POJAM I VRSTE PRAVA;POJAM I VRSTE PRAVA;PRAVNA DRAVA I VLADAVINA PRAVNA DRAVA I VLADAVINA

PRAVAPRAVAPRAVAPRAVANastavnik: Prof. dr Marija Kosti Nastavnik: Prof. dr Marija Kosti Email: Email: mkostic@singidunum.ac.mkostic@singidunum.ac.rsrs

Udbenik: Prof. dr Gordana GasmiUdbenik: Prof. dr Gordana GasmiPravo i osnovi prava EU, Beograd, 2010Pravo i osnovi prava EU, Beograd, 2010

CILJ DANANJEG ASACILJ DANANJEG ASA Objanjavanje pojma prava i njegovih zajednikih Objanjavanje pojma prava i njegovih zajednikih

svojstavasvojstava Predstavljanje i objanjavanje vrsta pravaPredstavljanje i objanjavanje vrsta prava Objanjavanje pojma pravne norme, njenih sastavnih Objanjavanje pojma pravne norme, njenih sastavnih

delova (dispozicije i sankcije) i njenog vaenja u delova (dispozicije i sankcije) i njenog vaenja u delova (dispozicije i sankcije) i njenog vaenja u delova (dispozicije i sankcije) i njenog vaenja u vremenu i prostoruvremenu i prostoru

Predstavljanje i objanjavanje pojma pravnog akta i Predstavljanje i objanjavanje pojma pravnog akta i njegovih vrstanjegovih vrsta

Predstavljanje pojma i vrsta formalnih izvora pravaPredstavljanje pojma i vrsta formalnih izvora prava Objanjavanje pojma pravne drave i principa vladavine Objanjavanje pojma pravne drave i principa vladavine

pravaprava

POJAM PRAVAPOJAM PRAVA PRIRODNOPRAVNE PRIRODNOPRAVNE I I POZITIVNOPRAVNE POZITIVNOPRAVNE

TEORIJETEORIJE

PRAVO JE PRAVO JE SKUP NORMISKUP NORMI KOJE SANKCIONIE KOJE SANKCIONIE DRAVA DRAVA RADI OSTVARIVANJA SVOJE RADI OSTVARIVANJA SVOJE DRAVA DRAVA RADI OSTVARIVANJA SVOJE RADI OSTVARIVANJA SVOJE

FUNKCIJE FUNKCIJE ODREENE ODREENE PREOVLAUJUIM DRUTVENIM I PREOVLAUJUIM DRUTVENIM I

PRAVNIM INTERESIMA I VREDNOSTIMAPRAVNIM INTERESIMA I VREDNOSTIMA

ZAJEDNIKO U POJMU PRAVA ZAJEDNIKO U POJMU PRAVA -- 12 12 KARAKTERISTINIH ZAJEDNIKIH SVOJSTAVA PRAVAKARAKTERISTINIH ZAJEDNIKIH SVOJSTAVA PRAVA

1.1. SPOLJANJOST (TELESNOST) SPOLJANJOST (TELESNOST) pravo regulie spoljno/telesno pravo regulie spoljno/telesno ponaanjeponaanje-- injenje ili neinjenjeinjenje ili neinjenje

2.2. HETERONOMNOSTHETERONOMNOST-- unutranji doivljaj pravne norme od strane ljudi, unutranji doivljaj pravne norme od strane ljudi, pravna svest pravna svest stav o toj normistav o toj normi

3.3. DRUTVENOSTDRUTVENOST4.4. REGULATIVNOSTREGULATIVNOST-- regulisanje drutvenih odnosa u sluajevima sukoba regulisanje drutvenih odnosa u sluajevima sukoba

interesa, sa ciljem da se ponovo uspostavi naruena drutvena i pravna interesa, sa ciljem da se ponovo uspostavi naruena drutvena i pravna ravnotearavnotea

