1.ZAPADNOEVROPSKA UNIJA- osnovana je ugovorom o ekonomskoj saradnji, socijalnoj I kulturnoj saradnji I kolektivnoj samoodbrani, 1948 u Briselu. Zakljucenje ovog ugovora uslovila su tri kljucna momenta. Prvo odbijanjeSAD I Kanade da ucestvuju u zakljucenju evropskih bezbedonosnih ugovora, drugo nastojanje SSSR-a da ovlada zemljama centralne Evrope I trece ispoljena potreba za zajednistvom izmedju evropskih drzava. Danas je Zapadnoevropska unija poznata kao oblik odbrambenog saveza koja omogucuje povecanje zivotnog standarda stanovnistva a u slucaju napada na neku od zemalja potpisnica predvidjena je I saradnja u obliku vojne pomoci. Briselskim ugovorom Zapadnoevropska unija nije formirana kao medjunarodna organizacija, vec su drzave potpisnice preuzele samo odredjene obaveze prema drugim drzavama ugovornicama po osnovu samog ugovora. Osnovne dve obaveze koje su bile uzrok neslaganja bile su ekonomska saradnja u funkciji odbrane. Ostale obaveze, edukacija stanovnistva I povecanje zivotnog standarda nisu bile uzrok neslaganja. Za ekonomsku saradnju bila je predvidjena neka vrsta “subsidijarnosti” u slucajuda zemlje potpisnice preuzmu obaveze koje znace ostvarivanje ekonomske saradnje u okviru neke druge intergracije, onda ce ekonomski ciljevi se ostvariti u okviru te neke druge intergracije. Uodnosu na odbrambenu saradnju bijo je predvidjen obrnuti princip. Stav Sad je pod uticajem hladnog rata bio brzo izmenjen, tako da posle godinu dana dolazi do zakljucenja ugovora kojim je osnovana specijalizovana organizacija za odbranu u slucaju napada trecih drzava-NATO, cime je Zapadno evropska unija intergrisana u NATO. Pariskim ugovorom Zapadnoevropskoj uniji pristupile su I Nemacka I Italija. Zapadnoevropska unija sve do pocetka 80tih vrlo slabo vrsi svoje funkcije.Zato je 1984. god odrzan sastanak u Rimu gde je zakljucena Rimska deklaracija kojom je interes bezbednosti prosiren I van teritorija evropskih zemalja clanica na teritoriju svih ostalih zemalja clanica NATO-a. Medjunarodne organizacije otvorile su mogucnost angazovanja snaga zemalja clanica u bilo kom reonu sveta ukoliko za to postoji potrebatj. da bi se otklonila potencijalna opasnost po mir. Ove odredbe su svoju prakticnu realizaciju dozivele u Zalivsakom ratu a zatim I u jugoslovenskim sukobima.2.NATO- Severnoatlanska ugovorna organizacija NATO nastala je kao odgovor odredjene grupe zemalja na procenu postojanja realne opasnosti od ugrozavanja njihove bezbednosti vojnom silom. Nastanak ove organizacije uslovila su sveza secanja na Drugi svetski rat, ekonomska I vojna slabost evropskih zemalja, nemogucnost SAD da obezbedi dovoljnu pomoc, zaostravanje odnosa sa SSSR-om. Sam severnoatlanski ugovor zakljucen je u Vasingtonu 1949. god. Drzave clanice su se obavezale u skladu sa Poveljom OUN resavaju sporove mirnim sredstvima ali ako postoji opasnost od upotrebe nedozvoljene sile prema drzavama potpisnicama dopusteno je koriscenje I drugih sredstava u cilju odbrane. Dogovoreno je da svaka drzava clanica moze da razvija svoj sistem odbrane a u slucaju napada od drzava clanica prvo ce se primenjivati njen sistem odbrane ali I mehanizmi odbrane pomoci ostalih potpisnica napadnutoj drzavi. 1955.god Istocna nemacka dobija status drzave I biva pozvana da se prikljuci Zapadnoevropskoj uniji I NATO-u. Narednih desetak godina obelezeno je zaostrenim odnosima izmedju zapadnog I istocnog bloka. Skoro istovremeno SAD I SSSR lansiraju svoje satelite za komunikaciju. Unutat samog NATO-a Evropske zemlje su ojacale I prestale da budu zavisne od americke pomoci. Evropskim zemljama ne odgovara strategija nuklearnog kontrudara jer bi one u tom slucaju bile mnogo vise pogodjene od SAD-a. 1966.god Francuska zeli da istupi iz Nato-a, ali 1967 donet je Harmelo izvestaj kojim se napusta strategija nuklearnim protivudarom, kao I predloge za delimicno razoruzanje. Narednih petnestak godina znacajne su po pokretanju drugih projekta kao sto su: studije o pitanjima zagadjenja vode I vazduha, pomoci u elementarnim nepogodama, alternativni izvori energije itd. Sredinom osamdesetih SSSR je izgubio trku u naoruzanju zbog slabosti svoje ekonomije, a pocetkom devedesetih dolazi do raspada SSSR ali I SFR Jugoslavije. Neki od ovih raspada zrokovali su gradjanske ratove posebno u Jugoslaviji gde se Nato pojavljuje u ulozi snage koja sprovodi mere OUN I mere primene sile. Osamostaljene zemlje pokazuju svoje interesovanje za pristupanje u NATO, tako da se promovise ideja o tkz. Partnerstvo za mir koja treba da izrazi otvorenost NATO-a za saradnju sa zemljama koje nisu clanice.Poziv za saradnju je prihvatilo tridesetak drzava koje nisu clanice NATO-a. Cilj je bio da se ponudi pomoc drzavama u uspostavljanju demokratije, vladavine prava, postovanje ljudskih prava I izgradnja moderne, trzisno orentisane ekonomije.3.SAVET EVROPE -je medjunarodna vladina organizacija osnovana 1949.god u Londonu.Ova organizacijaje otvorena za prijem svake drzave koja prihvata sledece principe: vladavine prava, zastite ljudskih prava I osnovnih sloboda, razvijanje svesti o evropskom kulturnom idetitetu, trazenje resenja za probleme sa kojima se suocava Evropa, pomoc u konsolidaciji demokratske stabilnosti putem politickih, zakonodavnih I ustavnih reformi. Sediste organizaije je u Strasburgu, skoro sve evropske drzave su do kraja 2002 postale clanice Saveta Evrope s izuzetkom Jugoslavije I Belorusije, ali Drzavna zajednica Srbija I Crna Gora ima status specijalnog gosta I ocekuje da bude primljena sa statusom punopravnog clana organizacije. Statutarni organi su Parlamentarna skupstina I Komitet ministra,tu su i generalni sekretar I Kongres, uspostavljen je I sudski organ – Sud za ljudska prava. Komitet ministra je organ kome pripada pravo odlucivanja. On odlucuje o aktivnostim koje ce preuzeti Savet Evrope. To cini po svojoj inicijattivi ili na predlog Parlamenterne skupstine ili Kongresa. Komitet ministra cine ministri inostranih poslova zemalja clanica. Sastaje se dva puta godisnje a rezultati njihovih aktivnosti su konvencije I preporuke. Parlamenterna skupstina ima pre svega savetodavnu ulogu. Rezultat njenih aktivnosti su preporuke Komitetu ministra. Ovaj organ devedesetih godina pocinje sa davanjem preporuka I misljenja zemljama centralne I istocne Evrope,u vezi sa demokratizacijom drustva. Parlamentarna skupstina ima 306 clanova I isto toliko zamenika koje su izabrale drzave clanice. Parlamentarna skupstina bira I generalnog sekretara Saveta Evrope I njegovog zamenika, generalnog sekretara skupstine, sudije Suda za ljudska prava I predstavnika Saveta Evrope za ljudska prava. Generalni sekretar Saveta Evrope jeste izvrsni organ organizacije. Njegove glavne funkcije su: sprovodjenje programa rada Saveta Evrope, sprovodjenje budzeta I operativno upravljanje organizacijom I sekretarijatom.Kongres lokalnih I regionalnih vlasti Evrope je konsultativan organ SE sastavljen od predstavnika lokalnih I regionalnih vlasti.Kongres je podeljen u dva veca Vece regiona iVece lokalne samouprave. Ukupno ima

1

306 clanova I isto toliko zamenika. Kongres bira predsednika na period od dve godine. Evropski sud za ljudska prava je specijalizovan sud za zastitu ljudskih prava koja su garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.Broj sudija je jednak broju drzava clanica, ali sudije ne predstavljaju drzave clanicetj. prilikom sudjenja ne stite interese svojih drzava.4.NASTANAK EVROPSKIH ZAJEDNICA Druga polovina cetrdesetih godina XX veka obelezene su pojavom novih mogucnosti za sukobe. Saveznistvo izmedju SSSR I zapadnih zemalja ubrzo je pretvoreno u neprijateljstvo.Zahtevi za ujedinjenjem Nemacke nisu nailazili na razumevanje kod SSSR-a koji pocinje da predstavlja potencijalnu opasnost za zapadne zemlje. Zapadna Nemacka je 1949. donela Ustav promovisuci svoju samostalnost koju su podrzale SAD. Nemacka je uspela svoju privredu da razvije mnogo brze nego ostale zemlje Evrope. Hladni rat sa jedne strane I unutrasnje tenzije izmedju samih evropskih drzava s druge bili su losi znaci za buducnost Evrope. Politiku medjusobnog suprostavljanja postepeno je zamenjivala ideja o saradnji I integraciji. Nemackoj je predlozena ideja o formiranju intergracije izmedju evropskih drzava I kao kljucni principi intergracije su istaknuti: -Ujedinjena Evropa bice stvorena postepeno -Stara neprijateljstva izmedju Nemacke I Francuske moraju da nestanu -U oblasti proizvodnje uglja I celika, proizvodnja ce biti stavljena pod zajednicku upravu. -Odluke zajednicke uprave moraju biti obavezne za zemlje clanice I prinudno sprovodive. Nemacka je odmah prihvatila. Umesto suprostavljana predlozeno je zajednicko upravljanje na drzavnom nivou odredjenim privrednim granama kao sto je proizvodnja uglja I celika. Evropska zajednica za ugalj I cellik formirana je 1951.god. u Parizu.Potpisnice su bile Nemacka, Francuska, Belgija, Holandija, Luksemburg I Italija. Ova zajednica nije imala status pravnog lica, vec samo svojstva pravnog lica u odredjenim poslovima. Organi ove zajednice bili su: Savet, Visoka vlast, Skupstina I Sud. Iskustva u funcionisanju Evropske zajednice za ugalj i celik bila su povoljna pa je 1955.god. predlozeno formiranje slicnih organizacija sa ciljem da kontrolisu trgovinu i atomsku energiju. Ugovori o osnivanju Zajednica su potpisani 1957.god. Organi ovih novih zajednica su se donekle razlikovali od organa Evropske zajednice za ugalj i celik. Umesto Visoke vlasti, predvidjena je Komisija, dok su ostali organi nasledili postojece nazive I funkcije. Evropska zajednica za ugalj i celik, Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropska ekonomska zajednica na pocetku funkcionisu odvojeno a uvodjenjem Ugovora o fuziji sve tri zajednice se pojavljuju pod jednim imenom Evropska zajednica. EZ nije imala svoj subjektivitet, svoj subjektivitet zadrzale su postojece tri zajednice, tako da prilikom odlucivanja jedinstveni organi su donosili akte u ime neke od tri zajednica.5.UGOVOR IZ MAASTRICHT-a- Pre zakljucenja ugovora iz Maastricht-a, izneta su misljenja o zadacima EU I njenoj nadleznosti. Predlozi su usaglaseni, ali odredjene oblasti drustvenih odnosa ostale su izvan reglative Zajednice, tako su drzave clanicei dalje ovlascene da odnose uredjuju s manjim ili vecim stepenom samostalnosti. Novina u odnosu na Zajednicu jeste sto Ugovor iz Maastricht-a sadrzi odredbe o zajednickoj spoljnoj I bezbedonosnoj politici, kao I odredbe o saradnji u oblasti pravosudja I unutrasnjih poslova. U tom smislu cesto se govori o tri stuba, pod kojim se podrazumevaju prvi stub- sama Zajednica, drugi stub- zajednicka spoljna I bezbedonosna politika I treci stub- saradnja u oblasti pravosudja I unutrasnjih poslova. Ugovorom potpisanim 1992. god u Maastricht-u osnovana je od postojecih udruzenih zajednica Evropska unija. Ugovor nastavlja kontinuitet s Evropskom zajednicom, odnosno aktima koji su u protekle cetri decenije doneti I stupili na snagu. Ratifikacija Maastrichtskog ugovora potrajala je zbog postupka u nekim drzavama kod kojih se zahtevao referendum ili izmena ustava. Unija je postavila kao zadatak ostvarenje sledecih ciljeva: -ostvarenje ekonomskog I drustvenog napredka -stalan I izbalansiran razvoj, uz stvaranje podrucja bez unutrasnjih granica -potvrdjivanje svog identiteta na medjunarodnoj sceni, radi ostvarivanja zajednicke spoljne I bezbbedonosne politike -poboljsanje prava I interesa naroda drzava clanica ustanovljavanjem gradjanstva Unije -odrzavanje I razvoj Unije kao podrucja slobode, sigurnosti I pravde -ispunjavanje prihvacenih zadataka I izgradnja odgovarajucih sredstava za efikasnije funkcionisanje zajednice -konzistetnost spoljne politike Unije kao celine6.EU POSLE UGOVORA IZ MAASTRICHT-a Jedan od ciljeva osnivanja Zajednice bio je I uvodjenje zajednicke monete. Evropski savet je 1995.god utvrdio naziv buduce zajednicke valute. Valuta je nazvana EVRO. Utvrdjeni su obracunski kursevi valuta koji ce se primenjivati, tako da ovi kursevi vaze najkasnije do juna 2002. Tada ce se pojaviti I nove novcanice I kovani novac. Odredjene promene su vrsene I posle zakljucenja ugovora iz Masstricht-a , rec je o Ugovoru iz Amsterdama koji je stupio na snagu 1999.god. On ne sadrzi nikakve sustinske promene u strukturi Unije. Unija je dobila nove nadleznosti u oblasti unutrasnje politike. Mogucnost veta od strane evropskog parlamenta u postupku donosenja propisa prosirena je na nove oblasti. Ugovorom iz Masrichta a i ugovori o osnivanju triju zajednica izmenjeni su i dopunjeni poslednji put ugovorom zakljucenim u Nici, 2001. god. Promene se ticu sastava i nacina odlucivanja pojedinih organa Zajednice, kao i odlucivanja u okviru Unije. Osnovni cilj su bile institucione reforme do kojim mora doci usled ocekivanog povecanja broja clanica. Promenjen je broj i sastav clanova Evropske komisije, sastav i broj predstavnka u Evropskom parlamentu, kao i u Eropskom sudu pravde, Racunovodstveni organ, Ekonomski i socijalni komitet i Komitet regiona. Ovaj sporazum resava i neke posledice prestanka vazenja Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i celik.7. OSNOVNI PRINCIPI ZAJEDNICE Princip ogranicenih ovlascenja- Ovo ogranicenje vidi se na dva nacina. Prvo, nadleznost zajednice prostire se samo na ciljeve koji su ugovoreni a organi zajednice postupaju samo u granicama njihove utvrdjene nadleznosti. Prilikom donosenja propisa, organi se uvek moraju pozvari na odredjen clan ugovora koji ih ovlascuje na njihovo donosenje. Ovakav princip stiti udruzene drzave od povrede njihovog suvereniteta, a i razgranicava kompetenciju organa, sto ima za posledicu njihovu ravnopravnost ali i kontrolu od strane suda. Ogranicena nadleznost i implicitna ovlascenja Zbog nemogucnosti da unapred predvide svi slucajevi u kojima je preneta nadleznost na organe Zajednice , ugovor predvidja i ovlascuje Savet da donosi akte kada za to ne postoji konkretno ovlascenje. Pod kompetencijom kompetencije podrazumeva se ovlascenje da se odluci o sopstvenoj nadleznosti a da za to ne postoji utemeljenost u nekom od propisa. Supsidijarnost i

2

primerenost- Princip supsidijarnosti predlozila je Nemacka, znaci da ako odredjena drzava ne moze da ostvari ciljeve, ti ciljevi mogu biti ostvareni od strane Zajednice. Princip supsidijarnosti ne primenjuje se u oblastima u kojima zajednica ima iskljucivu nadleznost jer za time nema potrebe. On ima primenu u oblastima:1. nedovoljna efikasnost postupanja drzave clanice 2. bolji rezultati zajednice. Ravnopravnost organa- Odgovara principu podele vlasti na nivou drzave. Princip ravnopravnosti organa znaci da se organi Zajednice ne pojavljuju jedn u odnosu na drugog u nadredjenom polozaju. Jedan organ Zajednice nije ovlascen da drugome izdaje uputstva o nacinu rada.8.PERIOD OD POVELJE OSNOVNIH PRAVA EU- Smatra se da osnovna prava sluze da bi se gradjanin odbranio od drzave. Iako EU nije drzava ona ima pravo da donosi propise kojima se konstituisu prava i obaveze gradjana. Ugovorom o osnivanju EZ dopustena je mogucnost da Savet donese preciznije propise o zabrani diskriminacije po osnovu pola, rase, etnicke ili seksualne orjentacije. Najvaznija osnovna prava slobode: Pravo na: ljudsko dostojanstvo, preduzetnistvo, svojinu, zaposljavanje i privrednu delatnost, udruzivanje, nepovredivosti stana, postovanje privatnosti, zastitu licnih podataka, slobodan izbor religije, zastitu porodice, slobodno izrazavanje misljenja, opstu ravnopravnost, na efikasnu pravnu zastitu, da se bude saslusan pred sudom, na posten sudski postupak, nepovredivost poste, retroaktivnog dejstva kaznenih propisa, zabrana dvostrukog kaznjavanja. Ova osnovna prava i slobode ostvaruju se donosenjem odgovarajucih propisa u pojedinim drzavama i sprovodjenjem istih. Sam sud samo daje misljenje o priznavanju prava i konstatuje propustanje pojedinih drzava da ispune neku od obaveza, ali bez izricanja odredjenih sankcija. Osnovna prava nisu garantovana bez ogranicenja. Nije dopusteno ni prenosenje ovlascenja i obaveza sa drzava potpisnica na medjunarodne organizacije.9.POVELJA OSNOVNIH PRAVA EU Znacaj povelje je u tome sto konkretno govori o kojim pravim je rec. Povelju su usvojili Savet EU, Evropski parlament i Komisija, cime je ovaj akt postao izvor normi sekundarnog prava Zajednice. To znaci da svako lice cije je pravo povredjeno, moze da trazi zastitu pred Evropskim sudom pravde. Evropski sud pravde ima jasan pravni osnov za zastitu osnovnih prava i ima mogucnost da obezbedi jedinstvenu primenu ovih normi na teritoriji citave Zajednice. I Povelja ne uvodi nikakve nove funkcije Evropske unije i ne predstavlja akt kojim se menjaju funkcije koje su ustanovljene aktima Zajednice ili Unije.II Prava i slobode koja su garantovana Poveljom ostvaruju se prilikom primene prava Unije. Povelja samo izrazava preporuku da i kada se primenjuje iskljucivo nacionalno pravo, treba voditi racuna o pravima ustanovljenim Poveljom. III Povelja ne dira ni u restrikcije koje su ustanovljene primarnim pravom Zajednice. IV U slucaju da Povelja i Evropska knvencija o zastiti ljudskih prava predvidja zastitu istog prava, primenice se Evropska konvencija, osim u slucaju da Povelja predvidja veci stepen zastite.U prvom poglavlju Povelje uredjena su prava na dostojanstvo, pravo na zivot, pravo na slobodu i sigurnost. U drugom poglavlju uredjena su principi: jednakost pred zakonom , jednakost izmedju muskaraca i zene, prava deteta. Povelja o solidarnosti uredjuje prava radnika na informaciju, na korektnr radne uslove, na socijalnu sigurnost i socijalnu pomoc. Povelja uredjuje i stiti gradjanska prava: aktivno i pasivno biracko pravo, pravo na dobru administraciju.10.POLITICKO - PRAVNI USLOVI ZA PRISTUPANJE EU- Zemlja koja konkurise za clanstvo u EU mora da izgradi takav pravni sistem koji obezbedjuje vladavinu prava. Vladavina prava podrazumeva uspostavljanje odredjenog pravnog sistema i zahteva ispunjenje nekoliko kljucnih zahteva: -Sistem ustavnopravnih normi -Postovanje principa podele vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku, i nezavisnost organa koji vrse neku od ovih vlasti. -Izgradjen sistem normi, (norme moraju biti relativno bliske pravnim normama koje vaze u zemljama clanicama EU) -Razvijen sistem institucija. ( pravo na korektno, brzo i efikasno vodjenje postupaka) -Posebna uloga sudova u resvanju sukoba pravnog i javnog interesa. -Pravicnost pravnog sistema prilikom primene na pojedine slucajeve. Odredjeni zahtevi ticu se funkcionisanja politickog sistema -Stabilnost politickih institucija i koncenzus oko generalnog kursa procesa tranzicije, ukljucujuci i spoljnu politiku -Kompetenciju strukture na vlast u vodjenju politike i upravljanju politickim procesima -Obezbedjenje finansiranja politickih stranaka od strane drzave -Uspostavljanje finansijske kontrole, preko nezavisne agencije -Kontrola i eventualna ogranicenja mogucnosti finansiranja politickih stranaka iz inostranstva -Slobodni, fer i demokratski izbori.11.SLOBODA KRETANJA KAPITALA kao uslov za pristupanje EU -jedna je od cetri osnovne slobode, ustanovljene Rimskim ugovorom. Pod ovom slobodom podrazumeva se ne samo sloboda placanja, vec i prenos kapitala iz jedne zemlje u drugu i kada za tako nesto ne postoji stvorena obaveza. Svaki unos znacajnijeg kapital u neku zemlju povecava njen ukupan ekonomski potencijal, kreditnu sposobnost, zarade i zivotni standard. Vazi i obrnuto: iznosenje kapitala iz zemlje utice na zaposlenost, kamatne stope, vrenost nacionalne monete, standard stanovnistva. Sloboda kretanja kapitala u zemljama clanicama EU zasniva se na sledecim principima: 1. potpuno ukidanje kontrole kretanja kapitala, 2. izjednacavanje u slobodi, kako za domace tako i za strane drzavljane, 3. postojanje ne samo eksplicitnih mera restrikcije, vec i implicitnih, 4. mere ogranicenja mogu biti uvedene samo iz razloga nacionalne bezbednosti (javni interes). Od zemalja koje konkurisu za clanstvo, ocekuje se preduzimanje odredjenih mera: -mora biti izgradjen jasan pravni okvir za strane investicije -mora biti izgradjeno dovoljno otvoreno i efikasno finansijsko trziste -mora biti donet instrumentarijum monetarne politike koji omogucava kontrolu monetarne politike12.SLOBODA KRETANJA I KONTROLA INDUSTRIJSKIH PROIZVODA- Ova sloboda podrazumeva slobodu uvoza i izvoza u okviru zemalja clanica EU, bez ogranicenja ili kontrole. Propisi razlicite vrste, kao sto su oni o kontroli kvalitete, standardi, propisi kojima se utvrdjuju odredjeni kriterijumi za sanitarnu ili zdravstvenu ispravnost proizvoda mogu uticati u pravcu ogranicenja kretanja proizvoda. Nadleznost za propisivanje ovih mera nije preneta na organe EZ, tako da drzave clanice potencijalno mogu svojom politikom da uticu na slobodu kretanja industrijskih proizvoda. Od zemalja koje konkurisu za prijem

