Pojam Međunarodnog Prava

Embed Size (px)

Text of Pojam Međunarodnog Prava

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    1/29

    Prof. dr Boris Krivokapi Megatrend Univerzitet

    POJAM MEUNARODNOG PRAVA

    U na e vreme sve je ve a uloga me unarodnog (javnog) prava kojene samo da sve potpunije reguli e odnose u me unarodnoj zajednici, ve isto tako na razne na ine (neposredno i posredno) sve vi e ure uje idru tvene odnose u dr avama. Stoga je ak i za one koji se ne bave pro-

    fesionalno me unarodnim odnosima neophodno da imaju makar osnov-na znanja o tom velikom, slo enom i po mnogo emu izuzetno zanimlji-vom pravnom poretku.

    Rad ima etiri osnovna tematska dela. Prvi se bavi pojmom i nazivom me unarodnog prava. Tu je ukazano

    na razlikovanje izme u unutra njeg i me unarodnog prava, a zatim jedata definicija me unarodnog prava, uz sa eto ali dovoljno jasno obja -njenje njenih elemenata. Tako e, dati su kratak osvrt na nastanak i raz-voj me unarodnog prava (ukazano je na to da se o me unarodnoprav-nim normama mo e govoriti jo u anti kom svetu, to neki osporavaju) iobja njenje samog naziva ove grane prava.

    Drugi deo bavi se me unarodnim pravom kao osobenim pravnim poretkom. Tu je ukazano da suprotno osporavanjima koja se i danas po-nekad mogu uti, me unarodno pravo jeste pravo (skup pravnih pravi-la), a zatim je ukazano na njegove najva nije osobenosti.

    Tre i deo bavi se podelom me unarodnog prava, a etvrti njegovimrazlikovanjem od nekih sli nih pojava (me unarodno privatno pravo,me unarodno privredno pravo, uniformno pravo i dr.)..

    U zaklju nom osvrtu autor prime uje da je savremeno me unarod-no pravo zapalo u krizu, ali da sve ukazuje da e, osim u slu aju neka-kve sveop te katastrofe (svetski rat, pandemija i sl.) ono nastaviti da serazvija na raznim poljima, i to sve br e. Me utim, svetu nije potrebno bi-lo kakvo, ve demokratsko me unarodno pravo. Zna i, takvo pravo koje

    je doneto na demokratski na in, koje izra ava i titi op teljudske vred-nosti i odgovara svima (uslovno re eno, razume se) i koje stoga svi po -

    7

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    2/29

    tuju i uva avaju. Jedino tako se mogu posti i potrebna stabilnost, pravi- nost i sklad u me unarodnim odnosima. A bez toga, dugoro no gleda-

    ju i nema mira, nema napretka, nema budu nosti. Klju ne re i: Me unarodno pravo, Me unarodno javno pravo, Pra-

    vo.

    I. POJAM I NAZIV MEUNARODNOG PRAVA

    1.Unutra nje i me unarodno pravo. - Svaka dr ava ima svoj unutra -

    nji pravni poredak. To je njeno tzv. doma e pravo, koje se, u zavisnosti od toga koje odnose ure uje, dalje deli na odgovaraju e grane ustavno pravo,upravno, krivi no, gra ansko, radno itd.

    Mada imaju razli ita konkretna re enja, pravni poreci raznih dr ava, po-smatrani u celini, u su tini predstavljaju jednu istu pojavu. Uvek je re o

    pravnom sistemu koji ure uje odnose za ije regulisanje je nadle na dr ava,a to su prevashodno odnosi unutar njenih granica. Zato se izraz unutra nje

    pravo (doma e, interno, dr avno, nacionalno i sl.) esto koristi za

    sumarno ozna avanje takvog prava, bez vezivanja za pravnu stvarnost nekeodre ene zemlje.

    Me utim, postoje i odnosi koji se odvijaju nezavisno od dr avnih grani-ca (prekograni ni odnosi). Neki od njih se tako e ure uju unutra njim pra-vom dr ava (npr. privatnopravni odnosi sa stranim elementom, kao to je na-sle ivanje u inostranstvu, brak sa stranim dr avljaninom, i sl.).

    Ipak, ogroman deo ovih odnosa i to najva nijih me u njima odvija seizme u dr ava i jo nekih subjekata, po posebnim pravnim pravilima. Skup

    tih pravila ini specifi an pravni poredak, koji se naziva me unarodnim(javnim) pravom.

    2.Pojam savremenog me unarodnog prava. Moglo bi se re i da de-finicija me unarodnog prava ima onoliko koliko i onih koji se njime bave. 1

    1 Uporedi (hronolo kim redom): Rivije Alfons: Osnovi me unarodnog prava, knjiga prva, Beograd 1897, str. 3; Moa Marsel: Osnovni pojmovi me unarodnog javnog prava, Be-ograd 1925, str. 9; Le Fir Luj: Me unarodno javno pravo, Beograd 1934, str. 8; Novakovi

    Mileta: Osnovi me unarodnoga javnoga prava, knjiga prva, Beograd 1936, str. 2; Popovi .: Uvod u me unarodno pravo, Beograd 1938, str. 111; Shwarzenberger George: A Ma-nual of International Law, London 1952, p. 3; Brierly J.L.: The Law of Nationas, Oxford 1955, p. 1; .: , 1959, . 19-24; Korowicz

    8 Strani pravni ivot 1/2009

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    3/29

    Stoga se i autor ovih redova ose a slobodnim da, makar za potrebe ovog ra-da, ponudi svoje vi enje.

    Dakle - savremeno me unarodno pravo je specifi an pravni sistem ko- ji ure uje me unarodne javnopravne odnose dr ava i odre enih me una-rodnih organizacija, kao i izvesna prava i obaveze drugih subjekata me u-narodnog prava.

    Ova definicija zahteva neka dodatna obja njenja.1.Ona, pre svega, govori o savremenom me unarodnom pravu . Me u-

    narodno pravo se tokom istorije znatno menjalo. U pro losti to je bio prili-no oskudan skup izvesnih normi i instituta kojima su bili regulisani isklju-ivo odnosi izme u dr ava. Danas, me utim, imamo posla sa posebnim

    pravnim poretkom, kao prili no zaokru enom celinom, sa relativno malo (ili bar sve manje) pravnih praznina.

    2.Drugi elemenat definicije je onaj koji ukazuje da je me unarodno pra-vo specifi an sistem pravnih pravila. Drugim re ima, to je pravo. Ono imaniz osobenost, ali to je u osnovi pravo isto kao i svako drugo pravo. Dakle,to su obavezna pravila pona anja.

    3.Nije svako pravo me unarodno pravo. To je samo onaj pravni pore-dak koji ure uje odre ene pravne odnose izme u subjekata me unarodnog

    prava.Mada u teoriji nema jedinstvenog stava o tome kako se odre uju subjek-

    ti me unarodnog prava i ko sve u njih spada, nije sporno da su osnovni ta-

    Marek St.: Introduction to International Law, The Hague 1959, p. 1; - , 1, 1967, . 38; ..: , -

    1970, . 43; , 2, 1971, . 268; RhyneCharles S.: International Law, Washington 1971, p. 2; Andrassy Juraj: Me unarodno pravo,Zagreb 1978, str. 1; Akehurst Michael: A Modern Introduction to International Law, Lon-don 1984, p. 1; Dixon Martin: Textbook on International Law, London 1995, p. 2; Rudolf Davorin, Bari Punda Vesna: Osnovi me unarodnog javnog prava, Split 1997, str. 1; An-drassy J., Bakoti B., Vukas B.: Me unarodno pravo I, Zagreb 1998, str.; Degan Vladimir-uro: Me unarodno pravo, Rijeka 2000, str. 3; Cassese Antonio: International Law, Oxford University Press 2001, pp. 3-4; Etinski Rodoljub: Me unarodno javno pravo, Novi Sad 2002, str. 3-4; Shaw Malcolm N.: International Law, Cambridge 2003, pp. 1-2; Jankovi Branimir, Radivojevi Zoran: Me unarodno javno pravo, Ni 2005, str. 6; Dimitrijevi Vo-

    jin et. al.: Osnovi me unarodnog javnog prava, Beograd 2005, str. 20-22; Avramov Smilja,Krea Milenko: Me unarodno javno pravo, Beograd 2006, str. 13; Kre a Milenko: Me u-narodno javno pravo I, Beograd 2007, str. 22-27; or evi Stevan: Uvod u me unarodno

    pravo, Beograd 2007, str. 7; i dr.

    Prof. dr Boris Krivokapi: Pojam meunarodnog prava 9

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    4/29

    kvi subjekti dr ave i odre ene me unarodne organizacije. U skladu s tim,me unarodno pravo je pozvano da, pre svega, reguli e njihove odnose, toznai odnose izme u dr ava, izme u dr ava i me unarodnih organizacija iizme u odnosno unutar samih me unarodnih organizacija.

    Me utim, krug subjekata me unarodnog prava ne svodi se samo na dr-ave i me unarodne organizacije. Odre eni me unarodnopravni subjektivi-tet (istina, uglavnom daleko u i od onog koji imaju dr ave i me unarodneorganizacije), priznat je, pored ostalog, i raznim kvazidr avama, kvazime- unarodnim organizacijama, odre enim specifi nim subjektima (SvetojStolici, Malte kom vite kom redu i dr.), izvesnim grupama ljudi (narodima,manjinama i sl.), oveanstvu kao celini, 2 pa ak i pojedincima. Na taj na-in, danas se krug subjekata me unarodnog prava ne svodi samo na dr avei me unarodne organizacije.

    4.Me unarodno pravo ne reguli e sve odnose izme u ovih subjekata,ve samo one koji su me unarodni i uz to javnopravnog karaktera .

    Odnosi koji se odvijaju unutar dr avnih granica, ili bar ve ina njih suu principu stvar unutra njeg prava.

    Naprotiv, me unarodno pravo ure uje odnose koji se odvijaju neza-visno od dr avnih granuca (na teritorijama vi e dr ava ili na prostorimakoji nisu pod vla u nijedne dr ave), ali samo ako je re o javnoprav-nim odnosima. Ovo treba naglasiti zato to mnogi me unarodni (preko-

    2 Ovo posebno u vezi sa institutom zajedni ke ba tine oveanstva (engl. Common Heritage of Mankind ). Re je o konceptu formulisanom jo 1967. sa ciljem da se u pogle-du odre enih prostranstava ustanovi principijelno nov me unarodnopravni re im, tako to

    bi se ona proglasila za op te dobro koje pripada oveanstvu kao celini. Nad takvim pro-stranstvim dr ave ne smeju isticati ni ostvarivati suverenost ili suverena prava niti mogu in-dividualno koristiti njihova prirodna bogatstva, ve se plan raspodele i eksploatacije bogat-stava zajedni ke ba tine oveanstva poverava nade nom me unarodnom telu. To je i naj-vaniji element po kojem se ovaj koncept razlikuje od res communis omnium .

