Embed Size (px)
Citation preview
VIŠESPRATNE ZGRADE
VEZE I NASTAVCI
Raspored
nastavakaKod
čelične
skeletne
konstrukcije
pri
montaži
je
potrebno
međusobno
povezati
u radionici
izrađene
elemente. Pri
tome se na
mestima
glavnih
nosećih
elemenata
sustiču vertikalni
stubovi
i horizontlani
nosači međuspratne
konstrukcije
ili
krov koji
leže
u dvema
međusobno
upravnim
osovinama.
Veza nosača i stubova
Da
bi veza
bila
sigurna
i ekonomična
mora biti
izvedena
tako
da:
se uređajima za dizanje bez problema možedovesti u položaj za montažu;u toku montaže može da primi neku silu;se može podešavati;nisu potrebna posebna pomoćna sredstva zamontažu (skele i sl.).
Podela
konstrukcije
na
montažne
elemente
treba
da osigura
njihov
maksimalni
stepen
radioničke
izrade,
uzimajući
u obzir
nosivost
i gabaritne
dimenzije raspoloživih
transportnih
sredstava, a stim
u
vezi
i
ekonomičnost
prevoza.
Podela
konstrukcije
na
montažne
elemente
Radi
ubrzanja
i povešanja
kvaliteta
radova
na
montaži formiraju
se veći
montažni
sklopovi
težine
do 20 t, koji
osiguravaju
visoku
tačnost
montažnog
skopa, a samimtim veliko
skraćenje
toka
montaže. Montažni
sklopovi
mogu
biti
ravanski
i prostorni.
Prostorni
montažni
sklopovi
Montažni
nastavci
stubovaPri
montaži, stubovi
se dopremaju
na
gradilište
u
najvećim
mogućim
dužinama, čak
i preko
20 m. Montažne
dužine
stubova
izrađenih
od
valjanih
profila
su
najčešće
ograničene
na
15 m, iz
razloga
tehnologije proizvodnje. Veoma
teški
stubovi
dolaze
na
gradilište
u
još
manjim
dužinama
iz
razloga
nosivosti
montažnih kranova. Iz
različitih
razloga, npr. zbog
promene
preseka
stuba, potrebno
je izvesti
nastavak
stuba
u radionici,
to su
radionički
nastavi
za
razliku
od
montažnih.
Izbor
konstrukcije
nastavka
zavisi
od
uzajamnog
odnosa između
najvećeg
ekscentriciteta
e = M/N, dobijenog
za
kombinaciju
Mmax
, Nodg
i Nmin
, Modg
i "poluprečnika" jezgra
preseka
r.
Kod
zglobnih, a nekada
i kod
okvirnih
sistema, pri delovanju
računskih
opterešenja, ekscentriciteti
su
relativno
mali
(e < r) tj. u poprečnom
preseku
se ne javljaju
naponi
zatezanja
pa se nastavak
izvodi
po
pravilima
za
centrično
pritisnut
stub.
Montažni
nastavak
aksijalnih
stubova
Montažni
nastavci
izvedeni podvezicama
sa
običnim
ili
visokovrednim
vijcima
pogodni su
za
otvorene
poprečne
preseke
stubova. Kod
rešenja nastavka
stubova
različitih
poprečnih
preseka
obavezno
se moraju
upotrebiti
podmetači.
Montažni
nastavak
stuba
sa
podvezicama
u vijčanoj
izradi
Radionički
nastavci
stubova
skoro
uvek
izvode
zavarivanjem, a često
se zavareni
spojevi
primenjuju
i kod
montažnih
nastavka
stubova
pogotovu
kada
vijčani
montažni
nastavak nije
prihvatljiv
zbog
velikog
broja
vijaka
ili
lokalnog
zadebljanja
na
mestu
veze.
Montažni
nastavci stubova
u zavarenoj
izradi.
Kod
primene
montažnih
nastavaka
stubova
u zavarenoj
izradi sa
čeonim
pločama
krajevi
stuba
se moraju
dodatno
obraditi.
Pri
direktonom
zavarivanju
stubova
sandučastog
preseka
na montaži, da
bi se sprečilo
punjenje
stuba
vodom
ili
prljavštinom
na
svom
kraju
se hermetički
zatvara
poklopcem od
tankog
lima.