3

u EU ne ocekuje se da na isti nacin ispunjavaju obaveze kao i zemlje clanice, a za tako nesto ne postoji ni valjan pravni osnov. Ovakav sistem omogucuje zemljama koje nisu clanice da ucesatvuju u postupku osvajanja standarda i tehnickih propisa u zemljama clanicama EZ, ali sa druge strane i zemlje clanice uticu na formulisanje standarda i tehnickih propisa u zemlji koja konkurise za prijem. Propisi EZ koji su doneti u oblasti harmonizacije tehnickih normativa imaju jacu pravnu snagu, tako da primenjuju umesto propisa drzava clanica u ovoj oblasi. Zemlje clanice su duzne da preduzmu odredjene mere radi postizanja postavljenih ciljeva, i to: 1) odgovarajuce propisivanje sankcija za slucaj ne postovanja propisa, 2) formiranje labaratorija sa kontrolu proizvoda, 3) osposobljavanje sluzbenih lica koja ce biti u stanju da izvrse odgovarajuce kontrole, 4) ustanovljavanje programa kontrole, 5) period, ucestalost kontrole.13.USLOV ZA PRISTUPANJE EU U OBLASTI SOCIJALNE POLITIKE-Posle zakljucenja ugovora iz Mastricht-a, socijalna politika je delimicno presla u nadleznost organa EZ. Socijaln politika jasno odredjuje da EZ nije samo slobodna trgovinska zona, i da ekonomski rezulteti udruzivanja nisu jedini ciljevi, vec mora biti i odredjena socijalna dimenzija. Oblast socijalne politike pokriva sl. oblasti: slobod prometa radne snage, izjednacavanje muskaraca i zena, zastita zdravlja i bezbednosti radnika na poslu, kao i uskladjivanje propisa u oblasti radnog prava. Princip izjednacavanje muskaraca i zena jedan je od osnovnih principa EZ. Ovaj princip podrazumeva da prilikom zaposljavanja ne sme biti pravljena razlika izmedju muskarca i zena, a da prilikom odmeravanja visine zarade ona ne sme biti utvrdjivana u zavisnosti od pola. Kod zemalja koje konkurisu za clanstvo, polozaj zena se primenom standarda koji vaze u EU uglavnom pogorsava u odnosu na polozaj koji su zene imale u ranije periodu. Sistem socijalnog osiguranja nije uspostavljen kao jedinstven sistem koji bi vazio na teritoriji citave EU. Razlicitost sistema socijalnog osiguranja ponekad dovodi do opravdanog straha gradjana EU da promena prebivalista moze znaciti gubitak stecenih prava ili bar njihovo umanjenje. Zbog postoji obaveza koordinacije sistema izmedju drzava clanica koji se zasnivaju na sl. principima: zabrana istovremene primene dva ili vise sistema razlicitih drzava; jednakost normi koje vaze za domaca lica i za strance; pravo na zadrzavanje penzije; uracunavanje perioda osiguranja. Socijalna politika i socijalne mere u zemljama EU tesno su povezane s radnim pravom i normama iz ove oblasti. Posebno se istice potreba uskladjivanja normi radnog prava i na nivou EZ, uz isticanje da ciljevi osnivanja EZ nisu samo ostvarivanje ekonomskih rezultata, vec i poboljsavanje uslova rada radnika, njihove zastite na radu i povecanje zarade. U odnosu na radno pravo, postoji odredjen broj smernica kojima su organi EZ postavili okvire u pravcu usrtanovljenja minimuma odredjenih prava kja se radnicima priznaju. Od zemalja koje konkurisu za clanstvo ne ocekuje se da u potpunosti usklade svoja nacionalna prava sa svim ovim smernicama pre stupanja u clanstvo, vec to moze biti ucinjeno i po prijemu u clanstvo.14. USLOV ZA PRISTUPANJE EU U OBLASTI AUDIO I TV USLUGA Televizija je vec pre nekoliko decenija izborila svoje znacajno mesto u drustvima zemalja clanica EZ. Po nastanku svojih emisija ona je multinacionalana. Zbog ovakvog karaktera postavljaju se mnoga pitanja kao sto je pitanje prava koje se kao merodavno primenjuje na odredjeni proizvod, karakteristike reklamnih poruka, sponzorstvo, zastita dece, pravo na odgovor na neistinitu informaciju. U zemljama EZ bila je obaveza usvajanja smernice tkz.»televizija bez granica», s kojom su drzave clanice trebale da usklade svoje nacionalne propise najkasnije do1994.god. Zbog propustanja da izvrse uskladjuivanje, Komisija je vodila spor protiv pojedinih drzava( UK, Belgija) Zemlje koje konkurisu za clanstvo pozvane su da svoje propise usklade sa normama koje u EZ vaze za zastitu autorskih i srodnih prava, a koje se takodje primenjuju u odnosu na TV emisije. Drzave clanice moraju da ugrade u svoje nacionalne propise: 1) svaki subjekat koji se bavi emitovanjem programa moze biti u nadleznosti samo jedne drzave, 2) drzave su duzne da obezbede slobodu isporuke i preuzimanja programa koji je stvorena na teritoriji druge drzave. Drzave clanice su obavezne da u svoje pravne sisteme ukljuce i zabranu emitovanja kinematografskih dela na televiziji pre isteka roka od dve godine. A za dela koja su nastala u saradnji sa TV kucom, ovaj rok iznosi godinu dana. Ako je u pitanju reklama, propisana su pravila na koji nacin se one emituju, tj. na koji nacin se program prekida radi njihovog emitovanja. Specijalna pravila ustanovljena su u cilju zastite dece, a postoje i posebne norme koje se odnose na reklamu duvanskih proizvoda, lekova i alkohola. Po pitanju sponzorstva moraju se postovati sl. pravila: 1) sponzorstvo mora biti ucinjeno tako dato bude jasno prepoznatljivo da je rec o sponzorstvu, 2) sponzorstvo ne sme uticati na sadrzinu emisije.15. ZASTITA ZIVOTNE SREDINE KAO USLOV ZA PRISTUPANJE EU Odredbe koje se odnose na zastitu zivotne sredine ne predstavljaju skuo izdvojenih normi, postupaka i posledica koje bi bile predvidjene za slucaj nepostovanja obaveza, vec vise predstavljaju generalne principe. Jedan od takvih principa jeste obaveza vodjenja racuna o zastiti zivotne sredine u bilo kojoj oblasti aktivnosti. Drugi opsti princip jeste princip preventivnog delovanja, a to znaci da ne treba otklanjati posledice koje nastju po zivotnu sredinu, onda kada su one vec proizvele ostecenja, vec da treba preduzeti odgovarajuce mere da ne dodje do tih posledica. Primena ovih principa je znacajna za zemlje koje konkurisu za clanstvo u EU. Cinjenica je da ugrozavanje zivotne sredine ne ostvaruje negativne posledice samo u granicama drzave u kojoj je doslo do zagadjenja, vec da se vrlo cesto negativni efekti ostvaruju i na taritorijama drugih zemalja. Zbog toga se insistira na primenu kljucnih principa ali i konkretnih mera. Postojece mere koje su na snazi cini korpus od oko 200 propisa koji se odnose na zastitu zivotne sredine. Sve navedene norme mogu se podeliti u nekoliko grupa: 1) norme koje se odnose na proizvode iz ugla zivotne sredine, 2) norme koje uredjuju zagadjenje iz stacionarnih izvora zagadjenja, 3) norme o zagadjenju vode i vazduha, 4) norme o zastiti prirode, 5) norme koje cine tkz. horizontalne mere Postoji obaveza svakog lica koje zapocinje neki projekat, bilo javnog ili privatnog karaktera, da u okviru projekta izradi i studiju uticaja projekta na zivotnu sredinu.16.FINANSIJSKI SERVISI KAO USLOV ZA PRISTUPANJE EU Jedan od uslova transformacije ekonomije u trzisnu ekonomiju jeste postojanje razvijenog finansijskog sektora. On ovde predstavlj razlicite vrste finansijskih institucija,

4

izuzimajuci osiguravajuce organizacije. Finansijski sektor obavlja najmanje dve kljucne funkcije: 1) funkciju prikupljanja stednje i njihovo usmeravanje u investicije i 2) koordinaciju ekonomskih aktivnosti u cilju usmeravanja kapitala u namene sa najvecom produktivnoscu. Ono sto se istice kao odlucujuce, jeste pitanje poverenja. Poverenje nije pitanje dobre volje, vec nastaje kao rezultat postojanja preciznih propisa koji uredjuju poslovanje finansijskih institucija i sprovodjenje institucione kontrole. Od finansijskog sektora se ocekuje da obavlja i dr. funkcije kao sto su: izgradnja efikasnog sistema placanja, izgradnja trzista hartija od vrednosti, izgradnja zajednickih investicionih fondova sa dr. investitorima (penzioni fond). Trziste EU je jedinstveno i u odnosu na finansijske servise. To znaci da se delatnost odgovarajucih bankarskih institucija moze obavljati na teritoriji citave EU. Zbog nacionalne pripadnosti finansijskih institucija, mora postojati i odgovarajuce uredjenje njihovog funkcionisanja nacionalnim propisima, tako da kljucni uslov poverenja bude obezbedjen. Od zemalja koje ocekuju prijem u clanstvo ocekuje se odgovarajuce prilagodjavanje propisa normama koje vaze u okviru EU. Sve norme mogle bi biti ravrstane u tri grupe. U jednoj se nalaze norme kojima se uredjuju statusni oblici kompanije koje obavljaju finansijski servis. Druga grupa normi tice se samog kapitala banke i nacina iskazivanja rezultata poslovanja i kontrole poslovanja finansijskih institucija. Treca grupa normi tice se nacina obezbedjivanja sigurnosti stedisa. U odnosu na finansijske institucije koje se bave davanjem pozajmica (banke), od zemalja koje konkurisu za clanstvo se ocekuje da se odgovarajuci sistem kontrole ovakvih institucija, sto se narocito odnosi na uslov solventosti banaka.17.ZASTITA LICNIH PODATAKA KAO USLOV ZA PRISTUPANJE EU Nekada koriscenje podataka o licnosti zadire u odredjena licna prava i slobode koje su zasticene, pa se pojavljuje potreba predvidjanja zastite licnih prava i sloboda od koriscenja takve vrste podataka. Glavni problem je pronaci pravu meru zastite, a ne bespotrebno sputati protok informacija. Danas se u zemljama clanicama EU pojavljuje i nova pravna disciplina pod nazivom «zastita podataka». Kako je ova disciplina relativno nova, norme iz ove oblasti nisu do sada kodifikovane. Zbog toga se zastita licnih podataka za sada obezbedjuje razlicitim sredstvima u okviru gradjanskog prava, pravila o cuvanju poslovne tajne, poverljivosti odredjenih informacija. Po stupanju na snagu Povelje osnovnih prava i sloboda EU, Savet EU doneo je naredbu o zastiti lica u odnosu na upotrebu licnih podataka od strane institucija i organa Zajednice i slobodnu razmenu ovih podataka. Navedenom naredbom utvrdjeni su principi zastite licnih podataka u razlicitim postupcima i razradjene su konkretne mere zastite. Naredba utvrdjuje slucajeve legalnog koriscenja licnih podataka i to:1) kada je koriscenje podataka neophodno radi izvrsenja obaveza odredjenog organa, 2) kada je neophodno radi ispunjenja drugih obaveza, 3) radi zakljucenja ugovora sa odredjenim licima, 4) kada postoji pristanak tog lica o cijim se podacima radi, 5) kada je to neophodno za zastitu interesa tog lica. Organi EZ mogu ustupati ove podatke i na zahtev organa, odn.institucija drzava clanica ako:1) organ koji trazi podatke postupa u javnom interesu, 2) organ koji trazi podatke obrazlozi zbog cega su mu podaci neophodni. Od zemalja koje konkurisu za clanstvo ocekuje se da uticu na stvaranje svesti kod lica koja se bave odredjenim profesijama. Sledilo bi formiranje kontrolnih organa od strane drzave ciji bi zadatak bio da obezbedi primenu odgovarajucih standarda o zastiti podataka.18.OSTALI KRITERIJUMI ZA PRISTUPANJE EU- Prihvatanje zajednickih vrednosti predstavlja uslov koji iz ugla provere svakako nije precozno odredjen. Da li neka zemlja prihvata ili ne prihvat, tesko da se moze tacno utvrditi. Rec je o opstem utisku koji sadrzi znacajan stepen pausalnosti. Ako zemlja koja konkurise za clanstvo, svoju politiku vodi po principima koji se npr. suprostavljaju postovanju ljudskih prava ili vodi agresivnu medjunarodnu politiku, ako ima ozbiljnih unutrasnjih problema na nacionalnom, rasnom ili nekom drugom planu, izvesno je dato nije u skladu s principima prihvatanja zajednickih vrednosti koje su izgradjivane decenijama u EU. Sposobnost drzavnih organa, pre svega upravnih i pravosudnih, za ostvarivanje ovih zajednickih vrednosti podrazumeva nekoliko stvari: 1) potrebna je odgovarajuca edukacija u pravcu upoznavanja sa pravom EU, 2) neophodno je preuzimanje u nacionalni pravni sistem odredjenih normi, 3) potrebno je poznavanje i dosadasnje sudske prakse, 4) neophodna je i odgovarajuca materjalna opremljenost ovih organa, 5) neophodno je izvrsiti izbor kadrova po kriterijumima znanja i sposobnosti.19.POSTUPAK PRISTUPANJA EU- Ako su eventualno ispunjeni uslovi za prijem odredjene drzave u clansvo, kao i da ta drzava trazi prijem, jos uvek ne znaci da do prijema mora doci. Razmatranje zahteva obavlja se u odredjenom postupku koji je predvidjen tako da zahtev razmatra nekoliko organa, koji se o njemu izjasnjavaju. Zahtev se razmatra u dva nivoa. Prvo zahtev razmatra Savet, i to samo preliminarno, tj. resava samo da li zahtev treba uslojiti ili ne. Ovaj postupak sprovodi se pred Savetom, ali u njemu na odgovarajuci nacin ucestvuju i drugi organi. Da bi se Savet o njemu pozitivno izjasnio, potrebno je da se za njega Savet izjasni konsenzusom. Ovo izjasnjenje ne moze biti sprovedeno bez prehodnog saslusanja Komisije, kao ni bez saglasnosti Parlamenta. U Parlamentu ovaj zahtev mora biti usvojen apsolutnom vecinom. Drugi nivo razmatranja sprovode drzave clanice. U ovom postupku one razmatraju pitanje «kako izvrsiti prijem», odn. sta ce biti sadrzini buduceg ugovora o prijemu i koji ce uslovi biti postavljeni. O samom prijemu zakljucuje se medjunarodni ugovor u kome se kao ugovaraci pojavljuju drzave clanice Unije, a sa druge strane drzava koja se prima u clanstvo. Prijemom svake nove drzave menjaju se i osnivacki ugovori Unije. Zbog toga svaka takva promena podleze i saglasnosti nacionalnih parlamenta drzava clanica, a u nekim od njih postoji obaveza sprovodjenja referenduma. Zahteva se i postojanje jos jednog akta kojim bi svaka drzava potvrdila saglasnost s postavljenim uslovima. Smatra se da je nuzno da Savet po okoncanju druge faze donese akt u kome konstatuje rezultate druge faze. Ako je druga faza uspesno okoncana, zakljucuje se ugovor o pristupanju izmedju drzave koje konkurise i drzava clanica. Ovaj ugovor ratifikuje drzava koja pristupa Uniji i drzave clanice. Postupak ratifikacije sprovodi se po nacionalnom pravu svih drzava potpisnica. Po izvrsenoj ratifikaciji ugovor stupa na snagu, cije je postupak prijema okoncan, a nova drzava primljena u clanstvo. Novoprimljena drzava postaje adresat prava i obaveza kao i dosadasnje clanice. Ipak za

5

neke norme ne ocekuje se da odmah budu preuzete u nacionalno pravo, vec se podrazumeva odredjeni perio za uskladjivanje.20.EVROPSKI UGOVORI - uglavnom uredjuju politicke i privredne odnose izmedju ugovaraca, predvidjajuci odgovarajuci okvir za postepenu intergraciju u Uniji. Ugovori predvidjaju razvoj u pravcu slobodnog prometa robe u periodu od narednih deset godina, ali se predvidja i duzi vremenski period za drzave koje konkurisu za clanstvo i za otvaranje njenog trzista prema zemljama Unije. Unija redovno ugovara ogranicenja ili privremena ogranicenja u pristupu robe iz drzave s kojoj je ugovor zakljucen, za odredjene vrste proizvoda kao sto su: tekstil, ugalj, celik i agrarni proizvodi. Ovi ugovori imaju osnovni cilj trgovinsku sardnju, predvidjanje i uredjenje i privredne i finansijske saradnje, odgovarajucu podelu rada. Ciljevi su postepeno uvodjenje klasicnih sloboda kako bi se stvorili uslovi za ukljucenje privrede u EZ. Kod dugorocnih ugovora predvidjeni su mehanizmi pomocu kojih ugovaraci u medjuvremenu uskladjuju svoje aktivnosti. Mehanizmi saradnje i uskladjivanja funkcionisu preko tri institucije – Saveta za pridruzenje, Komiteta za pridruzenje i Zajednickog parlamentarnog komiteta. Realizacija evropskih ugovora ne ogranicava se samo na uspostavljaje odredjenog rezima odnosa izmedju EU i zainteresovanih drzava, vec se u okviru posebnih programa utice na prilagodjavanje zemalja koje konkurisu odnosima u EU. Medju najpoznatijim programima ove vrste su program PHARE, SAPARD i ISPA.21.PROGRAM PHARE - ovaj program predstavlja jedan od programa pomoci zemljama u pripremi za clanstvo u EU. Program je nastao 1989.god sa ciljem da pruzi podrsku u prijemu za clanstvo Poljskoj i Madjarskoj , dok se danas iz njega finansiraju programi novih destet zemalja koje konkurisu za clanstvo. Pocev od 1999.god.,uvedena su dva nova programa SAPARD i ISPA koji su specijalizovani za odredjene oblasti. Time je PHARE program redukovan na one oblasti koje ne pokrivaju nova dva programa. Za period od 2000-2006 planirano je da za finansiranje programa PHARE bude izdvojeno oko 11.000.000.000 evra i to za sl. namene: 1) za poboljsanje funkcionisanja administracije i sl. Institucija 2) za prilagodjavanje propisa, propisima EZ 3) za promovisanje ekonomske i socijalne kohezije. Prema dosadasnjoj praksi finansiranje projekta iz PHARE programa trajalo je od 12 do 18 meseci. Pojedini projekti su finansirani i vise puta a postignuti rezultati ocenjeni su kao slabi. Zbog toga predlozeno je da se ubuduce jednom rafiniranijom metodom odrede zadci koji se finansiraju prilikom realizacije odredjenog programa. Da bi se postigli znacajniji rezultati, zemlje koje konkurisu za clanstvo moraju da se integrisu sa ostalim institucijama EU, sto se posebno odnosi na strukturne fondove.22.PROGRAM SAPARD -je specijalizovan program za oblast poljoprivrede. Namenjen je zemljama koje konkurisu za clanstvo u resavanju problema prilagodjavaja poljoprivrednog sektora i seoskih podrucja. Ovaj program bi trebalo da pomogne kandidatima da se ukljuce u generalnu zajednicku politiku u poljprivredi koju vodi EZ. SAPARD program je relativno nov program i predvidjen je za drzave koje konkurisu za clanstvo koje se mogu pojaviti u ulozi korisnika programa do roka odredjenog za trajanje programa, ali najkasnije do prijema u clanstvo. Sticanjem statusa ravnopravnog clana zemlja se ukljucuje na drugi nacin u institucije i finansiranje odredj. funkcija, a prestaje mogucnost koriscenja sredstava iz ovog programa. Zemlja koja konkurise za prijem u EU mora ukoliko zeli da koristi sredstva iz SAPARD programa, da podnese Komisiji predlog sopstvenog programa strukturnog prilagodjavanja poljoprivrede za period od 7 godina. Predlog programa razmatra Komisija i, ukoliko bude odobren, svi projekti za koje kasnije bude konkurisala ta zemlja moraju biti u skladu s onim sto je odobreno. SAPARD program obezbedjuje sredstva za sl. namene: investiranje u holdinge u oblasti poljoprivrede, poboljsavanje metoda za proizvodnju i marketing poljoprivrednih proizvoda, zdravstvenu kontrolu zivotinja i biljaka, podsticanje razlicitih oblika poljoprivredne proizvodnje, udruzivanje proizvodjaca, vodosnabdevanje, sumarstvo itd.23.PROGRAM ISPA -je specijalizovan program namenjen za podrsku, zemljama koje konkurisu za clanstvo u EU, u oblasti zastite zivotne sredine i u oblasti transporta. Previdjeno trajanje ovog programa je 7 god. (2000-2006), a godisnji budzet iznosi 1.040.000.000 evra. Kao glavni ciljevi odredjeni su: 1) prilagodjavanje zemalja koje konkurisu za clanstvo politici i institucijama EU u oblasti transporta i zastite zivotne sredine, 2) pomoc ovim zemljama u dostizanju standarda EU, 3) prosirenje i povezivanje transevropske transportne mreze. Pravila koriscenja sredstava iz ovog programa skoro su ista kao i pravila kod primene SAPARD programa. Da bi jedan konkretan projekat bio odobren on mora da ispunjava sl. uslove:1) projekat mora biti delimicno finansiran iz nacionalnih izvora 2) odobravanje sredstava iz programa ISPA ne iskljucuje mogucnost da se odredjeni projekat finansira iz drugih izvora3) projekat mora biti u saglasnosti s normama i standardima koji vaze u EU4) projekat se mora uklapati i u nacionalnu strategiju. Prilikom konkurisanja za odobravanje sredstava iz programa ISPA, kompanije ne mogu da se obracaju neposredno organima EZ za odobrednje sredstava, vec to uvek mora da se cini posredstvom drzavnih organa.

