UNIVERZITET SINGIDUNUM

POSLOVNI FAKULTET

DEPARTMAN ZA POSLOVNU EKONOMIJU

DIPLOMSKI RAD

OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA - POJAM I ZNAČAJ

MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA

Mentor: Student:

Doc. dr Tijana Radojević Marko Tešanović

102479/2009

Beograd, 2014.

2

Sadržaj:

UVOD ................................................................................................................................. 3

1. MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA ............................................................ 5

2. OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA .......................................... 5

2.1 Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala .......................................................... 7

2.2 Portfolio investicije ............................................................................................... 9

2.3 Direktne strane investicije ................................................................................... 10

2.4 Strane direktne investicije u Srbiji ...................................................................... 11

2.5 Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije ...................... 19

2.6 Prepreke stranim investicijama u Srbiji .............................................................. 20

2.7 Zakonski i lokalni podsticaji ............................................................................... 24

3. MEĐUNARODNA EKONOMSKA POMOĆ .......................................................... 26

4. MOTIVI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA ....................................... 26

5. SVETSKA ISKUSTVA MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA .............. 28

6. SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI ............................................................. 28

7. DIREKTNE INVESTICIJE U INOSTRANSTVU.................................................... 30

ZAKLJUČAK ................................................................................................................... 32

LITERATURA ................................................................................................................. 36

3

UVOD

Međunarodno kretanje kapitala, kao deo međunarodnog finansiranja, jedan je od

najatraktivnijih oblika međunarodne saradnje i ostvarivanja strategijskih ciljeva.

Međunarodno finansiranje u užem smislu je kreditiranje roba i usluga, što podrazumeva

povratnu i istovremenu finansijsku transakciju ili izvoz i uvoz kapitala gde finansijski

tokovi idu u oba pravca, ali ne istovremeno, već po isteku određenog vremenskog perioda.

Međunarodno finansiranje u širem smislu uključuje prenos roba, usluga, kapitala i novca

iz jedne zemlje u drugu i to u vidu raznih ekonomskih pomoći, reparacija i poklona.

Međunarodno kretanje kapitala, kao njegov deo, podrazumeva transfer realnih i

finansijskih sredstava, institucija, preduzeća i rezidenata iz različitih zemalja u cilju

zadovoljenja ekonomskih interesa učesnika u transferu.

Međunarodno kretanje kapitala jedan je od najatraktivnijih oblika međunarodne saradnje

među kompanijama. Globalizacija se može primenjivati tek ako dođe do promene

poslovnog razmišljanja i ako postoje kompanije spremne prihvatiti rizik koji ona sa sobom

nosi. Tržište je pritom samo temelj za postojanje globalne konkurencije, odnosno direktne

konkurencije kompanija na svim tržištima bez promena na proizvodu ili usluzi i bez

prilagođavanja lokalnim zahtevima. Rad se sastoji od pet delova u kojima je reč o

osnovnim oblicima međunarodnog kretanja kapitala, svetskim iskustvima na tom

području, sporazumu o slobodnoj trgovini te direktnim investicijama u inostranstvu kao

njegovom glavnom obliku.

Kretanje kapitala između subjekata različitih zemalja vrši se u raznim oblicima od kojih su

dva osnovna, i to: međunarodno kretanje privatnog kapitala i međunarodno kretanje

javnog kapitala. Privatni kapital (pojedinci, privatne kompanije, komercijalne banke) kreće

se prvenstveno u obliku direktnih investicija, portfolio investicija, kao i u formi kredita i

depozita.

Javni kapital (državni budžet i centralne i državne banke) kreće se prvenstveno u obliku

bilateralnih zajmova i kredita, portfolio investicija i u formi bespovratne ekonomske

pomoći. Posebna vrsta javnog kapitala su zajmovi međunarodnih organizacija, kao sto su:

IBRD, IMF, IDA, EBRD, IFC i druge institucije sa sličnim profilom angažovanja.

Kapital se može transferovati u novčanom obliku (transfer finansijskih sredstava) ili

transferom realnih vrednosti (izvoz opreme i druge robe). U pojedinim slučajevima se kod

odobravanja finansijskih kredita kao uslov postavlja da se njegova sredstva koriste za

kupovine robe i usluga od određenih isporučilaca i tada se govori o vezanim kreditima.

Posebna vrsta kredita čija je upotreba vezana za određene namene su izvozni krediti koje

odobravaju isporučioci opreme-krediti isporučilaca (supplier credit), dok je druga vrsta

izvoznih kredita-krediti kupcu (buyer credit) koje odobravaju finansijske institucije zemlje

izvoznika inostranim kupcima za finansiranje njihovih isporuka na kredit iz zemlje

4

kreditora mnogo bliža klasičnim vezanim kreditima. Stoga postoji podela na finansijske

kredite, tj. kredite koji se daju i vraćaju u novcu, i robne kredite, tj. kredite koji se daju

radi finansiranja kupovine robe ili plaćanja usluga, pri čemu je ugovorom o kreditu

određena namena za koju se kredit može koristiti.

Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala je finansijsko posredovanje u realizaciji

finansijskih viškova jednog sektora u finansiranje manjkova drugih sektora. Razvojem

privreda i finansijskih tržišta ekonomski razvijenih zemalja dolazilo je i do diversifikacije

metoda i instrumenata finansijskog posredovanja. Počelo se sa klasičnim zajmovima, a

nastavilo preko pozajmljivanja dugoročnog kapitala emitovanjem obveznica. U tom

slučaju korporativni sektor, emitovanjem raznih finansijskih instrumenata, vrši realokaciju

finansijskih viškova i manjkova direktno ili uz minimalno posredovanje bankarskog

sektora.

Razvoj finansijskih tržišta i finansijskih instrumenata sa sobom nosi rizik, koji investitori

pokušavaju diverzifikovati držeći u svom portfelju hartije od vrijednosti (HOV). U

poslednje vreme portfolio investicije se tretiraju kao kupovina HOV, do nivoa koji ne daje

pravo kontrole nad subjektima u koje je uloženo, i za njih se najviše zanimaju penzioni

fondovi, uzajamni fondovi (mutual fonds) i fondovi zdravstvenog osiguranja. Kod

portfolio investicija ne postoji kontrola nad radom preduzeća u inostranstvu, već se radi o

kupovini HOV, koje vlasniku donose rentu u visini kamate na uloženi kapital u HOV.

Direktne investicije u inostranstvu, ili strane direktne investicije (foreign direct

investment) predstavljaju takav oblik ulaganja kapitala koji obezbeđuje stranom

investitoru sticanje prava svojine, kontrole i upravljanja po osnovu uloženog kapitala. Ove

investicije imaju za svrhu stvaranje nekog permanentnog ekonomskog i pravnog interesa i

to tako aktivnog interesa u kome je sadržana težnja investitora da kroz kontrolu i

upravljanje uloženim kapitalom ostvaruje profit. Ovo su preduzetničke invsticije, za koje

nije nužno da uticaj investitora bude potpun i apsolutan, već je dovoljno da stepen kontrole

i upravljanja bude takav da može da utiče na poslovnu politiku preduzeća i drugog pravnog

lica u koji je uložen kapital.

5

1. MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA

Pod međunarodnim kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realnih i finansijskih

sredstava između subjekata različitih zemalja sa odloženim kontratransferom za određeni

vremenski period, a u cilju ostvarivanja određenih ekonomskih i političkih interesa

učesnika u tom transferu. Nijedna savremena privreda ne može se izolovati od potrebe da

izvozi i uvozi kapital, bez obzira na to da li, ukupno gledano, ima neto suficit ili neto deficit

u kapitalu, tako da je kretanje kapitala između zemalja dvosmerno, pri čemu se u jednom

slučaju subjekti određene zemlje pojavljuju kao davaoci, a drugi put kao korisnici kapitala.

Najveći deo međunarodnog kretanja kapitala odvija se između razvijenih zemalja, odnosno

subjekata iz ovih zemalja, koji su glavni davaoci i korisnici kapitala u svetskim razmerama.

Privrede u razvoju (zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji, kao sto je Srbija) se kao grupacija

uglavnom pojavljuju kao korisnici kapitala, a mnogo manje kao davaoci kapitala, mada se

neke od njih, u posljednje vreme, u određenoj meri, pojavljuju i kao relativno značajni

davaoci kapitala.

2. OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA

Kretanje kapitala između subjekata različitih zemalja vrši se u raznim oblicima od kojih su

dva osnovna, i to: međunarodno kretanje privatnog kapitala i međunarodno kretanje javnog

kapitala. Privatni kapital (pojedinci, privatne kompanije, komercijalne banke) kreće se

prvenstveno u obliku direktnih investicija, portfolio investicija, kao i u formi kredita i

depozita. Javni kapital (državni budžet i centralne i državne banke) kreće se prvenstveno

u obliku bilateralnih zajmova i kredita, portfolio investicija i u formi bespovratne

ekonomske pomoći. Posebna vrsta javnog kapitala su zajmovi međunarodnih organizacija,

kao sto su: IBRD, IMF, IDA, EBRD, IFC i dr. institucije sa sličnim profilom angažovanja.

Međunarodni tokovi kapitala se prema ročnosti dele na kretanje kratkoročnog,

srednjoročnog i dugoročnog kapitala. Pri tome, ne postoje u svemu usaglašeni i striktni

kriterijumi za ovu podelu. Međutim, uglavnom se u kategoriju kratkoročnog kapitala

ubrajaju plasmani sa rokom do godinu dana, dok je srednjoročni kapital onaj koji je

plasiran na period od jedne do pet godina, dok je dugoročni kapital onaj sa plasmanom

preko pet godina. Po pravilu, kratkoročni kapital se koristi za finansiranje tekućeg

poslovanja, a srednjoročni i dugoročni kapital za investicione namene.

Kapital se može transferovati u novčanom obliku (transfer finansijskih sredstava) ili

transferom realnih vrednosti (izvoz opreme i druge robe). U pojedinim slučajevima se kod

odobravanja finansijskih kredita kao uslov postavlja da se njegova sredstva koriste za

kupovine robe i usluga od određenih isporučilaca i tada se govori o vezanim kreditima.

6

Posebna vrsta kredita čija je upotreba vezana za određene namene su izvozni krediti koje

odobravaju isporučioci opreme-krediti isporučilaca (supplier credit), dok je druga vrsta

izvoznih kredita-krediti kupcu (buyer credit) koje odobravaju finansijske institucije zemlje

izvoznika inostranim kupcima za finansiranje njihovih isporuka na kredit iz zemlje

kreditora mnogo bliža klasičnim vezanim kreditima.

U vezi sa navedenim, postoji podela na finansijske kredite, tj. kredite koji se daju i vraćaju

u novcu, i robne kredite, tj. kredite koji se daju radi finansiranja kupovine robe ili plaćanja

usluga, princip čemu je ugovorom o kreditu određena namena za koju se kredit može

koristiti.

Po svojoj nameni, inostrani kapital se može plasirati u tačno određene projekte (project

approach) ili u ostvarivanje širih razvojnih ciljeva odnosno programa (program approach).

Kapital za realizaciju određenog projekta najčešće traže pojedinačna preduzeća, ali to

mogu biti i države, ako su ovi projekti od strateškog privrednog i razvojnog značaja,

princip čemu su države te koje traže kapital za programe.

Privatni investitori gotovo isključivo plasiraju kapital u određene projekte, dok javni

kapital, pored projekta, prihvata da se angažuje i u realizaciji programa. Projekti više

odgovaraju davaocima kapitala, pogotovo onim privatnog karaktera, jer pružaju veće

garancije za rentabilnu upotrebu sredstava i lakše vezivanje transfera kapitala za isporuke

robe, usluga i tehnologija. S obzirom na globalnu prirodu programa, zajmovi za programe

više odgovaraju korisnicima, jer predviđaju manji stepen vezivanja, ali nose u sebi rizik

nedovoljno namenskog i efikasnog korišćenja sredstava, što se pokazalo u brojnim

programima javne pomoći za razvoj1.