5.5. PREDMET REGULISANJAPREDMET REGULISANJA-- pravo regulie tri vrste odnosa (u kojima pravo regulie tri vrste odnosa (u kojima 5.5. PREDMET REGULISANJAPREDMET REGULISANJA-- pravo regulie tri vrste odnosa (u kojima pravo regulie tri vrste odnosa (u kojima dolazi do velikih sukoba interesa): imovinske, odnose vlasti i dolazi do velikih sukoba interesa): imovinske, odnose vlasti i organizaciju drutvaorganizaciju drutva

6.6. MERLJIVOST MERLJIVOST -- sutina je u odreivanju ovlaenja i obaveza subjekata sutina je u odreivanju ovlaenja i obaveza subjekata prava, ime se obezbeuje predvidljivost i izvesnost, bez kojih nema prava, ime se obezbeuje predvidljivost i izvesnost, bez kojih nema pravne sigurnostipravne sigurnosti

7.7. PRECIZNOSTPRECIZNOST8.8. POSTOJANJE SPORA I SUDAPOSTOJANJE SPORA I SUDA9.9. POSEBAN POSTUPAK FORMALIZACIJE POSEBAN POSTUPAK FORMALIZACIJE 10.10. DRUTVENA SANKCIJA DRUTVENA SANKCIJA -- kao mere kanjavanja protivpravnog kao mere kanjavanja protivpravnog

ponaanjaponaanja11.11. OSTVARIVANJE DRUTVENIH I PRAVNIH VREDNOSTIOSTVARIVANJE DRUTVENIH I PRAVNIH VREDNOSTI12.12. OMOGUAVANJE SAPOSTOJANJA LJUDI U DRUTVUOMOGUAVANJE SAPOSTOJANJA LJUDI U DRUTVU

VRSTE PRAVAVRSTE PRAVA PREMA PRIRODI: PRIRODNO I POZITIVNOPREMA PRIRODI: PRIRODNO I POZITIVNO

PREMA NAINU NASTANKA I OBELEJIMA: PREMA NAINU NASTANKA I OBELEJIMA: DRAVNO I DRUTVENODRAVNO I DRUTVENODRAVNO I DRUTVENODRAVNO I DRUTVENO

PREMA OBLASTIMA REGULISANJA: PREMA OBLASTIMA REGULISANJA: MEUNARODNO I UNUTRANJE, JAVNO I MEUNARODNO I UNUTRANJE, JAVNO I PRIVATNO, MATERIJALNO I FORMALNO, PRIVATNO, MATERIJALNO I FORMALNO, OBJEKTIVNO I SUBJEKTIVNOOBJEKTIVNO I SUBJEKTIVNO

PRAVNA NORMA (PN)PRAVNA NORMA (PN)

PNPN-- vrsta DRUTVENOG PRAVILAvrsta DRUTVENOG PRAVILA

DRUTVENE NORME u IREM smisluDRUTVENE NORME u IREM smislu

DRUTVENE NORME u UEM smislu:DRUTVENE NORME u UEM smislu:

POJAM I SASTAV PRAVNE NORME:POJAM I SASTAV PRAVNE NORME:DISPOZICIJA I SANKCIJADISPOZICIJA I SANKCIJA

PRETPOSTAVKA DISPOZICIJEPRETPOSTAVKA DISPOZICIJE uslov za primenu dispozicijeuslov za primenu dispozicije

DISPOZICIJADISPOZICIJA

NAREUJUA, ZABRANJUJUA, OVLAUJUA, DEKLARATIVNANAREUJUA, ZABRANJUJUA, OVLAUJUA, DEKLARATIVNA NAREUJUA, ZABRANJUJUA, OVLAUJUA, DEKLARATIVNANAREUJUA, ZABRANJUJUA, OVLAUJUA, DEKLARATIVNA