24.ISTUPANJE IZ EU- Posto se ugovori zakljucuju slobodnom voljom ugovaraca, tako se ugovori mogu saglasnom voljom ugovaraca i raskinuti. Sproazumni raskid ugovora kao osnov prestanka clanstva nije, niti moze biti sporan. Sporni su slucajevi prestanka clanstva u EU na osnovu jednostrane volje – istupanje ili iskoljucenje jedne ili vise drzava clanica iz EU. Uglavnom se zastupa stav da ovaj ugovor, kao i druge ugovore nije moguce jednostavno raskinuti bez opravdanog razloga. Ovde treba imati u vidu dve stvari: prvo, da se radi o medjunarodnom ugovoru, kod koga je princip obaveznosti jace izrazen nego kod ugovora civilnog prava, drugo, verovatno je argumentacija motivisana i zeljom za odrzavanjem Unije, tako da se na ovaj nacin sto vise iskljuci mogucnost njene dezintegracije. Smatra se da je mogucnost jednostranog raskida, dopustena. To znaci da, ako bi se objektivne okolnosti toliko izmenile da to ne odgovara vise nekom od ugovaraca, moglo bi da dodje do raskida ugovora zbog promenjenih okolnosti. Ovo je malo verovatno da se dogodi jer postoji citav niz mehanizma koji omogucavaju korekciju okolnosti, ako bi to bilo stetno po interese odredjene clanice. Moguce je doci samo do delimicnog odstupanja iz odredjenih funkcija, odn. zajednickih delatnosti, a ne istupanja iz ugovora.

6

25.ISKLJUCENJE IZ EU Ugovor o osnivanju ne predvidja mogucnost iskljucenja drzave iz Unije. Pitanje je da li je to ipak moguce kada drzava clanica ne ispunjava obaveze iz ugovora. Prema samom ugovoru to nije moguce. U slucajevima kada drzava clanica ne postuje svoje ugovorene obaveze predvidjeni su mehanizmi putem kojih drzava koja ne ispunjava svoje obaveze moze na to da bude naterana. Komisija je ovlascena za pokretanje postupka pred ESP, koji je ovlascen da samo utvrdi povredu, a u slucaju da drzava ne otkloni posledice, moze da izrekne i odgovarajucu nocvcanu kaznu. Ni jedna druga mera se ne moze prinudno sprovesti. Ocekuje se od svake drzave na koju se sudska odluka odnosi da ce sma postupiti po odluci i bez sprovodjenja mera prinudnog izvrsenja. Konvencija o medjunarodnim ugovorima predvidja mogucnost iskljucenja u slucajevima ekstremne povrede ugovora.26.SUSPENZIJA CLANSTVA U EU- Ugovor o osnivanju predvidja mogucnost suspenzije clanskih prava u EU ukloliko drzava clanica ne postuje svoje osnovne obaveze Ugovora iz Mastichta tj. ako u duzem periodu teze povredjuje svoje obaveze, principe demokratije ili ne obezbedjuje zastitu osnovnih ljudskih prava. Postupak suspenzije se sprovodi u dve faze: 1) Na zasedanju Saveta u sastavu sefova drzava raspravlja se o predlogu koji je podnela najmanje jedna trecina drzava clanica ili Komisija, kojim se trazi da se utvrdi povreda obaveza odredjene drzave clanice. Ovakva odluka donosi se u saglasnost sa Parlamentom. Savet mora pribaviti i izjasnjenje od drzave o kojoj je rec odnosno pruziti joj priliku da se izjasni.2) Po okoncanju prve faze koja podrazumeva samo utvrdjivanje postojanja povrede obaveza od strane odredjene drzave clanice, druga faza podrazumeva raspravljanje i odlucivanje o tome koje ce mere biti preduzete protiv te drzave, odnosno koja ce joj prava biti suspendovana. Ova odluka donosi se kvalifikovanom, dvotrecinskom vecinom. Posledica suspenzije sastoji se u privremenom uskracivanju mogucnosti vrsenja odredjenih clanskih prava za vreme koje moze biti unapred odredjeno, odnosno do ukidanja odluke o suspenziji. Vrsta prava koje se suspenduje nije ogranicena, tako da to moze biti bilo koje clansko pravo, ukljucujuci i pravo glasa u Savetu. Ova odluka Saveta, kao i svi drugi akti koje donose organi Zajednice mogu biti predmet preispitivanja pred Evropskim Sudom Pravde. Nicanskim sporazumom delimicno je izmenjen postupak suspenzije. Za donosenje odluke o postojanju ozbiljne opasnosti od povrede obaveza nije nuzan konsenzus, vec je zahtevana kvalifikovana vecina od 4/5 od ukupnog broja drzava clanica. Ukoliko takva odluka bude uslvojena drzavi clanici koja je ucinila povredu se upucuju odredjene sugestije, tj. predlozi na koji nacin bi trebalo da izmeni svoje ponasanje.27.PRAVNI SUBJEKTIVITET EZ- Pravna priroda EZ ima sledeca obelezja: 1) EZ (savezna) drzava-Organi EZ imaju ovlascenja, od kojih su mnoga klasicna drzavna ovlascenja. Medjutim postoje i argumenti u korist suprotne tvrdnje da EZ nije drzava. Njoj nedostaje drzavni suverenitet. Ona ima ogranicenu nadleznost, nema slobodu izbora ciljeva i nacina na koji ce ih postici, sto je karakteristicno za drzavu. Nedostaje joj ovlascenje da zadatke i ovlascenja svojih organa samostalno uredjuje. Odlucujucu ulogu u tome ima Savet koji u stvari formiraju drazave clanice, iako pod odredjenim uticajem Parlamenta. Volja Saveta redovno je kompromis predstavnika pojedinih drzava. 2) EZ kao savez drzava-Konfederacija je redovno oblik udruzivanja na osnovu medjunarodnog ugovora, pri cemu se u okviru konfederacije vrse samo neke funkcije koje su prenete na konfederaciju. Odluke koje su donete, donesene su iskljucivo konsenzusom da bi bile obavezujuce za sve clanice. Redovno je postojala i mogucnost istupanja iz konfederacije, ukoliko nokoj od drzava clanica nije odgovaralo da bude clanica te konfederacije. 3) Medjunarodna organizacija Smatra se da je EZ medjunarodna organizacija koja ima supranacionalna ovlascenja, ali ne odgovara u potpunosti pojmu jedne klasicne medjunarodne vladine organizacije. Ona ima sl. karakteristike:a) formiranje volje ne vrsi se samo pod uticajem drzava clanica, vec i od strane organa koji predstavljaju i zastupaju interese Zajednice b)ovlascenja organa Zajednice prema drzavama clanicama znacajno prevazilaze ovlascenja supranacionalnih organizacija c) ovlascenja EZ protezu se na neke funkcije koje se klasicno smatraju drzavnim d) pravo EZ predstavlja autonoman pravni sistem koji se neposredno primenjuje na teritorijama drzava clanica e) neke od normi koje cine korpus prava EZ imaju « ustavnopravni karakter » f) izmedju organa EZ sprovedena je klasicna podela vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku28.PRAVNI SUBJEKTIVITET EU- Pravnu prirodu Unije teze je odrediti jer ona ukljucuje u sebe i drzave clanice i samu EZ, cija pravna priroda, nije potpuno izvesna. Zbog toga Unija niti je savezna drzava, niti je konfederacija. Iako su njena ovlascenja prosirena, u odnosu na ovlascenja EZ, nacin odlucivanja omogucava drzavi clanici da u odredjenim slucajevima blokira njen rad. Unija ima svoj pravni subjektivitet u oblastima zajednicke spoljne i bezbedonosne politike i saradnje u pravosudju i unutrasnjim poslovima. Izostanak odredbi o pravnom subjektivitetu Unije znaci da se ona ne moze smatrati pravnim licem.U okviru Unije pravni subjektivitet zadrzavaju drzave clanice. Sa nastankom Unije nije stvoren novi pravni subjektivitet, niti su zajednice prestale da postoje. Prilikom pregovora koji su predhodili zakljucenju Amsterdamskog ugovora predlozeno je da u ugovoru iz Maastricht-a bude dodato da Unija ima sopstveni pravni subjektivitet u dve varijante. Prvo, da budu dodate samo odredbe o posedovanju pravnog subjektiviteta Unije, a drugo da budu dodate i odredbe da sticanjem pravnog subjektiviteta Unije prestaje pravni subjektivitet Zajednice. Nijedan predlog nije prihvacen tako da ugovor iz Maastricht-a ostaje u ovom delu nepromenjen. Ugovor iz Maastricht-a predvidja i obavezu drzava clanica da svoje istupanje prema trecima usklade sa stavovima Unije. Iako bez priznavanja pravnog subjektiviteta, Unija funkcionise kao pravno lice i to, po inerciji funkcionisanja EZ, koja se sve manje pojavljuje kao subjekat u odnosima s trecim licima, a na njenom mestu uglavnom se pojavljuje Unija. Kada bi EU imala status pravnog lica, tesko bi bilo naci argumente da nije rec o konfederaciji.29.SAVET EU- Prema ugovoru o osnivanju EZ, ovaj organ nazvan je Savet, koji se kasnije samoprozvao Savetom Evropske Unije. Sastav i organizacija Saveta. Savet se sastoji od najmanje jednog predstavnika drzava clanica na ministarskom nivou, koji mora imati ovlascenja da postupa u ime svoje vlade. Drzava clanica ovlascuje svog predstavnika koji moze na jednom zasedanju

7

raditi u vise komisija i raspravljati o razlicitim materjalima. Godina 1992., ako sediste Savet odredjen je Brisel, medjutim u aprilu, junu i oktobru zasedanja se odrzavaju u Luksemburgu. Predsedavajuci Saveta menja se na svakih 6 meseci. Savet ima i sekretarijat koji je zaduzen za tehnicke pripreme. Na celu se nalazi generalni sekretar koji je istovremeno i visoki predstavnik za spoljnu i bezbedonosnu politiku EU. Postoji i komisija stalnih predstavnika na ambasadorskom nivou koja ima zadatak da pripremi rad Saveta i da mu prosledjuje zahteve. Zadaci Saveta. Savet je glavni zakonodavni organ EZ. On moze da donosi sve vrste akata koji su predvidjeni primarnim pravom Zajednice. Nadlezan je i za uskladjivanje rada Komisije i vlada drzava clanica. Zakljucuje medjunarodene ugovore s drugim drzavama i medjunarodnim organizacijama. Donosenje odluka. Odluke se donose prostom vecinom (vecinom od ukupnog br. clanova). Ovo pravilo se primenjuje ako drugacije nije predvidjeno za odredjena pitanja. U nekim slucajevima zahteva kvalifikovana vecina, a u nekim i konsenzus. U slucajevima kada se zahteva tkz. kvalifikovana vecina, trazi se 71,26%, od ukupnog broja glasova. Jednoglasnost tj. konsenzus shvata se da on podrazumeva izostanak protivljenja bilo koje od drzava clanica. Ako predstavnik nije prisutan primenjuje se i pravilo tkz. neprisustvovanje je ravno protivljenju. Savet i Nicanski sporazum. Promene koje su ucinjene Nicanskim sporazumom tucu se nacina glasanja u Savetu EU. Povecanje broja clanica, dovelo je do narusavanja uobicajnih procenta koji su dosad bili primenjivani. Proracuni pokazuju da bi u slucaju povecanja broja clanica na 27 ili 28 ovaj procenat pao na oko 50% ili i manje od toga.30.EVROPSKA KOMISIJA-Komisija ima 20 clanova od kojih se deset biraju iz 5 najznacajnijih clanica Unije (Nemacka, Spanija, Francuska,UK, Italija), a ostalih deset iz preostalih clanica. Prvo se izmedju vlada drzava clanica obavljaju konsultacije o licnosti buduceg predsednika Komisije. Drug faza je glasanje o celokupnom sastavu od strane Parlamenta, koji prihvata ili odbija sastav komisije u celini. U trecoj fazi, vlade drzava clanica biraju celokupnu Komisiju. Mandat traje 5 godina i postoji mogucnost ponovnog izbora. Ovo moze biti ucinjeno samo uz saglasnost Parlamenta. Mandat clanova Komisije prestaje: istekom perioda na koji su birani, u slucaju smrti, ostavke, smenjivanjem od strane ESP, razresenjem u slucaju kolektivne smene. Radom Komisije predsedava predsednik, a ona iz svojih redova bira jednog ili dva potpredesnika. On ima ovlascenje da pojedinim clanovima komisije daje posebna zaduzenja, da imenuje i posebne radne grupe i odredjuje njihovog predsednika. Sediste Komisije je u Briselu. Nadleznost Komisije. Smatra se da su njene funkcije u principu izvrsene. Obicno se isticu tri glavne funkcije Komisije: 1) Komisija daje predloge za usvajanje novih propisa na nivou Zajednice. Daje predloge koji se razmatraju s vladama drzava clanica, kao i od strane Saveta i Evropskog parlamenta. Odluku o predlogu donosi Savet. Komisija i formalno izgradjuje nacrt buduceg propisa. 2) Komisija obezbedjuje primenu ugovora Evropske zajednice. Komisija stiti interese Zajednice putem odgovarajucih mera radi ostvarivanja postojecih ugovora zakljucenih u okviru Zajednice. Kada ustanovi da neka od drzava clanica ne sprovodi norme , Komisija je ovlascena da preduzima odgovarajuce mere radi zastite prava Zajednice. Komisija je ovlascena da nekada izrice kazne i mere kojima se obezbedjuje postovanje prava Unije. 3) Komisija ima izvrsnu funkciju u okviru koje sprovodi utvrdjenu politiku. U upravljanju budzetom ,Komisija je ovlascena da na odgovarajuci nacin angazuje fondove kako bi se smanjile razlike izmedju razvijenih i manje razvijenih clanica. Komisija je ovlascena da samostalno donosi odluke bez upucivanja na razmatranje ostalim organima. Donosenje odluka. Odluke se donose prostom vecinom (11 glasova), ako sednici prisustvuje manjke od 11 clanova, rad je moguc, ali ne i donosenje odluka.31.EVROPSKI PARLAMENT- Sastav i organizacija parlamenta. On se sastoji od 626 clanova. Rspored broja clanova po zemljama je sledeci: Nemacka-99, Francuska, Italija, UK-87, Spanija-64, Holandija-31, Belgija, Grcka i Portugal –25, Svedska-22, Austrija-21, Danska, Finska-16, Irska-15, Luksemburg-6. Nadleznost Palamenta. Njegova glavna uloga jeste ucesce u donosenju propisa. Parlament u osnovi vrsi tri funkcije: 1) Zakonodavnu funkciju. Nijedan vazan propis ne moze biti usvojen na Savetu a da predhodno nije dobio saglasnost Parlamenta. 2)Budzetska funkcija. Parlament u zajednici sa Savetom usvaja budzet Unije. 3)Kontrolnu funkciju. Parlament vrsi dve kontrole. Jedna se odnosi na sprovodjenje budzeta Zajednice, a druga na permanentnu kontrolu nad koriscenjem sredstava budzeta. Parlament moze da izglasa nepoverenje Komisiji i to dvotrecinskom vecinom. Svaki gradjanin Unije ima pravo na peticiju Evropskom parlamentu (Ombudsman). Donosenje odluka. Odluke se donose prosom vecinom prisutnih clanova. Evropski parlament i Nicanski sprazum. Nicanski sporazum predvidja i odredjene promene u Evropskom parlamentu. Broj mesta koji je bio ogranicen na 700, povecava se na 732, povecanjem broja clanica.32.SUD PRAVDE I SUD PRVE INSTANCE ESP sastoji se od 15 sudija i 9 generalnih advokata koji se biraju na period od 6 godina. Njih biraju nacionalne vlade zemalja clanica konsenzusom. Svake trece godine biraju se po sedam-osam sudija, koje izmedju sebe biraju predsednika suda. Predsednik se bira na period od tri godine, s mogucnoscu ponovnog izbora. Generalni advokati pomazu radu suda, ali oni nisu u ulozi tuzioca, odn. branioca. Oni ucestvuju u radu suda tako sto daju svoje misljenje o predmetima koji su u radu, Sud te predloge nekada usvaja a nekada ne. Pokretac postupaka (tuzilac) najcesce je Komisija, ali moze biti i Savet, E. parlament i drzave clanice. Sud pravde ima sledece nadleznosti: -Odlucivanje u postupcima radi ispunjenja obaveza prema Zajednici -Odlucivanje u postupcima za ponistaj akta organa Zajednice -odlucivanje u sporovima zbog neizvrsenja obaveza organa -odlucivanje u sporovima za naknadu vanugovorene stete -odlucuje po zalbi protiv odluka Suda prve instance -tumacenje prava Zajednice. Razvojna funkcija. Sud ima i funkciju razvoja prava koja se smatraju znacajnom zbog postojanja brojnih pravnih praznina. ESPI sastoji se od 15 sudija koji se biraju na period od 6 godina, konsenezusom vlada clanica Unije. Izabrane sudije biraju iz svojih redova predsednika suda. Nema generalnih advokata, a njihovu funkciju po potrebi vrse same sudije. Ovaj sud odlucuje u vecu od tri ili pet sudija, ali moze odlucivati i na plenarnoj sednici, ako su u pitanju vazni slucajevi. On postupa u slucajevima svoje nadleznosti i to radi zastite prava fizickih i pravnih lica. Sud prve instance ima sl.nadleznost: -odlucivanje u prvom stepenu u sporovima za ponistaj akata Zajednice -odlucivanje u sporovima protiv Komisije po tuzbi preduzeca -odlucivanje u sporovima izmedju Zajednice i radnika

