MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA PORASTA IZVOZA KAO … · 494 MP 4, 2006 – Izvoz kao faktor platnog bilansa Srbije (str. 492-512) Priliv kapitala u domaću privredu nije značajnije

492

Radovan KOVAČEVIĆ1 UDK: 339.564(497.11)Biblid 0025-8555,58(2006)

Vol. LVIII, br. 4, pp. 492-512Izvorni naučni rad

Oktobar 2006.

MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA PORASTA IZVOZAKAO FAKTOR PLATNOG BILANSA SRBIJE

ABSTRACT

The precondition for growth of Serbian export to the EUmarket is restructuring of domestic production in accordance with theimport demand of this market. However, increasing of export is notpossible without bigger inflow of foreign capital in form of newequipment and modern technology. In implementing measures ofeconomic policy, bigger attention has to be paid to financingproduction for export, to crediting and insuring export, as well as toexport promotion. Role of small and medium size enterprises has tobe stronger in domestic production. Connecting between them anddistributive chains of parts and intermediate goods within TNC cancontribute to growth of sustainable export of Serbia to EU as well asto process of connecting with this integration.

1. POLAZNA OSNOVA

Porast izvoza robe i usluga nameće se kao neminovnost zbog obavezeda se formira održiv rast deviznog priliva koji će biti dovoljan zauredno servisiranje obaveza prema inostranstvu i plaćanje potrebnog

uvoza. U proteklih pet godina, uprkos dinamičnim stopama rasta izvoza,

1 Prof. dr Radovan Kovačević, sekretar Odbora za tehnološke inovacije Privrednekomore Srbije.

493

MP 4, 2006 – Izvoz kao faktor platnog bilansa Srbije(str. 492-512)

nije značajnije poraslo relativno učešće izvoza robe i usluga u brutodomaćem proizvodu (BDP) Srbije. Da bi se dostiglo veće relativno učešćepotreban je osetan skok apsolutne vrednosti izvoza. Imajući u vidu tekućiznačaj Evropske unije (EU) za robnu razmenu Srbije sa inostranstvom, kaoi pregovore o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU,u ovom radu se paralelno sa opštim karakteristikama izvoza ukazuje i naobeležja izvoza Srbije u EU kao faktor integracije u evropske procese.

Da bi sagledali razmere naprezanja domaće privrede u dostizanjuvećeg relativnog udela izvoza robe i usluga u BDP, potrebno je skrenutipažnju na tendencije rasta posmatranog učešća u periodu 2001-2005.godine. Osnovne informacije daju se u tabeli 1.

Tabela 1: Izvoz i uvoz robe i usluga Srbije u BDPu periodu 2000-2005. godine

2001 2002 2003 2004 2005 Bruto domaæi proizvod

(u mln. USD) 10.619 14.282 18.919 22.440 24.625

Izvoz robe i usluga

kao % BDP 22,9 20,7 20,9 23,1 25,4

Uvoz robe i usluga

kao % BDP 42,4 42,4 42,6 51,6 47,9

Tekuæi raèun platnog

bilansa kao % BDP -3,0 -8,9 -8,1 -12,6 -8,5

Stope rasta u odnosu na

prethodnu godinu

Realni bruto domaæi proizvod 5,1 4,5 2,4 9,3 6,3

Izvoz robe i u sluga 17,9 21,6 33,7 30,9 20,5

Uvoz robe i usluga 28,3 34,7 32,9 44,5 1,4

Izvor: NBS, Ekonomski pregled, april 2006, str. 75. i 76.

Na osnovu podataka tabele 1. zapaža se da je udeo izvoza i uvoza

robe i usluga u BDP imao tendenciju rasta od 22,9% u 2001. do 25,4% u

2005. godini. Ako se ima u vidu da su prihodi od izvoza usluga u 2005.

godini činili Ľ vrednosti izvoza robe i usluga, i da su porasli za oko 11% u

odnosu na 2004, nameće se zaključak da je porast robnog izvoza u 2005.

godini preovlađujuće doprineo povećanju relativnog udela izvoza robe i

usluga u BDP. Postavlja se pitanje mogućnosti i pravaca dinamičkog rasta

izvoza robe i usluga u narednom periodu.

494


Priliv kapitala u domaću privredu nije značajnije uticao na njenorestrukturiranje. Uglavnom je bio zasnovan na inostranom zaduživanju a nena prilivu SDI.2

2. MOGUĆNOSTI POVEĆANJA IZVOZA SRBIJE U 2006. GODINI

Mada je izvoz robe u 2005. godini porastao za oko 25% a izvozusluga za oko 11% (prema podacima iz Ocene izvršenja platnog bilansaSrbije u periodu januar-decembar 2005. godine), očekivanje da bi robni izvozmogao da u 2006. godini raste po dinamici iz 2005. godine, pretpostavljaisuviše veliko naprezanje realnog sektora da poveća fizički obim izvoza(struktura robnog izvoza ne ukazuje da bi moglo doći do poboljšanja odnosarazmene – terms of trade).

Oštra monetarna politika ne pogoduje povećanju izvoza jer otežavafinansiranje proizvodnje namenjene izvozu. Ni ostale mere ekonomskepolitike za 2006. godine ne nagoveštavaju snažnije preusmeravanje domaćeproizvodnje u izvoz. Osim toga, ne očekuje se snažnije aktiviranje novihinvesticija koje bi imale za rezultat proizvodnju prvenstveno usmerenu uizvoz. Priliv greenfield investicija nije takvih razmera da bi naglo podigaoprosečnu mesečnu vrednost robnog izvoza koja bi osigurala godišnju stopurasta robnog izvoza od preko 20% u 2006. godini. Takođe, treba istaći dafaktori koji su značajno doprineli povećanju robnog izvoza u 2005. godini(uvođenje PDV i potpunije iskazivanje izvoznih i uvoznih faktura) sadadeluju smanjenim intenzitetom ili je njihov uticaj već iscrpljen.

Ako se imaju u vidu ograničenja dinamičnog rasta izvoza robe iusluga u 2006. godini, nameće se zapažanje da bi investicije u narednimgodinama morale da dovedu do snažnih strukturnih promena u proizvodnji,kako bi se najveći deo prirasta proizvodnje usmerio u izvoz. Osim toga,trebalo bi osigurati snažan priliv najpoželjnijeg oblika stranih direktnihinvesticija sa stanovišta restrukturiranja proizvodnje (greenfield investicija).Uz predominantnu izvoznu motivisanost ovih investicija, tokovi robnog

2 Struktura priliva kapitala u Srbiju pokazuje da je neto uvoz kapitala u prvomtromesečju 2006. godine iznosio 1.178 miliona dolara, što je za 35,2% više u poređenjus istim periodom 2005. godine (871 milion dolara). Najznačajniji faktor povećanogpriliva bio je visok nivo zaduživanja u inostranstvu, dok je priliv SDI, u iznosu od 217miliona dolara, bio manji nego u istom periodu 2005. godine (343 miliona dolara)(NBS, Ekonomski pregled, april 2006. str. 73).

