of 312 /312
PARNI Č NI POSTUPAK - 1 - 3 3 . . 2 2 . . G G R R A A Đ Đ A A N N S S K K O O P P R R O O C C E E S S N N O O P P R R A A V V O O 3.2.1. PARNIČNI POSTUPAK

PARNICNI POSTUPAK

Embed Size (px)

DESCRIPTION

parnicni postupak

Text of PARNICNI POSTUPAK

PARNINI POSTUPAK

3.2. GRAANSKO PROCESNO PRAVO3.2.1. PARNINI POSTUPAK

-1-

PARNINI POSTUPAK

OSNOVNE ODREDBE (lan 1 - 14. ZPP)

1.Navodi tuenog o postojanju protivpotraivanja moraju biti izneti u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtube da bi sud imao obavezu da o tim navodima raspravlja i odluuje, a u protivnom samo pozivanje tuenog na postojanje protivpotraivanja bez znaaja je za presuenje. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, predmet spora je tuioev zahtev da se tueni obavee na izmirenje novane obaveze na ime neplaene cene uglja koju je tuilac tuenom isporuio. U toku postupka tueni je osporavao da je navedeni ugalj ija se naplata cene tubom trai primio od tuioca. Prvostepeni sud je navedene sporne injenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava utvrivao sasluanjem svedoka, pa je utvrdio da je tuilac tuenom isporuio ugalj iju naplatu cene trai, ime je tuilac dokazao osnovanost svog zahteva za naplatu cene iste robe. U toku spora tueni je osporavao i visinu tuioevog potraivanja, navodei i ukazujui da on ima protivpotraivanje prema tuiocu i to u veem iznosu od onoga koji je tuilac opredelio svojim zahtevom, ali navedeno potraivanje nikada nije u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtube opredeljeno istakao, pa stoga i nije postojala obaveza suda da o istom odlui. Naime, sud shodno lanu 3. stav 1. Zakona o parninom postupku odluuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, pa stoga samo ako tueni svoje potraivanje prema tuiocu na koje ukazuje u toku spora formira kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtubu, sud ima obavezu da u smislu lana 342. stav 3. Zakona o parninom postupku pored odluke o zahtevima koji se tiu glavne stvari i sporednih trabina donese i odluku o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja. Kako u konkretnoj parnici tueni pored navoda da ima protivpotraivanje prema tuiocu, nije isto istakao u formi kompenzacionog prigovora odnosno kompenzacione protivtube, to o istima sud i nije mogao raspravljati niti donositi odluku, pa su stoga i takvi albeni navodi tuenog neosnovani. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 14080/05 od 22.03.2006. godine)

2.Da li se nedozvoljena raspolaganja u smislu lana 3. stav 3. novog Zakona o parninom postupku odnose samo na nedozvoljena raspolaganja zahtevima koje su stavile u toku postupka, u smislu izuzetka od pravila o slobodnom raspolaganju zahtevima iz stava 2. istog lana (naelo dispozicije, kao procesno naelo), ili se ovo ogranienje odnosi i na raspolaganja po odredbama materijalnog prava, koja bi bila u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala? Sud po slubenoj dunosti pazi da li su raspolaganja stranaka protivna prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. U fazi prvostepenog postupka sud nee doneti presudu na osnovu-2-

PARNINI POSTUPAK priznanja, proputanja ili odricanja, nee zakljuiti sudsko poravnanje ako utvrdi da se radi o nedozvoljenim raspolaganjima. Ako posumnja da stranke neistinito prikazuju injenice da bi ostvarile nedozvoljeno raspolaganje zahtevom, moe narediti da se dokazuju injenice koje izmeu stranaka nisu sporne. Prema lanu 7. stav 3. Zakona o parninom postupku sud je ovlaen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koji stranke nisu predloile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati. Dakle, ogranienje raspolaganja stranaka se odnosi i na odredbe procesnog i materijalnog prava. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

3.Vetaenje iz drugog postupka moe se koristiti kao dokaz u konkretnoj parnici, samo uz izriitu saglasnost stranaka. Iz obrazloenja: Prema odredbama Zakona o parninom postupku i njegovim optim naelima, sud je duan da u postupku razmotri i oceni sve izvedene dokaze i to pojedinano kao i sve zajedno, ali se iz same injenice da se postupak vodi izmeu tano opredeljenih stranaka i po opredeljenom zahtevu, u tom postupku mogu ceniti samo dokazi koji su u istom postupku kao dokazi izvedeni, a dokazi iz drugog postupka samo ako su parnine stranke izriito i nedvosmisleno prihvatile, u cilju ekonominosti postupka, kao dokaze i u konkretnoj parnici. Stoga pogreio je prvostepeni sud, inei apsolutno bitnu povredu iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku kada je prihvatio kao tanu i utvrenu injenicu iz nalaza komisije vetaka odreenog u predmetu P. br. 4055/95 kao polaznu osnovu za razreenje odnosa meu parninim strankama u ovom sporu, reavajui time prethodno pitanje na navedeni nain. Sud je ovlaen da prethodno pitanje samostalno rei sa dejstvom navedenog reenja samo u konkretnoj parnici, ali ako mu je za to potrebno utvrenje odreenih injenica, za utvrenje istih mora da sprovede dokaze u konkretnom postupku i potom izvri njihovu ocenu. Dokazi iz drugog postupka, u konkretnom sluaju nalaz komisije vetaka mogu se ceniti samo uz izriitu saglasnost stranaka jer time oni postaju dokazi i u konkretnoj parnici. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 11521/05 od 23.02.2006.)

4.Ukoliko je stranci podnesak suprotne strane dostavljen bez priloga tj. dokaza koji su dati kao prilog istog, uskraena joj je mogunost raspravljanja pred sudom, ime je povreeno naelo obostranog sasluanja (naelo kontradiktornosti), i nainjena apsolutno bitna povreda postupka iz lan 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku. Iz obrazloenja: Na reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, koje je doneto po predlogu tuioca, prema stanju u spisima tueni je podneo prigovor kojim je isto reenje osporio u celosti, dostavljajui u prilogu navedenog prigovora dokaze o izvrenju svoje obaveze po osnovu zakupnine. Kako je prema povratnici koja se nalazi u spisima, tuiocu uz poziv za roite dostavljeno reenje i prigovor, a u-3-

PARNINI POSTUPAK spisima predmeta nema traga da su mu uz prigovor dostavljeni i navedeni prilozi, to osnovano tuilac navodi da mu je proputanjem dostave navedenih priloga uskraena mogunost da se o istima izjasni. Pored iznetog, na samom prijemnom peatu za prigovor tuenog - izvrnog dunika naznaeno je da je prigovor primljen u dva primerka sa tri priloga iako prema stanju u spisima navedeni prigovor ima znatno vei broj zdruenih priloga koji su dati u prilogu prigovora. Kako shodno iznetom tuiocu nisu dostavljeni dokazi, koje je u prilogu prigovora dostavio tueni za svoje navode iz prigovora da je izmirio obavezu koja je predmet tubenog zahteva, a sud je navedene dokaze cenio u toku prvostepenog postupka i pri donoenju pobijane presude, to su osnovani albeni navodi da je tuiocu uskraena mogunost raspravljanja proputanjem suda pri dostavi dokaza tuenog, ime je povreeno i raspravno naelo, te je odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13196/05 od 9.01.2006. godine)

5.Sud samo ceni dostavljene dokaze, kao i one koje je po predlogu stranaka izveo u toku postupka, a nije ovlaen da strankama nalae koje dokaze treba da dostavljaju radi utvrenja spornih relevantnih injenica. Iz obrazloenja: Nisu osnovani albeni navodi tuenog - da je sud bio duan da mu naloi da dostavi dokaze o svojoj poslovnoj praksi, da bi ih potom mogao ceniti pri donoenju pobijane odluke. Svaka stranka koja iznosi odreene navode u parninom postupku duna je da sudu predloi ili dostavi dokaze za te svoje navode - lan 220. i 223. Zakona o parninom postupku. Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe sve dokaze kojima se utvruju te injenice lan 7. stav 1. Zakona o parninom postupku. Sud utvruje relevantne injenice iskljuivo na osnovu predloenih i izvedenih dokaza - lan 7. stav 2. Zakona o parninom postupku. Iz toga proizlazi, dakle, da sud nije ovlaen da nalae strankama dostavljanje odreenog dokaza, ve je to obaveza samih stranaka. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 4296/2010 od 07.10.2010. godine)

6.Sud je u dokaznom postupku ogranien na izvoenje dokaza koje su same stranke predloile i sam po slubenoj dunosti ne odreuje izvoenje dokaza koji nisu predloeni radi utvrivanja materijalne istine, osim izuzetno, ako smatra da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka. Iz obrazloenja: Kako je po stupanju na snagu novog Zakona o parninom postupku (23. februara 2005. godine) spor nastavljen po odredbama novog Zakona o parninom postupku, to je shodno izmenama koje u parnini postupak unosi novi zakon, na strankama iskljuivi teret dokazivanja svojih navoda u toku parninog postupka, dostavljanjem dokaza ili predlaganjem dokaza koje je potrebno-4-

PARNINI POSTUPAK izvesti u toku postupka. Sud vie nije duan po slubenoj dunosti da utvruje materijalnu istinu odreujui izvoenje i dokaza koje stranke nisu predloile, a koje sam smatra za potrebne za utvrivanje injeninog stanja odnosno potpune materijalne istine. Naprotiv, sud se u pogledu dokaza koji e se izvesti kree u okviru predloenih dokaza od strane stranaka, pa je stoga imajui u vidu nastavak ovog postupka po oznaenim odredbama novog Zakona o parninom postupku, pravilno prvostepeni sud u situaciji u kojoj nije obezbeeno izvoenje novog vetaenja na sve sporne okolnosti, a sam punomonik tuioca je izjavio da je injenino stanje dovoljno utvreno i da predlae donoenje odluke na osnovu utvrenog injeninog stanja, navedeno postupanje punomonika tretirao kao odustajanje od ranije predloenih dokaza izvoenja novog vetaenja i odluku doneo ocenom raspoloivih dokaza izvedenih u toku postupka. Iz navedenih razloga neosnovani su svi albeni navodi tuioca u pogledu apsolutno bitne povrede u toku prvostepenog postupka nesprovoenjem novog vetaenja na sporne okolnosti. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 8228/05 od 20.09.2005. godine)

7.Radi utvrivanja bitnih injenica sud se kree u granicama predloenih dokaza, i izvodi samo dokaze koje su predloile stranke, jer nema obavezu da utvruje materijalnu istinu. Samo ako posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka sud e izvoditi i dokaze koje same stranke nisu predloile. Iz obrazloenja: Neosnovano se u albi navodi da je sud bio duan da utvruje i injenice koje su sporne, a koje stranke nisu iznele, niti su predloile dokaze za utvrivanje istih, jer je prema lanu 7. Zakona o parninom postupku sud duan da izvodi dokaze koje stranke nisu predloile, samo ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu lana 3. stav 3. istog zakona ili kad je to posebnim propisima predvieno. Kako se u konkretnom sluaju ne radi o navedenim situacijama, to neosnovano u albi navodi tueni da je sud morao izvoditi i dokaze koje on nije predloio. Odredbama lana 7. Zakona o parninom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine naputeno je naelo materijalne istine u kome je sud sve injenice morao da utvruje izvoenjem svih dokaza, bez obzira na to koje su dokaze stranke predloile, a iz razloga potpunog i pravilnog utvrivanja injeninog stanja. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 1823/06 od 24.05.2006. godine)

8.Da li je parnini sud ovlaen, imajui u vidu odredbe iz lana 7. novog Zakona o parninom postupku, da izvodi dokaze po slubenoj dunosti, van izuzetka iz stava 3. ovog lana (koji se odnosi samo na nedozvoljena raspolaganja) tj. da li je ovlaen izvede i dokaze koje stranke nisu predloile ako su ti dokazi od znaaja za odluivanje, kako je to bilo propisano u lanu 7. stav 3. ranijeg zakona, te ukoliko jeste na kojoj zakonskoj normi bi se takvo ovlaenje zasnivalo (s obzirom da je novi zakon brisao izriitu normu na kojoj se temeljilo ovlaenje za primenu istranog naela, iz lana 7. stav 3. ranijeg zakona)?-5-