8

33.RACUNOVODSTVENI ORGAN osnovan je 1975.god. u Luksemburgu. Ima 27 clanova koji u svojim zemljama pripadaju organima koji se bave kontrolom racunovodstva i koji su posebno strucni za ovu oblast. On vodi racuna o svim prihodima i rashodima Zajednice u pogledu zakonitosti i pravilnosti prikupljanja sredstva, utrosaka i vodjenje evidencije o tome. Smisao njegove uloge je da poboljsa upravljanje nov.sredstvima i uspostavljanje evidencije i kontrole budzeta EU. Kontrola budzetskih prihoda moze da se vrsi na dva nacina: putem interne kontrole i putem eksterne kontrole. Internu kontrolu sprovodi organi u cijoj je nadleznost raspolaganje budzetskim sredstvima. Interna kontrola je ovlascena da proverava ne samo ispravnost i zakonitost utosaka sredstava, vec i ekonomicnost, efektivnost i racionalnost njihovog utoska. Eksetna kontrola je takav oblik kontrole koju organizuju i vise tela koja su odvojena i nezavisna od organa u cijoj je nadleznost raspolaganje budzetskim sredstvima. Interna i eksterna kontrola se ne iskljucuju. Struktura Racunovodstvenog organa. RO sastavljen je od 27 clanova koji su izabrani na period od 6 godina, od strane eu, s tim da mogu biti ponovo birani. Imenovanje se vrsi konsenzusom, i sa pribavljenim misljenjem Evropskog parlamenta. Kriterijumi za izbor lica su: 1. da je rec o strucnjaku odgovarajucih kvalifikacija, 2. da je u pitanju nezavisno lice i 3. da se ova funkcija obavlja puno radno vreme. Nadleznost Racunovodstvenog organa. Osnovna njegova nadleznost svodi se na pracenje budzeta EU. Pracenjem budzeta, stvaraju se predpostavke za rad Saveta EU. Osnovni instrument kojim Racunovodstveni organ ostvaruje svoje funkcije je redovan godisnji izvestaj. Ovaj izvestaj je dobar nacin za uvid u utosak budzeta. Nicanskim sporazumom donete su sl.novine: Iz svake drzave clanice mora biti imenovan po jedan clan Racunovodstvenog organa, odluka o imenovanju mora da bude doneta kvalifikovanom vecinom.34.EKONOMSKI I SOCIJALNI KOMITET- Rec je o organu sa sedistem u Briselu, cija je funkcija savetodavna. Misljenje ovog organa mora biti saslusano od strane Saveta ili Komisije ali i Parlamenta. Ovaj organ osnovan je sa ciljem da omoguci predstavljanje i uticaj razlicitih socijalnih grupa na rad organa EZ. Socijalni komitet predstavlja instituciju koja predstavlja razlicite interesne grupe. Ove interesne grupe su najcesce udruzenje gradjana. Jedan od osnovnih zadataka jeste da institucije EU ucini jos demokratskijim i njegove funkcije nisu ogranicene samo na drzave clanice EU, vec saradnju ostvaruje i sa institucijama izvan EU. Ekonomski i socijalni komitet ima tri kljucne funkcije:-daje savete trima kljucnim organima EZ- Savetu, Komisiji i Parlamentu -doprinosi uspostavljanje veza izmedju gradjanskog drustva i EZ -da utice na aktivnosti odgovarajucih organizacija i institucija u zemljama koje nisu clanice EU. Ekonomski i socijalni komitet daje tri vrste misljenja: -misljenje koje ovaj organ daje Komisiji, Savetu i Evropskom parlamentu -misljenja izvan postupaka donosenja odredjenog akta -misljenja po sopstvenoj inicijativi. Nicanskim sporazumom je utvrdjeno da kada broj drzava clanica dostigne cifru od 27 clanica, ukupan broj clanova ovog organa trebalo bi da dostigne cifru od 350.35.KOMITET REGIONA- je savetodavni organ, predstavlja sponu izmedju lokalnih i regionalnih organa vlasti i organa EU. Njegova uloga je konsultativna. Savet EU i Komisija imaju obavezu da konsultuju Komitet regiona u svakom slucaju kada odredjeni akt ostvaruje odredjene posledice na odredjeni region. Ugovor iz Maastricht-a predvidja 5 takvih podrucja:1. oblast ekonomske i socijalne kohezije2. transevropske infrastrukturne mreze u oblasti transporta, energetike i telekomunikacije3. zdravstvo 4. obrazovanje 5. kultura Amsterdamskim ugovorom dodato je: 1. zaposljavanje 2. socijalna politika 3.zastita zivotne sredine 4. strucno usavrsavanje 5. transport Komitet regiona ima 222 clana isto toliko i zamenika, koji se biraju na cetri godine. Komiter regiona ima predsednika i prvog potpredsednika, koji se biraju iz clanova Komiteta na period od dve godine. Iz reda clanova biraju se i sastav komisija kojih ima sest: - Komisija za politiku teritorijalne kohezije Komisija za ekonomsku politiku i socijanu politiku Komisija za stalni razvoj Komisija za kulturu i obrzazovanje Komisija za strukturna pitanja Komisija za spoljne poslove Vazi pravilo da svaki clan Komisije istovremeno je i clan bar jedne komisije. Svaka komisija na prvom zasedanju bira predsednika i prvog potpredsednika, a po sopstvenom nahodjenju i najvise dva potpredsednika. Nicanskim sporazumom predvidjeno je ukupno 350 clanova, a izbor se vrsi kvalifikovanom vecinom.36.EVROPSKA INVESTICIONA BANKA je evropska finansijska institucija koja je ustanovljena jos rimskim ugovorima. Osnivaci su sve drzave clanice EU, ne samo po osnovu svog clanstva, vec i po osnovu uplate odgovarajucih iznosa na ime osnivackog uloga. EIB je pravno lice sa sedistem u Luksemburgu i osnovana je sa ciljem da bude odgovarajuci finansijski servis u okviru EU. Glavni zadatak joj je plasman kapitala na slobodno trziste kapitala, kao i pdrska privredno nerazvijenim regionima. EIB radi po principima klasicnih bankarskih institucija tako sto odobrava pozajmice za realizaciju odredjenih projekata. Ona pruza i usluge ocene investicionih projekata i programa. EIB ucestvuje 50% u finansiranje projekta, odobravanjem zajmova, s tim da ova banka nema pravo na zaradu od davanja kredita. Korisnici zajma mogu biti privatna ili javna preduzeca sa sediste u drzavi clanici. Uslov je da projekat bude regionalnog karaktera. Sam projekat takodje mora biti lociran na teritoriji drzave clanice. EIB ima organe upravljanja i to: Odbor guvernera, Odbor direktora, Upravni komitet i Revizijski komitet. Odbor guvernera cine lica u rangu ministra i u njegovoj nadleznosti su: -utvrdjivanje generalne politike i kreditne politike banke -odobravanje aktivnosti banke izvan teritorije EU -razmatranje izvestaja nadzornog komiteta -odlucuje o povecanju osnivackog kapitala -imenuje clanove Odbora direktora. Odbor direktora je sastavljen od 25 clanova i 13 zamenika i nadlezan je za: -obezbedjenje izvrsenja funkcija EIB -odobravanje dodele zajmova -odobravanje zakljucaka o garancijama i uzimanju pozajmica -predlaganje izmene kredite politike Odboru guvernera. Upravni komitet je izvrsni organ EIB. U njegovoj nadleznosti je vodjenje svakodnevne poslova i predlaganje donosenja odgovarajucih odluka. Revizijski komitet je organ koji je odgovoran neposredno Odboru guvernera. U njegovoj nadleznosti je kontrola bankarskih operacija i da li se bankarske knjige vode na propisan nacin.37.EVROPSKA CENTRALNA BANKA I SISTEM EVROPSKIH CENRALNIH BANAKA Funkcije vodjenja ekonomske i monetarne politike prenete su na Zajednicu tj. njene organe. Rec je u uspostavljanju jedinstvenog trzista, ali i jedinstvene

9

ekonomske politike. S ekonomskom politikom usko je povezana i monetarna politika tako da mere jedne znacajno uticu na drugu. Privredna unija je u praksi EZ mnogo jednostavnije ostvarena od monetarne unije. Odlucujucu ulogu igra sloboda obavljanja delatnosti, sloboda konkurencije, nacelana ravnopravnost subjekata na trzistu. Nacelno postavljaju se sledeci problemi: 1. Stabilnost buduce valute. Jedan broj drzava clanica jasno je izrazio sumlju u stabilnost buduce jedinstvene valute koja nastaje kao spoj postojecih koje, svaka za sebe, imaju razlicitu stabilnost. Do sada neke clanice manje su vodile racuna o stabilnosti valute i zastite kapitala na stednji, a vise o investicijama. 2. Gubitak suvereniteta. Posebno UK ali i u Francuskoj izrazen je strah da bi se prenosenjem ovlascenja za vodjenje monetarne politike na organe EZ drzave clanice lisile jednog osnovnih obelezja drzavnosti – sopstvenog novca. UK je zbog toga rezervisala i pravo na nepristupanje trecoj fazi. 3. Koje funkcije se prenose na ECB, a koje zadrzavaju nacionalne banke. Osnivanje Evropske centralne banke ne znaci i ukidanje nacionalnih centralnih banaka. To znaci da ce prenosenjem nekih ovlascenja na ECB nastati i podela nadleznosti izmedju ECB i nacionalnih centralnih banaka. Privredna unija se definise kao zajednica drzava koja u unutrasnjem trzistu iskljucuje primenu carina i drugih mera ogranicenja, a u odnosu prema trecim drzavama uspostavlja jedinstveni rezim carina. Delorsova komisija opredelila se za sl. karakteristike privredne unije:-jedinstveno trziste koje karakterise slobodan promet lica, roba i usluga -zajednicka politika konkurencije i drugih mera -zajednicka politika strukturnog prilagodjavanja -koordinacija makroekonomske politike. Monetarna unija moze se odrediti kao zajednica drzava koje ispunjavaju uslove za privrednu uniju, uvode jedinstvenu valutu i vrse upravljanje preko jedinstvene centralne banke.38.EURO Naredbom Saveta 31.decembra 1998.god. o kursu konverzije izmedju EURO-a i valuta drzava clanica koje su prihvaile EURO utvrdjen je kurs pojedinih valuta u odnosu na EURO u nepromenjivom iznosu, pocev od 01.01.1999.god. Ovaj kurs fiksiranaje tako da u preiodu od njegovog stupanja na snagu, ne moze se menjati na nacin kako je to uobicajno. Kurs je fiksiran, ali sa mogucnoscu korekcije u slucaju da za time postoji potreba. Ovom Naredbom konstatovano je da je 11 drzava clanica ispunilo uslove za stupanje u trecu u fazu i prihvatilo zamenu sopstvenih nacionalnih valuta EURO-m. To su sledece drzave: Belgija, Nemacka, Spanija, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Austrija, Portugal i Finska. Izvan zone jedinstvene valute za sada su ostale: UK, Danska i Svedska. Kao momenat zamene nacionalne valute odredjen je 01.01.2002.god. i vrsio se u periodu od 6 meseci. Do uvodjenja EURO-a u svakodnevnom placanju, drzave clanice bile su duzne svoje cenovnike tako urade da cene budu izrazene i u domacoj valuti i u EURO. Posle 30.juna 2002.god. sve cene i placanja na teritoriji drzava clanica koje su prihvatile EURO kao jedinstvenu valutu vrsice se iskljucivo u EURO-u, a domace valute prestaju da postoje.39.ZAJEDNICKA SPOLJNA I BEZBEDONOSNA POLITIKA Sadrzinu i nacin izvrsenja funkcije zajednicke spoljne i bezbedonosne politike uredjena je ugovorom iz Mastricht-a. Ovaj ugovor predvidza ciljeve koji se ostvaruju u okviru ZSBP: zastita zajednickih vrednosti, vitalnih interesa, nezavisnosti i celovitosti Unije jacanje bezbednosti Unije ocuvanje mira i jacanje medjunarodne sigurnosti u skladu sa Poveljom UN medjunarodna saradnja razvoj i jacanje demokratije i pravne drzave Ugovor iz Maastricht-a predvidja obavezu odgovarajuceg oblika uskladjivanja zajednickih stavova i kod drugih pitanja od zajednickih interesa. To znaci da drzave clanice Unije nisu obavezne na medjusobno informisanje i konsultacije samo ako jerec o pitanjima od pojedinacnog interesa svake drzava clanica. U zajednickom nastupu drzava clanica prema trecim zemljama znacajno utice na desevanja u okruzenju tj. na druge zemlje. To znaci da u svakom slucaju treba iskljuciti nejedinstven nastup prema trecim drzavama, ali i da do zajednickog stava treba doci u postupku medjusobnog usaglasavanja, kompromisa i uvazavanja. U praksi se to razresava tako da drzava clanica ima pravo da odredjeno pitanje ne smatra pitanjem od zajedickog interesa, sve do onog trenutka do koga se vecina clanica u Savetu ne izjasni u prilog zajednickog interesa. Od tog momenta nastaje i obaveza uskladjivanja nastupa, prema trecim licima.Smernice Evropskog saveta. Evropski savet utvrdjuje osnove i opste smernice ZSBP na osnovu kojih Savet Unije je ovlascen da postupa i sprovodi zajednicke akcije i utvrdjuje zajednicke stavove. Opste smernice obavezuju i to pre svega u pogledu efekata koji bi trebalo da budu ostvareni. Ministarski savet ima slobudu izbora najpogodnijeg nacina ostvarenja ciljeva. Zajednicka strategija Evropskog saveta. Zajednicka strategija predstavlja novu formu rada ovog tela. Odnosi se na oblasti u kojima postoje zajednicki interesi drzava clanica.Ministarski savet je obavezan da je sprovede ne samo u pogledu ciljeva, vec i u pogledu sredstava i nacina koje je Evropski savet utvrdio.40.POLICIJSKA SARADNJA I SARADNJA U OBLASTI PRAVOSUDJA I pre ugovora iz Maastricht-a postojali su odredjeni oblici saradnje koji se obavljaju u okviru borbe protiv druge i krijumcarenja. U tkz. «Beloj knjizi» Komisija je predlozila ukidanje kontrole prelaska lica na unutrasnjim granicama. Da bi se to postiglo neophodno je izjednacavanje propisa drzava clanica u oblastima kontrole spoljnih granica, prava na vizu, prava stranaca, prava azil, a bila je neophodna i odredjena saradnja u oblasti policijske kontrole i pravosudja. Konkretni koraci u tom pravcu ucinjeni su zakljucenjem tkz. «Sengenske konvencije». Ovom konvencijom predvidjena su i uredjena pitanja harmonizacije kontrole spoljnih granica i kontrola unutrasnjih granica i viza, prava stranica i pravo azila kao i policijska saradnja. Konvencija predvidja ukidanje kontrole unutrasnjih granica, tako da se one mogu preci na svakom mestu bez unutrasnje kontrole lica koja prelaze. Drzava clanica moze da vrsi kontrolu svojih unutrasnjih granica, ako je to potrebno radi zastite njene bezbednosti. Drzava clanica duzna je da obezbedi spoljne granice Unije od nelagodnosti, sto se odnosi i na prelazak lica preko granice. Slicna pravila vaze i za azil. Jedna od drzava clanica ovlascena je na izdavanje azila, a izdat azil omogucuje pravo kretanja i boravka i na teritorijama ostalih drzava potpisnica. U slucaju da se lice kome je azil izdat ponasa suprotno propisima drzave u kojoj boravi, drzava koja je izdala azil duzna je da ukine azil Neki od poslova i dalje ostaju u nadleznosti drzava clanica, rec je o sledecim oblastima: 1.kazneneom pravu i saradnji u oblastima policijskih i carinskih poslova, ukljucujuci i Euopol 2.prinudnom izvrsenju, ubrzavaju

10

sudskih postupaka, resavanju sukoba nadleznosti3.uskladjivanju kaznenih propisa. Evropski savet je na sednici nalozo Savetu donosenje mere u cilju pojacane borbe protiv organizovanog kriminala i osnivanje organizacije pod nazivom Eurojust.41BUDZET EU - PRIHODI I RASHODI Budzetski prihodi Agrarne dadzbine, su deo prihoda koji se ostvaruje po osnovu odgovarajucih nameta na poljoprivredne proizvode. Postoje i druge dadzbine koje su uvedene na slicne proizvode tako da se njima opterecuju ne samo uvoznici proizvoda iz trecih zemalja, vec i domaci subjekti, odn. proizvodjaci. Carine kao prihod EZ zasnivaju se na zajednickoj carinskoj tarifi koja se prema aktima Zajednice naplacuje prilikom uvoza robe iz trecih zemalja. Postoje posebne carine za ugalj i celik uvedene na uvoz odredjenih proizvoda iz nadleznosti ove zajednice. Udeo u porezu na promet takodje je sopstveni prihod EZ, ali on nije osiguran jer se ne naplacuje u korist EZ, vec u korist pojedine drzave clanice, a Evropskoj zajednici pripada odredjeni udeo iz tako naplacenog poreza. Rec je o vrsti poreza koji se placa na razliku u ceni. Ucesce ovog izvora prihoda u strukturi budzeta vremenom slabi.Doprinos prema bruto nacionalnom proizvodu. Njegova je svrha da se iz njega finansira deo budzetskih rashoda za cije pokrice nisu bila obezbedjena druga sredstva. Visina ovih prihoda utvrdjuje se prema pretpostavljenim rashodima koji se iz ovih sredstava ostvaruju, a deli se prema visini nacionalnog bruto drustvenog proizvoda drzava clanica. Krediti i pozajmice nacelno nisu predvidjeni kao moguci izvori prihoda budzeta EZ, za razliku od nacionalnih budzeta drzava clanica kod kojih se pojavljuje mogucnost kreditiranja budzeta. Budzetski rashodi slede princip uravnotezenost budzetskih rashoda s prihodima budzeta, i drugi princip nepostojanja finansijskog suvereniteta Unije Iz budzeta EZ finansiraju se odredjene potrebe Zajednice, ali i Unije, jer Unija ne formira sopstveni budzet. Jedna od tipicnih raspodela rashoda budzeta jeste raspodela na izdatke za:; agrarnu politiku, strukturne mere, unutrasnju politiku, spoljnu politiku, upravu i rezerve. Najveci deo budzeta izdvaja se za sprovodjenje mera u oblasti agrarne politike. Ova sredstva koriste se preko tri strukturna fonda: Evropskog fonda za regionalni razvoj, Evropskog garantnog privrednog fonda i Evropskog socijalnog fonda. Ovi fondovi se oznacavaju zajednickim imenom - strukturni fondovi. Za izdatke za socijalne potrebe izdvaja de oko 7% budzeta. Ovi troskovi obuhvataju osim izdatka za Evropski socijalni fond i izdatke za obrazovanje, kulturu i sprovodjenje politike u oblasti zastite potrosaca. Troskovi za upravu obuhvataju troskove funkcionisanja organa Zajednice, ali i organa Unije, tj. materjalne troskove poslovanja organa Zajednice i zarade radnika. Kod izdvajanja iz budzeta pravi se razlika izmedju obaveznih i neobaveznih izdvajanja. Obavezni su oni koji se trose za izdatke kojima se finansiraju funkcije utvrdjene Ugovorom o osnivanju EZ. Neobavezni izdaci bili bi svi ostali.42.POSTUPAK USVAJANJA BUDZETA EU- odvija se tako sto Komisija prikuplja potrebne podatke od organa Zajednice i na osnovu njih izradjuje predlog budzeta najkasnije do 01.septembra godine koja predhodi budzetskoj godini. Ovaj predlog razmatra Savet, usvaja ga kao p[redlog i dostavlja ga Evropskom parlamentu najkasnije do 5. oktobra. On moze da ga usvoji na prvom zasedanju, a moze i da ga ne prihvati, odnosno da stavi primedbe. Parlament moze da dostavi Savetu svoje primedbe. Savet tada ponovo zaseda i razmatra izmene koje je ucinio Parlament. Ako se Savet saglasi s izmenama koje je ucinio Parlament i prihvati predloge za promene koje je dao Parlament, budzet Zajednice smatra se konacno usvojenim. Moze se zakljuciti da je postupak usvajanja budzeta zamisljen tako da se oba organa (Savet i Parlament) pojavljuju kao organi koji su ovlasceni za donosenje budzeta, s tim sto je uloga Parlamenta znacajnija. Cilj ovog postupka bio je da se ovi organi prinude na tesnu saradnju prilikom usvajanja budzeta. Ova odluka o odbijanju mora biti doneta vecinom od ukupnog broja clanova parlamenta i 2/3 vecinom prisutnih clanova . Savet ima pravo izbora: -da odluci (jednoglasno) da i ovi troskovi idu na teret budzeta Zajednice ili -da utvrdi da ce se ovi troskovi u svakom slucaju finansirati prema odredjenom kljucu na teret drzava clanica U slucaju da budzet ne bude usvojen do pocetka budzetske godine, na snagu stupa «nuzni budzet» bez potrebe da o tome bude doneti bilo kakvi akti. Sustina odredbi o nuznom budzetu sastoji se u tome da budzet za narednu godinu iznosi mesecno jednu dvanaestinu budzeta koji je vazio u predhodnoj godini, sve dok se ne usvoji redovan budzet.43.BUDZETSKA KONTROLA ovu kontrolu sprovode dve vrste organa. Jedna vrsta inspirisana je resenjima francuskog prava (interna kontrola), a druga je svoj uzor imala u engleskom i nemackom pravu (eksterna kontrola). Interna budzetska kontrola. Finansijski kontrolori imaju punu samostalnosti, odnosno nezavisnosti u radu. U njihovoj nadleznosti nije samo kontrola koriscenja sredstava, vec i utvrdjivanje i naplata prihoda. Smisao ove kontrole jeste da se proveri zakonitost i ispravnost raspolaganja sredstvima. Eksterna kontrola. Eksternu kontrolu vrse dva organa: Evropski parlament i Recunovodstveni organ. RO vrsi kontrolu tako sto je svaki organ Zajednice duzan da mu dostavlja svaka tri meseca izvestaj o prihodima i rashodima, a RO ima pravo da vrsi kontrolu ovih podataka odmah po dostavljanju izvestaja ne cekajuci kraj godine. Smisao kontrole jeste provera zakonitosti i ispravnosti utrosaka sredstava, ali i opravdanost njihovog utrosaka. Na kraju svake godine RO izradjuje i dostavlja izvestaj o izvrsenju budzeta Evropskom parlamentu i Savetu. Kontrola od strane Saveta i Parlamenta. Komisija je duzna da Parlamentu i Savetu dostavlja tromesecno izvestaje o realizaciji budzeta a osim toga duzna je da mu dostavlja i sve ostale potrebne informacije ako to Parlament zahteva. Konacan izvestaj Komisije o izvrsenju budzeta, Parlament i Savet razmatraju s mogucnoscu razresenja Komisije u slucaju da izvestaj ne bude prihvacen.44.IZVORI PRAVA EZ Osnovno pitanje kod odredjivanje pravne prirode prava EZ je da li je rec o pravni normama koje su medjunarodnog karaktera ili je rec o normama ustavnopravnog karaktera. Ove norme su prvenstveno nastle iz medjunarodnih ugovora, ali se pojavljuju kao norme sa konima se uskladjuju nacionalni pravni sistemi.Medjunarodno priznanje mogucih izvora medjunarodnog prava ucinjeno je Statutom medjunarodnog suda. Kao izvori medjunarodnog javnog prava priznati su: medjunarodni ugovori, obicajno pravo i opsti pravni principi. Primarno pravo Zajednice. Postoji podela celokupnog prava na primarno i sekundarno pravo. Pod primarnim pravom podrazumeva se pravo koje su kreirale same drzave clanice neposredno, pre svega zakljucivanjem odgovarajucih ugovora. Sekundarno pravo mora biti u skladu s primarnim pravom Zajednice. Kao

