3.2.3. IZVRSNI POSTUPAK

10. IZVRENJE I OBEZBEENJE

IZVRENJE I OBEZBEENJE

SADRINA ZAKONA (lan 1. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

U izvrnom postupku mogu se izvriti kondemnatorne presude koje se odnose na inidbu, davanje ili trpljenje. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1421/90)

1.

Kad je presudom samo utvreno pravo vlasnitva na odreenim nepokretnostima, ne moe se na osnovu takve presude zahtevati predaja nepokretnosti. (Vii privredni sud, P. 3772/95)

2.

3.Ako se presuda pobija albom samo u jednom delu, poverilac moe traiti i sud e dozvoliti izvrenje presude u delu u kome se ne pobija albom. (Vii privredni sud, P. 476/79)

POKRETANJE I SPROVOENJE POSTUPKA (lan 2. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

4.U izvrnom postupku sud po slubenoj dunosti pazi na aktivnu legitimaciju traioca izvrenja. (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 1/60)

5.Ocena pravilnosti i zakonitosti izvrne isprave vri se u postupku u kom je doneta, a po redovnim i vanrednim pravnim lekovima, dok je sud u izvrnom postupku ovlaen samo da ceni ispunjenost uslova za prinudno izvrenje obaveza iz izvrne isprave koje propisuje ZIP-u. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1492/08)

6.Izjava stranaka da povlai tubu uz odricanje od tubenog zahteva, data po nastanku izvrnog naslova, smatra se odricanjem od prava da potraivanje iz izvrnog naslova naplati izvrnim putem. (Vrhovni privredni sud, Si. 1430/70)-2-


NADLENOST SUDA (lan 2. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

U postupku izvrenja primenjuje se lan 3. Zakona o izvrnom postupku, koji predstavlja odredbu o optoj mesnoj nadlenosti izvrnog suda prema prebivalitu, odnosno seditu izvrnog dunika, ako zakonom nije predvieno neto drugo. Ostalim odredbama, po pojedinim sredstvima izvrenja, predviena je posebna mesna nadlenost. Kada je sredstvo izvrenja izvrenje na novanim sredstvima sa rauna izvrnog dunika i prenosom na raun izvrnog poverioca, lanom 196. navedenog zakona je predvieno da se nadlenost uspostavlja prema seditu banke kod koje se vodi raun izvrnog dunika, odnosno prema seditu organizacionog dela banke ili druge finansijske organizacije kod koje se raun dunika vodi. Zato je pravilno prvostepeni sud odluio pobijanim reenjem da se spisi ustupe Trgovinskom sudu u B, sada Privrednom sudu u B. imajui u vidu da je izvrni poverilac u predlogu za izvrenje oznaio da se rauni dunika vode kod Komercijalne banke AD B, kod E. EFG B. i kod M. b. AD N. S. Bez uticaja su albeni navodi izvrnog poverioca da je meu strankama ugovorena mesna nadlenost. Mesna nadlenost se moe ugovarati samo ukoliko nije predviena iskljuiva nadlenost nekog suda. Odredbe o mesnoj nadlenosti u postupku izvrenja su odredbe o iskljuivoj mesnoj nadlenosti, pa stranke ne mogu ugovarati koji e izvrni sud biti mesno nadlean da postupa. Sporazum stranaka o mesnoj nadlenosti u ovakvoj situaciji bio bi relevantan samo za sluaj da je protiv donetog reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave od strane iskljuivo mesno nadlenog suda po lanu 196. Zakona, izvrni dunik izjavio prigovor koji je blagovremen, dozvoljen i obrazloen, u kom sluaju se postupak nastavlja prema odredbama parninog postupka pred sudom ugovorene nadlenosti. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, I. 383/2010 od 12.02.2010. godine)

7.