APSOLUTNO I RELATIVNO ODREENAAPSOLUTNO I RELATIVNO ODREENA

DISPOZICIJE SA NEODREENIM POJMOVIMA I PRAVNIM DISPOZICIJE SA NEODREENIM POJMOVIMA I PRAVNIM STANDARDIMASTANDARDIMA

ALTERNATIVNE I DISPOZICIJE S DISKRECIONOM VLAUALTERNATIVNE I DISPOZICIJE S DISKRECIONOM VLAU

SANKCIJASANKCIJA

PRETPOSTAVKA SANKCIJE PRETPOSTAVKA SANKCIJE uslov za primenu sankcije, uslov za primenu sankcije, tj injenica ili ponaanje koje treba da se dogodi da bi primena tj injenica ili ponaanje koje treba da se dogodi da bi primena sankcije mogla da usledisankcije mogla da usledi

OPIS PREKRAJA ILI DELIKTA (nanoenje tete, kriv. OPIS PREKRAJA ILI DELIKTA (nanoenje tete, kriv. OPIS PREKRAJA ILI DELIKTA (nanoenje tete, kriv. OPIS PREKRAJA ILI DELIKTA (nanoenje tete, kriv. delo...delo...-- PROTIV SVOJINE I PROTIV DRAVE)PROTIV SVOJINE I PROTIV DRAVE)

SANKCIJASANKCIJA Alternativno ili sekundarno pravilo ponaanja koje je obavezno Alternativno ili sekundarno pravilo ponaanja koje je obavezno

za prekrioca dispozicije; sprovodi je DRAVNI ORGANza prekrioca dispozicije; sprovodi je DRAVNI ORGAN

PRAVNA ODGOVORNOSTPRAVNA ODGOVORNOST VRSTE SANKCIJA VRSTE SANKCIJA prema licima (kazne i mere) i prema pravnim prema licima (kazne i mere) i prema pravnim

aktima (nitavost i ruljivost); retributivne i restitutivneaktima (nitavost i ruljivost); retributivne i restitutivne

VRSTE PRAVNIH NORMIVRSTE PRAVNIH NORMI

PREMA OBIMU I KRUGU SUBJEKATA: OPTE I POJEDINANEPREMA OBIMU I KRUGU SUBJEKATA: OPTE I POJEDINANE

PREMA TOME DA LI SADRE PRETPOSTAVKU DISPOZICIJE ILI NE: PREMA TOME DA LI SADRE PRETPOSTAVKU DISPOZICIJE ILI NE: USLOVNE I BEZUSLOVNEUSLOVNE I BEZUSLOVNE

PREMA NAINU NA KOJI JE ZAPOVEST REGULISANA: PREMA NAINU NA KOJI JE ZAPOVEST REGULISANA: NAREUJUE, ZABRANJUJUE, OVLAUJUE, DEKLARATIVNENAREUJUE, ZABRANJUJUE, OVLAUJUE, DEKLARATIVNENAREUJUE, ZABRANJUJUE, OVLAUJUE, DEKLARATIVNENAREUJUE, ZABRANJUJUE, OVLAUJUE, DEKLARATIVNE

PREMA PREDMETU REGULISANJA: USTAVNE, IMOVINSKE, RADNE, PREMA PREDMETU REGULISANJA: USTAVNE, IMOVINSKE, RADNE, UPRAVNEUPRAVNE

PREMA TVORCIMA: DRAVNE, AUTONOMNE, MEOVITEPREMA TVORCIMA: DRAVNE, AUTONOMNE, MEOVITE

PREMA DELOVANJU U VREMENU: SA AKTIVNOM I PREMA DELOVANJU U VREMENU: SA AKTIVNOM I RETROAKTIVNOM SNAGOMRETROAKTIVNOM SNAGOM