    Sporazum o delatosti dr ava na Mesecu i drugim nebeskim telima (1979) proglasio jeMesec i njegova prirodna bogatstva za zajedni ku ba tinu oveanstva, ali nije razradiokonkretnu sadr inu tog koncepta. Konvencija UN o pravu mora (1982) oti la je znatno dal-

    je tako to je ne samo definisala dno mora i okeana i njihovo podzemlje izvan granica na-cionalne jurisdikcije kao posebnu me unarodnu zonu koja sa svojim bogatstvima predstav-

    lja op te dobro oveanstva ( l. 136), ve i detaljno uredila me unarodnopravni re im tog prostora, predvidev i, pored ostalog, ustanovljavanje posebne me unarodne organizacije(Me unarodna vlast za morsko dno) sa ovla enjem da se u ime itavog oveanstva starao organizovanju i nadziranju delatnosti u Zoni (Deo XI Konvencije).

    10 Strani pravni ivot 1/2009

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    5/29

    grani ni) kontakti uop te nisu pravni odnosi, a ak ako to i jesu, veliki broj njih nije javnopravnog karaktera. Javnopravni karakter nemaju nisvi odnosi izme u dr ava. Veliki deo ovih odnosa u principu nije od zna aja za me unarodno javno pravo i predmet je regulisanja drugihgrana prava (me unarodnog privatnog prava, me unarodnog privred-nog prava, i sl.).

    Me utim, me unarodno pravo ne reguli e samo (javnopravne) odno-se na me unarodnoj sceni. Ono, ure uje, i to sve vi e, i odre ene procesei odnose u samim dr avama (unutar njihovih granica). U tom smislu do-voljno je primetiti da ono sve potpunije i sve neposrednije ure uje izve-sna pitanja za koja se donedavno smatralo da spadaju u isklju ivu unu-tranju nadle nost dr ava - npr. osnovna ljudska prava, za tita manjina,zabrana odre enih postupaka i u gra anskim ratovima, za tita prirode(sredine) i sl.

    3.Nastanak i razvoj. - esto se tvrdi da je me unarodno pravo na-stalo na prelasku iz Srednjeg u Novi vek, u vreme kada su se raspale fe-udalne stege, a zahuktali kapitalizam tra io, ali i omogu avao sve ee isve ire kontakte izme u razli itih dru tava. S tim u vezi, mada se pone-kad ukazuje na tragove me unarodnog prava na drugim kontinentima,uglavnom se isti e da je ono ro eno u Evropi i dugo vremena va ilo sa-mo u odnosima izme u evropskih dr ava.

    Takva gledi ta su donekle ispravna ako se pod me unarodnim pra-vom ima u vidu relativno izgra eni (zaokru eni) pravni sistem, kakav da-nas poznajemo. Time, se me utim, svesno odbacuje duga istorija nastan-ka i razvoja ove grane prava i njenih instituta.

    Naime, nema sumnje da se o me unarodnopravnim normama mo egovoriti ve od nastanka prvih dr ava, a time i prvih me unarodnih od-nosa. Norme me unarodnog prava nastajale su svugde gde su postojaledr ave koje su ulazile u me usobne odnose. A one su u takve odnose mo-rale da ulaze. Svaki ozbiljniji kontakt izme u dva dru tva oduvek je zna-io ili neki sporazum (saradnju) ili sukob, to je u oba slu aja po logicistvari izazivalo potrebu za pravnim regulisanjem.

    To potvr uju i najstariji istorijski spomenici koji ukazuju da su drev-ni narodi imali prili no razgranate me usobne odnose koje su pratili for-miranje i razvoj odgovaraju ih me unarodnopravnih ustanova. Uostalom,dovoljno je podsetiti da najstariji sa uvani me unarodni ugovor (ugovor izme u Eble i Abarsala, koji je nastao izme u 2350. i 2250. g. pre n.e.)

    Prof. dr Boris Krivokapi: Pojam meunarodnog prava 11

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    6/29

    star preko 4000 godina! A pouzdano se zna i za starije ugovore. 3 Tome tre- ba dodati da su jo tada postojali nekakvi obrisi diplomatskog prava, ratnog prava, instituti azila, ekstradicije, me unarodne arbitra e i dr. 4

    Prema tome, mo e se re i da me unarodno pravo postoji od nastanka prvih dr ava i njihovih me usobnih odnosa. Prva pravila nastala su obi aj-nim putem, a zatim su potvr ivana i dogra ivana me unarodnim ugovori-ma, to je, sa druge strane, vodilo razvoju i samog ugovornog prava, kao de-la me unarodnog prava.

    U vekovima koji su usledili, me unarodno pravo je, kao i drugi proiz-vodi ljudskog duha, do ivljavalo odre ene uspone i padove. Ipak, op teuzev, ono je opstajalo i razvijalo se.

    Na prelasku u Novi vek, a posebno u XIX i XX veku ono je dobilo ne-verovatan polet. U tom periodu znatno se razvilo, obogatilo novim principi-ma i institutima i pro irilo na neke sasvim nove kategorije odnosa.

    U svakom slu aju, injenica je da je u na e vreme re o sve sveobuhvat-nijem i savr enijem pravnom poretku koji reguli e vrlo razli ite vrste odno-sa i to ne vi e samo izme u dr ava, ve izme u itavog niza subjekata. Isto-vremeno, op te me unarodno pravo se u geografskom smislu pro irilo, ob-uhvativ i sve delove sveta.

    Uporedo sa razvojem me unarodnog prava kao pravnog poretka, razvi- jala se i nauka me unarodnog prava. Uostalom, jedan od prvih poku aja iz-rade sistema me unarodnog prava pripisuje se Demetriju Faleronskom, sa-vremeniku Aleksandra Velikog (4. vek pre n.e.). Pa nju zaslu uju i radovinekih anti kih pisaca iz Indije i drugih delova sveta.

    U novije vreme, nauku me unarodnog prava su, pored ostalog, na raz-ne na ine izgra ivali i neki od najblistavijih umova svoje epohe (Bartolus,Vitorija, Gentilis, Grocijus, i dr.). Pitanjima od zna aja za teoriju me una-rodnog prava bavila su se i mnoga uvena imena op te pravne filozofije(Kant, Bentam, Jelinek, Digi, del Vekio, Kelzen i dr.).

    Danas je nauka me unarodnog prava razvijena u svim delovima sveta.Me unarodno pravo je ne samo nezaobilazan, ve i jedan od glavnih pred-meta na svim pravnim i srodnim fakultetima.

    3

    Vie o svemu tome: Krivokapi

    Boris: Me

    unarodno pravo: Koreni, razvoj, perspek-tive, Beograd 2006, str. 15-24.

    4 Vie o svemu tome: Krivokapi Boris: Me unarodno pravo: Koreni, razvoj, perspek-tive, op. cit., str. 9-42.

    12 Strani pravni ivot 1/2009

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    7/29

    4. Naziv. - Oslanjaju i se na takav pojam preuzet iz Rimskog prava,Grocijus i drugi klasi ni pravni pisci su pravo koje reguli e odnose u me u-narodnoj zajednici nazivali pravom naroda odnosno latinski jus gentium,

    pa je taj naziv prevodom prenet i u druge jezike.On je, me utim, kasnije uglavnom napu ten, zato to ne odgovara su -

    tini pojave koju treba da ozna i.5 Ipak, jo uvek se ponekad javlja u nekim jezicima (npr. nema kom). 6

    Uvidev i da naziv pravo naroda nije odgovaraju i, Vitorija ( uveni panski pravnik iz XVI veka) poku ao je da ga zameni izrazom pravo iz-me u naroda ( jus inter gentes ), a to su prihvatili i neki drugi teoreti ari.7

    Odatle do naziva me unarodno pravo bio je samo jedan korak.Pojam me unarodno pravo (engl. International Law ) prvi put se jav-

    lja 1789. godine u delu Uvod u pravna i zakonodavna na ela 8 poznatogengleskog pravnika D eremija Bentama ( Jeremy Bentham ) objavljenom1789. godine, a zatim i njegovom uvenom radu Principi me unarodnog

    prava iz 1843. godine. 9 Naziv ubrzo postaje op te prihva en, a putem pre-voda iri se i u druge jezike. 10

    Mora se priznati da ni ovaj naziv nije dovoljno precizan, po to pravo, pretenduje da ure uje odnose izme u dr ava i drugih subjekata me unarod-

    5 Nazivom jus gentium (lat. pravo naroda, od jus pravo; gens pleme, narod) nazi-valo se privatno pravo u Starom Rimu, i to ono koje se primenjivalo na sva lica, za razlikuod jus civile kojim su mogli da se slu e samo gra ani Rima ( cives). Na taj na in, jus gen-tium nije ure ivao odnose izme u raznih dr ava odn. naroda, ve je kao i jus civile bilo unu-tranje pravo Rima, koje je va ilo u odnosima izme u pojedinaca Rimljana i ostalih slo-

    bodnih stanovnika.6 U nema kom je i dalje u upotrebi izraz pravo naroda ( Vlkerrecht ), mada postoji

    i termin me unarodno pravo( Das internationales Recht ). Donekle ovo dvojstvo se pone-kad javlja i nekim drugim jezicima, pa i u engleskom, gde se uz termin International Lawtu i tamo sre e i termin Law of Nations.

    7 Npr. engleski teoreti ar Ri ard Zu (Richard Zouch ili, latinski, Zouchaeus), u svomdelu Juris et judicii fecialis sive juris intergentes in questionum de eodem explicatio(1650).

    8 An Introduction to the Principles of Morals and Legislation, pp. 326-327 nav. pre-ma or evi Stevan: op. cit., str. 13.

    9 Ovaj rad (The Principles of International Law) mo e se na i na raznim sajtovimana Internetu, pored ostalog i na: www.laits.utexes.edu/poltheory/pil/index.html.