Obrada
krajeva
montažnih komada
sandučastih
stubova
Čeona
ploča
se može
dimenzionisati
prema
slici,
gde
je P pripadajuća
sila
u nožici
gornjeg
stuba, a e ekscentričnost
(odstojanje
težišnih
linija
nožica). Tada momenat savijanja
u čeonoj ploči
iznosi
M = P·e, a kasnijim
sračunavanjem
sadejstvujuće širine bm
i otpornog
momenta
bm
·t /6 može
se proveriti
napon
u njoj.
Statička
šema
za
proračun čeone
ploče
Ako
je razlika
izmedju
gornjeg
i donjeg
montažnog komada
velika
neophodno
je u produžetku
nožica
gornjeg
stuba
izvršiti
ukrućenje
rebra
donjeg
stuba.
Ukrućenja
u produžetku
nožica
stuba
Pri
različitim
dimenzijama
gornjeg
i donjeg
dela stuba
moguće
je uraditi
i kontinualan
prelaz‚kako je
to pokazano na slici.
Kontinualni
prelaz
sa
stuba
većeg
na
stub manjeg
preseka
Jedan
od
najviše
primenjivanih
nastavaka
stubova
u zgradarstvu
je pomoću
čeonih
ploča. Čeone
ploče
moraju
punom
površinom
medjusobno
nalegati. Stubovi
u nastavku
moraju
imati
idealno
ravne
čeone
ploče
potpuno
upravne
u odnosu
na
osu stuba, tako
da
se kod
većih
profila
i opterećenja
čeone
površine
moraju
posebno
tačno
obraditi. Ako velike
čeone
ploče
u ravni
naleganja
nisu
idealno
ravne, ili
su
se iskrivile
pri
zavarivanju
tada
naležna površina
mora
još
jednom
da
se obradi. Pri
preciznom
postavljanju
može
se na
mestu
nastavka jedan
deo
sile
preuzeti
direktnim
kontaktom, a ostali
deo
treba
prihvatiti
vijcima.
Montažni
nastavci
stubova
čeonim
pločama
Oslanjanje
stubovaPresečne
sile
koncentrisane
u osnovi
čeličnog
stuba
moraju
biti
prenesene
kroz
čeličnu
oslonačku
ploču
na
betonske
fundamente
tako
da
dopušteni napon
pritiska
u betonu
ne bude
prekoračen.
Pri
montaži
stope
stuba
ostavlja
se dimenzionalna
razlika
izmedju
donje površine
oslonačke
ploče
i gornje
površine
fundamenta
od
30 do 50 mm. U
toku
montaže
privremeno
oslanjanje
se postiže
čeličnim
podmetačima
i klinovima, kojima
se konstrukcija
dovodi
u projektovani
položaj. Kada
je
podešavanje
završeno, prostor
ispod
ploče
se zaliva
ili
zaptiva injektirajućom
masom. Pošto
injektirajuća masa očvrsne, čelični
podmetači i
klinovi
se uklanjaju.Oslonačka
ploča
može
biti
izvedena
kao
tanka
sa
ukrućenjima
ili
debela.
Horizontlane
sile
u osnovi
stubova
mogu
u mnogim
slučajevima
biti prenesene
putem
trenja. Medjutim, velike
horizontalne
sile
zahtevaju
specijalnu
konstrukciju, naročito
ako
je vertikalno
opterećenje
u stubu relativno
malo
pa se može
javiti
odizanje
usled
dejstva
vetra. U takvom
slučaju
sa
donje
strane
oslonačke
ploče
mora
biti
zavaren
neki
element (pljošti
čelik, komad
nekog
valjanog
profila) koji
će
preneti
horizontlane
sile
na
fundament.
Oslonačka
ploča
stubova
Zglobna
veza
stuba
za fundament
Na slici
prikazane
su
tri mogućnosti
ostvarenja
zglobne
veze
stuba za
fundament:
linijsko ležište za stub sandučastog poprečnog preseka,tačkasto pokretno ležište za stub sandučastog preseka,zglobno ležište (dozvoljava rotaciju bar oko jedne ose poprečnogpreseka) kada se oslonački deo stuba sužava koncentrišućipresečne sile direktno u zglob.
Zglobno
oslanjanje
Uklještena
veza
stuba
za fundament
Kod
uklještenih
stubova
pored aksijalnog opterećenja
u stopi
stuba
se javljaju
i momenti
savijanja. Ako
se usled
momenata
savijanja
na
ivici ležišne
ploče
javljaju
sile
zatezanja, one se moraju
prihvatiti
odgovarajućim
vezama. U tu
svrhu
se koriste
anker
vijci
ubetonirani
u temelj
ili
postavljeni
u anker-kutije
prethodno
ubetonirane
u temelj. Ukoliko
su
anker
vijci
unapred
ubetonirani, moraju
se pažljivo
postaviti
u projektovani
položaj
i držati
u njemu
putem
šablona
u toku
betoniranja.
