Izvoz kapitala

Izvoz kapitala

Izvoz kapitala

Brz razvoj medjunarodne trgovine i masovno kretanje faktora proizvodnje prethodili su dominaciji kapitalistickih drustvenoekonomskih odnosa i formiranju stvetskog trzista sredinom 19. veka. Izvoz kapitala postaje znacajniji oblik medjunarodnih ekonomskih odnosa tek od druge polovine 19. veka. u imperijalizmu kao zreloj fazi kapitalizma. Pocetak medjunarodnog kretanja kapitala usko je povezansa zemljama koje su prve stupile na put industrijalizacije i dostigle najvisi nivo produktivnosti rada i akumulacije kao pretpostavke za izvoz kapitala. Saglasno tome izvoz kapitala je najpre otpoceo iz Velike Britanije i Francuske, a kasnije se u izvoz kapitala ukljucuju Nemacka i, narocito posle prvog svetskog rata, Sjedinjene americke drzave.

Izvoz kapitala je posluzio zemljama izvoznicama kao znacajan faktor u obezbedjenu vodece ekonomske pozicije u svetskoj privredi; a jednom broju zemalja uvoznica da se prikljuce procesu industrijalizacije kao uslov brzeg privrednog razvoja i povoljnijeg polozaja u medjunarodnoj podeli rada.

Najveci deo transvera kapitala obavlja se unutar grupe razvijenih zemalja. Posebnu paznju zasluzuje kretanje kapitala u vidu medjunarodnog finansiranja nedovoljno razvijenih zemalja koje se obavlja jednim delom bilateralno od razvijenih zemalja,a drugim delom multilateralno;preko medjunarocnih finansijskih organizacija.

Ekonomski fakultet Vasic Ana 1

Izvoz kapitala

Izvoz kapitala do prvog svetskog rata

Medjunarodno kretanje kapitala odigralo je znacajnu ulugu u madjunarodnim ekonamskim odnosima kao znacajan instrumenat sirenja ekonomskog uticaja I dodatni izvor akumulacije u drugoj polovini 19. i pocetkom 20. veka. Ono je s jedne strane posluzilo zemljama koje su ranije stupile na put industrijskog razvoja da plasiraju visak akumulacile, a zemljama koje su tek zapocele ovaj put da dodatnom akumulacijom finansiraju privredni razvoj I lakes savladaju platnobilansne probleme. Sledeca tabela pokazuje poziciju tri vodece zemlje izvoznice kapitala u pomenutom periodu.

ZemljaGodina

1874 1880 1890 1990 1914Velika Britanija 4.6 5.8 9.5 11.7 19.6Francuska - 3.0 4.0 5.6 9.0Nemacka - 1.2 2.8 3.4 5.6Ukupno 6.0 10.0 16.3 20.7 34.2

Oce tri zemlje povecale su izvoz kapitala od 10 milijardi dolara u 1880. godini na 34.2 milijardi pocetkom 1914. godine, sto je oko 3/4 od ukupno izvezenog kapitala u svetu pred prvi svetski rat. Izvoz kapitala tokom cetiri decenije pred prvi svetski rastao je po brzoj stopi od stope rasta spoljne trgovine i nacionalnog dohotka u ovim zemljama. Objasnjenje za ovako brz rast izvoza kapitala nalazi se u visokim profitima i njihovom ponovnom investiranju uinostranstvo.

Glavna podrucija plasmana kapitala bili su : Evropa (28%) i Severna Amerika(24%), a nakon toga dolaze Latinska Amerika (19%), Azija i Afrika (24%) i Okeanija (5%). Do 1870. godine veci deo kapitala (oko 60%) plasiran je u razvijene delove Evrope, SAD, Kanadu, Argentinu i Japan. Posle te godine plasman kapitala se usmerava u manje razvijena podrucija sveta, kolonije I nezavisne drzave u Africi, Aziji, i Latinskoj Americi.

Kao najrazvijenija zemlja tog vremena, Velika Britanija je predstavljala sve do prvog svetskog rata svetski finansijski centar I najznacajnije trziste dugorocnog kapitala. Od ukupnih medjunarodnih investicija do prvog svetskog rata u iznosu od 44 milijarde dolara na britanske investicije otpadalo je 40%, a zajedno sa francuskim I nemackim investicijama 70%.

Jos u toku 18. veka, Velika Britanija je uporedo sa razvojem spoljne tegovine izvozila kapital u evropske zemlje, najvise u Francusku, uglavnom u obliku zajmova. Posle Napoleonovih ratova, Velika Britanija povecava izvoz kapitala I plasira ga pre svega u Francusku, Ausrriju, Prusku, Spaniju, Rusiju, SAD, Belgiju, Dansku I zemlje juzne Amerike. Kao vodeci svetski izvoznik, Velika Britanija je takodje do 1870. godine veci deo inostranih investicija plasirala u Evropu (50%) I SAD (20%). Britanske investicije u inostranstvo brzo rastu I povecavaju se od jedne milijarde u 1854. godine na sest milijardi dolara u 1874. godini. Od toga najvise kapitala se plasira u izgradnji zeleznica, pomorskih luka, puteva, rudnika I plantaza. O efikasnosti britanskih ulaganja govori podatak da su u poslednjoj


Izvoz kapitalacetvrtini 19. veka prihodi od invensticija u vidu kamata I devindendi bili nekoliko puta veci od sume ukupnih investicija u inostranstvu.