495


izvoza bi mogli dobiti snažniju dinamiku, što bi delovalo povoljno naostvarenje viših stopa rasta izvoza robe i usluga.

Dominantno učešće EU u izvozu Srbije (oko 54% u 2005. godini)opredeljuje ovu regionalnu integraciju kao ključnog spoljnotrgovinskogpartnera Srbije u narednim godinama. Drugo značajno tržište za domaćiizvoz predstavljaće zemlje regiona, sa kojima je uspostavljena zonaslobodne trgovine, dok bi ostala tržišta (pre svega tržište Ruske federacije)mogla u manjoj meri da doprinesu snažnijem rastu domaćeg izvoza.

Glavna slabost domaćeg izvoza na tržište EU je njegova struktura.Visoko učešće proizvoda koji se svrstavaju u primarne sektore više svedoči ootežanom izvozu industrijskih proizvoda nego što ukazuje na konkurentnostizvoza primarnih sektora. Imajući u vidu strukturne i dinamičke karakteristikesvetske uvozne tražnje, nameće se potreba brzog prilagođavanja izvoza Srbijeovim zahtevima. Tehnološko kašnjenje domaće za svetskom privredomotežava sustizanje konkurenata na svetskom tržištu, pa se radikalnorestrukturiranje realnog sektora domaće privrede nameće kao prioritetan cilj.On se teško može realizovati bez snažnijeg priliva SDI, u vidu nove opreme itehnologije, koji bi ubrzao promenu strukture domaće proizvodnje i doprineopodizanju konkurentnosti na viši nivo. Odatle i proističu zahtevi za kreiranjeprivlačnog investicionog ambijenta u Srbiji koji bi motivisao strane investitoreda povećaju direktna ulaganja u domaću privredu.

3. KARAKTERISTIKE IZVOZA SRBIJE U EU

Da bismo mogli da sagledamo osnovne karakteristike robne razmeneSrbije sa zemljama EU poslužićemo se podacima u tabeli 2.

Tabela 2: Robna razmena Srbije sa zemljama EU (u milionima dolara)

Godina Izvoz Indeks Uvoz Indeks Saldo 2000 801,5 124 1589,0 107 -787,5

2001 946,7 118 2135,2 134 -1188,5

2002 1149,1 121 3109,4 146 -1960,3

2003 1351,9 118 4101,8 132 -2749,9

2004 1814,5 134 5836,1 142 -4021,6

2005 2444,8 135 5245,5 90 -2800,7

Izvor: RZS, Statistički godišnjak za 2005. godinu.

496


Podaci tabele 2. govore o skromnoj apsolutnoj vrednosti robnogizvoza Srbije u EU u posmatranom periodu. Ipak treba primetiti da je onapovećana za tri puta u 2005. u odnosu na 2000. godinu. Zahvaljujući ovojdinamici, izvoz Srbije u EU je predstavljao 54% njenog ukupnog izvoza u tojgodini. Slično je i na uvoznoj strani jer je robni uvoz Srbije iz EU u 2005.godini činio 50% ukupnog robnog uvoza Srbije u toj godini. Navedenarelativna učešća svedoče o značaju EU za robnu razmenu Srbije sinostranstvom. Ako se ima u vidu okolnost da se Srbija nalazi u procesupregovora za potpisivanje sporazuma o Stabilizaciji i pridruživanju sa EU,onda će biti jasnije zašto je upravo ova regionalna integracija izuzetnoznačajna za ukupnu robnu razmenu Srbije s inostranstvom u budućnosti.Zapravo, prilagođavanje strukture robnog izvoza Srbije strukturi uvoznetražnje zemalja EU danas treba da bude osnova uspešnog integrisanja Srbijeu EU u narednim godinama.

Struktura izvoza Srbije na tržište EU po sektorima Standardnemeđunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK) (videti tabelu 3) jenepovoljnija od strukture njenog ukupnog izvoza, što se može zaključiti naosnovu visokog udela sektora 0 SMTK (Hrana i žive životinje) i niskogudela sektora 5 (Hemijski proizvodi) i sektora 7 (Mašine i transportniuređaji) u izvozu u EU. U 2005. godini je došlo do blagog porasta udelaproizvoda svrstanih po materijalu (sektor 6), što je pozitivna tendencija.Ujedno se može zapaziti opadajući relativni udeo izvoza raznih gotovihproizvoda sa 27,1% u 2000. na 21,4% u 2005. godini.

Tabela 3: Struktura izvoza Srbije u EU po sektorima SMTKu procentima

Srbija-EU15 Srbija-EU25 Sektori

2000 2002 2004 2005 2000 2005 0. Hrana i �ive �ivotinje 17,0 29,4 23,9 21,2 16,0 18,7

1. Piæa i duvan 0,1 0,2 0,3 0,2 0,2 0,2

2. Sir. mat., osim goriva 8,1 5,1 5,6 3,9 8,4 3,9

3. Min. goriva i maziva 0,1 1,9 0,9 0,4 0,3 0,5

4. �iv.biljna ulja i masti 0,4 0,2 0,3 0,2 0,8 0,6

5. Hemijski proizvodi 3,9 3,5 8,0 7,8 6,0 8,8

6. Pr.svrstani po materij. 29,0 25,3 30,7 36,1 31,2 39,8

7. Mašine i trans.ureðaji 11,1 8,7 9,2 8,7 11,4 9,0

8. Razni got. proizvodi 27,1 24,0 20,4 21,4 22,8 18,3

9. Pr. i trans, nigde nep. 3,4 1,7 0,7 0,1 2,8 0,1

Izvor: Republički zavod za statistiku i EUROSTAT.

497


Da bi se povećao udeo proizvoda viših faza prerade u izvozu Srbijena tržište EU potrebno je da se aktiviraju mere ekonomske politike kojepodržavaju izvoz. Mada se često ističe da je subvencionisanje izvozazabranjeno pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO), zaboravlja seda postoje drugi instrumenti koji nisu zabranjeni ovim pravilima STO. Tuse, pre svega, misli na državnu podršku naučnoistraživačkom radu,promociji privrede u inostranstvu, regionalnom razvoju koji bi seukomponovao u izvoznu strategiju i dr. Osim toga, jačanje finansijskogpotencijala institucija za finansiranje proizvodnje namenjene izvozu ifinansiranje izvoza, kao i primena drugih mera koje indirektno deluju najačanje izvozne konkurentnosti privrede, treba da unaprede izvozneperformanse privrede Srbije i omoguće održivo povećanje robnog izvoza natržište EU u narednim godinama.

Tekuće izvozne procese na tržište EU karakterišu brojna ograničenja.Njihovo otklanjanje može znatno doprineti poboljšanju izvoznog profiladomaće privrede na tržištu EU.