Promena okolnosti bitnih za zasnivanje nadlenosti privrednog suda kao izvrnog, nije od uticaja u fazi sprovoenja pravnosnanog reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u kome je kao stranka, izvrni dunik oznaeno fiziko lice, vlasnik radnje. Okolnost da je on posle pravnosnanosti reenja postao bivi vlasnik je nebitna i moe samo prouzrokovati potrebu dopune podataka potrebnih za sprovoenje izvrenja na njegovim novanim sredstvima utvrivanjem kod kojih poslovnih banaka je otvorio tekui raun ili vie rauna nezavisno od privredne delatnosti za koju je ranije bio registrovan. Ako je u vreme podnoenja predloga i donoenja reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, odnosno u vreme kada je nastupila pravnosnanost ovog reenja, izvrni dunik bio preduzetnik i bio upisan u registar privrednih subjekata, dalja promena okolnosti je bez uticaja na stvarnu nadlenost privrednog suda kao izvrnog suda. Ovo zato to se u postupku izvrenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, pa i odredbe o stvarnoj nadlenosti prema kojima se sud moe oglasiti stvarno nenadlenim samo do okonanja prvostepenog postupka. U ovom sluaju postupak odluivanja je okonan pravnosnanou reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, pa ukoliko se okolnosti promene u toku sprovoenja takvog pravnosnanog reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave koji se posle pravnosnanosti ne moe menjati, iste ne bi bile od uti-3-

8.

IZVRENJE I OBEZBEENJE caja za promenu nadlenosti privrednog suda, koji dalje moe sprovesti reenje u odnosu na fiziko lice, oznaeno kao izvrni dunik u pravnosnanom reenju o izvrenju, a koje samo sada nema svojstvo preduzetnika. Ako je tekui raun otvoren kod poslovne banke u svojstvu preduzetnika ugaen, to e biti od uticaja na mogunost sprovoenja izvrenja i obavezu suda da od izvrnog poverioca zatrai da se otklone nepravilnosti u pogledu oznaenog sredstva, odnosno predmeta izvrenja. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, I. 1556/2010 od 20.05.2010. godine)

Kada je izvrni poverilac fiziko lice za postupak izvrenja stvarno je nadlean optiniski (sada osnovni) sud i na to ne utie okolnost to je trgovinski sud doneo reenje o izvrenju. (Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, I. 522/06 od 20.03.2006. godine)

9.

Za odreivanje izvrenja po predlogu za izvrenje na osnovu izvrne isprave donete od strane trgovinskog suda, gde je izvrni poverilac fiziko lice, a izvrni dunik pravno lice u steaju, stvarno je nadlean optinski sud. (Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, I. 1156/od 8.06.2006. godine)

10.

Za izvrenje je mesno nadlean sud gde se nalazi sedite izvrnog dunika. (Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, I. 1210/06 od 7.06.2006. godine)

11. 12.

Kada je u predlogu za izvrenje navedeno da se trai naplata novanog potraivanja tuioca popisom i prodajom pokretnih stvari tuenika izvrnog dunika, koji se nalazi u G.M., za sprovoenje izvrenja mesno je nadlean optinski sud. Bez uticaja je okolnost to je utvreno izlaskom izvrnog radnika na lice mesta, da je prebivalite dunika sada u Beogradu. (Okruni sud u aku, G. 196/06 od 8.10.2006. godine)

Kada su izvrni poverilac i izvrni dunik fizika lica, za izvrenje je stvarno nadlean optnski sud, bez obzira to je sredstvo izvrenja udeo u drutvu sa ogranienom odgovornou. (Iz Reenja Vrhovnog suda, R. 266/07 od 14.02.2008. godine)

13.

Kada je izvrni poverilac pravno lice, a izvrni dunik fiziko lice, za sproovoenje izvrenja na osnovu verodostojne isprave stvarnio je nadlean optinski sud. (Vrhovni sud Srbije, R. 10/08 od 24. 01. 2008. godine)

14.

Kad dunik blagovremeno istakne prigovor mesne nenadlenosti suda koji je doneo reenje o izvrenju, pa taj sud usvoji prigovor pre ustupanja predmeta nadlenom sudu, sud nije duan da stavi van snage svoje reenje o izvrenju i ukine sprovedene radnje. (Savezni sud, Grs. 180/85)-4-

15.


Za odreivanje izvrenja i sprovoenje izvrenja izmeu privrednih subjekata na osnovu verodostojne isprave, prema vaeem Zakonu o ureenju sudova, nadlean je privredni sud, ak i u sluaju kada je kao sredstvo izvrenja, odreena prodaja nepokretnosti u vlasnitvu izvrnog dunika. (Vii sud u Kraljevu, 3G. 310/10)

16.

