PF-Predavanje 13

5/12/2018 PF-Predavanje 13 - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/pf-predavanje-13 1/19

1

POSLOVNE FINANSIJE

Predmetni nastavnik : Prof. dr MARKO IVANINedelja 13 ± Restrukturiranje preduzea

(pojam, vrste, metode)



2

1. Pojam i motivi korporativnog restrukturiranja

Restrukturiranje korporacija predstavlja ekonomski fenomen (upravljaki,strategijski, finansijski, organizacioni) koji ima ne samo ekonomski ve i svojpravni, socioloki i politiki aspekt. Restrukturiranje korporacija predstavljanain poveanja vrednosti za akcionare uz odravanje njihove nezavisnosti.Dakle, cilj velikog broja restrukturiranja jeste da, ne ograniavajui upravu

korporacije, usmeri preduzee na one aktivnosti u kojima ono moe bitinajsnanije, odnosno u kojima e imati rentabilan rast. Imajui ovo u vidu,proizlazi da korporativno restrukturiranje predstavlja radikalnu promenustrukture i trine pozicije u cilju stvaranja blagostanja za akcionare.Restrukturiranjem dolazi do promene u jednoj ili veem broju dimenzija:sredstvima, strukturi kapitala ili upravljanju. Shodno tome, moe se rei da

korporativno restrukturiranje obuhvata :(a) Poslovno restrukturiranje

(b) Organizaciono restrukturiranje

(c) Finansijsko restrukturiranje.



3

(a) Poslovno restrukturiranje korporacija - odnosi se na promene u setu ukupnihposlovnih aktivnosti, kako bi se stvorila efektivna konfiguracija poslovanja. Poslovnorestrukturiranje se realizuje serijom transakcija koje obuhvataju prodaju odreenihsredstava i pripajanje poeljnih ili ekonomski atraktivnih poslovnih linija. Pri tome,znaajan deo ovog restrukturiranja ini dezinvestiranje dela preduzea koji se smatra

perifernim u odnosu na dugoronu strategiju preduzea, odnosno pripajanje krozkupovinu drugih preduzea ili delova preduzea koja mogu ojaati poslovno jezgro.

(b) Organizaciono restrukturiranje korporacija - najee prati promene u strategiji ifinansijskoj strukturi. Ovo restrukturiranje moe imati razliite oblike, pri emupromene u organizaciji mogu biti usmerene na korporativnu kulturu, procese isisteme, broj zaposlenih i nivoe upravljanja.

(c) Finansijsko restrukturiranje korporacija - obino se odnosi na promene u strukturi

kapitala preduzea. Ono uglavnom znai ukljuivanje visokog nivoa duga kako bi sepoveala zaduenost preduzea i tako smanjila verovatnoa da ono postane kandidatza preuzimanje. Mogui metodi finansijskog restrukturiranja korporativnog preduzeasu obino sledei: preuzimanje preduzea iz dugova, zamena akcija, otkupsopstvenih akcija iz dugova i plan otkupa akcija od strane zaposlenih.



4

M otivi za restrukturiranje korporativnog preduzea - mogu biti veomarazliiti. Prvo, jedan od motiva moe biti potreba da se pristupi : promenivlasnike strukture, merderima i akvizicijama, konsolidaciji korporacije,zajednikim ulaganjima i dezinvestiranju. Drugo, motiv za restrukturiranjemoe biti i potreba preduzea da obezbedi pristup kapitalu i zatiti se od

rizika poslovanja (razdvajanjem poslovanja na poslovne jedinice koje suizloene razliitim stepenima rizika). Tree, takoe motiv za restrukturiranjemoe biti nastojanje preduzea da restrukturiranjem promeni korporativnuklimu (npr. stvori inovativno okruenje), odnosno da refokusira svojustrukturu na nove delatnosti ili strategije. etvrto, restrukturiranjeomoguava korporaciji da promeni svoju prirodu i imid, kao i da savlada

poreske i probleme i fluktuacije u deviznom kursu. Na kraju, jedan odmotiva za restrukturiranje korporacije moe biti i potreba korporacije dasmanji svoju veliinu, centralizovanost ili decentralizovanost.



