1.Pojam i sadrzina subjektivnog pravaSubjektivno pravo je vlast koju jedna stranka ima u odnosu na drugu.Na osnovu toga ona traži od druge stranke izvjesno davanje, činjenje ili nečinjenje, odnosno uzdržavanje.Ova vlast je priznata pojedincuda bi on ostvario svoj određeni ekonomski interes. Elementi subjektivnog prava su: ovlašćenja,obaveza.Bez subjektivnog prava nema objektivnog preava i obrnuto.Ova dva prava su neodvojiva.Dužnosti su obaveze manjeg inteziteta. Pravni poredak ne prisiljava stranku stranku da ih ispuni, niti je njihovo neispunjenje vezano sa obavezom da nadoknadi štetu.

2.Pravno stanje Odnosi sa životnim dobrima koji još ne sačinjavaju prava već stepene u zasnivanju prava, odnosno kada izvjesni dalji događaji nastupe, vode postojanju subjektivnog prava.

3.Pravna moć Pravna moć je pravo određenog lica da jednostranom izjavom volje stvori pravni odnos između sebe i drugog lica ili da ga sadržinski bliže odredi, izmjeni ili ukine. Subjektivno pravo ima svoj objekat, neku imovinsku vrijednost, dobro. Pravna moć nema poseban objekat.

4.Pravni položaj ili status Pravni položaj je skup okolnosti u vezi sa jednim licem od kojih zavisi njegova sposobnost da bude titular nekog subjektivnog prava. To je mogućnost lica da bude kompetentno u vršenju svojih subjektivnih prava (a ne da ih vrši preko zastupnika )kao i njegova mogućnost da na svoja prava štiti pred sudom. Tu spadaju: (pravna, poslovna, deliktna, procesna) sposobnost nekog lica.

5.Podela na apsolutna i relativna prava Podjela na apsolutna i relativna Prema sadržaju pravnih ovlašćenja sa jedne strane i prema krugu obaveznih lica sa druge strane razlikujemo apsolutna i relativna prava. Apsolutno pravo djeluje prema svim licima i njime obavezuje sva lica. Reativno subjektivno pravo je usmjereno prema određeno licu i njime se obavezuje samo to lice. Postoje i mešovite forme gdje titular ovlašćenja zahtjeva prema svim licima a određenje prema 1 licu.

6.Stvarna prava Stvarna prava predstavljaju posebno kategoriju subjektivnih građenskih prava, čiji je neposredni objekat stvar( pravo na stvari). Stvarna prava omogućavaju svom titularu da objekat u svom totalitetu ili u samo određenom djelu upotrebljava, koristi ili raspolaže a da druge subjekte iz toga isključi. Npr. kod prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. Kod stvarnih prava razlikujemo unutrašnju i spoljašnu stranu prava. Kod prava svojine unutrašnja strana prava je odnos subjekta prema stvari a spoljašnja strana prava odnos subjekta prema drugima licima. Najobuhvatnije stvarno pravo je svojina. Svojina je najpotpunija vlast na stvari u granicama zakona ili prava drugih lica. Za stvarna prava važi načelo( numerus clauyus), što znači da je broj stvarnih prava taksativno odrećen u zakonu.

7.Lićna prava Prava ličnosti i njenih ličnih dobara, života, časti, zdravlja, slobode, intimne sfore uživaju zaštitu pravnog porekta krivičnopravnu i građanskopravnu. Puna afirmacijaličnosti, njenih prava, dostojanstva i slobodeomogućenja je tek u kapitalizmu, gdje čovjek postaje gospodar oruđa i sam odlučuje o svojoj sudbini i uslovimaživota. Iz opštih ličnih prava u zakonodavstvu pojedinih zemalja razvila su se i prava:

-pravo na sliku. Izrada i objavljivanje fotografija je dozvoljena samo ako se radi o javnom dorađajima, ili ako cilj objavljivanja lica već predjela- pravo na izgovorenu rječ- pravo na tajnu sferu(povjerljiv sadržaj pisma ili spisa)-pravo na zaštitu initimne sfere.Za povrede ovih prava pravni sistemi nekih zapadnih zemalja vrše naknadu materijalne i nematerijalne štete. Naši sudovi pod uticajem Sovjetske teorije nisu dosuđivali nadoknadu moralne štete. Cilj satisfakcije nije u gubitku koji pretrpi štetnik, već u otklanjanju patnje povrijeđenom.

8.Autorsko pravo(pravo autorstva) To su posebna grana ličnih prava čiji je objekat proizvod ljudskog uma, duha, misli. U ta lična prava spadaju književna djela, tonska djela, pronalasci.

Oni nisu regulisana građanskim zakonicima, već posebnim propisima. Autoru pripada isključivo apsolutno pravo isto onako kakvo ima vlasnik stvari. Prava autorstva se gase protokom vremena jer je to trajni interes društva. Kod autorskog prava stvorenog u radnom odnosu, autorsko pravo pripada poslodavcu. Autorsko pravo i naknada za njegovo iskorišćavanje traje za njegova života i 50 godina poslije smrtiautora. Patenti se upisuju u registar za patente.

9.Pravo industrijske svojine Industrijska svojina je pravno zaštićena intelektualna tvorevina koja se

može primeniti i iskoristiti u proizvodnji i prometu robe i usluga. INDUSTRIJSKA SVOJINA prvenstveno obuhvata:- patente- industrijski dizajn- robne i uslužne žigove- oznake geografskog porekla proizvoda- know-how- topografija integrisanih kola - druge predmete zaštite....

10.Pronalazačko pravo(pravo na patent) Patent je isprava kojom se zaštićuje isključivo pravo iskorištavanja nekog izuma. Izum koji ima sve karakteristike patentibilnosti prolazi kroz proces prijave i priznanja patenta, te dobiva patentnu zaštitu. Patent osigurava vlasniku isključivo pravo na izradu, korištenje, stavljanje u promet ili

prodaju izuma zaštićenog patentom. Patent predstavlja vlasništvo čiju

upotrebu vlasnik može dopustiti drugim licima na određeno vreme davanjem licence ili ga u potpunosti preneti na druge osobe. Drugim rečima, patentni sistem predstavlja neku vrstu razmene u kojoj izumitelj pristaje otkriti društvu pojedinosti svog izuma na korist čitavog društva i u svrhu tehnološkog i ekonomskog razvoja i napretka, a u zamenu za pravo isključivog raspolaganja tokom određenog razdoblja.11.Know how .Pojam Know-How označava tehnička znanja i stečena iskustva u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji, sve vrste tehnoloških postupaka i ogleda, recepture, nepatentirane pronalaske, proizvodne i fabričke tajne. Pojavljuje se prvi put u američkoj terminologiji 1916. godine.Know-how je engleska reč koja označava znanje, veštinu, odnosno znati kako (nešto uraditi).Svojstva Know-How su:1)tajnost(nisu saglasni svi autori!)2) novost3) prenosivost4) tehnička prirodaKnow-How je najkompletniji oblik prenosa svih potrebnih znanja za uspešnu proizvodnju, te uz kompletnu tehničku dokumentaciju (konstruktivne i radioničke crteže, tehničke proračune i dr.) sadrži i posebna znanja i iskustva, uputstva o tehnologiji izrade ili proizvodnje, kontrole i dr, a posebno specifične postupke koji se inače smatraju poslovnom tajnom, kao i iskustva i znanja koja nisu nigde sadržana u pisanom obliku. Može uključivati edukaciju osoblja primaoca Know-How-a.12.Pravo na uzorak i model Uzroci I modeli uzivaju posebno pravnu zastitu.Uzorak je nova slika ili crtez koji se moze iskoristiti tako sto ce biti prenet na određeni industrijiski ili zanatski proizvod.Uzrok je uvjek dvodimenzionalan.Model je novi oblik industrijskog ili zanatskog proizvoda, odnosno dela tog proizvoda,nap. Aotomobil,klavir,ukrasni predmeti I sl.13.Pravo na žig

Žig (engl. trademark ili trade-mark) zaštićeni je znak ili simbol koji koristi pojedinac, poslovna organizacija ili neki drugi entitet s ciljem jedinstvene identifikacije svojih proizvoda i usluga da ih kupci mogu lako prepoznati. Registrovani zaštitni znak je intelektualno vlasništvo i može se sastojati od imena, reči, fraze, simbola, slike ili kombinacije tih elemenata. Vlasnik ima pravo na odštetu u slučaju zloupotrebe.Simbol ™ koristi se kada postaje prava u odnosu na proizvod, ali nisu službeno registrovana, a simbol ® koristi se kada su registrovana.