Uklještena
veza
stuba
sa
temeljom
Za praktičan
proračun
sile ankerisanja koristi
se
uprošćen
i za
praksu
zadovoljavajući
postupak. Napon
pritiska
u betonu
ispod
ležišne
ploče pri
uklještenoj
nožici
stuba
je
trouglastog
oblika
pa se aksijalna
sila
N i momenat
uklještenja
M zamenjuju
sa
P·e
pri
čemu
je
odstojanje
e zamenjujuće
sile
P od
ose
stuba dobijeno iz izraza e = M/N.Ako se sada
trougaoni
dijagram
pritiska
pojednostavljeno
uzme
kao
ravnomerno
rasproredjeni
pritisak
na
dužini
c = h/4 dobija
se:sila
pritiska
zatezanja
Pri
širini
ležišne
ploče
d dobija
se površina
pritiska
A =c·d, a napon
pritiska
na
beton
ispod
ležišne
ploče
iznosiσb
= D/A.
abaPD +
⋅=
abPZ ⋅=
Statička
šema
za
proračun
sile zatezanja
i pritiska
Kod
malih
horizontalnih
sila
često
je
dovoljna
sila
trenja
od pritiska
stuba
za
rpijem
horizontalne
sile
smicanja. Medjutim,
kod
relativno
malih
sila
pritiska
stubova, a značajnih horizontalnih
sila
potrebno
je
sa
donje
strane
ležišne
ploče
predvideti
smičuće
elemente.
Smičući element
Veze
stubova
sa
podvlakama
i podnim
nosačima
Ovim
vezama
se prenose
vertikalna
opterećenja
sa
podnih
nosača
i podvlaka
na
stubove. U zavistnosti
od
presečnih
sila
koje
treba
da
se vezom
prenesu
razlikuju
se sledeći
tipovi
veza:a)
Zglovna
veza
kojom
se prenose
samo
transverzalne
sile. Transverzalna
sila
iz
rigle
pretvara
se u aksijalnu
silu
u stubu. Ovakva
veza, izvedena
čak
i sa
više
vijaka
tretira
se kao
zglovna
jer
vijci
poseduju
značajni
stepen
fleksibilnosti
(dopuštaju
rotaciju
rigle).
b)
Kontinualna
veza
pri
kojoj
se momenat
savijanja
iz
rigle
ne
prenosi
na
stubove
već
samo
transverzalne
sile. Da
bi ovo
bilo
ispunjeno
vezu
treba
tako
konstruktivno
rešiti
da
se obezbedi
kontinuitet
rigle, dok
se stub zglobno
vezuje
za
gornju
i donju
nožicu
rigle;
c)
Ukoliko
je
krutost
stubova
zanemarljiva
u odnosu
na
krutost
rigli, tada
se veza
može
pouzdano
statički
tretirati
kao
zglovna
iako
je
izvedena
kao
kruta;d)
Krute
veze
se javljaju
kod
čvorova
ovakvih
sistema
koji
moraju
da
prenesu
momente
savijanja
i transverzalne
sile;e)
Polukrute
veze
se projektuju
da
prenesu
transverzalnu
silu
i deo
moment savijanja
u čvoru. Svrha
ovog
tipa
veze
je
da
obezbedi
delimični
otpor
rotacije
kraja
rigle
i bez
komplikovanog
načina
izrade
čvora.
Tipovi
veza
rigli
i stubova
Odnos
momenat rotacija
za
različite
tipove
veze
Zglobne
vezeZglobna
veza
vijcima
u poredjenju
sa
drugim
tipovima
veza
je
prostija, jednostavne
izrade
i montaže, ne
zahteva
visoku
tačnost
izrade
i
dozvoljava
praktično
slobodno
obrtanje
rigle
u odnosu
na
stub. Izdvajaju se sledeći tipovi ovakvih
veza:zglobna veza sa priključnim limom ili priključnimugaonicima,zglobna veza sa čeonom pločom,zglobna veza sa oslonačkom stolicom.