5

Uspeh restrukturiranja korporacije zavisi od vrste i stepena restrukturiranja.Uspeh se procenjuje u zavisnosti od toga da li do promena dolazi samo nabazi finansijskog restrukturiranja (npr. dezinvestiranje) ili i na bazistrategijskih i poslovnih promena (npr. promene u trinom pristupu). S timu vezi, treba rei da korporacije koje su sprovele programe strategijskog

restrukturiranja, za razliku od onih korporacija koje su ile samo nafinansijsko restrukturiranje, uglavnom su bile znatno uspenije.

Da bi restrukturiranje bilo uspeno potrebno je da postoji jednostavan isaet plan, odnosno program koji uklanja neefikasnost poslova i investicijakako bi se obezbedio rast. Osim ovoga, neophodno je da postoji jasnapredstava generalnog menadera o uticaju programa restrukturiranja na

potencijal preduzea kako bi se zatvorio jaz izmeu postojeeg i punogpotencijala. U kontekstu navedenog, restrukturiranju treba pristupiti ondakada procenjeni potencijal ukazuje da e cena akcija korporacije bitiudvostruena u kratkom roku ili da e trino uee biti poveano za 50%

tokom 5 godina.



6

2. Strategije korporativnog restrukturiranja

Korporativna preduzea mogu restrukturirati svoje poslovanje formulisanjemi realizacijom razliitih strategija. Prema cilju koji se eli ostvaritirestrukturiranjem, sve strategije restrukturiranja korporacija mogle bi seklasifikovati na sledee :

(1) Strategija kontrakcije delatnosti i ozdravljenja preduzea;

(2) Strategija vlasnikog i finansijskog restrukturiranja;

(3) Strategija rasta i razvoja preduzea.

(1) Strategija kontrakcije delatnosti i ozdravljenja preduzea - ima za cilj dasmanji obim poslovne aktivnosti preduzea u njegovoj delatnosti, odnosnoda smanji veliinu preduzea i eventualno dovede do promene delatnosti

koju preduzee obavlja. Ovde se u stvari radi o dve grupe strategija, to su :(a) Strategija kontrakcije delatnosti, i

(b) Strategija ozdravljenja preduzea



7

(a) Strategija kontrakcije delatnosti - svodi se na sledee :

- Dezinvestiranje

- Podela preduzea na vei broj poslovnih jedinica

- Podela akcija preduzea

Dezinvestiranje - predstavlja prodaju dela preduzea ime se ostvaruju prihodi koji treba da buduiskorieni za jaanje poslovanja ostatka firme. Preduzee moe odluiti da proda potcenjenasredstva ili poslovne jedinice, koje smatra strateki nedovoljno vanim ili nezavisnim od poslovnog jezgra korporacije i da prihode od njihove prodaje iskoristi za finansiranje projekata koji mogudoneti potencijalno vii prinos. Praksa pokazuje da to je poslovna jedinica manje vezana zaposlovno jezgro, to je vea verovatnoa da e ona biiti dezinvestirana.

Podela preduzea na vei broj poslovnih jedinica - predstavlja strategiju koja ima za cilj opstanak ipoveanje efikasnosti preduzea (spin-off). Primenom ove strategije roditeljsko preduzee stvaravei broj poslovnih jedinica, pri emu njihove akcije distribuira postojeim akcionarima u obliku

dividendi u akcijama i to proporcionalno broju akcija koje poseduju. Ovo ima za posledicustvaranje vlasnike strukture novostvorenih poslovnih jedinica koja je istovetna vlasnikoj strukturiroditeljskog preduzea. Pri tome, poslovne jedinice imaju sopstveni menadment koji upravljanjihovim poslovanjem nezavisno od roditeljskog preduzea. Meutim, ovakva podela ne dovodi dopriliva gotovine u roditeljsko preduzee, ve moe stvoriti vee blagostanje akcionara budui dane podleu oporezivanju.



8

Podela akcija preduzea - predstavlja hibridnu strategiju prethodne dve, budui daova strategija ima karakteristike strategije podele preduzea na vei broj poslovnih

jedinica kao i strategije dezinvestiranja. Ova startegija je slina podeli preduzea navei broj poslovnih jedinica jer dovodi do odvojenog trgovanja akcijama poslovne

jedinice i roditeljskog preduzea. S druge strane, ona je slina dezinvestiranju zbog