Za sprovoenje izvrenja novanog potraivanja po osnovu izvrenih advokatskih usluga, kada je izvrni poverilac advokat, a dunik pravno lice, stvarno je nadlean optinski a ne trgovinski sud. (Vrhovni sud Srbije, R. 1/08)

17.

Optinski sud je nadlean za sprovoenje izvrenja na nepokretnostima i reavanje sporova koji nastanu u toku ili povodom izvrenja. (Vrhovni sud Srbije, R. 13/08)

18.

Za donoenje reenja o dozvoli izvrenja gde je poverilac preduzee, a dunik vlasnik radnje kao fiziko lice nadlean je privredni sud, jer su obaveze dunika proistekle iz njegove privredne delatnosti. (Vii privredni sud, P. 3310/00)

19.

NAELO HITNOSTI (lan 5. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Pod izuzetno opravdanim vrstama potraivanja podrazumevaju se potraivanja od osobitog znaaja za egzistenciju graana, naroito maloletnih lica, za isplatu zatienih linih dohodaka, za vraanje radnika na rad, za osiguranje mirnog poseda, sprovoenje prethodnih, odnosno privremenih mera sline prirode i dr. Pod izuzetno opravdanim podrazumevaju se one okolnosti koje su od znaaja za ouvanje predmeta izvrenja, umanjenja njegove vrednosti, relevantno poveanje trokova postupka i slino. Kada poverilac ne ukazuje na okolnosti koje opravdavaju primenu navedenih izuzetaka, sud e postupiti kao u navedenim stavovima po slubenoj dunosti ukoliko podaci iz predloga (spisa) ukazuju na potrebu primene pravila o izuzetku. Kod donoenja reenja o izvrenju, sudovi postupaju strogo po redosledu prijema, osim u sluaju kada odstupanje doputeno izriitom odrdbom poslovnika. (Zakljuak savetovanja u Saveznom sudu, od 10.06.1981. godine) Postupak izvrenja je hitan, pa se zastoj istog moe odrediti samo izuzetno i krajnje restriktivno. (Vii trgovinski sud, I. 2053/08)-5-

20.


ROKOVI ZA POSTUPANJE (lan 6. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

U konkretnom sluaju, spor izmeu stranaka je bio smetanje dravine i u takvim sluajevima potreba je da se stanje koje je bilo pre smetanja dravine to pre uspostavi. Zbog toga je odredbom l. 451. Zakona o parninom postupku propisano da tuilac gubi pravo da u izvrnom postupku zahteva izvrenje reenja kojim se tuenom po tubi zbog smetanja poseda nalae izvrenje odreene radnje, ako nije zahtevao izvrenje u roku od 30 dana po proteku roka koji je reenjem odreen za izvrenje te radnje. Navedenu odredbu, prvostepeni sud je morao imati u vidu prilikom odluivanja po predlogu za izvrenje. Prema izloenom, osnovano se u albi izvrnog dunika prvog reda istie da prvostepeni sud je prilikom donoenja pobijanog reenja, pogreno primenio odredbu l. 7. Zakona o izvrnom postupku i l. 451. Zakona o parninom postupku, ime je uinio bitne povrede odredaba parninog postupka iz l. 361. st. 1. Zakona o parninom postupku koje su od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog reenja, zbog ega se isto mora ukinuti. U ponovnom postupku prvostepeni sud e imajui u vidu primedbe koje su iznete od strane drugostepenog suda, otkloniti navedene bitne povrede postupka, te e najpre na osnovu uvida u parnine spise utvrditi da li je izvrni poverilac, predlog za izvrenje podneo u roku koji je propisan odredbom l. 451. Zakona o parninom postupku. Ukoliko je predlog za izvrenje podnet blagovremeno, u tom sluaju e se odrediti izvrenje u skladu i u granicama kako glasi izvrna isprava. (Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, I. 1294/2008 od 21.05.2008. godine.)

21.

