne meunarodne organizacije,dolazi do prenoenja ovlaenja i dela suvereniteta sa drava lanica na

samu Zajednicu. Razlika postoji i u stepenu dodeljenih ovlaenja od stranedrava lanica tako stvorenim meunarodnim organizacijama. Za razliku odklasinih meunarodnih organizacija, koje funkcioniu na naelimameusobne saradnje drava lanica, koje i dalje u potpunosti zadravajusvoja suverena prava, E(e)Z predstavlja integracionu zajednicu u kojoj sudrave lanice nepovratno dodelile deo svojih suverenih prava i u timokvirima je uinile nadnacionalnom ili autonomnom organizacijom.

II-Evropska zajednica ima dvojnu (meovitu) prirodu. pa se u njenompravnom sistemu prepliu meunarodni i nacionalni elementi.III-Zajednica je klasina meunarodna organizacija, iji pravni sistem upotpunosti deli karakteristike meunarodnog prava.


13/77

13. Pravna priroda EU

Sporazumom iz Mastrihta EU je odreena na tzv. dinamiki nain,ali pravno nerazumljivim jezikom, kao pojava u nastajanju i dogradnji

(nova etapa u procesu stvaranja sve vreg jedinstva izmeunaroda Evrope, u kojoj se odluke donose na nivou to je moguebliem graanima). Pravnoj jasnoi nisu doprinele ni zajednikeodredbe lana 1. Ugovora o EU u kome je konstatovano da Visokestrane ugovornice meusobno uspostavljaju EU koja se zasniva naEvropskim zajednicama dopunjenim politikama i oblicima saradnjeutvrenim ovim Ugovorom, kao ni odredbe o pozajmljivanju organa

EZ radi ostvarivanja sopstvenih ciljeva.Povezivanje EU sa EZ doprinosi veoj konfuziji i daje priliku zapokuaje slikovitih objanjenja. Tako je EU grafiki prikazana kaokrov iznad tri stuba, pri emu se prvi stub sastojao od Evropskihzajednica, a drugi i trei stub su inili saradnja u spoljnoj ibezbedonosnoj politici i saradnja u pravosuu i unutranjimposlovima. Ipak, tri Zajednice se nisu utopile, niti iscrpele u EU one

su i dalje ostale subjekti meunarodnog prava sa svojstvimapravnog lica i iz toga pripadajuim atributima.


14/77

14. Pravni subjektivitet EZ/EU

Pitanje utvrivanja pravnog subjektiviteta EU ima viestruki teorijski ipraktini znaaj. U teorijskom smislu, od odgovora na ovo pitanje zavisi

pravna priroda EU i priroda njenog odnosa prema Evropskimzajednicama i dravama lanicama, a posredno i odnosa premapojedincima-dravljanima drava lanica. U praktinom smislu, ovopitanje je vezano za ovlaenja Unije da u spoljnim odnosimasamostalno zakljuuje pravne poslove i preduzima druge radnje satreim dravama i meunarodnim organizacijama, a u unutranjimodnosima na sposobnost neposrednog nametanja obaveza ne samodravama lanicama, ve i njenim dravljanima i graanima Unije, ali i naobavezu da im omogui adekvatnu pravnu zatitu. Ugovor o osnivanju EU

je po ovom pitanju prilino jasan jer se odredbe o priznavanju pravnogsubjektiviteta, bez obzira na izvesne izmene koje su uinjene od Mastrihta

do Nice, ne mogu nai ni u jednoj od verzija Ugovora o osnivanju. Zarazliku od takve situacije, gde je EU smetena u normativnom smislu, poodredbama lana 281. Ugovora o osnivanju EZ, Evropskoj zajednicijeizriito i nedvosmisleno priznato svojstvo pravnog lica.


15/77

Sud pravde EZ nije zauzeo stav u pogledu pravnogsubjektiviteta EU, ali je nemaki Savezni ustavni sud,raspravljajui po ustavnoj albi u sluaju Brunner, zauzeo

jasan stav da odredbe lana F(3) Ugovora o osnivanju, nedodeljuju Uniji ovlaenja koja su joj potrebna zaostvarivanja Ugovorom postavljenih ciljeva, niti postojedokazi da su strane ugovornice imale takvu nameru, ninameru da stvore nezavisni pravni subjekat koji biraspolagao sopstvenim ovlaenjima - stoga Unija ne

poseduje odvojeni pravni subjektivitet ni u odnosu premaEvropskim zajednicama, ni prema dravama lanicama. Upraksije EU priznat delimini pravni subjektivitet - sobzirom da ne postoji jedinstvena ustavna vlast koja bi nameunarodnom planu dodeljivala pravni subjektivitet, ovopitanje je u praksi svedeno na pitanje da li drave lanice, i

tree drave prihvataju EU kao realnog subjekta umeunarodnim odnosima.


16/77

15. Pojam i znaaj graanstva EUPojam graanina Unijeje prvi put upotrebljen u zvaninom dokumentu uAltierijevom Nacrtu ugovora o uspostavljanju EU koji je 1984. godine usvojioEvropski parlament. 1985. godine je Sud pravde davanjem prava turistima da sepozivaju na slobodu primanja usluga proirio domaaj primene osnovnih slobodai u tom smislu uinio korak prema defunkcionalizaciji slobode lica. U 1987.godini Savet je u svojoj Erasmus odluci prvi put uputio na Evropu graana dabi tri godine kasnije usvojio tri uputstva o pravima lica na boravak izvan njihovihmatinih drava. Nagoveteni pojam graaninaje kasnije ozvanienSporazumom iz Mastrihta. U lanu 17(1). Ugovora, konstatuje se da je na ovannain uvedeno graanstvo EU. Dravljani drava lanica stiu graanstvo EUautomatski, ali ono ne zamenjuje njihovo dravljanstvo u odnosnim dravama

lanicama, ve postoji paralelno kao komplementarno pravo sa dravljanstvom.Komplementarnost podrazumeva da se graanstvo ne moe stei bez postojanjadravljanstva neke od drava lanica, niti se moe izgubiti bez gubitkadravljanstva. Osnovni cilj priznavanja graanstva bi trebalo videti u jaanjupolitikih prava pojedinaca da kao dravljani drava lanica, ali nevezano odkonkretne politike veze sa matinom dravom, uestvuju u politikom ivotuUnije. Kao rezultat su se javile brojne diskusije i razliite ocene o prirodievropskog graanstva. Kao mogui modeli isticali su se sledei: model trinoorijentisanog graanina (naglasak je stavljen na ekonomska prava graanina ina njegovu ekonomsku ulogu), socijalnog graanina (naglasak je stavljen naelemente drutvenog blagostanja) i republikanskog (naglaene su politikekarakteristike graanina i njegovo uee u politikom ivotu). U Ugovoru o EZ jeprihvaen pojam graanstva u politikom smislu, a prava i obaveze koje iz togaproizilaze su ogranieni samo na dravljane drava lanica, a ne i na dravljaneiz treih drava.U pravnom smislu se tako prihvaeni koncept graanstvapraktino ispoljava preko korpusa dodeljenih prava i obaveza.


17/77

16. Prava i obaveze prema graanstvu EUU lanovima 18. do 21. Ugovora o osnivanju EZ navdena su prava kojauivaju graani Unije, koje se mogu grupisati u osnovne slobode,

sekundarna prava i politika prava. U osnovne slobode spada pravoda se slobodno kreu i da borave na teritoriji drava lanica, podogranienjima koja su odreena Ugovorom i merama donetim naosnovu njega. Politika prava koja proizilaze iz graanstva Unijeobuhvataju:1)pravo da biraju i da budu birani za Evropski parlament, kao i na

optinskim izborima u dravi lanici u kojoj imaju boravite, pod istimuslovima kao dravljani te drave,2)pravo da na teritoriji neke tree zemlje, gde drava lanica iji je ondravljanin nije predstavljena, uiva zatitu diplomatskih i konzularnihpredstavnitava, bilo koje drave lanice pod istima uslovima kaodravljani te drave,

3)pravo da se peticijom obraaju Evropskom parlamentu, da se aleEvropskom ombudsmanu, kao i pravo da se obraaju savetodavniminstitucijama i organima Unije na jednom od slubenih jezika i da primajuodgovore na tom jeziku.Pod sekundarnim pravima se podrazumevaju prava graana Unije kaoporeskih obveznika, korisnika socijalnih pomoi i kao potroaa


18/77

17. Pravo kretanja i boravka prema graanstvu EUPravo i sloboda kretanja su ve Rimskim ugovorom proklamovani kao

jedno od osnovnih naela na kome se zasniva unutranje trite i ono jena osnovu priznanja direktnog dejstva odgovarajuih odredbi Ugovora o

osnivanju i na osnovu kasnije donetih akata sekundarnog zakonodavstvai Sporazuma iz engena, ve bilo dato dravljanima drava lanica.Sloboda kretanja radnikaje regulisana odredbama posebnog naslova III,u delovima 1. 2. i 3. Ugovora o osnivanju E(e)Z. Uvoenjem pojmagraanstva sloboda kretanja je priznata i ostalim licima, svim graanimaUnije, bez obzira da li obavljaju ekonomsku aktivnost u drugoj dravilanici. Ipak, i jednu i drugu slobodu navedena lica mogu da koriste samo

u okviru ogranienja koja su propisana Ugovorom i merama koje sudonete na osnovu Ugovora. Sloboda boravka se kao sporedno i prateepravo pravu kretanja podrazumeva. Iako je odredbama lana 18 (1)Ugovora o EZ pravo boravka bilo kreirano kao novo i direktno efektivnopravo za graane Unije, to nije znailo da je pomenutim odredbama naosnovu samog graanstva dato novo pravo boravka. To proizilazi iz sameformulacije koja je upotrebljena u lanu 18(1), prema kome je njegovokorienje podvrgnuto ogranienjima nametnutim odredbama Ugovora oosnivanju i donetima merama koje su u skladu sa Ugovorom. Dodue,Sud pravde je izgleda priznao da graanstvo moe doprineti priznavanjutzv. zakonitog boravka i da se po tom osnovu graanima, bez obzira dali obavljaju ekonomsku aktivnost moe priznati uivanje odreenihsocijalnih pogodnosti u domaoj dravi lanici.