4. OGRANIČAVAJUĆI ČINIOCI RASTA IZVOZA SRBIJE

Uprkos tendenciji porasta robnog izvoza, brojni su problemiizvoznika i ograničenja sa kojima se suočavaju u izvozu. Pre svega,istaknuta teškoća su visoke kamatne stope na domaćem tržištu, tako da sepreduzeća samo iz nužde zadužuju. Inostrane banke prednost dajukreditiranju domaće potrošnje. Restriktivna monetarno-kreditna politika(zbog inflacionih pritisaka) i dalje umanjuje kreditni potencijal banaka, štosa svoje strane olakšava zadržavanje kamatnih stopa na visokom nivou.Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka su posebno visoke ako seimaju u vidu niske pasivne kamatne stope na položene depozite. Nedostatakobrtnog kapitala za finansiranje proizvodnje je praćen nestašicom sredstavaza finansiranje i osiguranje izvoznih poslova, što otežava razmah domaćegizvoza i formiranje održive dugoročne tendencije njegovog rasta. Da bi seotklonilo ovo ograničenje potrebno je da se obezbedi odgovarajućifinansijski potencijal Fonda za osiguranje i kreditiranje izvoza, i da sepojača angažovanje države na području izvozne promocije privrede(predvideti značajnija sredstva u budžetu za ovu namenu).

Pretpostavka za dugoročno povećanje učešća vrednosti robnogizvoza Srbije u njenom BDP je restrukturiranje realnog sektora privrede.Očekivanje da će se ovaj proces ubrzano odvijati zahvaljujući privatizaciji

498


za sada nema uverljivu potvrdu, jer je iznos novih ulaganja u vidu uvozasavremene inostrane opreme i tehnologije još uvek relativno skroman.Zaostajanje domaće privrede za inostranstvom od nekoliko tehnološkihciklusa ne može biti zadovoljavajuća osnova za rast konkurentnog izvoza. Stoga se ne sme izgubiti iz vida ispoljena zainteresovanost stranih kupacadomaćih preduzeća prvenstveno za domaće tržište, a tek onda i za izvoz(izvoz čelika je izuzetak jer se, pre svega, radi o uslužnim poslovimaprerade). Privatizovana preduzeća sa stranim vlasništvom neretko postajuneto uvoznici.

Mada su navedene mere liberalizacije doprinele snažnijempovezivanju domaće privrede sa inostranstvom, njihove posledice su se presvega osetile na domaćem tržištu jer je došlo do dinamičnijeg rasta uvoza upoređenju sa rastom izvoza u periodu posle 2000. godine.3 Porastotvorenosti domaće privrede je uticao na jačanje konkurencije naunutrašnjem tržištu, uz primetno zanemarivanje izvoza. Sem toga, prilivstranih direktnih investicija (SDI) do sada nije doveo do očekivanog prilivanove strane tehnologije, tako da je to pojačalo probleme u izvozu. Neki odistaknutijih problema su:

Nedovoljna konkurentnost izvoza. Uprkos relativno nižim nadnicamau odnosu na razvijene zemlje i nove članice EU, preduzeća u Srbijikarakteriše naglašena sporost u uvođenju novih proizvoda zbog nedovoljneinovativne aktivnosti u preduzećima, i zbog relativno niskog nivoa SDI.Tehnološki nivo većeg dela izvoza Srbije nije prilagođen snažnojkonkurenciji na svetskom tržištu, a delovanje necenovnih činilaca(ispitivanje tržišta prodaje, primena standarda kvaliteta) još uvek nijepostalo bitan činilac izvoznog uspeha. Da bismo sagledali konkurentnostprivrede Srbije i Crne Gore poslužićemo se podacima IMF4 o jediničnimtroškovima rada (podaci su dobijeni poređenjem godišnjih neto plata sa percapita BDP). Dobijeni rezultati se daju na slici 1. Uočava se da je jediničnitrošak rada u Srbiji i Crnoj Gori u 2003. godini iznosio 0,96%, što je znatnoniže u odnosu na prosek tranzicionih zemalja od 1,24%, kao i u odnosu nazemlje regiona gde je prosek iznosio 1,30%. Međutim, jedinični troškovirada u Srbiji i Crnoj Gori su bili veći nego u Rumuniji i posebno Bugarskoj.Uprkos jeftinijoj radnoj snazi, nije registrovan snažniji priliv SDI u izvozni

3 Izuzetak je 2005. godina jer je izvoz u ovoj godini porastao za 29,2% u odnosu na 2004.godinu, dok je uvoz manji za 1,7% (Navedeno prema podacima RZS, Saopštenja).

4 IMF, Serbia and Montenegro, Country Report No. 05/232, Washington, 2005.

499


sektor privrede već u grane čija se proizvodnja uglavnom realizuje nadomaćem tržištu (industrija pića i hrane, trgovina, bankarski sektor i dr.).5

Još uvek nepovoljna investiciona klima (po ocenama stranihinvestitora) može uticati na rast troškova poslovanja, što se direktno prelivana konkurentnost preduzeća u Srbiji, i deluje nepovoljno na formiranjenovih izvozno usmerenih preduzeća i priliv SDI u ove sektore. Ispostavljase da se osećaju posledice slabe proizvodne osnove i međunarodne izolacijekoja je dovela do zaostajanja u odnosu na zemlje istočne Evrope. Stoga neiznenađuje da priliv SDI u Srbiju znatno zaostaje u odnosu na druge zemlje(per capita SDI u Srbiji u periodu 1989-2002. godine je iznosio 200 dolara,u Hrvatskoj 1400 dolara, u Bugarskoj 560 dolara, u Makedoniji 460 dolarai 419 dolara u Rumuniji).6

Slika 1: Približna ocena jediničnih troškova rada u 2003. godini (godišnje neto plate/per capita GDP)

0

0,5

1

1,5

2

2,5

Albanija

BiHBugarska

Hrvatska

Makedonija

Rumunija

Slovenija

Srbija i Crna G

ora

Izvor: IMF, Serbia and Montenegro, Country Report No. 05/232, Washington, 2005, slika3, str. 87.

5 Mada nije realno očekivati da će manje obrazovana radna snaga u zemljama u tranzicijidostići nivo produktivnosti radnika u razvijenim zemljama, sasvim je izvesno da ćemultinacionalne kompanije postići smanjivanje jediničnih troškova proizvodnjeprebacivanjem radno-intenzivne proizvodnje u zemlje sa nižim nadnicama.

6 Navedeno prema European Bank of Reconstruction and Development, Transition Report2003, London, 2004. Priliv SDI u zemlje jugoistočne Evrope počeo je da raste u 2003.godini, da bi tokom 2004. godine triplirao svoj iznos na 11 milijardi dolara. Kandidati začlanstvo u EU, Bugarska i Rumunija, bili su glavni korisnici ovih sredstava u 2004.

2,5

2

1,5

1

0,5

0A

lbanija

BiH

Bugarska

Hrvatska

Makedonija

Rum

unija

Slovenija

Srbija i Crna G

ora

500


Strani investitori7 još uvek smatraju da je Srbija rizična zemlja zainvestiranje. Svetski ekonomski forum rangira Srbiju na 80 mesto od 117zemalja u pogledu njene sveukupne konkurentnosti u 2005. godini. Ovajrang ujedno predstavlja poboljšanje za devet mesta u odnosu na rang iz2004. godine. Srbija je, takođe lider među zemljama jugoistočne Evrope upogledu sveukupnog rizika investiranja (tabela 4).