NAELO FORMALNOG LEGALITETA (lan 7. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Prema stanju u spisima, izvrni poverilac je podneo predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, radi naplate iznosa od 547.038,59 dinara, te je kao izvrnog dunika oznaio Optinu L, L. Uz predlog je dostavio raun u orginalu broj 1 od 4.05. 2009. godine, koji glasi na ukupni iznos od 1.090.946,60 dinara i gde je kao dunik oznaena Optina L, L. Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud je nepravilno primenio l. 36. st. 2. ta. 4. Zakona o izvrnom postupku l. 7. i l. 52. istog Zakona, kada je odbio da odredi izvrenje po podnetom predlogu, sa obrazloenjem da priloena isprava - raun, ne predstavlja verodostojnu ispravu. Naime, prema l. 36. st. 4. Zakona o izvrnom postupku, verodostojne isprava je podobna za izvrenje ako su u njoj oznaeni izvrni poverilac i izvrni dunik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. U konkretnom sluaju, priloeni raun broj 01 od 4.05.2009. godine, sadri sve elemente predviene citiranim lanom, koji su na identian nain uneti i u predlog za izvrenje. Pored toga, raun predstavlja raunovodstvenu ispravu koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni kod izdavaoca i shodno l. 8. i l. 10. Zakona o raunovodstvu i reviziji ("Sl. glasnik RS" br. 55/04) mora biti potpisan od strane odgovornog lica koje svojim potpisom garantuje da je ona istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu. Uvidom u priloeni raun zakljuuje se da isti sadri sve elemente propi-6-

22.

IZVRENJE I OBEZBEENJE sane Zakonom o raunovodstvu i reviziji. Shodno lanu 7. Zakona o izvrnom postupku, sud je duan da donese reenje o izvrenju, kad su ispunjeni formalni uslovi i nije ovlaen da ceni postojanje pravnog osnova za izdavanje verodostojne isprave, u ovom sluaju rauna, kao i osnovanost potraivanja koje je fakturisano verodostojnom ispravom, podnetom uz predlog. U ponovnom postupku, imajui u vidu navedeno, prvostepeni sud e ponovno ceniti da li su se stekli uslovi za odreivanje izvrenja, u smislu l. 7, l. 36. i l. 52. Zakona o izvrnom postupku, pri tome, primenjujui naelo formalnog legaliteta, iskljuivo cenei da li postoji identitet izmeu oznaenog poverioca i dunika, kao i ostalih propisanih elemenata u predlogu za izvrenje i priloenoj verodostojnoj ispravi, a ne i osnovanost fakturisanog potraivanja, imajui u vidu da to moe biti predmet ispitivanja samo u parninom postupku. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, I. 136/2010 od 10.02.2010. godine)

PRIMENA ODREDABA ZAKONA O PARNINOM POSTUPKU (lan 9. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

U prvostepenom postupku nisu poinjene bitne povrede postupka i to kako one na koje drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti tako ni one na koje je ukazano albom. U prvostepenom postupku nije poinjena bitna povreda odredaba postupka iz lana 361. stav 2. taka 7) Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP) u vezi sa lanom 27. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) jer se u izvrnom postupku, u fazi odluivanja o predlogu za izvrenje, ne primenjuje princip kontradiktornosti koji bi nametao obavezu sudu da o podnetom predlogu i radnjama preduzetim pre odluivanja o istom kao inicijalnom aktu obavetava suprotnu stranu. U toj fazi postupka ne postoji ni obaveza dranja roita. Ovo jasno proizlazi iz osnovnih odredbi ZIP, naroito odredbi l. 5. i 7. ZIP, koji uspostavlja princip formalnog legaliteta ne poznavajui kontradiktornost u postupku, ve je sud jedino duan da ceni da li su ispunjeni uslovi za donoenje reenja o izvrenju i sprovoenje izvrenja u skladu sa odredbama ZIP koje propisuju sadrinu reenja o izvrenju. Princip kontradiktornosti se uspostavlja po odluivanju o podnetom predlogu i, po donoenju reenja o izvrenju, sud je duan da isto dostavi suprotnoj strani zajedno sa inicijalnim aktom - predlogom o kome je odluivano i svim prilozima. Ovo istovremeno znai da, odluujui o predlogu, sud ne uzima u obzir izjanjenja koja je izvrni dunik eventualno dao pre odluivanja po predlogu za izvrenje jer je takvo postupanje suprotno navedenim odredbama ZIP. Kako je prvostepeni sud postupao saglasno navedenim odredbama, te kako je izvrnom duniku izvrena dostava u svemu saglasno odredbama ZIP, te mu omogueno da podnese albu i na taj nain raspravlja o zakonitosti donete odluke, to je prvostepeni sud u svemu postupio saglasno zakonu i nema povrede postupka na koju alilac ukazuje. (Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, I. 2274/2008 (1) od 4.09.2008. godine)

23.

