13. Predavanje Tiodorovic

1

MESTO I ULOGA ZDRAVSTVENOG RADNIKA U SPREČAVANJU I

SUZBIJANJU BOLNIČKIH INFEKCIJA

MESTO I ULOGA MESTO I ULOGA ZDRAVSTVENOG ZDRAVSTVENOG RADNIKA U SPRERADNIKA U SPREČČAVANJU I AVANJU I

SUZBIJANJU BOLNISUZBIJANJU BOLNIČČKIH INFEKCIJAKIH INFEKCIJA

Prof dr Branislav TiodorovićMedicinski fakultet,Institut za javno zdravlje,

Niš,Srbija

Prof dr Branislav TiodorovićMedicinski fakultet,Institut za javno zdravlje,

Niš,Srbija

??ДаДа лили уу ВашојВашој установиустанови имаимаболничкихболничких инфекцијаинфекција ??

-- КоликоКолико ??

-- КојеКоје сусу ??

U Velikoj Britaniji je registrovan oboleli od Vankomicin rezistentnog Staph.aureus-a.

Neimenovani oboleli na neimenovanom lokalitetu je prvi slučaj u Engleskoj a već su registrovani slučajevi uFrancuskoj,Japanu i USA.

Hugh Pennington, profesor bakteriologije na Aberdinskom Univerzitetu kritikovao je higijensko-epidemiološke uslove rada u škotskim bolnicama iizjavio da su mere prevencije infekcija i sredstava za tonamenjenih bolje u klanicama nego ubolnicama.Boraveci u bolnicama 10% pacijenata seinficira nekim od mikroorganizama.

(Surv.of hospital-acq.bact in Brith.Hosp.juli 2002)

ZAVISNOST MEDICINSKOG PROGRESA I ZAVISNOST MEDICINSKOG PROGRESA I HOSPITALNIH INFEKCIJAHOSPITALNIH INFEKCIJA (ESCMID)(ESCMID)

1. Povećanje udela starih osoba medju stanovništvom2. Produženo preživljavanje pacijenata sa hroničnim

bolestima3. Multiplikacija dijagnostičkih akata i invazivnih

terapija4. Implantacija protetičkog materijala5. Invazivna hemioterapija6. Presadjivanje organa i imunosupresija7. Povećana upotreba i zloupotreba antibiotika

LJUDI SU U CENTRU OVOG FENOMENA

-kao glavni rezervoar i izvor mikroorganizama

-kao glavni prenosioci,posebno tokom tretmana

-kao receptori/primaoci mikroorganizama,postajući novi rezervoar infekcija

(Prevent.of hosp.-acq.inf,WHO,2002)

2

DEFINICIJA BOLNIDEFINICIJA BOLNIČČKE INFEKCIJEKE INFEKCIJE((po Uputstvu za sprepo Uputstvu za spreččavanjeavanje i i suzbijanjesuzbijanje BI)BI)

JEDNA INFEKCIJA SMATRAĆE SE BOLNIČKOM(HOSPITALNOM):ako je nastala u bolnici i postala evidentna 48 sati (tipican inkubacioni period za vecinu bakterijskih bolnickih infekcija) posle prijema pacijenta u bolnici, ili kasnije.ako se utvrdi da je povezana sa hirurškom intervencijom, a ispolji se u toku 30 dana posle hirurške intervencije u slučaju da implantant nije ugradjen, ili u toku jedne godine ako je ugradjen.ako se ispoljila posle otpusta pacijenta iz bolnice, a epidemiološki podaci pokazujuda je nastala u bolnici.ako je nastala u novorodjenčeta kao rezultat prolaza kroz porodjajni kanal majke.

INFEKCIJE I STANJA KOJA SE NE INFEKCIJE I STANJA KOJA SE NE SMATRAJU BOLNISMATRAJU BOLNIČČKOM INFEKCIJOMKOM INFEKCIJOM

-Komplikacije ranije nastale infekcije ili produženje infekcijeprisutne pri prijemu, osim ako promena uzročnika ili znakova i simptoma ne ukazuju jasno na nastanak nove infekcije.

-Kolonizacija, tj. prisustvo mikroorganizama (na koži,sluznicama, u otvorenim ranama ili u ekskretima i sekretima)koji ne prouzrokuju kliničke znake i simptome.

Osnovni uzroci nastanka hospitalnih infekcija su:

- veliki broj izvora zaraze pod jednim krovom ( bolesnici ,kliconoše, osoblje )

- povećana dispozicija bolesnika zbog primarnogoboljenja

- produžena ekspozicija bolesnika prema infekciji- loša arhitektonska rješenja u bolnici, nedostatak takozvane prostorne i personalne separacije

DoprinoseDoprinosećći faktori:i faktori:- nesprovođenje odgovarajućeg režima, naročito

zanemarivanje mera stalne dezinfekcije i sterilizacije

- neracionalna upotreba antibiotika, što je dovelo do pojave rezistentnih sojeva bakterija

- sve veća primena postojećih i stalno uvođenje novih metoda dijagnostike i terapije složenom aparaturom koja se teško može dezinfikovati ili sterilisati