14.Pravo na geografsku oznaku porekla proizvodaOznake geografskog porekla su ime porekla i geografska oznaka.Oznake geografskog porekla koje su za teritoriju Republike Srbije registrovane na osnovu Lisabonskog aranžmana o zaštiti imena porekla i njihovom međunarodnom registrovanju (u daljem tekstu: "Lisabonski aranžman"), imaju na teritoriji Republike Srbije isto dejstvo kao da su

direktno prijavljene i registrovane u Republici Srbiji. Topografija, jeste na

bilo koji način prikazan trodimenzionalni raspored elemenata, od kojih je najmanje jedan aktivan, i međuveza u integrisanom kolu, ili takav trodimenzionalni raspored pripremljen za proizvodnju određenog integrisanog kola. Integrisano kolo, jeste gotov proizvod ili međuproizvod u kome se ostvaruje određena elektronska funkcija i u kome su elementi, od kojih je najmanje jedan aktivan, i međuveze integralno formirani u komadu materijala ili na komadu materijala, odnosno i u komadu i na komadu materijala15.Pravo na znak kvaliteta Privredna organizacija moze svojim opstim aktom utvrditi da na svoje proizvode,koji imaju određeni stepen kvaliteta,stavlja određeni znak kvaliteta I podneti predlog za upis tog znaka u Registar zastićenih znakova kvaliteta pri Saveznom zavodu za patente.Taj znak moze biti različito koncipiran(slika,crtez,karakteristična slova kao I kombinacija tih elemenata).16.Prenosiva i neprenosiva prava

Subjektivna prava se mogu podijeliti na : prenosiva i neprenosiva (lična) prava.Većina subjektivnih građanskih prava su po pravilu prenosiva sa jednog subjekta na drugog.U građanskom pravu važi načelo prometljivosti prava. Lična prava su ona prava koja su sa subjektom usko povezana i koja su neprenosiva (službenosti, pravo na izdržavanje djeteta od strane roditelja). Sva ova prava iako su imovinska ne mogu se nasljeđivati i prenositi i nazivaju se ličnoimovinska prava.

17.Samostalna i nesamostalna prava

Ova podjela napravljena je po tome da li je neko pravo zavisno od drgog ili ne.Pravo koje zavisi od drugog (glavnog) prava, zove se sporedno(akcesorno) pravo.Npr.jemstvo, zalog, hipoteka prestaju sa prestankom potraživanja.

18.Prava koja su konačno nastala i prava u nastajanju

Za nastanak određenog prava mora postojati skup više činjenica. Potrebne činjenice ne nastaju odjednom, već postepeno, znači sa svakom ostvarenom činjenicom dostignut je jedan predhodni stepen, neophodan za nastanak prava. Ako nastupi više činjenica, pravo u nastajanju se više približava konačnom uspostavljanju. Takva prava se nazivaju „prava u očekivanju“, „pravna stanja“, „pendentni odnos“. Primjer za to su prava izpravnog posla zaključenog sa uslovom ili rokom, prava koja očekuje nasljednikza vrijeme života ostavioca itd. Predmet očekivanja mogu biti apsolutna i tražbena prava.

19.Vršenje i zaštita prava

Pod vršenjem prava podrazumijevamo ponašanje ovlašćenog lica koje odgovara sadržaju njegovog prava.Os stranke zavisi da li će svojepravo vršiti ili ne.

Pravo obično vrši subjekat kome ono pripada, a može da ga vrši preko svog zakonskog zastupnika. Pravo se može vršiti dok postoji.

Potreba prethodnog dokazivanja da bi se pravo moglo vršiti, naziva se legitimacija. Ako je isprava jedino sredstvo kojim se lice može legitimisati pri vršenju svog prava, onda se ova isprava naziva hartijom od vrijednosti.(npr.mjenica i potraživanja o d mjenice, donisilac tiketa koji je diobio premiju na lotu itd.). Privršenju prava različitih lica, prava mogu doći u koliziju i ondavaži načelo da jače pravo ima subjekt čije je pravo ranije nastalo. Potpuno različito od ovoga su :elaciona konkurencija prava (kada subjekt prava ima više izbora prava) i soluciona konkurencija (kada subjekt prava vrši kumulativno sva prava koja mu stoje na raspolaganju).

20.Stvarne granice u vršenju subjektivnih prava21.Zabrane zloupotrebe prava i načelo savesnosti i poštenja

22.Vremenske granice u vršenju subjektivnih prava

Преклузивни (строги) рокови важе за правне моћи односно преображајна права.То су права која су временски ограничена и ако се не врше у одређеном року, послије истека тога рока се гасе.На преклузивне рокове суд пази по службеној дужности.Преклузивни рок истиче посљедњег дана па чак ако пада и на празник.

23.Prekluzivni rokovi

Prekluzivni ili strogi rokovi vaze za pravne moci odnosno preobrazajna prava.Ona su tako vremenski ogranicena da ako se ne vrse u određenom roku, posle isteka tog roka gase.Prekluzivni rokovi su zakonski određeni za vrsenje prava prece kupovine.Prodavac je duzan obavestiti kupca da pouzdan nacin o svojo odluci da se koristi pravo prece kupovine u roku od mjesec dana,racunajuci od dana kada ga je prodavac obavestio o nameravnoj prodaji trecem licu

24.Zastarelost

Застарјелост је једно ограничење у вршењу права, а застарјелост наступа протоком времена, усљед кога настаје губљење захтијева односно тужбе у материјалном смислу.Смисао и циљ застарјелости је:

-обезбјеђење опште правне сигурности

-да би се дужник заштитио од тешкоћа доказивања ( од прије 20 год)

-застарјелости се врши притисак на странке да благовремено врше своја права

-апсолутна права(својине, службености и заложно право не застрјевају)

Застарјелошћу се не гаси облигација не губи се одређено право, већ се губи захтијев за принудно извршењем преко суда.Ако се дужник позове на застарјелост неће бити дужан испунити тражидбу а ако не суд ће пресудити да врати дуг иако је застарјелост наступила.У нашем закону застарјелост је одређена у закону императивном нормом и не може се скратити или продужити договором странака.Дужник се може одрећи већ настале застарјелости.

25.Vremenski rok za nastupanje zastarelosti Zakon se kod određivanja rokova zastarelosti rukovodi idejom da pojedina potrazivanja imaju razlicite karakteristike,pa ih poverilac mora podjednako brzo ostvariti.Opsti rokovi zastarelosti su vrlo razlicito određeni u uporednom pravu.Nas zakon o zastarelosti potrazivanja I zakon o obligacionim odnosima određuje opsti rok zastarelosti na deset godina.