Suštinski, opredeljenje za projekte i za programe vezano je za dostignuti nivo razvoja

zemlje i za svojevrstan odnos plana i tržišta u alokaciji resursa u svakoj pojedinoj zemlji.

Zbog toga je potrebna pravilna kombinacija projekata i programa da bi se zadovoljili makro

i mikro interesi u korišćenju međunarodnog kapitala.

Kretanje kapitala van nacionalnih granica utiče na međunarodnu diversifikaciju poslovnih

aktivnosti, što utiče na jačanje konkurentske prednosti i stvaranje globalnog konkurentskog

proizvoda. Međunarodno kretanje kapitala utiče na privredni rast, promenu privredne

strukture, platni bilans, zaposlenost i privrednu stabilnost pojedinačnih zemalja. Iz tog

razloga međunarodno kretanje kapitala je jedan od osnovnih generatora i akceleratora

globalizacije.

1 Izvor: Pelević Branislav, Uvod u međunarodnu ekonomiju, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta,

Beograd, 2006., str. 209

7

Dakle, u teoriji postoje tri osnovna oblika međunarodnog kretanja kapitala i to2:

a. Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala

b. Portfolio investicije

c. Direktne strane investicije

2.1 Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala

Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala je finansijsko posredovanje u realizaciji

finansijskih viškova jednog sektora u finansiranje manjkova drugih sektora. Razvojem

privreda i finansijskih tržišta ekonomski razvijenih zemalja dolazilo je i do diversifikacije

metoda i instrumenata finansijskog posredovanja. Počelo se sa klasičnim zajmovima, a

nastavilo preko pozajmljivanja dugoročnog kapitala emitovanjem obveznica. U tom

slučaju korporativni sektor, emitovanjem raznih finansijskih instrumenata, vrši realokaciju

finansijskih viškova i manjkova direktno ili uz minimalno posredovanje bankarskog

sektora. U zemljama u razvoju nije razvijeno finansijsko tržište pa je i danas glavni oblik

priliva inostranog kapitala zajmovni kapital. U periodu od 1961. do 1970. godine, od

ukupnog priliva iz inostranstva 66% je bilo u obliku zajmova, a u razdoblju od 1971. do

1980. godine, oko 46%. Ostatak su činile portfolio investicije i direktne investicije u

inostranstvu. Sa kulminacijom dužničke krize u zemljama u razvoju i odlivom kapitala

dolazi do sloma ovog oblika međunarodnog kretanja kapitala, mada takva situacija nije

konačna, jer su danas tendencije poslovnog bankarstva multinacionalnog karaktera i

odnose se na međunarodni platni promet, emitovanje obveznica i promet deviza.

Međunarodni krediti i zajmovi su tradicionalan i značajan vid međunarodnog kretanja

kapitala. Zajmovni kapital predstavlja takav oblik korišćenja kapitala u kome se korisnik

kapitala javlja u ulozi dužnika, a vlasnik kapitala u ulozi poverioca. Ovaj kreditni odnos

može se ostvariti u neposrednom kontaktu između vlasnika kapitala – poverioca i korisnika

kapitala – dužnika, u kom slučaju se govori o direktnom ili neposrednom kreditnom

odnosu, ili posredno preko bankarsko – finansijskog posrednika, u kom slučaju se radi o

posrednom kreditnom odnosu.

Zajmovni kapital koji se plasira preko tržišta kapitala na duže rokove nosi veći stepen

rizika, a samim tim ima i veću cenu koštanja. Zaštita od standardnih rizika (kreditni rizik,

kursni rizik, rizik kamatne stope) ostvaruje se obično ugovaranjem promenjivih kamatnih

stopa, kao i putem terminskih i opcionih poslova. Veća cena koštanja zajmovnog kapitala

uslovljena je visokim troškovima u vezi sa: emisijom i plasmanom hartija od vrednosti

zajmovnog karaktera, visokim troškovima utvrđivanja kreditnog boniteta zajmoprimca,

troškovima u vezi sa odobravanjem, kontrolom korišćenja i naplatom kredita, kao i

2 Izvor: Ilić Bogdan, Savić Jovan, Jovanović-Gavrilović Predrag, Ristić Žarko, Klincov Radovan, Međunarodna

ekonomija i finansije, Univerzitet za poslovne studije Banja Luka, Banja Luka, 2008., str. 178

8

visokim troškovima unovčavanja potraživanja iz ovih kredita u upravljanju imovinom koja

služi kao realno pokriće za naplatu kredita.

Za međunarodno kretanje zajmovnog kapitala bitno je međunarodno finansijsko tržište

preko koga se vrši plasman i angažuju slobodna finansijska sredstva. Organizovani deo tog

tržišta čine komercijalne banke i druge finansijske institucije koje se bave kreditiranjem i

kupovinom i prodajom hartija od vrednosti. Komercijalne privatne banke pretežno

odobravaju kratkoročne i srednjoročne, a u određenoj meri i dugoročne kredite

prevashodno zajmoprimcima sa visokim bonitetom.

Velike svetske banke igrale su značajnu ulogu u finansiranju svetskog privrednog razvoja,

a posebno kada su u pitanju manje razvijene zemlje. U tome su banke bile relativno oprezne

sve do sedamdesetih godina prošlog veka, ali kada su veliki suficiti zemalja izvoznica nafte

obezbedili znatan priliv svežeg novca, koji se preko Evro tržišta našao u fondovima velikih

svetskih banaka, oni su počeli da vode ekspanzivnu politiku kreditiranja, koja je bila

potpomognuta tada relativno niskim kamatnim stopama, što je pogodovalo mnogim

zemljama u razvoju, ali i razvijenim zemljama, da putem bankarskih kredita finansiraju

svoju platnobilansnu neravnotežu. Međutim, krajem sedamdesetih godina dolazi do rasta

nivoa kamatnih stopa i kursa USD, što je enormno povećalo obaveze zemalja dužnika i

dovelo do krize spoljnih dugova koja je kulminirala 1982., sa serijom reprograma i otpisa

dugova koji su pogodili bilanse banaka. Od tada su svetske banke postale mnogo opreznije

u odobravanju novih kredita i relativan značaj bankraskih kredita kao eksternog vida

finansiranja zemalja u razvoju je opao, čak i kod onih koje spadaju u kategoriju

novoindustrijalizovanih zemalja u razvoju, pogotovo posle Azijske krize 1997-98.

godine.Poseban oblik međunarodnih zajmova su međunarodni javni zajmovi koji mogu

biti bilateralni, na bazi međudržavnih sporazuma i multilateralni, koji odobravaju

međunarodne finansijske organizacije.

9

2.2 Portfolio investicije

Radi se o ulaganima kapitala u kupovinu stranih hartija od vrednosti ( akcija obveznica i

investicionih sertifikata) na osnovu kojih se dobija prihod u vidu dividende, kamate, ili

učešća u dobiti. Portfolio investitori teže da ostvare maksimalnu dobit i zbog toga kapital

ulažu u zemlje čije hartije od vrednosti takvu dobit obezbeđuju.3

Razvoj finansijskih tržišta i finansijskih instrumenata sa sobom nosi rizik, koji investitori

pokušavaju diversifikovati držeći u svom portfoliju hartije od vrednosti (HOV). U

poslednje vreme portfolio4 investicije se tretiraju kao kupovina HOV, do nivoa koji ne daje

pravo kontrole nad subjektima u koje je uloženo, i za njih se najviše zanimaju penzioni

fondovi, uzajamni fondovi (mutual fonds) i fondovi zdravstvenog osiguranja. Kod

portfolio investicija ne postoji kontrola nad radom preduzeća u inostranstvu, već se radi o

kupovini HOV, koje vlasniku donose rentu u visini kamate na uloženi kapital u HOV. Sa

globalizacijom finansijskih tržišta ovaj oblik međunarodnog kretanja kapitala dobija na

značaju, jer je lakše diferencirati rizik u slučaju postojanja većeg broja tržišta.

Pod ovim investicijama podrazumeva se međunarodna diversifikacija, što nosi visok

stepen valutnog rizika odnosno rizika promene deviznog kursa. Portfolio investicije, kao

nekad atraktivan oblik međunarodnog kretanja kapitala, aktuelan do velike ekonomske

krize 30 – tih godina, kada je čak 90% kapitala plasirano u ovom obliku, danas možemo

posmatrati na dva načina. Prvi način je ulaganje u obveznice i HOV koje emituju inostrane

vlade ili preduzeća. Na taj način pozajmljuju se sredstva uz kamatu i ostvaruje se transfer

kapitala uz minimum rizika. Drugi način je ulaganje kapitala u strana preduzeća gde

vlasnik ne učestvuje u njegovoj upotrebi ali učestvuje u podeli profita. Motiv za portfolio

investicijama je mogućnost prinosa na uloženi kapital, imajući u vidu pozitivnu korelaciju

prinosa i rizika. Globalizacijom finansijskih tržišta i njihovim povezivanjem one dobijaju

na značaju. To je stvorilo mogućnost da diversifikacija rizika bude još veća, jer se kapital

može investirati i u domaće i u inostrane papire. Prisustvo na različitim finansijskim

tržištima, posredstvom kupovine ino papira, stvara veću mogućnost za diversifikacijom

rizika, što ove investicije čini atraktivnim za one investitore koji žele sigurnost svojih

ulaganja uz ostvarivanje relativno visokih prinosa. Ovaj proces je intenzivirala pojava

transnacionalnih kompanija koja su u cilju smanjenja rizika kupovala HOV lokalnih

privrednih subjekata. Portfolio investicije su obično privilegija razvijenih zemalja jer je

uslov za njihovo postojanje razvijenost finansijskog tržišta. U cilju privlačenja ovakvog

3 Izvor: Kvrgić Goran, Nikolić Aleksandra, Teorija i planiranje privrednog razvoja, Visoka škola za poslovnu

ekonomiju i preduzetništvo Beograd,, Beograd, 2012., str. 230 4 Portfolio nekog privrednog subjekta predstavlja skup elemenata imovine u koje je uložen kapital. Portfolio se može

sastojati od realnih elemenata (zemlja, zgrade, oprema, zlato i sl.) i finansijske aktive (gotovina, obveznice, akcije i

sl.)

10

oblika kapitala zemlje u razvoju su usmerile svoje napore ka liberalizaciji spoljno

trgovinskih politika, devizne politike i razvoja finansijskih tržišta5.

2.3 Direktne strane investicije

Direktne investicije u inostranstvu prvenstveno se odnose na dugoročan plasman privatnog

kapitala u inostranstvo. U globalnom poslovnom okruženju neophodno je povezivanje i

saradnja sa inostranim firmama. Direktne investicije u inostranstvu su oblik ulaganja

kapitala u preduzeće izvan matične zemlje kojim se stiče vlasnička kontrola nad tim

preduzećem. Do tridesetih godina, kada je svet zahvatila velika dužnička kriza, portfolio

investicije su imale 90% kapitala.