11

izvori primarnog prava nisu samo osnivacki ugovori, vec i svi ostali akti koje su kreirale drzave clanice. Sekundarno pravo. Njega su kreirali organi Zajednice. Ovo pravo nastaje donosenjem odgovarajucih akta, pri cemu se drzave clanice ne pojavljuju kao subjekti koji donose odredjeni akt. Sekundarno pravo moze imati svoj izvor i u obicajnom pravu. Posebno se izdvajaju norme koje imaju karakter osnovnih propisa i koje sluze sprovodjenju sekundarnog prava. Evropsko obicajno pravo. Obicajno pravo shvata se kao ponasanje u skladu s obicajem. Subjekti koji kreiraju evropsko obicajno pravo jesu drzave clanice, Evropska zajednica ali i njeni organi. Postupci EZ mogu biti zasnovani na konsenzusu drzava clanica, odnosno na medjunarodnom ugovoru. Opsti pravni principi. Rec je principima koji se kreiraju samo u okviru Unije. Ovi principi posredno se izvlace iz postojece regulative. Drzave clanice imaju opravo da odrede sta ce se smatrati normama, u okviru njihove nadleznosti i na njihovoj teritoriji. Medjunarodni ugovori. Smatraju se izvorom pravnih normi. Subjekti koji ih zakljucuju mogu biti i drzave clanice, ali i sama Zajednica. Ko ce se pojaviti u svojstvu ugovaraca zavisi od predmeta ugovora, odnosno nadleznosti za njegovo zakljucenje.45.PRAVNI AKTI EZ Vrste pravnih akata koje mogu da donesu organi Zajednice odredjeni su Ugovorom o osnivanju EZ. Smatra se da svaki od organa moze da donosi bilo koju vrstu akata, makarau nacelu, ali kada ce i koji akt doneti neki od organa zavisi od njegove nadleznosti i stepena obaveznosti akta. Rec je sl. vrstama akata: Naredba. To je pravni akt koji sadrzi opste pravne norme i obavezna je na teritoriji citave Unije, ali moze biti ograniceno na samo neka podrucja. Rec je o aktu s najvisim stepenom obaveznosti. Adresati du drzave, ali i drugi subjekti, tako da su duzni da ih primenjuju i drzavni organi, ali i lica na koja se neposredno odnose. Smernice. Za smernice vazi princip da su one obavezne u odnosu na drzavu na koju se odnose u pogledu cilja koji treba postici, ali je drzava u principu slobodna da odabere formu i sredstva sprovodjenja. Drzava je duzna da smernicu sprovede u potpunosti, tacno i u okviru ostavljenog roka. Odluke. To je pojedinacan akt i obavezuje samo one koji su u njoj izricito oznaceni. Prema stepenu obaveznosti, odluka spada u obavezne akte, a od naredbe je razlikuje samo nacin odredjenja lica na koja se odnose. Odluke su akti koji se odnose na tacno odredjeno lice. To moze biti drzava clanica, ali i druga pravna ili fizicka lica. Preporuke i misljenja. I pored neobaveznosti smatra se da nisu potpuno ravno irelevantni. Ocekivanje da ovi akti budu postovani zasniva se na principu savesnosti i postenja. Oni se pojavljuju kao dopuna naredbi cime poprimaju vecu pravnu snagu.46.PRAVO KRETANJA I PROMENE PREBIVALISTA Prvobitno se pojavilo kao deo prava na izmestanje sedista obavljanja delatnosti odnosno kao pravo na slobodno kretanje radne snage. Kasnije je prosireno i na clanoce porodice i studente. Pravo na slobodno kretanje i boravak u Zajednici predvidjeno je sada kao opste pravo gradjanina, ali tako da se ono ostvaruje pod uslovom da, kada se radi o boravku, mora biti obezbedjeno osiguranje. Vise se ne insistira na uslov vrsenja delatnosti ili zaposljavanja. Savet je ovlascen da uredjuje ove odnose i donosi propise kojima ce olaksati ostvarivanje prava na kretanje i boravak u cilju ujednacavanja polozaja gradjana Unije. Unutar Unije postoji nekoliko izvora pravnih normi: prvo, postoji garancija prava na slobodno kretanje gradjana Unije u njenim granicama, drugo, postoje smernice koje su dopustile uspostavljanje uslova drzava clanica u pogledu ostvarivanja ovog prava, trece, nacionalnim propisima uredjeno je konkretno ostvarivanje ovog prava, i cetvrto, Savet je ovlascen da normama sekundarnog prava dalje uredjuje pravo na kretanje i boravak. Povelja o osnovnim pravima EU, predvidja pravo svakog gradjanina EU na slobodno preseljenje i nastanjenje na teritoriji EU. Povelja ne predvidja mogucnost propisivanja posebnih uslova ili ogranicenja od strane drzava clanica EU.47.KOMUNALNO BIRACKO PRAVO Ugovor o osnivanju EZ garntuje svakom gradjaninu Unije saa prebivalistem u drzavi clanici Unije cije drzavljanstvo nema, aktivno i pasivno biracko pravo na lokalnim izborima pod istim uslovima koji vaze i za drzavljane drzave u kojo imaju prebivaliste. Pod lokalnim izborima podrazumevaju se izbori za lokalne predstavnicke organe, gradonacelnika ili lokalne izvrsne organe. U mnogim drzavama Unije ovakve odredbe nisu bile u skladu s postojecim propisima, jer su drzave clanice uglavnom predvidjale resenja da u lokalne predsednicke i druge organe ne mogu biti birana lica koja nemaju drzavljanstvo te drzave. U takve zemlje spadaju one koje imaju visok broj stranaca na svojoj teritoriji npr. Luksembuirg koji se i koristio pravom na modifikaciju izbornog prava, predvidjajuci odredjene minimalne rokove boravka na sopstvenoj teritoriji kao uslov za ostvarivanje birackog prava. Ogranicenje ne sme biti takvo da potpuno iskljucuje strance iz prava na vrsenje birackog prava. Povelja o osnovnim pravima EU predvidja i uredjenje aktivno i pasivno biracko pravo na lokalnim izborima. Uslovi za ostvarenje ovog prava, moraaju biti isti i za stranca i za domace drzavljane.48.IZBORNO PRAVO ZA EVROPSKI PARLAMENT Ugovor o osnivanju EZ garantuje svakom gradjaninu Unije aktivno i pasivno biracko pravo za Evropski parlament i ostvarenje svog birackog prava za Evropski parlament u mestu svog prebivalista i kada se ovo mesto ne nalaziu drzavi ciji je on drzavljanin. Garancija se odnosi na aktivno i pasivno biracko pravo i to pod istim uslovima koji su predvidjeni i za drzavljane te drzave u kojoj on ima prebivaliste. Kada se radi o pasivnom birackom pravu, ono je detaljnije uredjeno sekundarnim pravom. Smernicom je utvrdjena i obaveza uspostavljanja jednog informacionog sistema, kako bi se izbeglo dvostruko vrsenje izbornog prava.49.DIPLOPMATSKA I KONZULARNA ZASTITA GRADJANA EU obezbedjuje se u trecim zemljama od strane drzava clanica Unije, osim sopstvenim drzavljanima i drzavljanima ostalih zemalja clanica Unije ukoliko drzava ciji je drzavljanin to lice nema diplomatsko predstavnistvo u toj trecoj zemlji. O diplomatskoj zastiti govori se onda kada je potrebno pruziti zastitu od postupaka koji su protivni medjunarodnim pravnim normama. Konzularna zastita sluzi da bi zastitila socijalna, privredna i druga subjektivna prava gradjana u trecim drzavam i obicno se sastoji u davanju informacija ili pravnoj pomoci. Pravo na zastitu pripada prvenstveno fizickim licima, ali se ne iskljucuju ni pravna lica. Uslov je da su to pravna lica sa glavnim sedistem u drzavi slanici Unije. Diplomatsko-konzularnu zastitu odredjenom licu ne moze da pruza bilo koja drzava, vec samo

12

drzava o cijem se drzavljaninu radi. U tom smislu postoji legitimitet predstavnistva ako se radi o njegovom drzavljaninu, a ako se ne radi, mora postojati poseban pravni osnov koji ovlascuje predstavnistvo da se mesa u odnose lica koje nema drzavljanstvo drzave zastupnistva i drzave u kojoj se zastita trazi.50.PRAVO NA PETICIJU I PRITUZBU Peticija. Pod peticijom se podrazumeva pravo na postavljanje pitanja Evropskom parlamentu i pravo na dobijanje odgovora. Povelja EU predvidja pravo na peticiju kao pravo bilo kog fizickog lica ili pravnog koje ima prebivaliste ili je registrovano na teritoriji EU. Ovo pravo priznaje se drzavljanima iz trecih zemalja, kao i njihovim preduzecima, ali samo u slucaju odobrenog stalnog nastanjena ili registrovane delatnosti na teritoriji neke od drzava clanica. Peticija se moze odnositi na neki od organa Zajednice, ali i na neku od drzava clanica, ukoliko se pitanje odnosi na oblast koja je u nadleznosti Zajednice. Parlament je ovlascen da od drzave clanice ili od organa Zajednice zahteva odgovor, a taj organ je duzan da pruzi odgovarajuca objasnjenja. Prituzba. Kao i pravo na peticiju, i pravo na obracanje ovom organu takodje pripada svakom gradjaninu Unije. Ovo sredstvo moze da bude primenjeno u slucaju bilo kakve povrede duznosti organa Zajednice, ukljucujuci i propustanje organa, nepaznja, protivpravni postupci. Obracanje se vrsi neformalnim dopisom, prilaganjem raspolozive dokumentacije, a rok za resenje iznosi dve godine. Ako ombudsman smatra da je prituzba osnovana, poziva organ protiv koga je prituzba podneta da u roku od tri meseca izjasni o navodima iz prituzbe. Ombudsman podnosi izvestaj Evropskom parlamentu i organu protiv koga je prituzba podneta, a obavestava i podnosioca zahteva o rezultatu istrage.51.PRAVO NA DOBRU ADMINISTRACIJU Ovo je jedno od osnovnih prava gradjana i pripadnika drugih drzava, kao i preduzeca i drugih pravnih lica. Titular prava je bilo koje lice bez obzira na pripadnost odredjenoj drzavi clanici EU, ili nekoj trecoj drzavi. Adresati ovog prava tj. subjekti prema kojima je ovo pravo upravljeno jesu organi EZ. Pravo na dobru administraciju upravljeno je sa ciljem da se postupci vode na nacin koji omogucava efikasno i brzo ostvarivanje ili zastitu prava. Prvi zahtev koji je upucen organima EU jeste da predmet o kome se vodi postupak mora biti resen nepristrasno. Nepristrasnost podrazumeva primenu pravnih normi, nezavisno od toga ko se ucesnici u postupku. To znaci postovanje principa «jednakost pred zakonom». Drugi zahtev koji se postavlja u vodjenju postupaka jeste da postupak bude vodjen korektno i posteno.To znaci vodjenje postupaka na nacin koji omogucava svim strankama u postupku da se izjasne, da predloze izvodjenje odredjenih dokaza, da dokazi budu cenjeni ispravno. Treci zahtev tice se vremena vodjenja postupka. Povelja utvrdjuje obavezu za organ koji vodi postupak da ga okonca u okviru nekog « razumnog vremena », to znaci da postupak ne treba da bude odugovlacen. Povelja nije mogla da utvrdi vremenski limit. Koji je rok razuman zavisi od samog predmete koji se resava. Jedno od prava koja Povelja predvidja jeste pravo na ucesce u postupku. Ovo pravo ne treba izjednacavati s pravom na odbranu i ovo pravo postoji samo u slucajevima kada se protiv nekog lica vodi neki od kaznenih postupaka. Vezano za pravo na ucesce u postupku jeste i pravo na uvid u spise predmeta. Pod spisima se podrazumeva ne samo dokumentacija u obliku papira, vec i druge oblike zapisivanja podataka kao sto je elektronski zapis. Poveljom je predvidjeno obaveza organa da za svoju odluku da razloge. U jednu grupu razloga spadaju razlozi zasnovani na cinjenicama, a u drugu su razlozi zasnovani na pravnim normama. Nedostatak obrazlozenja smatra se povredo postupka koje su dovoljne za ukidanje pobijanog akta.. Kao sastavni deo prava na dobru administraciju je pravo na upotrebu sopstvenog jezika (koji je u sluzbenoj upotrebi) i pisma u postupcima pred organima. Za sada postoje 12 jezika koja su u sluzbenoj upotrebi, ali se sa prosirenjem broja clanica moze ocekivati njihovo i povecanje broja.52.PRAVO NA PRISTUP DOKUMENTACIJU Ovo pravo predvidjeno je Poveljom kao osnovnih prava gradjanina EU i svakog drugog lica koje ima dozvolu stalnog nastanjenja na teritoriji EU. Ovo pravo je priznato bez ikakvih daljih uslova i to tako da se ne zahteva i ne proverava cak ni uslov koji je uobicajen za ovakvu vrstu prava – postojanje pravnog interesa. To znaci da lice koje trazi uvid u dokumentaciju nije duzno da obrazlaze zbog cega to cini. Jedino sto je duzno da dokaze jeste da ima drzavljanstvo neke od drzava clanica.Adresat ove obaveze samo odredjeni organi EU. Rec je o Evropskom parlamentu, Savetu i Komisiji. Ovaj princip ne vazi za ostale organe i institucije EU. Pravo ne uvid priznaju ili u korist lica koje ima status stranke u postupku ili u korist lica koje ima pravni interes da izvrsi uvid, kao i u korist lica koja se bave naukom.53. CARINSKA UNIJA U OKVIRU EZ Carinska unija sastoji se iz dva elementa: zabrane uvodjenja carine koje ostvaruju efekte kao i carinske dadzbine na uvoz ili izvoz iz drzava clanica i jedinstvstvenog nastupa prema trecim zemljama tj. uvodjenje carinske tarife na robu koja se uvozi iz trecih zemalja. Pod carinama se podrazumevaju dadzbine koje jedna drzava naplacuje zbog uvoza ili izvoza robe a da se pri tome takva dadzbina ne primenjuje na domace proizvode. Pod merama istog dejstva podrazumevaju se dadzbine druge vrste koje jedna drzava jednostrano uvodi prema stranoj robi sto ima za posledicu poskupljenje uvozne robe. Sve zabrane ne znace ukidanje svih vrsta dadzbina i zabranu drzavama clanicama da ih uvode. Neke od njih i dalje ostaju u nadleznosti drzava clanica koje su ovlascene da ih propisuju. U slucaju poreza postoji obaveza da se vodi racuna o dva pitanja. Prvo, porez ne sme biti razlicito propisan za domace i strane proizvode, ukoliko je rec o proizvodima koji poticu iz EZ. Drugo, efekat oporezivanja ne sme dovoditi do dvostrukog oporezivanja. Zabrana uvodjenja i naplate razlicitih dadzbina ne iskljucuje i pravo na naplatu razlicitih taksi. Ovakva naplata taksi smatra se opravdanom pod uslovom da se za naplacenu takcu pruza odgovarajuca usluga i da ta usluga toliko vredi.54.ZABRANA PROPISIVANJA DRUGIH MERA OGRANICENJA SLOBODE PROMETA ROBE Zabrana izvoznih i uvoznih ogranicenja. Pod pojmom ogranicenja podreazumevaju se mere drzave koje uvoz ili izvoz zabranjuju ili ogranicavaju. Sve ove mere lako je identifikovati jer se uvode odgovarajucim propisom. U praksi su se pojavili i pokusaji uticaja na domace trziste u pravcu podsticaja kupovine domace robe, a na stetu uvozne koji nisu realizovani putem drzavnih institucija, vec preko gradjanskih, privatnih udruzenja koja su dotirana iz drzavnih fondova. Metodi ovakvih organizacija uglavnom su se ogranicavali na reklamu. Evropski Sud pravde je smatrao takve aktivnosti nedozvoljenim. Osnov za odgovornost drzave nadjena je u njenoj

13

obavezi sprecavanja ovakvih aktivnosti. EZ dopusta u odredjenim slucajevima uvodjenje ogranicenja slobode prometa robe od srane drzava clanica i to kad su u pitanju: javni moral, javna bezbednost, zastita zivota, nacionalna bezbednost. Da bi mere ogranicenja bile punovazne, potrebno je da prema ESP budu ispunjeni sledeci uslovi: da ne postoji propis koji je donela EZ u istoj stvari; da su mere ogranicenja neophodne; da je rec o neodloznoj potrebi zastite zajednickih dobara; da se mere koje je donela drzava primenjuju bez razlike i na domace i na strane proizvode.55.SLOBODA ZAPOSLJAVANJA odnosi se na radnike. Radnik je lice koje nesamostalno obavlja neki posao, odnosno lice koje za nekog drugog, postupajuci po njegovim nalozima, izvrsava neki rad a za uzvrat za to dobija nadoknadu. Tu spadaju i profesionalni sportisti, ali ne i fudbaleri koji istupaju kao samostalni privrednici. U nekim slucajevima moze biti tesko odrediti da li je rec o licu koje je radnik ili o licu koje samostalno obavlja delatnosti. Ovo je slucaj kada posoji i nekakav oblik ulaganja lica koje ima status radnika, ali i kada se jedan od osnivaca zaposljava u preduzecu koje je osnovao sa drugim licima. Sa stanovnistva zaposljavanja, znacajno je i priznanje diploma stecenih u inostranstvu. Za resenje ovog pitanja primenjuje se opsti princip da diploma koju je domaci drzavljanin stekao u inostranstvu ne moze biti osporena. Ni neka druga prava, kao sto su prava na socijalno osiguranje, ne mogu biti uslovljavana ili ogranicavana zbog boravka u inostranstvu. Zaposljavanje u javnoj upravi. Sloboda ovakvog zaposljavanja se ne garantuje ako je ta mogucnost iskljucena propisima odredjene drzave. Medjutim drzave clanice nemaju slobodu i da propisu sta ce se smatrati poslovima u javnoj upravi, nego one u okviru komunitarnog prava ovlascene su da propisu izuzetke od primene principa slobode zaposljavanja. Lica kojima pripada pravo na koriscenje slobode kretanja radne snage. Pravo na slobodu kretanja radne snage pripada licima koja su drzavljani neke od drzava clanica. Osim samog radnika, ovo pravo pripada i clanovima njegove uze porodice, tj. bracnom drugu i deci do 21 godine. Uslov za ostvarivanje ovog prava jeste da radnik raspolaze odgovarajucim stanom u kome sva ta lica mogu da se smeste. Vanbracne i druge zajednice se ne uvazavaju. Deca radnika imaju pravo ne samo na boravak, vec i na pravo na obrazovanje. Sloboda kretanja radne snage obuhvata tri elementa: zabranu propisivanja razlicitih normi u odnosu na domace radnike; pravo na slobodno konkurisanje za radno mesto; pravo da se po okoncanju posla, pod odredjenim uslovima ostane na teritoriji drzave56.SLOBODA IZBORA SEDISTA PREDUZECA I FILIJALA Predstavlja deo slobode kretanja radne snage. Pod ovom slobodom podrazumeva se sloboda preduzimanja i obavljanja neke delatnosti, kao i osnivanje i vodjenje preduzeca i filijala u drugoj drzavi, na neodredjeno vreme. Ovo pravo podrazumeva i mogucnost izmestanja sedista postojeceg preduzeca s teritorije jedne od drzava clanica na teritoriji druge. Ova sloboda se od prava na rad razlikuje pre svega po riziku koji snosi lice koje osniva preduzece, jer time preduzece stupa u privredni zivot odredjene drzave na odredjeni vreme, za razliku od usluge koja se vrsi samo kao odredjeni posao. Titular ovog prava su lica koja imaju drzavljanstvo neke od drzava clanica, nezavisno od toga da li imaju i drzavljanstvo neke trece drzave. Ugovor o osnivanju EZ garantuje slobodu promene sedista iz jedne zemlje clanice Zajednice u drugu, sto se izvan teritoriji Zajednice ne dopusta. Medjutim to se ne odnosi na mogucnost promene glavnog sedista, jer se sediste utvrdjuje prilikom registracije kod nadleznog organa. Mnoge drzave (Nemacka) svojm propisima iskljucuju mogucnost jednostavnog prenosenja sedista u neku drugu drzavu i zahtevaju likvidaciju preduzeca i osnivanje novog u stranoj drzavi.57.SLOBODA VRSENJA USLUGA - podrazumeva slobodu pruzanja usluge izvan drzave u kojoj lice koje pruza uslugu ima sediste a da pri tom ne menja poslovno sediste. Ova sloboda priznata je svakom gradjaninu, medjutim u prakticnoj primeni javlja se potreba za odredjena ogranicenja u ostvarivanju ove slobode. Pod pojmom slobode podrazumeva se sloboda vrsenja privredne, trgovacke, zanatske i druge delatnosti koje se obavljaju uz naknadu. Bitno je da je predmet usluge neka delatnost, a ne roba. «Prelazak» usluge preko granice moze biti ucinjen na vise nacina: prelaskom davaoca usluge u zemlju korisnika usluge; kada korisnik usluge putuje preko granice u zemlju davaoca uslugei kada usluga putuje sama preko granice Vrsenje usluga od strane drzave. Vrsenje usluge od strane drzave smatra se jedino kada se neka usluge moze smatrati funkcijama, odnosno duznostima drzave. Titulari prava slobode vrsenja usluge su sva fizicka i pravna lica, nastanjena ili sa sedistem na teritoriji drzava clanica. I u slucaju vrsenja usluga, postoji zabrana diskriminacije po osnovu pripadnosti drzavi. Zabrana diskriminacije se odnosi i na drzavu davaoca i na drzavu korisnika usluga.58.SLOBODA KRETANJA KAPITALA I SLOBODA PLACANJA Sloboda kretanja kapitala smatra se preduslovom za ostvarivanje privrednog razvoja i ostvarivanje privredne i monetarne unije. Pod prometom kapitala smatra se jednosmeran prenos vrednosti u obliku stvari ili u obliku novca iz jedne drzave u drugu, koji obicno predstavlja neko imovinsko ulaganje. Prenos novca iz jedne zemlje u drugu, za koji postoji osnov u dugovanju, ne podleze normama koje su predvidjene za kretanje kapitala. Pod slobodom placanja podrazumeva se sloboda prenosa sredstava placanja kao protivispunjenje neke druge cinidbe. Ugovor o osnivanju EZ predvidja da su ogranicenja slobode prometa kapitala izmedju drzava clanica, kao i u odnosu na trece drzave zabranjena. Sa aspekta poreskih propisa EZ dopusta mogucnost razlicitog tretiranja lica iz ugla poreskih propisa, u zavisnosti od njihovog prebivalista, odnosno mesta ulaganja kapitala. Ugovor o osnivanju dopusta i mere koje su usmerene na prevenciju povrede domacih propisa. Mere i ogranicenja smatrace se opravdanim ako se razlozi njihovog donosenja nalaze u potrebi zastite i uspesnog funkcionisanja domaceg pravnog sistema. Embargo. Promet kapitala sa uvodjenjem slobode prometa nalazi se u nadleznosti orgna Zajednice. Pod odredjenim uslovima moze doci do uvodjenja mera od strane drzave clanica, kojima se promet kapitala zabranjuje ili ogranicava.59.ODGOVORNOST ZA STETU OD PROIZVODA Osnovni razlog za uredjenje odnosa u ovoj oblasti nalazi se u odredbama o postojanju i funkcionisanju jedinstvenog trzista EU. Ukoliko je trziste jedinstveno, trebalo bi da odredjena pravila o proizvodima i odgovornosti proizvodjaca drugih lica za svojstva svojih proizvoda budu jedinstvena. Ciljevi donosenja ovih