- implantacija protetičkog materijala

- presađivanje organa i imunosupresija

EtiologijaEtiologija hospitalnihhospitalnih infekcijainfekcija

konvencionalni uzročnici

uslovno patogeniuzročnici

oportunistički uzročnici

Patogene bakterije

Uslovno patogene”bakterije

“Slu~ajno patogene”bakterije

Virusi

Drugi uzro~niciparazitarne etiologije

3

MehanizamMehanizam prenoprenoššenjaenja

feko-oralnikontaktnivazdu{no-kaplji~ni vazdu{no-krvno-kaplji~ni

Igle i {pricevi

Feko-oralni mehanizam –-

uloga ruku medicinskog osoblja

Stalni kateteri

IzvoriIzvori zarazezarazeoboleli ili klicono{e me|u bolni~kim personalom;

novoprimljeni bolesnici koji su klicono{e ili su primljeni sanedijagnostifikovanom infekcijom, odnosno atipi~nimoboljenjem;

bolesnici u stadijumu rekonvalescencije;

majke porodilje su ~est izvor infekcije za novoro|enu decu;

Uloga medicinskog osoblja kao izvora zarazeMedicinsko osoblje je uglavnom nosilac -

“ - uslovno patogenih” mikroorganizama

UlaznaUlazna mestamestaoperativno mesto (rez ili incizija) 38%

prostor operativnog mesta 1,5%

sluzokoà urogenitalnog trakta (infekcije mokra}nih putevanajzastupljenije sa 25%)

infekcije respiratornog i digestivnog trakta (14%)

infekcije krvi (klini~ki manifestna sepsa - 3.5%)

povre|ena koà

sluzokoà polnih organa

infekcije drugih organa ili sistema

EpidemioloEpidemiološška klasifikacija HIka klasifikacija HI

Ambulantne infekcije

Hospitalne infekcije

Infekcije tokom prof.aktivnosti

infekcije pacijenata

profesionalne infekcije masovni

preglediVakcinacija,sero i hemioprofilaksa

DIREKTNE- obične- superinfekcije- reinfekcije- autoinfekcije

PACIJENT ILI PERSONAL

( tipični oblici oboljenja ili klionoše )

INDIREKTNE - prenesene iz drugih

bolničkih ustanova- iznesene prilikom

otpusta

EPIDEMIOLOGIJA HOSPITALNIH INFEKCIJA

(Prevention of hospital-acquired infections,2nd edition,WHO,2002)

A) Infekcija operativnog rezaBilo kakav purulentni sekret,absces ili celulitis kojise širi na mestu hirurškog reza u periodu od mesec dana nakon operacije

B) Urinarne infekcijePozitivan rezultat mikrobiološke analize urina(1-2soja),sa najmanje 105 bakterija/ml, sa ili bez klinickih simptoma

4

C)Respiratorna infekcijaRespiratorni simptomi sa barem 2 od sledećih znakova

tokom perioda hospitalizacije: kašalj,purulentnisputum,novi infiltrat manifestan na radiogramu pluća akoji odgovara infektivnom procesu

D)Infekcija na mestu ulaska vaskularnog kateteraInflamacija,limfangitis ili purulentni sekret na mestu ulaska vaskularnog katetera u telo

E)SeptikemijaGroznica/povišena tel.temp.i bar jedan pozitivan rezultat mikrobiološke analize krvne kulture

CILJ NADZORA NAD BOLNICILJ NADZORA NAD BOLNIČČKIM INFEKCIJAMAKIM INFEKCIJAMA

• smanjenje ucestalosti bolničkih infekcija

• utvrdjivanje endemskih stopa bolničkih infekcija

• otkrivanje epidemija

• utvrdjivanje i eliminacija antibiorezistencije

• evaluacija efikasnosti mera za sprečavanje i suzbijanje hosp.inf.

• stimulisanje osoblja zdrav.ust. da propisno i stalno sprovodi mere prevencije i suzbijanja bolničkih infekcija

METOD RADAMETOD RADAA) Prospektivni, sveobuhvatni, prospektivna studija

B) Presek stanja-ciljani

C) Sveobuhvatni, prospektivni aktivan nadzor za ocenu posledica-tradicionalni (metod CDC)

D) Ograniceni nadzor

-aktivan epidemiološki nadzor

-pasivan na osnovu prijava kliničkih i labor.dg

-metod presek stanja -100% senzitivnosti i specifičnosti-hirurške grane-sveobuhvatni prospektivni aktivni nadzor za ocenu posledica, tradicionalni-

56% senzitivnosti; 98% specificnosti-ekonomičniji-kod ostalih

AKTIVNOSTIAKTIVNOSTIA) Nadzor:

-epidemiološki-sanitarnohigijenski

-nadzor nad radom zdravstvene ustanove

B) Sprečavanje i suzbijanje bolničkih infekcija:-opšte mere-mere po kliničkim i epidemiološkim indikacijama-mere u postupku dijagnostike, nege i lečenja

C) Sprečavanje i suzbijanje epidemija boln.infekc.i epidemija:

-obaveštavanje o epidemijama i infekcijama-aktivno epidemiološko ispitivanje-laboratorijsko ispitivanje-mere izolacije, DDD, hemioprofilakse, imunizacije i dr.