Od tada na svetsku ekonomsku scenu stupaju direktne investicije u inostranstvu, koje

doživljavaju kulminaciju osamdesetih godina, od kada svetski tokovi rastu godišnje

prosečno za 30%, što je čak tri puta više od rasta svetskog izvoza. Direktne investicije u

inostranstvu su ipak nešto više od međunarodnog kretanja kapitala, s obzirom na elemente

kontrole u preduzeću, i njihova izuzetna dinamika nesumnjivo se pripisuje aktivnostima

transnacionalnih kompanija i promenama u globalnom poslovnom okruženju. Povezivanje

sa inostranim firmama na bilo koji način, vodi proširenju poslovne aktivnosti preduzeća

van državnih granica i to su koraci globalizacije. Očigledno je da su direktne investicije u

inostranstvu najsigurniji put ka globalizaciji i najvažniji aspekt u oceni dokle je preduzeće

stiglo u tom procesu. One doprinose procesu globalizacije i internacionalizacije, pomažu

u ekonomskom integrisanju zemalja u razvoju u svetske ekonomske tokove, a njihov

značaj i uloga rastu sa procesima liberalizacije svetske trgovine.

Direktne investicije u inostranstvu, ili strane direktne investicije (foreign direct

investment) predstavljaju takav oblik ulaganja kapitala koji obezbeđuje stranom

investitoru sticanje prava svojine, kontrole i upravljanja po osnovu uloženog kapitala. Ove

investicije imaju za svrhu stvaranje nekog permanentnog ekonomskog i pravnog interesa i

to tako aktivnog interesa u kome je sadržana težnja investitora da kroz kontrolu i

upravljanje uloženim kapitalom ostvaruje profit. Ovo su preduzetničke invsticije, za koje

nije nužno da uticaj investitora bude potpun i apsolutan, već je dovoljno da stepen kontrole

i upravljanja bude takav da može da utiče na poslovnu politiku preduzeća i drugog pravnog

lica u koji je uložen kapital.

UNCTAD (United Nations Conference on Trade and Development) definiše strane i

direktne investicije kao investicije koje podrazumevaju dugoročan odnos i trajni interes

kao i kontrolu entiteta rezidenta jedne privrede (stranog direktnog investitora ili matične

5 Izvor: Ilić Bogdan, Savić Jovan, Jovanović-Gavrilović Predrag, Ristić Žarko, Klincov Radovan, Međunarodna

ekonomija i finansije, Univerzitet za poslovne studije Banja Luka, Banja Luka, 2008., str. 179

11

kompanije) u kompaniji rezidentu druge privrede u odnosu na onu iz koje je strani direktni

investitor. Kao komponente stranih direktnih investicija navode se6:

1. Vlasnički kapital (equity capital), tj. kupovina akcija ili udela u kompaniji od strane

stranog investitora,

2. Reinvestirani profit kompaniji u kome strani investitor ima vlasnički kapital,

3. Međukompanijski zajmovi, međukompanijske dužničke transakcije između matične

kompanije i afilijacija.

Direktne investicije u inostranstvo mogu se ostvariti u različitim vidovima. Najčešći je

osnivanje kompanije afilijacije matične kompanije u drugoj zemlji koja je u potpunom

vlasništvu investitora ili kupovinom kompanije, odnosno dela kompanije. Osnivanje nove

kompanije u inostranstvu se definiše kao „greenfiled“ investicija, dok se investiranje u

postojeću kompaniju ostvaruje putem spajanja (mergere) i kupovine (acquisition), s tim

što je značaj ovog drugog modela tzv. M&A (merger and acquisition) vremenom sve veći.

Poseban vid direktnih investicija je zajedničko poslovno ulaganje (joint venture) u kojima

učestvuju partneri iz različitih zemalja koji ulažu sredstva sa ciljem zajedničkog rada,

snošenja rizika i podele ostvarenog profita. Zajedničko poslovno ulaganje se realizuje na

bazi ugovora i nije nužno povezana sa ulaganjem u određeno preduzeće jednog od partnera

ili formiranjem zajedničke kompanije, odnosno može se realizovati u nekorporativnoj

formi.

2.4 Strane direktne investicije u Srbiji

Investicije su osnovno gorivo ekonomskog razvoja. Priliv kapitala, sa stanovišta zemlje u

razvoju i zemlje u tranziciji (gde se nalazi i naša zemlja), motivisan je potrebom za svežim

kapitalom, bez čije aktivne upotrebe nije moguće pokrenuti razvojni proces. Treba imati u

vidu da strani kapital može pokrenuti razvoj, ali na dugu stazu, razvoj mora biti oslonjen

na domaću štednju i investicije, jer je strani kapital dug koji treba vraćati.

Strani kapital, ako se pravilno investira, pozitivno utiče na osnovne ekonomske

pokazatelje: privredni rast, zaposlenost, inflaciju i platni bilans. Kod uticaja na privredni

rast pozitivan je primer Kanade od druge polovine devetnaestog veka, pa do pred Prvi

svetski rat, gde se privredni rast sa preko 40% objašnjava investiranim stranim kapitalom.

Drugi je primer posleratna Evropa vezano za Maršalov plan, gde se oko 35% privrednog

rasta u evropskim zapadnim zemljama objašnjava prilivom stranog kapitala. Treći primer

su Grčka, Španija i Portugalija, po ulasku u Evropsku uniju, gde se oko 30% ukupnog

njihovog privrednog rasta objašnjava investicijama iz fondova Evropske zajednice

odnosno Evropske unije.

6 Izvor: Pelević Branislav, Uvod u međunarodnu ekonomiju, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta,

Beograd, 2006., str. 215

12

Ono što važi za privredni rast važi i za zaposlenost. Uticaj na stopu inflacije je, takođe, po

definiciji pozitivan jer se nasuprot istihnovčanih sredstava kao tražnje, prilivaju povećani

robni fondovi, kao ojačana ponuda, iz inostranstva. Takode pozitivno utiče na platni bilans

i zemalja korisnica i zemalja plasmana kapitala. Kod zemalja korisnica jer povećava uvoz

koji će se tek kasnije otplaćivati, a kod zemalja izvoznica jer povećava ekonomiju obima i

donosi zarade na plasirani kapital. Svi ovi pozitivni efekti važe samo ako se kapital korisno

investira u razvoj.

U protivnom predstavlja samo stavku potrošnje koja će se kasnije otplaćivati iz domaće

proizvodnje, što je posebno problem kod zemalja nekonvertibilne valute. Na žalost, naša

zemlja spada u negativne primere korišćenja stranog kapitala, pogotovo posle 2000-te

godine. ‘‘U prve dve godine (2000-2002.) dobili smo oko milijardu dolara pomoći i to za

sanaciju energetike i rešavanje socijalnih problema (penzije, dečiji dodaci i slično).7

Strane direktne investicije kao oblik finansiranja privrede Srbije tokom poslednje decenije

dvadesetoga veka nisu imale značajniju ulogu. Niz nepovoljnih dešavanja i velikih potresa

koji su pogodili zemlju uticali su i na veoma nizak priliv stranih direktnih investicija u

Srbiju. Do postepenog oživljavanja priliva direktnih investicija iz inostranstvau Srbiju

došlo je tek u prvoj deceniji dvadesetprvog veka, odnosno od 2001. godine U narednim

godinama, izuzev u 2004. godini, uloga stranih direktnih investicija kao oblika finansiranja

srpske privrede značajno je rasla. U 2006. godini, priliv stranih direktnih investicija u

Srbiju je dostigao 4256 miliona USD (grafikon br.1), što predstavlja rekordnu vrednost

priliva stranih direktnih investicija koje je Srbija do sada ostvarila. U ovoj godini, Srbija je

bila zemlja regiona Centralne i Istočne Evrope sa najvećim prilivom stranih direktnih

investicija, koji je realizovan kroz privatizaciju srpske kompanije Mobi63 od strane

norveške kompanije Telenor. Posle ove godine, prilivi stranih direktnih investicija u Srbiju

beleže četvorogodišnje opadanje do 2010. godine, na nivo od 1329 miliona USD, nakon

čega se oporavljaju u 2011. godini dostižući 2709 miliona USD, mada je to značajno ispod

ostvarenog proseka 2006-2008. godine.

7 Izvor: Unković Milorad.,”Međunarodna ekonomija”, Naučna knjiga, Beograd, 2010, str. 129

13

Grafikon br. 1. Prilivi stranih direktnih investicija uSrbiju (u milionima USD)

Izvor: www.nbs.rs (pregledano 22.03.2014)

Komparativne prednosti na koje bi Srbija u privlačenju SDI trebalo da stavi akcenat su

prevashodno:

1. Strateški geografski položaj, s obzirom da zauzima centralno mesto u regionu i da se

nalazi na raskrsnici puteva zapadne i srednje Evrope i Bliskog Istoka. Kroz Srbiju prolaze

dva panevropska koridora: Koridor 10 - drumsko-železnički koridor koji spaja države

severne i jugoistočne Evrope i Koridor 7 - evropski vodni put reke Dunav koji povezuje

sve evropske države u slivu sa državama crnomorskog područja.

2. Kvalitetna i po ceni vrlo konkurentna radna snaga, što se vrlo slikovito može predstaviti

primerom da je u sistemu multinacionalne kompanije „US Steel”, u smederevskoj železari

radni sat srpskog radnika, do januara 2004. godine vredeo oko 40 centi, u fabrici u

Republici Češkoj deset puta više(4$), dok je u matičnoj zemlji, u Pitsburgu američki radnik

zarađivao čak 16,98$ po satu.

3. Najniža stopa poreza na dobit preduzeća u Evropi od 10% (jedino Crna Gora ima nižu

stopu poreza na dobit od 9%);

4. Srbija je jedina zemlja izvan ZND koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa

Ruskom Federacijom, koji znači oslobađanje od carina za najveći deo roba iz međusobne

trgovinske razmene dve zemlje i bescarinski pristup proizvoda ogromnom ruskom tržištu,

od avgusta 2000. godine;

14

5. Preferencijalni tretman pri robnoj razmeni sa zemljama jugoistočne Evrope postignut

potpisivanjem multilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA 2006 koji je za

Srbiju na snagu stupio oktobra 2007. godine;

6. Potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Belorusijom, Turskom i zemljama

članicamaEFTA grupacije tokom 2009. godine postaje privlačna za strana ulaganja i

otvaranje novih kompanija koje bi svoje proizvode pod povoljnijim uslovima plasirale na

tržištima ovih zemalja,

7. Nakon odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma i podnošenja kanditature za

članstvo u Evropskoj uniji u decembru 2009. godine naša zemlja je postala politički

stabilno odredište stranih direktnih ulaganja pogodno za podizanje srpskog izvoza na viši

nivo.

Finansiranje srpske privrede putem direktnih investicija najviše vrše investitori iz zemalja

Evropske unije i zemalja regiona Centralne i Istočne Evrope, kao i pojedinih udaljenih

zemalja (SAD, Rusije, Japana i Izraela), pri čemu se značaj ovih zemalja razllikuje u

pojedinim godinama. Prilivima stranih investicija, inicijalno, najviše je finansirana

trgovina. Sa značajnim rastom priliva stranih direktnih investicijau zemlju, posle 2004.

godine, dolazii do njihove sve veće usmerenosti u finansijski sektor. U 2005. godini, sektor

koji je u najvećoj meri privlačio strane direktne investicije bilo je finansijsko posredovanje,

što je bio trend koji se nastavio i u narednim godinama. U periodu od 2005.do 2008.

godine, vodeći sektor u koji su pristizale direktne investicije iz inostranstva bilo je

finansijsko posredovanje, koga su, zavisno od godine, različitim redosledom, sledili:

telekomunikacije, prerađivačka industrija, poslovi sa nekretninama i trgovina.

U 2006. godini ubedljivo najveći primalac stranih direktnih investicija u zemlji bilo je

finansijsko posredovanje, u koje je otišlo preko 1/3 ukupnih priliva stranih investicijau

zemlju (Grafikon br.2). Na ovaj način je trend koji je karakterisao svetske tokove stranih

direktnih investicija, a to je njihova usmerenost u sektor usluga, a u okviru njega u

finansijske usluge, bio prisutan i u privredi Srbije. U 2011. godini, finansijske delatnosti i

delatnost osiguranja su bile treći po redu najveći primalac stranih direktnih investicija,

posle trgovine i prerađivačke industrije.8

8 http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2013/1/UBS-Bankarstvo-1-2013-StojadinovicJovanovic.pdf

15

Grafikon br. 2. Sektorska distribucija priliva stranihdirektnih investicija u Srbiju, 2006.