PARNINI POSTUPAK Odredbom lana 7. stav 1. Zakona o parninom postupku, propisano je da su stranke dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice, a stavom 2. istog lana je predvieno da sud utvruje sve injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva. Stav 1. navedenog lana 7. Zakona o parninom postupku direktno ukazuje na prednost naela dispozicije stranaka, ali na uspostavljanje dunosti stranke da se angauje u postupku, da iznese injenice i predloi dokaze koji idu u prilog njenim tvrdnjama. Sud i dalje ima obavezu da utvrdi sve injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, ali ta obaveza suda vie nije propisana kao njegova dunost. Bitne injenice za odluku o osnovanosti zahteva utvruje sam sud i to imajui u vidu materijalno-pravne odredbe koje mu ukazuju koje su to injenice neophodne za utvrenje da bi se pravilno odluilo o osnovanosti postavljenog zahteva. Pri tom uvek se polazi od dunosti stranaka da iznesu i same sve injenice i predloe dokaze na kojima zasnivaju svoj zahtev. Sud e shodno lanu 299. Zakona o parninom postupku, postavljanjem pitanja i na drugi celishodan nain da se stara da se u toku rasprave iznesu sve bitne injenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o vanim injenicama, da se dopune oznaena dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka i uopte da se prue sva razjanjenja potrebna da bi se utvrdilo injenino stanje vano za odluku. Odredba lana 299. Zakona o parninom postupku, dovodi se u vezu sa stavom 2. lana 7. istog Zakona. Sud moe shodno lanu 245. stav 3. Zakona o parninom postupku izvesti dokaz suoenjem svedoka iji se iskazi razlikuju o bitnim injenicama. Sud e odreene injenice i odreene dokaze utvrivati po slubenoj dunosti samo ako sumnja da strane zloupotrebljavaju pravo odnosno da raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu lana 3. stav 3. Zakona o parninom postupku, jer je uloga suda upravo da sprei ovakvo raspolaganje. Druga situacija u kojoj e sud moi da postupa takoe po slubenoj dunosti je situacija kada je posebnim propisima to predvieno, ali onda su posebni propisi upravo osnov i izvor njegovih ovlaenja i razloga takvog postupanja. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

9.Sud ne moe, bez predloga stranaka, po slubenoj dunosti odrediti izvoenje nekog dokaza, osim ukoliko posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka ili kada je posebnim propisima to predvieno, a u odsustvu relevantnih dokaza o postojanju spornih injenica zakljuie primenom pravila o teretu dokazivanja. Iz obrazloenja: Pravilno je takoe stanovite prvostepenog suda, da je u situaciji u kojoj je tueni protivtubu podneo, prema stanju u spisima i navodima samog tuenog, sa zahtevom za naknadu tete prouzrokovane upravo isporukom robe po raunu br. 1245 u odnosu na koga je tuba povuena od strane tuioca, zahtev protivtube nije u direktnoj vezi sa tubenim zahtevom (posle povlaenja dela tube koji se odnosio na sporni raun 1245), te da stoga s obzirom da nije ni koneksan, niti je tuba podneta kao kompenzaciona, nije nuno jednovremeno raspravljanje, pa je po protivtubi formiran posebni predmet. Prema iznetom kako je prvostepeni sud pravilno naao da zahtev iz protivtube nije u vezi sa tubenim zahtevom, to je pravilno prvostepeni sud na osnovu lana 192. Zakona o parninom postupku odbio istovremeno raspravljanje, po protivtubi, jer bi to znaajno produilo okonanje ovog postupka. U toku postupka osim navoda o izvrenoj reklamaciji primljene robe, tueni ni-6-

PARNINI POSTUPAK je imao druge navode kojima osporava tubeni zahtev. Navodi u pogledu osporavanja rauna br. 1245 su otklonjeni povlaenjem tube u odnosu na isti. U vezi reklamacije robe po drugim raunima dostavljeni su samo zapisnici komisije tuenog pri prijemu robe, ali tueni ne dostavlja istovremeno i dokaz da su navedeni zapisnici kao reklamacija kvaliteta dostavljeni tuiocu ili da je reklamacija u zakonskom roku upuena izvrena tuiocu na drugi nain a u skladu sa l. 481. i 482. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga je pravilno prvostepeni sud primenio pravila o teretu dokazivanja tako to je naao da teret dokazivanja navedenih reklamacija bio na tuenom a tueni isti nije dokazao i doneo odluku, kojom se tubeni zahtev usvaja i tueni obavezuje na plaanje. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 10865/06 od 23.1.2007. godine)

10.Dokaz koji je izveden u nekom drugom postupku mogue je koristiti samo uz postojanje saglasnosti obe parnine stranke, a njegova ocena vri se u skladu sa lanom 8. Zakona o parninom postupku (lan 8. i ranije vaeeg Zakona) odn. u sklopu svih drugih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku bila je sporna bitna injenica - da li je Aneks ugovora od 17.10.2001. godine zaista i potpisan, a to predstavlja prethodno pitanje u odnosu na odluku o zahtevu tuioca u prvostepenom postupku. Prema sadrini priloenog Aneksa ugovora je utvreno da je on sainjen izmeu istih stranaka dana 22.08.2001. godine te da tueni prihvata nastale trokove za produkciju u iznosu od 200.000,00 DEM inkluzivno sa naknadnim danima snimanja do 24.10.2001. godine, te da tuilac sa 4. ratom po osnovnom ugovoru i naknadnim danima snimanja (esta nedelja) dobija iznos od 384.000,00 DEM a da su rokovi za plaanje odreeni zakljuno sa 26.10.2001. godine. Kako je o isplati etvrte rate na ime snimanja po zakljuenom ugovoru pravnosnano presueno presudom Vieg trgovinskog suda od 16.02.2005. godine, to je ostalo sporno pitanje o naknadi za 6. nedelju snimanja, koja - konvertovana u EUR iznosi 77.034,05. S obzirom da je tueni osporio potpis na Aneksu ugovora, prvostepeni sud je pristupio utvrenju bitne injenice, a to je da li je sporni Aneks ugovora zaista i potpisan od strane ovlaenog lica tuenog. Utvrujui tu spornu injenicu prvostepeni sud je imao na raspolaganju dva nalaza sudskih vetaka grafoloke struke, i to jedan koji je priloio sam tueni od 30.05.2002. godine, a koja je u svom nalazu konstatovala da na Aneksu nije potpis ovlaenog lica tuenog, i nalaz i miljenje imenovanog sudskog vetaka grafoloke struke dat u postupku pred Okrunim sudom u Beogradu, a koji je u svom nalazu konstatovao da je uveren da je sporni potpis na Aneksu upravo potpis ovoga. Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud je prihvatio nalaz vetaka dat u postupku pred Okrunim sudom u Beogradu, nalazei da je isti struan i u svemu sainjen u skladu sa pravilima struke a i pored toga to nije data saglasnost tuenog da se on koristi kao dokaz u ovom postupku. Privredni apelacioni sud nalazi da se ovakav stav i zakljuak prvostepenog suda ne moe prihvatiti, jer ni jedan od nalaza i miljenja sudskih vetaka koji su priloeni u spisima predmeta nije uraen u ovom postupku. ak i da jeste - neophodno bi bilo izvesti dokaz supervetaenjem, imajui u vidu oprene stavove u pogledu spornog potpisa, a koji je kljuna bitna injenica za dalje raspravljanje o postavljenom tubenom zahtevu. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 6383/11(1) od 07.12.2011. godine)-7-

PARNINI POSTUPAK

11.Pisani dokaz predstavlja akt trine inspekcije o oduzimanju predmeta zbog osnovane sumnje organa uprave u povredu prava intelektualne svojine, koji parnini sud ocenjuje slobodno, samostalno i suvereno, kao i druge izvedene dokaze. Iz obrazloenja: Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice - lan 7. Zakona o parninom postupku. Saglasno tome, tuilac je predloio da sud odredi privremenu meru, a kao dokaz je priloio odluku trine inspekcije donetu u vrenju njenih ovlaenja primenom odredbi Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine. Nije predloio druge dokaze radi utvrivanja injenica bitnih za utvrivanje ispunjenosti uslova za odreivanje privremene mere. Isti stav - da je za odreivanje privremene mere dovoljan uslov to to je trina inspekcija izvrila iskljuenje proizvoda iz prometa zbog osnovane sumnje da se radi o povredi prava, ponavlja i u albi. Privredni apelacioni sud prihvata stanovite prvostepenog suda da izneto ne predstavlja dovoljan dokaz o ispunjenosti uslova da se u ovoj fazi postupka odredi privremena mera iskljuenjem navedenih proizvoda iz prometa. Tano je da su odredbama Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine pojedina ovlaenja u vezi sa zatitom ovih prava data i organima uprave, pa i Ministarstvu trgovine i usluga - Odeljenju trine inspekcije. Inspekcija ima ovlaenje da, kada ima osnovanu sumnju da je izvrena povreda prava, izvri oduzimanje predmeta, da o tome obavesti nosioca prava, kao i lice od koga je roba oduzeta, te da dalje sa robom postupa u zavisnosti od dispozicije stranaka odn. odluke suda. Meutim, iz navedenog ne proizlazi da odluka i akt inspekcije obavezuje sud da na osnovu takvog akta obavezno donese privremenu meru i ne suava njegova ovlaenja kao organa koji je po zakonu ovlaen da postupa u predmetima graanskopravne zatite prava na industrijski dizajn, ukljuujui i odluivanje o privremenim merama, da odluuje suvereno i samostalno, na osnovu injeninog stanja utvrenog na predlog stranaka, te da donese odluku o takvom predlogu. U sutini, kada bi sud bio duan da na osnovu akta bilo kog organa uprave istovremeno donese odluku, to bi znailo da to odluivanje i nije u nadlenosti suda, ve organa uprave. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 14767/10 od 10.01.2011. godine)

12.Odluivanje suda o zahtevu za utvrenje prava svojine tuioca sa seditem na teritoriji bive republike - lanice SFRJ, proceduralno je uslovljeno zakljuenjem bilateralnog sporazuma izmeu nae zemlje i odnosne drave, kojim e se regulisati procedura reavanja zahteva i ustanoviti dravna tela koja e po takvim zahtevima postupati, dakle odluujui o zahtevima za utvrenje prava na pokretnoj i nepokretnoj imovini pravnih lica, primenom odredaba Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", br. 6/2002), to predstavlja prethodno pitanje i osnov za prekid parninog postupka iz lana 215. stav 1. taka 1. Zakona o parninom postupku.-8-