19/77

18. Politika prava prema graanstvu EU

Pod osnovnim politikim pravima se podrazumevaju pravo graanaUnije da biraju i da budu birani na optinskim izborima i za Evropskiparlament u dravi lanici u kojoj imaju boravite, koja nije njihova

matina drava, pod istim uslovima kao i domai dravljani.Re je o istim pravima koja se ostvaruju na razliitim nivoima: nanacionalnom nivou u okviru optina i na nadnacionalnom nivou, uokviru EU. Meutim, za ostvarivanje prava potrebno je da budu stvorenirazliiti uslovi. Tako je za ostvarivaje aktivnog i pasivnog birakogprava na lokalnom niovu potrebno da drave lanice donoseodgovarajue implementirajue propise. Prava obuhvataju:1)pravo da biraju i da budu birani za Evropski parlament, kao i naoptinskim izborima u dravi lanici u kojoj imaju boravite, pod istimuslovima kao dravljani te drave,2)pravo da na teritoriji neke tree zemlje, gde drava lanica iji je ondravljanin nije predstavljena, uiva zatitu diplomatskih i konzularnihpredstavnitava, bilo koje drave lanice pod istima uslovima kao

dravljani te drave,3)pravo da se peticijom obraaju Evropskom parlamentu, da se aleEvropskom ombudsmanu, kao i pravo da se obraaju savetodavniminstitucijama i organima Unije na jednom od slubenih jezika i daprimaju odgovore na tom jeziku.


20/77

19. EU prema sporazumu iz AmsterdamaNa Meuvladinoj konferenciji 1996. godine predvieno je da se izvrirevizija Sporazuma iz Matrihta po sledeim pitanjima:

1)efikasnosti i mehanizma organa Zajednice,2)zajednike spoljne i bezbedonosnepolitike,3)proirenja procedure saodluivanja Saveta i Parlamenta,4)ukljuivanja oblasti energije, turizma i civilne zatite i5)razmatranje hijerarhije komunitarnih akata.

Osim toga, Evropski savetje ciljeve Meuvladine konferencije podeliou tri grupe:

1)uiniti Uniju bliom graanima, izmenama odredbi Ugovora oEU o potovanju fundamentalnih prava, intenziviranjem borbe protivnezaposlenosti i boljim regulisanjem pitanja iz oblasti pravosua iunutranjih poslova,2)poveati demokratinost i efikasnost organa Unije

pojednostavljenjem postupka odluivanja, kao i definisanjem poloaja

Evropskog parlamenta, naina odluivanja u Savetu i sastava KomisijeEU i razmatranjem mogunosti pojaane saradnje izmeu samonekih drava lanica EU,3)ojaati meunarodnu ulogu i efikasnost delovanja Unije putem

redefinisanja naina odluivanja u okviru drugog stuba saradnje,razmatranjem novog poloaja Zapadnoevropske unije i promovisanjemnovih organa za saradnju.


21/77

Na Meuvladinoj konferenciji 1996. godine, drave lanice su izrazile razlike upogledu obima i domaaja planiranih reformi. Tako se Nemaka zalagala zamnogo jau federalistiku poziciju organa Zajednice/Unije nego to je to mogaoda prihvati francuski ministar spoljnih poslova. Velika Britanijaje, pre izboraodranih u maju 1997. godine, sistematskim vetom u raspravama voenim u

okvirima Saveta bila apsolutno protiv svake sutinske institucionalne promene.Iako je i posle izbora zadrala vrstu poziciju u pogledu reformi u oblasti odbrane,pravosua i unutranjih poslova, po drugim pitanjima je ipak pristala nausaglaavanje i saradnju. Danskaje, pak, pozivajui se na negativno iskustvo sausvajanjem prethodnog Sporazuma iz Mastrihta stavila do znanja da nije spremnada razmatra dalji transfer ovlaenja na Zajednicu, kao ni reformu u oblastima okojima bi se odluivalo kvalifikovanom veinom.Ipak, i sa takvim razlikama u stratekim pozicijama, ostvarene su promene uetiri glavne oblasti:

1)u oblasti potovanja ljudskih prava i slobode, sigurnosti i pravde (uoblasti unutranjih poslova i pravosua),2)u oblasti zajednike spoljne i bezbedonosne politike,3)u oblasti delovanja institucija EU i4)u oblasti prava graana Unije.

Najznaajnije promene su izvrene u oblasti unutranjih poslova i pravosuaone su oznaene kao stvaranje prostora slobode, bezbednosti i pravde idavanje veeg znaaja potovanju osnovnih prava i naela nediskriminacije.


22/77

20. EZ prema sporazumu iz Amsterdama

U oblasti reformi delovanja institucija, pred Meuvladinukonferenciju iz 1996. godine postavljena su dva zadatka: da reformamaojaa demokratski legitimitet institucija i da ojaa efikasnost institucija

nakon proirenja Unije.Dok je prvi zadatak ostvaren, drugi je ostao za Meuvladinu konferencijuu 2000. godini.Na Amsterdamskoj Meuvladinoj konferenciji odlueno je i da:

1)broj lanova Evropskog parlamenta ne pree broj 700, ak i nakonbudueg proirenja Unije,

2)Evropski parlament nove izbore raspie u skladu sa naelima kojasu zajednika svim dravama lanicama,3)Evropski parlament donese pravila za regulisanje uslova za

izvrenje obaveza od strane svojih lanova,4)Evropski parlament odobrava postavljanje predsednika Komisije.

Cilj reformi proirene EU jeste reforma strukture i naina rada

postojeih organa EZ/EU, kako bi se uspostavio novi institucionalnibalans. Reformama je trebalo omoguiti efikasan rad proirene EZ/EU sa20 ili i sa preko 25 drava lanica, a postojeim organima obezbeditiveu transparentnost i poboljati postupak zakonodavnog odlluivanja.


23/77

21. Reforme prema sporazumu iz Nice

Poto Amsterdamskim sporazumom nisu reena tri kljuna pitanja daljegrazvoja proirene Zajednice: sastav organa (posebno Komisije), nain

odluivanja i raspodela glasova u Savetu, kao i nova pitanja o kojimae se u postupku saodluivanja odluke donositi kvalifikovanomveinom, to je samim Sporazumom bilo predvieno sazivanje noveMeuvladine konferencije. Tako je 14. februara 2000. godineinaugurisana Meuvladina konferencija sa zadatkom da po ovimpitanjima postigne dogovor do kraja 2000. godine.

Politiki sporazumje postignut u Nici 11. decembra 2000. godine, ali jesveano potpisivanje Sporazuma odloeno za 26. februar2001.godine, dok je Sporazum nakon ponovljenog referenduma u Irskoj,stupio na snagu 1.januara 2003. godine.

Na Konferenciji je dogovoreno da se:

1)ubudue blia saradnja proiri i na oblasti u okviru tzv. drugogstuba; zajedniku spoljnu i bezbedonosnu politiku u cilju sprovoenjazajednike akcije ili zajednike pozicije bliom saradnjom moe bitiobuhvaena i materija sa vojnim ili odbrambenim posledicama.

2)zahteva da najmanje osam drava budu obuhvaene bliom

saradnjom (u tri stuba).


24/77


25/77

S obzirom da EZ/EU ine u demografskom pogledu razliite drave, jo jeRimskim ugovorom o osnivanju ova razliitost vrednovana razliitimbrojem glasova predstavnika u Savetu ministara. Osnovni kriterijum na

osnovu koga je bio odreen, a kasnije modifikovan broj glasova pojedinihlanica kako bi se utvrdila prosta i kvalifikovana veina kod odluivanja,bio je broj stanovnika korigovan u korist lanica sa manjim brojemstanovnitva. Na Konferenciji u Nici je usvojeno da sistem odluivanjakvalifikovanom veinom bude izmenjen od 1. januara 2005. godine, s timto je promenjen i broj glasova kojima e raspolagati drave lanice.

Prema izmenjenom sistemu glasanja kvalifikovana veina postoji ako:-je broj glasova u korist odluke blizak sadanjem pragu (71,26% glasova)u Uniji od 15 drava lanica prag e se u poetku sa prijemom novihdrava menjati do maksimuma od 73,4% glasova (kada se kasnije Unijiprikljui 12 drava kandidata sa kojima je Unija otpoela pregovore, prag

kvalifikovane veine e biti ustanovljen na 255 glasova od ukupnih 345).-veina drava lanica glasa u korist odluke.


26/77

Takoe, ostvareni su rezultati u oblasti socijalnogosiguranja i predviena je mogunost da Zajednica

donese merejaanja saradnje izmeu drava lanica uoblasti socijalne politike, a Savetu je dozvoljeno da kasnijejednoglasnom odlukom uvede kvalifikovano odluivanje uonim oblastima o kojima se jo uvek bude odluivalojednoglasno, izuzev socijalnog osiguranja. U pogledu viza,

azila i imigracione politike dogovoreno je da se o veembroju pitanja odluujejednoglasno i po postupkusaodluivanja, jer su manje razvijene lanice stavile vetona finansiranje strukturnih fondova najmanje do 2007.godine. U oblasti odluivanja u voenju zajedniketrgovinske politike, odlueno je da trgovinski sporazumikoji se odnose na pruanje usluga i trgovinske aspekteprava intelektualne svojine mogu u pincipu biti zakljueni

od strane Saveta kvalifikovanom veinom.


27/77

22. EU prema predlogu Ustava za Evropu

Ustav EU nema ambicije da stvara evropsku dravu ili super dravu, kaoni evropsku naciju. U tom smislu je u preambuli navedeno da su narodi

Evrope, ostajui ponosni na svoj identitet i svoju nacionalnu istoriju,odluni da prevaziu stare podele i da sve tenje povezani zajedniki

oblikuju svoju sudbinu. U pravnom smislu, ustav e kao jedinstveniakt zameniti postojee ugovore o osnivanju Evropskih zajednica i EU.

U pogledu sadrine i rasporeda, re je o obimnom dokumentu koji sadripreko 400 lanova koji su grupisani po ugledu na klasine dravne ustaveu 4 dela kojima prethodi preambula.

I deo sadri osnovne odredbe koje imaju znaaj naela kojima sedefinie Unija, njeni ciljevi, nadlenosti, procedure prilikom

donoenja odluka i institucije;

II deo ini Povelja o osnovnim pravima, koju je Evropski savet usvojio uNici, decembra 2000. godine i koja je u potpunosti inkorporisana u ustavnitekst;

III deo se odnosi na politike i aktivnosti Unije i preuzima brojne vaneodredbe iz jo vaeih ugovora o Evropskim zajednicama;

IV deo sadri Zavrne odredbe i procedure previene za usvajanje i

reviziju ovog Ustava.