Izvor: www.nbs.rs ( (pregledano 26.03.2014)

Grafikon br. 3. Globalni tokovi SDI, 2002-2009. godine kao i projekcije za 2010-2012.

godinu (u mlrd. dolara)

Izvor: http://pks.komora.net (pregledano 25.03.2014)

16

Među strane kompanije koje su preduzele najveće investicije u Srbiji, u periodu 2002-

2009.godina, spadaju i četiri iz sektora bankarstva: italijanska Intesa Sanpaolo, grčka

NationalBank of Greece, mađarska OTP Bank i grčka Alpha bank Sve četiri investicije u

sektor bankarstva spadaju u 20 najvećih investicija preduzetih u Srbiji u ovom periodu.

Strane banke su ulazile na domaće tržište prvenstveno kroz privatizaciju domaćih banaka,

privatizujući domaće banke u državnom vlasništvu, dok su domaće privatne banke kroz

akviziciju pripajane stranim bankama. Tako je Grčka National Bank of Greece

privatizovala Vojvođansku banku, a Grčka Alpha bank Jubanku, dok je Italijanska banka

IntesaSanpaolo izvršila akviziciju domaće privatne Delta banke. Najveće investicije u

bankarski sektor Srbije vršile su bankarske kompanije iz zemalja okruženja.

Finansijski sektor, posebno sektor bankarstva Srbije, najveće promene je pretrpeo u

periodu 2001-2003. godine. Pre toga, težak period kroz koji je prošla Srbija u okviru bivše

SFRJ i potom, SRJ, rezultirao je u nasleđenom bankarskom sistemu opterećenom brojnim

problemima. Zaključno sa 2000. godinom, bankarski sektor Srbije je brojao ukupno 96

banaka. U periodu 2001- 2003. godina, sa ukidanjem četiri velike banke (Beobanke,

Beogradske banke, Investbanke i Jugobanke), kao i drugih banaka, došlo je do smanjenja

ukupnog broja banaka u Srbiji za 50%. Time je svetski trend smanjenja ukupnog broja

banaka karakterisao i bankarski sektor Srbije u periodu od 2000. godine. Promene koje su

se dešavale u bankarskom sektoru Srbije uključivale su kupovine i spajanja banaka,

ukrupnjavanje kapitala banaka kao i ulazak stranih banaka na domaće bankarsko tržište.

Sa aktivnom politikom liberalizacije u pogledu uslova ulaska stranog kapitala u bankarski

sektor Srbije, došlo je do značajnih priliva stranih direktnih investicija u bankarski sektor

i povećanja banaka u stranom vlasništvu. domaće banke su sve više bivale finansirane

kapitalom banaka iz inostranstva. Broj banaka u većinskom stranom vlasništvu se sa 11 u

2004. godini povećao na 20 u 2009. godini, dok seučešće stranih banaka, u ukupnom

bankarskom kapitalu Srbije, u istom periodu 2004-2009.godine, povećalo sa 19,7% (NBS,

2004, str. 98) na 73,1% (NBS, 2009, str. 63-64), čime dolazi do dominacije stranih banaka

u bankarskom sektoru Srbije i visoke zavisnosti bankarskog sektora Srbije od stranih

banaka. U periodu 2006-2007. godina (Grafikon 4), bankarske institucije u Srbiji, u

stranom vlasništvu, upravljaju sa gotovo 80% bilansne sume bankarskog sektora, dok je

državno vlasništvo znatno manje, na nivou od 15%, a domaće privatno vlasništvo još

manje, na nivou od 5%. U narednom periodu, 2008- 2010. godine, u vlasničkoj strukturi

bankarskog sektora, udeo stranog vlasništva je opao na ispod 80%, ali şa prosečnim

učešćem u bilansnoj sumi od 73% u ovom periodu strane banke i dalje dominantno

upravljaju bankarskim sektorom Srbije.

17

Grafikon br. 4. Struktura bankarskog sistema Srbije septembar 2013. god.

Grafikon br. 5. Vlasnička struktura banaka u Srbiji septembar 2013. god.

Izvor: www.nbs.rs

Centralna banka (NBS)

Poslovne banke

21- strane 12- domaće

8- državne

4- privatne

Nebankarske finansijske institucije:

Štedionice

Osiguravajuća društva

Investicioni fondovi

Penzioni fondovi

21

12

8

4 U većinskom stranomvlasništvu

U većinskom vlasništvustranih subjekata

U vlasništvu države

U vlasništvu privatnih lica

18

Prema podacima, zaključno sa trećim tromesečjem 2013. godine,9 u bankarskom sektoru

Srbije posluju ukupno 31 banka, od kojih je 21 banka u stranom vlasništvu.

(Grafikon.br.6). Uočava se preovlađujuća uloga stranih banaka u bankarskom sektoru

Srbije, na koje otpada 74% ukupne aktive bankarskog sektora, 74% ukupnog kapitala i

70% svih zaposlenih (što je preko 20.500 radnika) u bankarskom sektoru Srbije. Vlasnici

banaka u stranom vlasništvu koje posluju na tržištu Srbije potiču iz 11 zemalja: Austrije,

Belgije, Francuske, Grčke, Italije, Kipra, Mađarske, Nemačke, Ruske Federacije, SAD i

Slovenije Među njima, najznačajnije banke u stranom vlasništvu, po učešću u ukupnoj

aktivi bankarskog sektora Srbije, potiču iz Italije, Austrije, Grčke i Francuske.U martu

2014 god. broj poslovnih banaka koji posluju na teritoriji Srbije se smanjio za dve banke

(tabela 1).

Tabela 1.Poslovne banke u Srbiji mart 2014.

Izvor: www.nbs.rs ( (pregledano 26.03.2014)

9 http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_III_13.pdf (pregledano 28.03.2014)

19

2.5 Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Za proteklih 11 godina koliko postoji, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza

Republike Srbije(SIEPA10) za jedan od svojih osnovnih ciljeva ima predstavljanje

potencijala Republike Srbije i njeno promovisanje kao pouzdanog i kvalitetnog partnera

za saradnju i prave destinacije za ulaganje i poslovanje. Činjenica da je od 2000. do 2011.

godine, po podacima Narodne banke Srbije,zabeleženo oko 24 milijarde dolara bruto

stranih direktnihinvesticija govori u prilog rezultatima. Otvaranje razvojnog centra

kompanije Majkrosoft u Srbiji, ulaganj akompanija Fijat, Simens, Boš, Delez, Beneton,

Telenor,Štada, Jura, Gaspromnjeft i brojnih drugih znače da je Srbija u moru drugih uspela

da se nametne nekim svojim prednostima i dokaže kao sigurna i predvidljiva lokacija za

poslovanje koja teži konstantnom unapređenju.Često se postavlja pitanje šta je to što

jednog investitora privuče, odnosno šta ga određuje da investira u Srbiju. Ako posmatramo

prednosti Srbije u odnosuna ostale zemlje regiona, onda su to svakako njen geografski

položaj, kvalitetna i obrazovana radna snaga, povoljno poresko okruženje, podrška države

kroz brojne olakšice i finansijske subvencije i dobru saradnju sa lokalnom samoupravom,

sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom, SAD,

EU, itd, kao i jasan evropski kurs države. Ukoliko posmatramo mikrosegment, tačnije kako

se investitor odlučuje za ulaganje u određeni region Srbije, uzima se u obzir nekoliko

elemenata. Svakako tu je transportna mreža, odnosno pristupačnost lokacije, gde se

uglavnom pazi da je lokacija dobro pozicionirana u odnosu na Koridor 10, železnicu ili

plovnu reku. Zatim je tu i raspoloživost investicionih lokacija.

Ako je u pitanju grinfild investicija, onda se uglavnom prednost daje onim lokacijama koje

imaju industrijsku zonu, po mogućstvu infrastrukturno opremljenu, ili bar sa rešenim

imovinsko--pravnim odnosima i plansko-tehničkom i projektnom dokumentacijom. Kad

je reč o „braunfild“ investicijama, onda je potrebno naglasiti važnost ažurnih i kompletnih

informacija o raspoloživim investicionim lokacijama. Takođe, kao još jedna veoma bitna

stvar tu je svakako i efikasnost opštinske administracije, ali i kvalitet i dostupnost radne

snage. Državna uprava, a naročito organi lokalne samouprave,shodno svojim

mogućnostima, ulažu velike napore da razvijaju infrastrukturu i trude se da na najbolji i

najbrži mogući način izađu u susret potrebama investitora. Ovde se umnogome misli na

postojanje industrijskih zona, budući da je njihovo postojanje u praksi veliki plus, jer 10 Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) pomaže preduzećima pri obavljanju poslovnih i

investicionih aktivnosti u Srbiji. SIEPA vrši istraživanja i obezbedjuje resurse kako bi strani investitori mogli da

donesu prave odluke i da uspešno izvrše ulaganja. Agencija pruža praktičnu pomoć uvoznicima proizvoda i usluga iz

Srbije u pogledu svih neophodnih pitanja. 28.2. 2001.godine Skupština Republike Srbije je osnovala SIEPA-u, kao

nezavisno pravno lice.

20

podrazumeva da je to lokacija gde je rešena infrastrukturna i ostala komunalna

opremljenost.

Uprkos tome što nisu sve opštine i gradovi jednako opremljeni, postoji velika

zainteresovanost i spremnost za saradnju sa potencijalnim investitorima na nalaženju

rešenja za moguće prepreke koje se pojave ili su već prisutne. Najbolji pokazatelj da je

neka destinacija dobra za investiranje, jesu novi planovi investitora nakon inicijalnog

ulaganja. Na primeru tekstilne industrije, koja je tradicionalno veoma interesantna

investitorima, vidimo da se kompanije poput Gruppo Fiorentino, Pompea, ili Golden Lady,

odlučuju za reinvestiranje i to ne jednom, već po nekoliko puta. To za rezultat ima

oživljavanje te industrijske grane, proširenje kapaciteta i upošljavanje radne snage. S druge

strane, ako pogledamo automobilsku industriju, jasno je da je dolaskom FIAT-a otvoren

prostor za druge međunarodne kompanije iz njihovog dobavljačkog lanca, ali i one koje

nisu došle sa ciljem da postanu njegovi direktni dobavljači. S tim u vezi, možemo pomenuti

kompaniju YURA koja je od dolaska u Srbiju već tri puta reinvestirala i zapošljava više od

1.500 ljudi, zatim kompanije kao što su Norma Group, Grah Automotive, Dytech, i druge.

Upravo činjenica da investitori koji već posluju u Srbiji nastavljaju sa ulaganjem i

reinvestiranjem, jeste najbolja preporuka za druge investitore da izaberu Srbiju i ulože svoj

kapital.

Takođe, u prilog Srbiji kao pouzdanoj lokaciji govori i podatak da je u 2011. u konkurenciji

sa ostalim valutama evrozone, dinar rangiran kao drugi po stabilnosti, odmah iza

švajcarskog franka. Pored toga, na konkursu „Evropski gradovi i regioni budućnosti

2012/2013“, koji tradicionalno raspisuje magazin „Di Intelligence“, deo „Fajnenšel

tajmsa“ (Financial Times), sedam srpskih gradova, odnosno regiona, svrstano je u prvih

10 u Evropi u različitim kategorijama vezanim za strane direktne investicije (SDI).