Tabela 4: Globalna konkurentnost i rizik zemlje: ocena stranih investitora

godini. Samo je Rumunija privukla više SDI nego ostalih pet zemalja regiona jugoistočneEvrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Srbija i Crna Gora)zajedno (UNCTAD, World Investment Report 2005, New York, 2005, str. 75).

7 Savet stranih investitora (Foreign Investment Council – FIC), koji zastupa većinustranih investitora u Srbiji, objavio je 2006. godine Belu knjigu u kojoj se iznosemišljenja i stavovi kao i lista mera koje treba sprovesti za poboljšanje investicioneklime u Srbiji.

8 World Bank, Serbia Investment Climate Assessment, Washington, 2004.

Svetski ekonomski forum* EIU**

Rast konkurentnosti

Makroekonomsko okru�enje

Javne institucije Tehnologija Ukupan rizik

zemlje Slovenija 32 35 35 32 25

Maðarska 39 63 34 30 38

Poljska 51 53 64 39 38

Hrvatska 62 68 73 51 43

Rumunija 67 73 78 49 47

Srbija i

Crna Gora 80 111 69 68 69

Makedonija 85 75 96 91 61

Bugarska 58 62 62 61 41

Izvori: World Economic Forum, The Global Competitiveness Report 2005-2006, Palgrave

MacMillan, 2005. Tabela pokazuje rang zemlje koji se zasniva na indeksima. Indeks rasta

konkurentnosti je složen indeks sastavljen od tri indeksa (indeks tehnologije, indeks javnih

institucija i indeks makroekonomskog okruženja); Economist Intelligence Unit, EIUCountry Risk Service, 2003. Ukupan procenjeni rizik se kreće u intervalu od 0 do 100 (veća

vrednost odgovara većem riziku). Vrednost je izračunata sabiranjem političkog rizika,

rizika ekonomske politike i rizika likvidnosti.

Ističe se da je za budući priliv SDI veoma značajno kako straniinvestitori koji se već uložili svoja sredstva u domaća preduzeća ocenjujuinvesticionu klimu u zemlji. U analizi Svetske banke8 se ukazuje na pojave

Makroekonomskookruženje

Mađarska

501


neujednačenog tretmana stranih investitora u Srbiji.9 Kao problem se navodii činjenica da nakon potpisivanja ugovora o stranom ulaganju Vlada nijemogla da obezbedi vlasništvo nad zemljom, niti da ubedi državne kreditoreprivatizovanih preduzeća da otpišu svoja potraživanja od ovih preduzeća.Investitori su ovo protumačili kao nespremnost Vlade da se suoči sanasleđem prevelike zaduženosti preduzeća i njihove prezaposlenosti, što jepotencijalne investitore preusmerilo u susedne zemlje sa kojima Srbija iCrna Gora ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini.10 Nesumnjiva jeporuka ovih zapažanja da se moraju pronaći odgovarajuća rešenja za uočeneprobleme ukoliko se želi pojačan priliv SDI, posebno u preduzeća kojaimaju nagomilane dugove i višak zaposlenih.11 Doduše, treba istaći da suSvetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj proglasile Srbiju i CrnuGoru za vodećeg reformatora u 2005. godini, što je veoma dobar znak da sepopravlja investiciona klima u zemlji.12

U situaciji kada se na priliv SDI gleda kao na ključni izvor prilivastranog kapitala, treba imati u vidu da SDI mogu odigrati odlučujuću uloguu transformaciji proizvodne strukture privrede13 i transferu znanja. One

9 Navodi se slučaj Henkela, koji je, bez prethodne najave, bio pozvan da plati porez naotpremnine zaposlenih u Merimi, mada je već bio sa Vladom Srbije dogovorio paketotpremnina. Sa sličnom praksom su se suočile i kompanije LaFarge i Philip Morris.Ponašanje multinacionalnih kompanija je opredeljeno težnjom za maksimiranjemprofita, tako da ne čudi to što upravo ove kompanije povremeno insistiraju na zaštitidomaćeg tržišta od uvozne konkurencije.

10 Da bi se smanjili potencijalno štetni efekti skretanja trgovine u zoni slobodne trgovine,potrebno je nastaviti sa liberalizacijom trgovine na multilateralnom planu. Inicijativaza potpisivanje Jedinstvenog sporazuma o liberalizaciji trgovine na područjujugoistočne Evrope ima svoje puno opravdanje.

11 Srpski menadžeri navode sledeće činioce kao ograničenja u svom poslovanju:politička nestabilnost, visoki porezi, nedovoljno finansiranje, nezaštićena vlasničkaprava, preobimna regulativa i loša infrastruktura. Istraživanje koje je sproveoJefferson Institute je pokazalo da je slaba konkurentnost domaćih preduzeća pre svegaposledica nedovoljno razvijenih poslovnih kanala (marketing), nestašice kreditnihsredstava i neadekvatne zaštite domaće privrede. Kao ostale prepreke za izvoz u ovomistraživanju se navode neodgovarajuća infrastruktura i nizak tehnološki nivo, kao idinamične promene u regulatornom okruženju (Jefferson Institute, Competitiveness ofthe Serbian Economy, Belgrade, 2003).

12 World Bank, Doing Business in 2006: Creating Jobs, Washington, 2005.

13 Analiza uzorka zemalja u razvoju, koju je izvršio Shafaeddin (Shafaeddin Mehdi, S.,Trade Policy at the Crossroads: The Recent Experience of Developing Countries,

502


mogu znatno poboljšati izvozne performanse privrede, posebno ako se radi o„vertikalnom’’ tipu investicija.14 Dakle, SDI istovremeno teže da „osvoje’’domaće tržište ali i da pojačaju izvozne potencijale domaće privrede. Jasnoje da je za tržište Srbije daleko značajniji potencijalni priliv izvoznousmerenih SDI, pa u tom pravcu treba odlikovati i mere podsticanja njihovogpriliva. To je posebno značajno ako se ima u vidu da je dosadašnji priliv SDIizvan procesa privatizacije prilično skroman. Demekas i ostali15 suanalizirali karakteristike SDI u 14 zemalja jugoistočne Evrope. U pogledustanja investicija, Srbija i Crna Gora su se u 2003. godini nalazile na 10mestu, što ih je svrstalo u pretposlednju grupu zemalja, skupa sa Bugarskomi Slovenijom. Nepovoljniji položaj od Srbije i Crne Gore su imale sledećezemlje: Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija i Moldavija. Ovi autorismatraju da Srbija i Crna Gora imaju znatno veće potencijale za privlačenjeSDI izvan procesa privatizacije, u odnosu na postojeće stanje.

Mada su preduzeća, koja su tokom procesa privatizacije prešla uruke inostranih vlasnika, počela da pokazuju bolje poslovne karakteristikeod domaćih preduzeća, još uvek se na SDI gleda kao na izvor finansijskihsredstava, a ne kao na paket razvojnih faktora (oprema, tehnologija, znanje,

London, Palgrave MacMillan, 2005) je pokazala da izgradnja proizvodnih kapacitetaza postizanje održivog izvoza i poboljšanje njegove strukture zahteva investicije.Drugačije rečeno, investicije su bile glavni faktor koji je doprineo strukturnimpromenama i povećanju konkurentnosti novoindustrijalizovanih zemalja na inostranomtržištu. To potvrđuje tezu o investicijama kao glavnom faktoru rasta izvoza (Amsden,Alice, The Rise of “The Rest”: Challenges to the West from Late-IndustrializingEconomies, Oxford University Press, New York, 2001, poglavlja 4. i 5).