Sve do prvog svetskog rata Evropa je ostala glavno podrucije plasmana francuskog kapitala I ona 1914. godine ucestvuje sa skoro tri petine od ukupnog izvoza francuskog kapitala od oko 10 milijardi dolara, pri cemu tada Rusija sama ucestvuje sa 28% u ukupnim francuskim inostranim invensticijama.

Nemacka se kao znacajniji izvoznik pojavljuje tek 80-tih godina 19. veka. Nemacka izvozi kapital uglavnom u Austrougarsku I zemlje juzne Evrope, a manji deo u zemlje Latinske Amerike I SAD. U deceniji pred prvi svetski rat Nemacka pojacava izvoz kapitala u SAD I svoje kolonije.

SAD se medju vodecim svetskim izvoznicama kapitala javljaju kasnije I tek pred prvi svetski rat nagovestavavaju svoju znacajniju ulogu na medjunarodnom finansijsko trzistu. Ukupan izvoz americkog kapitala je 1914. godine dostigao jedva 3.5 milijardi dolara, sto je znatno, gotovo upola manje od izvoza kapitala iz Nemacke kao trece po redu zemlje izvoznice kapitala pred prvi svetski rat. Najveci deo svojih inostranih invensticaja SAD plasiraju u obliku direktnih invensticija u Kanadu I Meksiko, a manji deo u Evropu.

Znacaj I velicina izvoza kapitala do prvog svetskog rata mogu se sagledati iz poredjenja odliva kapitala iz vodecih kreditorskih zemalja prema njihovom drustvenom proizvodu kojise kretao u rasponu od 1 do 4%. U nekim periodu u slucaju Velike Britanije ovaj odnos je dostizao i 7%.

Izvoz kapitala izmedju dva svetska rata

U periodu izmedju dva svetska rata dolazi do osetnog smanjenja kretanja medjunarodnog kapitala. Do tada vodecezemlje izvoznice kapitala, Velika Britanija, Francuska I Nemacka, pogodjene ratnim razaranjima I troskovima rata, bitno su smanjile izvoz kapitala. Velika Britanija smanjuje izvoz I povecava uvoz kapitala, zadrzavajuci ipak prvo mesto u izvozu kapitala. Neto poverilacka pozicija Francuske je bitno oslabljena, a Nemacka postaje neto uvoznik kapitala. Istovremeno dolazi do bitne promene u polozaju SAD na medjunarodnom finansijskom trzistu koje preuzimaju drugo mesto kao mrdjunarodni kreditor.

Sa ponovnim uspostavljanjem zlatnog standarda posle prvog svetskog rata naivno se pretpostavljalo da je najbitnije aspect posleratne ekonomske obnove postignut. Pri tome je zanemarena cinjenica da je uspesno funkcionisanje predratnog medjunarodnog monetarnog sistema bilo zasnovano na drugacijem ekonomskom okruzenju I odnosu ekonomskih snaga koji se bitno izmenio posle rata.

Najznacajnije promene zbile su se na polju medjunarodnih investicija I duznickopoverilackog polozaja vodecih zemalja u svetskoj privredi. SAD su izasle iz rata kao glavni medjunarodni kreditor, dok je bitno oslabljena medjunarodna finansijska pozicijaVelike Britanije I Francuske, pri cemu je Nemacka dospela u najnepovoljniju poziciju od tri do tada vodece zemlje izvoznice kapitala, transformisucuse iz zemljr kreditora u zemlju duznika.


Izvoz kapitala

SAD postaju glavni medjunarodni kreditor, ispre Velike Britanije I Francuske. Ova zemlja ne samo da je repatrirala americke obaviznice nekada ranije prodate Velikoj Britaniji I Francuskoj, nego je ulozila I znatan kapital u kupovinu inostranih obaveznica uz istivremeno davanje znatnih sredstava u vidu ratnih zajmova saveznicama. Tokom 20-tih godina SAD su povecale izvoz dugorocnog kapitala od 7 milijardi u 1919. godini na 17 milijardi dolara u 1930. godini I kratkorocnog kapitala u iznosu od 2 milijarde dolara. Preko jedne polovine izvoza dugorocnog kapitala SAD plasiraju u obliku direktnih investicija, od cega je polovina otisla u zemlje Latinske Amerike. Amiricki kapital je uglavnom plasiran u primarnu proizvodnju, metarulgiju, zeleznice I druge industrijske projekte I bankarstvo.

Velika Britanija je iz prvog svetskog rata izasla sa znatnom oslabljenom finansijskom pozucijom. Krajem 1930. godine u ukupnom izvozu britanskog kapitala direktne invensticije su nesto vece od portofolio invensticija. Tokom 20-tih godina izvoz britanskog kapitala uglavnom usmeravan na kolonije I zemlje britanskog uticaja I neke zemlje juzne Amerike.

Jedna od vaznih karakteristika medjunarodnog finansiranja izmedju dva svetska rata bio je porest zaduzivanja zemalja medju kojima se istice Nemacka. Od drugih zemalja, Argentina I Australija, nakon kratog posleratnog perioda u ulozi izvoznika kapitala, ponovo se vracaju njihovoj tradicionalnoj ulozi znacajnih uvoznika kapitala. Slicno je sa Kanadom I Juznom Afrikom.