UVREDA, l. 170 KZ RSUVREDA, l. 170 KZ RS (1)(1) Ko uvredi drugog,

kaznie se novanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novanom kaznom od etrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno putem tampe, radija, televizije ili slinih sredstava ili na javnom skupu, uinilac e se kazniti novanom kaznom od osamdeset do uinilac e se kazniti novanom kaznom od osamdeset do dvestaetrdeset dnevnih iznosa ili novanom kaznom od stopedeset hiljada do etristopedeset hiljada dinara

(3) Ako je uvreeni uvredu uzvratio, sud moe obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od kazne

(4) Nee se kazniti za delo iz st. 1. do 3. ovog lana uinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naunom, knjievnom ili umetnikom delu, u vrenju slubene dunosti, novinarskog poziva, politike delatnosti, u odbrani nekog prava ili zatiti opravdanih interesa, ako se iz naina izraavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije uinio u nameri omalovaavanja.

VAENJE PRAVNIH NORMI U VREMENUVAENJE PRAVNIH NORMI U VREMENU STUPANJE NA SNAGUSTUPANJE NA SNAGU PRESTANAK VAENJAPRESTANAK VAENJA

lan 5. KZ RSlan 5. KZ RS

(1) Na uinioca krivinog dela primenjuje se zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela.

(2) Ako je posle izvrenja krivinog dela izmenjen zakon, jednom ili vie puta, primenie se zakon koji je najblai za uinioca.

(3) Na uinioca krivinog dela koje je predvieno zakonom sa odreenim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon, bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drukije odreeno.

VAENJE PRAVNIH NORMI U PROSTORUVAENJE PRAVNIH NORMI U PROSTORU lan 6. KZ RSlan 6. KZ RS

(1)(1) Krivino zakonodavstvo Republike Srbije vai za svakog ko na Krivino zakonodavstvo Republike Srbije vai za svakog ko na njenoj teritoriji uini krivino delonjenoj teritoriji uini krivino delo

(2)(2) Krivino zakonodavstvo Srbije vai i za svakog ko uini krivino delo Krivino zakonodavstvo Srbije vai i za svakog ko uini krivino delo na domaem brodu, bez obzira gde se brod nalazi u vreme izvrenja na domaem brodu, bez obzira gde se brod nalazi u vreme izvrenja deladela

(3)(3) Krivino zakonodavstvo Srbije vai i za svakog ko uini krivino delo Krivino zakonodavstvo Srbije vai i za svakog ko uini krivino delo u domaem civilnom vazduhoplovu dok je u letu ili u domaem u domaem civilnom vazduhoplovu dok je u letu ili u domaem vojnom vazduhoplovu, bez obzira gde se vazduhoplov nalazio u vojnom vazduhoplovu, bez obzira gde se vazduhoplov nalazio u vreme izvrenja krivinog delavreme izvrenja krivinog dela

(4)(4) Ako je u sluajevima iz st. 1. do 3. ovog lana u stranoj dravi Ako je u sluajevima iz st. 1. do 3. ovog lana u stranoj dravi pokrenut ili dovren krivini postupak, krivino gonjenje u Srbiji pokrenut ili dovren krivini postupak, krivino gonjenje u Srbiji preduzee se samo po odobrenju republikog javnog tuiocapreduzee se samo po odobrenju republikog javnog tuioca

(5)(5) Krivino gonjenje stranca u sluajevima iz st. 1. do 3. ovog lana Krivino gonjenje stranca u sluajevima iz st. 1. do 3. ovog lana moe se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti stranoj dravimoe se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti stranoj dravi

Kratak testKratak test1.1. Najvaniji element u glavnom delu pravne norme predstavlja: a) pretpostavka Najvaniji element u glavnom delu pravne norme predstavlja: a) pretpostavka

dispozicije; b) dispozicija; v) pretpostavka sankcije; g) sankcijadispozicije; b) dispozicija; v) pretpostavka sankcije; g) sankcija