D) obezbedjenje promtnog dostavljanja laboratorijskih podataka sa predlogom mera

E) dijagnostika rezistetnih sojeva i njihova registracuja ieliminacija

F) formiranje registra boln.infekc.i epidemija

G) predlaganje programa mera

H) edukacija zdravstvenog osoblja

I) kontrola sterilnosti

K) ispitivanje dezinfekcionih sredstava-najpovoljnije iekonomično

L) izračunavanje i uporedjivanje stopa incidencije i prevalencije sa tumačenjem rezultata

OSNOV:OSNOV:Zakon o zdravstvenoj zaštiti R Srbije

Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Odluka omerama za zaštitu od širenja zar.bol.unutar zdrav.ust, drugih pravnih lica i preduzetnika koji vrše zdravstvenu delatnost

Odluka o organizaciji zdravstvene službe

Program SZO na borbi protiv zaraznih bolesti - CILJ ZA 21 VEK(Cilj 7.)

Program Evropske komisije za hospitalne infekcije (ESCMID)

Program na sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti u Srbiji do 2010.godine

5

Savremena epidemiologija, mikrobiologija, higijena iimunologija-medjunarodne organizacije (SZO, IEA, ESCMID, IIA)

Programi i organizacija odgovarajućih službi u drugim centrima u inostranstvu i zemlji -dobra iskustva

Statut, Sistematizacija radnih mesta i Plan rada zdrav.ustanove, Osnovi Ugovora o finansiranju delatnosti od strane države i Fonda zdrav.zaštite

Cost benefit analysis - Analiza troškova i dobiti -ekonomski, trzisni princip

PROGRAM ELIMINACIJE,PROGRAM ELIMINACIJE, ERADIKACIJE I ERADIKACIJE I KONTROLE ZARAZNIH BOLESTIKONTROLE ZARAZNIH BOLESTI

U R.SRBIJI OD 2001.DO 2010U R.SRBIJI OD 2001.DO 2010..GODINEGODINE

ad 12. Bolničke infekcije

Cilj:sprečavanje i suzbijanje bolničkih infekcijasmanjenje infekcija izazvanih bakterijama rezistetnim na antibiotike

NA NIVOU BOLNICE / KLINIKE / DOMA NA NIVOU BOLNICE / KLINIKE / DOMA ZDRAVLJA / ZDRAVSTVENE USTANOVEZDRAVLJA / ZDRAVSTVENE USTANOVE

Forsirati ulogu Komisije za zaštitu od BI (najmanje 3 sastanka tokom godine) -priprema program i plan rada, izveštaj se dostavlja Institutu za javno zdravlje

odrediti sestru na svakom odeljenju koja će biti zadužena za sprovodjenje mera zaštite od BI a jednog lekara na nivou ustanove koji će pratiti ovu oblast

KC odnosno bolnice i klinike formiraju ekipu za zaštitu od BI koja radi u koordinaciji sa Institutom za javno zdravlje

Sprovoditi sve mere za zaštitu od BI i mere po kliničkim i epidemiološkim indikacijama predvidjenim zakonom

NADZOR(Surveillance)JE KRUŽNI PROCES

1.Implementacija nadzora:definisanje ciljeva,sakupljanje podataka za protokol nadzora

2.Povratne informacije i distribucija:analiza podataka,intrepretacija,poredjenja,diskusija

3.Prevencija:odlike i korektivno delovanje

4.Evaluacija uticaja na hospitalne infekcije pomoćunadzora(trendova) ili drugim ispitivanjima

(WHO)

KLJUČNE TAČKE U PROCESU NADZORA STOPA HOSPITALNIH INFEKCIJA

-aktivan nadzor(studije prevalence i incidence)

-ciljani nadzor(orijentisan prema mestu,ustanovi/odeljenju,prioritetu)

-adekvatni uvežbani istraživači

-standardizovana metodologija

-stope prilagodjene za faktor rizika u cilju uporedjivanja

(WHO)

“USMERENI NADZOR”(najnoviji trendovi)

-nadzor orijentisan na lokalizaciju

-nadzor orijentisan na odeljenje

-nadzor orijentisan na odredjene prioritete

6

OSNOVNI POSTUPCI PRI OSNOVNI POSTUPCI PRI DIJAGNOSTIKOVANJU BOLNIDIJAGNOSTIKOVANJU BOLNIČČKIH KIH

INFEKCIJA (INFEKCIJA (popo HaleyHaley--u)u)

SUMNJA KLINIČKA ORDINIRAJUĆI POTVRDA LEKAR

MIKROBIOLOŠKA UZORAKPOTVRDA

ORDINIRAJUĆI EPIDEMIOLOŠKA LEKAR POTVRDA

Otkrivanje bolničkih infekcija:- pregledom dnevnih nalaza o izolaciji uzročnika u

mikrobiološkoj laboratoriji- pregledom med. dokumentacije pacijenata- pregledom pacijenta- razgovorom sa osobljem zdr. ustanove

Registrovanje – vrši na obrascu za epid.nadzor nad HI.Obrazac sadrži:

- opšte podatke - podatke o infekciji- faktore koji mogu da utiču - podatke o uzročniku

na nastanak infekcije - podatke o ishodu infekcije

Diferencijalni riDiferencijalni rizik hospitalnih infekcija po pacijentu i zik hospitalnih infekcija po pacijentu i intervencijamaintervencijama

* Biološke tečnosti obuhvataju krv, urin, feces, cerebrospinalnu tečnost (CSF), tečnosti iz telesnih šupljina

HirurgijaIliVisoko-rizične invazivne procedure (npr.centralni venski kateter, endotrahealna intubacija)

Izraženo imunokompromitovani pacijenti (<500 leukocita/ml); multiple traume, jake opekotine, transplantati organa )

3. Visok

Izlaganje biološkim tečnostima ili Invazivna nehirurška procedura (npr. Periferni venski kateter, uvođenje urinarnog katetera)

Inficirani pacijenti ili pacijenti sa nekim faktorima rizika (starost, neoplazma)

2. Srednji

NeinvazivnaNema izlaganja biološkim tečnostima*

Nije imunokompromitovan; nema značajnije konkomitantne/uzročne bolesti

1. Minimalan

ProceduraPacijentRizik infekcije

EPIDEMIOLOŠKI NADZOR NAD BOLNIČKIM INFEKCIJAMA (Rbtio)

Zdravstvena ustanova______________________________________Godina________________ mesec_____________

1.Broj kreveta(bez intezivne nege)____________2.Broj kreveta intezivne nege________________3.Ukupan broj kreveta__________________

4.Broj hospitalizovanih pacijenata(bez intez.nege)________________5.Broj hospitalizovanih pacijenata intez.nege____________________6.Ukupan broj hospitalizovanih pacijenata______________________

7.Dužina hospitalizacije pacijenata u danima(bez intez.nege-zbirno!)_________8.Dužina hospitalizacije pacijenata intez.nege u danima(zbirno!)_____________9.Ukupna dužina hospitalizacije pacijenata u danima(zbirno!)_______________

10.Broj pacijenata(bez intez.nege) sa bolničkim infekcijama________11.Broj pacijenata intez.nege sa bolničkim infekcijama____________12.Ukupan broj pacijenata sa bolničkim infekcijama______________ 13.Broj bolničkih infekcija(bez intez.nege)_______________________14.Broj bolničkih infekcija u intez.negi__________________________15.Ukupan broj bolničkih infekcija______________

Lokalizacija bolničkih infekcija

Broj bolničkih infekcija

ukupno bez int.nege int.nega

% odukupno

Infekcije operativnog mesta Infekcije mokraćnog sistemaInfekcije krviPneumonijeInfekcije koštano-zglobnog sistemaInfekcije kardiovaskularnog sistemaInfekcije centralnog nervnog sistemaInfekcije oka, uha i nosa.Infekcije sistema za varenjeInfekcije sistema za disanjeInfekcije polnog sistemaInfekcije kože i mekih tkivaSistemske infekcije

Ukupno

*IZVEŠTAJ PREDATI ZADNJEG RADNOG DANA U MESECUobrada: IZZZ NIŠ Epidemiologija Odgovorno lice zdravstvene ustanoveOdsek za hospitalne infekcijei kliničku epidemiologiju (soba 44) _________________________________

Prikupljanje podatakaPrikupljanje podataka

Bolnica

NacionalniCentar

1 mesec3 meseca

Odeljenja

Sestra/tehničarZa BI

dnevno

Epidemiolog

7

NACIONALNI NIVO

RSK za nadzor nad BI Institut za RSK za nadzor nad BI Institut za javnojavno zdravljzdravlje e SrbijeSrbije

OKRUŽNI NIVO

Zavodi/instituti za javno zdravlje(23)

Sektor za BI

LOKALNI NIVO

Sestra zadužena za BIOdeljenje za BI-epidemiolog (?)

MINISTARSTVO ZDRAVLJA

WHO Global Strategy for Containment of Antimicrobial

Resistance

Aims to provide a framework of interventions to:

slow the emergence and reduce the spread of antimicrobial resistance

Global Strategy - Six Key Points

• Disease prevention & infection control• Access to antimicrobials • Appropriate antimicrobial use• Legislation & regulation• Surveillance• Focused research

Enterococcus vankomicin RPrikaz izolovanih enterokoka prema poreklu izolata i vrsti materijala

Vrsta materijala

Ukupno

u 2005.

UrinBris raneBris uretreAspiratVaginalni/cervikalni brisOstalo

Ukupno

35338133179168

128

999

Postupak ispitivanja osetljivosti bakterija na antibakterijske lekove i izrada antibiograma vrše se prema preporukama Američkog nacionalnog komiteta za kliničke

laboratorijske standarde (NCCLS Disc Diffusion, M100 – S13 /M2), January 2003.Zatim, preporuke Evropskog komiteta za testiranje antimikrobne osetljivosti

(EUCAST) i Evropskog udruženja kliničke mikrobiologije i infektivnih bolest(ESCMID).

8

Osetljivost ambulantnih izolata St.aureus prema testiranim antibOsetljivost ambulantnih izolata St.aureus prema testiranim antibioticimaioticimaprimarna zdravstvena zaprimarna zdravstvena zašštitatita NiNišš

Osetljivost kliničkih izolata St.aureus prema testiranim antibioticima- KC Niš

18,543381,461454,081195,92259Trimethoprim sulfa.