Izvoz kapitala posle drugog svetskog rata

Drugi svetski rat je I dalje pogorsao uslove medjunarodnog kretanja kapitala . Kao posledica ratnih razaranja u vecini zemalja vodecih subjekta u svetskoj privredi, izuzev u SAD, doslo je do drastacnog pada proizvodnje I privredne aktivnosti uopste sa vrlo negativnim posledicama na obim, vrednost I stabilnost medjunarodnih trgovinskih I finansijskih tokova. Porast deviznog rizika, nakon suspenzije zlatnog standarda, uz odsustvo politicke stabilnosti I pogorsanja uslova sigurnosti ulagalja u inostranstvo tokom I u godinama neposredno iza drugog svetskog rat, demotivisali su privatno invenstiranje kao do tada dominantni izvor medjunarodnog finansiranja.

Tek krajem 50-tih godina, kada je zavrsen period obnove I rekonostrukcije nacionalnih privreda pogodjenih ratnim razaranjem, stabilizovan medjunarodni monetarni system I postignuta relativna stabilnost medjunarodnih politickih odnosa, dolazi do ozivljavanja privatnog medjunarodnog finansiranja. U takvim okolnostima, u periodu vise od jedne decenije iza drugog svetskog rata, glavnu ulogu u medjunarodnom finansiranju preuzima javni kapital u vidu raznih vrsta drzavnih zajmova I zajmova medjunarodnih agencija I organizacija, ukljucajuci transfer kapitala u vidu ekonomske pomoce. U tom periodu u oblasti privatnog medjunarodnog finansiranja portofolio investicija su gotovo u potpunosti potisnute od direktnih invensticija.

Posle drugog svetskog rata ulogu najveceg poverioca na medjunarodnom trzistu kapitala preuzumaju SAD. Veliki deo besplatne ekonomske pomoci SAD su pruzale evropskim zemljama kroz Program


Izvoz kapitalaevropske obnove ( Masalov plan ) u iznosu od 10 milijardi dolara. Pomoc je usledila nakon saznanja da uobicajni sistem finansiranja ne moze obezbediti oporavak I stabilizaciju privreda zapadnoevropskih zemalja. Za to su bila potrebna velika sredstva I bez obaveze vracanja. Pri tome se postavlja interesatno pitanje motiva SAD za transfer ovako velike bespovratne pomoci zemljama zapadne Evrope. Prvo stabilizacija I jacenje sopstvene odbrambene pozicije I bezbednosti u uslovima pogorsanja medjunarodnih politickih odnosa posle zavrsetka rata I blokavske podele sveta. Drugo, S obzirom da su SAD iz drugog svetskog rata izisleekonomski ojacane, narasloj americkoj proizvodnji trebalo je obezbediti adekvatno trziste koji bi moglo apsorbovati naraslu ponudu robu, a to je moglo trziste zapadne Evrope.

Periodu posle drugog svetskog rata SAD povecaju I izvoz privatnog kapitala, pre svega u obliku direktnih investicija. V elika Britanija je I dalje jedna od vodecih svetskih izvoznika kapitala, bitno smanjuje izvoz kapitala posle drugog svetskog rata I plasira ga uglavnom u zemlje Komonvelta. Od drugih izvoznika privatnog kapitala koji dolaze posle SAD I Velike Britanije treba pomenuti Francusku, koja investira u svoje kolonije , pretezno u Africi, I Nemacku, Holandiju, Svajcarsku, koje investiraju u zapadnoevropske zemlje I SAD.

Sve do kraja 19. veka SAD su bile neto-uvoznik kapitala. To je period kada su SAD finansirale izgradnju velikih transkontinalnih zeleznica velikim delom inostranim kapitalom. Krajem 19. veka SAD izravnuju duznickupoverilacku poziciju I u vreme prvog svetskog rata postaju neto izvoznik kapitala, sto znaci da njen izvoz kapitala nadmasuje uvoz kapitala. Tada evropske zemlje,kao vodeci svetski izvoznici kapitala, prodaju glavni deo njihove strane active da bi finansirale troskove dva svetska rata. Tako SAD postaju najznacajniji svetski kreditor.

Iz tabele moze se videti da je od 1981. godine nakon duzeg vremenskog perioda opada uloga SAD kao svetskog poverioca. Iako raste I izvoz I uvoz kapitala I posle 1981. godine, brze raste uvoz kapitala tako da SAD u 1985. godini prvi put dospevaju u poziciju neto uvoznika kapitala.

Izvoz i uvoz kapitala SAD

Godina 1960 1971 1973 1976 1981 1982 1983 1984 1985Izvoz 85.5 179.0 226.1 347.2 719.7 824.9 874.1 898.2 952.4Uvoz 40.8 133.5 163.0 263.6 579.0 688.7 785.6 893.9 1059.8Neto 44.7 45.5 63.1 83.6 140.7 136.2 88.5 4.3 -107.4

Kretanje americkih direktnih investicija pokazuje sledeca tabela, iz koje se vidi njihov stalni ulazni trend uz takodje stalnu prisutnu tendenciju porasta ucesca razvijenih zemalja.