14 „Horizontalne’’ investicije uglavnom imaju za cilj domaće tržište, dok „vertikalne’’ SDIteže optimalnoj geografskoj lokaciji različitih faza proizvodnje unutar multinacionalnekompanije, i uglavnom imaju za cilj izvoz u pravcu daljih faza proizvodnje ili finalniizvoz na inostrana tržišta. Rasprostranjeno je mišljenje da su horizontalne SDI češćioblik investiranja (Navaretti, Giorgio, B., and Antony J. Venables, Multinational Firmsin the World Economy, Princeton University Press, Princeton, New Jersey, 2004).Međutim, postoje i dokazi da se noviji porast SDI u zemljama u razvoju dugujevertikalnim SDI (Hanson Gordon, Raymond J.Mataloni, and Matthew J. Slaughter,Expansion Strategies of the U.S. Multinational Firms, NBER Working Paper No. 8433,Cambridge, Massachusetts, 2001; Markusen, James, R. M., and Keith E. Maskus,Discriminating Among Alternative Theories of the Multinational Enterprise, NBERWorking Paper No. 7164, Cambridge, Massachusetts, 1999.

15 Demekas, Dimitri G., Balász Horváth, Elina Ribakova, and Yi Wu, Foreign DirectInvestment in Southeastern Europe: How (and How Much) Can Policies Help?, IMFWorking Paper wp/05/110, Washington, 2004.

503


tržišni kanali, upravljačke i organizacione veštine) koji bi mogli pomoćirestrukturiranju privrede Srbije i stvaranju uslova za potpisivanjeSporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. Usporavanje procesaprivatizacije tokom 2004. godine,16 nedovoljna veličina domaćeg tržišta,rigidnost tržišta rada i neekonomski rizici predstavljaju dodatne prepreke zasnažniji priliv SDI.17

Nedovoljno korišćenje izvoznih mogućnosti u zoni slobodne trgovineu jugoistočnoj Evropi. Rezultati ankete koja je sprovedena u zemljamaZapadnog Balkana sa ciljem utvrđivanja konkurentnosti preduzeća supotvrdili da postoje različite ocene o tome koliko ova zona poboljšavaposlovne perspektive regiona.18 Anketirana preduzeća su, u pogledu efekataliberalizacije, bila prilični optimisti. Znatno poboljšanje trgovine zbogformiranja ove zone je prepoznalo oko 20% anketiranih ispitanika kodkategorije preduzeća od preko 250 zaposlenih. Međutim, veliki brojpreduzeća je i dalje skeptičan u pogledu očekivanih prednosti od Zoneslobodne trgovine – 26% ispitanika je izjavilo da oni ne predviđaju značajannapredak zbog vancarinskih barijera koje će nastaviti da ometaju njihovpristup tržištima jugoistočne Evrope (JIE).19

16 European Bank of Reconstruction and Development, Transition Report 2004, London,2005.

17 Za razliku od rasprostranjenog uverenja u Srbiji da je kvalifikovana domaća radnasnaga jedan od faktora privlačenja SDI, ima i mišljenja da su lokalni radnicinedovoljno obučeni, nedovoljno vredni i prilično nelojalni, što u početku stvaraprobleme stranim investitorima (Ekonomist, br. 278, 19. septembar 2005. godine).

18 Anketa je urađena u okviru projekta PARTNERS, koji je pokrenula EURO-CHAMBRES (videti, EUROCHAMBRES, Competitiveness of Western BalkanCompanies, Brussels, 2005.

19 Anketa u 2005. godini je potvrdila da vreme koje se provede na granici i troškovicarinske procedure predstavljaju glavnu prepreku trgovini u regionu (njihov red veličinesmanjio se sa 4,2 u 2004. na 3,5 u 2005. na skali od 1 do 6). Nakon toga sledi isuvišesložena i birokratizovana procedura registracije preduzeća, zatim tehnički standardi,kontrola kvaliteta i zaštita potrošača, i na kraju, pristup krajnjim korisnicima. Mada seradi o legitimnim necarinskim merama, u svetu se zapaža rastuća zabrinutost zbogkorišćenja ovih mera u mnogim zemljama kao tehničke prepreke za trgovinu, na jednojstrani, i pokušaja STO da se meša u regulatornu autonomiju, na drugoj strani(McDonald, Jan, “Domestic regulation, international standards, and technical barriers totrade”, World Trade Review, Vol. 4, No. 2, 2005, ss. 249-274). Jedna druga anketa kojuje sproveo Policy and Legal Advice Centre, Belgrade, 2006. godine među izvoznicimao preprekama većem izvozu je otkrila da je dobijanje uverenja o poreklu proizvoda zavećinu preduzeća predstavljalo značajan problem.

504


Još jedan važan nalaz spomenute ankete je da 11% poslovnezajednice Zapadnog Balkana (preduzeća preko 250 zaposlenih) nijeinformisano o zaključenim Sporazumima o slobodnoj trgovini (10%ispitanika iz Srbije i Crne Gore takođe nije bilo obavešteno o potpisivanjuovih sporazuma). Ova činjenica ne bi trebalo da se olako zanemari izavređuje pažnju vlasti i institucija u Srbiji koje su uključene u realizacijuregionalnih Sporazuma o slobodnoj trgovini. Očekivano potpisivanjejednog multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini u regionuumnogome će doprineti povećanju međusobne trgovine zemalja uključenihu ovaj sporazum.

Vidovi međunarodne ekonomske saradnje. Međunarodna trgovina sesve više naslanja na složene oblike međunarodne ekonomske saradnje. Ovividovi saradnje su malo zastupljeni u odnosima privrede Srbije sainostranstvom. Na ovaj način se smanjuje razvojni uticaj međunarodnihekonomskih odnosa. Uslužna podrška izvoza proizvoda prilično je slaba inerazvijena, a finansiranje izvoza kao vid penetracije na inostrana tržišta jezanemareno (pre svega zbog nedostatka kapitala). Usluge su nedovoljnozastupljene u izvozu privrede Srbije, uz oslonac na tradicionalne usluge kaošto je saobraćaj. Nedovoljno razvijen uslužni sektor posebno se oseća ufinansijama i na području poslovnih usluga. Sve veće prisustvo stranihbanaka u privredi Srbije nagoveštava porast efikasnosti bankarskog sektorai razvoj novih bankarskih proizvoda koji će podstaći izvoz privrede Srbije.