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, predmet tubenog zahteva je utvrenje tuioevog prava vlasnitva na poslovnom prostoru u kome se nalazi sedite tuenog i koji je prilikom osnivanja tuenog unet kao osnivaki ulog tuenog preduzea. Tuilac je strano pravno lice sa seditem na teritoriji jedne od republike - bive lanice SFRJ, a tueni je kao pravno lice osnovano od bive poslovne jedinice pravnog prethodnika tuioca sa seditem u Republici S... Vii trgovinski sud je reenjem P. 6029/04 od 29. decembra 2004. godine ukinuo prvostepenu presudu kojom je tubeni zahtev bio usvojen, navodei da je sporni odnos potrebno reiti primenom Sporazuma o pitanjima sukcesije zakljuenim izmeu bivih republika SFRJ kao drava sukcesora. U navedenom reenju ukazano je da prema stanovitu Vieg trgovinskog suda sudska nadlenost nije iskljuena, ve je uslovljena sprovoenjem postupka u skladu sa zakljuenim bilateralnim sporazumom, a sve shodno lanu 4. istog Sporazuma o pitanjima sukcesije i dat je nalog za postupanje. U ponovnom postupku sud je utvrivao relevantne injenice za reenje spora, a to su da li je dolo do zakljuenja bilateralnog sporazuma i koja je procedura odluivanja po zahtevima predviena navedenim sporazumom, koja su tela drave nadlena, da li je tuilac podneo takav zahtev nadlenim telima i da li je po istom sprovedena procedura, kao i koji je ishod navedene procedure, odnosno koja je odluka navedenih tela po zahtevu tuioca. Samo ukoliko bi navedeno telo koje je zakljuenim bilateralnim sporazumom ustanovljeno kao nadleno za odluivanje po zahtevu pravnih lica, osporilo zahtev tuioca, stekli bi se proceduralni uslovi za odluivanje suda po spornom zahtevu. Pravilno postupajui, prvostepeni sud je u smislu odredaba Zakona o parninom postupku po nalozima Vieg trgovinskog suda, utvrdio sve navedene sporne i relevantne injenice, utvrujui da je tuilac podneo zahtev za vraanje imovine Saveznom ministarstvu za ljudska i manjinska prava, shodno uputstvu o sprovoenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije koje je donelo Savezno ministarstvo pravde dana 2. septembra 2002. godine i da pri navedenom ministarstvu jo uvek nije formirano radno telo koje bi reavalo po navedenim zahtevima, niti je navedeno ministarstvo odredilo izvrne organe ili druge za sprovoenje svojih odluka. Pravilno je prvostepeni sud, imajui u vidu navedene utvrene injenice, kao i injenicu da o zahtevu tuioca koji je podnet Savetu ministara SCG u vezi realizacije spornog prava koje je predmet ove tube nije doneta odgovarajua odluka, odnosno da se njegov zahtev nalazi u proceduri odluivanja od strane nadlenih tela, naao da se nisu stekli uslovi za donoenje odluke od strane suda povodom zahteva tuioca u ovoj parnici. Navedeno iz razloga to tek ukoliko bi zahtev tuioca bio osporen, stekli bi se uslovi da se postupak nastavi i u pogledu zahteva tuioca donese odgovarajua odluka, to sve ukazuje da je zakljuenje bilateralnog sporazuma i sprovoenje postupka po istom prethodno proceduralno pitanje od koga zavisi dalje postupanje suda po zahtevu za utvrenje prava svojine, pa je stoga pravilno prvostepeni sud na osnovu lana 215. stav 1. taka 1. Zakona o parninom postupku prekinuo postupak do okonanja postupka odnosno procedure po zahtevu tuioca Savetu ministara SCG. Neosnovani su albeni navodi da je sud morao odbaciti tubu i da tuilac nema pravni interes za podnoenje tube za utvrenje sa navedenom sadrinom kao i o preuranjenosti iste, jer se iz navedenih razloga okonanje postupka po proceduri pred Savetom ministara SCG postavlja kao prethodno pitanje proceduralnog karaktera, od koga e zavisiti dalji tok ovog postupka, pa je stoga pravilno prvostepeni sud prekinuo isti do okonanja navedenog postupka. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 8799/05 od 7.11.2005. godine)

13.Ukoliko je upravni akt konaan i pravosnaan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnini sud mora to uzeti u obzir pri donoenju odluke o tubenom zahtevu.-9-

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: injenica je da je Agencija za privatizaciju, posle otvaranja steajnog postupka nad tuiocem donela reenje kojim je ponitila spornu odluku tuioca od 27. januara 2005. godine. To reenje Agencije po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt, o ijoj se pravnoj valjanosti u pogledu sadrine i nadlenosti odreenog organa za njegovo donoenje kao i u pogledu zakonitosti istog, ne moe raspravljati u parninom postupku, ve iskljuivo u upravnom sporu pokrenutom pred Vrhovnim sudom. Stoga prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji morao utvrditi da li je navedeno reenje Agencije za privatizaciju kojim je ponitena odluka tuioca od 27. januara 2005. godine konano i pravosnano, a ne sam ceniti u parninom postupku pravilnost navedenog reenja. Ukoliko je upravni akt konaan i pravosnaan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnini sud mora to uzeti u obzir pri donoenju odluke o tubenom zahtevu. Stoga ako je pravosnano navedenim reenjem ponitena odluka tuioca o prodaji spornih nepokretnosti, onda se to mora uzeti u obzir, bez mogunosti preispitivanja pravilnosti iste od strane parninog suda. To bi znailo da je otuenje imovine koje je predmet rasprave izvreno zakljuenjem ugovora bez odgovarajue odluke nadlenih organa, predviene lanom 398a. stav 2. Zakona o preduzeima. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13222/05 od 16.01.2006. godine)

14.Parnini sud nema ovlaenja da prethodno pitanje sam reava ako je o njemu pravnosnano odluio redovni sud u upravnom sporu. Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju tuiocu je otkazan ugovor o radu zato to je izborno vee M... fakulteta na sednici od 26.6.2002. godine donelo odluku o neizboru tuioca u zvanje redovnog profesora. Tu odluku povodom izjavljenog prigovora, potvruje Savet fakulteta svojom odlukom od 14.7.2003. godine. Pravosnanom presudom Okrunog suda u B... U. 1041/2003 od 7.4.2004. godine ponitena je odluka Saveta fakulteta. Na tako utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je poniten otkaz ugovora o radu i kada je tuilac reintegrisan u radni odnos, zato to je otpao osnov za davanje otkaza. Pravni osnov za davanje otkaza predstavljala je konana odluka izbornog vea M... fakulteta od 28.6.2002. godine. Ta odluka (upravni akt) od prejudicijelnog znaaja eliminisana je iz pravnog poretka pravosnanom presudom Okrunog suda u B... u postupku sudske kontrole zakonitosti upravnog akta, ime je odluka izbornog vea izgubila svojstvo konanosti. Odlukom suda iz upravnog spora parnini sud je vezan. Vezanost parninog suda proizlazi iz lana 11. ranije vaeeg Zakona o parninom postupku (sada lan 12.) na osnovu tumaenja a contrario (parnini sud je ovlaen da reava prethodno pitanje u kome ne postoji odluka suda ili drugog nadlenog organa). U ovom sluaju parnini sud nema ovlaenje da prethodno pitanje sam (drukije) reava, s obzirom da odluka od prejudicijelnog znaaja ve postoji i da kao pravosnana ima snagu zakonske istine. Imajui u vidu izloeno, bez uticaja su navodi u reviziji da treba praviti razliku izmeu sudske odluke u upravnom sporu koja je doneta "punom jurisdikcijom" i odluke kojom je samo poniten upravni akt. Istaknuto razlikovanje u pogledu odluka povodom kontrole zakonitosti upravnog akta nije od znaaja za parnini sud (koji kao to je istaknuto ne moe da ocenjuje valjanost razloga odluke donete u upravnom sporu). (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 619/05 od 20.09.2005. godine)- 10 -

PARNINI POSTUPAK

ZAJEDNIKE ODREDBE (lan 15 - 25. ZPP)

15.Kada je re o meusobnom privrednom odnosu u sporu radi obavljanja delatnosti stvarno je nadlean da postupa Privredni sud. Iz obrazloenja: Tubom u ovom sporu tuioci su traili da se prema tuenom utvrdi da je trafostanica 110/35 KV S., sa pripadajuim zemljitem na kat.parceli 2150/1 KO S, u svojini Republike Srbije (dravnoj svojini) a na korienju EPS Beograd, JKP Elektroistok, to je tueni duan da prizna i dozvoli zemljino knjini upis, a ako to ne uini da je tuilac prvog reda ovlaen da na osnovu prvostepene presude izvri odgovarajui upis u zemljinim knjigama kod prvostepenog suda.Ispitujui po slubenoj dunosti svoju stvarnu nadlenost, a kako se u konkretnom sluaju radi o imovinsko pravnom sporu izmeu dva privredna subjekta u vezi prava korienja objekta trafo stanice sa kat.parcelom na kojoj se objekat nalazi, kao osnovnog sredstva koji slui obavljanju privredne delatnosti prvotuioca kao privrednog subjekta, shodno ovlaenju iz l.17.st.1.ZPP, prvostepeni sud je utvrdio da se u ovoj pravnoj stvari radi o sporu za koji je stvarno nadlean da postupak Privredni sud. I po stavu Vieg suda u Uicu navedeni spor proistie iz ugovornog odnosa privrednih subjekata, JP "Elektromrea Srbije" Beograd i preduzea "V.b.S." A.D. S., a predmet tog ugovornog odnosa su osnovna sredstva preduzea koja su u funkciji obavljanja delatnosti privrednih subjekata, pa proizilazi da je re o meusobnom privrednom odnosu radi obavljanja delatnosti, zbog ega je u ovom sporu nadlean da postupa Privredni sud, saglasno l.15.st.1.a Zakona o sudovima, koji je bio na snazi u vreme pokretanja spora. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G.br.798/10 od 25.5.2010. godine)

16.O zahtevu za naknadu ratnih dnevnica odluuje se u upravnom postupku, ukoliko u upravnom postupku nije utvreno pravo pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije na isplatu dnevnica, niti on priloi dokaze da mu tuena bez zakonskog osnova po tom reenju uskrauje isplatu. Iz obrazloenja: Pravilno je postupio prvostepeni sud donosei pobijanu odluku jer je tuilac svoj zahtev zasnovao na naknadi neisplaenih dnevnica i od tuene potrauje isplatu dnevnica kao pripadnik rezervnog sastava Vojske Jugoslavije za vreme svog uestvovanja u ratnim dejstvima tokom 1999.godine. Naime, odluka prvostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni odredbe lana 16.ZPP, jer je sud apsolutno nenadlean da postupa u ovoj pravnoj stvari, poto se ne radi o sporu koji spada u sudsku nadlenost, ve u upravnu nadlenost zbog ega je tuba i odbaena.- 11 -

PARNINI POSTUPAK U smislu lana 1.ZPP redovni sudovi raspravljaju izmeu ostalog u imovinsko pravnim sporovima, osim ako za tu vrstu spora nije posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka. Prema Pravilniku o naknadi putnih i drugih trokova u Vojsci Jugoslavije, o zahtevu za naknade po navedenom Pravilniku, izmeu ostalih i za naknadu dnevnica, odluuje se u upravnom postupku. Tuilac uz podnetu tubu nije priloio dokaze da je u upravnom postupku po njegovom zahtevu, a prema odredbama pomenutog Pravilnika, doneto izvrno reenje kojim se utvruje njegovo pravo na isplatu dnevnica, niti dokaze da mu tuena bez zakonskog osnova po tom reenju uskrauje isplatu u celini ili delimino, u kom sluaju bi se radilo o sporu za naknadu tete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada organa tuene. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G.br. 1198/2010 od 21.09.2010. godine)

17.Ako je spor izmeu tuioca - pravnog lica i tuenih obinih prostih suparniara, od kojih je jedan pravno lice, a drugi fiziko lice, pravnosnano okonan samo u odnosu na pravno lice, prestao je i odnos suparniarstva na kome je bila zasnovana stvarna nadlenost trgovinskog suda za fiziko lice, to dovodi do nemogunosti zadravanja stvarne nadlenosti trgovinskog suda za fiziko lice. Iz obrazloenja: Presudom drugostepenog suda odbijena je alba prvotuenog i potvrena presuda Trgovinskog suda u N... u prvom i treem stavu izreke kojom je odlueno o tubenom zahtevu u odnosu na prvotuenog i o zahtevu po protivtubi prvotuenog u odnosu na tuioca. Time je pravosnano presuen navedeni spor u odnosu na prvotuenog i to kako po zahtevu tuioca koji se odnosi na prvotuenog, tako i po protivtubi prvotuenog. Po pravosnanom okonanju navedenog spora izmeu oznaenih stranaka koje su pravna lica, kao nereen je ostao spor po tubi tuioca u odnosu na drugotuenog koji je fiziko lice, a po osnovu ugovora o jemstvu za ispunjenje obaveza prvotuenog. Kako je u ponovnom postupku, po ukidanju dela odluke koja se odnosi na drugotuenog presudom Vieg trgovinskog suda, postupak nastavljen samo u odnosu na drugotuenog koji je fiziko lice, a pravosnano je okonan u odnosu na prvotuenog, te stoga navedeno fiziko lice koje vie nije u odnosu suparniarstva sa pravnim licem (po kom osnovu bi se mogla zasnivati nadlenost trgovinskog suda), to je pravilno prvostepeni sud naao da za reenje navedenog spora po tubi tuioca protiv tuenog fizikog lica trgovinski sud nije nadlean, jer se ne radi o sporu iz lana 15. Zakona o sudovima, pa se stoga pobijanim reenjem oglasio stvarno nenadlenim za postupanje u navedenoj parnici i spise predmeta po pravosnanosti reenja o oglaavanju nenadlenim ustupio Optinskom sudu u N... kao stvarno i mesno nadlenom za reavanje ovog spora. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 9098/05 od 23.12.2005. godine)