Izvoz kapitala

Direktne investicije SAD

GodinaZemlje

1950 1960 1970 1973 1984Razvijene zemlje 5.7 19.6 53.2 74.1 174.1Zemlje u razvoju 4.4 10.9 21.3 27.9 53.9Nerasporedjeno 1.7 1.5 3.6 5.3 5.4Ukupno 11.8 32.0 78.1 107.3 233.4

U izvozu kapitala u obliku direktnih investicija, koji ima poslednjih godina stalnu tendenciju rasta, tradicionalno vodecim svetskim izvoznicama kapitala prikljucio se Japan, kao jedna od najrazvijenijih zemalja I zemalja sa najbrzom stopom rasta u poslednje tri decenije. Izvoz kapitala u obliku direktnih investicija moze se sagledati iz sledece tabele. Priliv kapitala u obliku direktnih investicija u najvecoj meri ostvaruju razvijene zemlje. Ostatak direktnih investicija odlazi u zemlje u razvoju, najvise u istocnu, juznu, I jugoistocnu Aziju. Zemlje centralne I I istocne Evrope tek odnedavno dozvoljavaju uvoz kapitala u obliku direktnih investicija I on raste po ubrzanim stopama.

Izvoz kapitala u obliku direktnih investicija

ZemljaGodina

1988 1989 1990 1991 1992 1993Francuska 51 75 110 130 161 182Nemacka 104 121 152 173 179 196Japan 110 154 202 233 250 264V. Britanija 185 194 229 232 221 247SAD 346 390 432 467 489 539Svet 1146 1360 1349 1822 1932 2125


Izvoz kapitala

Uvoz kapitala u obliku direktnih investicija

ZemljaGodina

1988 1989 1990 1991 1992Razvijene zemlje 961 1148 1374 1485 1520Zemlja u razvoju 265 293 330 369 420Centralna I istocna Evropa

0.2 0.5 0.8 3 8

Svet 1226 1442 1075 1856 1948

Oblici izvoza kapitala

Saglasno razlicitim kriterijuma, postoje vise oblika izvoza kapitala. Prema kriterijumu porekla kapitala, izvoz kapitala moze biti javni I privatni.

Javni kapital potice od nacionalnih odnosno centralnih banaka I drugih drzavnih institucija I preduzeca. U ovaj oblik kapitala spadaju zajmovi I krediti koje pruzaju medjunarodne finansijske organizacije kao sto su Svetska banka I Medjunarodni monetarni fond.

Zajmovni kapital predstavlja takav oblik medjunarodnog kretanja kapitala kojia podrazumeva transfer kupovne snage u vidu novca ili robe od zemlje davaoca zajma u zemlju primaoca zajma. Ako je transfer kupovne snage u vidu novca onda je to novcani transfer, a ako je u obliku robe onda je se govori o realnom transferu. Treba naglasiti da se zajam u vidu novcanog transfera pre ili kasnikje, kroz process delovanja multiplikatora spoljne trgovine ipak svodi na realni transfer.

Medjunarodno kretanje kapitala u obliku zajma uslovljeno je raspolozivoscu ovog proizvodnog faktora I traznjom kapitala na medjunarodnom finansijskom trzistu. Shodno tome formira se cena zajmovnog kapitala u vidu kamatne stope. Zemlja sa obiljem kapitala u odnusu na druge faktore proizvodnje imace po pravilu nizu kamatnu stopu u poredjenju sa zemljom koja oskudeva sa kapitalom. Polazici od toga zajmovni kapital ce se kretati od zemlje sa nizom u zemlju sa visom kamatnom stopom.

Posebnu znacajnu ulogu u okviru zajmovnog kapitala igraju javni ili drzavni zajmovi. Oni predstavljaju znacajan izvor dodatne, inostrane akumulacije u fazama intezetivnog investiranja u privredni razvoj. U


Izvoz kapitalaovu kategoriju zajmova spadaju dugorocni multilateralni zajmovi koji pruzaju medjunarodne organizacije kao sto je Medjunarodna banka za obnovu I razvoj I njene afilacije. Za ocenu uslova finansiranja putem zajmova uzima se u obzir nekoliko elemenata od kojih su najvazniji kamatna stopa, duzina roka vracanja zajma, duzina izmedju trenutaka dobijanja sredstva zajma I pocetka otpladte.

Privatni kapital potice od privatnih preduzeca, privatnih poslovnih banaka I fizickih lica. U skladu sa ciljevima poslovanja I prirode kontrole investotora nad izvesnim kapitalom, privatni kapital se moce izvoziti u obliku direktnih I portofilio investicija.

Motivi za izvoz kapitala u vidu direktnih investicija povezani su sa ocekivanjem ostvarenja veceg profita u inostranstvu na osnovu jeftininijih faktora proizvodnje kao sto su niza cena radne snage; jeftinije sirovine I energija, povoljniji poreski uslovi I sl. Pored toga motivi za plasman direktnih investicija u inostranstvo mogu biti vezani za visoka trgovinska ogranicenja koja otezavaju izvoz robe. Umesto izvoza robe, kao jedan od nacina za savladavanje I zaobilazenje carina koje praktikuju zemlje uvoznice, pristupa se izvozu kapitala injegovom ulaganju u postojeca preduzeca ili se osnivaju tim kapitalom nova preduzeca odnosno proizvodni objekti u inostranstvu. Roba proizvedena u preduzecima sa kapitalom inostranog porekla ima isti tretman kao I domaca roba, sto znaci da ne nosi ballast carinskog opterecenja, kao sto je to slucaj sa uvezenom robom.