14

normi bili su: zastita sigurnosti i zdravlja potrosaca, ali i njihovih ekonomskih interesa, realizacija prava na pravnu zastitu i informaciju. Proizvod je svaka pokretna stvar koja postoji kao samostalna ili je ugradjena u drugu pokretnu ili nepokretnu stvar. I elektricna energija takodje se smatra proizvodom. Time su jedino nepokretnosti iskljucene. Proizvodjac je proizvodjac finalnog proizvoda, proizvodjac sirovina,kao i proizvodjac delova koje se dalje ugradjuju u proizvode. Proizvodujacem se smatra svako lice koje na proizvodu stavilo oznaku svoje firme, svoj trgovacki zig po kojem se to lice razzlikuje na trzistu. U slucaju da je proizvodjac nepoznat, onda ce se prodavac smatrati proizvodjacem. Medjutim ako je prodavac isporucio proizvod sa nedostatkom on moze da se oslobodi ovog svojstva ako u razumnom roku obavesti kupca o tome ko je proizvodjac. Do odgovornosti za stetu nece doci ako osteceni nije u stanju da dokaze da je proizvod imao nedostatke i da je do stete doslo upravo zbog tih nedostataka. Pod nedostatkom se smatra ako proizvod ne obezbedjuje sigurnost lica, imajuci u obzir sve okolnosti, a narocito uputstvo ili predstavljanje proizvoda na drugi nacin, kao i vreme kada je proizvod stavljen u promet. Pojam stete obuhvata dve vrste steta: steta koja nastaje usled smrti ili povrede jednog lica, dok je druga ona koja nastaje na materjalnim dobrima. Proizvodjac nije odgovoran za stetu ako: u vreme kada je proizvod napravljen, prema stanju nauke i tehnike, nije bilo moguce predvideti takve posledice, u slucaju da kada je proizvod stavljen u promet nije imao svojstva koja su dovela do nastanka stete, zbog propisa drzave koje je proizvodjac morao da uvede i ako je do nastanka stete nastalo zbog kombinacije s ostalim delovima koja je nastla ugradnjom.60.RESAVANJE SUKOBA ZAKONA U UGOVORNIM ODNOSIMA Kod zakljucivanja ugovora postoji sloboda izbora merodavnog prava koje ce se primenjivati na ugovor. Uobicajeno je da resenje koje prihvata i pravoDZSCG, da ugovaracima pripada sloboda da izaberu merodavno pravo koje ce se primenjivati na njihov ugovor, osim u slucajevima kada je takva mogucnost iz odredjenih vaznih razloga iskljucena. Ako u samom ugovoru ugovaraci nisu izvrsili izbor merodavnog prava, primenice se kolizionopravne norme kojima se odredjuje koje ce se pravo biti primenjeno na takva ugovor s elementom inostranosti. Ove kolizione norme redovno su sadrzane u nacionalnim propisima kojima se resava sukob zakona, ali mogu sadrzane u medjunarodnim ugovorima. Problem kod primene kolizionih normi sastoji se u neuskladjenosti ovih normi izmedju drzava kojima pripadaju ugovaraci. Drzavni organi svake drzave primenjuju kolizione norme svoje drzave prilikom resavanja sukoba zakona. Zato se i zakljucuju medjunarodni ugovori.61.SUKOB JURISDIKCIJA U UGOVORNIM ODNOSIMA Sukob jurisdikcija se pojavljuje u istovetnim situacijam u kojima moze doci i do sukoba zakona. Najcesce spor koji nastaje u pravnom odnosu izmedju lica koja pripadaju razlicitim drzavama resava sud jedne ili druge drzave. I ovaj sukob resava se kolizionim normama koje predvidja svaka drzava za sebe ili medjunarodnim ugovorom. Konvenciju koja razresava sukob jurisdikcije potpisale su i ratrifikovale sve drzave clanice EZ. Rec je o Briselskoj konvenciji o resavanju sukoba jurisdikcija i priznavanju stranih sudskih odluka u gradjanskim i trgovackim poslovima. Osnovni ciljevi donosenja konvencije jesu obezbedjenje pravne sigurnosti i odredjivanje nadleznosti odgovarajuceg suda koji ce biti nadlezan za resavanje sporova. Konvencija se ne primenjuje u resavanju sl.slucajeva: status, stecaj, likvidacije, socijalne zastite, u postupku pred arbritazom. Za odredjivanja nadleznosti suda postoje opsi i specijalni princip. Konvencija predvidja iskljucivu nadleznost u sledecim vrstama sporova: sporovi o stvarnim pravima na nepokretnosti; sporovi iz zakupa nepokretnosti; sporovi o preduzecima koji se vode radi utvrdjivanja vaaljanosti osnivanja ili prestanka pravnog lica; sporovi o upisima u javnim registrima; sporovi o pravima intelektualne svojine; sporovi o prinudnim izvrsenju sudskih odluka. U slucaju da je vec zapoceta parnica pred stranim sudom, ne moze se istovremeno voditi isti spor pred sudom domace drzave. Briselska konvencija predvidja obavezu suda kod koga je tuzba podneta da prekine postupak sve do momenta dok traje parnica pred stranim sudom pred kojim je tuzba ranije podneta. Ako tuzba bude povucena ili postupak bude okoncan na neki drugi nacin, to omogucava nastavljanje postupaka pred sudom pred kojim je kasnije podneta tuzba.62 PRIZNAVANJE STRANIH SUDSKIH ODLUKA Postavlja se pitanje priznavanje strane sudskke odluke u drugoj drzavi. Briselska konvencija resava ovaj problem po principu da se stranim sudskim odlukama priznaje isto pravno dejstvo kao i domacim, ukoliko se radi o odlukama sudova drzava potpisnica ove konvencije. Nacin priznavanja je takav da strane sudske odluke koje poticu iz drzava potpisnica moraju biti priznate a da se ne sprovodi nikakav poseban postupak priznavanja. Strana sudska odluka se jednostavno izjednacava sa domacom. Ipak Konvencija ne iskljucuje postupak preispitivanja strane odluke u potpunosti i predvidja da odredjene strane sudske odluke nece biti priznate. To se desava u sledecim slucajevima: protivnost javnom poretku drzave u kojoj se trazi priznanje;povreda prava na odbranu, odnosno ucestvovanje u postupku tuzenog;suprotnost s postojecom presudom u istoj pravnoj stvari izmedju istih lica; odlucivanje o statusnim pravima domacih fizickih ili pravnih lica; suprotnosti s normama o iskljucivoj nadleznosti utvrdjene Konvencijom Smisao priznanja strane sudske odluke sastoji se u mogucnosti njenog prinudnog izvrsenja na treritoriji druge drzave. Strana odluka koja je priznata ostvarujee sva ona dejstva koja ima i takva domaca odluka, ukljucujuci mogucnost prinudnog izvrsenja.63.PLACANJE U TRGOVACKIM TRANSAKCIJAMA U cilju obezbedjenja jedinstvenog perioda placanja u trgovackim transakcijama, od drzava clanica trazilo seda postignu sledece efekte: Omoguce transparentnost u ugovornim odnosaima. U tom cilju su drzave clanice duzne da preduzmu odredjene mere u clilju podsticaja preciznog navodjenja perioda placanja u samom ugovoru. Zatim da podstaknu predvidjanje pogodnosti u ugovoru ukoliko dug bude placen pre isteka ugovorenog roka; da podstaknu ugovaranje roka u kome se mogu isticati prigovori na nedostatke ispunjenja Da poboljsaju obuku i informisanost u poslovanju. Ovde se prvenstveno misli na mala i srednja preduzeca koja treba da obezbede: savetodavnu i pravnu pomoc radi sacinjavanja ugovora i trgovacke dokumentacije, obuku u pogledu najpovoljnijih rokova placanja, kompijuterske mogucnosti i razmenu informacija elektronskim sredstvima Naknada za zakasnelu isplatu. Drzave su duzne da ispunjuju obaveze na vreme i

15

priznaju pravo na kamatu u slucaju zakasnele isplate. Postupak naplate. Naplata moze biti ostvarena bez vodjenja formalnopravnih postupaka imajuci u vidu brzinu, efikasnost i sto manje troskove naplate. Medjunarodna trgovina. Otklanjanje teskoca u naplati u medjunarodnoj trgovini, podsticaj bolje informisanosti i obuke u poslovima naplate u medjunarodnoj trgovini. Zahteva se ne samo donosenje odgovarajucih normi o rokovima placanja u odnosu na drzavne organe i javna preduzeca, vec i propisivanje odgovarajuceg postupka kontrole ispunjenja ovakvih obaveza. Rezultati kontrole objavljuju se u zvanicnoj publikaciji.64.UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU U okviru komunitarnog prava postoji Smernica Saveta EZ o koordinaciji propisa o samostalnom trgovinskom zastupanju. Razlike izmedju drzava clanica Zajednice u pogledu trgovinskog zastupanja dovodi do nejednakog polozaja ugovaraca, odnosno tezih uslova za trgovinske zastupnike u pojedinim drzavama clanicama. U cilju izjednacavanja uslova konkurencije doneta je navedena smernica. Prema toj smernici poslovima trgovinskog zastupnistva moglo se baviti samo lice koje je upisano u odgovarajuci registar trgovinskih zastupnika, a da bi bilo upisano u registar to lice mora da ima sediste na teritoriji te drzave. Zastupnik obavlja odredjenu delatnost za svoje ime i za svoj racun. On ne kupuje robu od svog klijenta da bi je dalje prodao, vec samo istupa u ime i za racun svog klijenta. Smernica predvidja odredjene obaveze trgovinskog zastupnika i odredjene obaveze komitenta. Obaveze zastupnika bile bi da stiti interese svog komintenta i ponasa se u skladu s principima savesnosti i postenja. Obaveze komintenta su da obezbedi odgovarajucu podlogu za ispunjenje zadataka zastupnika i stavi mu na raspolaganje sve potrebne informacije. Ako ugovorom nije odredjena visina naknade, trgovinski zastupnik ce imati pravo na naknadu koja se za vrsenje njegove delatnosti uobicajno placa. Smernica predvidja i poseban nacin odredjivanja visine provizije. U slucaju da je zastupnik za komintenta ostvario znacajne koristi za njega, zastupnik ima pravo na korekciju provizije.65.POJAM PREDUZECA U ZEMLJAMA CLANICAMA EU Preduzece nastaje na osnocu ugovora, kao izraz slobodne volje ugovaraca, a odredbe propisa samo uredjuju neka pitanja vezana za funkcionisanje preduzeca. Odnosi u preduzecu uredjuju se osnivackim ugovorom. Osnivaci osnivackim ugovorom odredjuju obim ovlascenja lica koje ce zastupati i predstavljati to pravno lice. Druga koncepcija smatra da je pravno lice samo institucija koja ima sopstvene organe koji izrazavaju njenu volju po propisanom postupku. Odlucujucu ulogu ima zakonodavac koji uspostavlja odredjene oblike institucija predvidjajuci norme po kojima takve institucije funkcionisu. Kao pokusaj da se prevazidju nedostatci i jednog i drugog shvatanja formunlisano je «funkcionalno shvatanje» prema kome forme koje su predvidjene propisima predstavljaju samo moguce opcije izbora, dok je na osnivacima sloboda da ovaj izbor izvrse u granicama predvidjenih i uredjenih mogucnosti. Razlikujemo javna i privatna drustva. Javna drustva osnivaju se udruzivanjem veceg broja lica izmedju kojih ne postoje bliske veze, a njihovi ciljevi su usmereni na stucanje dobiti. Za njihovo osnivanje zahteva se minimalni osnivacki kapital. Za privatna drustva tipicno je da ih osniva manji broj lica izmedju kojih postoje bliske veze, relatvno su zatvorena za prijem novih clanova, ciljevi im nisu uvek usmereni na sticanje dobiti, a minimalni osnivacki kapital ne mora biti uvek predvidjen kao obavezan.Da bi se postigli efekti stvaranja jedinstvenog trzista potrebno je da bude dopusteno obavljanje delatnosti na teritoriji EU bez barijera ili kontrole. S druge strane razlicitost oblika pravnih lica stvara probleme prilikom njihovog funkcionisanja na teritorijama drugih drzava.66.EVROPSKA KOMPANIJA - Evropska kompanija predvidjena je i uredjena naredbom Saveta EU u pogledu kljucnih elemenata, dok je drzavama clanicama dopusteno da nacionalnim propisima urede odredjene detalje, kako bi ovaj statusni oblik bio uklopljiv u nacionalno pravo. SE pripada grupi javnih drustava – drsutva kapitala. Njen osnivacki kapital podeljen je na akcije. Osnivaci ne odgovaraju za obaveze SE, tako da moze da im eventualno propadne samo ulozeni kapital. Minimum osnivackog kapitala je 120.000 eura. Osnivaci SE mogu biti postojeca pravna lica, dok se fizicka lica ne mogu pojaviti u ulozi osnivaca. Naredba propisuje i nacine osnivanja SE:1. fuzijom dva ili vise postojecih akcionarskih drustava. Sama fuzija moze biti ucinjena u obliku spajanja kada kompanije koje se spajaju prestaju da postoje a nastaje nova kompanija i u obliku pripajanja kada neke od kompanija prestaju da postoje, dok jedna od njih ostaje da postoji. 2. formiranjem SE kao holding kompanije od strane akcionarskih drustava i drustva s ogranicenom odgovornoscu 3. osnivanjem SE kao drustva kceri od strane bilo kojih kompanija 4. trnsformacijom postojeceg akcionarskog drustva. 5. osnivanjem SE kao drustva kceri od strane postojece SE. Upravljanje SE se vrsi preko odredjenih organa. Ako se organi upravljanja organizuju po dvoslojnom sistemu, to podrazumeva postojanje jednog upravljackog organa i jednog nadzornog organa, dok u slucaju jednoslojnog sistema, postojace osim skupstine jos samo jedan administrativni organ. Ucesce zaposlenih u SE. Ucesce zaposlenih u SE obezbedjuje se u postupku pregovaranja izmedju zaposlenih i osnivaca. Samo ucesce zaposlenih znaci uspostavljanje odredjenih mehanizama informisanja, konsultacija i ucestvovanje u odlucivanju.67.EVROPSKA EKONOMSKA INTERESNA GRUPACIJA Rec je o evropskoj interesnoj grupaciji koja po svojoj prirodi predstavlja pravno lice u koje se udruzuju druga pravna lica ili preduzetnici, zadrzavajuci svoj subjektivitet. Smatra se posebno pogodnim oblikom saradnje za mala i srednja preduzeca koja zele da nastupe na tako velikom trzistu kao sto je trziste EU. Prednosti ovakvog udruzivanja su: 1. Medjunarodna forma. Postoje oblici udruzivanja koji su definisani na nacionalnom planu, ali je prakticnije osnovati oblik koji je priznat na teritoriji cele Unije nego oblik pravnog lica koji uredjuje samo odredjeno nacionalno pravo. 2. Najsire odredjen skup lica koaj se udruzuju. Ova forma je pogodna jer omogucava udruzivanje i velikih i malih preduzeca, i privatnih i javnih, preduzeca razlic. delatnosti. 3. Fleksibilnost prilikom uoblicavanja i prilagodjavanja. Ugovaraci imaju slobodu uoblicavanja odnosa koja im omogucava da ugovorom urede svoje medjusobne odnose i oblik saradnje koji im odgovara. Zahtevi u pogledu osnivackog kapitala su minimalni. 4. Pravna sposobnost i sigurnost trecih lica.

16

EEIG istupa u pravnom prometu u svoje ime i za svoj racun i ona odgovara za svoje obaveze sopstvenom imovinom. 5. Pomocna funkcija EEIG i samostalnost osnivaca. Osnivaci zadrzavaju samostalnost u poslovanju, EEIG se i formira da bi zadovoljila neke zajednicke potrebe svojih osnivaca.68.STECAJ- kao nacin prestanka rada preduzeca poznat je u svim zemljama clanicama EU. Medjutim zbog postojanja jedinstvenog trzista, prilikom gasenja preduzeca postavljaju se pitanja i mogucnosti nezeljenog dejstva. Ponekada se veci deo poslovanja obavlja ne na teritoriji drzave u kojoj je kompanija registrovana, vec na teritoriji neke druge drzave. To otvara pitanje mogucnosti da se primenom pravnih normi drzave, na cijoj teritoriji kompanija obavlja delatnost, pokrene stecajni postupak. U tom slucaju o gasenju kompanije ne odlucuje nacionalni sud, vec sud druge drzave. Ukoliko se to ne dozvoli kao mogucnost kompanija bi mogla da i dalje obavlja delatnost i pored toga sto su se stekli uslovi za stecaj. zbog svega toga Savet EU doneo je naredbu sa kojom se resavaju pitanja potencijalnog sukoba zakona. Naredba se primenjuje u postupcima stecaja u kojima dolazi do imenovanja likvidatora i delimicnog ili potpunog gasenja duznickog preduzeca. Naredba resava sukob zakona koji se pojavljuje u eventualnom stecajnom postupku. Do sukoba zakona dolazi uvek kada se postupak pokrece pred drugom drzavom a ne onom u kojoj se nalazi registrovano sediste cduznika. Kao merodavno pravo primenjuje se pravo drzave kojoj pripada organ koji sprovodi stecajan postupak. Posebne kolizione norme predvidjene su za odredjene vrste pravnih poslova. Za ugovore koji se odnose na nepokretnosti, primenjivace se pravo koje vazi u mestu nalazenja nepokretnosti.69.SMERNICA O PUBLICITETU Ovo je prva smernica doneta u oblasti pravila o poslovanju subjekata. Usmerena je na zastitu ugovornih partnera jednog drustva putem utvrdjivanja obaveze objavljivanja odredjenih informacija o drustvu. Smernica se odnosi na drustvo kapitala kod kojih clan drustva nije licno odgovoran za obaveze drustva. Osnovni zahtevi smernice jeste «publicitet» pri cemu treba razlikovati sredstva publiciteta, predmet publiciteta i dejstvo publiciteta. Sredstva publiciteta. Smernica uvodi obavezu svih drzava da ustanove registar koji moze biti i trgovacki ili registar drustva u koji se vrsi upis drustva i polaganje dokumenata. Osnovna dva nacina ostvarivanja publiciteta jesu upis nastanka, promene i deponovanje odgovarajuce dokumentacije.Ove promene moraju biti objevljene u sluzbenom glasniku. Predmet publiciteta. Podaci za koje drzave Zajednice moraju da obezbede sl.mere su:1. Osnivacki akt i statut 2. Lica ovlascena za zastupanje i predstavljanje, odnosno upravljanje drustvom 3. Podatke o osnivackom kapitalu drustva 4. Iskazivanje poslovnih rezultata 5. Promena sedista drustva 6. Prestanak drustva7. Donosenje sudske odluke o nistavnosti osnivanja 8. Imenovanje likvidacionog upravnika 9. Zakljucivanje postupka likvidacije Dejstvo publiciteta. Svrha objavljivanja podataka prilikom svake promene znacajnih podataka jeste da se svakom zinteresovanom licu omoguci uvid u ove podatke.70.SMERNICA O KAPITALU Podrucje primene.Smernica o kapitalu vazi samo za akcionarska drustva. Akcionarskim drustvima smatraju se ona za koja vazi princip da su udeli pojedinih clanova drustva slobodno prenosivi na druga lica na trzistu kapitala.Ciljevi Smernice. Zelelo se da se postigne uskladjivanje regulative drzava clanica u pogledu propisa o osnivanju akcionarskih drustva i obaveze ocuvanja osnovnog kapitala.Posto akcionari nisu licno odgovorni za obaveze ovih drustva, propisi predvidjaju obavezu ocuvanja minimalnog kapitala koji treba da predstavlja garanciju poveriocima u pogledu mogucnosti naplate. Osim zastite poverilaca, Smernica sadrzi i odredjene odredbe o zastiti samih akcionara. To su odredbe o ulozi akocionara u donosenju odluka o kapitalu drustva, informisanju akcionara, uvodjenje pravila u slucaju povecanja osnovnog kapitala i garantovanju principa ravnopravnosti akcionara. U skladu s Smernicom o publicitetu postoji i obaveza objavljivanja ovakvih promena.71.SMERNICA O FUZIJI AKCIONARSKIH DRUSTAVA Ova smernica je doneta sa ciljem da u slucaju fuzije akcionarskih drustva obezbedi zastitu poverilaca ovih drustva, ali i samih akcionara. Smernica uredjuje samo slucajeve fuzije akcionarskih drustva unutar granica jedne drzave, dok fuziju drustva koja pripadaju razlicitim drzavama uredjuje tkz. deseta smernica koja jos uvek ceka na usvajanje. Smernica razlikuje dva osnovna slucaj fuzije- pripajanje postojeceg akcionarskog drustva i osnivanje novog akcionarskog drustva. Pod pripajanjem se podrazumevaju slucajevi prenosa imovine jednog akcionarskog drustva na neko drugo akcionarsko drustvo, pri cemu se akcionarska drustva cija se imovina prenosi na drugo drustvo garantuje izdavanje novih akcija od strane akcionara. To znaci da pre momenta pripajanja postoje i akcionarsko drustvo koje prestaje sa postojanjem usled pripajanja i akcionarsko drustvo kome se ovo drustvo pripaja. Ova pravna posledica zahteva odredjene mere zastite akcionara pripojenog drustva. Pod osnivanjem novog drustva podrazumevaju se svi slucajevi u kojima dva ili vise postojecih drustva prestaju da postoje a da nad njima nije sproveden postupak likvidacije. Akcionari drustva koja su prestala da postoje postaju akcionari novog drustva, a takodje u odnosu na novo drustvo imaju i obavezu uplate akcije. Smernica osim ova dva slucaja fuzije predvidja i uredjuje i fuziju u holdingu. O holdingu se govori kada se drustvo kceri pripaja drustvu majci koje ima 90% i vise akcija u drustvu kceri. Ovaj procenat moze ici i do 100% akcija. Ako drustvu majci pripadne svih 100% akcija, nema potere za zastitom akcionara jer je jedini akcionar samo drustvo majka. Fuzija ima posledicu prestanka drustva sto znaci ne samo pogorsanje polozaja akcionara drustva koje prestaje da postoji, vec i njihovih poverilaca. Smernica predvidja sredstva zastite akcionara i poverilaca. Pre svega akcionaru se garantuje pravo na punu informaciju o fuziji drustva. Poverioci bivseg akcionarskog drustva dobijaju novog duznika – drustvo s kojim je izvrsena fuzija, a naplata njegovog duga obezbedjuje zalozno pravo.72.SMERNICA O PODELI AKCIONARSKIH DRUSTVA Ova Smernica ima za cilj da obezbedi zastitu akcionara i poverilaca akcionarskog drustva koje prestaje da postoji. Ona to obezbedjuje pedvidjenjem i uredjenjem minimalnih pravila zastite koja moraju biti ugradjena u nacionalno pravo. Sam pojam podele podrazumeva prenos celokupne imovine na dva ili vise