2.2. Kad se kae: Svako je duan da ..., tad je re o: a) zabranjujuoj; b) nareujuoj; Kad se kae: Svako je duan da ..., tad je re o: a) zabranjujuoj; b) nareujuoj; v) ovlaujuoj normiv) ovlaujuoj normi

3.3. Jedina vrsta normi koje ne mogu neposredno da se primenjuju su: a) konkretne; b) Jedina vrsta normi koje ne mogu neposredno da se primenjuju su: a) konkretne; b) opte; v) osnovne; g) apstraktne; d) pojedinane normeopte; v) osnovne; g) apstraktne; d) pojedinane norme

4.4. Sankcije prema licima za najtei oblik pravne odgovornosti nazivaju se: a) naknada Sankcije prema licima za najtei oblik pravne odgovornosti nazivaju se: a) naknada tete; b) povraaj u preanje stanje; v) kazne; g) povrede radnih dunostitete; b) povraaj u preanje stanje; v) kazne; g) povrede radnih dunosti

5.5. Sankcija prema aktima sastoji se u: a) naknadi tete; b) povraaju u preanje Sankcija prema aktima sastoji se u: a) naknadi tete; b) povraaju u preanje stanje; v) kazni; g) povredi radne dunosti; d) ponitavanju aktastanje; v) kazni; g) povredi radne dunosti; d) ponitavanju akta

6.6. Pravilo Pravilo Lex posterior derogat prioriLex posterior derogat priori odnosi se na: a) prostorno; b) vremensko; v) odnosi se na: a) prostorno; b) vremensko; v) sistemsko; g) materijalno vaenje pravnih normi.sistemsko; g) materijalno vaenje pravnih normi.

OPTI POJAM PRAVNOG AKTAOPTI POJAM PRAVNOG AKTA

POJAMPOJAM: : unutranji akt (izjava volje ili razuma) naspram unutranji akt (izjava volje ili razuma) naspram koje stoji materijalna (ljudska) radnja koje stoji materijalna (ljudska) radnja

OBELEJAOBELEJA: 2 elementa: 2 elementa-- UNUTRANJI (psihiki) i SPOLJANJIUNUTRANJI (psihiki) i SPOLJANJI

NESLAGANJE SPOLJNEG IZRAZA SA UNUTRANJOM SUTINOM NESLAGANJE SPOLJNEG IZRAZA SA UNUTRANJOM SUTINOM PRAVNOG AKTA: GREKE U IZRAAVANJU, PRAVNOG AKTA: GREKE U IZRAAVANJU, ZABLUDA, PREVARA, ZABLUDA, PREVARA, PRINUDAPRINUDA

DONOENJE PRAVNOG AKTADONOENJE PRAVNOG AKTA u sladu sa NAELIMu sladu sa NAELIMAA pravnog pravnog poretka, u odreenoj FORMI i SADRINIporetka, u odreenoj FORMI i SADRINI

OBLIK I SADRINA NORMATIVNOG OBLIK I SADRINA NORMATIVNOG PRAVNOG AKTAPRAVNOG AKTA

FORMAFORMA: : NADLENOST ZA DONOENJENADLENOST ZA DONOENJE POSTUPAK DONOENJAPOSTUPAK DONOENJA MATERIJALIZACIJAMATERIJALIZACIJA MATERIJALIZACIJAMATERIJALIZACIJA

SADRINA SADRINA ima 2 ELEMENTA:ima 2 ELEMENTA: GLAVNI GLAVNI -- IZRAZ VOLJE ILI RAZUMA KOJA IZAZIVA ODREENE IZRAZ VOLJE ILI RAZUMA KOJA IZAZIVA ODREENE

PRAVNE POSLEDICEPRAVNE POSLEDICE SPOREDNISPOREDNI -- SAMO OZNAAVANJE PRAVNOG AKTASAMO OZNAAVANJE PRAVNOG AKTA

POJEDINANI PRAVNI AKTIPOJEDINANI PRAVNI AKTI

POJAM: POJAM: u celosti ili delimino sadri pojedinanu normuu celosti ili delimino sadri pojedinanu normu POTPUNPOTPUN (stvara normu u celosti(stvara normu u celosti-- i dispoziciju i sankciju) i i dispoziciju i sankciju) i