Prednost proizvodnje zasnovane na izvozu kapitala u obliku direktnih investicija je u tome sto ona locirana blize mestu odnosno zemlji potrosnje nije opterecana velikim transportnim troskovima koji su po pravilu veci za robu koja odlazi na svetsko trziste nego za robu koja je predmet unutrasnje trgovine.

Portfolio investicije predstavljaju takav oblik medjunarodnog kretanja kapitala koji vlasniku kapitala obezbedjuje prinos na kapital plasiran u inostranstvu; ali ne I kontrolu nad poslovanjem preduzeca u inostranstvu gde je kapital plasiran. Portfolio investicija kao oblik izvoza kapitala podrazumevaju odvojenost kapital svojine I kapital funkcije. Jedan od oblika investicija jeste emitovanje obveznica kao jedne od vrste hartija od vrednosti preko kojih se plasira kapital u inostranstvo. Vlasnici kapitala kupuju obveznice na medjunarodnom finansijskom trzistu koja emituje drzava preko centralne banke, raznih poslovnih banaka, preduzeca I drugih privatnih subjekata.

Prihod portfolio investitora je unapred utvrdjen u vidu kamate u fiksnom iznosu. Izdavac obveznica, bez obzira na uspesnost I nacin koriscenja prikipljenih inostranih sredstava I poslovni rezultat, obevezan je da u predvidjenom roku obezbedi kupcu obeveznice, portfolio investitoru prinos na ulozeni kapital u vidu fiksnog prihoda. Portfolio investitor dakle stice pravo u redovnim vremenskim intervalima na povracaj ulozenih sredstava u inostranstvu, sa odgovarajucem prinosom. Portfolio investotor nema nikakav uticaj na nacin koriscenja njegovih sredstava plasiranih kroz kupovinu vrednosnih papira u inostranstvu. To je druga znacajna karakteristika izvoza kapitala u vidu portofolio investicija.

Kao vlasnik kapitala izvezenog u obliku portofolio investicija, portofolio investitor kao poverilac moze svoje hartije od vrednosti dalje prodati na medjunarodnom finansijskom trzistu pre roka dospelosti, cime dolazi samo do promene vlasnika investicija, bez sustinskoh promena u duznickopoverilackom odnosu koji izaziva ovaj oblik medjunarodnog kretanja kapitala. Rasprostranjenost portfolio investicija karekteristicna je za period do prvog svetskog rata. Najveci deo kapitala u ovom periodu cinile su portfolio investicije. Oko 90% britanskih investicija, koje u tom periodu cine preko polovine ukupnih inostranih investicija u svetu, bilo je u obliku portfolio investicija. Portfolio investicije su se u tom periodu kretale prvenstveno pod uticajem razlika u kamatnoj stopi. Tada je devizni I politicki rizik bio


Izvoz kapitalazanemarljiv, sto je pogodovalo medjunarodnom kretanju kapitala. Prinosi na inostrani kapital do prvog svetskog rata bili su visoki tako da je veliki deo domace stednje plasiran u inostranstvo, a veliki deo profita reinvestiran.

Ozuvljavanje izvoza kapitala u obliku portfolio investicija belezi se tek od sredine 60- tih godina, nakon sto je doslo do oporavka zapadnoevropskih privreda, ali one stalno zaostaju za drugim oblicima izvoza kapitala.

Prema funkciji I uzrocima kretanja, izvoz kapitala moze imati oblik autonomnih I kompenzatornih transakcija. Ako je kretanje kapitala motivisano ocekivanjem da se postigne visi profit ili bolje ukamacenje odnosno oplodjavanje u inostranstvu, onda se govori o autonomnom izvozu kapitala. Ukoliko se obavlja transfer kapitala sa ciljem uravnotezenja platnog bilansa, onda je rec o kompenzatornom ( izravnavajucem ) kretanju kapitala.

Prema vremenskom kriterijumu ili roku dospelosti izvoz kapitala moze biti kratkorocni I dugorocni. Ako se kapital izvozi u obliku kredita sa najduzim rokom dospelosti do jedne godine, onda se to smatra kratkorocnim izvozom kapitala, a ako se izvozi u vidu zajmova, direktnih I portfolio investicija na najmanje pet godina I vise od toga, onda se ovakve transakcije smatraju dugorocnim izvozom kapitala.

Efekti medjunarodnog kretanja kapitala

Medjunarodno kretanje kapitala izaziva znacajne posledice kako na privrede zemalja izvoznica tako I zemalja uvoznica kapitala. Izvoz I uvoz kapitala motivisan je ocikivanjem pozitivnih efeketa kako na nacionalnu privredu kao celinu tako I za pojedinacne privredne subjekte. Medjunarodno kretanje kapitala medjutim ima I svoju drugu stranu koja semoze ispoljiti u vidu negativnih efekata koji mogu umanjiti ili ponistiti pozitivne efekte, sto zavisi od uslova I okolnosti pod kojima se koristi inostrana akumulacija. Za ocenu ukupnih efeketa medjunarodnog kretanja kapitala potrebno je sagledati moguce pozitivne I negativne posledice izvoza I uvoza kapitala na zemlju izvoznicu odnosno uvoznicu kapitala.