26.Zastarelost samog prava

Samo pravo iz koga proističu povremena potraživanja zastareva za pet godina, računajući od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije vršio davanja.Kad zastari pravo iz koga proističu povremena potraživanja, poverilac gubi pravo ne samo da zahteva buduća povremena davanja, nego i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti.Ne može zastariti pravo na izdržavanje određeno zakonom.Međusobna potraživanja iz ugovora o prometu robe i usluga

27.Potraživanje naknade štete

Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala.Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze.

Potraživanje naknade štete prouzrokovane krivičnim delom. Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete.Isto važi i za zastoj zastarevanja.Jednogodišnji rok zastarelosti

28.Zastoj zastarevanja

Застој спречава урачунавање одређеног времена у рок застарјелости, тако да застарјелост током овог времена не тече, већ мирује. Застој застарјевања заснива се на идеји да повјерилац не мора бити једно одређено вријеме у стању да своје право остварује. У рок застарјелости не урачунава се вријеме у коме је повјерилац био у правној или физичкој немогућности да остварује потраживање.

29.Prekid zastarevanja

Признавање дуга (усмено или изјава дужника) је радња дужника којом он признаје дуг. Том радњом се врши прекид застарјелости и она почиње изнова да тече. Дјеловање тужбе на застарјелост-

Подношење тужбе прекида застарјевање само ако је она подигнута прије истека рока застарјелости за одређено потраживање и ако је тужба предата суду. Да би тужба изазвала прекид застарјевања потребно је да је она успјешна, тј.да није одбачена и да се од ње није одустало.

Прекид застарјелости се може изазвати и другим радњама од стране повјериоца према дужнику (позивање у заштиту од узнемиравања, истицање потраживања у спору, захтјев за поновно извршење или обезбјеђење). Писмена или усмена опомена дужнику није правно релевантна за прекид застарјелости.

30.Pravne činjenice

Činjenice za čije nastupanje zakon vezuje nastanak, primjenu ili prestanak pravnog odnosa su pravne činjenice. To mogu biti: pojave spolnog svijeta, ljudske radnje, protok vremena, događaji. Po karakteru nastanka dijele se na događaje, ljudske radnje. Događaji su pravne činjenice na koje ljudi ne mogu uticati, tj. činjenice nezavisne od volje ljudi (rođenje, smrt, protok vremena) ljudske radnje dijele se na dozvoljene i nedozvoljene.

31.Pravne pretpostavke i fikcije Pravna pretpostavka je činjenica za koju se pretpostavlja da je nastupila pošto nas lanac predhodnih činjenica navodi na tu pomisao. Razlikujemo oborive i neoborive pravne predpostavke. Oborive su one koje se mogu dokazivati da nisu tačne. Neoborive su one po kojoj se uzima da je istinita ono što je presuđeno u pravosnažnoj presudi. Pravne funkcije su pravne činjenice kod kojih se uzima da nešto postoji iako ne postoji, kod kojih se fingira postojanje ili nepostojanje.

32.Originarno i derivativno sticanje prava svojine Originarno i derivativno. Sticanje prava vrši se na osnovu zakonskih propisa ili na osnovu volje stranaka. Postoji originarno i derivativno sticanje. Derivativno je kada se pravo izvodi od nekog drugogo lica. Ako je sticanje prava nezavisna od postojanja drugog prava onda se radi o originarnom sticanju prava.

33.Pravni promet i vrste pravnog prometa Prenos prava sa jednog lica na drugo naziva se pravnim prometom. Najčešća sredstva za prenos su ugovori. Razlikujemo tri vrste prenosa, translativno (potpuni prenos prava), konstitutivno (djelimični prenos prava), restitutivni (kada se konstitutivno stečeno pravo ponovo prenose na subjekt matičnog prava.

34.Osnov i način sticanja Rimski pravnici kao i mnogi građanski zakonici kao uslov za sticanje svojine rekli su da mora postojati pravni osnov i način sticanja. Nasuprot tome neka zakonodavstva navode da je za sticanje svojine dovoljan osnov i sam ugovor. U ovim sistemima svojina se prenosi odman po zaključivanju ugovora. Međutim pravni osnov za derivatno sticanje apsolutnih prava može biti samo pravni posao (isporuka, poklon, zajam, kupoprodaja, testamenti).

35.Prestanak i promena prava Svako sticanje i prestanak prava vrši se prema mjerilima objektivnog prava. Prestanak prava može da nastupi voljom lica kome pripada ili bez nje. Voljom imaoca prava prestanak nastupa: gašenjem prava bez prenošenja na drugo lice, napuštanjem prava svojine ili ako dosadašnji titular svoje pravo ugovorom prenese na drugog. Prestanak bez volje imaoca nastupa: ako je stvar propala, nastupila smrt nosioca prava, prestankom važenja ugovora o zakupu itd. Promena prava vrši se na osnovu ugovora ili jednostranim pravnim poslom ili po sili zakona. Bitno je za identititet prava da i posle izvršenih primjena objekat ostaje isti.

36.Pravne radnje slične pravnim poslovima - činovi volje,...saopštenja irealni akti

Правне радње сличне правним пословима су:

1) Чинови воље – правни послови у ширем смислу, имају за циљ да директно произведу правну последицу, објављивање воље ирелевантно...

2) Саопштења – воље и замисли...3) Реални акти – правне последице произлазе по сили закона без

обзира на пословну способност лица (квалитет воље)...

37.Pravne radnje

Pojam pravne radnje je suprotan pojmu pravnog posla. Ako se radi o stvaralačkom aktu oblikovanja pravnog odnosa od strane jedne ili više stranaka, postavljanjem pravnog pravila postoji pravni posao određenog tipa, a ako pravni poredak vezuje pravne posledice za činjenično stanje za preduzetu radnju iako stranka nije mislila da njome postavi pravno pravilo,postoji pravna radnja.U pravnom prometu postoje mnoga obaveštenja.Obaveštenjem se utiče na promenu postojećeg pravnog odnosa.Obaveštenje nije pravni posao već pravna radnja,njom se ne želi postići postavljenje pravnog pravila, već ono izaziva određeni pravni efekat.Posebna pravna radnja je oproštaj.Oproštaj ima poseban značaj u bračnom pravu,kod poklona i u naslednom pravu.

38.Izjava volje Najbitnija činjenica koja se zahtjeva za punovažnost pravnog posla je izjava volje stranaka koje su učestvovale u pravnom poslu. Pravni posao je skup činjenica u kome najbitniji deo čini jedna ili više izjava volja,čije dejstvo se određuje prema sadržaju ovih izjava.Volja za zaključivanje ugovora može se izjaviti rečima, uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju.Izjava volje mora da bude učinjena slobodno i ozbiljno.Razlikuju se dvije vrste izjave volje:volja se može izraziti izjavom.Sredstva za izražavanje volje su u prvom redu izgovorene ili napisane riječi, ali i drugi utvrđeni znaci u prometu ili sporazumu stranaka, npr. klimanje glavom, rukovanje kao znak postignute saglasnosti.Volja usmerena na postizanje pravnog efekta može da bude izražena radnjom koja nije preduzeta u cilju da se volja manifestuje drugom licu, ali iz koje se prema okolnostima i običajima u prometu može izvući zaključak da je izjavljena.Pravno relavntna je samo izjavljena volja.