18.Sud tokom celog postupka, po slubenoj dunosti, pazi da li reavanje spora spada u sudsku nadlenost. Kada u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud, nego neki drugi domai organ, oglasie se nenadlenim, ukinue sprovedene radnje u postupku i odbacie tubu.- 12 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prvostepeni sud se reenjem oglasio apsolutno nenadlenim za postupanje u sporu po tubi tuioca protiv tuenog nadlenog Odeljenja Republikog geodetskog zavoda, istim ukinuo sve sprovedene radnje a tuba je odbaena. alba tuioca je neosnovana jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je za reavanje po tubenom zahtevu nadlean upravni organ u upravnom postupku, a ne sud - saglasno odredbama Zakona o dravnom premeru i katastru. Naime, pazei po slubenoj dunosti (u smislu lana 16. Zakona o parninom postupku) i razmatrajui da li reavanje predmetnog spora spada u sudsku nadlenost, prvostepeni sud je utvrdio da je za reavanje o tubenom zahtevu nadlean da postupa upravni organ u upravnom postupku, a ne sud. Pomenutim Zakonom predvieno je da Republiki geodetski zavod, kao dravni organ, u vrenju javnih ovlaenja u upravnim poslovima dravnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti reava u upravnom postupku u prvom stepenu. Prvostepeni sud je stoga pravilno odluio pobijanim reenjem, koje je doneto uz pravilnu primenu odredaba lana 279. stav 1. taka 1. i lan 280. Zakona o parninom postupku. Izjavljenom albom tuioca se neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud bio duan da ispita zato je Sluba za katastar nepokretnosti odbila da postupi po zahtevu tuioca za omeavanje njegove parcele, pa on nije imao drugu alternativu sem da se obrati sudu te da je obaveza suda bila da obavee drugi nadleni organ da izvri svoju zakonsku dunost i obavezu. Naime, shodno lanu 1. Zakona o parninom postupku, ureuju se pravila postupka za pruanje sudske zatite po kojima se i odluuje prilikom reavanja graanskopravnih sporova iz linih, porodinih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka. Sud tokom celog postupka, po slubenoj dunosti, pazi da li reavanje spora spada u sudsku nadlenost. Kada u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud, nego neki drugi domai organ, oglasie se nenadlenim, ukinue sprovedene radnje u postupku i odbacie tubu. U konkretnom sluaju, tubenim zahtevom se ne trai inidba na koju sud moe da obavee tuenog, ve omeavanje katastarske parcele uz potovanje povrine iz lista nepokretnosti i oblika iz skice, pa predmet ovog spora ne spada u sudsku nadlenost, ve u nadlenost upravnog organa, a o tome se odluuje u upravnom postupku. (Iz reenja Vieg suda u Uicu, G. 555/2010 od 13.04.2010. godine)

19.Proputanje nadlene filijale Narodne banke da, u vrenju poverenih javnih ovlaenja, odlui o zahtevu za povraaj carine i drugih uvoznih dabina u postupku ostvarenja prava na izvozne stimulacije, ne moe dovesti do promene zakonom ustanovljene nadlenosti navedenog organa, jer da proputanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim javnim ovlaenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadlenosti u parninom postupku, ve daje pravo podnosiocu zahteva da zatitu ostvari u upravnom postupku podnoenjem albe zbog "utanja administracije" drugostepenom organu ili pak pokretanjem upravnog spora. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem Trgovinski sud u B... oglasio se apsolutno nenadlenim za postupanje u ovom sporu, pa je ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tubu. Iz spisa predmeta kao i- 13 -

PARNINI POSTUPAK navoda alioca, nesumnjivo proizlazi da osnov postavljenog tubenog zahteva za isplatu iznosa od 876.500,78 dinara, predstavlja zahtev za vraanje 1% vrednosti izvrenog spoljnotrgovinskog posla, po ugovorima o spoljnotrgovinskom poslu, koje je tuilac ostvario tokom 2002. i 2003. godine, a na osnovu prava na podsticaj izvoza, propisan Odlukom o povraaju carinskih i drugih uvoznih dabina i o drugim merama za podsticaj izvoza. Iz sadrine postavljenog tubenog zahteva proizlazi da se u konkretnom sluaju radi o sporu iz imovinsko-pravnih odnosa, ije je reavanje na zakonu zasnovanom odlukom stavljeno u nadlenost ne suda nego drugog domaeg organa. Stoga je prvostepeni sud na osnovu pravilne primene odredbe lana 16. stav 2. Zakona o parninom postupku, naao da nije nadlean za odluivanje u ovome sporu, to je za posledicu imalo i pravilnu odluku o odbacivanju tube. Naime, iz sadrine Odluke o povraaju carinskih i drugih uvoznih dabina i o drugim merama za podsticaj izvoza proizlazi da je ista doneta na osnovu ovlaenja iz lana 61. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, te da je istom ustanovljeno pravo preduzea i drugih pravnih lica koja obavljaju poslove spoljnotrgovinskog poslovanja, na ostvarivanje prava na povraaj carine i drugih uvoznih dabina kao i na druge mere podsticaja izvoza, pod uslovima propisanim tom odlukom. Osim ustanovljavanja samog prava na povraaj carine i drugih uvoznih dabina, navedenom odlukom propisan je i postupak u kome se navedena prava ostvaruju, pa je u lanu 11. propisano da se zahtev za ostvarivanje prava iz odluke podnosi Filijali NBJ nadlenoj prema seditu podnosioca zahteva, dok je u lanu 12. stav 2. propisano da e nadlena Filijala NBJ reenjem odbiti zahtev ukoliko na osnovu podnesene dokumentacije utvrdi da preduzee ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava iz ove odluke. Istovremeno u stavu 3. navedenog lana, propisano je da se protiv reenja iz stava 2. moe izjaviti alba Narodnoj banci Jugoslavije. Iz sadrine navedenog propisa proizlazi dakle da je pomenutom odlukom Narodnoj banci Jugoslavije povereno vrenje odreenih javnih ovlaenja, iz ega dalje proizlazi da je u vrenju istih ona bila duna da u smislu odredbe lana 2. Zakona o optem upravnom postupku, postupa u skladu sa odredbama navedenog zakona. Neosnovan je navod alioca da iz injenice to Narodna banka Jugoslavije nije dravni organ, proizlazi kao logina posledica da ista u svom radu ne donosi upravne akte i ne postupa po pravilima Zakona o optem upravnom postupku. Nasuprot albenim navodima, stvarna nadlenost Narodne banke za odluivanje o ovoj vrsti tuioevih prava ustanovljena je saglasno lanu 17. Zakona o optem upravnom postupku, pomenutom odlukom koja svoju snagu crpi i iz odredaba Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Stoga je u vrenju ovlaenja poverenih navedenom odlukom, Narodna banka Jugoslavije bila duna da postupa po pravilima Zakona o optem upravnom postupku, a to znai da i tuilac, kao podnosilac zahteva za ostvarenje odreenih izvoznih stimulacija ima sva prava koja mu iz navedenog zakona proizilaze. Iz navedenog proizlazi dakle, da je u konkretnom sluaju, proputanje drugotuenog da po zahtevu tuioca donese pozitivno ili negativno reenje, imalo za posledicu tuioevo pravo da u smislu odredbe lana 208. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku izjavi albu drugostepenom organu iz lana 12. stav 3. Odluke o povraaju carinskih i drugih uvoznih dabina i o drugim merama za podsticaj izvoza. injenica na koju se albom ukazuje, da je drugotueni propustio da donese bilo kakvo reenje po podnetom zahtevu, te da je tuiocu uz dopis vratio podnetu dokumentaciju, ne moe dovesti do promene zakonom ustanovljene nadlenosti odreenog organa a u pogledu odluivanja o nekom pitanju. Dakle, proputanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim mu javnim ovlaenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadlenosti u parninom postupku, nego naprotiv daje pravo podnosiocu zahteva da zatitu ostvari u upravnom postupku ili pak pokretanjem upravnog spora u situaciji kada nije ustanovljena dvostepenost. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 1763/05 od 24.03.2005. godine)- 14 -

PARNINI POSTUPAK

20.Trgovinski sud nije nadlean da u parninom postupku odluuje o zahtevu za plaanje naknade za odvodnjavanje, tj. da utvruje postojanje i visinu ove obaveze, ve je za to nadlean drugi organ - javno vodoprivredno preduzee u okviru javnih ovlaenja koja su mu poverena zakonom, a reenje tog preduzea kao upravni akt kojim se utvruje obaveza plaanja naknade za odvodnjavanje, predstavlja izvrnu ispravu za ije izvrenje je stvarno nadlean sud opte nadlenosti. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem Trgovinski sud u Z... oglasio se apsolutno nenadlenim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, pa je tubu odbacio kao nedozvoljenu i ukinuo sve sprovedene radnje. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet tubenog zahteva isplata godinjeg iznosa naknade za odvodnjavanje za 2003. godinu, a po osnovu reenja tuioca broj 02072008 od 10. marta 2003. godine. itanjem navedenog reenja utvruje se da je isto doneto na osnovu lana 5. stav 1. Odluke o visini naknade za odvodnjavanje u 2003. godini, a u skladu sa lanom 99. stav 3, l. 100, 101. i 107. Zakona o vodama. Navedeno reenje tuilac je doneo u vrenju svojih zakonom mu poverenih javnih ovlaenja, te stoga isto po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt iz lana 96. Zakona o vodama, a saglasno lanu 18. Zakona o optem upravnom postupku. Naime, u konkretnom sluaju radi se o naplati naknade kao obavezne dabine, a ne o naknadi koja se plaa za izvrenu uslugu. Ovo stoga to je lanom 99. Zakona o vodama propisano da se sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti obezbeuju iz vie vrsta naknada od kojih neke predstavljaju javni prihod, a neke predstavljaju prihod javnog vodoprivrednog preduzea ovde tuioca. Iz navedenog proizlazi da za utvrivanje kako postojanja same obaveze plaanja naknade za odvodnjavanje, tako i njene visine, nije nadlean sud u smislu odredaba lanova 12. Zakona o sudovima (odnosno lana 21. Zakona o ureenju sudova), te lana 15. Zakona o sudovima (koji je i dalje na snazi u smislu lana 84. Zakona o ureenju sudova). Naprotiv, radi se o pravnoj stvari za ije je utvrivanje nadlean subjekt odreen posebnim zakonom, a u smislu lana 18. Zakona o optem upravnom postupku u vezi lana 96. Zakona o vodama. Iz navedenog proizlazi da je u konkretnom sluaju prvostepeni sud pravilno zakljuio da za reavanje spornog odnosa nije nadlean sud nego drugi domai organ, te da je na osnovu pravilne primene odredbe lana 16. stav 2. Zakona o parninom postupku u svemu doneo pravilnu odluku. Na pravilnost pobijane odluke nije od uticaja injenica to je po osnovu tuioevog predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave doneto reenje Iv. broj 832/04 od 20. aprila 2004. godine, te reenje pod istim brojem od 7. juna 2004. godine, kojim je konstatovano da e se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Ovo stoga to pogrean uput suda ne moe menjati apsolutnu nadlenost suda. Kako iz gore navedenog proizlazi da u konkretnom sluaju za utvrivanje obaveze plaanja naknade za odvodnjavanje i njene visine nije nadlean sud, nego drugi organ odnosno javno preduzee u obimu poverenih mu javnih ovlaenja, to nije bilo mesta donoenju gore navedenih reenja. Sud je cenio albene navode o tome da je poev od 2001. godine Uprava prihoda prestala sa prinudnom naplatom neisplaenih dugovanja po osnovu naknade za odvodnjavanje, iz ega bi proizlazilo da tuilac ukazuje da je za sprovoenje prinudne naplate nadlean sud. Iako u ovom konkretnom sporu nije sporno pitanje nadlenosti suda za sprovoenje izvrenja nego nadlenosti suda za meritorno presuenje u parninom postupku, radi pravne pouke tuioca, a u cilju olakavanja ostvarenja njegovih prava, ovaj sud kao drugostepeni dae sledee pravno miljenje.- 15 -