    10 Vie o istorijatu naziva me unarodnog prava, Rivije Alfons: op. cit., str. 3-7.

    Prof. dr Boris Krivokapi: Pojam meunarodnog prava 13

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    8/29

    nog prava, a ne odnose izme u naroda (naroda kao kolektiviteta). Ipak, tajizraz je pustio duboke korene i koristi se u ve ini jezika. 11

    Od kraja XIX veka u opticaju su dva naziva me unarodno pravo ime unarodno javno pravo. Ovaj drugi naziv je ne to odre eniji i slu i da

    bi se ovo pravo razlikovalo od onih pravnih pravila koja, istina, ure uju od-nose sa stranim elementom odn. prekograni ne odnose, ali takve odnose ko-

    ji nisu javnopravnog karaktera (me unarodno privatno pravo, me unarodno privredno pravo, itd.).

    Pojedini pisci kandidovali su i neke druge nazive, kao to su npr. tran-snacionalno pravo, nadnarodno odn. naddr avno pravo i dr. Iako pone-

    kad pra eni zanimljivom argumentacijom, oni nisu dobili ve u podr ku, ta-ko da su i dalje u naj iroj upotrebi nazivi me unarodno pravo odnosnome unarodno javno pravo.

    Me utim, sasvim je mogu e da e promene u me unarodnim odnosimakoje sobom nosi XXI vek, izazvati ne samo promenu sadr ine (normi i prin-cipa) onog pravnog poretka koji danas nazivamo me unarodnim pravom,ve da e imati za posledicu i promenu naziva tog pravnog sistema (svet-sko pravo, globalno pravo, i sl.). 12

    II. MEUNARODNO PRAVO KAO PRAVO

    1.Me unarodno pravo kao pravo. - Me unarodno pravo je pravo. To je, dakle, skup normi i principa kojima se utvr uju obavezna pravila pona-anja.

    Ovo treba posebno naglasiti zbog toga to se, ma koliko udno to bilo, ponekad i danas mogu uti tvrdnje da ono to se naziva me unarodnim pra-vom nije pravo, ve je zbir nekakvih moralnih i sli nih pravila, a ne pravnih

    11 Strogo uzev, po to u engleskom jeziku re nation , zavisno od konteksta, ozna a-va i naciju, ali i dr avu, i naziv international law mogao bi se shvatiti i kaome udr avno pravo. Takva zamka ne postoji u ve ini drugih jezika. Valja primetiti i toda su u pro losti odre eni autori za ono to danas nazivamo me unarodnim pravom koris-tili naziv me udr avno pravo. Me utim, u na e vreme, kada subjekti me unarodnog

    prava nisu samo dr ave, takav naziv vi e nije prihvatljiv.12 S druge strane, po to e se, mogu e je, izrazi evropsko i sl. pravo, koristiti za

    sumarno ozna avanje unutra njih pravnih poredaka dr ava odre enog regiona, koji kaotakvi imaju niz me usobnih sli nosti i zajedni kih osobenosti, ne treba sasvim isklju itimogu nost da se, zbog razlikovanja, zadr e nazivi kao to su evropsko me unarodno

    pravo, afri ko me unarodno pravo i sl., dakle, uz o uvanje prideva me unarodno.

    14 Strani pravni ivot 1/2009

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    9/29

    normi. U skladu s tim, navodi se da se, kada je re o me unarodnom pravu,u najboljem slu aju mo e govoriti o nepotpunom pravu ili pravu u nastajan-

    ju.Ovo shvatanje brani se raznim argumentima.1.Tako se, pre svega, isti e da postojanje me unarodnog prava nije mo-

    gue ve sa teorijskog stanovi ta. Po to bi ono trebalo da bude neka vrstanaddr avnog prava, njega bi trebalo da stvara i primenjuje vlast koja je vi aod vlasti dr ava, a nje nema. tavi e, tvrdi se, takva vlast nije ni mogu a, jer

    bi njeno postojanje zna ilo nestanak suverenosti dr ava. Dakle, ili su dr avesuverene, to zna i da ne mogu biti vezane nikavim spoljnim (me unarod-nim) pravom, ili nisu, u kom slu aju opet nema me unarodnog prava (jer ne-ma suverenih jedinki koje bi to pravo vezivalo).

    Ove primedbe ne stoje ve zbog toga to su u suprotnosti sa stvarno u.U na e vreme primetna je tendencija porasta broja dr ava, a pri tome je isto-vremeno sistem me unarodnog prava sve potpuniji i zaokru eniji. Uosta-lom, nespojivost suverenosti dr ava sa postojanjem me unarodnog prava jesamo prividna. Upravo me unarodno pravo priznaje i jam i suverenost dr-ava. A kada je re o tome da je ono delom i ograni ava, tu je stvar sli nakao i sa svim ostalim pravno priznatim pravima, pa i pravima pojedinaca uivanje prava uvek je pra eno odre enim ograni enjima, u najmanju rukuzahtevom da se po tuju isto tako valjana prava drugih. To nije ni ta novo,niti je ne to to bi bilo specifi no za me unarodno pravo.

    Uz to, ve je bilo re i o tome da subjekti savremenog me unarodnog prava (nosioci me unarodnim pravom utvr enih prava i obaveza) nisu samodr ave, ve i me unarodne organizacije, ali (makad jednim delom) i raznidrugi subjekti. Postoje e me unarodno pravo nije ograni eno samo na od-nose izme u dr ava. Ono reguli e, i to u sve ve oj meri, i pona anje nekihdrugih subjekata, iji broj je tako e u porastu. Stoga bi poku aj svo enjame unarodnog javnog prava na samo ono to se de ava u odnosima izme udr ava, zna io svesno ignorisanje slo enosti i raznovrsnosti procesa i odno-sa u savremenom svetu.

    2.Ponekad se tvrdi da me unarodno pravo nije pravo zato to nije do-voljno razvijeno tj. ima suvi e mali broj normi kojima se ure uje samo ma-li krug odnosa.

    Ova primedba je mo da mogla da ima opravdanje u pro losti, ali danassvakako nije prihvatljiva. Istini za volju, ni u na e vreme me unarodno pra-vo ne reguli e svu ukupnost odnosa u me unarodnoj zajednici. Ali ono je ne-

    Prof. dr Boris Krivokapi: Pojam meunarodnog prava 15

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    10/29

    sumnjivo prili no sveobuhvatno i sve vi e se razvija, tako da pokriva sve no-ve i nove oblasti. Istovremeno, odnosi koji su odranije ure eni normama me- unarodnog prava, bivaju regulisani na sve potpuniji i zaokru eniji na in.

    O tome, pored ostalog, svedo i stalan porast me unarodnih ugovora, posebno onih kojima se kodifikiju odre ene materije. Neprekidno raste i broj ugovornih strana najva nijih me u tim ugovorima, ime se stvarajuuslovi da odgovaraju a pravila prerastu u op te obi ajno me unarodno pra-vo, to zna i da postanu obavezna za sve. Mo e se primetiti da ja a uloga idrugih izvora me unarodnog prava, posebno odluka odre enih me unarod-nih organizacija.

    Uostalom, ni u unutra njim porecima dr ava nisu sva relevantna pitan- ja ure ena pravom. Da nije tako ne bi bilo pravnih praznina, a poznato je daih ima.

    3.Prigovara se, navodno, i da me unarodno pravo nije pravo, zato tonema efikasnu pravnu sankciju, a ne mo e je ni imati jer se tu radi o odno-sima izme u suverenih jedinki od kojih svaka raspola e monopolom sile. Utakvoj situaciji bi se, tvrdi se, u krajnjoj liniji kao eventualna sankcija mo-gao javiti samo rat, ali u ratu, s jedne strane, najvi e stradaju nevini, a sa dru-ge, na kraju ne pobe uje onaj ko je u pravu, ve onaj ko je vojno ja i.

    Zaista, mnoga pravila me unarodnog prava nisu dosledno sankcionisa-na tj. u slu aju njihovog kr enja ne postoji mogu nost prinudnog izvr enja.Me utim, i u unutra njim pravnim porecima mo e se na i veliki broj prav-nih pravila, pa i vrlo va nih me u njima, koja nemaju niti mogu da imajuefikasnu pravnu sanciju. To se npr. mo e rei za niz normi porodi nog, na-slednog, pa ak i ustavnog prava. 13

    S druge strane, tvrditi da me unarodno pravo nema sankciju zna i neo-

    pravdano i prekomerno upro avati stvari. Veliki broj me unarodnopravnihnormi ima sankciju. Ona se razlikuje od onoga to se javlja u unutra njim

    porecima dr ava, ali ona postoji. Zapravo, mo e se govoriti o brojnim i sveraznovrsnijim sankcijama, koje bi se, op te uzev mogle podeliti na one koje

    primenjuju dr ave (krivi nopravne, diplomatske, ekonomske i dr.), sankcijeme unarodnih organizacija (suspenzija lanskih prava, isklju enje iz lan-stva, moralno-politi ka osuda, i dr. sve do preduzimanja prinudnih mera pro-tiv dr ave agresora), s tim da posebno treba imati u vidu sve ve u ulogu me-

    13 Kada je re o ustavnom pravu, u red takvih normi spadaju npr. one o pravima idunostima najvi ih organa dr ave, me usobnim odnosima tih organa i sl.

    16 Strani pravni ivot 1/2009

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    11/29

    unarodnih sudova , uklju ujui i najnoviji razvoj me unarodnog krivi nogsudstva. 14

    4.Najzad, ima tvrdnji da ono to se naziva me unarodnim pravom nije pravo, ve neto drugo (odre eni skup elja, moralnih na ela i sl.), zato tose njegova pravila u praksi previ e esto proizvoljno tuma e i primenjuju, paak i neka njeno kr e. Tu se, dakle, kao argument uzima praksa. Ni ova pri-medba, me utim, ne stoji.

    Mada je zaista oduvek bilo, a i danas na alost ima isuvi e primera kr-enja me unarodnog prava, i to bez vidljive kazne za prekr ioca, radi se ovanrednoj pojavi. Osnovni razlog zbog koga se u takvim prilikama prema

    prekr iocu ne preduzima sankcija je namera da se izbegne ve e zlo ( iri iliak sveop ti sukob). Me utim, kada do e do takvih situacija, obi no sviznaju da odnosna dr ava kr i me unarodno pravo. To zna i vlada te dr ave.Iako je to slaba uteha za o teenu stranu (npr. rtvu agresije), kr enje me u-narodnog prava, posebno ako je obimno i esto, zna ajno teti ugledu, a ti-me i me unarodnoj poziciji odnosne dr ave, ma koliko velika ili uticajnaona bila.