39.Tumačenje izjave volje Tumačenje zakona (interpretacija zakona) usmerena je na to da se utvrdi značenje i oblast primene jedne norme.Shodno tome tumačenje izjavljene volje u

jednom ugovoru ima za cilj da se utvrdi smisao pravnog posla,odnosno ugovora.Neposredni predmet tumačenja je izražena volja.Pod tumačenjem podrazumevamo delatnost koja je usmerena na to da utvrdi smisao,značenje izjavljene volje,naročito izražene rečima.U praksi se najčešće kao predmet tumačenja pojavljuju ugovori zaključeni u pismenoj formi.Spor povodom usmenih ugovornih klauzula je najčešće spor oko utvrđivanja da li je ugovor uopšte zaključen,utvrđuje se postojanje izjavljene volje,a to je pitanje dokazivanja,a ne tumačenja.Tumačenje je određivanje smisla određene volje.Ako se u tumačenju ugovora pođe od izjavljene volje, tj. principa izjave, rečima se pridaje onaj smisao koji rečima pridaje nezainteresovano treće lice kao učesnik u prometu.Cilj koji se ostvaruje na osnovu instituta autonomije volja je da se pojedincu garantuje sfera u kojoj on po svojoj volji može da uđe u najraznovrsnija prava i obaveze. Sredstvo koje mu se pri tome stavlja na raspolaganje je pravni posao u kome je bitan sastavni deo izjave volje.Reči su samo sredstvo za ostvarenje cilja–izražavanje volje.

Princip poverenja se zasniva na ideji odgovornosti:svaka strana ugovornica je odgovorna za svoju reč,a druga strana treba da u izjavu veruje. Ideja zaštite poverenja je proizašla iz opšteg principa savesnosti i poštenja i ona predstavlja njegov najbitniji sadržaj.Iz svega izloženog postavlja se pitanje u kojim slučajevima će biti sud dužan da strankama tumači ugovor? Očigledno je da će to biti samo onda ako se stranke spore oko ugovora.Ako o sadržini zaključka ugovora stranke su saglasne,onda su svoju odluku mora da zasnuje na onom smislu na kome sve stranke insistiraju.A tomo gde svaki učesnik izvlači drugačiji smisao što ima pravne posledice,spor se može okončati samo putem tumačenja od strane suda.Objekt tumačenja kod ugovora su izjave volje stranaka,a ne volje koje stoje iza izjava.

40.Predmet

Svaki pravni posao mora imati predmet (objekat) na koji se pravni posao odnosi.Predmet pravnog posla je stvar ili radnja (činjenje, nečinjenje ili trpljenje), povodom koje nastaju u određenom poslu određena prava i obaveze.Kada je predmet obaveze nemoguć,nedopušten,neodređen ili neodredljiv,ugovor je ništav.Stvar ili radnja kao predmet pravnog posla mora imati određena svojstva:-predmet pravnog posla mora postojati i biti moguć.Pravni posao ne može biti usmeren na ostvarenje činidbe koja je faktički i pravno nemoguća

predmet pravnog posla mora biti određen,odredljiv.Predmet obaveze je odredljiv ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može odrediti ili su stranke ostavile trećem licu da ga odredi-predmet pravnog posla mora biti dopušten

42.Kauza

Kauza je uslov za punovažnost pravnog posla.Ovim pojmom najviše se bavila francuska,a zatim njemačka teorija. Po teoriji francuskih teoretičara Kauza je neposredni cilj pravnog posla – tipičan cilj ugovora.Produbljujući ovo učenje kauza je:

-kod teretnih ugovora protivčinidba druge strane, kod realnih ugovora predaja predmeta ugovora.

Kod aleatornih ugovora kauza je u riziku koji se ugovorom preuzima

Kod dobročinih ugovora–da se jedna strana svesno prema drugoj odriče protivčinidbe

Po ovom objektivnom učenju o kauzi,nju treba razlikovati od motiva.Motivi kod pravnog posla su mnogobrojni, koji u konkretnom slučaju daju povod za zaključenje pravnog posla. Kauzu treba razlikovati i od predmeta (objekta) pravnog posla.Predmet pravnog posla označava ono što se duguje, a kauza objašnjava zašto se pojedini predmet duguje i obuhvata i protivčinidbu.

Po klasičnom shvatanju kauza ima tri funkcije: samo ona može da objasni šuštinu sinalagmatičnog ugovora,naročito ako nastupe smetnje oko ispunjenja činidbi,ona omogućava ispitivanje pravnog posla od strane suda u pogledu njegove dopuštenosti,ona ograničava ispitivanje pravnog posla od strane suda,jer ne dozvoljava ispitivanje samih motiva.Naspram objektivnog shvatanja o kauzi stoji subjektivno shvatanje o kauzi prema kome je kauza cilj zbog čega je

42.Jednostrani, dvostrani i višestrani pravni poslovi? Jednostrani pravi poslovi- Pravni poslovi se mogu klasifikovati u različite grupe prema broju učestvujućih volja u njihovom stvaranju, ili prema svojim pravnim posledicama(cilju i sadržaju).Prema broju volja koje učestvuju u nastanku pravnog posla,svi poslovi se dele na jednostrane,dvostrane i višestrane.Jednostrani pravni poslovi sadrže izjavu volje samo jedne stranke.Ovde se jednostranom izjavom volje zasniva,mijenja, ili ukida pravni odnos.U jednostrane pravne poslove spadaju: javno obećanje nagrade, i izdavanje hartije od vrednosti.Javno obećanje nagrade postoji kada neko javnim oglasom obeća nagradu onome ko izvrši obećanu radnju, postigne neki uspijeh, nađe se u određenoj situaciji.Obećanje se može opozvati.Opoziv se vrši na način kako je obećanje učinjeno,kao ičnim saopštenjem.Obećanje nagrade se može opozvati ako je oglasom određen rok za izvršenje radnje.Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvrši radnju za koju je nagrada obećana.Posebno pravilo postoji za javno obećanje nagrade putem konkursa.Tada svaki učesnik na konkursu ima pravo tražiti poništenje nagrade ako nije dodeljena po pravilima.Izdavanje hartije od vrijednosti(menica,ček) je jednostrani pravni posao kojim se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj hartiji njenom zakonitom imaocu.U hartiji od vrednosti su sjedinjena dva prava – pravo na hartiju (apsolutno pravo) i pravo iz hartije, najčešće obligacioni, tražbeno pravo.Od jednostranih pravnih poslova treba razlikovati jednostrane izjave volje kao što su ponuda za zaključenje ugovora i prihvat ponude, jer se tu radi o pojedinim sastavnim dijelovima ugovora. Dvostrani pravni poslovi- Dvostrani pravni posao postoji kada dve ili više stranaka daju sadržajno različite ali jedna drugoj odgovarajuće izjave volje, koje su usmerene na jedinstveni pravni efekat. Dvostrani pravni posao je ugovor. Ugovor je zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.Ugovor se sastoji iz dve izjavljene volje koje se dopunjuju – ponude za zaključenje ugovora i prihvatanje ponude.Ponuda je jednostavna izjava volje usmerena da bude prihvaćena od druge strane.Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv prije prijema ponude ili istovremeno sa njom.Ponuda u kojoj je određen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka toga roka.Među prisutnim strankama(Neposredna ponuda) ponuda se gasi ako nije odmah prihvaćena,izuzev ako iz okolnosti proizilazi da ponuđenom pripada izvestan rok za razmišljanje.Isto važi i za ponudu učinjenu telefonom,faksom ili radio vezom.Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila prije njenog prihvatanja, izuzev ako suprotno proizilazi iz namjere stranaka,običaja i prirode posla.Visestrani pravni poslovi- Višestrani pravni posao je zaključak većine lica, kod koga odlučuje većina datih glasova.Takvom zaključku nedostaju karakteristične oznake za ugovor – saglasnost.U zaključku dolazi do izražaja odluka većine nad manjinom.Razlika između zaključka i ugovora je u tome što zaključak obavezuje i one članove pravnog lica koji za njega nisu glasali, pa i one koji u njegovom donošenju nisu učestvovali,ali su članovi ili korisnici jednog pravnog lica.Zaključak se donosi većinom glasova na skupštini u obliku forme u kojoj više lica izražavaju svoju zajedničku volju.