Zglobna veza sa priključnim
limom
Zglobna veza sa priključnim
ugaonicima
Zglobna
veza
sa
čeonim
pločama Upotreba
oslonačke
stolice
Zglobna
veza
rigle
I
stuba
od
kružne
cevi
Kontinualne
vezeKod
kontinualne
veze
stub se u vezi
nastavlja
i zglobno
vezuje
uz
riglu. Često
je
povoljno
konstrukcijsko
oblikovanje zglobne
veze
stuba
za
kontinualno
propušten
nosač
pomoću
tankih
čeonih
ploča.
Ako
ovo
nije
slučaj
onda
se moraju formirati
posebni
zglobovi.
Kontinualna
veza
stuba
i rigle
U varijanti
kada
rigla
prelazi
preko
stuba
mogu
se javiti
sledeće dve varijante:
stub se završava čeonom pločom preko koje se ostvaruje vijačna veza sa riglom. U produžetku pojaseva stuba na rigli su zavarenaukrućenja koja ne moraju obavezno ići celom visinom rebra;oslonac rigle na stub se može sfernim ležištem koje osiguravaprecizno definisanu tačku oslanjanja.
Kontinualna
veza stuba
i završne
rigle
Krute
vezeZatežuće
sile, koje
se javljaju
usled
savijanja
rigle, mogu
se preneti
putem
kontinuitet
lamele, koja
deluje
kao
čeona
ploča
izmedju
gornjeg
i donjeg dela
stuba. Pritisak
iz
donjeg
pojasa
rigle
prenosi
se putem
upasovanih
ili
zavarenih
podmetača. Ovakav
tip veze
je
ujedno
i montažni
nastavak
stuba (slika
a i b).
Smičuće
sile
iz
rigle
se mogu
preneti
na
kontinuirani
stub putem
priključnih limova
zavarenih
za
njega. Sile
iz
nožica
rigli
prenose
se putem
kontinuitet
lamele
koje
su
vijcima
vezane
za
nožice
rigli
(slika
c).
Krute
veze
rigle
i stuba
u vijčanoj
izradi
Klasična
kruta
veza
rigle
i stuba
pomoću
čeonih ploča
i visokovrednih
vijaka
je
često
primenljivo
rešenje. Drugi
način
izvodjenja
je
takodje
primenom čeonih
ploča
ali
i kontinuitet
lamela
u zategnutoj
zoni. Pri
ovim
rešenjima
treba
naglasiti
da
zategnuta kontinuitet
lamela
i glave
vijaka
smetaju
oslanjanju
podnih
ploča.Moguća su i rešenja u kojima se prenos
sile
zatezanja
iz
nožice
rigle
u stub vrši
se pomoću T
profila.
Krute
veze
rigle
i stuba
sa
čeonim
pločama
Krute
veze
rigle
i stuba
u vijčanoj
izradi
Veza
rigle
od
dva
U profila sa
stubom
sandučastog
preseka
može
se izvesti
u vijčanoj
izradi
tako
što
rigla
obuhvata
stub i svojim rebrom
je
spojena
vijcima
za
čeoni
lim. Još jednostavnija
veza
istog
tipa
ostvaruje
se ukoliko
je
stub I preseka
(otpada
čvorni
lim).
Kruta
veza
rigle
od
dva
U profila sa
stubom
Kruta
veza
rigle
i stuba
u zavarenoj
izradi
Krute
veze
rigle
i stuba
u zavarenoj
izradi
Krute
veze
rigle
i stuba
u zavarenoj
izradi
Pri upotrebi krstastih formi
stubova
oslanjanje
rigli
se vrši preko
stolica
od
ugaonika
zavarenih za
vertikalne
limove
stubova. Istovremeno te
stolice
vrše
funkciju
ukrućenja
stuba. Rigle se vezuju
za
stolicu
vijcima, a zatim vezuju
sa
stubove
pomoću
trapezoidnih ploča
zavarenih
za
nožice
rigli. Kruta
veza
rigle
i stuba
krstaste forme
Kod
cevnih
stubova
sa
radijalno
postavljenim
riglama
smičuće sile se predaju
preko
vertikalnih
oslonačkih
limova
zavarenih
po
dužini
stuba. U tom slučaju
radi
obezbedjenja
zida
stuba
od
proboja, u vezi se postavljaju
dve
okrugle
ili
poligonalne
ploče
zavarene
za
telo
stuba, vertikalna
rebra
i nožice
rigli. Ove
ploče
vrše
funkciju ukrućenja
preko
kojih
se predaju
oslonački
momenti
na
stub.
Nedostatak
ove
veze
je
teško
izvodljiv
montažni
šav
izmedju
nožica rigli
i kružnih
ploča.