toga to dovodi do priliva gotovine. Meutim, za razliku od prethodno pomenute dvestrategije, ova strategija znai da roditeljsko preduzee zadrava kontrolu nadposlovnom jedinicom. Podela akcija preduzea moe se izvriti na dva naina. Prvinain je podela akcija poslovne jedinice to se svodi na formiranje potpuno nove inezavisne poslovne jedinice od strane preduzea. Drugi nain je razdvajanjeinicijalne javne ponude kojom zatvoreno preduzee deo akcija odvaj ai nudi naprodaju javnosti. Na ovaj nain dolazi do priliva gotovine u roditeljsko preduzee. Tu

gotovinu ono moe zadrati ili isplatiti akcionarima. (b) Strategija ozdravljenja preduzea - podrazumeva radikalnu promenu. Naime,primenom strategije ozdravljenja preduzee nastoji da izae iz krize u koju je zapalo,odnosno da se poslovno i finansijski oporavi. Ovde preduzeu stoje na raspolaganjusledee strategije : zaokret, oporavak i likvidacija.



9

Za koju e se od ovde pomenutih strategija preduzee opredeliti, zavisi od dubinekrize u kojoj se nalazi. Na primer, ako je preduzee tek zapalo u krizu ono everovatno ii na strategiju zaokreta u poslovnoj aktivnosti. Meutim, ako sepreduzee nalazi u dubljoj krizi onda e relevantna strategija za njega biti oporavak.Konano, ako je preduzee zahvaeno dubokom krizom te radikalne mere zanjegovo saniranje nisu dale efekte, onda je mogua strategija likvidacija preduzea.

(2) Strategija vlasnikog i finansijskog restrukturiranja - odnosi se na strategijepromene vlasnike strukture koje mogu preduzimati samo velika i jaka korporativnapreduzea. Meutim, ovde treba imati u vidu da se nee svaka promena vlasnikestrukture smatrati restrukturiranjem, ve samo ona koja dovodi do krupnih promena uupravljanju i kontroli. Motivi promene vlasnike strukture preduzea mogu biti razliiti:promena uea uprave u vlasnitvu nad preduzeem, promena vlasnikog udela

akcionara, odbrana od preuzimanja itd. Vlasniko restrukturiranje dovodi i do finansijskog restrukturiranja, odnosno do

promena u strukturi kapitala preduzea. Naime, restrukturiranje dovodi do promenana desnoj strani bilansa stanja preduzea, odnosno do promena odnosa duga,kapitala od emisije preferencijalnih akcija i kapitala od emisije obinih akcija.



10

Osnovnim strategijama vlasnikog i finansijskog restrukturianja korporacija smatrajuse sledee strategije :

(a) Preuzimanje preduzea iz dugova

(b) Leverage rekapitalizacija

(c) Plan otkupa akcija od strane zaposlenih

(d) Otkup sopstvenih akcija iz dugova. (a) Preuzimanje preduzea iz dugova ± od strane spoljnih investitora ili menadmenta

preduzea, predstavlja takvu strategiju koja treba da dovede do promene vlasnike ifinansijske strukture korporacije promenom veinskog vlasnika i to na taj nain to seinvestitori zaduuju kod finansijskih institucija i ovako pozajmljena sredstva nastojeda vrate iz dobiti ili iz poveane vrednosti preduzea koje su preuzeli. Preduzee se

smatra dobrim kandidatom za preuzimanje iz dugova ako generie velike i predvidivenovane tokove, posluje u predvidivim delatnostima, poseduje potcenjena sredstva,ima dobar menadment i ima lidersku poziciju na tritu. Obino se radi opreduzeima koja ne posluju u delatnostima sa visokom tehnologijom, koja zahtevajuograniene kapitalne izdatke a imaju veliku proizvodnu efikasnost, zbog egapotencijalni finansijeri zahtevaju nizak nivo duga, rentabilnost i ograniene obaveze,kako bi procenili njihovu sposobnost servisiranja duga vezanog za preuzimanje.



11

d

(b) Leverage rekapitalizacija - znai zamenu akcija akcionara za znaajan iznosgotovine i akcija (obino ostatak akcija) u rekapitalizovanom preduzeu, ime onopostaje ³otvoreno´. Ovo predstavlja strategiju restrukturiranja kojom menadmentnastoji da povea svoj vlasniki udeo kupovinom kontrolnog interesa u korporaciji,sve do nivoa na kome se javlja visok nivo duga. Menadment obino ne razmenjujesvoje akcije za gotovinu, ve ide na prisvajanje dodatnih akcija koje su osloboeneporeza i koje su jednake vrednosti koja je isplaena akcionarima, to za rezultat imastvaranje otvorene korporacije sa menadmentom koji kontrolie veinski deoakcijskog kapitala korporacije. Leverage rekapitalizacija moe biti veoma efikasnosredstvo u borbi sa korporativnim ³napadeem´, budui da utvruje visoku cenutrgovine kojoj ³napada´ mora konkurisati, eliminie konflikt interesa izmeumenadmenta i akcionara i omoguava korporaciji da usvoji odgovarajue planove o