5. ZNAČAJ IZVOZA ZA PLATNI BILANS SRBIJE

Osnovno obeležje platnog bilansa Srbije u periodu posle 2000.godine je rast deficita bilansa tekućih transakcija, koji je uvećan sa 10%BDP iz 2001. na 15,5% u 2004. godini. Uobičajeno se smatra da je dopustivnivo deficita oko 5%, a u našem slučaju ovaj iznos je bio trostruko veći u2004. godini. Zahvaljujući smanjivanju trgovinskog deficita na oko 6milijardi dolara u 2005. godini, negativan saldo tekućih transakcija jesveden na oko 2 milijarde dolara, što je doprinelo smanjivanju učešća ovogdeficita u BDP na oko 8% u 2005. godini.

Deficit bilansa robe i usluga u periodu posle 2000. godine značajnoje ublažen prilivom po osnovi tekućih transfera, gde ključnu ulogu igrajudevizne doznake radnika i iseljenika i otkupljena efektiva od građana.

Značajnu komponentu deviznog priliva u platnom bilansu Srbiječine devizne doznake radnika i iseljenika. Prema zvaničnim podacima, ovaj

505


priliv je u 2004. godini dostigao 988 miliona dolara, pri čemu je nakonpodizanja dela doznaka, na računima ostalo 415 miliona dolara. Dakle,priliv doznaka je činio ispod 5% BDP Srbije u 2004. godini.20 Iako je u2005. godini povećan priliv doznaka na 1.182 miliona dolara, na računimaje ostalo 369 miliona dolara, što je manje nego u 2004. godini.

Međutim, otkup deviza po menjačkim poslovima je bio značajniji zaukupan devizni priliv jer je neto otkup po ovom osnovu u 2004. godinidostigao 1.976 miliona dolara. Neto otkup deviza po menjačkim poslovimau 2005. godini je iznosio 2.037 miliona dolara, i bio je veći za 61 miliondolara u poređenju sa 2004. godinom.21 Time se ova kategorija deviznogpriliva po apsolutnoj vrednosti nametnula kao značajnija od deviznihdoznaka radnika i iseljenika.

Ovde treba napomenuti da bi po metodologiji platnog bilansa otkupdeviza po menjačkim poslovima trebalo da se odnosi na transakcijenerezidenata, mada je u praksi teško razdvojiti otkup od rezidenata inerezidenata, zbog prodaje efektive u menjačnicama. Dakle, neto priliv pomenjačkim poslovima direktno se sleže u devizne rezerve Narodne bankeSrbije (NBS) i služi za pokriće spoljnotrgovinskog deficita. Deo ovog netootkupa verovatno vodi poreklo iz podignute efektive sa deviznih računarezidenata, a može se pretpostaviti da jedan deo priliva doznaka nijeregistrovan u zvaničnim bankarskim kanalima jer je u zemlju ušao kao kešpriliv prilikom dolaska naših građana iz inostranstva u zemlju.22 Ovaj deodoznaka se takođe pojavljuje u menjačkim poslovima. Sudeći poregistrovanom i neregistrovanom prilivu doznaka radnika i iseljenika, ovakategorija deviznog priliva ima rastuću dinamiku zbog neprekinutih

20 Doznake radnika i iseljenika predstavljaju relativno stabilan izvor spoljnogfinansiranja, bez fluktuacija koje karakterišu privatne tokove kapitala. U periodu od1990. do 2003. godine, doznake radnika i iseljenika su se kretale u intervalu 1-1,6%BDP zemalja u razvoju (u ovom intervalu se nalazila i Srbija i Crna Gora sa oko 1,2%BDP) (IMF, World Economic Outlook,Washington, 2005 (April), str. 70).

21 Internet: http://www.nbs.yu/serbian/index.htm (06/03/2006). I ostali podaci u ovomtekstu koji se odnose na 2005. godinu preuzeti su iz istog izvora.

22 Veliki deo priliva doznaka radnika i u drugim zemljama ostvaruje se kroz neformalnekanale. Treba spomenuti da slanje doznaka često podrazumeva značajne transakcionetroškove. Prema istraživanju Međunarodnog monetarnog fonda, troškovi slanja 200dolara doznaka iz SAD u Srbiju i Crnu Goru koštaju oko 13% celokupnog iznosa;nešto skuplje je slanje u Bosnu i Hercegovinu – oko 16% i Bangladeš – 17%. (IMF,World Economic Outlook, Washington, 2005 (April), str. 83).

506


emigracija (ranije radnici, danas diplomirani studenti). Ako se ove doznakevećim delom troše da bi se zadovoljile svakodnevne potrebe, onda se onejednokratno slivaju u devizne rezerve. Ako se, međutim, ova sredstvapolože na štednju u banke, uvećava se kreditni potencijal banaka koji možebiti plasiran u proizvodnju.

Istraživanja su pokazala da se u analizi priliva doznaka mogu primenitidva pristupa: (1) „altruistički” i (2) „portfolio” pristup. Altruistički pristup sezasniva na ekonomiji porodice: doznake pokreće briga migranata o nužnimsredstvima za zadovoljenje osnovnih potreba njihovih rođaka koji su ostali uzemlji. Nasuprot tome, u okviru portfolio pristupa emigranti teže sticanjudohotka tako da raspodeljuju sredstva svoje štednje na kupovinu aktive uzemlji porekla i zemlji gde rade. U ovom slučaju, investicioni motivipredstavljaju osnovni pokretač ovih doznaka. U cilju povećanja priliva iz ovogjoš uvek izdašnog izvora deviznih sredstava potrebno je preduzeti podsticajnemere. Ovde spadaju: (1) jačanje konkurencije između banaka i drugihinstitucija koje se bave transferom novca kako bi se smanjili transakcionitroškovi; (2) stvaranje novih finansijskih proizvoda koji bi podstakli primaoceovih doznaka da jedan deo primljenog novca stave na štednju u banke; (3)povećanje institucionalnih kapaciteta kreditnih unija i mikrofinansijskihinstitucija u zemlji (4) promocija gradskih udruženja kao sredstvo zausmeravanje dela prispelih doznaka u projekte u opštinama; (5) uspostavljanjeposlovnih veza sa dijasporom u cilju mobilizacije i olakšavanja investicija uzemlji; ponuda obveznica radnicima u dijaspori za prikupljanje novca zainvesticije u zemlji; (6) podsticanje dijaspore da stavi zemlji na raspolaganjesvoj intelektualni kapital kroz posete, konsultacije ili internet veze.

Na slici 2. daje se pregled deviznog priliva platnog bilansa Srbije.

Značajna devizna sredstva se nalaze na računima stranih lica koddomaćih banaka. Neto iznos na ovim računima u 2004. godini je dostigaoskoro 698 miliona dolara, odnosno 706 miliona dolara u 2005. godini.Očigledno se radi o potencijalno visokom iznosu sredstava koji može bitikonvertovan delimično u dinare u zavisnosti od vrste poslovnogangažovanja vlasnika ovih sredstava u zemlji.

Nije zanemariv ni iznos deviznog priliva Srbije po osnovu platnogprometa sa Crnom Gorom (neto iznos od 281 milion dolara u 2004. godinii 325 miliona dolara u 2005. godini). Ipak, treba istaći da je neto otkupdeviza po menjačkim poslovima u 2005. godini iznosio 2.037 milionadolara i da je za preko 600 miliona dolara bio veći od zbirnog iznosa salda

507


doznaka radnika i iseljenika, neto stanja na deviznim računima stranih licai deviznog priliva po osnovu prometa između Srbije i Crne Gore.