    Stoga ne udi da i one dr ave koje dopu taju sebi da kr e norme me u-narodnog prava, uvek nastoje da svoje akte zaogrnu u pla t pravne osnova-nosti i prika u ih pravno valjanim. Tako npr. ako neka dr ava (pa bila ona inajmo nija sila sveta) odlu i iz nekih razloga da napadne drugu zemlju, ona,u na e vreme, kada je upotreba sile zabranjena me unarodnim pravom, ni-

    poto ne e priznati stvarne ciljeve svoje akcije, ve e poku ati da se pozo-ve na odre ene argumente koji bi pravno opravdali njen postupak. tavi e,izbegava se i da se sam rat koji se zapo inje nazove tako, ve se govori okampanji, vojnom anga ovanju, intervenciji, humanitarnoj interven-ciji, vazdu nim udarima, preventivnoj akciji, i sl.

    Dakle, i kada kr e me unarodno pravo, dr ave ne samo to znaju da toine (svesne su da to pravo postoji), ve na svaki na in nastoje da svoje po-stupke prika u kao akcije u granicama prava. Da nema me unarodnog pra-va kao pravno obavezuju eg sistema, to im ne bi bilo potrebno i one bi ima-le punu slobodu akcije. Uostalom, ako se stvari postave logi ki, im se go-

    14 Misli se na ad hoc me unarodne krivi ne sudove (me unarodne vojne sudove iz Nirnberga i Tokija, Ha ki tribunal, Tribunal za Ruandu), me ovite sudove (Specijalni sud za Sijera Leone i dr.), a naro ito na osnivanje i po etak rada stalnog Me unarodnog kriv-inog suda.

    Prof. dr Boris Krivokapi: Pojam meunarodnog prava 17

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    12/29

    vori o kr enju me unarodnog prava, zna i da ono postoji. Ne mo e se kr i-ti ne to ega nema.

    Ovome treba dodati da ozbiljne povrede me unarodnog prava uvek o -tro padaju u o i, jer su esto skop ani sa te kim posledicama. Tako npr. agre-sija podrazumeva ne samo kr enje me unarodnopravnih normi koje je za-

    branjuju, ve i gubitke ljudskih ivota, velika, razaranja, o teenje ivotnesredine i dr. To ini da se ponekad zaboravlja da se u praksi ogromna ve i-na me unarodnopravnih normi primenjuje bez ikakvih problema.

    Ne treba gajiti iluzije da dr ave i drugi subjekti me unarodnog pravanee ponekada kr iti me unarodno pravo. Toga e uvek biti u ve em ili

    manjem obimu. Me utim, pravi pristup nije da se zbog toga negira posto- janje me unarodnog prava ( to, uostalom, nije ni mogu e) ve da se radi narazvoju svesti o tome da se ono ne sme kr iti, da se spre e najte i oblici nje-govog kr enja, posebno oni koji su vezani za upotrebi sile i, kona no, da se,ako do ozbiljnog kr enja me unarodnog prava ipak do e, dosledno i efika-sno primene predvi ene sankcije.

    Najzad, umesto raznih drugih mogu ih argumenata, ovome treba doda-ti da se ne kr i samo me unarodno pravo. I kada su u pitanju unutra nji

    pravni poreci, te ko da bi se mogla na i neka dr ava u kojoj nema, makar izolovanih, primera korumpiranih politi ara, policajaca ili sudija; montiranihsudskih procesa, i uop te neka njenih povreda pravnih normi, pa i onih izmaterije ustavnog, upravnog ili krivi nog prava. A ipak nikome ne pada na

    pamet da ospori da se tu radi o pravu. 15 Ono mo e biti bolje ili gore, mo ese vi e ili manje dosledno primenjivati, ali to je pravo. 16 Slino stvari stoje isa me unarodnim pravom, s tim to je tu sve daleko slo enije jer su osnov-ni njegovi subjekti dr ave i me unarodne organizacije, a podru je primene

    - teritorije vi e dr ava odnosno, u krajnjoj liniji, itav svet. Na taj na in, me unarodno pravo je jedan osoben pravni poredak, sa

    sopstvenim karakteristikama, ali to je pravo kao i svako drugo. Analiza prak-

    15 ovek je nesavr en, dru tvo je nesavr eno, svet u kome ivimo je nesavr en. Stoga,zalaui se svim srcem za vladavinu pravde i prava, moramo imati na umu da se ni od

    prava, pa ni me unarodnog prava, ne mo e o ekivati savr enost, a posebno ne bezgre noostvarivanje u praksi.

    16 Niko ne spori da je i u Hitlerovoj Nema koj, i u Staljinovom SSSR-u i u drugim dik-tatorskim i ne ovenim re imima postojalo (unutra nje) pravo. Dakle, injenica da je neki

    pravni poredak nesavr en, nedemokratski ili da se ne ostvaruje na pravi na in ne dovodi u pitanje njegovu su tinu, a to je da se radi o skupu pravnih normi.

    18 Strani pravni ivot 1/2009

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    13/29

    se pokazuje da dr ave neuporedivo vi e po tuju me unarodno pravo negoto ga kr e.17 One to ine u sopstvenom interesu, jer je to preduslov za zado-voljenje uzajamnih potreba i op tu saradnju, nasuprot haosu koji bi nastaokada tako ne bi bilo. Samo po tovanje me unarodnopravnih obaveza od strane svakog lana me unarodne zajednice omogu ava stabilne i skladneodnose u toj zajednici, a time i napredak, pa i sam opstanak njenih lanova.

    2. Osobenosti me unarodnog prava. - Me unarodno pravo se pomnogo emu razlikuje od unutra njeg odn. unutra njih prava dr ava. Razli-ke se ogledaju u itavom nizu elemenata: subjektima, predmetu regulisanja,izvorima, na inu dono enja normi, sredstvima za obezbe enje nihovog po -tovanja itd.

    Ve je bilo re i o tome da su subjekti unutra njeg prava fizi ka i pravnalica i dr avni organi, a osnovni subjekti me unarodnog prava dr ave i me- unarodne organizacije.

    Razlikuju se i dru tveni odnosi koji su predmet regulisanja . Dok unu-tranje pravo ure uje dru tvene odnose unutar pojedinih dr ava (izme u po-

    jedinaca odn. pravnih lica, izme u njih i dr avnih organa ili izme u dr av-

    nih organa), predmet regulisanja me unarodnog prava su prevashodno me- unarodni odnosi i to ne svi, ve samo oni koji su javnopravnog karaktera.Primera radi, me unarodno, a ne unutra nje pravo reguli e takva pitanja kaoto su: mirno re avanje me unarodnih sporova, pravni polo aj me unarod-nih organizacija, status me unarodnih reka, slobode otvorenog mora, prav-ni polo aj kosmi kog prostranstva, prava i obaveze neutralnih dr ava, i sl.

    Osnovni izvori unutra njeg prava su: ustav, zakoni, uredbe, dekreti i dru-gi podzakonski akti. Za razliku od toga, glavni izvori me unarodnog prava

    su me unarodni ugovori i me unarodna obi ajna pravna pravila.Me unarodno pravo ima i odre ene sistemske osobenosti . Mada i me-

    unarodno pravo ima pravila razli ite pravne snage, u njemu u principu ne-ma stroge hijerarhije pravnih normi, karakteristi ne za unutra nje pravne

    poretke. Upro eno govore i, unutra nje pravo je postavljeno vertikalno, ame unarodno horizontalno.

    17 Da nije tako, rat, a ne mir bio bio prirodno stanje; dr ave ne bi imale diplomatska predstavni tva jedne kod drugih; me unarodni ugovori se ne bi ni zaklju ivali; ne bi bilome unarodnih organizacija; ne bi bilo pomorskog, vazdu nog, PTT i drugih vidova sao-

    braaja izme u raznih dr ava; itd.

    Prof. dr Boris Krivokapi: Pojam meunarodnog prava 19

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    14/29

    Me unarodno pravo ima i niz drugih karakteristika. Jedna od va nih ti-e se same prirode me unarodnog prava . Unutra nje pravo svake dr ave za-sniva se na hijerarhiji vlasti i stoga je u prvom redu pravo subordinacije (pot-injavanja). Me utim, osnovni subjekti me unarodnog prava su suverene dr-ave, koje su u principu me usobno pravno jednake. One same stvaraju me- unarodno pravo i dobrovoljno mu se pot injavaju. S druge strane, iako suu stvarnosti neke dr ave nesumnjivo uticajnije od drugih i u poziciji da znat-no vi e i lak e od njih izdejstvuju uva avanje sopstvenih interesa, ni one ni-su u stanju da uvek i stalno name u svoje stavove. Iz tih razloga, me una-rodno pravo sadr i izra ene elemente kompromisa izme u raznih ideja i in-teresa i, shodno tome, vi e ga karakteri u elementi koordinacije (uskla ivan-

    ja) i reciprociteta (uzajamnosti) nego subordinacije.Me unarodno pravo ima i osobenu pravnu tehniku . Ona se ogleda kako

    u specifi nom na inu dono enja pravnih normi, tako i u posebnim sredstvi-ma obezbe enja njihovog izvr enja.

    U unutra njim porecima norme donose zakonodavni i drugi dr avni or-gani, a kao garant izvr enja normi javlja se dr avni aparat prinude i, poseb-no, sudstvo.

    U me unarodnoj zajednici nema vrhovnog zakonodavnog organa. Tonije ni Generalna skup tina UN, jer ni ona, strogo uzev, nema vlast da dono-si odluke (pravne norme) kojima bi dr ave obavezivala na odre eno pona-anje. Mada od toga ima izvesnih izuzetaka, norme me unarodnog prava seu principu donose saglasno u volja zainteresovanih subjekata tog prava (u

    prvom redu dr ava). Najva niji i naj ei oblik u kojem se javljaju normesavremenog me unarodnog prava su me unarodni ugovori. Pri tome, iakodvostrani ugovori koji su u pro losti bili dominantni, i dalje imaju va no me-sto, poseban zna aj pripada vi estranim me unarodnim sporazumima, naro-ito onima univerzalnog karaktera kojima se kodifikuju odgovaraju e obla-sti me unarodnog prava.