otkupu akcija kako bi s ezatitila od neprijateljskog preuzimanja. (c) Otkup akcija od strane zaposlenih - vezuje se za tzv. plan otkupa akcija od stranezaposlenih ili ESOP (Employer Stock Ownership Plan), koji ima za cilj da promenivlasniku strukturu kapitala korporacije u korist onih koji rade u njoj, a ponekad dadovede i do sutinskih promena odnosa u korporaciji, tj. do stvaranja demokratskihodnosa i demokratske upravljake strukture.



12

ESOP predstavlja dobro definisan plan koji obezbeuje razliite kompenzacionekoristi zaposlenima u korporaciji, obino u obliku HoV zaposlenih. To je takva vrstaplana koji se moe zaduiti kod strane koja je u pitanju, ne ulazei u zakonomzabranjene transakcije. Radi se o planu individualnih rauna (za svakog zaposlenog),za koje ne vae zakonska ogranienja, odnosno koji se za razliku od drugih slinihplanova pravi radi investiranja u tzv. kvalifikovane HoV poslodavca (obine akcije,nove klase obinih akcija sa uveanim pravom glasa i pravom na dividendu, opozive ikonvertibilne preferencijalne akcije), a koje se mogu ukljuiti u odreene transakcijezaduivanja. U tom kontekstu, ESOP funkcionie kao poseban zakonski entitet kodkojeg se dre HoV poslodavca, a koje se pribavljaju iz prihoda od zajma. Dakle,ESOP omoguava jedinstveno zaduenje preduzea, to mu daje znaajnefinansijske i strategijske prednosti.

Danas ESOP igra kljunu ulogu u transakcijama korporacije, imajui u vidu da semoe koristiti za sledee: finansiranje internog rasta, odbranu od moguih pokuajapreuzimanja, transaformaciju zatvorene u otvorenu korporaciju, transformacijuotvorene u zatvorenu korporaciju, prodaju podreenog preduzea, dispozicijuneeljenih poslovnih segmenata, smanjenje uea javnih akcionara u akcijskomkapitalu korporacije i poveanje vlasnitva zaposlenih u korporaciji.



13

(d) Otkup sosptvenih akcija - predstavlja strategiju vlasnikog i finansijskogrestrukturiranja koju koriste korporativna preduzea koja imaju veliki slobodannovani tok, ograniene mogunosti rasta i verovatno potcenjenu vrednost akcija, akoja na ovaj nain ele da spree preuzimanje i vrate kapitalne dobitke akcionarimakroz otkup sopstvenih akcija iz slobodnog novanog toka, odnosno duga. Otkupakcija predstavlja umeren metod restrukturiranja u poreenju sa zamenom akcija.

Osnovni motivi zbog kojih korporacije mogu ii na otkup sopstvenih akcija mogu sesvesti na sledee : potreba investiranja vika gotovine po vioj stopi prinosa od onekoja se moe ostvariti na akcijski kapital, potreba izmene strukture kapitala,poveanje neto dobitka po akciji, poveanje knjigovodstvene vrednosti preostalihakcija, korienje otkupa akcija kao valute za pripajanje, eliminisanje manjih holdingakcija, eliminisanje velikog nepoeljnog akcionara, odbrana od postojeeg ili preteeg

predloga za preuzimanje, spreavanje potencijalnih ³napadaa´ da akumuliraju akcijena otvorenom tritu, poveanje uea u vlasnitvu preostalih akcionara, poveanjepoverenja u menadment korporacije, stvaranje ili doprinos ESOP-u itd.

Za otkup akcija mogu se koristiti razliite metode, to su : (1) Kupovina sopstvenihakcija na otvorenom tritu, (2) Samotender, (3) Ponuda za zamenu, ii (4) Privatnetransakcije izmeu emitenta i imalaca akcija.