PARNINI POSTUPAK Po nalaenju ovog suda reenje tuioca broj 02072008 od 10. marta 2003. godine predstavlja izvrnu ispravu u smislu lana 16. stav 2. taka 2. Zakona o izvrnom postupku, ije se izvrenje sprovodi prema odredbama l. 261, 264. stav 1, l. 265. i 266. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku. Stoga je tuilac imao mogunost da navedeno reenje snabde klauzulom izvrnosti i potom dostavi nadlenom sudu na izvrenje. Za sprovoenje navedenog izvrenja bio bi nadlean sud opte nadlenosti jer njegova nadlenost proizlazi iz lana 21. stav 2. Zakona o ureenju sudova. Ovo stoga to za ovu vrstu izvrenja nije propisana nadlenost trgovinskog suda, niti u lanu 15. Zakona o sudovima (koja je odredba i dalje na snazi u smislu propisa iz lana 84. Zakona o ureenju sudova), kao ni lanom 24. Zakona o ureenju sudova. Kako navedeno reenje u sebi sadri naplatu dela javnih prihoda, isto bi se moglo prinudno naplatiti i preko Poreske uprave, a u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali nema nikakve smetnje da se isto prinudno naplati i preko suda (na gore opisani nain) jer je u navedenoj naknadi sadrana i naknada koja predstavlja prihod tuioca, pri emu bi postojala obaveza tuioca da deo javnih prihoda prenese na za to posebno odreeni raun. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 8468/04 od 16.11.2005. godine)

21.Postojanje osporenog potraivanja za neizmirenu poresku obavezu ustanovljenu izvrnim reenjem upravnog organa, utvruje se u sudskom postupku pred mesno nadlenim trgovinskim sudom, a ne u upravnom postupku pred nadlenim upravnim organom. Iz obrazloenja: "U konkretnom sluaju pogreilo je steajno vee kada je na parnicu uputilo tuioca kao steajnog poverioca koji je za prijavljeno potraivanje imao izvrnu ispravu. U situaciji kada je steajni upravnik osporio prijavljeno potraivanje steajnog poverioca zasnovano na izvrnoj ispravi, tada je steajno vee moralo da shodno odredbi lana 127. stav 2. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji uputi na parnicu steajnog dunika radi utvrenja da ne postoji prijavljeno potraivanje steajnog poverioca zasnovano na izvrnoj ispravi. Pri tome, prvostepeni sud nije imao u vidu da tuilac poseduje izvrnu ispravu, te da tueni osporavanje utuenog potraivanja moe zasnovati samo na razlozima iz lana 51. stav 1. taka 4. i 8. Zakona o izvrnom postupku. Meutim, kada je ve steajno vee dalo pogreno uputstvo i kada je prvostepeni sud utvrdio prijavljeno potraivanje tuioca kao steajnog poverioca prema tuenom kao steajnom duniku, tada nije bilo mesta da Vii trgovinski sud nae da reavanje predmetnog spora ne spada u sudsku nadlenost, ve u nadlenost upravnog organa. Tano je da je predmet prijavljenog potraivanja neplaena poreska obaveza i zatezna kamata zbog docnje u isplati ove poreske obaveze i da je postupak u kome se utvruje i naplauje porez poseban upravni postupak u smislu odredaba l. 11, 33, 34 i 54. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Vii trgovinski sud je meutim prevideo da je poreska obaveza tuenog prema tuiocu utvrena na osnovu izvrenog reenja tuioca. Izvrno reenje tuioca doneto u upravnom postupku predstavlja izvrnu ispravu. Stoga se vie ne radi o postupku utvrivanja i naplate poreza, ve o postupku u kome se utvruje da li i dalje postoji prijavljeno potraivanje tuioca prema tuenom, odnosno da li je tueni izmirio utvreno potraivanje iz poreskog reenja ili je to poresko reenje poniteno, preinaeno ili na drugi nain stavljeno van snage. Ove okolnosti mogu se utvrivati samo u sudskom postupku." (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 258/2005 od 7. jula 2005. godine)- 16 -

PARNINI POSTUPAK

22.Odredbe Zakona o preduzeima o proceni uloga u stvarima i pravima od strane ovlaenog procenjivaa, odnosno osnivaa drutva s ogranienom odgovornou, ne iskljuuju sudsku nadlenost kada je u pitanju spor osnivaa o visini osnivakih udela. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem P. 147/04 od 8.3.2005. godine prvostepeni sud je u izreci pod I odbio prigovor apsolutne nenadlenosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. U izreci pod II odbio je prigovor da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparninog postupka, i u izreci pod III odbio je prigovor da je tuba za utvrenje nedozvoljena. Drugotueni u albi ukazuje da nije bilo mesta donoenju oalbenog reenja, te da prvostepeni sud pogreno tumai tubeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost voenja parnice u ovoj pravnoj stvari. Daljim navodima albe ukazuje da se oigledno moe utvrditi da je predmet tubenog zahteva visina uloga lanova drutva. Sporno pitanje izmeu istih je pre svega visina nenovanog uloga drugotuenog. Tuioci osporavaju visinu istog uloga, ne priznajui reenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11.9.2002. godine, kojim je utvrena vrednost uloga u mainama i opremi drugotuenog, kao ni izvetaj ovlaenog procenjivaa iz juna 2003. godine. Daljim albenim navodima tueni drugog reda ukazuje da sud ne moe da odluuje o spornom pitanju visine uloga lanova, jer predmet nisu pravna, ve faktika pitanja, tj. visina uloga. Po daljim navodima alioca, stranke to mogu da utvrde sporazumno, ili ovlaeni procenjivai, te da prvostepeni sud pogreno zakljuuje da odredbe lana 339. u vezi lana 200. Zakona o preduzeima ne iskljuuju sudsku nadlenost. Osim toga, tueni drugog reda ukazuje da reenje o obezbeenju dokaza ne moe biti usvojeno od strane suda kao dokazno sredstvo za utvrivanje injenice visine duga, kako to pogreno zakljuuje prvostepeni sud kada svoje stanovite zasniva na reenju donetom u obezbeenju dokaza R. 717/03 od 20.11.2003. godine, uz navoenje da je navedenim reenjem, odnosno procenom vetaka, kao sastavnim delom, istog utvrena visina nenovanog uloga, a da bi i pored toga, u parninom postupku odredio izvoenje dokaza putem nalaza i miljenja vetaka sa predmetnom utvrivanja visine uloga stranaka. Dalje ukazuje na pogrenu odluku prvostepenog suda donetu u izreci pod III. Predloio je da se oalbeno reenje preinai saglasno navodima albe, tako to bi se usvojili procesni prigovori i Trgovinski sud u B... oglasio apsolutno nenadlenim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Vii trgovinski sud je naao da alba nije osnovana. Iz stanja u spisima proizlazi da su tuioci tubom te deklarativno postavljenim tubenim zahtevom traili da se utvrdi suvlasniki udeo u Preduzeu za proizvodnju i trgovinu "E..." DOO u B.., tako to bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzea iznosi 378.699.17 USD, a pojedinani ulozi osnivaa i lanova iznose: tuioca prvog reda - D.D. iz B.., iznos od 102.000,00 USD, to predstavlja 26,94% suvlasnikog udela; tuioca drugog reda - D.V. iz B.., iznos od 25.500,00 USD, to predstavlja 6,73% suvlasnikog udela; tuenog drugog reda inostranog preduzea, iznos od 251.199,17 USD, to predstavlja 66,33% suvlasnikog udela. Tubeni zahtev zasniva se na sledeim injenicama: Tuioci i drugotueni su osnivai pomenutog preduzea. Na bazi odluke o poveanju kapitala drugotueni se obavezao da e osnovani kapital preduzea poveati za 327.882,56 USD i da e isti staviti na raspolaganje u roku od est meseci, to nije uinio, poto je maine i opremu za fabriku tj. ulog u stvarima pokuao da unese na osnovu sporne procene procenitelja. Pokuao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive maine, kao nove i da predstavi da iste vrede 327.882,56 USD, iako je njihova vrednost 251.199,17 USD, te da na taj nain prevari i- 17 -

PARNINI POSTUPAK oteti tuioce. Na ovaj nain bi drugotueni upisom nerealnog osnivakog udela stekao 75% vrednosti osnivakog udela i po statutu preduzea smenio prvotuioca D.D, direktora i osnivaa, i tako imao pravo odluivanja. Kao dokaz priloili su: ugovor o osnivanju preduzea "E..." DOO u B... od 11.6.2001. godine, reenje Trgovinskog suda u B... Fi. br. 5393/01 od 15.6.2001. godine, odluku o poveanju kapitala od 20.7.2002 godine, ugovor o izmeni ugovora o osnivanju preduzea "E..." DOO u B... od 1.8.2002.. godine, odluku o poveanju kapitala preduzea "E..." DOO u B..., od 27.2.2003. godine, ugovor o ustupanju osnivakog uloga od 27.3.2003 godine, reenje Trgovinskog suda u B... V Fi. br. 10830/03 od 12.11.2003. godine, albe na reenje Trgovinskog suda u B... FI. br. 10830/03 od 12.11.2003. godine, dopunu albe na reenje Trgovinskog suda u B... V Fi.br. 10830/03 od 12.11.2003. godine, krivinu prijavu, nalaz i miljenje procenitelja "I..." od 25.6.2003. godine. Drugotueni je istakao procesne prigovore, o kojima je sud odluio ovim reenjem. Saglasno iznetom, a imajui u vidu navode tuenog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka, a posebno sada cenei i date albene razloge, drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo oalbeno reenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuenog drugog reda, dajui razloge, koje prihvata i ovaj sud i alioca na iste upuuje. Prvostepeni sud svoju odluku u delu kojim je odbio prigovor apsolutne nenadlenosti pravilno zasniva na odredbi lana 16. stav 1. Zakona o parninom postupku (Slubeni glasnik RS, br. 125/04), nalazei utemeljenje za takvo stanovite u odredbama lana 200. Zakona o preduzeima ("Slubeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02) pod naslovom "Izvetaj o ulozima u stvarima i pravima" koji propisuje: "(1) Ako se za osnivanje akcionarskog drutva obezbeuju ulozi u stvarima i pravima, akcionari, pre prijave za upis u registar, sainjavaju i potpisuju izvetaj o ulozima u stvarima i pravima. (2) U izvetaju se posebno navode predmeti uloga i isprave o proceni uloga u stvarima i pravima koju je izvrio ovlaeni procenjiva, odnosno osnivai, kao i dokazi o stavljanju tih stvari i prava na raspolaganje drutvu. (3) Ako se u akcionarsko drutvo kao ulog unosi preduzee, uz izvetaj iz stava 1. ovog lana prilae se bilans preduzea za poslednje dve poslovne godine, kao i isprava o proceni vrednosti preduzea. U lanu 339. Zakona o preduzeima propisano je da se "na izvetaj o ulozima u stvarima i pravima drutva s ogranienom odgovornou shodno se primenjuju odredbe lana 200. ovog zakona". Iz izloenog proizlazi da prvostepeni sud pravilno zakljuuje da citirane odredbe Zakona o preduzeima ne iskljuuju sudsku nadlenost kada je u pitanju spor o visini osnivakih udela, kako to pogreno navodi tueni drugog reda u albi. Po nalaenju ovoga suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u albi tuenog drugog reda, jer se na reenje ove pravne stvari imaju primeniti odredbe Zakona o preduzeima ("Slubeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02) koji je vaio u vreme nastanka spornog odnosa, a ne Zakon o privrednim drutvima ("Slubeni glasnik RS", br. 125/2004), jer u lanu 457. Zakona o privrednim drutvima nije predviena njegova retroaktivna primena na sporove koji su nastali pre stupanja na snagu. Pozivanje tuenog drugog reda u albi da prvostepeni sud pogreno tumai tubeni zahtev, bez uticaja je na drugojaije odluivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. Ovo zbog toga to iz stanja u spisima, te i obrazloenja oalbenog reenja, proizlazi da tuioci podnoenjem tube u sutini trae utvrenje pravnog odnosa - utvrenje suvlasnikih udela u odreenom procentu - odreenoj srazmeri, a ne trae procenu vrednosti nenovanih uloga o emu je odlueno u postupku obezbeenja dokaza u predmetu R-717/03, zbog ega je pravilno odbijen prigovor tuenog drugog reda, da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parninog postupka. Saglasno iznetom, pravilno prvostepeni sud zakljuuje da u ovoj pravnoj stvari nema mesta obustavi parninog postupka po lanu 19. stav 1. Zakona o parninom postupku. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u albi tuenog drugog reda, posebno da je tubeni zahtev za utvrenje visine uloga osnivaa u suprotnosti sa odredbom lana 187. Zakona o parninom po- 18 -