Kruta
veza radijalno
postavljenih
rigli
i stuba
Kruta
veza
rigle
i stuba
u kombinovanoj
vijčano-zavarenoj
izradi
Krute
veze
završne
rigle
i stuba
Nastavci
podnih
nosača i
podvlaka
Nosači
čija
je
dužina isporuke
manja
od
transportne
dužine, moraju
se u radionici
nastaviti
obično sučeonim
varom.
Sučeoni
nastavak
se iz razloga
racionalnosti
predvidja
u oblasti malih
momenata
savijanja.
Radionički
sučeoni
nastavak
nosača
Položaj
radioničkog
nastavka
Montažni
nastavci
nosača
uglavnom
se rade
u vijčanoj
izradi, što
je
posebno
pogodno
za
nosače
koji
leže
jedan
iznad
drugog. U ovakvom
slučaju
podvezice
na
gornjoj
nožici
ne ometaju
montažu
podnih
ploča, a uz
to je
i ceo
montažni
nastavak
pristupačan.
U suprotnom, montažni
nastavci
se izvode sa
čeonim
pločama.
Montažni
nastavci
nosača
u vijčanoj
izradi
Veza
podnih
nosača za podvlaku
Slično
kao
i kod
veze
stuba
i horizontalnih
nosača medjuspratne
konstrukcije
tako
i veza
izmedju
podnih
nosača
i podvalaka
može
biti
zglobna, kontinualna
i kruta.
Tipovi
veza
podnih
nosača
za
podvlaku
Što
se tiče
medjusobnog
visinskog
položaja
podnog nosača
u odnosu
na
podvlaku
on može
biti
različit.
Mogući
visinski
položaji
podnih
nosača
u odnosu
na
podvlaku
Zglobne
vezeNajjednostavniji
tip zglobne
veze
je
kada
podni
nosači
leže
preko
poda. U tom slučaju
veza
se izvodi
preko
nožica
običnim
vijcima. U slučaju
potrebe
rebara
podnih
nosača
i podvlaka
mogu imati
vertikalna
ukrućenja
na
mestu
oslanjanja.
Zglobna
veza
podnog
nosača
i podvlake
U najvećem
broju
slučajeva
u praksi
podni
nosači su manje
visine
od
podvlaka, pa se u tom slučaju
veza
izvodi
preko
priključnog
lima zavarenog
za
rebro podvlaka
i običnih
vijaka.
Zglobne
veze
pomoću priključnih
limova
i ugaonika
Da
bi se izbeglo
ukrajanje
podnog
nosača na mestu veze može
se zglobna
veza
podnog
nosača
izvesti
preko
čeonih
ploča. Medjutim
ovakav
način
veze
zahteva
male tolernacije pri
izradi.
Zglobna
veza
sa
čeonom
pločom
Montaža
se bitno
može
pojednostaviti
upotrebom
podvezica
i ravnog
isečenih
podnih
nosača. Ovakav
nastavak
je
dvosečan
i jednostavan
za
izradu, mada
ima
nešto
veći broj vijaka
u odnosu
na
prethodna
rešenja.
Zglobna
veza
sa
podvezicama
Kada
je
podni
nosač
veće
visine
od
podvlake, formira
se pravougaoni
priključni
lim
bez
isecanja
podnog
nosača. Ovo
nije
skupo
rešenje
ali
momenti
savijanja
koji
se javljaju
u priključnom
limu
prouzrokuju
torziju
podvlake. Kako
ovakvo
rešenje
ne
daje
estetski
povoljan
izgled, ako
je
priključak vidljiv, njegov
izgled
se može
popraviti
povijanjem
donje
nožice
ka podvlaci.
Zglovna
veza
kada
je
podni
nosač
veće
visine
od
podvlake
Kontinualne
vezeNa slici je
dat
slučaj
kada
je
podni
nosač
kontinuiran preko
gornjeg
pojasa
podvlake. Ovo
je najekonomičniji
tip veze, jer
je
potrebno
postaviti
samo nekoliko
vijaka
kroz
nožice
oba
nosača. Na oba
nosača trebaju
biti
zavarena
vertikalna
ukrućenja
na mestu
oslanjanja.