Efekti izvoza kapitala na zemlju izvoznicu

Odricuci se jednog dela sopstvene akumulacije za izvestan period, zemlja izvoznica kapitala ocekuje odredjene prednosti od kojih su najvaznijie sledece :

1. Veci profit odnosno oplodjivanje kapitala u inostranstvu u odnosnu na plasman kapitala na domacem traistu. Ocekivanje veceg profita zasniva se na povoljnijim uslovima poslovanja u inostranstvu vezanim za jeftiniju radnu snagu, nizu cene sirovina I energije, nize poreze I druge dazbine I sl.


Izvoz kapitala2. Stvaraju se uslovi za povecanje izvoza robe, a time I povecanje I domace proizvodnje, snizenje

troskova I smanjenje zaliha robe. Zahvaljujuci zblizavanju privrednih subjekata I jacanju poslovnih veza, zemlja uvoznica kapitala po pravilu veci deo inostranog kapitalakoristi za kupovinu robe u vidu repromaterijala, opreme I tehnickotehnoloskih resenja u zemlji izvoznici. To je posebno naglaseno ako se izvozi kapital u obliku izvoznih kredita. Stoga se pravom cesto istice da izvoz kapitala prethodi izvozu robe.

3. Stvara se osnova za poboljsanje odnosa razmene. Izvoz kapitala omogucuje zemlji izvoznici da se snabdeva robom koja sada uvozi iz zemlje uvoznice kapitala po znatnom nizim cenama nego sto je prethodno slucaj sa uvozom iz nekih drugih zemalja. To je moguce tako sto zemlji uvoznici inostrani kapital pomogao da promeni proizvodnu strukturu, poveca proizvodne serije, poveca produktivnost I smanji troskove proizvodnje. Isto tako zemlja uvoznica po pravilu povecava traznju za robom zemlje izvoznice kapitala sto ovoj poslednjoj omogucuje da po povoljnim, relativno visokim cenama izvozi robu. Tako zemlja izvoznica kapitala izvozi I uvozi robu po za nju povoljnim cenama nakon izvoza kapitala sto dvostruko deluje u pravcu poboljsanja njenih odnosa razmene.

4. Zaobilazenje I izbegavanje carina. Umesto da izvozi roba uz obavezu da se savladavaju obicno visoke carinske prepreke, mnoge zemlje se opredeljuju za izvoz kapitala I njegovo ulaganje u proizvodnju robe u inostranstvu. Roba proizvedena u inostranstvu, bez obzira sto je zasnovana na inostranom kapitalu, ima nacionalni tretman u zemlji proizvodnje, uzivajuci sve prednosti kao da je proizvedena domacim kapitalom. To znaci da se takva roba prodaje na datom nacionalnom trzistu kao domaca roba I nema cenu ukalkulisano carinsko opterecenje.

5. Poboljsava se politicki polozaj zemlje izvoznice kapitala u medjunarodnim odnosima. Zemlje uvoznice kapitala kao duznici u izvesnoj meri dolaze u podredjen polozaj u vodjenju spoljne politike jer su u obavezi da uvazavaju I respektuju interese zemalja poverilaca odnosno izvoznica kapitala u medjunarodnim odnosima.

Pored pozitivnih efekata izvoza kapitala na nacionalnu privredu zemlje izvoznice kapitala, istovremeno su I prisutni I negativni efekti koji u manjoj ili vecoj meri mogu umanjiti koristi od izvoza kapitala. Oni se ispoljavaju na razlicite nacine, a najvazniji su sledeci:

1. Izvoz kapitala znaci smanjenje domace akumulacije I njustanje za izvestan period na koriscenje inostranstvu cime se smanjuju mogucnosti ulaganja u domacu privredu sa negativnim posledicama na privredni rast I razvoj.


Izvoz kapitala

2. Izvoz kapitala ogranicava mogucnost stvaranja novih radnih mesta, sto se negativno odrazava na zaposlenost. U tom pogledu poznati su prigovari izvozi kapitala koji se izjednecava sa izvozom radnih mesta.

3. Ako izvoz kapitala stimulisu konkuretnu industrijsku proizvodnju ( roba istih karekteristika ), onda to moze umanjiti mogucnosti izvoza robe za zemlju izvoznicu kapitala.

4. Ako zemlja kroz izvoz kapitala ( sto nije uobicajeno ) izvozi najnoviju tehniku I tehnologiju, negativni efekti se ispoljavaju u vidu gubljenja ekonomskih efeketa odnosno prednosti tehnicko-tehnoloskog monopola.

Efekti uvoza kapitala na zemlju uvoznicu

U nedostatku sopstvene akumulacije mnoge zemlje pribegavaju uvozu kapitala sa ciljem da se lakse izvrsi promena privredne structure I pokrene process privrednog razvoja. Kapital uvoze I zemlje koje ne oskudevaju u sopstvenoj akumulaciji I koju istovremeno izvoze. One takodje imaju izvesne prednosti od uvoza kapitala. Pored pozitivnih efekata, zemlja uvoznica kapitala suocava se I sa negativnim posledicama prisustva inostranog kapitala koje u zavisnosti od uslova I nacina koriscenja mogu takodje doci do izrazaja.