28/77

U I delu Ustava, lan 1. EU je ustanovljena kao unija graana i dravaEvrope, otvorena za sve evropske drave koje potuju njene vrednosti ikoje se angauju na njihovom zajednikom unapreenju. Ugovorom oUstavu drave lanice poveravaju svoje nadlenosti za postizanje

zajednikih ciljeva, a Unija koordinira politike drava lanica koje imaju zacilj postizanje onih ciljeva i njihovo sprovoenje u skladu sa nadlenostimakoje su joj zajedniki prenete.Odredbama lanova 2. i 3. Ustava definisanesu vrednosti na kojima se zasniva Unija one su odreene po principunajmanjeg zajednikog imenioca, odnosno kao vrednosti koje suzajednike u svim dravama lanicama koje karakterie pluralizam,tolerancija, pravda, solidarnost i nediskriminacija (to su: potovanje

ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, postojanjapravne drave i potovanje ljudskih prava).Ustavom je utvreno da eUnija garantovati slobodno kretanje lica, robe, usluga i kapitala islobodu nastanjivanja i da e u primeni Ustava spreiti svakudiskriminaciju po osnovu dravljanstva.Cilj Unije je odravanje mira,sopstvenih vrednosti i blagostanja naroda, a u tom smislu ona svojimgraanima obezbeuje prostor slobode, bezbednosti i pravde, kao ijedinstveno trite na kome je garantovana slobodna konkurencija izabranjena njena zloupotreba. U ekonomskom smislu Unija je dobilazadatak da se angauje na dugoronom odrivom razvoju Evrope, koji sezasniva na ujednaenom ekonomskom rastu, socijalnoj trinojprivredi, privredi visoke konkurentske sposobnosti sa ciljem punezaposlenosti i drutvenog napretka i sa visokim nivoom zatite iunapreenja kvaliteta ivotne sredine.


29/77

U socijalnom smislu pred Uniju su postavljeni zadaci da se bori protiv socijalneiskljuivosti i diskriminacije i treba da omogui socijalnu pravdu i zatitu,jednakost izmeu polova, solidarnost izmeu generacija i zatitu prava dece.U meunarodnim odnosima, Uniji je poveren zadatak da podrava i unapreujesopstvene vrednosti i interese i da doprinosi ouvanju mira, sigurnostiodrivog razvoja, solidarnosti i uzajamnom potovanju izmeu naroda,slobodnoj i fer trgovini, iskorenjivanju siromatva i zatiti ljudskih prava, aposebno prava dece, kao i striktnom potovanju i razvoju meunarodnogprava, ukljuujui potovanje naela povelje UN. Za realizaciju postavljenihciljeva Uniji su drave lanice stavile na raspolaganje odgovarajue instrumentekoji zavise od obima prenetih relevantnih nadlenosti.Odnos Unije prema dravamalanicama je naelno odreen kroz obavezu Unije da potuje nacionalne

indentitete drava lanica, koji su svojstveni njihovim osnovnim politikim iustavnim sistemima, ukljuujui i njihovu lokalnu i regionalnu autonomiju.U radu natekstu Ustava za pitanje pravnog subjektiviteta bila je odreena posebna radnagrupa koja je iskristalisala dva mogua reenja prema prvom predlogu, Uniji jetrebalo priznati pravni subjektivitet paralelno sa subjektivitetima koje su ve uivaleEvropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, a prema drugompredlogu Uniji je trebalo priznatijedinstveni pravni subjektivitet koji bi zameniopostojee subjektivitete Evropskih zajednica.Pod oblejima Unije se

podrazumevaju: zastava (ostaje ista-12 zlatnih zvezdica na plavoj podlozi), himna(bazirana na Odi radosti iz IX Betovenove simfonije), moto (ujedinjeni urazliitosti) i valuta (ostaje evro) svoj dan Unija e slaviti 9. maja.


30/77

23. Pojam i sadrina komunitarnog pravaPravo koje se stvara u okvirima tri Evropske zajednice se nazivapravoevropskih zajednica ili komunitarno pravo.Subjekti komunitarnog prava supravna i fizika lica, drave lanice i organi Zajednica.Komunitarno pravo

regulie uzajamna prava i obaveze izmeu Zajednice i njenih subjekata,meusobne odnose drava lanica, odnose izmeu drava lanica i privatnihlica, i meusobne odnose privatnih lica.Komunitarno pravo se primenjuje nateritorijama drava lanica - teritorijalni princip. Sadrina komunitarnog prava:Ue shvatanje - Prema ovom shvatanju u komunitarno pravo spadaju samopropisi koje su doneli organi Zajednica, na osnovu ovlaenja,prenetih oddrava lanica.

Tu spadaju: - ugovori o osnivanju- ugovori izmeu Zajednica/Unije i treih drava i meunarodnihorganizacija

- norme sekundarnog zakonodavstvaire shvatanje - Prema irem shvatanju komunitarno pravo obuhvata inacionalne propise koje su drave lanice donele radi implementacije propisa

koje su doneli organi Zajednice. Predmet regulisanja - Prema predmeturegulisanja norme komunitarnog prava se dele u dve grupe.Prvu grupu ine propisi kojima se reguliu organizaciona i ustavnopravna pitanja ioni ine institucionalno ili ustavno pravo EU.Druga grupa normi regulie uspostavljanje i funkcionisanje zajednikog iunutranjeg trita, i ine komunitarno privredno pravo EU.


31/77

24.Pravna priroda komuitarnog prava

Internacionalistika (meunarodna) shvatanja - Komunitarnopravo je meunarodno pravo jer je nastalo na osnovu

meunarodnih ugovora i predstavlja deo savremenogmeunarodnog prava.Nadnacionalna (autonomna) shvatanja - Drave lanice sustupanjem u Zajednicu dodelile joj odreena ovlaenja i u timoblastima ograniile svoja suverena prava. Tako stvoreno pravose ne moe poistovetiti sa unutranjim ili meunarodnim pravom,ve predstavlja sui generis sistem sa nadnacionalnimkarakteristikama.Meovita shvatanja - Komunitarno pravo je i meunarodno iunutranje i javno i privatno, i materijalno i proceduralno,sastavljeno od zakona i precedenata.


32/77

25.Podela legislativnih nadlenosti izmeu drava

lanica i ZajednicePropise komunitarnog prava donose ovlaeni organi Zajednice,

na osnovu nadlenosti koja im je prenesena Ugovorima oosnivanju.EU se kree u granicama ovlaenja prenetihUgovorom o osnivanju i ne sme proiriti ta ovlaenja.Ugovoromo osnivanju drave lanice prenose na Zajednicu ona ovlaenja,koja su neophodna za ostvarivanje u njemu odreenih ciljeva izadataka.26.Podela nadlenosti prema cilju i predmetu

Prema ciljevima koji su postavljeni pred Zajednicu, nadlenostiZajednice se dele u nekoliko grupa.Prvu grupu ine nadlenostipovezane sa uspostavljanjem i funkcionisanjem zajednikogtrita,carinske unije i unutranjeg trita.Drugu grupu ine nadlenosti iz oblasti socijalnog osiguranja(zatita ivotne sredine, zapoljavanja,poboljanje uslova ivota irada...)Treu grupu ine nadlenosti povezane sa uspostavljanjemekonomske i monetarne unije.etvrtu grupu predstavljaju nadlenosti koje se odnose naharmonizaciju nacionalnih prava.


33/77

27.Podela nadlenosti prema pravnoj prirodi

Prema pravnoj prirodi nadlenosti mogu biti iskljuive ili ekskluzivne izadrane ili rezidualne.

Iskljuive nadlenosti - su one nadlenosti koje predstavljaju iskljuivo iliekskluzivno pravo Zajednice da ih jedino ona moe koristiti za donoenjelegislativnih akata. Tako dobijena ovlaenja Zajednica moe koristiti samou granicama konkretnih ciljeva.

Zadrane nadlenosti - su ona ovlaenja koja nisu preneta, ve ostaju kod

drava lanica.Podeljene nadlenosti - se odnose na ona pitanja koja mogu biti regulisanai od strane zajednice i od strane drava lanica.

28. Podela nadlenosti prema nainu prenosa

Prema nainu prenosa razlikuju se izriite i podrazumevjue nadlenosti.Izriite nadlenosti - su one nadlenosti koje su konkretnim odredbamaUgovora o osnivanju na izriit i nedvosmislen nain prenete sa dravalanica na Zajednicu.Podrazumevajue nadlenosti -jesu one koje nisu na izriit nain prenetesa drava lanica na Zajednicu, ve se navode ciljevi i zadaci za ije jeostvarenje odgovorna Zajednica, a to se tumai kao da su preneta

ovlaenja na Zajednicu


34/77

29. Znaaj naela supsidijarnosti u sistemu podele vlasti

U pitanju je novo naelo koje nije kreirao Sud pravde, ve dravelanice Mastrikim izmenama Ugovora o EZ. Prema odredbama lana 5.Ugovora o EZ, u oblastima koje ne spadaju u njenu iskljuivu nadlenost

Zajednica moe, u skladu sa naelom supsidijarnosti, preuzimati meresamo ako i ukoliko ciljevi i previene akcije ne mogu biti ostvareni upotrebnoj meri od strane drava lanica, odnosno ako mogu bitiuspenije ostvareni od strane Zajednice imajui u vidu veliinu ili uinakpredviene akcije. Naelo vodi poreklo iz ustava federalnih drava ukojima slui da regulie raspodelu nadlenosti izmeu federalne drave injenih delova konstituenata. Njegov osnovni cilj je bio da omogui da sevlast raspodeli to je mogue niim nivoima, koji su odgovorni zanjegovo sprovoenje, a u tom smislu, vii nivoi su supsidijarni ilipomoni niim nivoima.Naelo moe biti posmatrano u politikom i upravnom smislu. U politikom smislu naelo supsidijarnosti odraavaodnos Zajednice i drava lanica. Osnovni politiki cilj je da se nivoodluivanja to vie priblii graanima i da se reavanje problemalokalizuje tamo gde su oni nastali i gde postoje, kako bi se poveala

demokratinost Zajednice, a da se pri tome sauva efikasnost Zajednice injeno akciono jedinstvo uvek kada je to potrebno.U pravnom smislu kaoizvorkomunitarnog prava, naelo supsidijarnosti odreuje uslove podkojima Zajednica moe vriti ovlaenja iz tzv. konkurentnihnadlenosti.


35/77

Do donoenja Mastrikog sporazuma Zajednica je funkcionisala zahvaljujuiovlaenjima koja su na njene organe prenele drave lanice u obimu koji jebio neophodan za ostvarivanje komunitarnih ciljeva. Samoneka od tihovlaenja, i to ona koja su bila odreena kao implementirajua, Zajednica

je delegirala na drave lanice. Kod korienja prava na legislativno

regulisanje pitanja iz konkurentnih nadlenosti, vailo jepravilo prvenstva iliokupacije, odnosno zauzimanja konkretne konkurentne oblasti. Iz prakseje potom izveden zakljuak da su se kod korienja konkurentnih ovlaenjaprimenjivala dva principa:

1)kada nije propisana nadlenost Zajednice, nadlenost pripadadravama lanicama (pretpostavka nadlenosti u korist drava lanica) i

2)u sluaju konkurentnih nadlenosti, ukoliko je i u meri u kojoj je

Zajednica izvrila svoju nadlenost, suprotnim aktima koje bi usvojila nekadrava lanica ne priznaje se pravno dejstvo (primat komunitarnog nadnacionalnim pravima).