Priznanja srpskim gradovima i regionima predstavljaju najbolju referencu, ali i podstrek

za buduće uspehe kako njima, tako i ostalim gradovima u Srbiji da postignu slične uspehe.

2.6 Prepreke stranim investicijama u Srbiji

Klima za strane investicije se možda poboljšala u protekle tri do četiri godine i možda se

čini da će SDI u Srbiji značajno rasti nakon sticanja statusa kandidata. Međutim, ako se

pogleda najnovije rangiranje po jednostavnosti poslovanja, Srbija mora da uloži dodatni

napor kako bi unapredila svoju poziciju u odnosu na druge zemlje centralne i istočne

Evrope. Zapravo, moraju se sprovesti opsežne političke, ekonomske i socijalne reforme,

da ne pominjemo ukidanje nepotrebne birokratije jer takve reforme postavljaju temelj za

unapređenje povoljnog poslovnog okruženja. To bi dalo početni zamah za SDI koje su

preko potrebne, budući da su zemlje Zapadnog Balkana dobro pozicionirane za privlačenje

SDI zahvaljujući relativno niskim troškovima, kvalifikovanoj radnoj snazi i dobrom

21

geografskom položaju. U tom smislu, vodeći poslovni i bankarski subjekti pozvani su da

se pridržavaju visokih standarda upravljanja i da budu uzor državnim institucijama,

poslovnoj zajednici i društvu u celini, u cilju razvoja i primene najboljih praksi. U svetlu

velikih finansijskih i ekonomskih nemira u Evropi, ovaj region bi trebalo, brže nego ikada,

da nastavi sa političkim, institucionalnim i ekonomskim reformama. U tom smislu, zemlje

Zapadnog Balkana moraju da pokažu liderstvo i viziju u cilju privlačenja stranih

investicija, a vidimo da je Srbija predvodnik u ovom procesu. Reforme bi trebalo da imaju

za cilj unapređenje potencijala razvoja Srbije i da se fokusiraju na poboljšanje poslovnog

ambijenta kroz nastavak i finalizaciju procesa privatizacije, sprovođenje reformi u javnoj

upravi i ubrzanu reformu pravosudnog sistema u cilju podrške naporima u borbi protiv

korupcije, jačanje postojeće radne snage kroz uočavanje i ispravljanje nepodudarnih

veština kroz reforme u obrazovanju i unapređenje fleksibilnosti na tržištu rada,

produbljivanje trgovinske integracije i podršku inovacijama i istraživanjima. Ove

ekonomske i strukturne reforme dovele bi do stabilnijeg makroekonomskog okruženja,

koje je od ključnog značaja za održiv ekonomski razvoj i povećanje stranih direktnih

investicija. Poslednje ali ne i najmanje važno, značajna finansijska i institucionalna

sredstva su na raspolaganju od institucija EU (IPA fondovi i Investicioni okvir za Zapadni

Balkan koji sjedinjuje grantove i zajmove), međunarodnih institucija i drugih

dvonacionalnih i međunarodnih donatora koji podržavaju integraciju ekonomija Zapadnog

Balkana u EU. Međutim, ova podrška sama po sebi nije i neće biti dovoljna državama za

efikasnu tranziciju ukoliko izostanu navedene ključne reforme. •Imajući u vidu trenutnu

globalnu situaciju, ove godine ne možemo očekivati veći rast SDI u zemljama Zapadnog

Balkana. Naravno, postoje mogućnosti za investiture u regionu, a dobri projekti će moći

da privuku interesovanje. Pored toga, Vlada Srbije čini snažne napore u cilju podsticanja

stranih kompanija da investiraju u zemlju. Međutim, u ovom trenutku, investitori su

generalno oprezni po pitanju sprovođenja projekata, a tako će verovatno ostati sve dok se

globalni izgledi znatno ne poboljšaju. SDI su veoma važne za rast, kako kratkoročan jer

odmah dovode do ekonomske aktivnosti, tako i dugoročan jer mogu doneti nove veštine i

procese koji unapređuju dugoročnu produktivnost u zemlji. Pošto ne očekujemo znatno

povećanje SDI ove godine, verujemo da će rast BDP-a biti minimalan – verovano oko 1

odsto – ali budući da će se investicije povećavati narednih godina, trebalo bi da to bude

slučaj i sa prosečnom stopom rasta. EBRD je bio jedan od najvećih investitora u Srbiji u

protekloj deceniji.

U principu, strani investitori su bili uspešni u svom poslovanju i uglavnom su zadovoljni

kvalitetom poslovnog okruženja. Naravno, uvek postoji dosta prostora za poboljšanja u

tom pogledu. Terenske ankete, poput onih koje svake godine sprovodi Svetska banka

(,,Indikatori poslovanja“), korisne su jer ukazuju na oblasti poput građevinskih dozvola,

plaćanja poreza i stečajnih postupaka u kojima postoji najveći prostor za poboljšanja.

Postoje mnoge atraktivne mogućnosti u Srbiji za investiture – centralni položaj u srcu

Evrope, dugoročna evropska perspektiva, konkurentne stope poreza i zarada, a na neki

način i kvalifikovana radna snaga. Međutim, investitori ponekad nailaze na teškoće poput

onih već navedenih (dozvole, administrativna odlaganja itd.) i na neefikasnost javne

22

uprave, kako na državnom tako i na lokalnom nivou. Ovo su primarne oblasti u kojima su

potrebna dalja poboljšanja. Fokus EBRD u Srbiji je na razvoju saobraćajne infrastrukture,

podsticanju malih preduzeća i podršci unapređenju životne sredine u sektoru energetike,

kroz povećanje efikasnosti u oblasti rudarskih radova kao i omogućavanju izgradnje novih,

malih hidroelektrana u južnoj Srbiji i sanaciji postojećih. Važni koraci za budućnost

uključuju finansiranje interkonekcija za prenos gasa i električne energije čime se podržava

razvoj regionalnog tržišta, dalje razvijanje izvora obnovljive energije koje će takođe

olakšati ulazak privatnih generatora u energetski sektor. 11

I pored preostalih velikih zadataka pred Srbijom, posebno u domenu unapređenja

regulative, kao i na završetku procesa približavanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji i

evropskim integracijama, Srbija u prednosti da bude odredište za određeni broj investitora

kada globalne finansijske okolnosti to budu dozvoljavale. Postoji više faktora koji i dalje

favorizuju Srbiju u odnosu na zemlje iz regiona, kada govorimo o prednostima za

privlačenje stranog kapitala, a to su pre svega njen centralni položaj, veličina tržišta, kao i

zaključeni sporazumi o slobodnoj trgovini koji otvaraju vrata tržišta zemalja CEFTA,

Rusije i EU.

Pozitivna činjenica je i što je Srbija prethodnih godina privukla investicije iz različitih

oblasti kao što su informaciono-komunikacione tehnologije, energetski sektor, sektor

finansijskih usluga, investicije u izgradnju novih poslovnih i stambenih objekata, kao i u

proizvodnju, i ta široka prisutnost daje pozitivan signal potencijalnim investitorima. Iako

je i prethodna godina bila krizna, Srbija je tokom nje uspela da privuče više od dve

milijarde evra stranih investicija i po tom kriterijumu bude ispred svih zemalja u okruženju.

To rečito govori o činjenici da prostor za dalja ulaganja postoji, ali još uvek stoje važne

prepreke na koje investitori ukazuju.

Na prvom mestu, neophodno je i dalje raditi na smanjivanju administrativnih prepreka i

time umanjiti troškove investiranja i poslovanja. Zatim, u kriznim vremenima, potrebno je

obezbediti ekonomsku stabilnost zemlje, kroz oštru kontrolu javne potrošnje i završavanje

ekonomskih reformi, a one bolnije bi trebalo da budu prvi zadatak nove vlade. Na prvom

mestu, neophodno je i dalje raditi na smanjivanju administrativnih prepreka i time umanjiti

troškove investiranja i poslovanja. Američka privredna komora čvrsto veruje da prostor

za unapređenje poslovnog okruženja leži u regulisanju propisa vezanih za nekretnine,

odnosno u pojednostavljenju procedure pretvaranja prava korišćenja nekretnina u pravo

vlasništva, kao i skraćivanju procesa dobijanja građevinskih dozvola. Takođe, važno je

povećanje fleksibilnosti i smanjenje birokratije u radnim odnosima, kao i povećanje

transparentnosti fiskalnog sistema kroz smanjivanje broja parafiskalnih nameta koji

finansijski i administrativno opterećuju privredne subjekte na centralnom ali i na lokalnom

11 http://www.big.co.rs/upload/Edition/Download/2013-06/Strane_Direktne_Investicije_U_Srbiji_2001_2011.pdf

23

nivou. Poštovanje prava intelektualne svojine jedno je od važnih pitanja sa kojim se strani,

ali i domaći investitori suočavaju u Srbiji i upravo to je bio razlog što je AmCham gotovo

na samom početku svog rada u zemlji ovo pitanje postavio kao jedan od prioriteta. Naime,

Američka privredna komora osnovala je Odbor za zaštitu prava intelektualne svojine pre

osam godina, i od tada se ovaj Odbor aktivno angažuje na unapređenju i kompletiranju

pravnog okvira kojim se reguliše ova oblast. Važno je napomenuti da je zakonski okvir u

Srbiji u ovoj oblasti prilično dobar i u velikoj meri usaglašen sa zakonodavstvom Evropske

unije.

Sa druge strane, primena zakona iz oblasti zaštite prava intelektualne svojine nije na

adekvatnom nivou, što rezultira još uvek visokim stopama piraterije kako softvera, tako i

filmova i muzičkih sadržaja. Borba protiv piraterije je izuzetno težak i sveobuhvatan posao

koji zahteva politički konsenzus na najvišem mogućem nivou. Takođe, potrebno je da se

uradi još mnogo na polju edukacije i osposobljavanja kadrova koji treba da sprovode

zakonske odluke, kao i da uspostave bolju kontrolu stanja na terenu.

Ipak, pozitivnih iskoraka u primeni zakona ima, i tu je posebno važno naglasiti osnivanje

jedinice za kontrolu legalnosti softvera u okviru Poreske uprave, čime se uspostavlja

veoma efikasan mehanizam kontrole, kao i angažman Uprave carina na ovom polju.

Povreda prava intelektualne svojine prouzrokuje ogromne gubitke za privredu Srbije, kako

direktne, tako i indirektne. Važno je napomenuti da bi se, na primer, samo smanjenjem

softverske piraterije za 10 odsto, povećao prihod budžeta Srbije za 29 miliona dolara

godišnje i otvorilo od 10.000 do 15.000 radnih mesta.

Sporazumi o slobodnoj trgovini, a posebno sporazum sa Rusijom, svakako predstavljaju

važan adut koji Srbija ima u privlačenju stranih ulaganja u odnosu na druge zemlje. Kada

je u pitanju Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, osim bivših sovjetskih republika

(ZND), ovakav sporazum nema više nijedna zemlja na svetu. Kada je u pitanju njegova

puna iskorišćenost prošlogodišnjim proširenjem ovog sporazuma, kojim je liberalizovana

trgovina 99 odsto proizvoda, svakako otvorena dodatna mogućnost za izvoz na rusko

tržište, ali i privlačenje novih stranih investicija koji ovo tržište vide kao oportuno. Kada

su u pitanju drugi trgovinski aranžmani koje Srbija ima, a to se posebno odnosi na CEFTA

sporazum, za kompanije članice AmCham-a od visoke je važnosti da ovi sporazumi

nesmetano funkcionišu, pošto njihovo potpuno sprovođenje svakako doprinosi bržem

protoku robe i kapitala, a samim tim povećanju interesovanja investitora za našu zemlju.