    Kada je re o posebnim sredstvima obezbe enja izvr enja pravnih nor-mi, treba imati u vidu da u me unarodnoj zajednici nema ni neke u punojmeri efikasne izvr ne ili upravne vlasti (svetske vlade, policije i sl.), 18 ko-

    18 U neku ruku ulogu svetske vlade igra Savet bezbednosti UN. Me utim, ne samoda je nadle nost tog organa striktno ograni ena na odre ena pitanja, ve je i njegova uloga

    po mnogo emu specifi na, tako da bi se te ko mogla porediti sa pozicijom izvr ne vlastiu dr avama.

    20 Strani pravni ivot 1/2009

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    15/29

    ja bi se, pored ostalog, striktno starala o za titi utvr enog pravnog poretka,a posebno nema, op te uzev, obaveznog sudstva. Nadle nost me unarodnihsudova je, u principu, fakultativna. To zna i da se postupak protiv neke dr-ave mo e povesti samo ako ona na utvr eni na in da svoj pristanak. Takvoreenje je i razumljivo kada se ima u vidu da su dr ave suverene. U meri ukojoj bude slabila uloga dr ava (taj proces se odvija pred na im o ima) ja-ae i uloga me unarodnog sudstva i drugih me unarodnih sredstava zaobezbe enje po tovanje me unarodnog prava.

    III. PODELA MEUNARODNOG PRAVA

    Mogu e su razne podele me unarodnog prava, to, razume se, zavisi od odabranog kriterijuma. Ipak, nekoliko deoba ini se zanimljivijim od osta-lih.

    1.Dispozitivno i kogentno me unarodno pravo. - U zavisnosti od to-ga o kakvim normama se radi, me unarodno pravo se mo e podeliti na dis-

    pozitivno ( jus dispositivus ) i apsolutno obavezno ili kogentno ( jus cogens ). Dispozitivno pravo ine norme koje ovla uju subjekte na koje se odno-

    se da mogu sami da donesu druga ije norme i pona aju se u skladu sa takodonetim normama. To su, dakle, me unarodnopravna pravila koja se pri-menjuju onda kada odnosni subjekti (npr. lanice nekog me unarodnog ugo-vora) nisi sami posebnim sporazumom uredili odnosno pitanje. Dr ave odn.drugi subjekti, mogu, me utim, da promene odnosne norme, prilagode ihsvojim potrebama ili da potpuno isklju e njihovu primenu. 19 Najve i deome unarodnog prava je upravo takav (dispozitivan).

    Za razliku od toga, jedan deo me unarodnog prava sadr i apsolutnoobavezne norme op teg me unarodnog prava tj. pravila koja se obaveznomoraju primeniti i od kojih nikakvo odstupanje nije dopu teno. Ta pravna

    19 Tako npr. Konvencija UN o pravu mora (1982) utvr uje da svaka dr ava ima pravoda odredi irinu svog teritorijalnog mora do granice koja ne prelazi 12 nauti kih milja ( l.3), to zna i da dr ave svojim jednostranim aktima mogu utvrditi i manju irinu svog teri-torijalnog mora; Be ka konvencija o konzularnim odnosima (1963) precizira da njeneodredbe ne diraju u druge me unarodne sporazume koji su ve na snazi izme u ugovorni-

    ca (l. 73/1), te da ugovornice mogu zaklju iti sporazume kojima bi potvrdile, dopunile ilirazvile odredbe Konvencije ili pro irile njeno polje primene ( l. 73/2); ona tako e predvi austanovu po asnih konzula, ali joj daje fakultativan karakter (prema l. 68. svaka dr ava jeslobodna da odlu i da li e imenovati ili primati po asne konzule); i dr.

    Prof. dr Boris Krivokapi: Pojam meunarodnog prava 21

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    16/29

    pravila nazivaju se apsolutno obaveznim odnosno kogentnim (imperativ-nim, peremptornim) normama. 20

    U skladu s tim, deo me unarodnog prava koji ine takve norme na-ziva se na razne na ine - apsolutno obaveznim, prinudnim, imperativ-nim, peremptornim, ali se naj e e koristi izraz jus cogens (kogentno

    pravo). Osnovna svrha ovog dela me unarodnog prava je upravo daograni i slobodu pona anja dr ava i drugih subjekata me unarodnog

    prava, radi za tite osnovnih interesa i vrednosti me unarodne zajedni-ce.

    Be ka konvencija o ugovornom pravu (1969) u l. 53. defini e ko-gentnu (imperativnu) normu kao normu:

    koju je prihvatila i priznala celokupna me unarodna zajednica dr-ava kao normu od koje nikakvo odstupanje nije dopu teno i koja semo e izmeniti samo novom normom me unarodnog prava istog karak-tera. 21

    Ne postoji op teprihva ena lista kogentnih normi, ve se uglavnomnavode samo njihovi primeri, kao to su zabrana agresije, obaveza mir-

    nog reavanja sporova, zabrana nezvane intervencije u poslove drugihdr ava, sloboda otvorenog mora, neprikosnovenost diplomatskih pred-

    stavnika, zabrana vr enja ratnih zlo ina, zabrana genocida, zabrana mu-enja, zabrana ropstva i trgovine robljem, zabrana piraterije, i dr. U si-tuaciji kada nema jedinstveno utvr enog spiska i definicije pravila ko-

    ja spadaju u jus cogens , u praksi esto nastaju sporovi oko toga da li jeneka norma apsolutno obavezna ili ne.

    2.Op te i posebno me unarodno pravo. - U zavisnosti od kruga

    subjekata na koje se odnosi, me unarodno pravo se deli na op te (uni-verzalno) i posebno (partikularno, regionalno).

    20 Od latinskog: cogere prisiliti, naterati; imperativus - zapovedni, zapovedni ki; peremptorius - koji ne trpi pogovora, koji se ne mo e osporavati.

    21 Konvencija u navedenom lanu precizira da je ni tavan svaki ugovor koji je utrenutku svog zaklju enja u sukobu sa takvom normom. Isto tako ( l. 64), ako nastane novaapsolutno obavezna norma op teg me unarodnog prava, svaki postoje i ugovor koji je u

    sukobu sa njom postaje ni tav i prestaje da va i. U slu aju ni tavosti ugovora zbog sukobasa imperativnom normom me unarodnog prava, ugovornice su ( l. 71) du ne da otklone,ukoliko je to mogu e, posledice svakog akta izvr enog na osnovu odredbe koja je u sukobusa imperativnom normom i da svoje me usobne odnose usklade sa takvom normom.

    22 Strani pravni ivot 1/2009

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    17/29

    Op te me unarodno pravo predstavlja skup normi koje vezuju svelanove me unarodne zajednice ili bar veliku ve inu njih. U naju emzna enju op te me unarodno pravo ine norme obi ajnog prava, a u i-rem (uobi ajenom) smislu se pod tim pojmom imaju u vidu i oni me u-narodni sporazumi koji vezuju sve (takvog sporazuma za sada nema) iliskoro sve dr ave sveta, tj. veliku ve inu njih.

    Za razliku od toga, posebnim odn. partikularnim 22 naziva se onome unarodno pravo koje va i samo izme u odre enog kruga dr ava.

    Naime, posebni istorijski, kulturni i drugi razlozi doveli su do nastankavelikog broja me unarodnopravnih normi koje va e samo u odnosimaizme u samo nekih dr ava, koje pripadaju izvesnom podru ju ili su nadruge na ine (politi ki, ekonomski, bezbednosno, ideolo ki, kroz pri-

    padnost istoj kulturi i sl.) upu ene jedne na druge. 23esto se kao sinonim koristi izraz regionalno pravo to nije sa-

    svim ispravno po to je partikularno pravo iri pojam koji pored regio-nalnog podrazumeva i ono pravo koje premda nije univerzalno, vezujeodre eni krug dr ava koje pripadaju razli itim geografskim podru ji-ma. 24

    Ponekad se govori i o lokalnom me unarodnom pravu, koje se raz-vija na lokalnom nivou. Konkretno, postoji veliki broj lokalnih me una-rodnih sporazuma, kao to je mogu e da se u odnosima izme u sused-nih dr ava razviju i lokalni me unarodnopravni obi aji.

    Strogo uzev, regionalno i lokalno pravo su samo podvrste posebnogme unarodnog prava.

    22 Od latinskog: particularis - delimi an, koji se ti e samo jednog dela.23 Tako npr. op te me unarodno pravo ne poznaje ustanovu diplomatskog azila

    (davanja uto ita u prostorijama diplomatske misije), ali taj institut priznaje i ure uje poseb-no (partikularno) me unarodno pravo koje va ni u odnosima dr ava Latinske Amerike.

    24 Primera radi, u vreme hladnoratovske bipolarne podele sveta, me u tada njim soci- jalisti kim dr avama i dr avama bliskim socijalisti kom taboru, razvijao se u neku rukuosoben vid me unarodnog javnog prava, sa izvesnim specifi nostima u odnosu na op teme unarodno pravo. To, u osnovi posebno, partikularno pravo, bilo je poznato kao soci-

    jalisti ko me unarodno pravo. Vi e o tome: Krivokapi Boris: Konzularne konvencije

    SSSR-a sa drugim zemljama Var avskog ugovora, Beograd 1987, str. 107-119; Krivokapi Boris: Adiu a la theorie du droit international socialiste, Revue de politique internationale990-994/1991, p. 17-21; Krivokapi Boris: Najnovije tendencije u razvoju sovjetske naukeme unarodnog javnog prava, Strani pravni ivot 1/1992, str. 5-22.

    Prof. dr Boris Krivokapi: Pojam meunarodnog prava 23

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    18/29

    3.Obi ajno i ugovorno me unarodno pravo. - Imaju i u vidu daosnovne izvore me unarodnog prava predstavljaju me unarodni ugovo-ri i me unarodnopravni obi aji, javlja se podela me unarodnog prava

    prema njegovim izvorima na obi ajno i ugovorno. Na taj na in, pod obi ajnim me unarodnim pravom ima se u vidu

    skup pravnih pravila koja su nastala obi ajnim putem, dok se ugovor-nim me unarodnim pravom naziva skup normi sadr anih u me unarod-nim ugovorima. Op ta obi ajnopravna pravila obavezna su za sve dr a-ve, a ugovorna samo za ugovorne strane.

    4.Pisano i usmeno me unarodno pravo. - S obzirom na oblik ukome se javljaju, pravila me unarodnog prava mogu se podeliti na onakoja postoje u pisanom obliku ( pisano pravo ) i ona koja se nalaze uusmenom obliku ( usmeno pravo ).