Prema novom naelu supsidijarnosti, Zajednici je dozvoljeno da u oblastikonkurentne nadlenosti preuzima mere samopod odreenim restriktivnimuslovima u odreenim i ogranienim situacijama i time je Zajednica praktinostavljena u supsidijarni (podreeni) poloaj u odnosu na drave lanice. Kako

u praktinoj primeni princip supsidijarnosti izaziva brojne dileme, jer jenemogue napred postaviti jasne vodie kada e se ovo naeloprimenjivati u teoriji su izraene sumnje u opravdanost njegovog unoenja uUgovor o osnivanju, kao i u pogledu efekata i naina konkretne primene.


36/77

30.IZVORI KOMUNITARNOG PRAVA

Izvori komunitarnog prava se mogu posmatrati u formalnom imaterijalnom smislu.

U materijalnom smislu se pod izvorima komunitarnog pravapodrazumevaju odluujui razlozi i motivi stvaranjakomunitarnih propisa.U formalnom smislu to su oblici u kojima su sadraniodluujui razlozi i u kojima se pojavljuju konkretni

komunitarni propisi. (ugovori o osnivanju Zajednica,presudesuda pravde,meunarodni sporazumi koje je zakljuilaZajednica...)S obzirom na donosioce komunitarni propisi se mogu podelitina:

akte drava lanicaakte Zajedniceopta naela komun.pravame.sporazume sa treim dravama


37/77

31. Primarni izvori

Primarne izvore komunitarnog prava stvaraju drave laniceprilikom ureivanja meusobnih odnosa i Zajednica na osnovusopstvenog ugovornog kapaciteta, kao subjekat meunarodnogprava, zakljuivanjem sporazuma sa treim dravama imeunarodnim organizacijama.Ovi izvori se mogu podeliti u tri grupe: ugovore o osnivanju,konvencije izmeu drava lanica i sporazume koje Zajednicezakljuuju sa treim dravama i meunarodnim organizacijama.Opta karakteristika primarnih izvora je da sadre norme kojimasu regulisana osnovna pitanja i kao takve zajedno sa optimpravnim naelima ine ustavno pravo Zajednice. U okvirunjih, najviu pravnu snagu ima Ugovor o osnivanju, koji jeSud pravde okvalifikovao kao ustavnu povelju Zajednice. Ipak,Sud pravde nije ovlaen da ceni njegovu pravovaljanost, vesamo da ga tumai.U odnosu na sekundarne izvore, primarni izvori slue kao osnovza njihovo donoenje i imaju jau pravnu snagu, dok se njihovmeusobni odnos regulie prema naelu lex posterior derogatlegi priorii lex specialis derogat legi generali


38/77

32. Ugovori o osnivanju

U osnivake ili konstitutivne ugovore spadaju ugovori o osnivanju trijuZajednica: Ugovor o osnivanju EZ za ugalj i elik iz 1951. godine,Ugovor o osnivanju EZ za atomsku energiju i Ugovor o osnivanju

EEZ iz 1957. godine, kao i njihove izmene i dopune sa prateimaneksima i protokolima. Ugovori o osnivanju su vie puta menjani idopunjavani: Jedinstvenim evropskim aktom iz 1986. godine,Sporazumom iz Mastrihta iz 1992. godine, Sporazumom izAmsterdama iz 1997. godine i Sporazumom iz Nice iz 2000. godine.Isti status imaju i statuti o osnivanju Evropske investicione i Evropskecentralne banke koji su sadrani u odgovarajuim protokolima. Ipak,

prema miljenju Komisije deklaracije za razliku od protokola, ne inesastavni deo Ugovora o EZ, a Sud pravde se o njihovoj pravnoj snazi jonije izjasnio, ali bez obzira to nisu obavezujue, deklaracije ne mogu bitisuprotne duhu Ugovora o osnivanju, ni po sadrini, ni u formalnom smislu imogu se uzeti u obzir ako pomau u tumaenju teksta Ugovora.PodOsnivakim ugovorima se podrazumeva i Ugovor o osnivanju EU iz1992. godine, koji je takoe kasnije menjan i dopunjavan Sporazumom iz

Amsterdama i Nice.U osnivake ugovore spadaju i sporazumi kojima seblie odreuje poloaj Zajednica i njihovih organa, kao to su: Konvencijao odreenim institucijama koje su zajednike Evropskim zajednicama iz1957. godine, Ugovoro spajanju odreenih organa EZ iz 1965. godine,Prvi i Drugi sporazum o budetskim pitanjima iz 1970. i 1975. godine,Ugovori o pristupanju drava lanica sa odgovarajuim aneksima i AktSaveta o izboru predstavnika Evropskog parlamenta putem neposrednih i

optih izbora iz 1976. godine.


39/77


40/77

33.Sporazum o asocijaciji i pridruivanjuPod asocijacijom ili pridruivanjem se podrazumeva poseban dugoroniodnos izmeu Zajednice i tree drave, iji organi i unutranja struktura

ostaju netaknuti. Ovu vrstu odnosa EZ uspostavlja sa treim dravama ilimeunarodnim organizacijama. U pogledu sadrine uspostavljenih odnosaizmeu Zajednice i tree drave, u dosadanjoj praksi su se koristilirazliiti oblici pridruivanja iji se institucionalni okviri mogu grupisati u trioblika:

I-Sporazumi o specijalnim odnosima izmeu odreenih drava lanica itreih drava nelanica Ovu grupu ine sporazumi koje je Zajednica naosnovu odredbi lana 182. Ugovora o osnivanju ovlaena da zakljuujesa prekomorskim zemljama i teritorijama. Njima je omoguenopridruivanje i vanevropskih zemalja i teritorija (tzv. prekomorskih teritorijai dominiona) koje imaju posebne odnose sa Danskom, Francuskom,

Holandijom i Ujedinjenim Kraljevstvom. Opti cilj ovakvog pridruivanja jeunapreenje ekonomskog i drutvneog razvoja pridruenih zemalja iteritorija i uspostavljanje bliskih ekonomskih odnosa sa Zajednicom, ali nei priprema za punopravno lanstvo. Posebni ciljevi su odreeni ulanovima 183. do 186. Ugovora o osnivanju to moe biti


41/77

finansijska pomo, ali i obezbeivanje bescarinskog pristupa robe naunutranje trite Zajednice (u teoriji ova vrsta odnosa se oznaava i kaorazvojno pridruivanje),

II-Sporazumi koji slue kao priprema za punopravno lanstvo ili za

uspostavljanje carinske unije - U pitanju su klasini ili uobiajeni sporazumio pridruivanju koje sa treim dravama Zajednica zakljuuje na osnovuovlaenja i u skladu sa odredbama lana 310. Ugovora o osnivanju.Prema odredbama navedenog lana, sporazumom o pridruivanju sereguliu ne samo trgovaki odnosi, ve i uzajamna prava i obaveze,zajednike akcije i posebne procedure - pojam zajednike akcije neobuhvata samo zajednike aktivnosti, ve i uee pridruene drave u

ostvarivanju ciljeva i u realizaciji zadatka Zajednice i to prema posebnojproceduri koja podrazumeva osnivanje zajednikog Saveta zapridruivanje. Karakteristike su: trajniji karakter (po pravilu na neodreenovreme, ime se istie trajniji, dui karakter tako uspostavljenih odnosaizmeu Zajednice i tree drave), specijalni ili privilegovani odnos (sadinuini posebna priroda tako uspostavljenih veza koja se ogleda u tome tomoe postojati cilj da se pripreme pridruene drave kako da ispune uslove

za kasniji prijem u Zajednicu, kao i uspostavljanje vrlo bliskih odnosainstitucionalne saradnje, a u ekonomskom smislu sporazumom se moeuspostaviti zona slobodne trgovine, carinske unije ili odobriti preferencijalnisistem - sadrinu mogu initi i odredbe o socijalnoj, kulturnoj ili tehnikojsaradnji, dok privilegovanost podrazumeva pravo Zajednice da treimpridruenim dravama odobri jednostrane ustupke u cilju ubrzanja njihovogprivrednog


42/77

razvoja), uzajamnost prava i obaveza i vra saradnja. Sporazumene mora uvek pratiti namera ugovornih strana da se pridruenadrava osposobi da nakon ispunjavanja potrebnih uslova ue u

punopravno lanstvo u Zajednicu, ve se sadrina saradnje moeiscrpeti i u uspostavljanju carinske unije izmeu pridruene drave iZajednice, i

III-Sporazumi o evropskom privrednom prostoru Sporazumomkoji je oznaen kao Sporazum o Evropskom privrednom prostoru

postavljen je osnov za dugoronu, blisku i sveobuhvatnu saradnjuizmeu Zajednice i EFTA drava, u cilju uspostavljanja unutranjegtrita. Osim ostvarivanja zajednikih ekonomskih ciljeva, bila jepredviena i blia saradnja u oblastima istraivanja i tehnolokograzvoja, zatite okoline, obrazovanja i u socijalnoj politici, a na ovajnain pridruene drave su se prihvatanjem tzv. komunitarnih

tekovina praktino pripremale za punopravno lanstvo u Zajednici.


43/77

34. Sekundarni izvoriSekundarne izvore komunitarnog prava stvaraju organi Zajednice presvega Savet i Komisija, a nakon usvajanja Ugovora o EU i Evropskiparlament zajedno sa Savetom. Tu spadaju pravni akti koji su navedeni

i definisani u lanu 249. Ugovora o osnivanju EZ, u lanu 161. Ugovorao osnivanju EZ za atomsku energiju i u lanu 14. Ugovora o osnivanjuEZ za ugalj i elik.Poto se donose na osnovu ovlaenja izvedenih iz Ugovora oosnivanju, pravni akti prema naelu zakonitosti moraju biti u skladu sanjima, a otuda i naziv izvedeni ili sekundarni. To podrazumeva da se uobavezujuim aktima mora navesti pravni osnov donoenja, a u

obrazloenju moraju biti navedeni svi pribavljeni predlozi i miljenja.Sudu pravde je dato pravo da u skladu sa odredbama lana 230.Ugovora o osnivanju, kontrolie njihovu zakonitost i da po tubamapravnih i fizikih lica poniti nezakonite akte.U sekundarne izvore spadaju uredbe, uputstva i odluke, kaoobavezujui akti i preporuke, miljenja i drugi tzv. neimenovani akti-kao neobavezujui akti. Po svojoj pravnoj prirodi, sekundarni izvoripodseaju na zakonske i podzakonske akte koje donose predstavnikizakonodavni i izvrni organi u dravnom pravu. Ipak, u Ugovoru oosnivanju se ne koriste ovi uobiajeni termini poznati u nacionalnimpravima, kako bi se i na taj nain ouvala njihova osobenost.