Kao najvaznije prednosti koje zemlja uvoznica kapitala ocekuju od uvoza kapitala mogu se istaci sledece:

1. Uvoz kapitala moze da doprinese ubrzanju privrednog razvoja tako sto omogucuje investiranje iznad domace akumulacije, a da pri tome ne ugrozi nivo zivotnog standarda I polozaj domaceg stanovnistva u periodu intenzivnog investiranja. U uslovima ubrzanog privrednog razvoja podela nacionalnog dohotka na fond akumulacije I fond potrosnje po pravilu se vrsi na stetu fonda potrosnje sto znaci svodjenje zivotnog standarda na egzistencijalni minimum bilo za citovo stanovnistvo ili za odredjene njegove delove , na primer klase. Uvoz kapitala moze olaksati provodjene politike privrednog razvoja I omoguciti relativno visoku stopu investiranja, a da se to ne odrazi u velikoj meri na zivotni standard.

2. Uvoz kapitala stvara uslove za brze aktiviranje domacih prirodnih bogastva odnosno resursa. Ukoliko se koriscenje domacih prirodnoh resursa vezuje iskljucivo za oskudnu domacu akumulaciju, sto je slucaj sa nerazvijenim zemljama, onda bi se pocetak procesa njihovog aktiviranja morao odloziti za neko odredjeno vreme koje je objektivni potrebno da bi se domaci fondovi akumulacije dovoljno uvecali I postali dovoljno izdasna osnova za investiranje. Ako se domaca ekonomska politika opredeli za skracenje vremena pocetka koriscenja domace akumulacije I ostaje na koncepciji odsustva uvoza kapitala, to bi se, odrazilo negativno na standard domaceg stanovnistva.


Izvoz kapitala3. Uvoz kapitala omogucuje stvaranje veceg broja novih radnih mesta odnosno povecanja

zaposlenosti, pri cemu se ubrzava process prelaska radne snage iz primarnog u sekundarni I tercijalni sector privrede, sa pozitivnim efektom na produktivnost rada. Porast zaposlenosti I stabilizacija, doprinosi smanjenju negativnih efekata emigracije na nacionalnu privredu.

4. Uvoz kapitala doprinosi porastu proizvodnje I ukupne privredne aktivnosti sa pozitivnim efektima u vidu povecanja dohotka zaposlenih na novim I vec postojecim mestima I porasta prihoda drzavne uprave na svim nivoima od lokalnih do saveznih organa I to, kako operizivanjem pojedinaca I drugih privrednih subjekata, cime se stvaraju realni prihodi za drzavni budzet I njegovo lakes popunjavanje.

5. Porast dohotka, kao rezultat stimulansa koji potice od uvoza kapitala, dovodi do porasta kupovne moci, jacanja unutrasnjeg trzista I prosirenja robne razmene I drugih oblika ekonomske saradnje sa inostranstvom.

6. Porast proizvodnje uz pomoc dodatne inostrane akumulacije rezultira u vecoj ponudi I konkurenciji na domacem trzistu robe I usluga, snizenju troskova proizvodnje I cena I porastu izvoza, sa pozitivnim efektima na trgovinski odnosno platni bilans.

7. Priliv inostranog kapitala po ptavilu prati transfer savremene tehnike I tehnologije u zemlju uvoznicu kapitala sa nesumnjivim pozitivnim efektima na njenu privredu. Oni se osecaju ne samo u granama gde se neposredno plasira inostrani kapital vec I zahvaljujuci privrednoj medjuzavisnosti, u drugim sektorima privrede. Iako po pravilu strani kapital ne prenosi najmodernija tehnicko-tehnoloska resenja, ipak se prenosi I podize novo tehnicko-tehnoloskog progresa u zemlji uvoznici kapitala koji dolazi do izrazaja preko prenosa opreme, savremenijih metoda organizacije rada I racionalnijeg koriscenja postojece oprema I sirovina.

8. Uvoz kapitala takodje podrazumeva dolazak inostrane strucne radne snage sto predstavlja znacajan efekat na privredu zemlje uvoznice. Ovaj efekat se ispoljava ne samo kroz neposredno ugradjivanje njihovog znanja u sektore gde su angazovani, vec I u vidu prenosenja njihovog znanja u razlicitim formama na domacu radnu snagu.

9. Uvoz kapitala u vidu direktnih investicija oslobadja zemlju uvoznicu odgovornosti njegove racionalne upotrebe, bez povecanja tereta spoljnig duga zemlje.

10. Uvoz kapitala moze doprinuti smanjenju odliva nacionalnog dohotka koji dolazi do izrazaja preko negativnih efekata pogorsanja odnosa razmene. Naime, uvoz kapitala omogucuje zemlji uvoznici kapitala brzi privredni razvoj odnosno promenu privredne structure koja postaje osnova za povoljniju strukturu izvoza u kojoj raste ucesce proizvoda viseg stepena obrade proizvoda koji imaju stabilnije I povoljnije cene na svetskom trzistu. Povoljnije cene izvoznih proizvoda popravljaju odnose razmene zemlje uvoznice kapitala I olaksavaju otplatu spoljnog duga jer se manjom kolocinom proizvoda viseg stepena obrade proizvoda moze izmiriti isti iznos inostanog duga sto bi to moglo sa proizvodima nizeg stepena obrade proizvoda cije cene na svetskom trzistu imaju relativnu tendenciju zaostajanja.