    Naj e e je i najbolje kada su pravila me unarodnog prava formu-lisana u pisanom obliku, to je slu aj kod najve eg broja me unarodnihugovora. U obliku usmenog prava obi no se javljaju nekodifikovani me- unarodni obi aji, ali se isto tako mogu javiti i ugovori tj. oni me u nji-ma koji su zaklju eni u usmenoj formi.

    5.Me unarodno objektivno i subjektivno pravo. - Ponekad se vr-i razlikovanje izme u me unarodnog objektivnog i me unarodnog su-

    bjektivnog prava. U tom slu aju se pod me unarodnim objektivnim pra-vom podrazumeva isto to i pod me unarodnim javnim pravom, dakle,specifi an normativni sistem koji ure uje odnose u me unarodnoj za-

    jednici.Za razliku od toga, pod me unarodnim subjektivnim pravom ima se

    u vidu skup ovla enja na osnovu kojih su dr ava, me unarodna orga-nizacija ili drugi titular nekog prava ovla eni da od drugih subjekatazahtevaju odre eno pona anje ( injenje ili ne injenje). Tako npr. svakadr ava ima pravo da zahteva da se po tuje njen teritorijalni integritet,da joj se ukazuje du no po tovanje, i sl.

    U jednom drugom zna enju, koje je ovde daleko interesantnije, pod subjektivnim pravom podrazumeva se ono me unarodno pravo kojeobavezuje konkretnog subjekta (u prvom redu dr avu). Naime, jedandeo me unarodnog prava je isti za sve njegove subjekte. To su pravilaopteg me unarodnog prava. To je objektivno pravo koje, zavisno od svog karaktera (univerzalno, regionalno, lokalno) va i za sve dr avesveta, regiona ili nekog u eg podru ja. ine ga u prvom redu obi ajna

    24 Strani pravni ivot 1/2009

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    19/29

    pravna pravila. Me utim, svaka dr ava ulaze i u odre ene ugovorneodnose odn. u estvuju i u nastanku regionalnih obi aja, stvara sopstve-ni krug prava i obaveza, koji va i samo za nju. Na taj na in, subjektiv-no me unarodno pravo razlikuje se od dr ave do dr ave. 25 Ipak, mo ese zapaziti tendencija da se subjektivna me unarodna prava dr ava svevie pribli avaju.

    6. vrsto i meko pravo. - Redovno, pravno obavezuju e me una-rodno pravo, ponekad se naziva i vrstim pravom (engleski: hard law ).

    Postoji i ne to to se naziva mekim pravom (engleski: soft law ). Pod njim se imaju u vidu norme, sadr ane u me unarodnim dokumentima, koji-ma se utvr uju odgovaraju e obaveze (pravila pona anja) za dr ave i drugesubjekte me unarodnog prava, ali sve to bez pravne sankcije. Prema tome,u naj irem smislu, meko pravo su norme bez pravnih sankcija.

    Takvi su tzv. politi ki me unarodni sporazumi, koje sklapaju politi kiorgani (vlade, efovi dr ava) i koji se u celosti ili prevashodno odnose na i-sto politi ka pitanja (npr. sporazumi o prijateljstvu, o zajedni koj spoljnoj

    politici, o podeli interesnih sfera, i sl.). Oni nisu me unarodni ugovori u pra-vom smislu re i. Pored ostalog, oni ne podle u ratifikaciji, sankcije za nji-hovo nepo tovanje nisu pravne, ve politi ke i dr. Takav karakter imaju npr.sporazumi postignuti u okviru Organizacije za bezbednost i saradnju uEvropi (OEBS), razni tzv. d entlmenski sporazumi 26 i dr.

    U istu kategoriju spadaju i brojne odluke raznih me unarodnih organi-zacija ili tela koje oni upu uju dr avama i drugim subjektima me unarod-nog prava, pozivaju i ih na postupanje u odre enom pravcu. Ove odluke seobino nazivaju preporukama, deklaracijama i sl. Kao odraz svetskog (me- unarodnog) javnog mnjenja, one imaju veliku moralnu snagu, ali u princi-

    pu ne stvaraju pravnu obavezu za subjekte na koje se odnose.Mada, strogo uzev, sve ove norme nisu, same po sebi, pravno obavezu-

    jue, politi ka obaveza je nesumnjiva i dr ave su esto izlo ene sna nom po-

    25 ak ni najva niji univerzalni me unarodni ugovori ne vezuju sve dr ave, ve samoone koje su na propisan na in pristale da se obave u u tom pravcu, a to nikada nisu i svedr ave sveta.

    26Engleski: gentlemens agreement . Tako se naziva neformalni diplomatski sporazumizme u visokih predstavnika dve ili vi e dr ava (naj ee efova dr ava ili ministara inos-

    tranih poslova). On se po me unarodnom pravu ne smatra pravno obaveznim, ve je njego-vo izvr enje stvar me unarodnog morala, odnosno asti.

    Prof. dr Boris Krivokapi: Pojam meunarodnog prava 25

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    20/29

    litikom pritisku da ih po tuju. Ovaj pritisak je u na e vreme naro ito izra-en kada je u pitanju materija ljudskih prava. On dolazi od drugih dr ava,od odgovaraju ih me unarodnih organizacija (npr. uslovljavanje prijema ulanstvo doslednim po tovanjem izvesnih dokumenata i u njima sadr anih

    principa), ali i od nekih drugih subjekata (doma a javnost, nevladine orga-nizacije i sl.).

    U prilog mekog prava navodi se, pored ostalog, da je ono elasti noi odnosi se na iri krug subjekata (ne samo na dr ave i me unarodne orga-nizacije, ve i razne druge faktore na me unarodnoj sceni), te da ga je,zbog osetno prostijeg i br eg na ina dono enja, lak e korigovati kada se zatim javi potreba. Kao poseban kvalitet isti e se da se mekim pravommogu prili no efikasno i relativno jednostavno popuniti praznine u vr-stom pravu (za ta bi ina e trebalo pribegavati zaklju enju novih ugovo-ra ili skoro isto toliko komplikovanoj i zamornoj proceduri izmene posto-

    jeih sporazuma).7.Grane me unarodnog prava. - Nezadr ivi razvoj me unarodnog pra-

    va dovodi do toga da ono ure uje sve iri krug odnosa, to ima za posledicu

    nastanak sve novih i novih grana me

    unarodnog prava. One se bave posebnim problemima, imaju sopstvene pravne izvore, a neretko i osobene principe.Tako se danas u okviru me unarodnog prava razlikuju: diplomatsko pra-

    vo, konzularno pravo, ugovorno pravo, pravo me unarodnih organizacija, pravo ljudskih prava, me unarodno krivi no pravo, re no pravo, vazduho- plovno pravo, pravo mora, kosmi ko pravo, ratno pravo, humanitarno pravo,itd. Predmet regulisanja svake od ovih grana nazire se ve iz njenog naziva.

    Tako npr. diplomatsko pravo ure uje pitanja koja se ti u uspostavljanja i

    odr avanja zvani nih odnosa izme u dr ava i izme u dr ava i me unarodnihorganizacija, a posebno polo aj, privilegije i imuniteti diplomatskih misija i di-

    plomatskih predstavnika. Na isti na in, konzularno pravo reguli e materijukonzularnih odnosa i konzularnih privilegija i imuniteta.

    Me unarodno ugovorno pravo bavi se ure ivanjem postupka zaklju en- ja, delovanja i okon anja me unarodnih ugovora, a pravo me unarodnih or- ganizacija - problemima vezanim za nastanak, funkcionisanje i ga enje me u-narodnih organizacija.

    Deo me unarodnog prava koji se bavi za titom i unapre enjem ljudskih prava i sloboda naziva se pravom ljudskih prava ili me unarodnim pravom oljudskim pravima. Tu spadaju norme o osnovnim ljudskim pravima i sloboda-

    26 Strani pravni ivot 1/2009

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    21/29

    ma, o za titi posebno ugro enih kategorija lica (dece, ena, manjina i dr.), me-hanizmima te za tite i dr. 27

    Me unarodnim krivi nim pravom naziva se oblast me unarodnog javnog prava koja se delimi no oslanja na unutra nje krivi no pravo dr ava, a bavi se pitanjima individualne krivi ne odgovornosti pojedinaca za izvr enje me una-rodnih krivi nih dela. ine je norme kojima se defini u me unarodna krivi-na dela, utvr uje nadle nost za gonjenje i ka njavanje lica koja su ih izvr ila,ure uju pravila postupka pred me unarodnim krivi nim sudom (procesno

    pravo) i dr. Me unarodno re no pravo ure uje pravne odnose (re im plovidbe, oba-

    veze pribre nih dr ava i dr.) na me unarodnim, a, posredno, i na nacionalnimrekama; pravo mora sadr i norme o razgrani enju pojedinih delova mora i

    pravnom re imu u njima; vazduhoplovno pravo je skup pravnih normi koje seodnose na vazdu ni prostor, vazduhoplove, me unarodnu vazdu nu plovidbu isl.; kosmi ko pravo ure uje odnose u vezi sa kosmi kim prostranstvom, a na-roito pravni polo aj tog prostora i nebeskih tela koja se u njemu nalaze; i dr.

    Poto pravna zabrana rata nije samim tim dovela do njegovog eliminisan- ja iz me unarodnih odnosa i dalje opstaje oblast me unarodnog prava koja re-gulie izvo enje neprijateljstava, pa se stoga naziva ratnim pravom odnosno

    pravom oru anih sukoba . U tesnoj vezi s tim je humanitarno pravo kako senaziva deo me unarodnog prava koji se sastoji od normi koje imaju za cilj daubla e posledice ratnih strahota i da rat u ine koliko je mogu e humanijim.

    Postoje i razne druge grane me unarodnog prava. Me unarodno radno pravo bavi se regulisanjem pitanja iz oblasti socijalnih i radnih odnosa, kao tosu radno vreme, kolektivni ugovori, odmori, za tita na radu itd.). Pravo za ti-te sredine bavi se problemima za tite prirode. Me unarodno saobra ajno pra-vo ure uje me unarodne odnose u oblasti saobra aja. U zavisnosti od saobra-ajnih sredstava i puteva dalje se deli na drumsko saobra ajno pravo, ele-zniko, pomorsko, 28 potansko, pravo telekomunikacija i sl. Me unarodno

    27 Vie: Paunovi Milan, Krivokapi Boris, Krsti Ivana: Osnovi me unarodnih ljud-skih prava, Beograd 2007.

    28 Pomorsko pravo nije isto to i pravo mora. Dok pravo mora reguli e javnopravne

    odnose na moru i u vezi sa morem, pomorsko pravo ure uje pitanja vezana za pomorsku plovidbu, a naro ito ona koja se ti u bezbednosti plovidbe (tzv. upravno pomorsko pravo) iimovinskopravnih odnosa na moru (tzv. imovinsko pomorsko pravo). Norne ovog pravadelom pripadaju me unarodnom pravu, a delom unutra njem pravu dr ava.