14

(1) Kupovina sopstvenih akcija na otvorenom trutu - predstavlja metod pomoukojeg emitent nastoji da sprei manipulisanje sopstvenim akcijama, pri emu se ovdeograniava vreme, obim, cena otkupa i broj brokera-dilera preko kojih se vri otkup.Ovi otkupi poveavaju tranju za akcijama preduzea a samim tim i cenu njegovihakcija i obezbeuju upotrebu vika gotovine. Kupovina sopstvenih akcija naotvorenom tritu je prihvatljiva kada postoje srazmerno male potrebe za kupovinamaili se potrebe odnose na dugi vremenski period, a u svakom sluaju onda kada postojilikvidno trite.

(2) Samotender - predstavlja samoponudu emitenta koja je upuena akcionarima radiotkupa od njih dela ili svih emitovanih akcija. Pri tome, otkup akcija se nudi poodreenoj ceni (obino uz premiju iznad trine cene) i u odreenom vremenskomperiodu (3 - 4 nedelje) i to onda kada se dobitak moe poveati samo smanjenjem

broja akcija, odnosno kada se ele smanjiti izgledi za uspeh nepoeljnog ³napadaa´(menadment otkupljuje akcije svoje korporacije). Analogno navedenom, proizlazi dasamotenderi predstavljaju efektivnije sredstvo ostvarenja interesa u akcijama, uporeenjeu sa kupovinom sopstvenih akcija na otvorenom tritu, ali su oni ujedno imanje fleksibilni od kupovine na otvorenom tritu.



15

Samotenderi predstavljaju najbri nain ostvarenja otkupa velikih iznosa akcija iomoguavaju emitentu da izbegne produeni trini rizik, budui da kod samotenderapostoji vea izvesnost da e predviene akcije biti pribavljene u okviru odreenogperioda po odreenoj ceni. Samotender je najpravedniji metod otkupa jer rezultiraponudom za otkupom akcija svim imaocima akcija i ujedno omoguava emitentu daeliminie nezaokruene holdinge, koje je skuplje servisirati. Samotenderska ponudapo fiksnoj ceni je prihvatljiva onda kada postoje transakcije uz visoku premiju gde jeprihvatljiv princip proporcije.

(3) Ponuda za zamenu (novana tenderska ponuda) - ima za cilj da sprei prevare,pronevere i druge manipulacije kroz objavljivanje bilansa stanja i bilansa uspehaemitenta, kao i podataka o veliini izvora za zamenu. Kod ove ponude Zakon utvrujeperiod njenog trajanja, pravo povlaenja, pravo kupovine po proporcionalnim

stopama, poveanje isplate za prinos HoV, pravo kupovine nakon ponude itd. (4) Privatne transakcije izmeu emitenta i imalaca akcija - koji ih prodaju, odnosi se

na to da se posebnim ugovorom regulie broj akcija koji e biti otkupljen, cena pokojoj e to biti izvreno, vreme, kao i drugi elementi ugovora. Privatno ugovaranjekupovine akcija preporuuje se onda kada postoje lako utvrdivi blokovi akcija,raspoloivi po cenama ili ceni bliskoj trinoj, budui da se na ovaj nain moguveoma brzo eliminisati veliki blokovi akcija i nepoeljni veliki akcionari.



16

(3) Strategija rasta i razvoja preduzea - predstavlja strategiju na koju mogu ii samopreduzea iji dobici i novani tokovi konstantno rastu, odnosno preduzea koja imajudobro finansijsko zdravlje i dobre opte poslovne performanse. Realizacijom ovestrategije preduzee nastoji, ne samo da se odri na tritu, nego i da poveadobitak, novane tokove i dobitak po akciji. U zavisnosti od grane delatnosti,preduzee preduzima odreene karakteristine strategije koje je potrebno stalnoprilagpavati promenama u savremenom okruenju. S tim u vezi, generalno gledanorast i razvoj preduzea obino se ostvaruje primenom sledeih strategija :

(a) Akvizicija, odnosno preuzimanje dela ili itavog preduzea;

(b) Udruivanje sa drugim preduzeima;

(c) Stvaranje strategijskih alijansi.

(a) Akvizicija, odnosno preuzimanje dela ili itavog preduzea - moe doi onda kadapreduzee koje vri preuzimanje (preuzima, ponua) veruje da e vrednost ciljnogpreduzea (koje se preuzima) biti via od njegove tekue vrednosti, ili zato to seoekuje da e pripajanjem stvoreno zajedniko preduzee ostvariti znatno veeprinose od onih koje bi ostvarila dva potpuno odvojena preduzea.