NEPOTPUN NEPOTPUN (stvara ili dispoziciju ili sankciju)(stvara ili dispoziciju ili sankciju)

NAJVANIJE VRSTE POJEDINANIH PRAVNIH NAJVANIJE VRSTE POJEDINANIH PRAVNIH NAJVANIJE VRSTE POJEDINANIH PRAVNIH NAJVANIJE VRSTE POJEDINANIH PRAVNIH AKATAAKATA

UPRAVNI AKTUPRAVNI AKT PRAVNI POSAOPRAVNI POSAO SUDSKI AKTSUDSKI AKT UKAZUKAZ

OPTI PRAVNI AKTI (IZVORI PRAVA)OPTI PRAVNI AKTI (IZVORI PRAVA)

POJAM IZVORAPOJAM IZVORA 3 znaenja:3 znaenja:

MATERIJALNI MATERIJALNI VREDNOSNI VREDNOSNI VREDNOSNI VREDNOSNI FORMALNIFORMALNI

OPTI I POJEDINANI PRAVNI AKTIOPTI I POJEDINANI PRAVNI AKTI

FORMALNI IZVORI PRAVAFORMALNI IZVORI PRAVA

EVROEVRO--KONTINENTALNI I ANGLOSAKSONSKI KONTINENTALNI I ANGLOSAKSONSKI SISTEMI PRAVASISTEMI PRAVA

PREMA STVARAOCU IZVORI PRAVA MOGU PREMA STVARAOCU IZVORI PRAVA MOGU PREMA STVARAOCU IZVORI PRAVA MOGU PREMA STVARAOCU IZVORI PRAVA MOGU BITI: DRAVNI, DRUTVENI I MEOVITIBITI: DRAVNI, DRUTVENI I MEOVITI

PISANI I NEPISANI IZVORI PRAVAPISANI I NEPISANI IZVORI PRAVA

POSREDNI I NEPOSREDNIPOSREDNI I NEPOSREDNI

USTAV I ZAKONUSTAV I ZAKON

OPTI POJAM ZAKONAOPTI POJAM ZAKONA

USTAV (PISANI I NEPISANI, PODARENI I DONETI NA USTAV (PISANI I NEPISANI, PODARENI I DONETI NA SKUPTINI, VRSTI I MEKI) SKUPTINI, VRSTI I MEKI)

OBINI ZAKONIOBINI ZAKONI

POSEBNI ZAKONI POSEBNI ZAKONI

ZAKONODAVNI POSTUPAKZAKONODAVNI POSTUPAK

PRIMERIPRIMERI

PODZAKONSKI AKTIPODZAKONSKI AKTI

3 VRSTE PREMA GLAVNIM VRSTAMA DRAVNIH 3 VRSTE PREMA GLAVNIM VRSTAMA DRAVNIH ORGANAORGANA PROPISI PREDSTAVNIKIH ORGANA (STATUT, ODLUKA)PROPISI PREDSTAVNIKIH ORGANA (STATUT, ODLUKA) PROPISI IZVRNE I UPRAVNE VLASTI (UREDBE, ODLUKE, PROPISI IZVRNE I UPRAVNE VLASTI (UREDBE, ODLUKE,

UPUTSTVA, OPTA REENJAUPUTSTVA, OPTA REENJA PROPISI ORGANA PRAVOSUAPROPISI ORGANA PRAVOSUA

AKTI DRUTVENIH ORGANIZACIJAAKTI DRUTVENIH ORGANIZACIJA AUTONOMNO PRAVOAUTONOMNO PRAVO

POJEDINANI PRAVNI AKTIPOJEDINANI PRAVNI AKTI

OSTALI FORMALNI IZVORI PRAVAOSTALI FORMALNI IZVORI PRAVA

OBIAJOBIAJ SUDSKA PRESUDASUDSKA PRESUDA SUDSKA PRAKSA I PRAKSA DRUGIH ORGANASUDSKA PRAKSA I PRAKSA DRUGIH ORGANA PRAVNA NAUKAPRAVNA NAUKA PRAVNA NAUKAPRAVNA NAUKA