43.Teretni i dobročini pravni poslovi Pravni posao je teretan i dobročin u zavisnosti od toga da li je stranka u pravnom poslu za činidbu kojom je smanjena njena imovina dobila ili nije neku protivčinidbu.Obe stranke kod teretnog pravnog posla moraju jedna drugoj dati stvar,novac ili izvršiti određenu uslugu.Stoga su i pravni poslovi koji se zasnivaju na odnosu razmene (trampe) teretni pravni poslovi.Dobročinim pravnim poslom zasniva se pravni odnos u kome jedna stranka prima činidbu ne obavezujući se na protivčinidbu (posluga, poklon, nalog, besplatna ostava, zajam bez kamate).Zakon smatra da svako dobročino sticanje zaslužuje manje intezivnu zaštitu od teretnog i stoga dopušta odstupanje od njega.Ugovor o poklonu se pod određenim predpostavkama

(osiromašenje poklonodavca,neblagodarnosti poklonoprimca)može jednostarano opozvati.Takva mogućnost ne postoji kod teretnog ugovora.

44.Kauzalni i apstraktni pravni poslovi Kauzalni pravni posloviKod njih je cilj (kauza) jasno istaknut, tako da se obaveze stranaka mogu lako utvrditi. Npr. kod ugovora o kupoprodaji, obaveza kupca je da plati robu, a obaveza prodavca je da preda rou. U kauzalne poslove spadaju i ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o poklonu itd.

Apstraktni pravni posloviKod njih cilj (kauza) nije jasno istaknut, tako da se obaveze stranaka ne mogu odmah videti. Ovde je cilj (kauza) prikriven. U apstraktne poslove spada izdavanje menice. Trećim licima ostaje nepoznato da li se menica izdaje na ime zakupa, kupoprodaje, poklona ili nečeg drugog.Istorijski posmatrano, apstraktni poslovi su prethodini kauzalnim. Tipičan primer formalnog apstraktnog posla u rimskom pravu bila je stipulacija (verbalni apstraktni ugovor).U savremenim pravima kauzalni poslovi su pravilo, a apstraktni izuzetak.

45.Formalni i neformalni pravni poslovi Pravni poslovi se dijele i na formalne i neformalne.Ako je svako ponašanja dovoljno da ostvari pravne posledice, radi se o neformalnom pravnom poslu.Gdje se pravni poredak sa tim ne zadovoljava,već uzima u obzir samo ponašanje,ukoliko je izvršeno u određenoj formi,postoji formalni pravni posao.Kod kupoprodajnog ugovora čiji je predmet pokretna stvar,dovoljno je da su stranke postigle usmenu saglasnost o bitnim elementima pravnog posla, ugovor je konsesualan, neformalan. Za prijenos nepokretnosti zahtjeva se pismena forma i potpisi na ugovoru moraju biti obvjereni od strane suda.Pravilo je u građanskom pravu neformalnost.

46.Pravni poslovi međi živima i pravni poslovi za slučaj smrti47.Fiducijarni pravni poslovi Staro rimsko pravo nije poznavalo založno pravo.Kako je postojala potreba za obezbjeđenjem tražbine u nedostatku forme io zalogu,takav efekat se postizao preko fiducija,gdje dužnik(fiducijant) prenosi stvar (povereno dobro)mancipacijom svom kreditoru(fiducijaru).Pored toga zaključuje se sporazum o povijerenju, prema kome se fiducijar obavezuje da će predmet čuvati i po isplati duga vratiti fiducijantu.Osnovni posao kod fiducije je sličan nalogu,pa ove poslove treba podvezati pod ugovor o nalogu.

48.Nevažeći ravni poslovi

Дефинишу се као правни послови којима у моменту настанка недостаје неки од услова за пуноважност. Правни поретци познају три категорије неважећих правних послова: НЕПОСТОЈЕЋИ,НИШТАВИ и РУШЉИВИ. Неважност правних послова постоји у случајевимакада им недостаје неки Законом предвиђени услов настанка или важења, услед чега не производе намеравана правна дејства, које су стране имале у виду. Да би правни посао настао и производно правна дејства потребно је да се испуне услови предвиђени законом као што су: - способност страна, - постојање правно релевантне воље, - предмет, кауза и законска обавезна форма.Ако у моменту закључивања правног посла недостаје, макар и један од услова за његову пуноважност, такав правни посао је неважећи и не производи жељена правна дејства.

49.Nepostojeći pravni poslovi

Непостојећи: којима недостаје неки битан елемент; привид правног посла; дисенс, конвалидација и конверзија Ништави: који су супротни

принудним прописима, јавном поретку, добрим обичајима.Незаконити и неморални.На ништавост се може позивати свако заинтересовано лице.На ништавост суд пази по службној дужности.Нема конвалидације Ништави правни послови су: 1. Противзаконити; 2.Неморални;3.Зеленашки;4.Фиктивни;5.Симуловани;6. Правни послови потпуно пословно неспособих лица; 7.Правни послови закључени изнад оквира правне способности правног лица

50.Ništavni pravni poslovi

Ništavni pravni poslovi su: protivzakoniti, nemoralni, poslovi kod kojih postoji prekomerno oštećenje zbog očigledne nesrazmere uzajamnoh davanja,zelenaški, pravni poslovi potpuno nesposobnih lica, pravni poslovi zaključeni protivno statutu pravnog lica i drugim opštim aktima.

51.Rušljivi pravni poslovi

Ugovor je rušljiv kada ga je zaključila ograničenno poslovno sposobna strana,kada je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana,kao i kada je to Zakonom o obligacijama i posebnim propisima određeno. Najvažniju grupu rzušljivih pravnih poslova čine svakako oni poslovi kod kojih postoje mane u izjavljenoj volji, a to su poslovi koji su zaključeni u Zabludi, pod prevarom, pretnjom i prividni ugovori.

52.Pobijanje pravnih poslova

Actio Pauliana је врста тужбе (или приговора), установа римског права којом се побијају дужникове правне радње учињене на штету повериоца,односно побијање правних радњи дужника, који на различите начине умањује своју имовину, како би онемогућио повериоца да се наплати. За успех у парници покренутој овом тужбом потребно је да се испуне следеће претпоставке:

1. Поверилац (тужилац, побијач) мора да докаже да је дужниковом правном радњом коју у парници побија заиста оштећен. Обично се у пракси то доказује неспелим покушајем принудне наплате у извршном постуку из имовине дужника2. Дужник мора бити крив, што је његовом правном радњом наступила штета (која се састоји у томе да поверилац није ни принудним путем успео да наплати своје потраживање) за повериоца. Кривица дужника може се означити и као његова несавесност. Да ли је знао или могао знати да својом радњом наноси штету свом повериоцу. 3. Лице које стиче корист из побијане правне радње (треће лице, противник побијача) мора бити криво, тј несавестно. Да је знало или могло знати да дужник учињеним располагањем наноси штету повериоцу. И овде важи претпоставка несавесности тзв "сумњиве породицеТо је разуме се субјективни елемент који се мора утврдити у сваком конкретном случају. Закон о облигационим односима прави разлику између теретних и бестеретних правних радњи дужника