17

razlicitih drustva. Ako se imovina prenosi na jedno drustvo onda je rec o fuziji. Ralikuju se dva modela podele: podelu preuzimanjem i podelu osnivanjem novih drustva. Podela preuzimanjem postoji u slucaju kada jedno akcionarsko drustvo svoju celokupnu imovinu prenosi na dva ili vise postojecih drustva. Ova drustva nisu postojala ranije tako da se prenosom imovine vrsi njihovo osnivanje. Neophodno je razgraniciti koji deo prelazi na koje od ovih drustva, sto se cini planom podele. Prilikom prenosa imovine bivseg akcionarskog drustva gase se i prava akcionara po osnovu ranijih akcija u odnosu na drustvo koje prestaje. Ovaj postupak desava se bez sprovodjenja postupka likvidacije i bez rasoravljanja njegovih imovinskih odnosa sa trecim licima. Poseban slucaj podele akc.dru.je otcepljenje. O ocepljenju se govori onda kada dolazi do podele imovine akcionarskog drustva i podele akcija i akcionara, ali ne dolazi do prestanka postojeceg akcionarskog drustva. Samo jedan deo imovine se odvaja i prikljucuje nekom drugom drustvu, dok akcionarsko drustvo iz koga je izvrseno izdvajanje ne prestaje da postoji.73.SMERNICA O JEDNOCLANIM DRUSTVIMA Ova smernica odnosi se na drustva s ogranicenom odgovornoscu. Doneta je s ciljem da dopusti mogucnost osnivanja jednoclanih drustva u zemljama u kojima ovakva mogucnost nije bila predvidjena. Ova Smernica moze da se odnosi i na akcionarska drusva ako su osnovana kao jednoclano drustvo. Smernica obavezuje sve drzave clanice da dopuste postojanje jednoclanih drustva s ogranicenom odgovornoscu. Smatra se da postoji mogucnost zloupotreba u slucajevima kada jedno lice se pojavljuje kao osnivac vise jednoclanih drustva. U ovakvim slucajevima drzava ima pravo da propise mere koje sprecavaju zloupotrebe. Mere su pre svega u cilju zastite poverilaca jednoclanog drustva. Smernicom o publicitetu postoji obaveza objavljivanja promene koja znaci da je celokupan kapital jednog drustva presao u ruke jednog lica. U jednoclanom drustvo, funkcije skupstine drustva vrsi samo jedno lice. Da bi se obezbedio uvid u odluke koje osnivac donosi, Smernica predvidja obaveznu pismenu formu odluka. Zahtev pismene forme je ispunjen bilo da je odluka uneta u zapisnik, bilo da je izradjena kao poseban akt. Potreba za odredjenim merama zastite pojavljuje se i u slucajevima zakljucenja ugovora izmedju clana jednoclanog drustva i samog drustva. Ovo moze daabude veoma nepovoljno za poverioce drustva, jer se njim tako smanjuje imovina drustva i smanjuje verovatnoca naplate potrazivanja u slucaju eventualnog stecaja ili likvidacije.74.SMERNICA O FILIJALAMA, OGRANCIMA ILI ZAVISNIM PREDUZECIMA Ova smernica je u direknoj vezi sa smerinicom o publicitetu i smernicom o bilansima. Proizilazi iz opste slobode o pravu na izbor sedista. Ova smernica ima dvostruki cilj: da drustvima koja nameravaju da osnuju filijalu u drugoj drzavi olaksa formalnost utoliko sto ce one biti istovetne kao i u domacoj drzavi, drugo, treba zastiti lica koa stupaju u ugovorne odnose sa stranim drustvom preko filijale. Smisao smernice jeste da postigne ujednacavanje pravne regulative drzava clanica, tako da drustvo koje zeli da osnuje filijalu moze da racuna s istim uslovima osnivanja kao i u svojoj zemlji. Smernica se primenjuje u slucajevima kada jedno drustvo koje pripada drzavi clanici EZ zeli da na teritoriji druge drzave clanice osnuje filijalu. Smatra se da filijala nema sopstvenu poslovnu sposobnost, ali mora biti organizovana tako da je njeno postojanje usmereno na trajno obavljanje poslova. Svaka drzava clanica je duzna da uspostavi odgovarajuci registar filijala i da u njemu budu sadrzani podaci na koje Smernica upucuje. Od podataka koji se smatraju obaveznim Smernica predvidja sledece: 1.naziv filijale, 2. delatnost filijale, 3. oznacenje registra u kome je upisano drustvo, 4. firmu i oblik drustva koje je osnivac i firmu filijale, 5. ovlascenja, ogranicenja lica koje zastupa filijalu, 6. podatke o prestanku drustva, 7. ulozi i obaveza prilaganja godisnjeg obracuna, 8. ukidanje filijale.75.STANDARDI (POJAM, CILJEVI I ISTORIJAT) Pojam standarda se odredjuje kao tehnicka specifikacija, odnosno drugi javno dostupan dokument koji je sacinjen na osnovu zajednickog rada svih zainteresovanih struktura i na osnovu njihovog konsenzusa. On se oslanja na drustvene rezultate nauke, tehnike i iskustva, i prihvacen je od strane kvalifikovanog tela na nacionalnom, regionalnom i medjunarodnom planu. Karakteristike standarda su: radi se o normama koje su ustanovljene od neke kvalifikovane organizacije; u formi dokumenta dostupan je javnosti; postoji saglasnost odredjenih struktura; primena u praksi se ponavlja; primena nije obavezna. Smisao standarda jeste da obezbedi postojanje odredjenih svojstva proizvoda kao sto su: pogodnost za upotrebu u odredjene svrhe, odredjeni kvalitet ili kolicinu, bezbednost u rukovanju. Ciljevi standarda su sledeci: poboljsanje kvaliteta proizvoda. postupaka i usluga; poboljsanje kvaliteta zivljenja, bezbednosti, zastita zdravlja i zivotne sredine; bolje iskoriscenje radne snage, materjala i energije; poboljsanje jasnoce komunikacije izmedju raznih interesnih grupa; poboljsanje medjunarodne trgovine; poboljsanje efikasnosti industrije uklanjanjem nepotrebnih razlicitosti. Standardi se u Evropi pojavljuju tek od pre stotinak godina. Standardi se u pocetku pojavljuju i razvijaju kao nacionalni standardi. Razvoj evropskih standarda tako pociva na nacionalnim organizacijama koje tu funkcionisu vrse s razlicitim statusom. Mogu se razlikovati dve vrste ovih organizacija: jedne koje su iskljucivo privatne organizacije i druge kojesu privatne po svom nastanku, ali im je drzava priznala pravo na vrsenje javnih funkcija.76.SAVREMENE EVROPSKE ORG. ZA STANDARDIZACIJU Evropski komitet za standardizaciju –CEN predstavlja medjunarodno udruzenje, naucnotehnickog karaktera. Postoje dve vrste clanova u CEN-u: redovni i pridruzeni. Redovni clanovi su nacionalne organizacije za standardizaciju, a pridruzeni su razne druge organizacije i udruzenja koja imaju pravo ucesca u radu. CEN ima dva osnovna organa upravljanja: generalnu skupstinu upravni odbor. Evropski komitet za elektrotehnicke standarde –CENELEC predstavlja medjunarodno udruzenje. Delatnost CENELEC-a obuhvata sledece oblasti:1. bezbednost niskonaponskih uredjaja, 2. karakteristike elektricnih masina i opreme, 3. oblasti informacione tehnike i telekomunikacije. CENELEC ima generalnu skupstinu i upravni odbor. Evropski institut za telekomunikacije -ETSI je osnovan zbog potreba obezbedjivanja uslova za nesmetani razvoj mreza, industrije i novih tehnologija radi cega je bilo neophodno obezbediti tehnicko ujednacavanje. Zadatak ETSI sastoji se u tome da izradi standarde koji bi omogucili intergrisanu telekomunikacionu

18

infrastrukturu. Od organa ETSI ima generaalnu skupstinu kao najvisi organ, zatim ima i tehnicku skupstinu, tehnicke komitete, direktora i sekretarijat.77.POSTUPAK USVAJANJA EVROPSKIH STANDARDA Ovaj postupak tece u tri glavne faze. Prava faza jeste faza izrade programa, druga definisanje standarda i trece njegovo stupanje na snagu. Izrada programa. Postupak usvajanja zapocinje predlogom za njegovim usvajanjem koji moze doci od cetri vrste subjekata: 1. nacionalnih instituta za standardizaciju, 2. organa EU, 3. evropskih specijalizovanih institucija za standardizaciju, 4.evropskih organizacija rada. Predlog se upucuje sekretarijatu CEN – a. Ukoliko bude prihvacen potrebnom vecinom, predlog se dostavlja tehnickom birou koji se takodje izjasnjava o opravdanosti uvodjenja takvog standarda. Ako se svi subjekti sloze s predlogom, generalni sekretarijat izradjuje plan i program izrade standarda koji obuhvata i troskove njegove izrade. Ukoliko bude prihvacen od strane CEN-a, Komisije EZ i Sekretarijata organizacije EFTA, zakljucuje se ugovor o izradi predlozenog standarda. Ugovor se dostavlja tehnickom birou CEN-a koji moze da postupi na tri nacina: 1.da konstatuje da vec postoji takav medjunarodni standard, i predlozi njegovo prihvatanje kao evropskog standarda, 2. da utvrdi da je ISO vec definisala takav standard, i predlozi njegovo prihvatanje kao evropskog standarda, 3. da pristupi izradi standard Da bi jedan stadard bio usvojen potrebno je da budu ispunjeni uslovi:1. da je za predlog glasala vecina od ukupnog broja clanica, 2. da je najmanje 25 glasova bilo za usvajanje, 3. da protiv nije glasalo vise od tri clanice, 4. da je manje od 22 glasova bilo protiv Ukoliko standard bude usvojen to obavezuje i zemlje koje nisu glasale za, da prihvate njihovu primenu.78.SAGLASNOST SA STANDARDIMA Smisao postojanja standarda jeste da osim uskladjivanja karakteristika proizvoda i usluga i povecanja stepena bezbednosti u samoj proizvodnji bude garancija kvaliteta, sto posebno interesuje potrosace. Iako posle ustanovljenja oni najcesce nisu obavezni u primeni, postoji obaveza obezbedjenja ovakvih svojstva ako su proizvodi na odgovarajuci nacin oznaceni da imaju karakteristike odredjenog standarda.Pojam korisnika ovde ne podrazumeva samo krajnje potrosace proizvoda, vec razlicite kategorije lica koja se pojavljuju u ulozi korisnika standarda. Odgovarajuci certifikat o postovanju standarda redovno podrazumeva i vecu cenu proizvoda, i obrnuto – organizacije koje ne postuju propisane standarde prinudjene su da snize cene svojih proizvoda i usluga kako bi ih ucinili konkurentnim.Postoji nekoliko nacina za odredjivanje da proizvod ili usluga zadovoljava predvidjene standarde. Prvi i najjednostavniji nacin jeste deklaracija proizvodjaca da njegov proizvod zadovoljavaa odredjeni standard. Za veliki broj proizvodapredvidjeni su i drugaciji nacini prover. Nekada se zahtevaju laboratorijske provere i njihovo strucno misljenje ili izdavanje certifikata.79.PATENT Konvencija odredjuje koji pronalasci mogu biti predmet zastite patentom, predvidjajuci da se patentom stiti pronalazak koji je primenjiv u industrijskoj proizvodnji, koji je nov i koji ima odredjeni stepen kreativnosti. Pronalazak je nov ukoliko nije obuhvacen postojecem stanjem nauke. Konvencija predvidja da se nece smatrati pronalaskom: 1. istrazivanja, naucne teorije i matematicke metode, 2. umetnicke kreacije, 3. nacrti, planovi kao ni kompijuterski programi, 4. prezentacija informacija. Pronalazak se smatra inventivnim ako nije uobicajno da strucnjak koji poznaje dostignuca te nauke ostvari takav pronalazak. Podnosilac patentne prijave moze biti bilo koje lice, fizicko ili pravno i to samostalno ili sa jos nekim licem. Ne postavljaju se nikakvi uslovi pripadnosti odredjenoj drzavi. Evropski patent registruje se kod Evropskog zavoda za patente. Medjutim ne iskljucuje se postojanje nacionalnih patenta, tako da se patent moze registrovati i u nacionalnim okvirima tj. sa vaznoscu samo za jednu drzavu, pod razlicitim uslovima i sa razlicitim pravnim dejstvima. Patent registrovan kod Evropskog zavoda za patente uziva zastitu na teritoriji svih drzava potpisnica Konvecnije. Upravo ovaj postupak registracije smatra se jednim od temeljnih nedostataka postojeceg sistema zastite patenta u EU. Prilikom registracije patenta postoji mogucnost pobijanja tj. mogucnost da lice koje smatra da polaze pravo na patent pre odredjenog lica ima mogucnost da odgovarajucim pravnim sredstvima pobija upis kod nadleznog organa.80.TRGOVACKI ZIG Trgovacki zig predstavlja pravo kojim se stiti znak upotrebljen u prometu robe ili usluga. Ovaj pojam se na isti nacin odredjuje i u drugim zemljama EU. Razlike postoje u nacinu sticanja prava, njegovog trajanja i njegove sadrzine. Postojanje ovih razlika uticalo je na donosenje akata s ciljem uskladjivanja regulative u zemljama clanicama EZ. Sam znak moze da se sastoji od crteza, reci, slova, brojeva ali i od pakovanja, pod uslovom da se ovi znaci distiktivni tj. da omogucuju razlikovanje u odnosu na druga preduzeca. Smernica predvidja da se ne mogu registrovati sledeci znaci: 1. koji nisu dovoljno distiktivni, 2. ciji je smisao iskljucivo da oznace vrstu, kvalitet, kolicinu, vrednost, poreklo, 3. koji simbolizuju prirodan izgled proizvoda, 4. koji su protivni javnom poretku, 5. koji bi svojim izgledom mogli da prevare korisnike, 6. koji nije dozvolio nadlezni organ, 7. ako je njegova upotreba zabranjena u odredjenoj drzavi.Prava koja se vezuju za zig su apsolutna pravatj. prava koja titulara ovlascuju na iskljucivo koriscenje ziga za oznacavanje svojih proizvoda ili uslugaa.Titular je ovlascen da se suprotstavi svakom licu koje bi bez ovlascenja otpocelo da koristi njegov zig.Smernica ne predvidja obavezu registacije ziga.81.AUTORSKA PRAVA -jesu prava kojima se stite intelektualne tvorevine u oblasti umetnosti, knjizevnosti i nauke. Predmet zastite su autorska dela. Pod autorskim delom podrazumeva se tvorevina iz oblasti knjizevnosti, nauke, umetnosti. Uslov je da je tvorevina izrazena u nekoj opsteprihvacenoj formi. Od svih navedenih oblika stvaralastva predmet razmatranja bice samo zastita kompijuterskih programa. Uslov za zasitu kompijuterskih programa jeste da je program originalna intelektualna kreacija jednog ili vise lica. Autorsko pravo na kompijuterskom programu pripada licu koje je stvorilo program. Ako je program stvoren u okviru radnog odnosa , onda autorska prava pripadaju poslodavcu. Radnje koje su zabranjene u odnosu na kompijuterske programe su: reprodukcije komijuterskog programa, u celini ili delimicno, preuzimanje, kopiranje i rad s programom; prenos, prilagodjavanje ili izmene programa, bilo kakav oblik javne distribucije ukljucujuci i prodaju programa. Lice kojem pripada autorsko pravo na kompijuterskom programu ovlasceno je da se suprotstavi svim navedenim radnjama, i da u slucaju povrede