43,267756,7410120,745679,26214Linkomicin

36,526563,4811310,742989,26241Eritromicin

%Broj%Broj%Broj%Broj

RezistentniOsetljiviRezistentniOsetljivi

Meticillin rezistentni izolati N=178MRSA

Meticillin osetljivi izolati N = 270Testirani antibiotici

18,543381,461453,33496,66116Trimethoprim sulfat.

55,629944,387927,53372,587Linkomicin

50,08950,08916,662083,33100Eritromicin



Meticillin rezistentni izolati N = 178MRSA

Meticillin osetljivi izolati N = 120Testirani

Antibiotici

Osetljivost ambulantnih izolata KNS prema testiranim antibioticiOsetljivost ambulantnih izolata KNS prema testiranim antibioticima primarna ma primarna zdravstvena zazdravstvena zašštitatita

38,604461,407014,941385,0674Trimethoprim sulfa.

72,818327,193145,984054,0247Linkomicin

53,516146,495328,732571,2762Eritromicin



Meticillin rezistentni izolati N=50Meticillin osetljivi izolati N = 85Testirani

antibiotici

Osetljivost kliniOsetljivost kliniččkih izolata KNS prema testiranim antibioticima KCNkih izolata KNS prema testiranim antibioticima KCN

18,543381,461454,081195,92259Trimethoprim sulfat.

43,267756,7410120,745679,26214Linkomicin

36,526563,4811310,742989,26241Eritromicin



Meticillin rezistentni izolati N=50Meticillin osetljivi izolati N = 85Testirani

antibiotici

Osetljivost vanbolničkih izolata iz piokultura

Antibiotici Br. osetljivih Br. rezistentnih

Eritromicin 93 83

Klindamicin 109 67

Ofloksacin 127 49

Fusidinska kiselina 164 12

Vankomicin 176 0

Osetljivost bolničkih izolata iz piokulturaAntibiotici Br. osetljivih Br. rezistentnih

Eritromicin 42 104

Klindamicin 57 89

Ofloksacin 70 76

Fusidinska kiselina 142 4

Vankomicin 146 0

Broj pacijenata sa bolničkom infekcijom

(u posmatranom periodu) Odeljenje/Jedinica

Incidencija* =

Ukupan broj pacijenata (u istom periodu)

x 100/1000

Intezivne nege 8,76

GAK 9,89

Neonatologija 4,32

Hirurška kl. 2,09

Neurohirurgija 3,34

Ortopedija sa traum. 10,03

Urologija 7,79

Decija hirurgija 1,02

Decija inter..klinika 11,68

Nefrologija 17,98

ORL 2,79

Oftalmologija 1,88

PROSECNO: 4,1*- Incidencija se izračunava za period od mesec dana.

9

Broj pacijenata sa bolničkom infekcijom Odeljenje/Jedinica

Prevalencija =

Broj popisanih pacijenata x100

1 INTEZIVNA NEGA 8,97

2. GAK 8,92

3 NEONATOLOGIJA 5,81

4. HIRURŠKA KLINIKA 3,49

5 NEUROHIRURGIJA 4,69

6 ORTOPEDIJA I TRAUMA. 10,51

7 UROLOGIJA 9,89 8 INSTITUT ZA

NEFROLOGIJU I HEMODIJALIZU

22,92

9 ORL 1,92

10 OFTALMOLOGIJA 1,18

11 DECIJA INTER.KLIN. 17,91

12 DECIJA HIRURGIJA 3,79

PROSECNO KC NIS : 5,01

Najčešći uzročnici BI u KC Niš u periodu 2006.godine

NajNajččeeššćći uzroi uzroččnici BI u nici BI u KC NiKC Nišš u periodu u periodu 20062006.god.godineine

Staph.aureus21,54%

Pseudomonas aer.4,42%

Koag.neg.staph.12,2%

Enterobacter3,66%

Staph.epid.14,38%

Enteroc.fec9,94%

Klebsiella spp 3,1%

E.Coli17,52%

Ostalo

13,01%

Procentualna zastupljenost uzročnika infekcija operativnog mesta - KCN

Staph.aureus21,9%

Pseudomonas spp13,2%

Acinetobacter spp9,6%

Enterococcus spp

8,8%

Staph. spp10,5%

Proteus mirabilis11,4%

ostalo24,6%

Procentualna zastupljenost uzročnikasepsi predhodni podaci KCN

Staph.aureus21,6%

Staph.spp19,3%

Enterococcus spp

15,9%

Acinetobacter spp5,7% X.maltophilia

5,7% Serattia spp20,5%

ostalo11,4%

Etiologija kontaminacije kateteraEtiologija kontaminacije katetera--KC NiKC Nišš((predhodni podaci za predhodni podaci za 2006.)2006.)

57.14

37

21.43

3

21.43

8

0

10

20

30

40

50

60

%

Gram(+)CNS Gram(-)Kl.pneumoniae

Candida spp

УМБАЛ –Плевен

NNIS2001г

%

10

RUKERUKERUKE

Često se PERU...

...ali retko DEZINFIKUJU.

ČČestoesto se se PERUPERU......