Pravilno prvostepeni sud nalazi da se u konkretnom sluaju, primenom odredaba lana 194. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), u vezi lana 27. Zakona o izvrnom postupku, predlog izvrnih poverilaca od 20.10.2008. godine, kojim je na osnovu iste izvrne isprave i na istom sredstvu izvrenja predloeno izvrenje radi naplate potraivanja na ime neisplaenog izdravanja (pored ve-7-

24.

IZVRENJE I OBEZBEENJE odreenog izvrenja radi namirenja trokova postupka) smatra preinaenjem predloga za izvrenje, isticanjem drugog zahteva, uz ve postojei. Meutim, ne moe se prihvatiti stav prvostepenog suda da se zakljuenje rasprave u parninom postupku moe poistovetiti sa donoenjem reenja o izvrenju u izvrnom postupku. Naime, zakljuenjem rasprave prestaje raspravljanje pred parninim prvostepenim sudom, ne mogu se predlagati nove injenice, novi dokazi, niti novi zahtevi za presudu; meutim, reenje o izvrenju je nesumnjivo meritorna odluka kojom se odluuje o osnovanosti predloga za izvrenje i donoenjem istog tek se otvara mogunost za sprovoenje izvrenja i definitivno namirenje potraivanja izvrnog poverioca prinudnim putem. Iz navedenih razloga ne moe se prihvatiti stav prvostepenog suda da je predlog izvrnih poverilaca neblagovremen iz razloga to je podnet nakon donoenja reenja o izvrenju od 29.09.2008. godine. U vezi sa tim osnovano se u albi izvrnih poverilaca postavlja pitanje u odnosu na koji rok je predlog neblagovremen, imajui u vidu da je podnesak vezan za rok blagovremen ako je predat sudu pre isteka roka, a rokovi se, prema lanu 106. stav 1. ZPP, raunaju na dane, mesece i godine. Iz navedenih razloga alba izvrnih poverilaca se uvaava, a prvostepeno reenje ukida na osnovu odredbe lana 387. stav 1. taka 3) ZPP, i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluivanje. (Iz Reenja Vieg suda u aku, G. 412/2010 od 31.03.2010. godine)

Izvrni sud e zastati sa postupkom kad u toku postupka oceni da je to celishodno. (Okruni sud u Valjevu, G. 1067/08)

25.

OSNOVE ZA ODREIVANJE IZVRENJA (lan 11. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao i pravnosnana sudska presuda. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 334/69)

26.

IZVRNE ISPRAVE (lan 12. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Neistinit je albeni navod da u konkretnom sluaju nisu bili ispunjeni uslovi za donoenje pobijanog reenja, odnosno za oduzimanje vozila u odnosu na koje je odreeno predloeno izvrenje. Zakon o finansijskom lizingu (dalje: Zakon) u lanu 30. ureuje poseban postupak za sticanje dravine na predmetu lizinga. Navedena norma predvia da snagu sudskog poravnanja ima zapisnik sainjen pred sudom u kome je sadran sporazum ugovornih strana iz ugovora o finansijskom lizingu o tome da u sluaju ne-8-

27.