    Prof. dr Boris Krivokapi: Pojam meunarodnog prava 27

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    22/29

    administrativno pravo ure uje razna pitanja me unarodne saradnje u admi-nistrativno-tehni koj oblasti (u domenu saobra aja, vodoprivrede, zdravstva,unutra njih poslova i sl.), kao i organizaciju, polo aj i rad me unarodnih te-la stvorenih radi ostvarivanja i razvijanja takve saradnje (razne komisije, bi-roi i sl.).

    U literaturi se razlikuju i neke dodatne grane me unarodnog prava. Ta-ko se npr. naziv Me unarodno ustavno pravo ponekad koristi za ozna avan-

    je onog dela me unarodnog prava koji obuhvata norme o ustrojstvu me u-narodne zajednice, njenim lanovima i organima. 29

    IV. MEUNARODNO PRAVOI NEKE SLINE POJAVE

    Me unarodno pravo treba razlikovati od nekih naoko sli nih pojava,kao to su me unarodno privatno pravo, me unarodno privredno pravo,uniformno pravo i dr.

    1. Me unarodno privatno pravo. - Me unarodno javno pravo regu-lie odre ene javnopravne dru tvene procese i odnose u me unarodnoj za-

    jednici, prvenstveno one izme u dr ava i me unarodnih organizacija.Za razliku od toga, me unarodnim privatnim pravom 30 naziva se skup

    pravnih normi kojima se ure uju gra anskopravni (privatnopravni) odno-si sa stranim elementom. Tu npr. spadaju pitanja koja se ti u zaklju enja

    braka sa strancem, naslednih odnosa sa stranim elementom, i sl. Najprostije re eno, me unarodno privatno pravo bavi se re avanjem

    sukoba zakonodavne (sukob zakona) ili sudske (sukob jurisdikcije) nadle-nosti dveju ili vi e dr ava u regulisanju i re avanju privatnopravnih od-

    nosa i sporova izme u doma ih i stranih pravnih i fizi kih lica, a tako e i problemom izvr enja stranih sudskih odluka.

    Strogo uzev, me unarodno privatno pravo i nije me unarodno. Onose nalazi negde izme u unutra njih pravnih poredaka dr ava i me unarod-

    29 Pojedini pisci, me utim, pod ovim nazivom imaju u vidu ustavnopravne normeunutra njih poredaka dr ava koje se ti u me unarodnog prava, posebno njegovog odnosasa unutra njim pravom.

    30 Latinski: privatus - lini, neslu ben. Naziv Me unarodno privatno pravo pripisu- je se ameri kom piscu D . Storiju ( Joseph Story ), koji ga je prvi upotrebio 1834. godine.Premda jedno vreme kritikovan, ovaj naziv je iroko prihva en, pa se i pored brojnih pred-loga za njegovu promenu, zadr ao do na ih dana.

    28 Strani pravni ivot 1/2009

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    23/29

    nog javnog prava, s tim da je ipak daleko bli e onim prvima. Uostalom,mada su pojedine norme tog prava sadr ane i u me unarodnim sporazu-mima, njegovi izvori su prevashodno unutra nji propisi dr ava.

    I pored toga to se u na elu prili no jasno razlikuju (razli iti subjekti, predmet regulisanja, izvori itd.), me unarodno javno i me unarodno pri-vatno pravo ponekad imaju i niz zajedni kih momenata, kao to su poje-dini zajedni ki izvori (me unarodni ugovori koji sadr e norme iz obeoblasti).

    Uz to, i kod me unarodnog privatnog prava se u krajnjoj liniji radi oodnosima izme u dr ava (sukob nadle nosti odn. sukob zakona) koji na-staju povodom privatnopravnih odnosa. Ovo postaje posebno o iglednokada jedan privatnopravni odnos (gra anskopravni odnos sa stranim ele-mentom) i spor koji je tim povodom pokrenut, usled naknadne intervenci-

    je zainteresovanih dr ava preraste u spor izme u dr ava, dakle u odnos ko- ji se ure uje normama me unarodnog javnog prava. 31

    2. Me unarodno privredno pravo. Tako se naziva grana prava ko- ja predstavlja skup pravnih pravila kojima se ure uju me unarodni eko-

    nomski odnosi do kojih dolazi u me unarodnom robnom i platnom prome-tu, a iji subjekti po pravilu nisu dr ave i me unarodne organizacije, ve

    privredna preduze a i organizacije, poslovna udru enja i sl. Ovo pravo svevie se bavi i raznim pravnim aspektima me unarodnih ekonomskih inte-gracija.

    3. Me unarodno uniformno pravo. - Me unarodnim uniformnim pravom naziva se posebna grana prava kojom se vr i unifikacija pojedinihoblasti nacionalnih poredaka (naro ito gra anskog, privrednog, radnog,

    saobra ajnog, po tanskog, i sl. prava). To se ini onda kada postoji izra e-na potreba da se odre eni odnosi koji se odvijaju u unutra njim pravnim

    31 To se naro ito vidi u slu aju tzv. diplomatske za tite, pod ime se ima u vidu pravosvake dr ave da titi svoje dr avljane kada su o teeni radnjama protivnim me unarodnom

    pravu koje je izvr ila ili dopustila druga dr ava, od koje pomenuti dr avljani nisu uspeli dadobiju zadovoljenje uobi ajenim putevima. U takvim slu ajevima, u skladu sa teorijom gen-eralne supstitucije, odnosna dr ava mo e da preuzme stvar svojih dr avljana i pribegne

    diplomatskoj akciji u njihovu korist, odn. kada tome ima mesta, da pokrene spor pred nadle nim me unarodnim sudom. Tako shva ena diplomatska za tita nije pravo pojedinacave diskreciono pravo dr ave koja je jedina merodavna da odlu i da li e u konkretnomsluaju da pru i diplomatsku za titu, na koji na in i u kom obimu.

    Prof. dr Boris Krivokapi: Pojam meunarodnog prava 29

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    24/29

    porecima dr ava, pravno urede na istovetan ili bar to sli niji na in (nlat.uniformis - jednoobrazan).

    Unifikacija se vr i putem odgovaraju ih me unarodnih ugovora, da-kle preko instrumenata me unarodnog prava, tako to se ovim sporazu-mima preciziraju jedinstvena (uniformna) re enja, koja se zatim (ispun-

    jenjem obaveza preuzetih odnosnim sporazumom) ugra uju u nacional-na zakonodavstava odnosnih zemalja. 32 U novije vreme ovo se, pored ostalog, posti e i pripremanjem i usvajanjem tzv. modela zakona odno-sno tzv. vodi a.33

    Unifikacijom prava se u ve oj ili manjoj meri bavi itav niz me u-narodnih organizacija i tela, kao to su (na svetskom nivou): Me una-rodna organizacija rada, Svetski po tanski savez, Me unarodna organi-zacija za civilno vazduhoplovstvo, Komisija UN za me unarodno trgo-vinsko pravo (UNCITRAL), Me unarodna akademija za uporedno pra-vo, Me unarodni institut za unifikaciju privatnog prava (UNIDROIT),Udru enje za me unarodno pravo, i dr. Unifikacija raznih grana pravavr i se i u regionalnim okvirima, kao npr, u okviru Evropske unije, Nor-dijskog saveta, Komonvelta, i dr.

    4. Naddr avno pravo. - Naddr avno pravo je specifi an pravni po-redak vezan za postojanje tzv. naddr avnih me unarodnih organizacijatj. onih me unarodnih organizacija iji su organi statutom odnosno ugo-vorom o njihovom osnivanju ovla eni da u odre enim oblastima dono-se odluke koje obavezuju ne samo dr ave lanice, ve i neposredno prav-

    32 Primera radi Konvencijom o jednoobraznom zakonu o obliku me unarodnogtestamenta (1973) svaka ugovornica preuzela je obavezu da u svoje zakonodavstvouvede pravila o me unarodnom testamentu koja kao prilog pod nazivom Jednoobraznizakon o obliku me unarodnog testamenta ine sastavni deo Konvencije. Unifikacijiodgovaraju ih oblasti slu e i mnogi drugi me unarodni sporazumi kao npr.Me unarodna konvencija za unifikaciju izvesnih pravila o teretnici (1924), Konvencijaza izjedna avanje izvesnih propisa o me unarodnom vazdu nom prevozu (Var avskakonvencija, 1929), Konvencija o unificiranom meni nom pravu (1930), Evropska kon-vencija za unifikaciju zakona o arbitra i (1966), Konvencija o ujedna avanju izvesnih

    pravila o me unarodnom vazdu nom prevozu (1999) i dr.33 Npr. UNIDROIT Vodi za me unarodni fran izing (1988) ili UNCITRAL-ovi

    vodi i za elektronski prenos fondova, za sastavljanje me unarodnih ugovora za inves-ticionu izgradnju i dr.

    30 Strani pravni ivot 1/2009

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    25/29

    na i fizi ka lica. Re je o novoj pojavi koja se prevashodno vezuje za na-stanak Evropskih zajednica odnosno Evropske unije.

    Kao to su naddr avne organizacije na granici izme u me unarodneorganizacije i konfederacije, tako i pravo koje one stvaraju nije, strogouzev, ni unutra nje, ni me unarodno, odnosno ono je u neku ruku i jed-no i drugo. 34

    5. Uporedno pravo. - Me unarodno pravo se jasno razlikuje od upo-rednog prava , pod kojim se ima u vidu prou avanje i pore enje dva ilivie pravnih sistema odnosno njihovih instituta. Tu se, dakle, ne radi o

    posebnoj grani pozitivnog (vae

    eg) prava koja bi se bavila odre

    enomobla u dru tvenih odnosa, ve naziv dolazi od metoda koji se koristi

    (pore enje odn. upore enje raznih pravnih poredaka tj. konkretnih re-enja unutra njih pravnih sistema dr ava).