Značajnu stavku na prihodnoj strani platnog bilansa čini izvozusluga. Međutim, preovlađujući deo deviznog priliva po osnovi izvozausluga troši se na plaćanje uvoza usluga, mada je ovaj saldo pozitivan ipokazuje rast u periodu posle 2000. godine. Kumulativan suficit u razmeniusluga sa inostranstvom u periodu 2000-2005. godine je dostigao 1,5

Slika 2: Prihodi platnog bilansa Srbije u periodu 2000-2005. godine u milionima SAD dolara

1558 1721 20752855

38974647

512 405520

779

1038

1182

120753

670

1261

1868

2037

253

348

789

706

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

10000

2000 2001 2002 2003 2004 2005

Izvoz robe Doznake Otkup deviza Devizni racuni stranih lica

Napomena: U statistici platnog prometa sa inostranstvom postoji kategorija „tekućitransferi”. Na prihodnoj strani ova kategorija obuhvata sledeće stavke prikazane na ovojslici: doznake radnika i iseljenika položene na devizne račune rezidenata, menjačke posloveza onaj deo za koji se pretpostavlja da je nastao zamenom deviza od strane nerezidenata poneto principu i doznake iz inostranstva položene na devizne račune nerezidenata. Semnavedenog, „tekući transferi” obuhvataju priliv deviza ostvaren na osnovu platnog prometaizmeđu Srbije i Crne Gore, kao i prihode po osnovu poslovnih putovanja, obrazovanja ispecijalizacije i dr. Na rashodnoj strani „tekućih transfera” prikazuje se celokupan odlivdeviza rezidenata u inostranstvo (na osnovu izvršenih doznaka u inostranstvo i efektivepodignute sa deviznih računa rezidenata, privatnih putovanja rezidenata, nasledstva,izdržavanja, ostalih ličnih transfera i dr.).

Izvor: NBS, Statistički bilten, jun 2005 (za period 2000-2005); NBS, Izvršenje usluga inerobnog poslovanja u periodu januar-decembar 2005. godine, Internet: http://www.nbs.yu/serbian/index.htm (31/03/2006).

Izvoz robe Doznake Otkup deviza Devizni računi stranih lica

508


milijardi dolara (u 2005. godini samo 17 miliona dolara), tako da ovakategorija predstavlja značajan potencijalni izvor budućeg deviznog prilivaSrbije. Istaknutu ulogu imaju prihodi od saobraćaja i turizma. Dinamikuizvoza i uvoza usluga prikazuje slika 3.

Slika 3: Izvoz i uvoz usluga u platnom bilansu Srbije

-1500

-1000

-500

0

500

1000

1500

2000

U m

ilio

nim

a d

ola

ra

2000 2001 2002 2003 2004 2005

Izvoz

Uvoz

Bilans

Izvor: NBS, Statistički bilten, jun 2005, str. 48 (podaci za period 2000-2004); NBS, Prihodi

i rashodi po osnovu usluga u periodu januar-decembar 2005. godine, Internet:

http://www.nbs.yu/serbian/index.htm (31/03/2006) (podaci za 2005. godinu).

Porast investiranja u sektor usluga predstavlja osnovni faktor jačanjausluga u deviznom prilivu zemlje u narednim godinama. Priliv SDI u ovuoblast kao i dogradnja infrastrukure mogu znatno doprineti porastuefikasnosti i profitabilnosti ovog sektora. Treba spomenuti da je priliv SDIu 2005. godini dostigao skoro 1,5 milijardi dolara, ali uglavnom potiče izprocesa privatizacije.

Važan izvor sredstava na prihodnoj strani tekućeg računa platnogbilansa Srbije u periodu 2000-2005. godine bila je inostrana pomoć.23 Ovajizvor deviznog priliva bio je osetno manji u 2005. godini, i na njega ne bitrebalo računati u narednim godinama.

Priliv inostranih sredstava po osnovi SDI predstavlja kvalitetan ipoželjan izvor deviznog priliva na koji se računa i u narednim godinama.

23 Zvaničan iznos priliva po ovom osnovu u milionima dolara je: 2000-271; 2001-591;2002-496; 2003-476; 2004-475; 2005-330. Dakle, ukupna inostrana pomoć u periodu2000-2005. godine je iznosila 2,8 milijarde dolara (NBS, Statistički bilten, decembar2005, str. 48. i Internet: http://www.nbs.yu/serbian/index.htm, www.nbs.yu (31/3/2006).

2000

1500

1000

500

0

-500

-1000

-1500

U m

ilio

nim

a dola

ra

2000 2001 2002 2003 2004 2005

Izvoz

Uvoz

Bilans

509


Treba istaći izuzetno pozitivnu ulogu ovog izvora spoljnog finansiranjadomaće privrede. Njegov značaj se ogleda pre svega u tome što se očekujeda SDI podstaknu restrukturiranje domaće privrede. Mora se, takođe, istaćida je dominantan deo priliva SDI u periodu 2000-2005. godine bio poosnovi privatizacije, i da su se dobijena sredstva od prodaje domaćihpreduzeća slivala u budžet, odnosno u devizne rezerve NBS.24

ZAKLJUČNE NAPOMENE

Povećanje izvoza Srbije nameće se kao neminovnost zbogneophodnog smanjivanja deficita trgovinskog bilansa i porasta izvoznihprihoda u cilju izbegavanja krize spoljne likvidnosti. Postojeća strukturaprivrede ne pruža osnovu za porast održivog izvoza, pa se na priliv SDI gledakao na glavni izvor novog investiranja koje bi dovelo do promene proizvodnei izvozne strukture. Da bi se to postiglo potrebno je da se poboljšainvesticiona klima u zemlji, uz dodatno stimulisanje priliva SDI u onesektore koji mogu du budu okosnica izvoza u narednim godinama. Da bi seodržao postojeći tempo rasta robnog izvoza i pojačala konkurentnostdomaćih preduzeća na svetskom tržištu potrebno je da se uveća finansijskipotencijal Fonda za kreditiranje i osiguranje izvoza. Sem toga, neophodno jeda se u budžetu Srbije predvide značajnija sredstva za promociju domaćeprivrede u inostranstvu kao i za snažnije finansiranje istraživanja i razvoja udomaćim preduzećima. Treba imati u vidu da politika realne aprecijacijedeviznog kursa dinara ne bi delovala podsticajno na izvoz već bi naprotivstimulisala uvozne tokove. Ni restriktivna monetarna politika ne delujestimulativno na izvoz jer smanjuje raspoloživi kreditni potencijalkomercijalnih banaka za finansiranje proizvodnje, a ujedno podržava visokeaktivne kamatne stope banaka. Tehničke prepreke u trgovini znatnodoprinose povećanju troškova, što umanjuje izvozne zarade.Makroekonomska ograničenja rasta konkurentnosti domaćih preduzeća nainostranom tržištu prati i nizak tehnološki nivo izvoznih proizvoda i sve težeispunjavanje standarda, pre svega u zemljama EU. Proces privatizacije otvaramogućnosti za uvođenje kvalitetnijeg upravljanja u privatizovanimpreduzećima i njihovo povezivanje sa kanalima trgovine u okviru

24 Kumulativan priliv SDI u periodu 2000-2005. godine je iznosio 4,5 milijardi dolara(NBS, Statistički bilten, decembar 2005, str. 48. – podaci za period 2000-2004.godine, Ocena izvršenja platnog bilansa Republike Srbije i Internet: http://www.nbs.yu/serbian/index.htmwww.nbs.yu (31/3/2006) (podaci za 2005. godinu).