44/77

35.Uredbeimaju karakter propisa opte primene, obavezuju u celini i direktno seprimenjuju u svim dravama lanicama.Donose ih Savet ili Komisija, upostupku u kome se zahteva obavezno ili konsultativno miljenje Evropskogparlmenta.Nakon stupanja na snagu uredbe se nposredno primenjuju udravama lanicama i nije potrebno uvoditi ih u nacionalne pravnesisteme.Uredbe se oznaavaju kao nadnacionalni ili evropski zakoni.U sluaju nepotovanja uredbi komunitarni subjekti mogu mogu pokrenutiodgovarajui postupak pred nacionalnim sudovima za naknadu tete.

36.Uputstva

Uputstva su pravni akti koji obavezuju drave lanice na koje su adresirani u

pogledu cilja koji treba ostvariti, ali je adresatima ostavljena sloboda u pogleduizbora oblika i sredstava njihovog sprovoenja u ivot, odnosno izvrenja. Ovasloboda podrazumeva slobodu izbora najpovoljnijeg instrumenta primene(proceduralna diskrecija) i slobodu izbora sadrine (materijalna diskrecija).Po svojoj apstraktnoj prirodi uputstva podseaju na zakone u materijalno-pravnom smislu rei, a po adresatima (drave lanice) na propisemeunarodnog prava. Poto za njihovo sprovoenje nije potrebna ratifikacija,

uputstva predstavljaju posebne sui generis akte komunitarnog prava.Primenom uputstava ostvaruje se harmonizacija ili usklaivanje nacionalnihprava, ime se stvara neophodno pravno okruenje za uspostavljanje ifunkcionisanje unutranjeg trita. Uputstva se ne mogu neposredno (direktno)primenjivati jer zahtevaju nacionalne mere implementacije ili unoenja unacionalni pravni sistem.


45/77

37.OdlukeOdluke su pojedinani administrativni akti koji obavezuju samo oneadresate koji su u njima naznaeni, nakon to su im saoptene popravilu su to pojedinci, iako izuzetno moe biti obuhvaen i odreeni krug

adresata. Adresati mogu biti drave, pravna lica i fizika lica kaopojedinci. Poto odluke u potpunosti obavezuju, mogu proizvoditi direktnodejstvo za adresate koji su unapred poznati i odreeni ili se moguodrediti. Odluke Komisije i Saveta u kojima se utvruje novana obavezalicima, osim dravama, predstavljaju izvrne naslove. Ako su odlukeupuene dravama, onda se pravna i fizika lica na njih mogu pozivati tekkada ih drave svojim merama uvedu u nacionalno zakonodavstvo.

Prema pravnom dejstvu, odluke se mogu podeliti na: izvrne,administrativne i kvazi sudske.38. Preporuke i miljenja

Preporuke i miljenja su pravno neobavezujui akti i predstavljajukorisne instrumente usmeravanja ponaanja i nacionalnihzakonodavstava. U sluajevima kada razjanjavaju znaenje

nacionalnih propisa koji su doneti u cilju njihovog sprovoenja ili sa ciljemda dopune mere Zajednice nacionalni sudovi moraju uzeti u obzirpreporuke i miljenja u postupku tumaenja i primene nacionalnog prava.Takoe, u postupku donoenja obaveznih akata sekundarnogzakonodavstva, propisana je obaveza dobijanja i navoenja obaveznihmiljenja. Isto tako, moe se rei i da miljenja i preporuke Komisije iSaveta vre, zavisno od predmeta i odreeni politiki uticaj na one kojima

su upueni.

39 Ak i i i i EU


46/77

39. Akti i instrumenti EU1. Okvirne odluke Saveta iz oblasti saradnje u pravosuu - Prema odredbamalana 34(2)(b) Ugovora o EU, Savet je ovlaen da donosi okvirne odluke u ciljupribliavanja zakonskih i upravnih propisa drava lanica u oblasti policijske ipravosudne saradnje u krivinim stvarima. Po svojoj prirodi ove odluke su iste kao iuputstva jer su upuene dravama lanicama i obavezuju ih u pogledu rezultata kojise mora postii njihovom primenom, ostavljajui dravama lanicama sloboduizbora forme i metoda sprovoenja, ali okvirne odluke ne mogu imati direktnodejstvo a sudska kontrola je ogranienog karaktera.2. Odluke Saveta u oblasti saradnje u pravosuu - Prema odredbama lana34(2)(c) Ugovora o EU, Savet moe donositi odluke radi ostvarivanja bilo kog ciljakoji je u skladu sa odredbama o policijskoj i pravosudnoj saradnji u krivinimstvarima, izuzimajui pribliavanje zakona i propisa drava lanica. Ove posebne

odluke su obavezujue, ali nemaju posebnog adresata, pa stoga mogu imati i optuprimenu, ali ne i direktno dejstvo. Tercijarni akti kojima se ove odlukeimplementiraju mora doneti Savet u fomi odluke iste vrste, dok u pogledu sudskekontrole vae ista ogranienja, kao i za okvirne odluke.3. Posebni instrumenti:a)Zajednike strategije - Prema odredbama lana 13(2) Ugovora o EU, Evropskisavet je ovlaen da odluuje o zajednikim strategijama u oblasti u kojima drave

lanice imaju vane zajednike interese (kao to su spoljna i bezbedonosnapolitika). Ovakvi akti se zbog posebne sadrine oznaavaju kao instrumenti kojinemaju direktnu primenu ni direktno dejstvo, niti su predmet sudske kontrole. Uzajednikim strategijama moraju biti sadrani zadaci, trajanje, vreme i sredstva one se sprovode preko odluka, zajednikih akcija i zajednikih stavova. Iako one neobavezuju drave lanice ve Uniju, podrazumeva se i obaveza drava lanica daobezbede da njihove spoljne politike odgovaraju zajednikoj strategiji.


47/77

b)Zajedniki stavovi - U oblastima spoljne i bezbedonosne politike i saradnje u policijskimi pravosudnim stvarima, Savet je ovlaen i da usvaja zajednike stavove kojima sedefinie stav ili pristup Unije po ovim posebnim pitanjima. Zajedniki stav moe biti irezultat sprovoenja zajednike strategije. On se objavljuje u Slubenom listu uznavoenje pravnog osnova usvajanja i obavezuje drave lanice da obezbede danjihove nacionalne politike budu u skladu sa njim. Ipak, zajedniki stavovi nemajudirektnu primenu i direktno dejstvo, a takoe, ne mogu biti preipitivani u postupku sudskekontrole.

c)Zajednike akcije - Prema odredbama lana 14(1) Ugovora o EU, Savet usvajazajednike akcije u oblasti spoljne i bezbedonosne politike, a u njima se naznaavajuzadaci, domaaj, sredstva i trajanje operativne akcije Unije koji se odnosi na posebnu

strategiju. Zajednike akcije se uobiajeno koriste za implementiranje zajednikestrategije, objavljuju se u Slubenom listu i navodi se pravni osnov usvajanja, nemajudirektnu primenu ni direktno dejstvo, niti su predmet sudske kontrole.

d)Individualne akcije drava lanica - Ugovor predvia da drave lanice mogupreduzimati samostalne ili individualne akcije u pojedinim situacijama, u skladu saUgovorom o osnivanju. Odluke o takvim akcijama se objavljuju u nacionalnim slubenim

glasilima, a esto i u Slubenom listu EU, po pravilu ne podleu oceni od strane Sudapravde, osim ako Sudu nije u tom pogledu preneto izriito ovlaenje. Pod akcijama senajee podrazumevaju legislativni akti koje donose drave lanice (na primer-kodratifikacije Ugovora o osnivanju, ali i u formi sekundarnih akata prilikom usvajanjakonvencija iz oblasti policijske i pravosudne saradnje ili kod usvajanja konvencija iz lana293. Ugovora o osnivanju EZ). Konvencije su obavezujue snage i podleu sudskojkontroli Suda pravde.


48/77

40.Izvori prava EU prema Predlogu ustava za EvropuPrema Ugovoru o ustavu za Evropu izvore prava EU ine:

evropski zakoni evropski okvirni zakoni evropske uredbe evropske odluke preporuke i miljenja.Prema organu koji ih usvaja i prema postupku usvajanja ovi akti sedele na:

-legislativne ili zakonodavne akte-nelegislativne akte-implementirajue akte.U legislativne akte spadaju evropski zakoni i okvirni zakoni.Evropski zakon je zakonski akt opteg karaktera koji obavezuje u svim

elementima i direktno se primenjuje u svakoj dravi lanici.Evropski okvirni zakon obavezuje sve drave lanice na koje se odnosi upogledu rezultata koje je potrebno ostvariti, pri emu se nadlenimnacionalnim organima ostavlja da izaberu formu i sredstva.


49/77

41. Legislativni akti

U legislativne akte (prema odredbama lana I-34. Ustava) spadajuevropski zakoni i okvirni zakoni. U komunitarnom pravu zakoni su bili

poznati pod nazivom uredbe, dok su evropski okvirni zakoni bili poznatikao komunitarne uredbe ili uputstva. Evropski zakonje zakonski aktopteg karaktera koji obavezuje u svim svojim elementima i direktno seprimenjuje u svakoj dravi lanici.

Evropski okvirni zakonje zakonski akt koji obavezuje svaku dravulanicu na koju se odnosi u pogledu rezultata koje je potrebno ostvariti, priemu se nadlenim nacionalnim organima preputa da izaberu formu isredstva. U pogledu pravne prirode, evropski zakoni i okvirni zakoni su

jasno opredeljeni kao iskljuivo legislativni akti ili instrumenti (iskljuivalegislativna priroda je izvedena iz legislativnog postupka saodluivanjapo kome se usvajaju, a koji je u odnosu na raniji postupak samo neznanto

izmenjen). Odredbama lana I-34. ustava za Evropu, predvieno je dalegislativne akte zajedno usvajaju Evropski parlament i Savetministara na predlog Komisije, u skladu sa uobiajenom zakonskomprocedurom previenom lanom III-396 akt se ne moe usvojiti ukolikose ne usaglase oba organa. Ipak, u izuzetnim sluajevima, predvieno jeda legislativne akte mogu usvojiti i pojedinano Evropski parlament ili


50/77

Savet, prema posebnom postupku. U legislativne akte u formalno pravnom smisluspadaju i posebni akti, pod kojima se podrazumevaju tzv. budetski akti iinterinstitucionalni sporazumi. Re je o aktima koji se usvajaju premaposebnom postupku koji je bio poznat i u Ugovoru o EZ u Predlogu ustava su iovi akti oznaeni kao zakoni, a za njihovo usvajanje su predviena tri postupka:

I-Budet, odnosno evropski zakon koji sadri odredbe o sistemu sopstvenihizvora prihoda, usvaja Savet po redovnom legislativnom postupkujednoglasnomodlukom nakon to je konsultovao Evropski parlament. Ipak, usvojeni zakonstupa na snagu tek poto ga odobre drave lanice, u skladu sa njihovimustavnim odredbama.II-Drugaiji postupak se primenjuje kod usvajanja odluke o viegodinjemfinansijskom okviru Unije i ovde evropski zakon usvajajednoglasno Savet, ali

posle odobrenja Evropskog parlamenta datog veinom glasova svojih lanova.III-Trei postupak je predvien za usvajanje godinjeg budeta premaodredbama lana I-56. Ustava, Evropskim zakonom se utvruje godinji budetUnije, u skladu sa sloenim postupkom koji je predvien lanom III-404.Poseban postupak usvajanja je predvien za statute i poslovnike. Dok sestatuti usvajaju po uobiajenom ili redovnom legislativnom postupku, dotle seposlovnici usvajaju kao akti sekundarnog zakonodavstva, ali izvan

legislativnog postupka. U legislativne akte spadaju i interinstitucionalnisporazumi ili sporazumi izmeu organa Unije koji se esto oznaavaju kaozajednike deklaracije - iako u Ustavu nisu izriito navedeni, i oni spadaju ukategoriju pravno obavezujuih akata sekundarnog zakonodavstva, ali su izvanosnovne podele na legislativne i nelegislativne akte.