53.Modaliteti pravnih poslovaModalitet pravinih rokova jesu uslov,rok I nalog

54.Uslov

Uslov u pravno-tehničkom smislu postoji,onda ako su stranke u jednom pravnom poslu nastanak ili dalje postojanje pravnih dejstava učinile zavisninim od budućeg,objektivno neizvjesnog događaja.Taj budući neizvjesni događaj, koji može predstavljati radnju, propuštanje ili drugu činjenicu je uslov. Često se u životu pod uslovom podrazumjeva nešto drugo, a ne buduća neizvesna okolnost. Takvi nepravi (prividni) uslovi su:

Običan uslov u pravnom poslu koji određuje njegov sadržaj od koga ne zavisi pravno dejstvo posla (roba će biti isporučena po uplati kupovne cijene)Nije uslov u pravnom poslu tzv. pravni uslov.Kod pravnog uslova se radi o predpostavci od kojih zavisi punovažnost posla koju nisu odredile stranke svojom voljom, već koju zahteva zakon.Suvišno je u pravnom poslu određivati kao uslov nešto što predviđa zakon za njegovu punovažnost,jer će pravni uslov važiti i kada ga stranke nisu predvidele.Već nastali uslov je samo subjektivno,a ne objektivno neizvjestan.Od početka je ovdje objektivno izvjesno da li je pravna posledica nastala: npr. neko kupi automobil pod uslovom da na današnjem izvlačenju lutrije koje je već održano,a čiji je rezultat strankama nepoznat, dobije premiju.Nužni uslov, koji čini nastupanje pravnog dejstva zavisnim od jednog događaja koji mora nastupiti.Nedozvoljeni ili nemoralni uslov,čine pravni posao ništavnim,pošto uslov nije deo pravnog posla, već sa njim čini nerazdvojeno jedinstvo.Nemogući uslov postoji onda kada se od početka može konstatovati da on nemože nastupiti.Nerazumljiv uslov, čini pravni posao ništavnim zbog neodređenosti njegovih pravnih posledica.

55.Rok

Rok se razlikuje od uslova po tome što je kod roka nastanak okolnosti, od koje zavisi dejstvo ili kraj dejstva pravnog posla izvjestan.Kod roka je bitno da će vremenski momenat sigurno nastupiti.Rok može biti odložan i raskidan. Kod pravnog posla zaključenog sa odložnim rokom potpuno dejstvo pravnog posla nastupa sad početnim terminom.Ugovor traje od zaključenja do ispunjuenja.Kod pravnih poslova sa raskidnim rokom, dejstvo pravnog posla završava se sa dolaskom završnog termina.Npr. neko lice se obaveže da će izdržavati svog rođaka do njegovog punoletstva.Rokovi se računaju vremenski po kalendarskim jedinicama,danima, mjesecima i godinama.To je tzv.civilno računanje vremena.Ako se vreme računa na časove i minute imamo astronomsko računanje vremena.Prvi dan se računa samo onda ako je početak dana merodavan momenat za početak roka,a poslednji dan ako padne u nedelju ili praznik,činidba ili izjava volje može se izvršiti sledećeg radnog dana.Kada dejstvo ugovora počinje od određenog vremena, shodno se primenjuju pravila o odložnom uslovu, a kada ugovor prestaje da važi po isteku određenog roka, shodno se primenjuju pravila o raskidnom uslovu.Treba razlikovati prekluzivne-stroge rokove i rokove zastarjelosti.Prekluzivni rok postoji onda kada se jedna pravna radnja može preduzeti samo u okviru datog roka.On ističe poslednjeg dana čak i ako taj dan pada na praznik.Ako je vršenje prava vezano za prekluzivni rok,po isteku roka ne može se preduzeti određena radnja, jer se pravo ugasilo.Po isteku roka zastarjelosti ne gubi se pravo, ali se ono ne može više sudskim putem ostvariti, pošto je zahtjev zastario.Dejstvo roka zastarjelosti se ne ogleda u gašenju prava, već u njegovom slabljenju, jer pravo gubi zahtjev. Na prekluzivni rok sud pazi po službenoj dužnosti, a na rok zastarjelosti po prigovoru stranke.

56.Zastupništvo

Zastupnik je lice koje preduzima pravnu radnju u tuđe ime i na tuđi račun. Za zastupništvo je karakteristično:

a) da je jedno lice ovlašćeno preduzelo pravnu radnju u tuđe ime, tj. da sve pravne posledice iz takve radnje pogađaju neposredno lice u čije ime radnja preduzeta (zastupanog).

b) ekonomski efekti te radnje ostvaruju se ne u imovinskoj masi onoga koji je pravnu radnju obavio, već zastupanog.

Prema tome, zastupnik svojim pravnim radnjama zasniva građanskopravni odnos između zastupanog i trećeg lica.Struktura zastupništva se karakteriše dejstvom ili učešćem tri lica: ono lice za koga se od strane drugog lica zaključuje pravni posao ili za koga se pravni posao preduzima naziva se zastupani; onaj koji radi za zastupanog, zove se zastupnik; i onaj sa kome se pravni posao zaključuje, prema kome se pravni posao preduzima.Pravni posao između zastupnika i zastupanog označava se unutrašnjim odnosom,i on se može zasnivati na obligacionopravnom ugovoru o nalogu, ugovoru o radu, ugovora o društvu.Ako ove radnje treba da proizvedu neposredno dejstvo za ličnost zastupanog (direktno zastupništvo), zastupniku je potrebno dodatno ovlašćenje – punomoć.

57.Građansko pravni delikt

To je delatnost kojom se drugom nanosi šteta – ali ne svaka.Podrazumeva protivpravnost (kršenje normi objektivnog prava, ne samo građanskog, već i drugih grana prava) – zato šteta naneta recimo vršenjem svog prava, u nužnoj odbrani ili s pristankom oštećenog nije delikt.

Takođe, to nije isto što i ugovorna odgovornost (odgovornost za štetu nastalu neizvršenjem ugovorne obaveze)osnov nije delikt (protivpravna radnja) već neizvršenje obaveze iz ugovoraKod ugovor. odg. odgovoran je uvek dužnik, a oštećeni je uvek poverilacŠiri domašaj deliktne odgovornosti (i subjektivna i objektivna)Zastarelost, obim naknade štete, itd

58.Šteta

Šteta je umanjenje nečije imovine (stvarna šteta - lat. damnum emergens) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla dobit - lat. lucrum cessans), kao i nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha drugom licu (nematerijalna šteta).

Vrste štete su:materijalna (imovinska) i nematerijalna (neimovinska. Materijalna (imovinska) šteta se sastoji u uništenju neke stvari, ili u manjoj ili većoj povredi, onemogućavanju ili otežanju upotrebe stvari, ili u nekoj smetnji zbog čijeg uklanjanja je potrebno napraviti troškove koji inače ne bi bili napravljeni. U pitanju je povreda nekog imovinskog interesa. Štetnik je dužan da

oštećenom naknadi onaj interes koji bi ovaj imao da se nije desio štetni događaj.

Obična šteta je neko umanjenje imovine (smanjenje aktive ili povećanje pasive). Smanjenje aktive je gubitak, smanjenje ili ograničenje nekog prava. Povećanje pasive je kad se povećava iznos dugovanja.

Izmakla dobit nije svaka dobit kojoj se neko nada, već samo ona koja se osnovano mogla očekivati prema redovnom toku stvari ili posebnim okolnostima, a koje je sprečeno štetnikovom radnjom. Postoje tri oblika izmakle dobiti: - izmakli prirodni plodovi, - izmakli civilni plodovi i - izgubljena zarada.