510


multinacionalnih kompanija. Transfer savremene tehnologije značajno bidoprineo izmeni proizvodne strukture ovih preduzeća, čime bi se otvorilemogućnosti za povećanje izvoza. Ipak, zbog još uvek visokog investicionogrizika glavni investitori u Srbiji za sada su multinacionalne kompanije kojesu spremne da prihvate veći rizik, koji nudi mogućnosti veće zarade. Oveinvesticije po pravilu su više zainteresovane za domaće tržište nego za izvoz.Priliv novih investicija izvan procesa privatizacije još uvek je ograničen iveoma skroman, a upravo ovaj vid investicija treba da bude pokretač noveproizvodnje namenjene izvozu. Veći priliv ovih investicija, promenaproizvodne i izvozne strukture i stabilno makroekonomsko okruženje,povoljnija investiciona klima i snažniji finansijski izvori za finansiranjeproizvodnje i izvoza, predstavljaju osnovne preduslove za povećanjekonkurentnosti i izvoza privrede Srbije. Autonomni preferencijalni tretman uizvozu na tržište EU pruža značajne mogućnosti za povećanje izvoza u ovuintegraciju, mada one nisu iskorišćene u značajnijoj meri zbog neadekvatneizvozne ponude i niske konkurentnosti domaćih preduzeća u izvozu. Jačanjeuloge malih i srednjih preduzeća kako u domaćoj proizvodnji tako i u izvozumože proširiti asortiman konkurentne izvozne ponude Srbije.

LITERATURA

1. Amsden, Alice, The Rise of “The Rest”: Challenges to the West from Late-Industrializing Economies, Oxford University Press, New York, 2001.

2. Demekas, Dimitri G., Balász Horváth, Elina Ribakova, and Yi Wu,Foreign Direct Investment in Southeastern Europe: How (and HowMuch) Can Policies Help?, IMF Working Paper wp/05/110, Washington,2004.

3. Ekonomist, Beograd, br. 278, 19. septembar 2005. godine.

4. EUROCHAMBRES, Competitiveness of Western Balkan Companies,Brussels, 2005.

5. European Bank of Reconstruction and Development, Transition Report2003, London, 2004.

6. European Bank of Reconstruction and Development, Transition Report2004, London, 2005.

7. Hanson Gordon, Raymond J.Mataloni, and Matthew J. Slaughter,Expansion Strategies of the U.S. Multinational Firms, NBER WorkingPaper No. 8433, Cambridge, Massachusetts, 2001.

511


8. IMF, Serbia and Montenegro, Country Report No. 05/232, Washington,2005.

9. IMF, World Economic Outlook, Washington, 2005 (April).

10. Internet: http://www.nbs.yu/serbian/index.htm (06/03/2006).

11. Jefferson Institute, Competitiveness of the Serbian Economy, Belgrade,2003.

12. Markusen, James, R. M., and Keith E. Maskus, Discriminating AmongAlternative Theories of the Multinational Enterprise, NBER WorkingPaper No. 7164, Cambridge, Massachusetts, 1999.

13. McDonald, Jan, “Domestic regulation, international standards, andtechnical barriers to trade”, World Trade Review, Vol. 4, No. 2, 2005.

14. Navaretti, Giorgio, B., and Antony J. Venables, Multinational Firms inthe World Economy, Princeton University Press, Princeton, New Jersey,2004.

15. NBS, Ekonomski pregled, april 2006.

16. NBS, Statistički bilten, decembar 2005.

17. Shafaeddin Mehdi, S., Trade Policy at the Crossroads: The RecentExperience of Developing Countries, London, Palgrave MacMillan, 2005.

18. UNCTAD, World Investment Report 2005, New York, 2005.

19. World Bank, Doing Business in 2006: Creating Jobs, Washington, 2005.

20. World Bank, Serbia Investment Climate Assessment, Washington, 2004.

Prof. Radovan KOVAČEVIĆ

POSSIBILITY AND LIMITATIONS OF EXPORT AS A FACTOR OFBALANCE OF PAYMENTS OF SERBIA

SUMMARY

Serbian exports growth is imposed as inevitability, regarding that it isprecondition for decreasing of foreign trade deficit, as well as exports incomeincreasing, with the aim of avoiding crisis of external liquidity. Existing structure ofeconomy does not give the base that could cause growth of sustainable export.Therefore, the main source of new investment that could change production and exportstructure is inward of FDI. Investment climate in Serbia should be improved. That ispossible by additional stimulating of inward FDI in sectors that could be pillar ofexports in the future. As existing dynamics of exports growth could be sustained andcompetitiveness of domestic producers on foreign market could be improved, financial

512


funds for export insurance should be enlarged. Besides, it is necessary to obtain moreresources in Republic budget for promoting domestic economy on the foreign market,as well as for financing research and development activities in Serbian enterprises. It isnecessary to have in mind that policy of real appreciation of domestic currency wouldnot have positive impact on export growth, but it could increase import. Restrictivemonetary policy is not stimulative for export growth as well, because it decreasesavailable credit funds of commercial banks for production financing. In addition,restrictive monetary policy maintains high interest rates.

Technical barriers to trade enlarge production costs and the consequence isdiminishing of export incomes. Serbian enterprises have limited possibilities forincreasing competitiveness on foreign markets, which are followed by low level ofapplied production technologies, as well as discord with international standards,especially those in EU. Privatization gives new possibilities for introducing morequalitative management in enterprises and theirs connecting with the distributivechannel within the multinational companies. Transfer of modern technologies couldsignificantly contribute to change of production structures in Serbian enterprises andgrowth of exports. However, investment risk in Serbia is still on high level, so the maininvestors in Serbia are those who are ready to take high risk followed by high incomes.These investors have more interests for Serbian market than for growth of Serbianexports.

Inflow of new investments is still limited and modest, although they have to bedriving force for growth of productions for exports. Stronger inflow of investments,change of production and export structure, stable macroeconomic environment, morefavorable investment climate and stronger financial sources for financing of productionand export are the main preconditions for growth of competitiveness and export ofSerbia. Because of low level of competitiveness, Serbian enterprises did not useapproved autonomous trade preferential for export on EU market. Making role of smalland medium enterprises stronger in domestic production as well as in export canincrease assortment of Serbian export supply.

Documents

MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA PORASTA IZVOZA KAO … · 494 MP 4, 2006 – Izvoz kao faktor platnog bilansa Srbije (str. 492-512) Priliv kapitala u domaću privredu nije značajnije