PARNINI POSTUPAK stupku, te da se tubom za utvrenje ne moe traiti utvrenje postojanja odreenih injenica. Ovo zbog toga, to iz tube, te postavljenog tubenog zahteva, proizlazi da ovde tuioci ne trae procenu vrednosti nenovanih uloga, ve u sutini trae utvrenje pravnog odnosa utvrenje suvlasnikih udela u odreenom procentu, srazmeri (26,94% prema 6,73% prema 66,33%), a na osnovu procene vrednosti nenovanih uloga, koja je ve izvrena u postupku obezbeenja dokaza. Stoga, pravilno prvostepeni sud zakljuuje da se u konkretnom sluaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu, kao pravnom odnosu, a ne o vrednosti nenovanog uloga, kao pravnoj injenici. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 4660/05 od 17.06.2005. godine)

23.Odluivanje o zahtevu da se obavee tueni da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republiki fond za penzijsko invalidsko osiguranje, ne spada u sudsku nadlenost, ve se radi o upravnoj stvari iz nadlenosti Ministarstva privrede, koje obavlja poslove koji se odnose na privatizaciju, a u okviru toga i da, vrei nadzor nad primenom odredaba Zakona o privatizaciji, utvruje da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije koriena za finansiranje republikog fonda nadlenog za penzijsko invalidsko osiguranje. Iz obrazloenja: Iz navoda tube proizlazi da je dana 31. decembra 2003. godine zakljuen Ugovor o prodaji drutvenog kapitala UDTP "C.G." i to metodom javne aukcije izmeu Agencije za privatizaciju i direktora tuioca, pri emu je kupac platio odjednom kupoprodajnu cenu. Meutim, sredstva ostvarena od privatizacije nisu u skladu sa lanom 60. Zakona o privatizaciji, uplaena Republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje radnika. Tuilac je istakao da privatizovano preduzee ima 104 radnika, od kojih bi polovina koristila naknadu kod Trita rada ili bi otila u penziju. Kako kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje nije iz sredstava ostvarenih privatizacijom, uplaen doprinos za radni sta ostvaren u preduzeu, to radnici istog ne mogu ostvariti navedena prava. S obzirom na iznete razloge tuilac je predloio da sud donese presudu kojom e obavezati tuenog da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republiki fond za penzijsko invalidsko osiguranje. Pravilno pri ovakvom stanju stvari prvostepeni sud nalazi da u smislu lana 16. stav 1. Zakona o parninom postupku odluivanje o zahtevu tuioca ne spada u sudsku nadlenost, ve se u konkretnom sluaju radi o upravnoj stvari. lanom 41b. stav 1. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplauju na raun Agencije za privatizaciju. Stavom 2. istog lana propisano je da se sredstva iz stava 1. lana 41b. posle izmirivanja trokova prodaje u postupku privatizacije, uplauju na uplatni raun budeta Republike Srbije. lanom 60. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva iz lana 41b. stav 2. koriste, izmeu ostalog, i za finansiranje republikog fonda nadlenog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. lanom 62. Zakona o privatizaciji propisano je da nadzor nad primenom odredaba zakona i propisa donetih na osnovu Zakona o privatizaciji vri Ministarstvo nadleno za poslove privatizacije. Dakle, Zakonom o privatizaciji propisana je nadlenost upravnog organa i to ministarstva nadlenog za poslove privatizacije da vri nadzor nad primenom zakona pa i odredbe lana 60. Zakona o privatizaciji. lan 62. stav 2. Zakona propisuje da kontrolu rada ministarstva nadlenog za poslove privatizacije u sprovoenju postupka privatizacije vri nadzorni odbor Narodne skuptine Republike Srbije. Dakle, pri ovakvom stanju stvari pravilno prvostepeni sud zakljuuje da mini- 19 -

PARNINI POSTUPAK starstvo nadleno za poslove privatizacije moe utvrivati, u konkretnom sluaju, po pravilima upravnog postupka da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije koriena za finansiranje republikog fonda nadlenog za penzijsko invalidsko osiguranje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 2943/05 od 21.04.2005. godine)

24.U situaciji kada postoje sporovi sa inostranim elementom u kojima je mogua prorogacija, preuranjeno je oglaavanje meunarodne nenadlenosti odmah po prijemu tube. U ovakvim sluajevima tuba se ne odbacuje, ve je potrebno istu dostaviti na odgovor tuenom, pa ako se tueni izjasni ili se na drugi nain upusti u raspravljanje a ne prigovori nadlenosti, smatrae se da je dao pristanak da mu sudi domai sud. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem Trgovinski sud u B... oglasio se nenadlenim i odbacio tubu. Navedena odluka nije pravilna, jer je zasnovana na pogrenom pravnom shvatanju prvostepenog suda. lanom 15. Zakona o parninom postupku, predvieno je da sud ocenjuje sopstvenu nadlenost prema okolnostima koje su postojale u momentu podnoenja tube (dostavljanja ove sudu), te predvia da naknadna promena injeninog sklopa nee dovesti do gubitka nadlenosti ukoliko bi, prema izmenjenim injenicama, bio nadlean drugi nadleni sud iste vrste. To znai, da se nadlenost ocenjuje po navodima tube i stanju poznatom sudu, u momentu kada mu je tuba dostavljena. Ukoliko sud, prema okolnostima tog momenta, ustanovi da je nadlean, kasnija izmena okolnosti koja bi dovela do gubitka nadlenosti suda koji se nadlenim oglasio, nee dovesti do gubitka nadlenosti ona se zamrzla (tj. zamrznuto je i injenino stanje), okamenila perpetuatio fori. Ovde se pita koji je momenat bitan za ocenu meunarodne nadlenosti jugoslovenskog suda i da li izmena injenica koja uzrokuju gubitak nadlenosti jugoslovenskog pravosua vodi oglaavanju sudova nenadlenim, ili dolazi do ustaljivanja nadlenosti, isto kao to je to po Zakonu o parninom postupku za interne stvari. Pitanje je, dakle, deluje li princip perpetuatio fori u formi perpetuatio iurisdictionis. Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Slubeni list SFRJ" br. 43/82, 72/82 i "Slubeni list SRJ" br. 46/96), predvia da je za ocenu nadlenosti domaeg pravosua merodavan momenat kada je parnica poela tei, dakle momenat dostavljanja tube tuenom. I to je sve. Iz ovakve odredbe proizilaze tri nesporna zakljuka: 1. zakon eksplicitno regulie samo pitanje momenta merodavnog za ocenu nadlenosti jugoslovenskih sudova; 2. zakon predvia kao relevantan momenat koji je razliit od onoga za koji Zakon o parninom postupku vezuje ocenu interne nadlenosti poetak toka postupka, a ne momenat pokretanja postupka (parnice); 3. zakon nita ne kae eksplicitno o ustaljivanju meunarodne nadlenosti. Ovde je osnovno pitanje (dilema), da li je zakonodavac svesno napustio kriterijum momenta koji sadri Zakon o parninom postupku i pomerio ga na vremenski kasniji momenat momenat dostavljanja tube tuenom ili je u pitanju redakcijska nespretnost. Drugostepeni sud se opredeljuje da je u pitanju svesni akt zakonodavca. Perpetuatio fori slui da bi se spreile manipulacije u vezi sa nadlenou, do kojih dokazi usled injenice da su osnovne nadlenosti, esto, varijabilne take vezivanja. Iz toga sledi da njihovom svesnom promenom tueni moe uticati na odugovlaenje postupka, ukoliko bi se sud koji je zasnovao nadlenost, zbog promene domicila, ima oglasiti nenadlenim, a novi sud bi imao zasnovati svoju nadlenost. Zato naelo pravne sigurnosti i ekonominosti postupka govori u prilog ustaljivanja nadlenosti. Sama mogunost zlou- 20 -

PARNINI POSTUPAK potreba e se smanjiti ukoliko se jedan momenat uzme kao bitan, i posle njegovog proteka dolazi do ustaljivanja nadlenosti, znai, ukoliko se prenebregava kasnija izmena injeninog stanja. Poto do zloupotreba moe doi najee, poto je tueni saznao da je tuen, a to je po pravilu momenat kada dobije tubu, s jedne strane, i kako je dostava dugotrajniji proces u stvarima sa stranim elementom nego bez njega (najee je dostava u inostranstvo), s druge strane, logino je da je zakonodavac pomerio momenat relevantan za ocenu nadlenosti sa momenta dostavljanja tube sudu, na dostavljanje tube tuenom. Time se maksimalno izalo u susret normalnom odvijanju ivota, toku stvari, u spreavanju i mogunosti naknadnih, svesnih i namernih manipulacija. Dakle, relevantan momenat za ocenu postojanja meunarodne nadlenosti je momenat dostavlja tube tuenom, kako to i u zakonu pie. Sud ex offo ocenjuje da li je nadlean meunarodno, prema injeninom stanju vezanom za momenat dostavljanja tube tuenom, a koje mu je poznato i u tubi navedeno. Samo ukoliko se uzme da lan 81. citiranog zakona sadri u sebi i pravilo o ustaljivanju meunarodne nadlenosti, a ne samo pravilo o momentu relevantnog za procenu postojanja nadlenosti, on ima puni smisao. Zbog toga treba smatrati da ga on i sadri, ukoliko u momentu dostavljanja tube tuenom bude uspostavljena nadlenosti domaeg pravosua, naknada izmena injenica nee uticati na njen gubitak. Domai sud e ostati nadlean i ukoliko se na primer, posle dostavljanja tube promeni domicil tuenog na kome je bila zasnovana nadlenost domaeg suda. Ona se okamenjuje. Takoe, domai sud bi imao da nastavi postupak i ukoliko je pogreno procenio da je nadlean, ali kasnija izmena injenica zaista dovede do njegove nadlenosti, iz razloga celishodnosti. U konkretnom sluaju, prvostepeni sud oigledno uopte nema u vidu i ne uzima u obzir lan 81. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, koji u sebi sadri i pravilo o ustaljivanju meunarodne nadlenosti, ali i pravilo o momentu relevantnom za procenu postojanja nadlenosti. Meunarodna nadlenost je apstraktna nadlenost, jer se odnosi na ovlaenje svih sudova u jednoj zemlji da postupaju u odreenoj stvari. Meunarodna, stvarna i mesna nadlenost procesna su pretpostavka izmeu kojih postoje odreene slinosti. Ipak, ove vrste nadlenosti treba razlikovati i u praksi posebno ispitivati, jer su posledice njihovog nepostojanja razliite. Nain utvrivanja meunarodne i mesne nadlenosti i posledice nenadlenosti, regulisane su Zakonom o parninom postupku. U principu, sud pazi na svoju meunarodnu nadlenost po slubenoj dunosti u toku celog postupka (apsolutna nadlenost). Meutim, za ocenu meunarodne nadlenosti bitne su injenice koje postoje u vreme kada parnica poinje da tee (lan 81. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). To znai da se meunarodna nadlenost ustaljuje i kasnije promene ne dovode do gubitka meunarodne nadlenosti. Tano je da kada utvrdi da nije meunarodno nadlean, sud je obavezan da se po slubenoj dunosti oglasi nenadlenim, da ukine sve radnje u postupku i odbaci tubu. Meutim, od ovog pravila se odstupa u sporovima u kojima nadlenost zavisi od pristanka tuenog. Treba smatrati da nadlenost zavisi od pristanka tuenog u sporovima u kojima je mogua prorogacija nadlenosti. Na odreene oblike svoje nenadlenosti sud pazi po slubenoj dunosti i u povodu prigovora tuenog samo do odreenog momenta u razvoju postupka. Stoga, ako u takvim sluajevima sud propusti da utvrdi svoju nadlenost (ex offo) te ako ni tueni ne prigovori njegovoj nenadlenosti, on e postati nadlean. Ova se procesna pojava naziva presumirana ili preutna prorogacija (prorogatio tacita) zbog toga to se iz okolnosti da je tuilac podneo tubu nenadlenom sudu te da tueni nije prigovorio nenadlenosti suda izvodi zakljuak o konkludentnom pristanku na nadlenost tog suda. U domaem parninom postupku mogua je preutna prorogacija stvarne i mesne nadlenosti. Sporno je, da li je mogua prorogacija meunarodne nadlenosti. Tano je da postoji miljenje da, de lege lata takva prorogacija ne bi bila doputena i to stoga to sud na svoju apsolutnu nadlenost pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka, dakle drukije nego na mesnu i neke oblike stvarne nadlenosti u pogledu kojih je preutna prorogacija mogua. Meutim, suprotan stav mogao bi nai- 21 -