Nematerijalna ( neimovinska ) šteta se razlikuje od materijalne štete jer ne predstavlja imovinski gubitak. U nekim pravnim sistemima ona se i ne naziva štetom. Nastaje usljed pretrpljenih duševnih i fizičkih bolova i straha.

Za pretrpljene fizičke bolove, pretrpljeni strah i pretrpljene duševne bolove zbog povrede zakonom zaštićenih ličnih prava, sud može dosuditi naknadu nematerijalne štete, kada to opravdavaju intenzitet i dužina trajanja bolova i straha, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, te da se ne pogoduje težnjama koje su nespojive sa prirodom i svrhom novčane naknade nematerijalne štete.

59.Krivica štetnika Kod građanskopravnog delikta imamo:

- lice koje je prouzrokovalo štetu – štetnik- lice koje je pretrpelo štetu – oštećeni

Štetnik je u obavezi da oštećenom licu nadoknadi štetu.Da bi nastala obaveza nadoknade štete moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

1. Radnja mora biti nedozvoljena i mora nastupiti šteta.2. Mora postojati štetnikova krivica i uzročna veza između štete i štetnikove nedozvoljene radnje.

60.Uzrocna veza

61.Naknada štete Naknada štete po osnovu ništavog posla može se zahtevati pod sledećim uslovima:1. Da je jedna strana kriva za zaključenje ništavog posla. 2. Da je druga, oštećena strana, savesna. Do naknade štete neće doći ako su obe strane nesavesne ili ako su obe strane savesne.3. Da je savesna strana iz zaključenog, a neizvršenog ništavog posla pretrpela štetu.

62.Pravni pojam stvariPod stvarima u pravnom smislu podrazumevamo materijalne delove prirode koji su potčinjeni ljudskoj moći. Da bi materijalni deo prirode bio stvar u pravnom smislu reči, potrebno je da on predstavlja celinu za sebe i da bude nešto samostalno.Materijalni predmeti moraju biti potčinjeni ljudskoj moći da bi bili stvari u pravnom smislu reči.Stoga se kao stvari ne mogu tretirati mesec i zvezde.Čovek se ne može tretirati kao stvar,niti su delovi čovečijeg tela stvari.Stvari treba razlikovati od zbira stvari.Zbir stvari predstavlja mnoštvo stvari, koje ne sačinjavaju jednu novu stvar.Npr., biblioteka jednog naučnika nije stvar već zbir stvari.Zbir stvari je: stado ovaca, robni lager, zbirka maraka.Stvar se ne može opisati kao materijalni deo priirode potčinjen ljudskoj vlasti, koji ima ograničeno mesto u prostoru i koji je samostalan.Stvar ima i neka društvena svojstva.Materijalni delovi prirode koji se nalaze van prometa, tzv. javna dobra, namenjeni su za korist u javnom interesu i ne mogu biti predmet građanskog prava.To su putevi,parkovi,mostovi, spomenici.Na njima postoji javnopravni,administrativni režim. Jedna određena grupa stvari koji spadaju u javna dobra po svojim svojstvima i prirodnim osobinama ne može biti predmet svojine i drugih građanskih prava.Neke od tih stvari su isključene iz prometa zbog svoje tačno određene namjene.One su stvari van prometa samo dotle dok je sticanje građanskih prava na njima u protivrečnosti sa njihovom namjenom.Čim im prestane tačno određena namjena,te stvari postaju predmet građanskopravnog prometa.

63.Podela stvari

Podela stvari u svim sistemima se vršila u zavisnosti od društvenih svojstava stvari i njihovog privrednog značaja.U zavisnosti od značaja koje su pojedine stvari imale u jednom određenom

poretku,postojale su i određene podijele stvari.U rimskom pravu su najvažnija sredstva za proizvodnju bili rob i zemlja.Stoga je i najznačajnija podela stvari bila na res mancipi i res nec mancipi.SREDSTVA ZA PROIZVODNJU I PREDMETI ZA POTROŠNJU.Sredstva za proizvodnju i druga sredstva rada su stvari pomožu kojih se obavlja proces proizvodnje,odnosno vrši druga delatnost.To je zajedno sa sredstvima za potrošnju kategorija političke ekonomije,vrlo značajna za pravo jer je osnov dalje podele stvari na osnovna i obrtna sredstva.Predmet potrošnje sačinjavaju obrtna sredstva – materijali za reprodukciju,gotovi proizvodi,novac i tako dalje.

64.Stvari u prometu i van prometakoje mogu biti predmet imovinsko pravnih poslova su stvari u prometu (res commercium).Određeni krug predmeta je zbog svoje namene da se koriste u javnom interesu isključen iz prometa, tj. ne može ili ograničeno može biti predmet imovinskopravnih poslova.U mnogim državama stvari koje služe religijskom kultu takođe se nalaze van prometa.Kod nas su one u svojini verskih organizacija.Groblja su kod nas van prometa.Za korištenje zemljišta nad njima važi specijalni administrativno-pravni režim.Danas u zemljama zapada najveću kategoriju stvari van prometa predstavljaju stvari u opštoj upotrebi, tj. javna dobra.Na njima postoji svojina javnopravnih korporacija,države i opštine.U stvari van prometa spadaju sudske i razne upravne zgrade,kasarne,vojna utvrđenja,naoružanje.U našem pravu takođe se može usvojiti kategorija stvari koje se nalaze van prometa i čine javna dobra.Naši pozitivni propisi ne usvajaju termin javna dobra za stvari u opštoj upotrebi.Najčešće se umesto termina javno dobro upotrebljava termin stvari u opštoj upotrebi.Stvari se mogu nalaziti i u ograničenom prometu. Npr., promet vatrennog oružja i municije je ograničen na lica koja su prethodno dobila dozvolu za nošenje oružja.

65.Nepokretne i pokretne stvariPodela stvari na pokretne i nepokretne je nužnost u zemljama u kojima postoji privatna svojina na zemlji.U nepokretne stvari spadaju zemlljišta, zgrade i druge stvari koje su sa zemljištem čvrsto vezane.Imovinska prava na zemljištu se utvrđuju upisom u zemljišne knjige.Imovina pojedinca se može sastojati od više parcela,od kojih je svaka samostalna stvar u prometu.Vrlo važna nepokretnost je i zgrada čvrsto vezana za zemlju.Svi sastavni delovi zgrade,vodovodne cevi i instalacije ugrađene u zgradu,takođe su nepokretnosti.

Pošto je u konkretnom slučaju glavna stvar zemljište – nepokretnost,to će i pokretne stvari koje služe za prirodno iskorištavanje te nepokretnosti biti tretirane u pravu kao nepokretne stvari po nameni.Nepokretne stvari po nameni su pripadak.Ima određenih stvari koje su po svojoj prirodi nepokretne(drveće, plodovi na drvetu,cigle, grede i crep na kući koja je namenjena za rušenje,ali su namenjene da u budućnosti postanu postanu pokretne stvari.Ove stvari u pravu tretiraju se kao pokretne stvari po nameni.Pokretne stvari su svi ostali telesni predmeti koji se mogu premeštati sa mesta na mesto,bez povrede svoje suštine,koje se ne smatraju nepokretnostima.Nepokretnosti se graniče sa drugim nepokretnostima i za njih važi odnos susedstva.Pokretnosti su samostalne,postoje same i ne nalaze se ni u kakvom odnosu susedstva. Nepokretnosti su neuništive i nezamenljive.Kod pokretnih stvari je upravo sve obrnuto:potrošne su, zamenljive i mogu se umnožavati i proizvoditi.Svojina se stiče na nepokretnostiman upisom u zemljišne knjige.Prenos svojine na pokretnim stvarima lišen je formalnosti.Na pokretnim stvarima se zasniva pravo ručne zaloge, na nepokretnim hipoteka.