51/77


52/77

Ona moe biti obavezna u svim svojim elementima i neposredno primenjiva usvakoj dravi lanici ili obavezna za dravu lanicu kojoj je upuena u pogleduciljeva koje treba postii, ostavljajui nadlenim nacionalnim organima da izaberuformu i sredstva. Evropska odlukaje podzakonski akt koji je obavezujui usvim svojim elementima - kada je upuena odreenim dravama lanicama tada

je obavezujua samo za te drave. Ovako odreena priroda odluke se razlikuje odakta koji je istim imenom bio oznaen u lanu 249. Ugovora o EZ, po tome to nemora uvek oznaavati adresate i po tome ovi akti slede model odluka iz lana 14.Ugovora o EZU.esto se sprovoenje odreene politike vri i korienjemmultilateralnih ugovora i instrumenata tzv. mekog prava. U pitanju su ugovorikoje je EZ zakljuivala u skladu sa odredbama lanova 238. 282. i 288. Ugovora oosnivanju. Instrumente mekog zakonodavstva najee koristi Komisijausvajanjem i sprovoenjem razliitih politika korienjem vodia, vademekuma,kodeksa, saoptenja i cirkulara kao atipinih instrumenata (u tom sluaju oviinstrumenti moraju biti objavljeni u Slubenom listu).Predlogom ustava jepredvieno i postojanje uredbi koje su usvojene na osnovu prenetihnadlenosti tzv. delegirane uredbe. Ovim novim instrumentima se mogudopunjavati ili menjati neki elementi koji nisu od sutinskog znaaja u evropskomzakonu ili okvirnom zakonu. Evropske uredbe predstavljaju nove pravne aktekoji se nalaze negde izmeu ranijih komunitarnih uputstava i uredbi. Prema

odredbama lana I-33. Ustava za Evropu, ove uredbe su nelegislativni akti opteprimene koji slue za implementiranje legislativnih akata i odreenih odredbiUstava. Mogu obavezivati u potpunosti i imati direktnu primenu u svimdravama lanicama ili obavezivati samo u pogledu rezultata koji se moraostvariti njihovom primenom (u tom sluaju su adresirane na drave lanice ijimvlastima ostavljaju slobodu da izaberu formu i metod primene).


53/77

43. Opta pravna naela i opta pravila meunarodnog pravaNi sistem komunitarng prava, kao ni jedan pravni sistem uostalom, nemoe sva pitanja regulisati pisanim izvorima, pa se sudovi u postupkutumaenja i primene pozivaju i na tzv. izvore nepisanog prava. U

komunitarnom pravu ovi izvori su najee sadrani u optim pravnimprincipima ili naelima i optim pravilima meunarodnog prava.Pojmu optih naela se daju razliita znaenja - u optem i opisnomsmislu se mogu oznaiti kao opta nepisana pravila koja se nalaze uosnovi pravne strukture Zajednice, a prema sadrini i pravnoj snazi,naela predstavljaju apstraktna pravila vee pravne snage od odredbikonkretnih sekundarnih izvora komunitarnog prava. to se tie optihpravila meunarodnog prava kao izvora komunitarnog prava, Sud pravde

je i pored stava o autonomiji komunitrnog prava, u vie sluajeva isticaoda EZ mora potovati meunarodno pravo u vrenju svojih ovlaenja.Opta pravna naelaje mogue grupisati prema razliitim kriterijumima.Prema poreklu i predmetu na koji se odnose, mogu se razlikovati:

1)konstitutivna naela ili naela koja ine osnovnu ustavnustrukturu Zajednice (ova naela upuuju na odnose koji postoje izmeuZajednice i drava lanica, kao to su naelo superiornosti, dodeljenihovlaenja, supsidijarnosti ili naelo saradnje);

2)naela koja potiu iz prava i tiu se odnosa izmeu pojedinaca ikomunitarne ili nacionalne vlasti (naela jednakosti,proporcionalnosti, pravne sigurnosti, zatite legitimnih oekivanja i

osnovna prava);


54/77

3)naela materijalnog komunitarnog prava (ona koja ine osnovuosnovnih sloboda ili specifine komunitarne politike).Po pravnoj prirodi i sadrini, mogue je razlikovati prinudna pravnanaela, regulativna pravila koja su zajednika pravima drava lanica i

opta pravila svojstvena komunitarnom pravnom poretku.Prinudnapravna naela vode poreklo i pripadaju zajednikom pravnom nasleuzapadne Evrope i predstavljaju obavezujua pravna pravila koja susudovi duni da primenjuju, bez obzira da li na njih izriito upuujuOsnivaki ugovori ova naela ine prirodno pravo sa promenljivomsadrinom, uslovljenom drutvenim prilikama i odnosima u svakoj dravi(oznaavaju se i kao aksiomatska naela). Regulativna pravila

zajednika pravima drava lanica se primenjuju u sluaju kada u pravujedne drave odreeno pitanje nije regulisano pozitivnim pravom (pravnapraznina), a odgovarajua reenja postoje u pravu neke od dravalanica. Pri tome nije potrebno da takvo pravilo postoji u svim dravamalanicama, a njegova primena ima za cilj da i u sluaju prazninaobezbedi pravedno reenje, ali se ne mogu reavati kolizije izmeurazliitih reenja u nacionalnim pravima. Ova pravila mogu poticati iz

materijalnog ili procesnog prava drava lanica, a oznaavaju se i kaostrukturna pravila. Opta pravila svojstvena komunitarnom pravnomporetku stvorio je i razvio Sud pravde u postupku tumaenja i primenekomunitarnog prava, nezavisno od nacionalnih pravnih poredaka. Uovom procesu uestvuju svi organi Zajednice i u tom smislu nova pravnanaela mogu poticati ne samo iz prakse Suda pravde, ve i iz praksedrugih organa Zajednice. Tu spadaju (iz Ugovora o osnivanju) naelo

supsidijarnosti (lan 5. ), naelo solidarnosti (lan 10. ), naelo.


55/77

nediskriminacije po osnovu dravljanstva (lan 12. ), zatim naeloslobode prometa robe, kretanja lica, pruanja usluga i osnivanjapreduzea i naelo slobode kretanja kapitala. Osim ovih, Sud pravdeje razvio i specifina naela: direktne primene, direktnog dejstva isuperiornosti komunitarnog prava, naelo korisnog efekta normi idruga.Bez obzira na navedene podele, njihovu relativnost ili preklapanja, svanaela karakterie da ih je uglavnom otkrio Sud pravde u svojoj praksi.Po pravilu su izvedena iz pravnih sistema drava lanica sa ciljem dadopune i oplemene Ugovore o osnivanju. Od ostalih naela i pravilarazlikuju se po sledeim karakteristikama:

1)potiu iz pravnih sistema i pripadaju javnom pravu i kao takvaupuuju na odnose izmeu pojedinaca i javnih vlasti, ali se na njih zbogsvog sveobuhvatnog karaktera mogu pozivati i drave lanice i organiZajednice;2)iako ih je kreirao Sud pravde iz pravnih sistema drava lanica,

njihova sadrina kao izvora komunitarnog prava je opredeljana osobenimkarakteristikama i potrebama komunitarnog pravnog poretka;3)mogu biti pretee pisanog prava za pojedine odredbe Ugovora o

osnivanju.Na primenu optih pravnih naela sudovi e se pozivati naelno u dvasluaja: u tumaenju postojeih odredbi komunitarnih propisa i kodpopunjavanja pravnih praznina

44 Odnos komunitarnog prava prema pravima


56/77

44. Odnos komunitarnog prava prema pravimadrava lanica - uopte

U dravama lanicama postoje tri vrste propisa koji se primenjuju:

- komunitarni;

- unutranji implementirajui propisi;

-nacionalni propisi.

Primena komunitarnih normi se ne podrazumeva u dravamalanicama.

Komunitarno pravo mora biti uneto ili prihvaeno u nacionalne poretke.Kada komunitarno pravo postane deo nacionalnog pravnog sistemadrave lanice,

tek tada ono moe biti primenjeno od strane nac.sudova bez dodatnihmera.