......aliali retkoretko DEZINFIKUJUDEZINFIKUJU..

Dezinfekcija ruku – zašto?Dezinfekcija ruku Dezinfekcija ruku –– zazaššto?to?

Vreme [Sekundi]Vreme [Sekundi]

9090

100100

99 99

Redukcija [%]Redukcija [%]

3030

99,9 99,9

8080

DezinfekcijaDezinfekcijaDezinfekcija

PranjePranjePranje

1515 4545

Dezinfekcija ruku – zašto?Dezinfekcija ruku Dezinfekcija ruku –– zazaššto?to?Kultura ruku...Kultura ruku...Kultura ruku...

...pre...pre...pre iii posle...posle...posle... dezinfekcije.dezinfekcije.dezinfekcije.

Cilj higijenske dezinfekcije: da smanji ili

u potpunosti ukloni tranzitnu floru

Cilj hirurške dezinfekcije:da u potpunosti otkloni

tranzitnu floru i reducirarezidentnu

Dezinfekcija ruku – kada?Dezinfekcija ruku Dezinfekcija ruku –– kada?kada?

Memorandum pre ulaska u čiste prostorije

pre svih invazivnih metodapre pripreme infuzija i pripreme terapijepre i posle svakog kontakta sa ranompre i posle svake punkcije pre nege pacijenta sa oslabljenim imunitetom

11

Dezinfekcija ruku – kada?Dezinfekcija ruku Dezinfekcija ruku –– kada?kada?

Memorandum nakon kontakta sa potencijalno infektivnim materijalom ili inficiranim delovima telanakon kontakta sa potencijalno kontaminiranom opremom nakon kontakta sa rizičnim pacijentom nakon skidanja prljavih rukavica itd...

Higijenska dezinfekcija...Higijenska dezinfekcija...Higijenska dezinfekcija...

...30 sekundi!...30 sekundi!...30 sekundi!

Hirurška dezinfekcija...HirurHiruršška dezinfekcija...ka dezinfekcija...

...3 minuta!...3 minuta!...3 minuta!Tehnika utrljavanjaTehnika utrljavanjaTehnika utrljavanja

Tehnika utrljavanjaTehnika utrljavanjaTehnika utrljavanja

12

Staph. aureus uzroStaph. aureus uzroččnik HI u KC nik HI u KC ??????

75,2% SA uzročnika BI je Meticilin rezistentno

69,6% KNS uzročnika BI je rezistentno na

Meticilin

sepse 88% MRSA i 71% KNS

SSI 82,4% MRSA i 89,1% KNS

UTI 100%MRSA i 100% KNS

StaphylococcusStaphylococcus

Koagulaza test:

- (negativan) S. spp. (S. epidermidis, S. hominis, S.haemolyticus, S.saprofiticus, S.capitis)

+ (pozitivan)S. aureus, S.intermedius

Rezervoar infekcijeRezervoar infekcije

Bolesnik (koža, sluznice, udaljena žarišta)

Osoblje u sali i na odeljenju (koža, sluznice)

Okolina u sali i na odeljenju (površine,

predmeti i vazduh)

Bolesnik (koža, sluznice, udaljena žarišta)

Osoblje u sali i na odeljenju (koža, sluznice)

Okolina u sali i na odeljenju (površine,

predmeti i vazduh)

Gde se nalazi stafilokok?Gde se nalazi stafilokokGde se nalazi stafilokok??

Nos je rezervoar za Staph. aureus:

20% stalnih nosilaca

60% povremenih nosilaca

20% nikada

Nos je rezervoar za Staph. aureus:

20% stalnih nosilaca

60% povremenih nosilaca

20% nikada

PrenoPrenoššenje Senje Staphtaph..aureusaaureusa

Direktni kontakt (ruke zdravstvenog osoblja), >

90%

Indirektni kontakt (predmeti zajedničke upotrebe),

5%

Vazduhom (udaljenost < 1m), 1%

S.aureusS.aureusS.aureus

PenicilinPenicilinPenicilin-rezistentni S.aureus

PenicilinPenicilin--rezistentni rezistentni S.aureusS.aureus

Meticilin

Meticilin rezistentni S.aureus (MRSA)

Meticilin rezistentni Meticilin rezistentni S.aureus S.aureus ((MRSA)

1950-e1950-e 1960-e1960-e

Vankomicin

1990-e1990-e

Vankomicin –rezistentniEnterokok

(VRE)

Vankomicin Vankomicin ––rezistentnirezistentniEnterokokEnterokok

(VRE)(VRE)

19971997

Vankomicin(glikopeptid)-

intermedijernoosetlljiv

S.aureus (VISA)

VankomicinVankomicin(glikopeptid)(glikopeptid)--

intermedijernointermedijernoosetlljivosetlljiv

S.aureusS.aureus (VISA)(VISA)

200?200?