Kontinualna
veza
Krute
vezeU slučaju kada je podni nosač manje visine od podvlake, prenos sile zatezanja u gornjoj nožici podnog nosača jeomogućen putem kontinuitet lamele koja prolazi krozisečeno rebro podvlake. Pritiskujuća sila u donjoj nožicise prenosi takodje preko kontinuitet lamele ili putemupasovane pločice. Ako su gornje nožice podnog nosač i podvlake u istomnivou, zategnuta kontinuitet lamela leži preko gornjegpojasa podvlake.Kada su oba nosača iste visine i u istom nivou, gornja i donja nožica podnog nosača moraju biti isečene. Zatežuće i pritiskujuće sile se prenose preko kontinuitetlamela postavljenih preko gornje i ispod donje nožicepodvlake.
Krute
veze
podnih
nosača
i podvlake
u vijčanoj
izradi
Zavarene
veze
daju
estetski
mnogo
povoljniji
izgled, a takodje i čistiji
tok
sila. Ako
je
zavarivanje
izvršeno
korektno
postiže
se skoro
potpuna
monolitizacija. Medjutim, koštanje
i montaža zavarenih
spojeva
je
mnogo
veća
od
vijačnih.
Krute
veze
podnih
nosača
i podvlaka
u zavarenoj
izradi
Odredjivanje
mesta
vezePri
izradi
konstruktivnih
rešenja
trebalo
bi da
se mesta
veze
rasporede
sa
dužnom
pažnjom.
Prema
rešenju
sa
slike a
postoji
četvorostrana
veza
nosača medjuspratne
konstrukcije
za
stub,
pa
se dobijaju
nejednake
dužine
podnih
nosača. Zbog
različitih
veza
podnih
nosača, jednom
za
stub, a jednom
za
podvlaku
dobijaju
se i različite
veze
podnih
nosača. Veća ujednačenost
veza
i sa
time povezan
veći
broj
istih
čeličnih
elemenata
dobija
se usvajanjem
šeme
prikazane
na
slici b. U
takvom
slučaju
su
podni
nosači
za
polovinu
polja
pomereni
u odnosu
na
osovinu
stuba, pa
stubovi
imaju
samo
dvostranu
vezu, tj. samo
vezu
podvlaka.
Izmeštanje
mesta
veze
Slika prikazuje šta se dobija pomeranjemmontažnog nastavka stuba, veze nosača i nosećihelemenata za prihvatanje fasade.
Izmeštanje
montažnog
nastavka
stuba,
nosača
i elemenata
za prihvatanje
fasade
Veze
u horizontalnim spregovima
U mnogim
slučajevima
medjuspratna
konstrukcija
formira krutu
horizontalnu
dijafragmu, medjutim
ako
to nije
slučaj
neophodno
je
postaviti
horizontalni
spreg.Horizontalni
spregovi
od
okruglog
čelika
su
u horizontalnoj
ravni
jako
meki. Da
bi se ostvarile
nosivost
sprega
obavezna je
primena
zateznih
navrtki.
Horizontlani
spreg
od
okruglog
čelika
Horizontalni
spregovi
od
ugaonika
mnogo
je
krući
u odnosu
na spreg
od
okruglog
čelika. Pri
ovakvom
rešenju
treba
voditi
računa
a
o slobodnoj
konstruktivnoj
visini
tj. o mogućnošću
postavljanja podne
ploče
pa je
moguće
jednu
dijagonalu
uraditi
od
pljošteg
čelika. Ako
je
konstruktivno
moguće,
dobro
je
da
se štapovi
sprega vode
unutar
nosača
i po
sredini
rebra.
Kod
vrlo
velikih
horizontalnih
sila, usvajaju se preseci za elemente ispune
koji su kruti
na
pritisak
tj. I ili
U profili.
Horizontalni
spreg
od ugaonika
i ugaonika
i
pljošteg
čelika
Horizontalni
spreg
Horizontalni
spreg
sa
ukrštenim
dijagonalama
Veze
uvertikalnim
spregovimaSistem
rešetkastog
nosača
se upotrebljava
i kod
vertikalnih
spregova
višespratnih
zgrada. Pojasevi
ovih
spregova
su
obično stubovi,
a vertikale
podni
nosači
ili
podvlake. Dijagonalni
štapovi
ispune
su
oblikovani
zavisno
od
veličine
i tipa
opterećenja, a takodje
i od
njihove
dužine. Spreg
može
biti
projektovan
tako
da
dijagonale
budu
opterećene
samo
zatezanjem
ili
alternativno pritiskom
i zatezanjem.