ODNOS DRAVE I PRAVAODNOS DRAVE I PRAVA

UTICAJ DRAVE NA PRAVOUTICAJ DRAVE NA PRAVO DRAVNA PRIMENA PRAVADRAVNA PRIMENA PRAVA STVARANJE PRAVA OD STRANE DRAVESTVARANJE PRAVA OD STRANE DRAVE

UTICAJ PRAVA NA DRAVUUTICAJ PRAVA NA DRAVUPRAVO DRAVU PRETVARA U PRAVNU ORGANIZACIJUPRAVO DRAVU PRETVARA U PRAVNU ORGANIZACIJU PRAVO DRAVU PRETVARA U PRAVNU ORGANIZACIJUPRAVO DRAVU PRETVARA U PRAVNU ORGANIZACIJU

LEGITIMNOSTLEGITIMNOST PRAVO OMOGUAVA FUNKCIONISANJE DRAVEPRAVO OMOGUAVA FUNKCIONISANJE DRAVE PRAVO PRETVARA DELATNOST DRAVE U PRIMENU PRAVAPRAVO PRETVARA DELATNOST DRAVE U PRIMENU PRAVA PRAVO OGRANIAVA DRAVNU VLASTPRAVO OGRANIAVA DRAVNU VLAST

POJAM POJAM PRAVNPRAVNEE DRAVDRAVEE VLADAVINVLADAVINEE PRAVAPRAVA

PRAVNA DRAVA U PRAVNA DRAVA U MATERIJALNOMMATERIJALNOMSMISLUSMISLU

PRAVNA DRAVA U FORMALNOMPRAVNA DRAVA U FORMALNOM PRAVNA DRAVA U FORMALNOMPRAVNA DRAVA U FORMALNOMSMISLUSMISLU

USLOVI I SREDSTVA ZA POSTOJANJE I USLOVI I SREDSTVA ZA POSTOJANJE I OSTVARIVANJE PRAVNE DRAVEOSTVARIVANJE PRAVNE DRAVE

DRUTVENI USLOVIDRUTVENI USLOVI STABILNOSTSTABILNOST DRUTVENI MIR I REDDRUTVENI MIR I RED DRUTVENA I PRAVNA SVESTDRUTVENA I PRAVNA SVEST DRUTVENA I PRAVNA SVESTDRUTVENA I PRAVNA SVEST JAVNO MNJENJEJAVNO MNJENJE DRAVNODRAVNO--ORGANIZACIONI USLOVI: ORGANIZACIONI USLOVI:

DEMOKRATIJA, PODELA VLASTI, SUZBIJENI DEMOKRATIJA, PODELA VLASTI, SUZBIJENI PRETERANI ETATIZAM I BIROKRATIZAMPRETERANI ETATIZAM I BIROKRATIZAM

PRAVNOPRAVNO--TEHNIKI USLOVI I SREDSTVATEHNIKI USLOVI I SREDSTVA

PRAVNA DRAVA PRAVNA DRAVA VLADAVINA PRAVA I VLADAVINA PRAVA I STANJE DRAVNE NUDESTANJE DRAVNE NUDE

Zakonitost i vladavina prava zahtevaju od Zakonitost i vladavina prava zahtevaju od drave njeno normalno funkcionisanje, drave njeno normalno funkcionisanje, odnosno stanje ravnotee koje se odnosno stanje ravnotee koje se uspostavlja iznutra. uspostavlja iznutra.