    Uporednopravna istra ivanja su od vi estrukog zna aja kako za sva-ku zemlju (pre svega zato to omogu avaju kori enje tu ih iskustava u

    pripremi i dono enju sopstvenih propisa), tako i na me unarodnom pla-nu (jer stvaraju osnov za bolje me usobno razumevanje, lak u unifikaci-

    ju odre enih pravnih materija, lak u izradu tekstova me unarodnih kon-vencija, omogu avaju identifikovanje op tih pravnih na ela, i sl.).

    * * *

    U na e vreme me unarodno pravo je razvijenije nego ikada pre. I pored toga, ponekad se prime uje da je ono zapalo u ozbiljnu krizu. Pritome se ne misli da su, op te uzev, norme me unarodnog prava na nekinain postale gore, ve da je sve vi e oiglednih slu ajeva nepo tovan-

    ja, pa i grubog kr enja tih normi.

    34 Najbolji primer u tom smislu predstavlja tzv. komunitarno pravo (od lat. communis zajedni ki), kako se uobi ajeno naziva pravni sistem koji va i i razvija se u okviruEvropske unije. On se sastoji od odredaba originarnog i derivativnog prava. Originarno

    pravo EU, i ujedno najva niji i hijerarhijski najvi i izvor komunitarnog prava ine ugovorio osnivanju Evropskih zajednica. Derivativno pravo EU svoj izvor ima u jednostranim akti-

    ma (odlukama) organa EU. Jedan deo tog prava ine, pored ostalog, pravila odn. uredbe(engl. regulations ) kako se nazivaju op ti propisi koje donose nadle ni organi Unije. Ti

    propisi su pravno obavezuju i za sve dr ave lanice i sva njihova fizi ka i pravna lica ineposredno se (bez ratifikacije i sl.) primenjuju u svakoj dr avi lanici.

    Prof. dr Boris Krivokapi: Pojam meunarodnog prava 31

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    26/29

    Iako je takvih primera uvek bilo, izgleda da ih je u na e vreme vi enego u ranijim periodima. Sve to i pored injenice da su norme me una-rodnog prava sve brojnije i kvalitetnije, mehanizmi kontrole sve razno-vrsniji i efikasniji, itd.

    Jednim delom se, me utim, radi samo o prividu. Ako danas izgledada se me unarodno pravo kr i vi e nego pre, onda je to delom posledicainjenice da u svetu postoji vi e dr ava nego ikada do sada. Ve i broj su-

    bjekata zna i i ve u ansu da neki me u njima kr e me unarodno pravo.To, me utim, istovremeno sugeri e i da je sve vi e onih koji po tuju

    to pravo (osim ako se veruje da ga svi kr e i to uveliko, u kom slu ajuse ne bi ni govorilo o nekakvom pravu, ve bi u pitanju bio sukob svih

    protiv svih).Treba imati na umu i to da na e vreme su tinski obele ava svekoli-

    ka informativna i druga povezanost raznih delova sveta. Iako mnogo to-ga i dalje ostaje izvan o iju javnosti, najdrasti niji slu ajevi kr enja me- unarodnog prava (npr. napad neke zemlje na drugu) vi e se ne mogusakriti kao nekada kada su vesti iz udaljenih krajeva putovale danima,ako ne i mesecima. Stoga, iako su povremeno jasno vidljiva otvorena kr-enja me unarodnog prava od strane pojedinih dr ava, to jo uvek nezna i da je takva praksa vi e zastupljena nego pre, ve samo to da se onjoj vi e, otvorenije i pravovremenije govori.

    Me utim, ak i ako se ostave po strani gornje primedbe, mo e se za-klju iti da je me unarodno pravo, ta nije njegovo dosledno ostvarivanje,zaista u ozbiljnjoj krizi. Razlozi za to su razli iti, ali mahom le e u po-stoje em razvoju politi ke situacije u svetu. Ako je jasno da sadr ina i

    primena unutra njeg prava svake konkretne dr ave neposredno zavisi od toga kakvi su aktuelni politi ki odnosi u njoj (npr. izvesno je da se unu-tra nje pravo znatno vi e kr i u nemirnim vremenima, kao to su ratovi,gra anski ratovi, revolucije, razna prelazna stanja i sl.), nema razloga daista logika ne va i i za me unarodno pravo.

    Ili drugim re ima, kada god su se u me unarodnim odnosima javlja-li periodi napetosti, nestabinosti, odnosno prelaska iz jednog sistema od-nosa u drugi, dolazilo je do odre ene krize. esto puta posledica je biorat, ponekad veliki rat, nakon ega se ponovo pristupalo traganju za sta-

    bilnim, za sve prihvatljivim re enjima, kao i mehanizmima za obezbe- enje njihovog doslednog ostvarivanja u praksi. Druga ije re enje jedno-stavno nije mogu e.

    32 Strani pravni ivot 1/2009

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    27/29

    Kada je re o vremenu u kojem ivimo, nakon izvesne stabilnosti izdoba hladnog rata, 35 svet se obreo u novoj realnosti koju karakteri e po-stojanje samo jedne supersile koju (bar u ovom trenutku) izgleda da ni-ko ne mo e da obuzda. Istovremeno su prisutne i brojne druge protivre-nosti koje optere uju stvarnost, kao to su lokalni sukobi u raznim delovi-ma sveta, me unarodni terorizam, sve dublji jaz izme u bogatih i siroma -nih, sve ubrzanije i obimnije zaga ivanje i propadanje ovekove sredine,grubo kr enje osnovnih ljudskih prava u mnogim zemljama, trka u naoru-anju (posebno proizvodnja nuklearnog i drugog oru ja za masovno uni ten-

    je), sve ve e kaskanje nastanka novih normi me unarodnog prava za rele-vantnim doga ajima i politi kim odlukama koji se smenjuju velikom brzi-nom; razvoj me unarodne birokratije; i dr.

    Stvar je u tome da pojave u svetu i svakom konkretnom dru tvu kao de-lu sveta nisu stati ne. One su u stalnom pokretu. Pri tome se zbivanja u me- unarodnoj zajednici ne odvijaju po nekoj pravoj liniji, ve valovito nasmenu krizama i sukobima dolaze periodi relativnog mira i prosperiteta. Utom svetlu i postoje e stanje treba shvatiti kao prolaznu pojavu, koja mo eda potraje nekoliko godina, ali zatim mora biti prevazi ena. Alternativa to-me je sveop ti sukob i pogibija.

    Dakle, kada se govori o krizi savremenog me unarodnog prava jednimdelom to mo e da se odnosi na opravdane zahteve u smislu nu nosti daljegi, posebno, br eg razvoja tog pravnog sistema i njegovog prilago avanja po-trebama savremenog sveta. Ipak, u prvom redu re je o primerima neka nje-nog kr enja najva nijih normi me unarodnog prava (pre svega o zabraniupotrebe sile ili pretnje silom).

    Sve ukazuje da e, osim u slu aju nekakve sveop te katastrofe (svetskirat, pandemija i sl.) me unarodno pravo nastaviti da se razvija na raznim

    poljima, i to sve br e. Me utim, svetu nije potrebno bilo kakvo, ve demo-

    35 Hladni rat je naziv za stanje koje je nastalo nakon Drugog svetskog rata, a ogleda-lo se u podeli sveta na dva suprostavljena vojno-politi ka bloka koje su predvodili SAD iSSSR. Po to su obe strane posedovale nuklearno oru je, izbegavale su otvorene me usob-ne oru ane sukobe. Umesto toga rat se vodio na drugim poljima - diplomatskom, ide-olokom, ekonomskom i sl., sve uz obilno kori enje pijuna e i propagande. Ameri ki

    predsednik D . Bu i sovjetski lider M. Gorba ov su formalno objavili prestanak hladnograta na Malti 2-3.12.1989. Tek sa njegovim prestankom postalo je jasno da je, uz sve sla-

    bosti, doba hladnog rata imalo i neke dobre strane, pre svega to to je u stvorenoj ravnote istraha (zbog uzajamne pretnje u asnom odmazdom) jedna strana obuzdavala drugu.

    Prof. dr Boris Krivokapi: Pojam meunarodnog prava 33

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    28/29

    kratsko me unarodno pravo. Zna i, takvo pravo koje je doneto na demokrat-ski na in, koje izra ava i titi op teljudske vrednosti i odgovara svima(uslovno re eno, razume se) i koje stoga svi po tuju i uva avaju. Jedino ta-ko se mogu posti i potrebna stabilnost, pravi nost i sklad u me unarodnimodnosima. A bez toga, dugoro no gledaju i nema mira, nema napretka, ne-ma budu nosti.

    Bori s Krivok api, PhD Faculty of State Administration, Megatrend University

    CONCEPT OF INTERNATIONAL LAW

    The Role of International (Public) Law is more significant nowdaysthan in past, which not only regulates relations in international community,but also relations of society in states in different ways (immediately and vi-cariously) in higher degree. Even those who do not practice international re-lations professionally, need to have elementary knowledge of that big, com-

    plex and interesting in many ways legal system, because of that reason.This article consist four elementary thematic parts.

    The first part deals with concept and name of International Law. Hereis indicated difference between Domestic and International Law, then defi-nition of International Law, with short but clear enough explanation of itselements. Afterwards, there is short retrospect of beginning and development of International Law (it is indicated that some international norms existed in Antique world, which many oppose) and explanation of name of this de-

    partment of law.The second part deals with International Law as special legal system.

    International Law is law set of legal rules, which is opposite to some opi-nions which can be heard even today. Afterwards, the author presents itsmost important characteristics.

    34 Strani pravni ivot 1/2009

  • 8/10/2019 Pojam Meunarodnog Prava

    29/29

    The third part deals with classification of International Law, and the fo-urth part with its distinction from similar phenomenon (International Priva-te Law, International Commercial Law, Uniform law etc.).

    In conclusion the author says that modern International Law is in cri- sis, but it will continue to develop faster in various fields, except in case of some global disaster (world war, global epidemic etc.). However, world ne-eds only democratic International Law. Democratically adopted law, whichexpress and protect universal human values and which is suitable for all (conditionally, of course) is respected and appreciated by everyone. This isthe only way to achieve stability, justice and harmony in international rela-tions. Without this, in the long-term there will be no peace, progress and fu-ture.

    Key words: International law; Domestic law; Beginning and develop-nig of International law; Universa l human values

    Prof. dr Boris Krivokapi: Pojam meunarodnog prava 35