Treba težiti da težišne
linije
stubova,
podnih
nosača
i štapova
ispune
budu
centrisane. Dijagonalne štapove
treba
postavljati
tako
da
po
mogućstvu
formiraju
uglove
bliske
45 sa
ostalim
štapovima. U širokim
zgradama
mogu
se formirati
spregovi
sa
ukrštenim
dijagonalama
koji
se pružaju
preko
nekoliko
spratova.
Vertikalni
spreg
sa
ukrštenim
dijagonalama
Čvor
vertikalnog
sprega
uz
stub
Vertikalni
spreg
sa
K -
ispunom
Centrisanje
štapova
vertikalnih
spregova
Veze
u rešetkastim
nosećim fasadama
Rešetkaste
noseće
fasade
i veze
u čvorovima
Rešetkaste
noseće
fasade
i veze
u čvorovima.
Veza
čeličnih
nosača
za
zidna platna
i jezgra
Zidna
platna
izvode
se od
amiranog
betona
livenog na
licu
mesta, prefabrikovanih
armiranobetonskih
elemenata
ili
od
opeke. Armiranobetonski
zidovi
kao najviše
primenljivi
mogu
formirati
jezgro
ili
biti
u vidu
nezavisnih
zidova
koji
primaju
horizontalne
sile
u svojoj
ravni. Stepenišni
podesti, podne
ploče i
armiranobetonska
plata
formiraju
torzione
krute poprečne
preseke. Nezavisni
armirano
betonski
zidovi
moraju
se u pravcu
poprečnom
na
zid stabilizovati
ojačanjima, ubetoniranim
i uklještenim
čeličnim
stubovima
ili
vezom
za
konstrukciju
koja
je kruta
u tom pravcu.
Troziono
krut
presek
jezgra, podesta
i podne
ploče
Prijem
poprečnih
horizontalnih
sila
kod nezavisnih
armirano
betonskih
zidova
Veza
čeličnih
nosača
sa
armiranobetonskim
zidovima ostvaruje
se pomoću
ostavljenih
otvora
u zidovima, ili
ubetoniranih
konalnih
ispusta. Kruta
veza
podne
ploče medjuspratne
konstrukcije
sa
zidovima
ostvaruje
se
armaturnim
petljama
i preklapanjem
armature, a zatim zalivanjem
fuga.
Veza
čeličnih
nosača
i armiranobetonskih zidova
Povezivanje
armature zidova
i podne ploče
Sile
koje
medjuspratna
konstrukcija
treba
da prenese
na
armiranobetonske
zidove
su:
vertikalna sila V usled stalnog i korisnogopterećenja,horizontalna sila H u podužnom pravcu podnihnosača usled dejstva vetra ili termičkih uticaja u tom pravcu,horizontalna sila T od vetra upravnog na podninosač, kao i od temperaturnih uticaja u tom pravcu,momenat uklještenja M, koji se može izbećiodgovarajućom konstrukcijom veze.
Prilične
teškoće
pri
montaži
konstrukcije se javljaju
usled malog
stepena
dimenzionog
slaganja, odnosno
male
preciznosti
izvodjenja
betonskih
elemenata
u poredjenju sa
čeličnim. Dimenzione
tolerancije
koje
treba
primeniti
pri
betoniranju
na
licu
mesta
predpostavljaju
da
radove izvodi
dobro
obučena
radna
snaga
i da
se betoniranje
vrši
u oplati
sa
greškama
u granicama
2-3 cm. U slučaju kada
se betoniranje
vrši
kliznom
oplatom
može
se
pojaviti
odstupanje
i do 10 cm od
teorijske
ose
pri visinama
većim
od
100 m. Pri
upotrebi
prefabrikovanih
betonskih
elemenata
moguće je računati
sa
znatno manjim
tolerancijama.
U ovakvim slučajevima mogu se primeniti sledeći tipovi veza:Pomoću priključnih limova položenih u beton. Priključni lim može bitiankerovan u beton putem ugaonika ili anker vijcima.Pomoću vezne ploče koja je ubetonirana i osigurana ankerima i priključnog lima koji je za nju zavaren. Ovakav tip veze se primenjuje pri betoniranju kliznom oplatom. Pomoću spojne ploče u vidu stolice od zavarenog ubetoniranognosača koji je ankerovan putem ugaonika. Formiranjem niša u betonskim elementima. Mana je znatnanepreciznost koja je izražena pri betoniranju na licu mesta, naročitona kontaktnoj ležišnoj površini. Formiranjem linijskog ležišta nosača gde je donja ležišna pločapostavljena i fiksirana u projektovani položaj pre montaže čeličnekonstrukcije.