66.Individualno određene stvari i stvari određene po roduStvari određene po rodu su one pokretne stvari koje se u pravnom prometu se određuju povrsti, meri i broju. U te stvari spada novac, kao opšte prometno sredstvo, žito krompir,brašno, serijski proizveden nameštaj i mašine.Stvari određene po rodu su lako promenljive i lako zamenljive stvari.Individualno određene stvari su one koje se u pravnom prometu određuju kao jedinstveni primerak u svom rodu,ili su pravnim poslom između stranaka određene kao takve.To su zemljišta,odelo sastavljeno po meri, nameštaj izređen po nacrtu, umetničke slike. Ako se stvar

određena po rodu izdvoji iz grupe i na taj način individualizira,ona se tretira kao individualno određena stvar.Ova podela stvari ima posebno značaja u obligacionom pravu.Za individualno određenje stvari uvek se daje naknada u novcu. Rok nikada ne propada.Ako je predmet obaveze generična stvar pa ona propadne,dužnik se ne oslobađa obaveze, već je dužan da isporuči druge stvari istog roda.Individualno određena stvar može da propadne. Ako je ona bila predmet ugovora i slučajno je propala, prodavac se oslobađa obaveze.

67.Zamenjive i nezamenjive stvariZamenljiva stvar je ona umesto koje se može u ispunjenju obaveze dati druga stvar iste vrste,približno istih svojstava i iste vrednosti.Ostale stvari su nezamenljive.Nezamenljiva stvar je slika čuvenog umetnika. Zamenljive stvari su papir, džak krompira, hleb, životne namirnice. Zamenljive stvari su određene po rodu. Nezamenljive su individualno određene stvari.Podela stvari na zamenljive i nezamenljive ima naročitu važnost za obligaciono pravo. Ako je građanskopravnim deliktom uništena ili oštećena zamenljiva stvar, naknada će se prvenstveno izvršiti u naturi,davanjem druge stvari, iste vrste,kvaliteta i vrednosti.U protivnom,naknada je novčana.

68.Potrošne i nepotrošne stvariPotrošne su pokretne stvari ako ispunjavaju dva uslova: ako su namenjene da se utroše jednom upotrebom i ako su namenjene da budu otuđene.Nepokretne stvari nemogu biti nikada potrošne stvari.Sve ostale stvari su potrošne.Nepotrošne stvari su stvari čija se upotrebna vrednost realizuje u jednom dužem procesu potrošnje, a ne jednom upotrebom.Nepotrošne su stvari za jedno preduzeće mašine za rad.Međutim ove stvari mogu biti potrošne, ako sačinjavaju skladište robe i obrazuju neki drugi zbir stvari namenjen da se otuđi.Knjiga u knjižari je potrošna stvar za prodavca, a nepotrošna za kupca.Podela stvari na potrošne i nepotrošne služe kao osnova za klasifikaciju sredstava preduzeća na osnovu obrta.Osnovna sredstva sačinjavaju nepotrošne stvari, a obrtna potrošne. Pravni značaj ove podele se ogleda u tome što potrošne stvari ne mogu biti predmet ugovora o posluzi ili ostavi.Skoro sve potrošne stvari su određene po rodu.Međutim, ne važi obrnuto pravilo da su nepotrošne stvari individualno određene.

69.Deljive i nedeljive stvari

Deljive su one stvari koje se mogu podeliti na istovrsne bez smanjenja njihove upotrebne ili prometne vrednosti.Nedeljive su mašine, konj, umetnička slika. Kriterijum za deljivost nije fizički već ekonomski. Pravni značaj ove podele dolazi do izražaja kod su svojine ili zajedničke svojine u slučaju deobe.70.Proste i složene stvariProsta stvar je ona koja predstavlja prirodnu,nepodeljenu celinu. Npr., list papira, novčanica, itd.Ako je stvar sastavljena iz više delova takva stvar je složena (kuća, automobil).Sve sastavne delove delimo na samostalne sastavne delove(guma na biciklu, kamen u prstenu) i u nesamostalne sastavne delove. Nesamostalni sastavni delovi stvari su oni koji se ne mogu odvojiti bez oštećenja cele stvari (papir od cigarete).Samostalni delovi složene stvari mogu biti predmet samostalnih prava.

71.PripadakPripadak je pokretna stvar koja nije sastavni deo druge stvari,ali po svojoj nameni služi ispunjenju njene svrhe i u stalnom je prostornom odnosu prema glavnoj stvari.Pripadak može biti samo pokretna stvar. Pripadak mora biti fizički samostalna stvar.Guma na automobilu je njegov sastavni deo,a rezervna guma je njegov pripadak.Pripadak se mora nalaziti u prostornom odnosu prema glavnoj stvari,čijem ekonomskom iskorištavanju služi.Sporedna stvar mora da bude u blizini glavne stvari,da se nađe pri ruci.Privremeni prekid veze između sporedne i glavne stvari ne utiče da sporedna stvar izgubi svojstvo pripadka.Pravni značaj svojstva pripatka sastoji se u tome da pripadak deli sudbinu glavne stvari,ukoliko u zakonu ili ugovoru nije ništa drugo određeno.Pripadak koji služi za iskorištavanje nepokretnosti i sam dobija svojstvo nepokretnosti.

72.PlodoviPlod je sporedna stvar. Plodovi mogu biti organski proizvod jedne stvari.Oni obuhvataju proizvode životinja i zemljišta.Plodovi su i druge koristi koju stvar periodično daje prema svojoj nameni.Meso zaklane stoke nije plod stoke.Pored prirodnih plodova, moderna prava razlikuju i tzv.civilne plodove.To su novčani prihodi koje jedna stvar ili jedno pravo daju periodično na osnovu pravnog odnosa.Vlasnik stvari ili prava prenosi svoju stvar ili pravo drugome na korištenje,i za to periodično dobija jednu novčanu svotu.Na osnovu ugovora o zakupu stvari – zakupnina je plod.Za civilne plodove merodavna su pravila obligacionog prava.Viseći neobrani plodovi su bitni delovi drveta koje ih daje.Nesavestan držalac je dužan da vrati sve plodove vlasniku stvari,i to ne samo sakupljene plodove koju je stvar dala,već i plodove koje je on propustio da sakupi,a koje bi stvar dala da je bila pravilno korišćena.

73.Zbirne stvari zbir stvari?

Vrlo često se dešava da se skup više samostalnih stvari zbog njihove zajedničke ekonomske namene u pravu tretira kao jedna celina.Npr.,biblioteka, stado ovaca, skladište robe.Ovde se radi o zbiru stvari.Kod kojih svaka ponaosob može biti u prometu samostalna stvar (slike iz galerije, knjige iz biblioteke)Ali sa gledišta stvarnog prava nema prava svojine na zbiru stvari,već samo prava svojine na pojedinim predmetima zbira, na svakoj knjizi biblioteke ponaosob.Od zbira stvari kao jedinstvenog objekta treba razlikovati zbirnu stvar, kod koje se takođe radi o više stvari,ali sve stvari su tu nesamostalne.Samo tek količina ovih stvari,samo njihov zbir ima ekonomskog znalčaja.Npr.,džak žita, gomila peska, par cipela...