IZVRENJE I OBEZBEENJE plaanja lizinga o dospelosti od strane primaoca lizinga, davalac lizinga ima pravo da predmet lizinga preuzme u dravinu. Istim lanom predvien je i postupak, odnosno radnje koje davalac lizinga treba da preduzme radi donoenja reenja o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga ili lica u ijoj se dravini predmet lizinga nalazi. Iz sadrine st. 3., 4. i 5. lana 30. Zakona sledi da je za donoenje reenja o oduzimanju predmeta lizinga dovoljno da je izvrni poverilac uz predlog za izvrenje podneo potpisani zapisnik iz stava 1. navedenog lana, te da uz predlog nije duan da dostavlja bilo kakve druge dokaze o nastupanju uslova za traeno izvrenje. Naprotiv, iz stava 7. istog lana jasno sledi da je na izvrnom duniku teret dokazivanja da nisu bili ispunjeni uslovi za donoenje pomenutog reenja i to dostavljanjem pismenih dokaza o tome da je uredno izvrio obavezu isplate lizing naknade. U smislu lana 30. stav 1. taka 1) Zakona izvrno sudsko poravnanje je izvrna isprava, a njegova dospelost se, u smislu lana 33. stav 2. istog zakona, dokazuje zapisnikom o poravnanju. U konkretnom sluaju podneti predlog za izvrenje sadrao je sve potrebne elemente propisane u lanu 49. stav 1. Zakona o izvrnom postupku, a uz isti bila je priloena isprava iz stava 2. navedenog lana - potpisani zapisnik o sporazumu ugovornih strana iz stava 1. lana 30. Zakona. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, I. 1394/2010 od 21.05.2010. godine)

Presuda kojom je utvreno da tuenik nema pravo slubenosti prolaza preko parcele vlasnitvo tuioca, a koja ne sadri zabranu prestanka korienja slubenosti prolaza ne predstavlja izvrnu ispravu. (Okruni sud u Poarevcu, G. 1584/94 od 21.12.1994. godine)

28.

29.Vansudsko poravnanje predstavlja ugovor, ali ne i izvrn ispravu iz l 31. ZIP, pa se na osnovu istog ne moe doneti reenje o izvrenju. (Okruni sud u Kraljevu, G. 289/06)

30.Raun koji je sainio izvrni poverilac u kome je obraunao zakonsku zateznu kamatu za kanjenje u isplati dela duga se ne moe smatrati podobnom izvrnom ispravom, pa se na osnovu ovog rauna nije moglo odrediti izvrenje. (Vii sud u Kraljevu, G. 556/10) Rjeenje istranog sudije, kojim se povjeriocu naknada odreuje za izvreno vjetaenje, predstavlja punovanu izvrnu ispravu u smislu odredbom l. 16. i 17. stav 1. ZIP-a. Prema odredbama l.16. i l.17. stav 1. Zakona o izvrnom postupku, punovanu izvrnu ispravu predstavlja i rje enje suda, bez obzira da li je ono doneseno u parninom ili krivi nom postupku, ako ispunjava uslove iz l.18. i l.20. ZIP-a. Rjeenja na osnovu kojih je doneseno pobijano rjeenje, predstavljaju izvrne isprave, jer su u njima, nasuprot navodima zahtjeva za zatitu zakonitosti, naznaeni povjerilac i dunik (Osnovni sud) i obim njegove obaveze. Bez znaaja su navodi u zahtjevu za zatitu zakonitostu, da se sredstva na ime trokova krivinog postupka izdvajaju iz budeta dunika na posebnom raunu. Stoga je Osnovni sud pravilno odluio kada je odbio prigovor du nika izjavljen na rje enje o dozvoli izvrenja na osnovu pomenutih rjeenja, kao neosnovan, pa je valjalo i zahtjev za za titu zakonitosti odbiti kao neosnovan. (Iz Presude Vrhovnog suda RCG, Gzz. br. 22/01 od 19.09.2001. godine)-9-


Primenom naela formalnog legaliteta u izvrnom postupku, odluka suda o naknadi trokova vetaenja jeste izvrna isprava, ali reenje kao oblik sudske odluke mora da sadri obrazloenje da bi bilo podobno za izvrenje. (Vii trgovinski sud, P. 2221/07) Presuda Vrhovnog suda Srbije kojom je poniteno reenje Ministarstva finansija o oduzimanju PIB broja ne poseduje svojstvo izvrne isprave, jer se ne mogu izvriti samo kondemnatorne odluke koje se odnose na inidbu, davanje ili trpljenje. (Vii trgovinski sud, I. 1702/07)

31.

32.