SStanje dravne nude tanje dravne nude kada je drava kada je drava napadnuta spolja ili iznutranapadnuta spolja ili iznutra ima pravo da ima pravo da se brani i time titi sopstveni narod (spas se brani i time titi sopstveni narod (spas naroda je vrhovni zakon)naroda je vrhovni zakon)

S obzirom na mogunost zloupotreba, S obzirom na mogunost zloupotreba, ustav i zakoni ustav i zakoni unapred strogo unapred strogo restriktivno propisuju uslove za restriktivno propisuju uslove za proglaenje stanja dravne nudeproglaenje stanja dravne nude, , proglaenje stanja dravne nudeproglaenje stanja dravne nude, , kao i mogunost primene vanrednih merakao i mogunost primene vanrednih mera

Kratak testKratak test1.1. Glavno znaenje prava kao pojave koja je postojan predmet pravne prakse Glavno znaenje prava kao pojave koja je postojan predmet pravne prakse

predstavlja njegovo: a) pozitivnopravno; b) prirodnopravno; v) socioloko; predstavlja njegovo: a) pozitivnopravno; b) prirodnopravno; v) socioloko; g) istorijskopravno znaenjeg) istorijskopravno znaenje

2.2. Pravo se prema oblastima regulisanja deli na: a) drevno i sadanje; b) Pravo se prema oblastima regulisanja deli na: a) drevno i sadanje; b) prirodno i pozitivno; v) dravno i drutveno; g) javno i privatnoprirodno i pozitivno; v) dravno i drutveno; g) javno i privatno

3.3. Pravo kao skup normi koje drava sankcionie spada u: a) meunarodno; Pravo kao skup normi koje drava sankcionie spada u: a) meunarodno; 3.3. Pravo kao skup normi koje drava sankcionie spada u: a) meunarodno; Pravo kao skup normi koje drava sankcionie spada u: a) meunarodno; b) unutranje; v) javno; g) privatno; d) materijalno; ) formalno; e) b) unutranje; v) javno; g) privatno; d) materijalno; ) formalno; e) objektivno; ) subjektivno pravoobjektivno; ) subjektivno pravo

4.4. Najvanija vrsta uticaja drave na pravo sastoji se u tome to drava: a) Najvanija vrsta uticaja drave na pravo sastoji se u tome to drava: a) primenjuje sankciju za krenje normi; b) sama stvara norme; v) preduzima primenjuje sankciju za krenje normi; b) sama stvara norme; v) preduzima razliite organizacionorazliite organizaciono--tehnike mere za njihovu primenutehnike mere za njihovu primenu

5.5. Pravna drava predstavlja: a) dravu bezakonja; b) zakonsku dravu; v) Pravna drava predstavlja: a) dravu bezakonja; b) zakonsku dravu; v) dravu vladavine pravadravu vladavine prava

ISHODI DANANJEG ASAISHODI DANANJEG ASA Studenti bi trebalo da budu sposobni da:Studenti bi trebalo da budu sposobni da:

Objasne pojam prava i razliite teorijske pristupe pojmu prava Objasne pojam prava i razliite teorijske pristupe pojmu prava Opiu razliku izmeu razliitih vrsta pravaOpiu razliku izmeu razliitih vrsta prava Objasne pojam pravne norme i razlikuju i objasne njene sastavne Objasne pojam pravne norme i razlikuju i objasne njene sastavne

delovedelovedelovedelove Objasne pojam pravnog akta i razlikuju opte od pojedinanih Objasne pojam pravnog akta i razlikuju opte od pojedinanih

pravnih akatapravnih akata Nabroje formalne izvore prava Nabroje formalne izvore prava Objasne pojmove pravne drave i vladavine pravaObjasne pojmove pravne drave i vladavine prava Kritiki analizijraju ove pojmove u kontekstu konkretne draveKritiki analizijraju ove pojmove u kontekstu konkretne drave