EvolucijaEvolucija rezistencijerezistencije S. S. aureusaaureusa

13

MRSA MRSA nana hirurhiruršškim odeljenjimakim odeljenjima

Osoblje može biti kolonizirano (nos, ždrelo, perineum, probavni trakt) ako je MRSA endemičan na odeljenjuProcenat koloniziranog osoblja retko prelazi 5%Kliconoše obično ne zaražavaju bolesnike putem vazduha, nego tako što kontaminiraju svoje ruke prilikom doticanja nosa, ili sekretom iz nosa u slučaju “prehlade"

Osoblje može biti kolonizirano (nos, ždrelo, perineum, probavni trakt) ako je MRSA endemičan na odeljenjuProcenat koloniziranog osoblja retko prelazi 5%Kliconoše obično ne zaražavaju bolesnike putem vazduha, nego tako što kontaminiraju svoje ruke prilikom doticanja nosa, ili sekretom iz nosa u slučaju “prehlade"

I Protokol skrininga pacijenata i I Protokol skrininga pacijenata i zdravstvenog osobljazdravstvenog osoblja

Pacijenti: - 24 sata nakon prijemaBris obe nozdrveBris povrede na koži, drenirane rane i operativnog mestaU toku hospitalizacije ponoviti bris:

- na svakih 48 sati - prilikom premeštanja sa odeljenja IN- pri pojavi infekcije

I Protokol skrininga pacijenata i I Protokol skrininga pacijenata i zdravstvenog osobljazdravstvenog osoblja

Zdravstveno osoblje:Bris obe nozdrve- na početku ispitivanja- pri pojavi više slučajeva MRSA infekcije - osoblju koje radi bez maskeOtisci prstiju- svom osoblju koje bez rukavica (promenjenih) radi oko pacijenata

II Mere izolacije i predostroII Mere izolacije i predostrožžnostinosti

Pacijenti: MRSA - infekcija, MRSA - kolonizacija

Mesto izolacije: jednokrevetna soba na odeljenju,

ili izolaciona jedinica u bolnici

Ograničeno kretanje, nošenje hirurških maski

Trajanje izolacije: dok god se MRSA izoluje iz

lezije

Pacijenti: MRSA - infekcija, MRSA - kolonizacija

Mesto izolacije: jednokrevetna soba na odeljenju,

ili izolaciona jedinica u bolnici

Ograničeno kretanje, nošenje hirurških maski

Trajanje izolacije: dok god se MRSA izoluje iz

lezije


Zdravstveno osoblje:

– rukavice, zaštitna odeća, maske

– dezinfekcija ruku (alkoholni preparati)

nakon nege MRSA pacijenta

nakon skidanja rukavica

neposredno pre izlaska iz sobe/prostora za izolaciju

Zdravstveno osoblje:

– rukavice, zaštitna odeća, maske

– dezinfekcija ruku (alkoholni preparati)

nakon nege MRSA pacijenta

nakon skidanja rukavica

neposredno pre izlaska iz sobe/prostora za izolaciju


Posetioci MRSA pacijenata– rukavice, maska, zaštitna odeća

– pranje rukunakon skidanja rukavica

pre izlaska iz sobe/prostora za izolaciju

Posetioci MRSA pacijenata– rukavice, maska, zaštitna odeća

– pranje rukunakon skidanja rukavica

pre izlaska iz sobe/prostora za izolaciju

14

III Dekolonizacija pacijenataIII Dekolonizacija pacijenata

Tretiranje nosnih kliconoša:

– mupirocin 2% 3x dnevno, 5 dana, ili

hlorheksidin mast intranazalno, 5 dana

Tretiranje nosnih kliconoša:

– mupirocin 2% 3x dnevno, 5 dana, ili

hlorheksidin mast intranazalno, 5 dana

IOM u IOM u odnosuodnosu nana klasuklasu kontaminacijekontaminacijeoperativnogoperativnog mestamesta

Ne DaCista operativna mesta 160 25 185Cisto-kontaminirana operativna mesta 38 5 43Kontaminirana operativna mesta 10 19 29Prljava i inficirana operativna mesta 6 14 20

UKUPNO 214 63 277

KLASA KONTAMINACIJE UKUPNOI O M

χ²=67,6 DF=3 p<0,001χ²=67,6 DF=3 p<0,001 *Incidencija IOM**IncidencijaIncidencija IOMIOMčiste rane: 13,5% (25/185)ččisteiste ranerane: 13,5% (25/185): 13,5% (25/185)čisto-kontaminirane rane: 11,6% (5/43)ččistoisto--kontaminiranekontaminirane ranerane: 11,6% (5/43: 11,6% (5/43))kontaminirane rane: 65,5% (19/29)kontaminiranekontaminirane ranerane: 65,5% (19: 65,5% (19/29)/29)prljave i inficirane rane: 70,0% (14/20)prljaveprljave i i inficiraneinficirane ranerane: 70,0% (14/20): 70,0% (14/20)

PREVENCIJA HOSPITALNIH INFEKCIJA- ograničavanje prenošenja hosp.inf.medju pacijentima(pranje ruku, korišćenje rukavica, asepsa, izolacija,-sterilizacija,dezinfekcija,adekvatno pranje veša)- kontrola rizika za infekcije prisutnih u životnoj sredini- zaštita pacijenata adekvatnom upotrebom antimikrobnih preparata, ishranom i vakcinacijom- ograničavanje rizika endogenih infekcija minimiziranjem invazivnih procedura i promovisanjemoptimalne upotrebe antimikrobnih supstanci