Inosteni kapital moze u odredjenim slucajevaima doprinuti I ucestvovati u izgradnji ili modernezaciji delova sistema infrastructure u zemlji uvoznici kapitala, sa nesumnjivim pozitivnim efektima na


Izvoz kapitalanacionalnu privredu kao celinu. Po pravilu inostani kapital se ne angazuje u infrastrukturnim projektima jer su za to potrebna velika ulaganja koja uz to podrazumevaju nisku profitnu stopu.

Izlozeni brojni I moguci pozitivni efekti uvoza kapitala imaju I svoju drugu stranu u vidu mogicnosti realnog ispoljavanja negativnih posledica prisustva inostanog kapitala u zemlji uvoznici. U kojoj meri ce negativni efekti doci do izrazaja I da li ce do njih uopste doci, zavisi od vise faktora koji opredeljuju I bitno uticu na uslove I nacin koriscenja inostanog kapitala kao sto su stabilnost politickog I drustvenog sistema, pregovaracke snage I planova I programa razvoja zemlje uvoznice kapitala.

Najvazniji moguci negativni efekti uvoza kapitala na privredu zemlje uvoznice kapitala su sledeci :

4 Preterano iskoriscavanje do iscrpljenja neregenerativnih prirodnih bogatstva ( pojedina energetska goriva, rude ). Slicno se moze dogoditi sa prirodnim resursima kojima treba duze vreme za obnavljanje kao sto je sumsko bogatstvo. Inostani kapital moze dovesti zemlju uvoznicu kapitala za relativno kratko vreme u poziciju da izgubi bogatstvo koje se ili ne moze uopste obnoviti ili se moze sporo obnoviti I sa velikim dodatnim troskovima I ulaganjima.

4 Inostrani kapital moze uzrokovati krupne disproporcije u nacionalnoj privredi zemlje uvoznice kapitala, suprotno njenim dugorocnim ekonomskim I drustvenim interesima I ciljevima. Pod uticajem inostranog kapitala, posebno ako u njegovoj stukturi dominiraju direktne investicije, moze biti ucinjenjen znacajan napredak u razvoju pojedinih grana I sektora, a da pri tome druge grane I sektori ostanu potpuno nerazvijeni do kojih ne dopiru ni indirektno pozitivni efekti prisustva inosranog kapitala iz delova privrede gde je ovaj kapital prisutan.

Ovde je rec o prisustvu negativnih efekata u vidu pojave tzv. dualne privrede koja podrazumeva potpunu ili “ organsku “ odvojenost pojedinih sektora nacionalne privrede pri cemu jedni funkcionisu kao supermoderni organizmi dok se drugi I dalje oslanjaju na tradicionalni nacin poslovanja. Pri tome nikada nije izvesno do kada ce se inosteni kapital zadrzati u zemlji uvoznici kapitala. Njegovo povljcenje I preseljenje se moze uvek I nepredvidjeno dogoditi I izvesti za kratko vreme, posle cega ostaje niz problema u vidu negativnih posledica na ponudu robe na domacem trzistu, visinu dohotka, velicinu poreskih prihoda I zaposlenost u zemlji uvoznici kapitala.

3 Uvezeni kapital obicno privlaci I jedan deo domace akumulacije koja se plasira u delatnosti koje su izvan prioriteta dugorocnih ekonomskih interesa zemlje uvoznice kapitala, ali u skladu sa kratkorocnim interesima stranaca za brzim I vecim ostvarenjem profita.

4 Uobicajeno je da strani kapital prati standardna kritika da njegovo prisustvo u jednoj zemlji moze da ugrozi nacionalnu nezavisnost. Ugrozavanje nacionalne nezavisnosti moze doci do izrazaja na posredan I neposredan nacin. Posredno ugrozavanje je povezano sa uobicajnim prisustvom inostanih strucnjaka kojima su dostupni vazni ekonomski I drugi podaci kao sto su podaci o lokaciji vaznih privrednih objekata, njihovoj uvoznoj zavisnosti, podaci o zalihama pojedinih proizvoda, zavisnosti o snabdevanju rezervnim delovima I energijom od inostranstva.

Neposredno ugrozavanje nacionalne nezavisnosti moze doci do izrazaja ako se inostanom kapitalu prepuste neki vazniji industrijski sektori ili proizvodnja vaznijih proizvoda ili njihov promet, narocito ako je taj sector ili proizvod ima znacajniju ulogu u odbrani zamlje. Slicne posledice mogu se ocekivati


Izvoz kapitalaako se stancima prepusti funkcionisanje znacajnijih infrastrukturnih delatnosti kao sto je, na primer, sistem veza I komunikacija, sto se u odredjenoj situaciji moze zloupotrebiti.


Izvoz kapitala

L i t e r a t u r a

- Dr. Stevo Kovačević , Medjunarodni ekonomski odnosi


Documents

Izvoz kapitala