ODLUKA I PORAVNANJE (lan 13. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Nedostatak potpisa na zapisniku o poravnanju postupajueg sudije ne utie na pravnu vanost navedenog poravnanja ni zbog injenice to se parnica zakljuenjem poravnanja ne okonava meritornom odlukom suda. To je samo stranaka radnja kojom se otklanja spor, a naziva se sudskim zato to je sklopljeno pred sudom i zasvedoeno sudskim zapisnikom. S tim u vezi, neosnovano se u reviziji tuioca ukazuje da sporno poravnanje nije pravno valjano zbog toga to ga nije potpisao postupajui sudija. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 49/06 od 22.03.2006. godine)

33.

Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao i pravnosnana sudska presuda. Ono pored materijalnopravnog dejstva jednog stranakog ugovora, ima dejstvo sudske odluke. Prilikom zahteva za izvrenje jednog sudskog poravnanja izvrni sud ne moe da ispituje podobnost poravnanja za izvrenje, jer je poravnanje u pitanju ve podvrgnuto kontroli suda, pred kojim je sklopljeno. Sud pred kojim je poravnanje sklopljeno ve po samom Zakonu je obavezan da primajui poravnanje u zapisnik pazi da ne pomogne strankama da ostvaruju ciljeve koji idu preko granice to ih javni poredak ili javni moral ostavio njihovoj dispoziciji. Sud po slubenoj dunosti odluuje da li je poravnanje doputeno, istina on to ne izrie, jer mu zakon to ne nalae, ali ako sud smatra da je poravnanje protivno zakonu ili javnom moralu po slubenoj dunosti odluuje da se poravnanje ne doputa. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 334/69)

34.

Ne moe se prigovorom u izvrnom postupku napadati arbitrana odluka kao izvrna isprava koja nije podobna za izvrenje. (Vii privredni sud Srbije, P. 2878/79)- 10 -

35.


Sporazum izvrnog poverioca i izvrnog dunika postignut pred izvrnim sudom, po kome se dunikova obaveza iz izvrne isprave na osnovu koje je dozvoljeno izvrenje zamenjuje obavezom koja ima drukiji predmet, ne predstavlja samo nain okonanja izvrnog postupka, ve predstavlja i novaciju izvrne trabine (l. 348. ZOO) utvrene sudskim poravnanjem na osnovu koga se moe odrediti novo izvrenje radi ispunjenja nove obaveze dunika. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 11/93)

36.

IZVRNOST ODLUKE (lan 14. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

U postupku izvrenja po odluci koja sadri klauzulu pravnosnanosti i izvrnosti, ne moe se osporavati da je izvrna isprava - presuda dostavljena izvrnom duniku. Pravilno nalazei da su ispunjeni svi zakonski uslovi za donoenje reenja o prinudnom izvrenju, jer je priloena izvrna isprava snabdevena klauzulom pravnosnanosti i izvrnosti, prvostepeni sud je doneo pobijano reenje u smislu lana 7. Zakona o izvrnom postupku. Nisu osnovani albeni navodi da presuda nije bila podobna za prinudno izvrenje, odnosno da se na osnovu istog predloga nije moglo doneti reenje o prinudnom izvrenju iz razloga to izvrnom duniku nije dostavljena presuda, odnosno izvrna isprava po osnovu kojeg se trai prinudno izvrenje, jer je prema stanju u spisima uz predlog dostavljen primerak izvrne isprave koja je snabdevena klauzulom pravnosnanosti i izvrnosti, to podrazumeva da je i strankama iz navedene izvrne isprave, izvrena uredna dostava iste. albeni navodi izvrnog dunika da on nije primio navedenu presudu nisu od uticaja, sve dok izvrna isprava-presuda sadri klauzulu pravnosnanosti i izvrnosti i ista je podobna za prinudno izvrenje. Ukoliko stranka smatra da joj presuda nije uredno dostavljena, ona moe pokrenuti postupak ukidanja klauzule pravnosnanosti, pa zavisno od ishoda istog, to moe uticati i na postupak izvrenja. (Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, I. 1662/2008 od 19.06.2008. godine)

37.