PARNINI POSTUPAK uporite u odredbi lana 50. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja po kojoj se, u sluaju kad nadlenost suda zavisi od pristanka tuenog da sudi domai sud, smatra da je tueni dao pristanak podnoenjem odgovora na tubu odnosno prigovora na platni nalog, a nije osporio nadlenosti ili se upustio u raspravu. Naime, osim na sluajeve u kojima je izriito zakonom predvieno da nadlenost domaeg suda zavisi od pristanka tuenog (te sluajeve navodi i prvostepeni sud citirajui relevantne odredbe Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja), odredba lana 50. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, moe se odnositi i na sluajeve prorogacije meunarodne nadlenosti, budui da je i ovde za utemeljenje nadlenosti domaeg suda potreban svojevrstan pristanak tuenog. Ovakva interpretacija odredbe lana 50. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja , je relativno iroka, ali bi njoj u prilog govorilo vie razloga. Najpre, ona omoguava da se i u pogledu meunarodne nadlenosti postigne ono to se i inae postie preutnom prorogacijom mesne i nekih oblika stvarne nadlenosti. Zatim, pomanjkanje jurisdikcije domaeg suda u sluaju kada se njegova meunarodna nenadlenost moe ukloniti prorogacijom ne bi trebalo izjednaavati sa pomanjkanjem jurisdikcije u ostalim sluajevima. U prvom se sluaju radi o nedostatku jurisdikcije koja se moe otkloniti dispozicijom stranaka, u drugom ne. Zato se i potreba da se insistira na primeni odredbe lana 16. Zakona o parninom postupku, u ta dva sluaja ne namee istim intenzitetom i iz istih razloga. Bio bi preterati formalizam insistirati na primeni stroge odredbe lana 16. Zakona o parninom postupku i u sluaju kad se nedostatak jurisdikcije moe dispozicijom stranaka otkloniti. Dalje, ni interesi tuenog ne bi ovakvim pristupom bili bitno ugroeni, ve samim tim to je propustio da prigovori nenadlenosti domaeg suda, tueni je pokazao da mu nije stalo do toga da taj sud ne odluuje o njegovoj pravnoj stvari. Konano, prihvatanjem preutne prorogacije pribliili bi smo se reenjima koja su usvojena i u veini evropskih zemalja i nizu meunarodnih konvencija. Dakle, sud jeste obavezan da se po slubenoj dunosti oglasi nenadlenim, da ukine sve radnje u postupku i odbaci tubu, kada utvrdi da nije meunarodno nadlean. Meutim, od ovog pravila, odstupa se u sporovima u kojima nadlenost zavisi od pristanka tuenog. Treba smatrati da nadlenost zavisi od pristanka tuenog u sporovima u kojima je mogua prorogacija nadlenosti. Sporovi iz ugovora su tipini primer sporova koji spadaju u prorogiranu nadlenost, jer je kod njih dozvoljeno, a i najee je, ugovaranje nadlenosti (i izriito i preutno). Dakle, poenta zauzetog pravnog stava nije samo u tome da u sporovima u kojima je mogue zasnivanje nadlenosti na osnovu pristanka tuenog momenat donoenja odluke o meunarodnoj nadlenosti suda odlae se do trenutka kada tueni da odgovor na tubu ili svoju prvu izjavu na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu za glavnu raspravu. Poenta je u tome da u sporovima sa inostranim elementom u kome je mogua prorogacija, o kome se u konkretnom sluaju radi, sud je duan da se oglasi nenadlenim po slubenoj dunosti, tek onda ukoliko tueni uopte ne odgovori na tubu i neodazove se pozivu suda da prisustvuje pripremnom roitu, a po zakonu ne postoji drugi osnov za zasnivanje nadlenosti, osim pristanka tuenog. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 3065/05 od 3.09.2005. godine)

25.Da li je u smislu lana 52. Zakona o parninom postupku za postupanje nadlean trgovinski sud na ijem podruju se nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije koja je oduzela robu sa krivotvorenim igom, obzirom da su i tuilac i tueni pravna lica iz inostranstva, a neophodno je hitno postupanje i odluivanje o privremenim merama u smislu odredbi Zakona o igovima, obzirom da se radi o sporovima zbog povrede iga?- 22 -

PARNINI POSTUPAK Povreda iga predstavlja sluaj nanoenja vanugovorne tete. Graanskopravna zatita iga blie je regulisana Zakonom o igovima (""Slubeni list SCG"", br. 61/04), a na meunarodnom planu ova materija regulisana je Pariskom konvencijom za zatitu intelektualne svojine. Graanskopravna zatita iga se ostvaruje u parninom postupku pred nadlenim sudom. Prema lanu 15. stav 1. taka ) Zakona o sudovima (""Slubeni glasnik RS"," br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92), za sporove koji se odnose na zatitu i upotrebu firme i igova, kao i na nelojalnu konkurenciju, stvarno je nadlean privredni sada trgovinski sud, ako se kao stranke pojavljuju preduzea i druga pravna lica, imaoci radnji kao i strana fizika i pravna lica. Povreda iga ili prava iz prijave u smislu lana 58. Zakona o igovima smatra se svako neovlaeno korienje zatienog znaka od strane bilo kog uesnika u prometu u smislu lana 33. ovog zakona. Povredom iga smatra se i podraavanje zatienog znaka stav 2. lan 58. Zakona o igovima. Na osnovu iznetog i prema opisanoj situaciji u postavljenom pitanju, postoji stvarna i mesna nadlenost trgovinskog suda na ijem se seditu nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije za postupanje, jer tuilac ino pravno lice moe da podnese tubu i sudu na ijem je podruju tetna radnja izvrena ili na ijem je podruju tetna posledica nastupila, pa i u situaciji kada je teta nastupila krivotvorenim igom, shodno lanu 52. stav 1. Zakona o parninom postupku, pod uslovom da se radi o imovinsko-pravnim zahtevima, to je u vezi lana 53. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11. 2006. godine)

26.Ukoliko se tueni upustio u raspravljanje bez isticanja prigovora nenadlenosti domaeg suda, i pored postojanja prorogacionog sporazuma o nadlenosti suda druge drave, ima se smatrati da je izriito prorogirani sud derogiran kasnijom preutnom prorogacijom. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju dolo je do preutne prorogacije nadlenosti suda. Prorogacija nadlenosti je sporazum stranaka kojim oni odreuju sud neke zemlje koji e odluivati o nekoj njihovoj pravnoj stvari. U konkretnom sluaju citiranim ugovorima stipulisano je da za sluaj spora bude nadlean sud zemlje prodavca. Poto je prodavac tuilac, a sedite tuioca se nalazi u K...L.., onda bi po prorogacionom sporazumu trebalo da bude nadlean sud K...L... za suenje u sporu izmeu parninih stranaka. Meutim, niestepeni sudovi pravilno rezonuju kada zakljuuju da je preutna prorogacija starija od izriite. Naime, i pored postojanja prorogacionog sporazuma (klauzule), ukoliko se tueni upustio u raspravljanje pred nenadlenim sudom, bez isticanja prigovora njegove nenadlenosti, ima se smatrati da je izriito prorogirani sud derogiran kasnijom preutnom prorogacijom. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 292/06 od 28.06.2006. godine)

27.Neosnovan je prigovor apsolutne nenadlenosti suda za postupanje u sporu po tubi poslodavca protiv tuenog Fonda za penziono i invalidsko osiguranje zaposlenih radi povraaja (refundacije) novanih sredstava isplaenih od strane poslodavca radniku na ime naknade, koja se prema reenju tuenog isplauje na teret tuenog fonda, jer se u ovom sporu ne utvruje za- 23 -

PARNINI POSTUPAK konitost samog reenja kojim je odreeno plaanje naknade radniku tuioca na teret tuenog, ve se zahteva povraaj (refundacija) sredstava koja je tuilac isplatio, a koja padaju na teret tuenog. Iz obrazloenja: Reenjem tuenog br. 182.2-500072/03 od 13.11.2003. godine radniku tuioca I.S. iz R... priznato je pravo na isplatu naknade zarade za razliku akontacije zarade koju je primao i iznosa od 6.784,26 dinara i akontacije zarade koju ostvaruje na drugom odgovarajuem poslu. U tom reenju odreeno je da tuilac kao poslodavac vri isplatu novane naknade radniku na teret tuenog, a tueni je obavezan da tuiocu nadoknadi iznos sredstava nastao isplatom naknade u roku od 5 dana od dostavljanja urednog zahteva u smislu lan 26 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju zaposlenih ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 89/03). Poto tuilac ovu razliku naknade nije isplatio, I.S. je pokrenuo parnini postupak protiv tuioca pred Optinskim sudom u A.... Pravnosnanom presudom Optinskog suda u A.... P-10/04 od 11.11.2004 godine, obavezan je tuilac da I.S. isplati navedenu naknadu za celu 2003 godinu sa kamatom poev od dospelosti naknade za svaki mesec pojedinano do konane isplate. Poto tuilac u paricionom roku nije postupio po toj presudi, I.S. je pokrenuo izvrni postupak protiv tuioca, kod Optinskog suda u A.... u predmetu I-106/05, pa je u tom postupku tuilac I.S. isplatio 23.232,00 dinara dana 9.9.2005 godine i 23.231,00 dinara dana 7.10.2005 godine. Tueni je tuiocu iznos od 8.936,27 dinara po konanom reenju za 2003. godinu ve refundirao, pa tuilac u ovom sporu trai da mu tueni isplati preostali iznos od 37.526,73 dinara. Prema tome, ne radi se o upravnom postupku, pa je neosnovan prigovor apsolutne nenadlenosti trgovinskog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, ve o obligacionom odnosu, obzirom da je tuilac svom radniku I.S. isplatio naknadu zarade na teret sredstava tuenog, upravo onako kako je to navedenim reenjem tuenog od 13.11.2003 godine i odreeno. Neosnovani su navodi albe da trgovinski sud nije apsolutno nadlean za postupanje u ovom sporu, jer se u ovom sporu ne utvruje zakonitost samog reenja kojim je odreeno plaanje naknade radniku tuioca na teret tuenog, ve se zahteva povraaj sredstava koja je tuilac isplatio, a koja padaju na teret tuenog. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 3774/06 od 5.12.2006. godine)