Kada investitori ulažu novac u zemlju, oni žele da na dugi rok imaju predvidljive

ekonomske uslove Savet stranih investitora se već duži period zalaže da pored usvajanja

novih zakona, vlada takođe treba da donosi podzakonska akta.

Srpska radna snaga je dobrog kvaliteta, ljudi su vredni,obrazovani, imaju dobar duh i

otvoreni su za promene.Mane su nedostatak transparentnosti i komplikovano regulatorno

okruženje. Oporezivanje je takođe izazov, jer postoji nacionalni poreski sistem, a onda su

tu i lokalne takse.

24

Jedan od glavnih razloga zašto investirati u Srbiju je pristup velikom tržištu od preko

milijardu stanovnika zahvaljujući međudržavnim sporazumima o slobodnoj trgovini.

Srbija ima i obučene ljudske resurse sa konkurentnim troškovima rada. Ukupni troškovi

po zaposlenom su oko 50 odsto nivoa zemalja EU iz istočne Evrope. Troškovi socijalnog

osiguranja i poreza na zaradu iznose oko 65 odsto neto zarade. Poslovna klima bi za svakog

investitora, bez obzira na to da li je on domaći ili strani, podrazumevala da postoji

stabilnost u poslovanju, predvidljivost rizika i takvo okruženje koje stimuliše investiranje

i kreiranje nove vrednosti. Politički, posebno sudski sistem, infrastruktura i birokratija,

ključni su problem Srbije u privlačenju SDI. Poboljšanje poslovnog ambijenta i neophodne

infrastrukture podrazumevalo bi smanjivanje prisutnog suvišnog administriranja u

pribavljanju različitih dokumenata i dozvola, ubrzanje tempa tranzicionih reformi,

stvaranje uslova za tržišnu konkurenciju na dobro regulisanom tržištu koje će pružati

jednaka prava svim konkurentima, a na pravi način ograničiti uticaj monopola. Takođe, to

podrazumeva i pojačanu borbu protiv korupcije, jer se radi o jednom od najvećih problema

u stvaranju dobre i zdrave tržišne privrede i sprovođenje dobro uravnotežene ekonomske

politike koja će podsticati privrednu aktivnost i privlačiti investicije. SDI dolaze u područja

i grane gde imaju uslova da ostvare što veći profit uz što je moguće manji rizik. Celokupno

makroekonomsko okuženje predstavlja odlučujući faktor za investitore pri donošenju

odluka o investicijama, a naročito kad je reč o grinfild investicijama. Na mnoge elemente

makroekonomskog okruženja država može da utiče. Jedan od najvećih problema je

dobijanje dozvola i pitanja vezana za zemljište, što je u direktnoj vezi sa greenfield

investicijama, i tu možda leži odgovor na pitanje zašto takvih investicija nije bilo više i

zašto su drugi oblici investiranja bili intenzivniji. Treba ostati realan – još nismo pred

ekonomskim oporavkom i progresom kome se svi nadamo. To ne znači da je boljitak

nemoguć. Teško je biti savremenik ekonomske krize, posebno kad je ovako duboka i

dugotrajna.

2.7 Zakonski i lokalni podsticaji

Zakonski i lokalni podsticaji i poslovanje slobodnih zona u Republici Srbiji uređeni su

Zakonom o slobodnim zonama12, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovih

zakona. Pojedina pitanja koja dotiču rad slobodnih zona uređena su i zakonima koji uređuju

druge oblasti poreza, devizni i spoljnotrgovinski sistem, izgradnju objekata, osiguranje, i

sl. Posebno je značajno što je krajem 2011. izmenama i dopunama Zakona o porezu na

dobit pravnih lica, utvrđeno oslobađanje od ovog poreza za kompanije u slobodnoj zoni.

Ova nova povlastica u primeni je od 1. februara 2012. Zakonom o slobodnim zonama koji

je Narodna skupština usvojila u 2006. godini, između ostalog, utvrđene su sledeće

garancije, olakšice i pogodnosti:

12 („Službeniglasnik RS”, broj 62/06) i Carinskim zakonom („Službeni glasnik RS”, broj 18/10)

25

- prava korisnika slobodne zone ustanovljena Zakonomo slobodnim zonama ne mogu

biti umanjena drugim propisom;

- PDV i druge uvozne dažbine se ne plaćaju;

- uvoz u slobodnu zonu svih vrsta robe oslobođen je plaćanja carine, a roba iz slobodne

zone može se plasirati na domaće tržiše uz plaćanje carine i carinskih dažbina;

- ako je roba koja ulazi na carinsko područje Republike Srbije proizvedena u slobodnoj

zoni ili podvrgnuta manipulaciji uz učešće domaće komponente, carina se plaća po

propisanoj stopi samo na inostranu komponentu u toj robi; - uvoz u slobodnu zonu i

izvoz iz zone su slobodni, tj. ne primenjuju se kvote, uvozne ili izvozne dozvole ilidruga

ograničenja spoljnotrgovinskog prometa;

- roba se iz slobodne zone može privremeno izneti na ostali deo domaće teritorije ili uneti

u slobodnu zonu sa ostalog dela domaće teritorije radi oplemenjivanja (prerade, dorade,

obrade, ugradnje, opravke, kontrole kvaliteta, marketinške prezentacije itd.), što pruža

velike mogućnosti povezivanja sa domaćom privredom;

- oslobođanje od poreza na dobit;

- slobodan transfer dobiti ostvarene obavljanjem delatnosti u slobodnoj zoni;

- korisnici slobodne zone mogu uzimati u zakup, kupovati ili sami graditi proizvodne,

skladišne ili poslovne objekte;

- korišćenje usluga logističkog centra;

- efikasna administracija u slobodnoj zoni (one stop shop).

Moguće su stimulativne mere i pogodnosti lokalne samouprave, koje se odnose na

izgradnju, eksploataciju i zapošljavanje:

1) za izgradnju u granicama slobodne zone korisnici su oslobođeni od plaćanja:

- naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljšta;

- naknade za takse i troškove opštinske uprave i izdavanjedokumentacije (komunalne

takse, urbanistička dozvola, saglasnost, odobrenje za gradnju, itd.);

- naknade za izdavanje uslova za priključenje na infrastrukturne mreže;

- naknada za izdavanje saglasnosti za priključenje na infrastrukturne mreže;

- naknada za priključenje na infrastrukturne mreže. 2) pri eksploataciji objekata u

granicama slobodne zone korisnici su oslobođeni od plaćanja za period od 10

godina od perioda izdavanja upotrebne dozvole za izgrađeni objekat:

- lokalnih komunalnih taksa;

26

- naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta;

- naknada za komunalne usluge

2) predviđene su i posebne pogodnosti za povećanje broja zaposlenih kroz subvencije

prema broju novozaposlenih. Govoreći iz ugla Raiffeisen banke, kao jednog od najvećih

investitora na tržištu i prve domaće banke u sto odsto stranom vlasništvu, Srbija je veoma

dobro i strateški važno tržište, pre svega zbog svoje veličine i geografskog položaja, kao i

zbog visokokvalifikovane radne snage.

3. MEĐUNARODNA EKONOMSKA POMOĆ

Specifičnu kategoriju međunarodnog kretanja kapitala čini ekonomska pomoć koja je u

početku podrazumevala bespovratna davanja, tj. poklon da bi se kasnije u ovu kategoriju

uključili i zajmovi koji se odobravaju pod povoljnijim uslovima od tržišnih, u pogledu

rokova otplate, perioda početka i kamate. U ovom domenu je posebno značajno

angažovanje Komiteta za razvoj (Development Assistance Committee - DAC) OECD-a,

koji odobrava sredstva pomoći razvijenim zemljama, bilo da je ona u vidu poklona,

tehničke pomoći ili zajmova pod vrlo povoljnim uslovima (sa elementom poklona od

najmanje 25%).

Ova sredstva koja se pod koncesionim uslovima daju nerazvijenim zemljama, a pre svega

najmanje nerazvijenim zemljama u razvoju, kojih prema klasifikaciji Ujedinjenih nacija

ima 48, tretiraju se kao javna pomoć za razvoj (Officialy Development Assistance – ODA).

Ova sredstva pomoći su posebno značajna za nerazvijene zemlje zato što je za njih, zbog

visokog rizika zemlje, međunarodno tržište kapitala nedostupno, a najveći broj ovih

zemalja ne bi ni mogao da servisira obaveze po kreditima koji se odobravaju pod

standardnim komercijalnim uslovima.

4. MOTIVI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA

Motivi međunarodnog kretanja kapitala zavise od oblika u kome se kapital nalazi. Različiti

motivi, npr., opredeljuju privatne u odnosu na javne tokove, a postoje razlike i između

pojedninih vidova privatnog i javnog kapitala, s tim da se, u principu, privatni kapital kreće

ekonomskim motivima, a javni kapital na osnovu širih društveno-političkih interesa.

Ostvarivanje većeg profita ili nekog drugog prihoda od uloženog kapitala (kamata,

dividenda) je osnovni motiv izvoza kapitala, dok su ostali motivi najčešće posredni i u

funkciji ovog glavnog motiva. Ovi drugi motivi bi se mogli grupisati u nekoliko kategorija.

Tu je motiv korišćenja bogatijih i jeftinijih resursa u inostranstvu u odnosu na one kojima

raspolaže zemlja izvoznica kapitala, kao što su: jeftinija radna snaga, niže cene sirovina i

energije, što je posebno bitno kod radno i sirovinski intezivnih proizvodnih procesa.

27

Pored troškova proizvodnje, osvajanje tržišta određene zemlje vrlo je čest motiv za izvoz

kapitala, zbog veličine tog tržišta i plasmana, pri čemu se koriste lokalni izvori

snadbevanja, smanjuju transportni i drugi troškovi, a ujedno se koristi i zaštićeni status

domaće proizvodnje u okviru carinskog sistema te zemlje.

Jedan broj proizvoda, a pre svega kapitalna dobra (oprema, postrojenja, mašine, brodovi)

se zbog svoje visoke jedinične cene ne mogu na međunarodnom tržištu prodati bez

odgovarajućih kreditnih uslova, a čitav niz nerazvijenih zemalja koje imaju velike potrebe

za ovim proizvodima nema potrebnu platežno sposobnu tražnju, tako da je izvozno

kreditiranje, koje predstavlja oblik izvoza kapitala, ekonomska nužnost za isporučioca.

Motiv izvoza kapitala može biti i namera da se obezbedi određeni politički uticaj u nekoj

zemlji, što je uglavnom prisutno kod plasmana kapitala iz javnih izvora, pre svega kod

raznih programa pomoći, ali i „omekšavanjem“ komercijalnih uslova plasmana privatnog

kapitala kroz razne javne subvencije. Motiv međunarodnih institucija kod plasmana

kapitala je unapređenje privrednog i društvenog razvoja zemlje korisnika i da se doprinese

skladnijem razvoju svetske privrede.

Osnovni motiv za uvoz kapitala, sa stanovišta preduzeća ili zemlje korisnika jeste

obezbeđenje nedostajućih sredstava za poslovanje i razvoj, odnosno realizaciju određenih

projekata i programa, a u uslovima kada za to nema dovoljno sopstvenih sredstava,

odnosno domaće akumulacije ili su uslovi njenog angažovanja nepovoljni. Na makro planu

uvozom kapitala se pokriva deficit platnog (i spoljnotrgovinskog) bilansa, poboljšava

snadbevenost domaćeg tržišta, ostvaruje porast zaposlenosti i proizvodnje, vrši transfer

tehnologije itd., što sve ima uticaja na privredni rast i razvoj zemlje. Uvoz kapitala, a

posebno ako nacionalna privreda od toga zavisi, vremenom dovodi, pored ekonomske, i

do raznih vrsta političke zavisnosti sa čitavim nizom negativnih reperkusija.