Ovo se naziva direktna primena

45 N l di kt i


57/77

45. Naelo direktne primenePod direktnom primenom se podrazumeva podesnost odredbi pravnih normikomunitarnog prava da budu neposredno ili direktno unete u unutranje pravnesisteme drava lanica, bez intervencije nacionalnih legislativnih ili upravnih vlasti.Sutinu doktrine direktne primene iji pravo pojedinaca da iznesu spor prednacionalni sud koji e o njemu odluiti u skladu sa transnacionalnim pravilima. Pritome je dravnim organima, bez obzira da li odnosne drave prihvataju dualistikuili monistiku koncepciju, zabranjeno da na bilo koji nain spree njihovu primenu ilida unoenjem u nacionalno pravo maskiraju komunitarno poreklo takvih normi.Uteoriji je ovako odreena direktna primena shvatana razliito i esto jepoistoveivana sa direktnim dejstvom. Meanju pojmova direktne primene idirektnog dejstva doprineo je i Sud pravde nedoslednim korienjem ovih izraza ili

njihovim korienjem u zamenjivom ili istom znaenju.Optim pojmom direktneprimene se objanjava nain na koji izvori komunitarnog prava postaju vaee(pozitivno) pravo u unutranjim pravima drava lanica, odnosno metodinkorporacije komunitarnog prava u unutranji pravni poredak dok sepojmom direktno dejstvo objanjava sudska primena takvih odredbi.Praktini razlozi za stvaranje naela direktne primene mogu se nai u nastojanjuZajednice da u svim dravama lanicama obezbedijedinstvenu i jednoobraznuprimenu svojih propisa kako bi se njihovom primenom ostvarili zajedniki ciljevi.Bez priznavanja naela direktne primene drave lanice bi mogle, ako bikomunitarne propise tretirale na isti nain kao izvore meunarodnog prava, svojimimplementirajuim propisima ugroziti jedinstvo komunitarnog prava i dovesti upitanje ostvarivanje zajednikih ciljeva

f


58/77

46. Metod transformacijePrema metodu transformacije koji karakterie dualistiko shvatanje,meunarodno pravo ne obavezuje drave po samoj svojoj prirodi, nitiini deo njihovih unutranjih pravnih sistema. Da bi meunarodnopravo bilo uvedeno u unutranje pravo potrebno ga je transformisati(doneti posebne akte kojim drava izjavljuje da odobrava njegovuprimenu na svojoj teritoriji). To po pravilu ine predstavnika tela(parlamenti), po unutranjoj ustavnoj proceduri. Poto su pri odluivanjupotpuno slobodni, to je primenom ovog metoda ouvan suverenitetdrava. Pri tome su ovlaenja nacionalnih vlada suena i iscrpljuju seu pravu na voenje pregovora i zakljuivanje ugovora . Poto tako

zakljueni ugovori ne postaju automatski deo unutranjeg prava vladese mogu obavezati jedino da e preduzeti sve mere da tako zakljueniugovori budu ratifikovani od strane domaih predstavnikih organa i datek nakon toga i tako transformisani dobiju snagu prava na unutranjojteritoriji (posledica-nacionalni organi primenjuju nacionalne propise ukojima su sadrani transformisane norme meunarodnog prava). Ipak,ovakav metod pokazuje niz nedostataka koje se ispoljavaju u tome to:

1)proces tranformacije zahteva odreeno vreme, a to odlaeprimenu zakljuenog meunarodnog ugovora;2)postoji relna opasnost da parlamenti izmene ili dopune usvojene

meunarodne sporazume, ime se ne postie eljena uniformisanost ilida odbiju njihovu ratifikaciju;


59/77

3)usvojena meunarodna pravila, ak i kada su transformacijomuneta u unutranje pravo, nemaju sopstveni posebni status, negopredstavljaju deo unutranjeg prava (nakon transformacijemeunarodno pravo postaje sastavni deo unutranjeg prava, pa

se svakim kasnijim zakonom moe izmeniti ili derogirati);4)to se ovakav metod ne moe primeniti u sluajevima kada

transformacijom treba izvriti obavezujuu odluku meunarodneorganizacije (tada, domai parlament nema pravo opcije).Praktine posledice prihvatanja teorije transformacije su i u tometo meunarodno pravo (u ovom sluaju i komunitarno pravo) akobi se poistovetilo sa meunarodnim, nakon unoenja u unutranjepravo drava lanica, gubi elemente meunarodnog i ini deounutranjeg prava, a to podrazumeva da e se na njegovuprimenu i tumaenje primenjivati pravila unutranjeg prava.Uokviru Zajednice, ovaj metod u istom obliku ne koristi ni jedna oddrava lanica, mada se kao tipini predstavnici dualistikog

shvatanja navode: Velika Britanija, Danska i Irska, a ublaenuvarijantu ovog metoda koriste Italija i Nemaka.

47 Metod adopcije


60/77

47. Metod adopcije

Ovaj metod se koristi u onim dravama lanicama u kojima jeprihvaeno monistiko shvatanje prava prema ovom shvatanju,pravo se tretira kao univerzalna jedinstvena pojava, ije sastavnedelove ine meunarodno i unutranje pravo. Otuda je ustavimadrava lanica koje prihvataju ovakvo shvatanje (Francuska, Belgija,Holandija, Luksemburg, Grka, panija i Portugalija) odreenaobaveza domaim sudovima da neposredno primenjuju meunarodnopravo. Poto meuanrodno pravo obavezuje samo po sebi, nije

potrebna bilo kakva mera njegove transformacije. Ipak, ne znai da jetako prihvaenim pravilima meunarodnog prava priznata isuperiornost nad konfliktnim pravilima unutranjeg prava ovo pitanjese reava ili prema pravilu prioriteta ili se u sluajevima kada jepravilo unuranjeg prava doneto kasnije, superiornostmeunarodnog prava izvodi iz njegove prirode.


61/77

48. Naelo superiornostiNaelo superiornosti objanjava priznavanje primata komunitarnogprava u odnosu na nacionalno pravo, to ima za posledicu dve obaveze:

1)obaveza nacionalnih zakonodavnih organa da ne usvajaju propise

koji nisu usklaeni sa komunitarnim pravom;2)obaveza nacionalnih sudova da u sluaju kada u nacionalnim i u

komunitarnim propisima postoje razliita reenja primene odredbekomunitarnog prava.Superiornost u primeni komunitarnog prava u odnosu na unutranjaprava u pravnoj teoriji i sudskoj praksi u sluajevima kada se odgovor

nije mogao izvui iz naela lex posteriori derogat legi priori, obrazlaganaje na razliite naine. Tako postoje shvatanja da superiornost proizilaziiz sadrine naela direktnog dejstva (nacionalni sudovi su duni daneposredno primenjuju odredbe komunitarnog prava kojima je priznatoovakvo dejstvo, tako da se sva pitanja koja su regulisana ovakvimodredbama moraju reavati u skladu sa reenjima koja su u njimapredviena) to praktino znai da su u takvim sluajevima unutranji

propisi iskljueni iz primene, ime je na faktiki nain reeno i pitanjesuperiornosti. Prema drugom shvatanju, superiornost je obrazlaganasamom prirodom komunitarnog prava, na emu je insistirao Sudpravde pri tome pod komunitarnim pravom treba shvatiti ne samoodredbe Osnivakih ugovora, ve i ostale primarne i sekundarne izvoreprava.

49 P kti l di i j i ti


62/77

49. Praktine posledice priznavanja superiornosti

Priznavanje superiornosti ili primata komunitarnog prava u odnosu nanacionalne propise drava lanica ima za posledicu dve obaveze:obavezu nacionalnih legislativnih organa da ne usvajaju propise koji

nisu usklaeni sa komunitarnim pravom i obavezu nacionalnihsudova da u sluaju kada u nacionalnim i komunitarnim propisimapostoje razliita reenja primene odredbe komunitarnog prava.Kako postupak ukidanja ili izmene konfliktnog nacionalnog propisamoe potrajati, nacionalni sudovi su duni da ne ekajui na formalnoukidanje ili izmene, ne primenjuju, a to znai da stave van snage,konkretne konfliktne odredbe. U teoriji je opravdanje za ovakvoovlaenje nacionalnih sudova traeno u teoriji ultra vires, navodei dasu nacionalni zakonodavni organi u sluaju donoenja konfliktnihnacionalnih propisa prekoraili svoja ovlaenja. Ipak, takvi nacionalnipropisi ostaju na snazi i primenjuju se u onom delu u kome ne sadrekonflikta pravila.U pogledu nacionalnih legislativnih organa, potovanje naela

superiornosti je podrazumevalo obavezu ne samo da stave van snageili izmene neusklaene postojee propise, ve i da ne donose nove,koji nisu u potpunosti usklaeni sa komunitrnim pravom.

50 N l di kt d j t


63/77

50. Naelo direktnog dejstva

Pod neposrednim ili direktnim dejstvom komunitarnog pravapodrazumeva se sposobnost ili kapacitet odredbi komunitarnog prava daneposredno stvaraju prava i nameu obaveze na koje se mogu pozivati

pojdinci, bez intervencije upravnih ili sudskih organa. Po svojoj pravnojprirodi direktno dejstvo proizvodi materijalno pravne i procesno pravneefekte. U materijalno pravnom smislu direktno dejstvo stvarasubjektivna prava i obaveze i istovremeno u procesnom smisluobavezuje nacionalne sudove da tako stvorenim pravima prue sudsku

zatitu. U praktinom smislu direktno dejstvo znai obvezu suda idruge vlasti da primene relevantne odredbe komunitarnog prava ilikao normu koja regulie sluaj ili kao standard za pravno

preispitivanje. Pod funkcijom regulisanja konkretnog sluajapodrazumeva se svojstvo konkretne odredbe da ili dodeli ili ne dodeliprava ili obaveze konkretnim adresatima. U ulozi standarda zapravno prispitivanje odredbe komunitarnih propisa kojima je priznatodirektno dejstvo postavljaju kriterijume na osnovu kojih se ceni pravnavaljanost nacionalnih propisa ili njihova usklaenost ili neusklaenost. Akose ustanovi da pojedine odredbe nacionalnih propisa nisu u skladu saodredbama komunitarnih propisa kojima je priznato direktno dejstvo, iz

toga proizilazi obaveza drave lanice da preko nadlenih organa sprei


64/77

njihovu primenu i da konkretne propise ili ukine ili ih uskladi. Postupakza preispitivanje ili ponitaj legislativnih i administrativnih mera mogupokrenuti i pojedinci. Iako su propisi komunitarnog prava inkorporirani u

nacionalne pravne sisteme, to ne znai da mogu stvarati utuiva prava iobaveze. Neposredno ili direktno dejstvo komunitarnog pravapodrazumeva sposobnost odredbi komunitarnog prava daneposredno stvaraju prava i nameu obaveze na koje se mogupozivati pojdinci, bez intervencije upravnih ili sudskih organa. Direktnodejstvo stvara obaveze za sudove i druge organe vlasti da primene

relevantne odredbe komunitarnog prava. Ako se ustanovi da pojedininacionalni propisi nisu u skladu sa komunitarnim odredbama kojima jepriznato direktno dejstvo, drave lanice su obavezne da preko nadlenihorgana spree primenu tih odredbi i da ih ili ukinu ili usklade.


65/77


66/77

52. Direktno dejstvo uputstava

S obzirom da uputstva obavezuju preko nacionalnih meraimplementacije, to e njihove odredbe postati izvor konkretnih prava i

obaveza tek nakon donoenja takvih nacionalnih mera. U takvimsluajevima pojedinci se praktino pozivaju na nacionalne propise kojise primenjuju u skladu sa optim pravilima domaeg pravnog sistema.Pitanje neposrednog dejstva se postavlja u sluajevima kada dravelanice nisu u predvienom roku donele odgovarajue nacionalneimplementirajue akte, ili preduzele predviene mere, ili nisu upotpunosti sprovele komunitarna uputstva.