28.Trgovinski sud, kao sud Republike Srbije (domai sud) nadlean je za reavanje u sporu izmeu dva strana pravna lica po tubi zbog povrede iga koja sadri imovinskopravni zahtev, saglasno lanu 54. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, jer se zahtevi za unitenje proizvoda kojima je izvrena povreda prava i za utvrenje povrede, odnosno za zabranu povrede, mogu smatrati imovinskim zahtevima u irem smislu. Iz obrazloenja: Spor zbog povrede iga izmeu dva strana pravna lica je spor sa meunarodnim elementom, pa se imaju primeniti odredbe Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Za zasnivanje nadlenosti domaeg suda nije ispunjen uslov iz lana 46. navedenog zakona, jer tueni nema prebivalite, odnosno sedite na teritoriji Republike Srbije. Domai sud ne moe biti nadlean ni na osnovu sporazuma stranaka, jer je odredbom lana 49. stav 2. navede- 24 -

PARNINI POSTUPAK nog zakona propisano da se stranke mogu sporazumeti o nadlenosti suda Republike Srbije, ako je bar jedna stranka pravno lice sa seditem na teritoriji Republike Srbije. Nisu ispunjeni ni uslovi iz lana 53. istog zakona, jer se ne radi o sporu o vanugovornoj odgovornosti za tetu nastalu na teritoriji Republike Srbije, ako tuba ne sadri zahtev za naknadu tete. Meutim, prema lanu 54. ovog zakona, u sporovima o imovinskopravnim zahtevima nadlenost domaeg suda postoji ako se na teritoriji Republike Srbije nalazi imovina tuenog ili predmet koji se tubom trai. Kako i zahtev za utvrenje povrede, odnosno zabranu iste i zahtev za unitenje predmeta kojima je povreda uinjena, u irem smislu imaju karakter imovinskopravnih zahteva, a tuba je upravljena prema predmetima, imovini tuenog koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije, zaplenjenoj od strane domaih carinskih organa, to se i nadlenost trgovinskog suda, kao domaeg suda zasniva na navedenoj odredbi. Stoga se sud, po prijemu tube, nee oglasiti apsolutno nenadlenim, ve e tubu dostaviti tuenom na odgovor prema odredbama Zakona o parninom postupku. (Pravno shvatanje Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 26.3.2007. godine)

29.Norme o mesnoj nadlenosti mogu se shodno primeniti na utvrivanje meunarodne nadlenosti u svakom sluaju kada ne bi bilo mogue uspostavljanje nadlenosti u nekom sporu po normama o meunarodnoj nadlenosti, ali bi bilo mogue na osnovu normi o mesnoj nadlenosti, zbog nepoklapanja kriterijuma nadlenosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi. Iz obrazloenja: Tueni je u podnesku istakao prigovor koji je naslovio kao "prigovor mesne nenadlenosti", ali iz njegove sadrine je jasno da je u pitanju prigovor meunarodne nenadlenosti prvostepenog suda. Glavninu normi o meunarodnoj nadlenosti u naem pravnom sistemu sadri Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (trea glava, l. 46 - 75). Dakle, pored kolizionih normi za statusne, porodine i imovinske odnose sa meunarodnim elementom, ovaj zakon sadri i pravila o nadlenosti sudova i drugih organa Republike Srbije za raspravljanje takvih odnosa. Manji broj odredaba o meunarodnoj nadlenosti naeg pravosua nalazi se u drugim zakonima i meunarodnim ugovorima (u starijim dvostranim ugovorima o pravnoj pomoi i nekim viestranim meunarodnim sporazumima). Zakon o parninom postupku (lan 27), predvia dva sluaja kada je domai sud meunarodno nadlean: - kada je njegova nadlenost izriito odreena zakonom ili meunarodnim ugovorom, - kada njegova nadlenost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadlenosti domaeg suda. Shodna primena odredaba o mesnoj nadlenosti mogua je ako u zakonu ili meunarodnom ugovoru nema izriite odredbe o nadlenosti domaeg suda za odreenu vrstu sporova. U pogledu tumaenja navedenog uslova za shodnu primenu normi o mesnoj nadlenosti, u teoriji su se iskristalisala dva stava. Pojedini autori smatraju da ovaj uslov treba stroe tumaiti, tako da bi se odnosio samo na pravne praznine u Zakonu o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i drugim zakonima i meunarodnim ugovorima koji sadre norme o nadlenosti sudova (Republike Srbije). To znai da bi se norme o mesnoj nadlenosti mogle primeniti samo na one sporove koji nisu posebno spomenuti normama o meunarodnoj nadlenosti. Drugi preporuuju fleksibilno tumaenje ovog uslova, tako da se norme o mesnoj nadlenosti mogu shodno primeniti na utvrivanje meunarodne nadlenosti u svakom sluaju kada ne bi bilo mogue uspostavljanje nadlenosti u nekom- 25 -

PARNINI POSTUPAK sporu po normama o meunarodnoj nadlenosti, ali bi bilo mogue na osnovu normi o mesnoj nadlenosti (zbog nepoklapanja kriterijuma nadlenosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi). rugo tumaenje je prihvatljivije, jer omoguava sudu da koriguje ponekad previe restriktivno formulisane norme o meunarodnoj nadlenosti. Sedom reenog, dovoenjem u vezu odredbe iz lana 27. i lana 63. Zakona o parninom postupku, dolazi se do zakljuka da bi u konkretnom sluaju bila prisutna meunarodna nadlenost prvostepenog suda. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

30.Pravo na otkup stana, nije potraivanje prema steajnom duniku, pa se ne mora prijavljivati u steaju nad davaocem stana na korienje - zakupodavcem. Ako je prijava podneta istu treba smatrati zahtevom korisnika stana za otkup stana od davaoca - zakupodavca. O zahtevu za otkup stana odluuje steajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca i obavetenje steajnog sudije, jer se radi o radnjama upravnika koje su od uticaja na steajnu masu. Ako steajni upravnik iz bilo kog razloga odbije da zakljui ugovor o otkupu stana, korisnik stana e pokrenuti vanparnini postupak u skladu sa lanom 16. Zakona o stanovanju radi donoenja reenja koje e zameniti ugovor o otkupu stana. Za navedeni vanparnini postupak je nadlean optinski sud, a ne trgovinski sud, jer za vanparnini postupak nema atrakcije nadlenosti. Ukoliko u toku vanparninog postupka pred nadlenim optinskim sudom, meu uesnicima (korisnik stana i steajni dunik) budu sporne injenice vane za reenje prethodnog pitanja u pogledu postojanja prava ili pravnog odnosa, vanparnini sud e uesnika ije pravo smatra manje verovatnim uputiti na parnicu ili postupak pred upravnim organom, radi reenja spornog prava odnosno pravnog odnosa, na osnovu l. 22. 23. Zakona o vanparninom postupku. Za tu parnicu nadlean e biti mesno nadlean trgovinski sud, jer e shodno l. 15. Zakona o sudovima doi do atrakcije nadlenosti. Dalji tok vanparninog postupka u opisanoj situaciji shodno l. 24. Zakona o vanparninom postupku, zavisie od postupanja uesnika u istom. Ako je korisnik stana radi otkupa stana podneo tubu trgovinskom sudu, sud e shodno lanu 19. Zakona o parninom postupku obustaviti parnini postupak i predmet po pravosnanosti tog reenja ustupiti mesno nadlenom optinskom sudu. Ako je korisnik stana podneo tubu samo radi utvrivanja njegovog prava na otkup, bez zahteva za otkup stana ista e se odbaciti kao nedozvoljena. Tek po sticanju prava svojine na stanu otkupom, poverilac moe podneti izlunu prijavu, odnosno zahtev radi izluenja stana iz steajne mase steajnog dunika. Eventualna prodaja stana u toku steaja ne utie na pravo i mogunost otkupa u skladu sa Zakonom o stanovanju. Iz obrazloenja: lan 30. Zakona o stanovanju predvideo je da se od dana stupanja na snagu navedenog zakona na stanu vie ne moe stei stanarsko pravo. Lica koja su do dana stupanja na snagu zakona stekla stanarsko pravo po ugovoru o korienju stana, nastavljaju sa korienjem stana po osnovu tog ugovora sa pravima i obavezama utvrenim Zakonom o stanovanju, pod uslovima iz l. 31.-39. istog zakona. lanom 31. predvieno je da ako nosilac stanarskog prava koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu Zakona o stanovanju ne zakljui ugovor o otkupu stana do 31. decembra 1995. godine, nastavlja da koristi stan kao zakupac stana na neodreeno vreme. Takav zakupac stana shodno izriitim odredbama stava 2. lana 31. moe taj stan da otkupi po odredbama navedenog zakona. lan 16. citiranog zakona predvia da je nosilac prava raspolaganja na stanu u drutvenoj svojini i- 26 -

PARNINI POSTUPAK vlasnik stana u dravnoj svojini duan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu tog zakona, na njegov zahtev podnet u pismenoj formi, omogui otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim istim zakonom. U 4. stavu istog lana predvieno je da ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup tog stana ili ne zakljui ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva, lica koja su precizirana mogu da podnesu predlog nadlenom sudu da u vanparninom postupku donese reenje koje e zameniti ugovor o otkupu. lanom 11. istog zakona propisano je da u sluaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava i obaveze zakupodavca. Imajui u vidu citirane odredbe, otvaranje postupka steaja nad nosiocem prava raspolaganja na stanu nije od uticaja na zakonom izriito predviena prava korisnika stana koji je stupanjem na snagu zakona stekao svojstvo zakupca na neodreeno vreme i pravo da navedeni stan otkupi. Radi se meutim o pravu, a ne o ma kakvom potraivanju. Pravo na otkup stana svakako nije novano potraivanje, nije ni izluno pravo s obzirom da se tek realizacijom tog prava, odnosno zakljuenjem ugovora o otkupu stana moe govoriti o sticanju prava svojine nad stanom shodno lanu 25. Zakona o stanovanju, pa bi tek tada i nastao osnov za izluno potraivanje korisnika stana. Ne radi se ni o vrsti razlunog potraivanja jer se ne radi o ma kakvoj vrsti odvojenog namirenja na sredstvima dobijenim prodajom stana, ve o pravu na otkup navedenog stana. To ukazuje da se ne radi o potraivanju, ve o odreenom pravu pa stoga prijava steajnom duniku i nije potrebna, a ukoliko ista i bude podneta i naslovljena kao prijava, trebalo bi je zapravo smatrati zahtevom korisnika stana da se ostvari njegovo pravo na otkup stana i zakljui ugovor o otkupu istog. Ako steajni upravnik ne odgovori na takav zahtev korisnika stana u roku od 30 dana ili isti odbije zakupac bi, (shodno lanu 16. stav 4. Zakona o stanovanju) predlogom pred nadlenim sudom trebalo da pokrene vanparnini postupak u kome e sud doneti reenje koje zamenjuje ugovor o otkupu. Tek donoenjem tog reenja od strane vanparninog suda i njegovom pravnosnanou, stei e se osnov za sticanje svojine na stanu koji je predmet otkupa a otplatom prve rate cene stana, kupac e postati vlasnik istog i on e moi da podnese izlunu prijavu steajnom duniku zahtevajui da se navedeni stan izlui iz mase, jer je isti njegovo vlasnitvo. Za navedeni vanparnini postupak nije nadlean trgovinski sud, ve optinski sud jer shodno odredbama lana 15. Zakona o sudovima, atrakciona nadlenost trgovinskog suda postoji samo za sporove - parnice koje su nastale u toku i povodom steaja, a u konkretnom sluaju ne radi se o parninom, ve o zakonu propisanom vanparninom postupku, pa stoga i nema mesta primeni atrakcione nadlenosti. Ukoliko je korisnik stana, ipak, po uputu steajnog upravnika podneo tubu sudu sa zahtevom da se utvrdi postojanje njegovog prava na otkup stana, sud kao prethodno pitanje mora r