28

5. SVETSKA ISKUSTVA MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA

Kina je najbolji primer kako direktne investicije u inostranstvu mogu da budu mač sa dve

oštrice odnosno kako preterivanje u davanju povlastica stranim investitorima može da

ugrozi domaću proizvodnju. Kina trenutno ima najveće stope privrednog rasta na svetu i

ima najveći nivo direktnih investicija, pa je 2002. godine prestigla i SAD. Međutim, u Kini

se preteruje sa povlasticama stranim investitorima i na taj način diskriminiše sopstvena

proizvodnja. Ovo će u dugom roku dovesti do raspada domaće industrije i Kina će izgubiti

mnoge komparativne prednosti koje sada ima. Kina je dostigla dovoljan nivo razvoja, pa

sada treba ukidati povlastice stranim investitorima i dovesti ih na nivo domaćih preduzeća

kako bi se pojačala konkurencija. U suprotnom, previše investicija će uništiti Kinu.

Dokaz je odnos domaćih investicija prema stranim investicijama koji je u ovoj zemlji četiri

do pet puta manji od proseka zemalja u razvoju. Direktne investicije su dobre za ekonomiju

i jedan od najzaslužnijih faktora zašto je Kina danas na nivou na kom se trenutno nalazi.

Jedini problem je da sada treba prilagoditi pravni okvir i pravila igre postojećoj situaciji.

Za razliku od SAD i evropskih ključnih investitora, Velike Britanije i Nemačke, koje svoj

kapital uglavnom plasiraju na relaciji razvijene zemlje - razvijene zemlje (između 60 do

80%), Japan usmerava svoje direktne investicije prema zemljama u razvoju. U te svrhe

koristi oko 60% svog izvoznog investicionog kapitala. Na ovaj način Japan želi da

obezbedi jeftine sirovine, radnu snagu i da dislocira prljave tehnologije sa svojih područja,

za šta su zemlje u razvoju bile najpovoljnije. U početku Japan je svoj kapital usmeravao u

grane koje mogu da pruže podršku regularnom izvozu japanske robe (distribucija,

transport, servis), pa otuda tumačenje da su japanske investicije bile trade-oriented. Ipak,

u poslednje vrijeme, Japan je promenio svoju trade-oriented strategiju, pa su japanske

direktne investicije usmerene ka Evropi, SAD i dinamičnim zemljama Azije, i idu u

industrijske grane kao što su automobilska industrija i elektronika, s ciljem opsluživanja

lokalnog tržišta.

Svojom novom investicionom strategijom Japan želi da u svakoj članici Trijade izradi

regionalno integrisanu mrežu afilijacija, koja je nezavisna i samodovoljna. Cilj Japana je

da izgradnjom takve mreže stekne status “insajdera” ili prisutnog člana u sva tri kraka -

Evropa, SAD i Azija, i tako obezbijedi pristup tržištu.

6. SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI13

Od početka 2005. godine, po osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj

Evropi, smanjene su carine na uvoz “osetljivih” industrijskih proizvoda iz Albanije,

Bugarske, Hrvatske i Rumunije u Srbiju i Crnu Goru. Za proizvode uvezene iz Albanije i

13 Izvor: http://www.upravacarina.rs/cyr/Medjunarodni%20sporazumi/SporazumCEFTA.pdf

29

Bugarske od sada će biti naplaćivano 60% osnovne carinske stope, a iz Hrvatske i

Rumunije 40%. Regionalnu zonu slobodne trgovine, uspostavljenu 2001. potpisivanjem

posebnog Memoranduma, čine Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Rumunija,

Bugarska, Albanija, Moldavija i Srbija i Crna Gora, koja je potpisala bilateralne sporazume

o liberalizaciji trgovinskih režima sa svim ovim zemljama. Sporazumima je najmanje 90%

vrednosti uzajamnog prometa robe oslobođeno carina od 2001., dok se za najosjetljivije,

one postepeno smanjuju do 2007. godine. Sa Makedonijom se pregovara oko izmena i

dopuna Sporazuma potpisanog sa njom još 1996. godine.

Crna Gora je posebno insistirala na zaštiti ranog voća i povrća, predlagala uvođenje

sezonskih carina kako bi zaštitila domaću proizvodnju, a traženo je i da na listu osetljivih

industrijskih proizvoda budu uvrštene sveske, muške košulje i ekseri. Slobodna trgovina

uskraćuje državnim budžetima deo prihoda od carina, ali njeni zagovornici tvrde da,

dugoročno, dobijaju i one i njihovi potrošači, kroz bolju ponudu i jeftiniju i kvalitetniju

robu.

Osim smanjenja carina, slobodna trgovina podrazumeva i obavezu postepenog uklanjanja

necarinskih barijera, odnosno slučajeva korupcije, restriktivnog viznog režima,

nepotrebnih procedura i tehničkih prepreka, jer one u praksi mogu biti veća smetnja od

carinskih stopa. Sporazumima je obuhvaćena većina industrijskih i poljoprivrednih

prozivoda, a definisani su oni za koje zemlje potpisnice mogu uvesti takozvane kvote,

odnosno smanjiti ili potpuno ukinuti carine za određene količine robe, najčešće

poljoprivredne. Da bi crnogorska Uprava carina mogla da prati ugovorene kvote, potrebno

je da Crna Gora i Srbija koordiniraju povezivanje informacionih sistema carinskih službi.

Prva analize dosadašnjih efekata primene Sporazuma rade se u okviru Drugog stola Pakta

stabilnosti jugoistočne Evrope, koji se bavi pitanjima regionalne trgovine i smanjenjem

prepreka za nju i ekonomsku saradnju, a pratiće ih plan postepenog prevazilaženja.

Ugovori sa Albanijom, Bugarskom, Moldavijom i Rumunijom su stupili na snagu prošle

godine, tako da se puni efekti Sporazuma mogu očekivati tek ove godine. Manje

konkurentne zemlje svakako imaju određenu dozu kritičnosti prema ovom projektu, što je

i očekivano, a Crna Gora ga podržava, posebno zato što je reč o jednom od snažnih

instrumenata za razvoj ekonomske saradnje na Balkanu.

U poslednje vreme i Kosovo intenzivno radi na uključivanje u regionalnu zonu slobodne

trgovine, a tamošnja Misija Ujedninjenih nacija je potpisala ugovor o liberalizovanom

prometu sa Albanijom. Počeli su pregovori sa Makedonijom i razmatranje mogućnosti

potpisivanja ugovora između Misije i Rumunije, kao i Bosne i Hercegovine. Ipak,

jugoistočna Evropa biće u punom smislu zona slobodne trgovine tek liberalizacijom

usluga, jer su prepreke prometu mnogobrojne posebno u saobraćaju, telekomunikacijama,

finansijama i javnim službama. Sve zemlje su naglasile zainteresovanost za dalju

liberalizaciju trgovine u regionu, svesne da bi to dovelo do povećanja trgovinske razmene

30

i podsticanja direktnih stranih ulaganja. Novi krug smanjenja carina u zoni slobodne

trgovine planiran je početkom naredne godine, na 40% osnovne carinske stope za

proizvode iz Albanije i Bugarske, a 20% iz Rumunije i Hrvatske. Ipak, jugoistočna Evropa

biće u punom smislu zona slobodne trgovine tek liberalizacijom usluga, jer su prepreke

prometu mnogobrojne, posebno u saobraćaju, telekomunikacijama, finansijama i javnim

službama.

7. DIREKTNE INVESTICIJE U INOSTRANSTVU

Ako želimo napraviti analizu dokle je jedna kompanija stigla u međunarodnom

finansiranju i da li adekvatno odgovara na promene u globalnom poslovnom okruženju,

najbolju ocenu će dati upravo direktne investicije u inostranstvu. Iz tog razloga neophodna

je saradnja domaćih i inostranih kompanija, čiji je najatraktivniji oblik upravo direktno

investiranje. Plasirajući kapital širom sveta, oni dobijaju multinacionalni karakter, što

opravdava direktne investicije u inostranstvu kao najznačajniji oblik međunarodnog

finansiranja i opredeljujući faktor globalizacije. Dugoročno plasirajući kapital u

inostranstvo, kompanija se izlaže najvećem riziku, prvenstveno zbog ekonomske i

političke situacije u konkretnoj zemlji.

Ako se utvrdi da je ekonomsko politička klima povoljna, sledeći motivi za investiranje

su14:

1. Strategijski motivi,

2. Subjektivni motivi i

3. Ekonomski motivi.

1. Kada kompanija odluči da direktno investira u inostranstvo, prvi korak je da obezbedi

tržište i na njemu instalira neophodnu tehnologiju. Istovremeno, da bi princip

racionalnosti bio ispoštovan, potrebno je obezbediti fizičke resurse, radnu snagu,

tehnologiju, menadžment i marketing, kao i organizacione veštine po nižoj ceni. Na taj

način biće obezbeđena veća efikasnost proizvodnje. Jedan od strategijskih motiva je i

izabrati zemlju u kojoj postoji pravna država i koja generiše znanje i tehnologiju.

2. Subjektivni motivi direktnog investiranja u neku zemlju mogu biti raznovrsni.

Kompanije često iz straha da ne izgube neko važno tržište investiraju tamo, ili, ako je

neko tržište atraktivno, slede trend konkurencije. Često se dešava da se dobije poziv sa

nekog uglednog mesta u inostranstvu za određeni poslovni aranžman, mada je čest

slučaj da je razlog direktnog investiranja u inostranstvu sve jači pritisak konkurencije

na domaćem tržištu.

14 Izvor: Pelević Branislav, Uvod u međunarodnu ekonomiju, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta,

Beograd, 2006., str. 216-217

31

3. Ekonomski motivi se odnose na sledeće faktore:

- Ekonomija obima, jer veličina transnacionalnih kompanija utiče na uspeh u

proizvodnji, marketingu, finansijama i razvoju.

- Marketing i menadžment iskustva, koja se odnose na sposobnost obavljanja ovih

poslovnih funkcija u velikim preduzećima.

- Tehnologija zasnovana na ulaganjima u istraživanje i razvoj, jer su upravo velike

kompanije kreatori novih tehnologija koje valorizuju zasnivanjem sopstvene

proizvodnje širom sveta.

- Finansijska snaga velikih kompanija ne proizilazi samo iz njihove veličine, nego i

veštine da smanje rizik diversifikacijom aktivnosti i izvora finansijskih sredstava.

Za razliku od klasičnih domaćih i inostranih preduzeća oni imaju bolji pristup

tržištima i niže troškove pribavljanja kapitala.

- Diferencirani proizvodi, jer transnacionalne kompanije plasiraju one proizvode u

kojima ostvaruju svoje prednosti u tehnologiji i marketingu, pa su prednosti ovog

motiva najvidljivije direktnim ulaganjem u inostranstvo.

32

ZAKLJUČAK

Međunarodno kretanje kapitala je jedan je od najatraktivnijih oblika međunarodne saradnje

i ostvarivanja strategijskih ciljeva. Na ovaj način se obavlja međunarodna diversifikacija

poslovnih aktivnosti, što utiče na jačanje konkurentske prednosti i stvaranje globalnog

konkurentskog proizvoda. Istovremeno se utiče na privredni rast, promenu privredne

strukture, platni bilans, zaposlenost i privrednu stabilnost pojedinačnih zemalja. Iz tog

razloga međunarodno kretanje kapitala je jedan od osnovnih generatora i akceleratora

globalizacije. U teoriji postoje tri osnovna oblika međunarodnog kretanja kapitala i to

međunarodno kretanje zajmovnog kapitala, portfolio investicije i direktne strane

investicije. Ako želimo napraviti analizu dokle je jedna kompanija stigla u međunarodnom

finansiranju i da li adekvatno odgovara na globalne promene, najbolju ocenu će dati

direktne investicije u inostranstvu. Plasirajući kapital širom sveta, one dobijaju

multinacionalni karakter, što ih opravdava kao najznačajniji oblik međunarodnog

finansiranja i opredjeljujući faktor globalizacije.