17

Preuzima (ponua) moe preuzeti drugo preduzee preuzimanjem njegovih akcijaili sredstava. Pri tome, ako preuzima preuzima preduzee iz iste delatnosti, onda seradi o ³horizontalnoj́ akviziciji. Ako preuzima preuzima preduzee iz srodnedelatnosti, onda se radi o ³vertikalnoj´ akviziciji. Meutim, ako preuzima preuzimapreduzee iz sasvim razliitih delatnosti, onda se radi o ³konglomeratskoj´ akviziciji.

Akvizicija moe biti korisna za akcionare preuzetog preduzea, budui da se na ovajnain moe eliminisati postojei nepoeljan menadment, ali se takoe moepoveati i vrednost za akcionare preuzimaa (ako je vrednost stvorena preuzimanjemvea od trokova preuzimanja). Akvizicija (preuzimanje) ima smisla samo ako senjome dolazi do sledeeg: znaajnog poveanja prinosa, snienja trokova poosnovu ekonomije obima, vertiklne integracije i komplementarnosti resursa, poreskihuteda, boljeg upravljanja obrtnim sredstvima i kapitalom itd.

(b) Udruivanje sa drugim preduzeima - predstavlja strategiju koja ima za rezultatnastajanje zajednikog preduzea, koje je obino u stanju da generie i vei netoprihod. Takoe, udruivanje moe predstavljati i nain za promenu menadmenta upreduzeima ija se vrednost za akcionare i drutvo moe poveati promenom uupravljanju. Isto tako, ono moe predstavljati i sredstvo smanjenja (diversifikacije)rizika kome je izloeno poslovanje svakog preduzea.



18

(c) Stvaranje strategijskih alijansi - vri se izmeu velikih i malih preduzea razliitihzemalja i to u svim delatnostima i bez obzira na faze u njihovom ivotnom ciklusu.Stvaranje strategijskih alijansi kao strategija rasta i razvoja preduzea, u poslednjevreme se sve vie javlja kao nunost, ne samo za opstanak malih preduzea ve ikao sredstvo zadravanja kontrole, osvajanja pojedinih trita i efikasnijeg poslovanjavelikih preduzea (korporacija). Do stvaranja ovih alijansi obino dolazi prodajommanjinskog udela u akcijskom kapitalu dela preduzea treoj strani, koja moezatititi preduzee od neprijateljskog preuzimanja. Imajui ovo u vidu, smatra se daprodaja manjinskog udela investitorima ima smisla za preduzea u kapitalno-intenzivnim delatnostima, budui da ona tako mogu ostvariti dobitak naneiskorienim rastuim tritima.

S druge strane, stvaranje strategijske alijanse moe stvoriti vrednost kroz niske

trokove, stabilne kanale distribucije za kupca manjinskog udela, i stabilne odnose saprodavcem ovog udela i to za preduzea u kapitalno-intenzivnoj i ciklinoj delatnosti,odnosno za preduzea koja imaju velike potrebe za obrtnim sredstvima, a koja velikeiznose sredstava usmeravaju u jedan tip proizvoda koji prodaju. Takoe, do stvaranjastrategijskih alijansi moe doi i zbog potrebe pristupa kritinim tritima, tehnologiji ilikanalima distribucije, odnosno potrebe poveanja konkurentnosti, profita i vrednostikorporativnog preduzea.



19

NEDELJA 13.Pitanja za proveru znanja

ta obuhvata korporativno restrukturiranje.

Na ega se odnosi poslovno restrukturiranje korporacija.

Na ega se odnosi finansijsko restrukturiranje korporacija.

Koje su osnovne strategije korporativnog restrukturiranja.

Na ega se svodi strategija kontrakcije delatnosti.

Na ega se odnosi dezinvestiranje, kao strategija korporativnog restrukturiranja.

Koje su osnovne strategije vlasnikog i finansijskog restrukturiranja korporacije.

Koje metode preduzee moe koristiti za otkup sopstvenih akcija.

Pomou kojih strategija se moe ostvarivati rast i razvoj korporativnog preduzea.

ta je to tzv. horizontalna akvizicija.

ta je to vertikalna akvizicija. ta je to tzv. konglomeratska akvizicija.

Navedite kada akvizicija ima smisla.

Na ega se odnose tzv. ESOP programi i ta je njihov osnovni cilj.

ta su to strategijske alijanse.

Documents

PF-Predavanje 13