- nadzor infekcija,indentifikujući i kontrolišući epidemiju- prevencija inficiranja osoblja- poboljšanje prakse zbrinjavanja pacijenata,uz stalnu

edukaciju osoblja

MERE NEPOSREDNE KONTROLE U SANIRANJU HOSPITALNIH EPIDEMIJA

a) Transmisija sa osobe na osobu(izolacija pacijenata i mere prema agensu-uzročniku)

b) Transmisija rukama(poboljšano pranje ruku;kohorte)

c) Agensi koji se prenose vazduhom(izolacija pacijenata sa odgovarajućom ventilacijom)

d) Agens prisutan u vodi ili koji se prenosi vodom(provera vodov. instal. i svih kontejnera sa vodom)

e) agens koji se prenosi sa hranom(eliminacija rizične hrane)

SPRESPREČČAVANJE I SUZBIJANJEAVANJE I SUZBIJANJE

- Obaveza prijavljivanja bolničkih infekcija i epidemija- ordinirajući lekar ili epidemiolog

- Sistematizacija:1. stručno – organizacione2. sanitarno – higijenske3. neposredne mere za zaštitu od nastanka i

širenja hospitalnih infekcija

15

SPREČAVANJE I SUZBIJANJE

Stručno – organizacione mere:- donošenje pravilnika o uslovima i merama za

sprečavanje, rano otkrivanje i suzbijanje hospitalnih infekcija

- formiranje komisije za praćenje sprovođenja mera za sprečavanje, rano otkrivanje i suzbijanje HI

- permanentna edukacija kadrova za sprovođenje propisanih mera

- obezbeđenje organizacionih, materijalnih i sanitarno – tehničkih uslova za izvršenje mera sprečavanja i suzbijanja HI

SPRESPREČČAVANJE I SUZBIJANJEAVANJE I SUZBIJANJE

- prostorna separacija, što podrazumeva odvajanje pojedinih bolesnika po kategorijama,odnosno karakteru i prirodi oboljenja

- personalna separacija, koja znači razdvajanje medicinskog personala za lečenje i negu različitih kategorija obolelih

Sanitarno – higijenske mere:

SPRESPREČČAVANJE I SUZBIJANJEAVANJE I SUZBIJANJENeposredne mere za zaštitu od nastanka širenja HI:

- Pregled i sanitarna obrada lica prilikom prijema u bolnicu- Sprovođenje i kontrola propisanog režima rada i ponašanja

zaposlenih i posetilaca u zdravstvenoj ustanovi- Mikrobiološka kontrola zaposlenih lica, obolelih lica i

sredine u zdravstenoj ustanovi - Aseptični postupak sa priborom i instrumentima za vršenje

medicinskih intervencija- Prikupljanje i uklanjanje svih vrsta otpadnih materija- Provetravanje, čišćenje, pranje i dezinfekcija prostorija- Kontrola zdravstvene ispravnosti životnih namirnica- Rano otkrivanje, izolacija i liečenje lica obolelih od HI

Mere asepse koje odgovaraju razliMere asepse koje odgovaraju različčitim nivoima rizika za infekcijuitim nivoima rizika za infekciju

Dezinfekcija na nivou sterilnosti ili na visokom nivou

Hirurška odeća: uniforma, maska, kapa, sterilne rukavice

Hirurško pranje ruku ili hirurška dezinfekcija trljanjem

Specifični produkti

Hirurška asepsa3 Visok

Dezinfekcija na nivou sterilnosti ili na visokom nivou

Zaštita od krvi i bioloških tečnosti, po potrebi

Higijensko pranje ruku ili dezinfekcija trljanjem

Standardni antiseptici

Asepsa2 Srednji

Čisti ili dezinfikovani na srednjem ili nižem nivou

Uobičajena odeća

Jednostavno pranje ruku ili dezinfekcija trljanjem

-Čistoća1 Minimalan

InstrumentiOdećaRukeAntisepticiAsepsaRizik infekcije

PROCENAT HOSPITALNIH INFEKCIJA KOJE PROCENAT HOSPITALNIH INFEKCIJA KOJE SE MOGU PREVENIRATI KOMPLETNIM I SE MOGU PREVENIRATI KOMPLETNIM I EFIKASNIM PROGRAMOMEFIKASNIM PROGRAMOM (CDC(CDC--USA)USA)

Tipovi infekcija Komponente najefikasnijeg Procenatprograma preventibilnosti

__________________________________________________________inf.hirurške rane organ.program, nadzor 20%

+ epidemiolog 35%

inf.urin.trakta -,,- 38%

primarne inf. organ.program,nadzor 13%vezane za krv. +epidemiolog 35%

Tipovi infekcija Komponente najefikasnijeg Procenat

programa preventibilnosti

___________________________________________________________

Donji respiratorni organiz.program,nadzor 13%

putevi +epidemiolog 27%

Svi tipovi organizovan program 32%

nadzor + epidemiolog

16

PREDLOG MERAPREDLOG MERA-- nacionalni nivo nacionalni nivo --

http://helics.univ-lyon1.fr

Nacionalna studija incidencije infekcija operativnog mesta

HELICS projekat

17

18

Documents

13. Predavanje Tiodorovic