Međunarodni tokovi kapitala se prema ročnosti dele na kretanje kratkoročnog,

srednjoročnog i dugoročnog kapitala. Pri tome, ne postoje u svemu usaglašeni i striktni

kriterijumi za ovu podelu. Međutim, uglavnom se u kategoriju kratkoročnog kapitala

ubrajaju plasmani sa rokom do godinu dana, dok je srednjoročni kapital onaj koji je

plasiran na period od jedne do pet godina, dok je dugoročni kapital onaj sa plasmanom

preko pet godina. Po pravilu, kratkoročni kapital se koristi za finansiranje tekućeg

poslovanja, a srednjoročni i dugoročni kapital za investicione namene.

Finansijsko tržište je mesto na kome se ponuda viškova finansijskih sredstava sučeljava sa

tražnjom koja je spremna da ih investira. Usaglašavanje na ovom tržištu obavlja se

korišćenjem finansijskih instrumenta. Osnovni finansijski instrumenti se javljaju u formi

hartija od vrednosti koje mogu da budu dugovne i vlasničke.

Poslove posredovanja između nosioca viškova sredstava i njihovih potencijalnih korisnika

obavljaju finansijske institucije. Najznačajnije finansijske institucije su finansijski

posrednici.

Na primarnom finansijskom tržištu vrši se prva emisija finansijskih instrumenata. Sve dalje

transakcije vezane za njih predmet su rada sekundarnog tržišta.

U kretanju zajmovnog kapitala dominantno mesto imaju banke koje premošćuju jaz

između viška i manjka finansijskih sredstava. Kod portfolio investicija imala viškova

sredstava putem kupovina hartija od vrijednosti stiče pravo učešća u dobiti, ali ne i pravo

upravljanja i kontrole. Kod direktnih investicija imalac sredstava stiče i ta prava, ali uz

spremnost da podnese rizik poslovnog neuspjeha.

33

Specifičnu kategoriju međunarodnog kretanja kapitala čini ekonomska pomoć koja je u

početku podrazumevala bespovratna davanja, tj. poklon da bi se kasnije u ovu kategoriju

uključili i zajmovi koji se odobravaju pod povoljnijim uslovima od tržišnih, u pogledu

rokova otplate, perioda početka i kamate. U ovom domenu je posebno značajno

angažovanje Komiteta za razvoj (Development Assistance Committee - DAC) OECD-a,

koji odobrava sredstva pomoći razvijenim zemljama, bilo da je ona u vidu poklona,

tehničke pomoći ili zajmova pod vrlo povoljnim uslovima (sa elementom poklona od

najmanje 25%).

Motivi međunarodnog kretanja kapitala zavise od oblika u kome se kapital nalazi. Različiti

motivi, npr., opredjeljuju privatne u odnosu na javne tokove, a postoje razlike i između

pojedninih vidova privatnog i javnog kapitala, s tim da se, u principu, privatni kapital kreće

ekonomskim motivima, a javni kapital na osnovu širih društveno-političkih interesa.

Ostvarivanje većeg profita ili nekog drugog prihoda od uloženog kapitala (kamata,

dividenda) je osnovni motiv izvoza kapitala, dok su ostali motivi najčešće posredni i u

funkciji ovog glavnog motiva. Ovi drugi motivi bi se mogli grupisati u nekoliko kategorija.

Tu je motiv korišćenja bogatijih i jeftinijih resursa u inostranstvu u odnosu na one kojima

raspolaže zemlja izvoznica kapitala, kao što su: jeftinija radna snaga, niže cene sirovina i

energije, što je posebno bitno kod radno i sirovinski intezivnih proizvodnih procesa.

Pored troškova proizvodnje, osvajanje tržišta određene zemlje vrlo je čest motiv za izvoz

kapitala, zbog veličine tog tržišta i plasmana, pri čemu se koriste lokalni izvori

snadbevanja, smanjuju transportni i drugi troškovi, a ujedno se koristi i zaštićeni status

domaće proizvodnje u okviru carinskog sistema te zemlje.

Ako želimo napraviti analizu dokle je jedna kompanija stigla u međunarodnom

finansiranju i da li adekvatno odgovara na promene u globalnom poslovnom okruženju,

najbolju ocenu će dati upravo direktne investicije u inostranstvu. Iz tog razloga neophodna

je saradnja domaćih i inostranih kompanija, čiji je najatraktivniji oblik upravo direktno

investiranje.

Nećemo reći ništa novo ako kažemo da su poslovno okruženje i specifičnosti investicionog

ambijentaodlučujuće stavke za investitore pri donošenju odluka o SDI. Odluke o

lokacijama na kojima će se ulagati obično su zasnovane na temeljnim i detaljnim

analizama i procenama stranog investitora.

Različite kompanije koriste različite mehanizme pri proceni atraktivnosti pojedinih

lokacija za investiranje. Međutim, postoje određeni kriterijumi koji se gotovo redovno

pojavljuju u svim istraživanjima o poslovnim performansama i predispozicijama

konkretnih destinacija: pristup potrošačima, zadovoljavajuća veličina unutrašnjeg tržišta s

dinamičnom i rastućom kupovnom snagom, stabilno društveno i političko okruženje,

predvidivost i stabilnost makroekonomske politike,lakoća poslovanja, pouzdanost i

34

kvalitet fizičke infrastrukture, troškovi, struktura i kvalitet radne snage, nivo korupcije,

stope poreza na dobit preduzeća, mogućnost izvoza na treća tržišta, mogućnost slobodne

repatrijacije ostvarenog profita. Evidentno je da su mnoge komponente poslovnog

okruženja endogenog karaktera, što znači da vlada zemlje domaćina u velikoj meri

možeuticati na njih. Nema sumnje da država kao kreator ekonomske politike snosi najveći

deo odgovornosti i ima primarnu ulogu pri razvijanju stabilnog poslovnog ambijenta,

unapređenju investicione klime, poboljšanju uslova investiranja i stvaranju efektivnog

institucionalnog okvira za privlačenje neposrednih stranih ulaganja.

Konačno, kada se govori o efektima priliva stranih direktnih investicija ne može a da se ne

naglasi komponenta investicionog paketa koja je u funkciji obezbeđenja olakšanog

pristupa prekograničnim tržištima i jačanja izvoznih aktivnosti zemlje domaćina. Tome

doprinosi činjenica da su strane afilijacije uglavnom više izvozno orijentisane od domaćih

preduzeća i da njihova sklonost ka izvozu raste proporcionalno dužini vremena obavljanja

poslovne aktivnosti na stranoj destinaciji. U situaciji kada strani investitor obezbeđuje

inpute za svoju proizvodnju na lokalnom tržištu, SDI indirektno povezuju lokalnog

dobavljača sa tržištima u inostranstvu na kojima se plasira aktuelni asortiman ponude.

Angažovanjem inostranog kapitala u izgradnju kapaciteta za snabdevanje domaćeg tržišta

robom koja se ranije uvozila i, na taj način supstitucijom uvoza stvaraju se uslovi za

poboljšanje trgovinskog bilansa zemlje domaćina. Pružanjem informacija o svojim

matičnim ekonomijama a često i lobiranjem za povlašćeni položaj izvoznika iz zemlje

korisnika ulaganja MNK olakšavaju ulazak i prodor domaćih proizvođača na strana tržišta.

Nema sumnje da SDI obezbeđivanjem nedostajućih sredstava kreiraju uslove za novu

uposlenost, doprinose uvođenju moderne tehnologije, efikasnog menadžmenta i nove

korporativne kulture i stimulišu privredni razvoj i rast zemlje domaćina. Pri tome, primarni

preduslov pozitivnih efekata po ekonomski prosperitet receptivne države-primaoca

kapitala ogleda se u privlačenju kvalitetnih investicija. Shvatajući ekonomski značaj SDI

za dinamičan i održiv privredni rast mnoge zemlje nastoje da kreiraju privlačan, stabilan i

predvidiv investicioni ambijent koji bi bio u funkciji privlačenja potencijalnih i

zadržavanja već prisutnih izvozno usmerenih investitora iz inostranstva. Tim pre što

„zdrav” strani kapital može doći samo u ona područja koja uz minimalan rizik obezbeđuju

visoke stope profita. Nema sumnje da SDI obezbeđivanjem nedostajućih sredstava kreiraju

uslove za novu uposlenost, doprinose uvođenju moderne tehnologije, efikasnog

menadžmenta i nove korporativne kulture i stimulišu privredni razvoj i rast zemlje

domaćina. Pri tome, primarni preduslov pozitivnih efekata po ekonomski prosperitet

receptivne države-primaoca kapitala ogleda se u privlačenju kvalitetnih investicija.

Shvatajući ekonomski značaj SDI za dinamičan i održiv privredni rast mnoge zemlje

nastoje da kreiraju privlačan, stabilan i predvidiv investicioni ambijent koji bi bio u funkciji

privlačenja potencijalnih i zadržavanja već prisutnih izvozno usmerenih investitora iz

inostranstva. Tim pre što „zdrav” strani kapital može doći samo u ona područja koja uz

minimalan rizikobezbeđuju visoke stope profita.

35

Negativna percepcija Srbije kao investicionog odredišta determinisana je nizom

turbulentnih događaja koji su se od devedesetih godina prošlog veka nizali jedan za

drugim. Desetogodišnji unutrašnji sukobi i raspad zajedničke države, period međunarodne

izolacije uvođenjem sankcija Saveta bezbednosti, bombardovanje NATO snaga, pad

vladavine Slobodana Miloševića, ubistvo premijera, referendum Crne Gore o

samostalnosti i „razvod” Srbije i Crne Gore u maju 2006., jednostrano proglašenje

nezavisnosti Kosova februara naredne godine nedvosmisleno su uticali načinjenicu da je

reč o politički nestabilnom i trusnom prostoru visokog rizika. Mada je u proteklihnekoliko

godina Srbija ostvarila veliki napredak u pogledu reformisanja poslovne klime

iniciranjempolitičkih, ekonomskih i administrativnih reformi, ostale su još brojne prepreke

koje liberalnijimpristupom i merama vlade treba minimizirati kako bi se povećalo

poverenje investitora. Predstavnici stranih kompanija koje već posluju u Srbiji odavno

ukazuju da je za dolazak velikih investitorapresudan ukupan privredni ambijent, koji pored

cene zemljišta, poreza i doprinosa, uključuje pravnusigurnost i jednostavne procedure za

dobijanje raznih dozvola, što u Srbiji svakako nije za visoku ocenu.

36

LITERATURA

1. Ilić B, Savić J.,Ristić Ž., Jovanović-Gavrilović R., „Međunarodna ekonomija i

finansije“, Fakultet za poslovne studije, Banja Luka, 2008.

2. Kvrgić G., Nikolić A.,“ Teorija i planiranje privrednog razvoja“, Visoka škola za

poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2012.

3. Pelević B., „Uvod u međunarodnu ekonomiju“, Centar za izdavačku delatnost

Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2006.

4. Stakić, B. „Međunarodne finansijske institucije“, Univerzitet Singidunum, Beograd,

2012.

5. Unković M.,”Međunarodno ekonomija”, Univerzitet Singidunum,Beograd, 2010,

6. Unković M.,”Međunarodno kretanje kapitala i položaju Jugoslavije”, Naučna knjiga,

Beograd, 1980,

Elektronski izvori:

www.nbs.rs

www.ubs-asb.com

www.upravacarina.rs