Veza
čeličnih
nosača
za
armiranobetonske
zidove
Veza
montažnih
armiranobetonskih zidova
i čelične
konstrukcije
Da
bi se izbegla
nenaglašenost
u izvodjenju
betonskih
radova
i montaže čelične
konstrukcije
mogu
se primeniti
i prefabrikovane
armiranobetonske
ploče, sa
i bez
toplotne
izolacije, koje
se mogu
montirati
istovremeno
sa čeličnom
konstrukcijom. Ovakve
montažne
armiranobetonske
ploče
ispunjavaju
polja
izmedju
čelične
konstrukcije. Pri
manjim
horizontlanim silama
zaostale
bočne
i horizontalne
fuge
zapunjavaju
se malterom. Širina
fuge
mora
biti
dovoljna
da
se fuge
mogu
dobro
ispuniti
(obično
je
dovoljno oko
2cm).
Fuge
izmedju
čelične
konstrukcije
i montažnih
zidnih
ploča
Kod
velikih
i visokih
polja
zidne
ploče se moraju pridržavati
protiv
bočnog
preturanja. Ako
se javljaju
velike
horizontalne
sile, zidne
ploče treba ankerisanjem
čvrsto
vezati
za
čeličnu
konstrukciju.
Osiguranje
zidnih
ploča protiv bočnog
preturanja
Ubetonirani
čvorni
limovi, koji
su
pomoću
ankera
sa
kukom
ili vijcima-moždanika
ankerovani
u zidnu
betonsku
ploču
omogućavaju
korektnu
vezu
sa
čeličnom
konstrukcijom. Veza anker-ploče za čeličnu
konstrukciju
može
biti
izvedena
vijcima
ili
zavarivanjem.
Ankerovanje
zidnih
ploča
Da bi se obezbedila kompletno zatvorena površinazida, armiranobetonski zidne ploče se mogumontirati iza, ispred ili sa obe strane čeličnihstubova.
Montaža
prefabrikovanih
zidnih
ploča
preko
stuba
Veze
vešaljki
i zatega
kod ovešenih
zgrada
Veza
podnih
nosača
i vešaljki
ZIDOVIKod
čeličnog
skeletnog
sistema
spoljašnji
i pregradni
zidovi
po
pravilu
imaju
funkciju
samo
prostornog
zatvaranja
objekta ili
dela
objekta
bez
statičkog
sadejstva. Usvajanje
ravni
spoljašnjih
zidova
iz
tog razloga
može
biti
slobodno
izabrano tj. oni
mogu
da
leže
ispred
ili
iza
stuba
a izuzetno
retko
u istoj
ravni.
Položaj
stubova
u odnosu
na
fasadnu
konstrukciju
Prema
tipu
izrade
razlikuju
se masivni, zidani
i montažni
zidovi. Kod
montažnih
zidova
postoje
fasadne
zid
zavese
i montažni
pregradni
zidovi. Zid zavese
se uobičajeno
rade
od
aluminijumskih
panela
i prozora. Montažni
pregradni
zidovo
se uglavnom
izvode
od
gipsa
ili
gips-kartonskih
ploča
sa
ili
bez
izolacije. Pod masivnim
zidovima
podrazumevaju
se betonski
i armiranobetonski
zidovi
najčeiše
protivpožarnih
ili noseći
o kojima
je
ranije
bilo
reži.
Zidani
zidovi
se rade
kao
podrumski, protivpožarni
i pregradni
a opeka
(pune
i šuplje) ili
od
blokova
od
lakog
betona
(puni
i šuplji).
Podvlake
ili
podni
nosači
ispod
zidova
se računaju
samo
za
težinu
delova
koji
obrazuju
jednakostranični
trougao
(dejstvo
svoda) gde
je
dužina
stranica
jednaka
rasponu. Opterećenje
od
međuspratne
konstrukcije
treba
uzeti
u obzir
samo
ako
se nalazi
unutar
trougla
opterećenja. Za
koncentrisana
opterećenja
dopušta
se raspodela
pod 60°. Ako
se konncentrisano
opterećenje
nalazi
izvan
trougla
opterećenja, tada
trebaju
da
se uzmu
u obzir
samo
ako
im
se napadna
tačka
nalazi
unutar
raspona
nosača
ili
ispod
horizontale
koja
leži
25 cm iznad
vrha
trougla. Takvom
koncentrisanom
opterećenju
treba
dodati
težinu
horizontalno
šrafiranog
zida.
Opterećenje
čeličnog
nosača od zida iznad njega