Jezikim tumaenjem formulacije odredbe lana 249. Ugovora oosnivanju, moglo bi se zakljuiti da je jedino uredbama priznatosvojstvo direktnog dejstva. Ipak, Sud pravdeje u jednom konkretnomsluaju (Grad), kao i kasnije (Van Duyn) ovu odredbu protumaiodrugaije, tako da ako je na osnovu odredbi/tadanjeg lana 189.uredbama priznata direktna primena i ako, u skladu sa tim, mogu posamoj prirodi imati direktno dejstvo, iz toga ne sledi da druge kategorije

akata koji su navedeni u istom lanu ne mogu nikad imati slino dejstvo.Bilo bi nekompatibilno sa obavezujuim dejstvom koje je uputstvudodeljeno lanom 189. iskljuiti, u naelu, mogunost da se na obavezekoje namee ne mogu pozvati oni kojih se tiu.

53 Transformacija zajednikog u unutranje trite


67/77

53. Transformacija zajednikog u unutranje trite

Ugovorom o osnivanju EEZ, pred Zajednicu su postavljeni brojni, presvega ekonomski, ali i politiki ciljevi. Uvodnim odredbama lana 2.

Ugovora, ekonomski ciljevi Zajednice su u optem smislu bili odreenikao uspostavljanje zajednikog trita i postepeno usklaivanjeekonomskih politika drava lanica. Ipak, Ugovorom nije bio odreenpojam zajednikog trita iz odredbi Ugovora se jedino moglo zakljuitida funkcionisanje zajednikog trita poiva na uspostavljanjucarinske unije, zajednikoj carinskoj tarifi i ukidanju kvantitativnih

ogranienja u trgovini izmeu drava lanica u Ugovorompredvienim rokovima, kao i na potovanju jedinstvenih pravilakonkurencije i zajednike trgovinske politike.Stupanjem na snaguJedinstvenog evropskog akta prvobitni ekonomski cilj EEZ, oznaen uOsnivakom ugovoru kao stvaranje zajednikog trita, dopunjenje i

novim koji je oznaen kao unutranje trite. Unutranje triteodreeno je kao podruje bez unutranjih granica, na kome suobezbeeni slobodno kretanje lica i promet robe, usluga i kapitala,

u skladu sa odredbama ovog Ugovora.Ovaj pojam unutranjegtrita preuzetje i u Mastrikom Ugovoru o osnivanju EU. Ipak,konceptom unutranjeg trita iz Ugovora o EU nije zamenjen prethodni


68/77

koncept zajednikog trita oni i dalje postoje kao paralelniciljevi, pa se u Ugovoru koriste oba izraza. U ekonomskomsmislu, uspostavljanjem unutranjeg trita trebalo je stvoritineophodne uslove i trasirati put za ekonomsku i monetarnuuniju. Zbog brojnih problema (postojee barijere u meusobnojtrgovini, nezaposlenost i dalji ekonomski razvoj) zakljueno je dase oni moraju reavati novim merama, koje bi vodilepostepenom stvaranju ekonomske i monetarne unije, to jepodrazumevalo postojanje unutranjeg trita i jedinstvenognovca (od unutranjeg trita se oekivalo da omogui

postepeno stapanje razliitih nacionalnih trita u jednojedinstveno ili unutranje trite, na kome e vaiti isti uslovi zaobavljanje ekonomskih delatnosti za sve komunitarne subjekte).Efekti transformacije zajednikog u unutranje trite nisu seodrazili samo na ekonomske promene, ve i na odreeneinstitucionalne promene u rasporedu politike moi izmeu

organa Zajednica, kao i izmeu Zajednice i drava lanica.


69/77

5)Politika unija u pravnom i politikom smislu podrazumeva postojanje


70/77

5)Politika unija u pravnom i politikom smislu podrazumeva postojanjejedinstvene nacije i centalne vlasti koja bi sa autoritetom (nad)nacionalne vladepotpuno kontrolisala monetarnu i fikskalnu politiku i koja bi u politikom smisluodgovarala centralnom parlamentu.Navedeni oblici meunarodne integracije se mogu ostvariti tzv. negativnim

(negativna integracija upuuje na potrebu uklanjanja prepreka u trgovini izmeulanica, ili na eliminisanje svih ogranienja u procesu liberalizacije trgovine) ipozitivnim merama (pozitivna integracija podrazumeva promenu postojeihinstrumenata i institucija i stvaranje novih kako bi se omoguilo da triteintegrisane zone funkcionie na odgovarajui nain i efikasno, kao ipromovisanje ostalih irih ciljeva unije). Zajednica je prola kroz obe faze upoetnoj fazi tzv. negativne integracije ukinute su prepreke slobodnom kretanjurobe, usluga, lica i kapitala. Takoe, postojala je i zajednika politika u oblastipoljoprivrede i transporta, institucionalizovanje sistema koji obezbeujepotovanje prava konkurencije i uspostalvjanje posebnih odnosa sa treimdravama. Za ostvarivanje postavljenih ciljeva, Zajednica je donela niz propisapravno tehnike prirode u industrijskoj i poljoprivrednoj proizvodnji i transportu. Udrugoj fazi (pozitivne integracije) aktivnost organa Zajednice je bila usmerenavie na usklaivanje stavova drava lanica nego na legislativnu delatnost, saciljem da se postepeno usklade nacionalne ekonomske politike. U postojeoj

teoriji unutranje trite nije bilo poznato kao institucionalizovani stepenekonomske integracije i otuda se moe smatrati kao meufaza ili procesprerastanja zajednikog trita u ekonomsku i politiku uniju, a ne kao konani isamostalni ekonomski cilj njegovih draava lanica. Ovo je zbog toga to tritekao ekonomska kategorija ili postoji u potpunosti, sa svim prateim atributima iline postoji.

55 Mere za uspostavljenje unutranjeg trita


71/77

55. Mere za uspostavljenje unutranjeg tritaUspostavljanje i funkcionisanje zajednikog i unutranjeg trita zavisi odstepena ostvarivanja etiri osnovne slobode i pravila o konkurenciji (oduspeha u otklanjanju zabrana i barijera u meusobnoj trgovini izmeudrava lanica). I pored toga to je uspostavljana carinska unija, to sueliminisana kvantitativna ogranienja i to je uvedena zajednika carinskatarifa prema treim dravama, nije u potpunosti omoguen slobodanpromet robe, slobodno kretanje lica, slobodno vrenje usluga islobodno kretanje kapitala. Ostale su brojne necarinske barijere koje suse odnosile na razliite oblasti privreivanja (na primer-javne nabavke idravni monopoli kojima su drave lanice pokuavale da zatite domaatrita).U sluaju prometa robe, drave lanice su i nakon isteka prelaznogperioda i dalje pokuavale da ometu potpuno slobodno cirkulisanje robenametanjem kvantitativnih ogranienja (kvota), zahtevanjem uvoznihdozvola, zahtevanjem certifikata o poreklu, uslovljavanjem da roba budeodreenog sastava, pakovanja, teine. . . Nakon to je konstatovano da uokviru Zajednice postoje odreen prepreke punom ostvarivanju navedenihsloboda, Komisijaje dobila zadatak da sve te prepreke identifikuje i da

predloi mere i akcije za njihovo uklanjanje. Sve te prepreke Komisija je uBeloj knjizi I grupisala u fizike (navedene su fizike prepreke nacarinskim ispostavama kao najoiglednija manifestacija da carinskateritorija Zajednice nije smatrana jedinstvenom), tehnike (navedene su.


72/77

razliite norme koje su na iste proizvode primenjivane u dravamalanicama, a opravdavane su razliitim razlozima) i poreskeprepreke (razliite vrste poreza koji su postojali u dravamalanicama, kao i primenjivanje razliitih osnova za njihov obraun i

naplaivanje)Belom knjigom je predvieno da se do kraja 1992.godine donese oko 300 akata sekundarnog zakonodavstva ijim bise sprovoenjem obezbedili uslovi za funkcionisanje unutranjegtrita. Zbog toga se u pravnom smislu uspostavljanje ifunkcionisanje unutranjeg trita moe posmatrati kroz procesdonoenja i sprovoenja navedenih mera regulacije i

deregulacije i preduzimanja odgovarajuih akcija od straneorgana Zajednice. Poveana i ubrzana legislativna aktivnostzahtevala je i preraspodelu odgovarajuih ovlaenja, pa suJedinstvenim evropskim aktom osnovnim organima EEZ:Savetu, Evropskom parlamentu i Komisiji neka od postojeihovlaenja proirena ili su im dodata i nova. Najvei broj mera

trebalo je da donese Savet (uspostavljanje i funkcionisanjeunutranjeg trita, zatim u materiji poreza, slobode kretanja lica i umateriji zatite interesa zaposlenih lica odluke kvalifikovanomveinom), na osnovu ovlaenja i Ugovora o osnivanju.

56 R liiti i t i i t h ik h i ij


73/77

56. Razliiti pristupi i tehnike harmonizacije

Od mera harmonizacije se oekuje da ostvare dva razliita i oprenazadatka:

1)da zamene neusklaene nacionalne propise kako bi se njihovomprimenom ostavarili komunitarni ciljevi i

2)da ouvaju i ispotuju razliitosti u nacionalnim pravnim sistemima.

U teoriji su poznati sledei metodi harmonizacije:1.harmonizacija putem definisanja jedinstvenih normi na

komunitarnom nivou;2.totalna harmonizacija;3.opciona harmonizacija;4.delimina harmonizacija;5.minimalna harmonizacija;

6.alternativna harmonizacija;7.harmonizacija putem priznanja nacionalnih propisa;8.harmonizacija putem priznanja kontrole ovlaenih organa drugihdrava lanica;9.harmonizacija upuivanjem na standarde.

57 Horizontalna harmonizacija


74/77

57. Horizontalna harmonizacijaVertikalnim pristupom se usvajaju identina pravila koja se primenjuju u celojZajednici (definiu se svi tehniki detalji kojima se potpuno ureuju karakteristikeproizvoda na koje se odnose). Novi pristup u harmonizaciji se zasnivao nausvajanju tzv. horizontalnih uputstava koja su se primenjivala u industriji kao

celini, vie nego u odreenim granama u okviru industrije. Za razliku od detaljnihuputstava koja su bila usmerena na konkretne proizvode, u horizontalnimuputstvima se utvruju samo osnovni zahtevi koji se tiu optih pitanja(bezbednost, zdravlje i ivotna sredina i opti rizici). Pristup se zasnivao naetiri osnovna naela:a)legislativna harmonizacijaje ograniena na propisivanju ili usvajanje, putemuputstava iz lana 95. Ugovora o osnivanju, sutinskih sigurnosnih zahteva ilidrugih zahteva koji imaju opti znaaj koje moraju da ispune proizvodi stavljeni upromet u Zajednici da bi mogli da budu u slobodnom prometu.b)kod odreivanja tehnikih specifikacija koje se zahtevaju za proizvodnju iputanje u promet pro

Documents

pravo eu 1-60 pitanja-1