19

svog autorskog prava zahteva da sud nalozi tom licu da sa njima prestane, kao i da nadoknadi svu stetu, odnosno dobit koju je trece lice ostvarilo nedozvoljenim radnjama.Autorsko pravo u odnosu na program traje za zivota autora i 50 godina posle njegove smrti. Ako je program sacinio nepoznat autor, autorska prava pripadaju licu po cijoj narudzbini program izradjen, rok zastite traje 50 godina.82.DIZAJN U pravu DZSCG izraz dizajn nije u siroj upotrebi. Uobicajno je da se ovo pravo naziva uzorak ili model. Model je pravo kojim se stiti novi spoljni oblik odredjenog industrijskog ili zanatskog proizvoda. Rec je o telu koje ima nov spoljni oblik. Uzorak je pravo kojim se stiti nova slika ili crtez koji moze da se prenese na odredjeni industrijski ili zanatski proizvod. U pravu EU ova razlika se ne cini, tako da pod izrazom dizajn obuhvata izgled proizvoda, bez obzira da li se radi o njegovom dvodimenzijanom ili trodimenzijalnom obliku.Smernica predvidja uslove za registraciju dizajna tako sto postavlja dva zahteva: 1. da se radi o novosti, 2. da je proizvod zbod odredjenih svojstva osobit. Pravo na dizaj stice se registracijom i traje 5 godina, po isteku ovog roka pravo na dizajn moze se produziti, ali najvise do ukupnog roka od 25 godina. Pravo na dizajn daje svom titularu sledeca ovlascenja: 1. pravo na iskljucivu upotrebu tog dizajna u proizvodnji, 2. pravo da se suprotstavi trecim licima u slucaju neovlascene upotrebe. Titular nece moci dase suprotstavi radnjama koje su navedene: 1. ako su te radnje u nekomercijalne svrhe, 2. ako su ucinjene u svrhu eksperimenta, 3. reprodukcija koja je ucinjena u nastavne svrhe.83.ZABRANA STVARANJA KARTELA Ovom zabranom obuhvaceni su ugovori izmedju kompanija, sto moze uticati na trgovinu izmedju drzava clanica EZ, sto ima za rezultat sprecavanje, ogranicenje ili iskljucenje konkurencije na trzistu EZ. Radi se o efektima kao sto su: 1. direktno ili indirektno ogranicavanje uslova prodaje, 2. ogranicenje ili kontrola proizvodnje, trzista ili investicija, 3. podela trzista ili izvora snabdevanja, 4. primena razlicitih uslova na istovrsne poslove s trecim licima, 5. ugovaranje unosenja u ugovore odredbi koje nisu uobicajnoj praksi u vezi s ugovorom koji se zakljucuje. Kada je rec o zakljucenju ugovora izmedju kompanija, forma i vrsta ugovora nisu od znacaja. Ne mora se raditi uvek o ugovorima u pismenoj formi. Pod udar dolaze i ugovori u usmenoj formi tkz. dzentlmenski sporazumi. Ne moraju svi ugovori kojima se ogranicavaju cene ili ugovaraju druge radnje imati za cilj stvaranje monopola, vec mogu imati i neke druge ciljeve ( ujednicavanje kvaliteta i cena usluga, saradnju, podelu pada). Zbod toga Ugovor o osnivanju EZ iskljucuje primenu zabrane zakljucivanja ugovora kod kojih su ispunjeni navedeni uslovi, jer imaju za cij poboljsanje proizvodnje ili prodaje robe, sve dok takve mere idu u korist potrosaca i nisu usmerene na nanosenje stete drugim kompanijama.84.ZLOUPOTEBA DOMINANTNOG POLOZAJA Jedna kompanija moze imati monopolski ili dominantan polozaj koji moze da bude predmet zloupotrebe. Smatra se da monopolski polozaj ima subjekat koji na odredjenom trzistu nema konkurenciju, dok dominantan polozaj ima onaj subjekat koji na odredjenom trzistu nema znatniju konkurenciju. Dominantan polozaj je predmet sankcionisanja samo ako se zloupotrebljava. Tipicni slucajevi zloupotrebe su: 1. nametanje nepostenih uslova kupovine, 2. ogranicenje proizvodnje, 3. primena nejednakih uslova prema razlicitim ugovaracima s ciljem stavljanja u neravnopravan polozaj, 4. nametanje prilikom zakljucenja ugovora obaveza koje se uobicajno ne povezuju sa zakljucenjem takvog tipa ugovora. U slucaju zloupotrebe dominantnog polozaja, Komisija ima ovlascenja kao i u slucaju postojanja monopolskih ugovora. Komisija je ovlasena da ispituje slucajeve zloupotrebe dominantnog polozaja po sopstvenoj inicijativi ili po prijavi lica koje za to ima pravni interes. Komisija je ovlasena da preduzme odgopvarajuce mere i da odredjenoj kompaniji izrekne opomenu, odnosno kaznu po istim principima kao i u slucaju monopolskih ugovora. 85.POMOC DRZAVE delimicno je uredjena samim Ugovorom o osnivanju EZ. Ugovor predvidja nacelno zabranu pomoci drzava clanica u bilo kom obliku, bez obzira nastepen opasnosti koji usled takve pomoci postoji za ostvarivanje principa slobodne konkurencije. Zabrana se odnosi samo na drzave clanice ali i ne na EZ, odnosno njene organe.Ugovor o osnivanju EZ predvidja i dve vrste izuzetaka. Prvo, pomoc ce uvek biti dopustena u sledecim slucajevima: 1. kada pomoc ima socijalni katakter, 2. pomoc koja se dodeljuje radi otklanjanja posedica prouzrokovanja stete usled prirodne katastrofe, 3. pomoc koja se dodeljuje odredjenim delovima Nemacke nastalih njenom podelom. U drugu grupu slucajeva spadaju: 1. pomoc koja se dodeljuje delovima drzave s izuzetno niskim zivotnim standardom, 2. pomoc radi podsticaja izgradnje objekata od zajednickog evropskog interesa, 3. pomoc koja se dodeljuje radi podsticaja odredjenih privrednih aktivnosti, 4. pomoc namenjena ocuvanju naseledjenih kulturnih dobara.86.DRZAVNA I JAVNA PREDUZECAOvakva preduzeca redovno se osnivaju u oblastima u kojima drzava ima poseban interes za obavljanje odredjenih delatnosti. Ovakvim preduzecima se obezbedjuje i poseban status na trzistu koji najcesce znaci pravo na ekskluzivno vrsenje odredjene delatnosti, ali i druge mere kao sto su obezbedjenje dodatnih sredstava u slucaju loseg poslovanja. Ugovor o snivanju predvidja dva principa: 1. izjednacavanje javnih preduzeca s ostalim subjektima na trzistu, 2. ogranicenog vazenja principa izjednacenja Smernica predvidja nekoliko osnovnih obaveza drzava clanica. Prvo, javni fondovi iz kojih se finanasira zadovoljenje javnih potreba, drugo, javni fondovi moraju biti dostupni javnim vlastima preko javnih preduzeca, trece, javni fondovi mogu biti korisceni samo za svrhe za koje su osnovani. Pod javnim vlastima se podrazumevaju organi vlasti drzavnog, regionalnog ili lokalnog znacaja, a pod javnim preduzecima sva preduzeca na koja javne vlasti imaju odlucujuci uticaj.87.POJAM I NACIN OSTVARIVANJA KONCENTRACIJE Naredba definise pojam fuzije (koncentracije) kompanija, predvidjajuci da ovaj pojam obuhvata: 1. fuziju dva ili vise predhodno samostalnih preduzeca, 2. sticanje kontrole od strane lica koje vec ima pod kontrolom jednu ili vise kompanija. Moguce je ostvariti koncentraciju i u slucaju zakljucenja ugovora tipa joint venture. U prvom slucaju rec je o klasicnom obliku fuzije, a drugom slucaju se radi o slucajevima ostvarivanja kontrole nad drugim kompanijama ali od strane samo jednog lica. Kontrola se moze steci kupovinom akcija ili na drugi nacin. Za

20

koncentracije koje ne ispunjavaju odredjene uslove ne postoji obaveza prijavljivanja Komisiji niti takve koncentracije podlezu preispitivanju od strane organa Zajednice. Kriterijumi nisu tacno odredjeni, tako da ostavljaju odredjenu slobodu organu koji odlucuje da li su oni zadovoljeni ili nisu: Sloboda konkurencije. Da li je konkurencija dopustena cenice se i njen uticaj na jedinstvenom trzistu. Koncentracija koja bi narusavala postojecu ili buducu konkurenciju bila bi nedopustena Znacaj kompanija. Vodice se racuna o njihovoj ekonomskoj i finansijskoj moci, mogucnostima za snabdevanje potrosaca, tehnickom i ekonomskom napredku i njihovom znacaju iz ugla potrosaca. Dominantna pozicija. Samo koncentracije kojima se ne stvara ili jaca dominantna pozicija za zajednickom trzistu su dopustene.88.NADLEZNOST I POSTUPAK OCENE DOPUSTENOSTI KNOCENTRACIJE Naredba propisuje obavezu prijavljivanja svake koncentracije koja je od znacaja za Zajednicu. Prijava se podnosi Komisiji, rok za prijavljivanje iznosi nedelju dana. Ako je rec o fuziji kompanija, obaveza prijavljivanja odnosi se na sve subjekte koji ucestvuju u tom odnosu. U ostalim slucajevima, obaveza prijavljivanja odnosi se samo na lice koje stice kontrolu nad dvema ili vise kompanija. Po prijemu kompanije, Komisija ispituje da li je koncentracija u skladu s pravom Zajednice. Komisija moze da utvrdi i odredjena ogranicenja. Podnosilac prijave duzan je da saceka odluku Komisije o dozvoljenosti koncentracije. Koncenracija bez odluke Komisije o njenoj dopustenosti nije pravno valjana i ne proizvodi nikakava pravna dejstva. Saglasnost moze biti data izricito i pricutno. Naredba ustanovljuje rok od jednog meseca u kome je Komisija duzna da odluci o podnetoj prijavi. Odluka Komisije moze da se pobija pred Evropskim sudom pravde. Ukoliko bi Sud doneo odluku o ponistenju odluke Komisije, rok za donosenje nove odluke pocinje od dana donosenja odluke suda.89.MONOPOL NA OSNOVU VERTIKALNIH UGOVORA Ovi ugovori su predmet uredjenja samo iz ugla propisa o antimonopolskom pravu, dok se prava i obaveze ugovaraca, koje nastaju kao dejstvo njihovog zakljucenja, ne uredjuju pravom zajednice. Tako se i ugovor o prodaji s njegovim modifikacijama razmatra u okviru poglavlja o antikartelnom pravu, a ne u okviru obligacionog prava zbog toga sto sam ugovor o prodaji nije uredjen pravom Zajednice. Stupanjem na snagu naredbe o vertikalnim ugovorima prestale su da vaze naredbe koje su se odnosile na ugovore o ekskluzivnoj prodaji robe. kao i na ugovore o fransizingu.90.ZASTITA POTROSACA Pod pojmom zastite potrosaca podrazumeva se zastita potrosaca pravnim sredstvima koja su specijalno ustanovljena radi njihove zastite. Pod pojmom potrosaca u uzem smislu podrazumeva se lice koje stice odredjene stvari ili koristi usluge, a ne za dalju prodaju .U sirem smislu, pod pojmom potrosac odrazumeva se privredni subjekat koji i stvara i trosi odredjena privredna dobra a cije radnje su u direktnom odnosu prema zadovoljenju pojedinacnih potreba. U pravu Evropske unije pod potrosacem se podrazumeva samo krajnji potrosac. Ciljevi zastite potrosaca jesu: obezbedjenje sigurnosti i zastite zdravlja potrosaca, zastite od prevare i neopravdanog podizanja cena, kao i omogucavanje optimalnog izbora putem potpune potrosacke informacije. Uglavnom je rec o merama kao sto su : ogranicenje autonomije volje ugovareaca utvrdjivanjem posebnih obaveza pruzanja informacija, predvidjanjem obavezne sadrzine ugovora, uvodjenjem kontrole opstih uslova poslovanja, pprepisivanje obaveze dobijanja dozvole za rad na odredjenom trzistu.91.POJAM I KARAKTERISTIKE RADNOG PRAVA Radno pravo se odredjuje kao pravo zavisnih zaposlenih lica, koje predstavlja skup pravnih normi kojima se uredjuju odnosi izmedju poslodavaca i radnika. Ovo pravo je izvorno nacionalno pravo. Njegove karakteristike ogledaju se u intervenciji drzave s ciljem zastite radnika, predvidjanjem odgovarajucih zabrana, ogranicenja ili drugih mera da se radnicima obezbedi odgovarajuca zastita. U ovoj grani prava pojavljuju se i kolektivno istupanje, kolektivne radnje i kolektivno ugovaranje. Za njih je karakteristicno da se u ovim odnosima ne pojavljuju radnici individualno u odnosu na poslodavca,vec kao kolektiv. Iz ugla prava EZ interesi zastite radnika nisu prilikom osnivanja Zajednice oznaceni kao primarni ciljevi. Posto Evropska zajednica nije osnovana kao socijalna zajednica, te ciljevi njenog osnivanja su mnogog blize ciljevima kompanije nego radnika. Iako Zajednica nije osnovana sa socijalnim motivima postoje odredbe koje se odnose na prava radnika, tako da se odredjena prava radnika garantuju vec primarnim pravom Zajednice.92.OSNOVNA PRAVA RADNIKA Pravo na zaposljavanje i na koriscenje prava iz radnog odnosa. Samim ugovorom predvidjena je zabrana diskriminacije po osnovu pripadnosti odredjenoj drazavi. Smatra se dozvoljenim uslovljavanje zaposlenja znanjem jezika, ali samo ako to zahteva priroda posla. Zabrana diskriminacije odnosi se ne samo na momenat zasnivanja radnog odonsa, vec i na vreme njegovog trajanja. Nema znacaja sektor zaposljavanja tj. da li se radni odnos zasniva u privatnom ili javnom sektoru. Izuzetak je zaposljavanje u drzavnim organima tj. javnoj upravi, kada se predvidja ogranicenje u odnosu na strane drzavljane.Stranim radnicima garantuje se pravo na udruzivanje, sto se posebno odnosi na sindikat. Radnici imaju pravo da biraju i da budu izabrani za odgovarajuce organe u sindikatimaa. Odredjenom krugu srodnika priznaju se odredjena prava po osnovu same cinjenice da se nalaze u odredjenom stepenu srodstva sa radnikom koji je zasnovao radni odnos na teritoriji druge drzave. Rec je o bracnom drugu i potomcima koji nisu stariji od 21 godine, ili su stariji od 21 godine ali postoji obaveza radnika da ih izdrzava. Ovim licima priznaje se pravo na nastanjenje u drzavi u kojoj je zaposlen radnik, priznaje im se pravo na skolovanje i zaposljavanje kao i pravo na stan. Kod prava na studiranje ne smeju se postavljati posebni uslovi za upis dece stranih drzavljana, ovo izjednacavanje odnosi se i na mogucnost dobijanja stipendije. Radi uspesnog ostvarivanja prava na zaposljavanje, neophodno je obezbediti jos jedno uskladjivanje da bi ova prava mogla da se koriste. Rec je o izjednacavanju kvalifikacija tj. o priznavanju diploma, svedocanstva i drugih kvalifikacija na teritorijama drzava clanica. Izmedju ostalog utvrdjena je obaveza uspostavljanja jedinstvenog rezima zanimanja, odnosno kvalifikacija koji bi trebalo da bude kompatibilan s nacionalnim sistemima, tako da omogucava prevodjenje nacionalnih kvalifikacija na evropske. Smernicom Saveta uredjeno je priznavanje diploma visokog obrazovanja u trajanju od najmanje tri godine i uredjena je na opsti nacin

21

materija priznanja, pod uslovom da je obrazovanje trajalo najmanje tri godine. Ne sprovodi se nikakav postupak nostrifikacije dipolma, vec se stranoj diplomi pridaje ista vaznost kao i domacoj.93.KOLEKTIVNO RADNO PRAVO Dok ugovori dejstvuju samo izmedju ugovaraca koji su ih zakljucili, kolektivni ugovori dejstvuju i u odnosu na lica koja nisu ucestvovala u njihovom zakljucenju. Kolektivni ugovori zakljucuju se izmedju predstavnika poslodavaca i predstavnika radknika tj. sindikata, s ciljem da urede odredjenu oblast odnosa koji su vezani za rad i radni odnos radnika kod poslodavaca. Kolektivni ugovori najcesce se odnose na sledece oblasti odnosa: pravo udruzivanja, utvrdjivanje tarife zarada, nacin resavanja nesporazuma, pravo na ucesce u upravljanju kompanijom. Odredbe u kolektivnim ugovorima podjednako obavezuju i sve poslodavce i sve radnike Kolektivni ugovori nekada obavezuju sve subjekte, a nekada samo subjekte odredjene privredne grane. Obaveza se podjednako odnosi i na one subjekte koji su se saglasili sa odredbama kao i na one koji su bili protiv prilikom zakljucenja. Ugovorom je Savetu dodeljeno ovlascenje da odlucuje u oblastima: socijalne sigurnosti i socijalne zastite radnika, zastite radnika u slucaju otkaza radnog odnosa, predstavljanju i kolektivnoj zastiti radnika, finansijskoj pomoci u cilju zaposljavanja. Povelja osnovnih socijalnih prava predvidja mogucnost zakljucivanja kolektivnih ugovora na nivou EZ, posebno onih koji se odnose na tarifu zarada. Da bi doslo do zakljucenja kolektivnog ugovora na nivou Zajednice, smatra se da bi trebalo da budu ispunjene bar tri predpostavke. Prvo, da postoje subjekti koji bi bili ucesnici u jednom takvom ugovoru. Drugo, da ti subjekti imaju ovlascenje za zakljucenje jednog takvog ugovora. Trece, da postoje interesi za zakljucenje jednog takvog ugovora.94.SOCIJALNO PRAVO bavi se pravima koja su usmerena ne obezbedjenje socijalne sigurnosti. Ova prava nekada se vezuju za radni odnos, ali se nekada predvidjaju i garantuju nezavisno od postojanja radnog odnosa. Nadleznost organa EZ je ogranicena tj. primenjuju se princip legitimiteta, sto znaci da organi EZ mogu da vrse odredjene funkcije samo u okviru poverenih ovlascenja. Pojam « socijalni propis» je odredjn kao kompromis izmedju tadasnje francuske i nemacke struje. Prema francuskom shvatanju trebalo je ugraditi odredbe o jedinstvenoj socijalnoj politici na nivou Zajednice. Nasuprot tome, nemacko shvatanje zalagalo se za regionalizaciju socijalnih troskova, tj. da se socijalna davanja vrse samo za odredjenu teritoriju a ne na nivou Zajednice. Izgleda da je preovladalo nemacko resenje, ali se kod odredjenih prava nailazi na princip izrazen u francuskom shvatanju (npr. izjednacavanje muskaraca i zena na nivou Zajedice, vazenje diplome na celoj teritoriji Zajednice) Ugovorom iz Maastricht-a menjaju se shvatanja iz oblasi socijalne politike. Putem smernica uredjuju se pitanja kao sto su socijalna sigurnost i socijalna zastita radnika, zastita radnika u slucaju gubitka posla, kolektivno predstavljanje, uslovi zaposljavanja lica iz trecih zemalja, Savet odlucuje iskljucivo konsenzusom. Amsterdamskim ugovorom ovaj nacin glasanja je promenjen tako da Savet u odredjenim oblastima odlucuje kvalifikovanom vecinom.95.ISTORIJAT ODNOSA EVROPSKE UNIJE i DZSCG Stav bivse SFRJ prema Evropskoj zajednici se u odnosu na ostale «socijalisticke» zemlje znacajno razlikovao. Dok su ostale socijalisticke zemlje uglavnom odbijale saradnju sa Evropskom zajednicom, Jugoslavija je relativno brzo posle objkedinjavanja evropskih zajednica u EZ, i formalno priznala postojanje ove medjunarodnje organizacije. Deset godina posle osnivanja sve tri zajednice, Jugoslavija je priznala Evropsku zajednicu kao medjunarodnu organizaciju. Toje bio samo uvod u dobre odnose. Ovaj period se u literaturi naziva « periodom upoznavanja ». Ubrzo je usledio i razvoj ekonomskih odnosa koji je bio zasnovan na tri sporazuma koji se uglavnom oznacavaju kao trgovinski. Prvi trgovinski sporazum zakljucen je 1970. god. Ovim sporazumom uzajamno je priznat status najpovlasenije nacije, tako da je status Jugoslavije bio izjednacen s ostalim zemljama. Prakticno, roba koja je dolazila iz Jugoslavije mogla je da bude uvezena na teritoriju EZ bez placanja carine. Vrlo brzo je zakljucen Drugi trgovinski sporazum na period od 5 godina, ali je precutno produzen za jos dve godine. Najznacajnije karakteristike tog sporazuma su: Harmonizacija trgovine. Ugovorom je konstatovan znacaj buduce harmonizacije trgovine, mada bez preciznog odredjenja medjusobnih obaveza. Prosirenje oblasti saradnje. Ovaj Ugovor je otvorio vrata za saradnju i u drugim oblastima, ali samo u nacelu. Prosirenje nadleznosti mesovite komisije. Mesovitoj komisiji prosirena je nadleznost jer se od nje ocekivalo da istrazi i predlozi nove oblike i nove oblasti saradnje. Treci sporazum se obicno naziva « Sporazum o saradnji ». Kako je vazenje predhodnog trgovinskog sporazuma isteklo, zakljucen je treci sporazum o finansijskoj saradnji na 5 godina. Ovo je bio prvi sporazum te vrste koji je kasnije posluzio kao model za zakljucivanje odgovarajucih ugovora sa bivsim socijalistickim zemljama, a koji su postali poznati pod nazivom «Evropski ugovori».96.PERSPEKTIVE RAZVOJA ODNOSA EU i DZSCG Odnosi izmedju EU i DZSCG u buducnosti ce sigurno zavisiti od politike koju DZSCG bude vodila na medjunarodnom i unutrasnjem planu. Ovi odnosi se mogu posmatrati kretkorocni i dugorocno. Gledano na kratk rok, interes EU u odnosu na DZSCG i region kome ona pripada jeste mir i stabilnost. Dok se mir kao cilj moze uspostaviti i odrzati za relativno kratko vreme, o stabilnosti ce verovatno moci da se govori samo kao o dugorocnom cilju.Na ekonomskom planu, zajednicki interes je ponovno uspostavljanje trgovinskih odnosa izmedju zemalja EU i DZSCG. Interes svih je da ponovo otpocnu da se koriste putevi, pruge, vodeni tokovi i vazdusni kondori za saobracaj preko DZSCG. Zapoceti proces intergracije u Evropi verovatno ce se zavrsiti potpunom ekonomskom intergracijom svih zemalja Evrope. Razlike ce izvesno i dalje ostati, ali ce osnovna ljudska prava i slobode sigurno biti garantovane.U takvom okruzenju DZSCG ne moze da racuna da ce svoje probleme resiti ulaskom u EU, odnosno da ce Unija resiti problebe DZSCG. Ona ne moze da racuna da zbog svojih posebenosti kao sto su geografski polozaj, rudna bogadstva i sl. Unija nastojati da integrise DZSCG po svaku cenu. Nasuprot tome, izgleda da je DZSCG ekonomski slabo razvijena, s iscrpljenim prirodnim resursima, sa geografskim znacajem koji ima skoro svaka druga drzava u Evropi, gde je stopa kriminala izuzetno viskoka, gde je svaki drugi osnov za sticanje privlacniji i cesci od samog rada i gde je prosecna kultura ispod proseka vremena. Ako DZSCG ima ambiciju

22

da postane punopravan clan EU, morace sve ove nedostatke da popravlja i popravi. Medjutim, nespremnost za promene, neprilagodljivost, ocekivanje da se vrati neko staro vreme uocavaju se na svakom koraku. Proces mentalnog isceljenja ce izgleda biti jednako dugotrajan i mukotrpan kao i proces ekonomskog oporavka. Kada svi faktori budu na nivou koji su prema standardima EU traze, DZSCG ce moci da racuna na mesto u Evropi i na clanstvo u EU. Ona ce morati za to mesto da se izbori sopstvenim snagama jer mesto u EU mora biti zasluzeno.

23