alba je osnovana, jer je pobijana odluka zahvaena bitnom povredom odredaba postupka iz lana 379. stav 2. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), u vezi sa lanom 27. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP), s obzirom na to da je prvostepeni sud odluivao o neem drugom, a ne o onome to je inicijalnim aktom traeno, a na koju je povredu posredno ukazano albenim navodom da je sud ukinuo klauzulu pravnosnanosti, te da je izvrni dunik traio ukidanje klauzule izvrnosti. Sudska odluka stie pravnosnanost u situaciji kada se ista vie ne moe pobijati redovnim pravnim lekom, a kako propisuje odredba lana 346. stav 1. ZPP, u vezi sa lanom 27. ZIP. Pravna posledica nastupanja pravnosnanosti je da se predmetna odluka vie ne moe napadati redovnim pravnim lekom. Sudska odluka postaje izvrna u situaciji kada je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze iz iste od strane obavezanog lica, a kako propisuje odredba lana 34. ZIP. Pravna posledica nastupanja izvrnosti je da se stiu uslovi za prinudno izvrenje. Dakle, pravnosnanost i izvrnost su razliiti pravni instituti i ne mogu se izjednaavati ak ni u situaciji kada sudska odluka postaje pravno- 11 -

38.

IZVRENJE I OBEZBEENJE snana i izvrna u istom trenutku. Nastupanje pravnosnanosti i nastupanje izvrnosti prouzrokuju razliite pravne posledice. Svojim predlogom od 15.07.2009. godine izvrni dunik, iji je punomonik advokat, izriito je traio ukidanje klauzule izvrnosti, a ne i klauzule pravnosnanosti. Prvostepeni sud je odluio o valjanosti klauzule pravnosnanosti, iako to nije traeno podnetim predlogom. U tom smislu odlueno je o zahtevu koji nije postavljen, pa je stoga jasno da je poinjena navedena bitna povreda." (Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, I. 2420/2009 od 17.09.2009. godine)

Odredbom lana 37. stav 2. tada vaeeg Zakona o izvrnom postupku propisano je da potvrdu izvrnosti daje sud, odnosno organ koji je odluivao o potraivanju u prvom stepenu, a stavom 3. istog lana, odreeno je da e neosnovanu potvrdu o izvrnosti ukinuti reenjem isti sud, odnosno organ, na predlog ili po slubenoj dunosti. U ovom predmetu potvrda izvrnosti stavljena je na presudu Vieg privrednog suda kojom je preinaena presuda privrednog suda tako to je odlueno da se tubeni zahtev u celosti odbija i tuilac obavezuje da tuenom naknadi trokove parninog postupka. Kako je presudom Vrhovnog suda Srbije preinaena presuda Vieg privrednog suda tako to je odbijena alba tuenog i potvrena presuda privrednog suda, to je pravilno prevostepni sud pobijanim reeenjem po slubenoj dunosti, a na osnovu lana 37. st. 2. i 3. tada vaeeg Zakona o izvrnom postupku, ukinuo potvrdu pravnosnanosti i izvrnosti stavljenu na presudu Vieg trgovinskog suda i stavio potvrdu pravnosnanosti i izvrenosti na presudu privrednog suda. Prema tome, donoenjem presude Vrhovnog suda Srbije, potvrda pravnosnanosti i izvrnosti stavljena na presudu Vieg privrednog suda, postala je neosnovana, pa je morala biti ukinuta, shodno lanu 37. stav 3. tada vaeeg Zakona o izvrnom postupku. (Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, P. 519/03 od 26.11.2003. godine)

39.

U postupku povodom ukidanja potvrde izvrnosti ija je sadrina odreena l. 306. ZIP-a, parnini sud se ne uputa u ocenu pravnog odnosa ili subjektivnog prava koje je sadrano u izvrnoj ispravi, ve samo ceni valjanost potvrde izvrnosti, odnosno ispunjenje procesnih uslova, u pogledu izvrnosti odluke koja je predmet spora. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 425/97)

40.

Za odluivanje o albi na reenje o izvrenju kojim je odbijen prigovor dunika podnet protiv reenja o izvrenju, nije relevantan albeni navod da nije primio presudu, na osnovu koje je traeno izvrenje. Ovaj navod moe samo da predstavlja razlog za ukidanje neosnovane potvrde o izvrnosti, o kome odluuje parnini sud, a nije razlog koji spreava izvrenje. (Vii privredni sud, P. br. 1008/95)

41.

O stvari o kojoj je pravnosnano odlueno ne moe se u redovnom postupku ponovo meritorno raspravljati i odluivati. Utvrenu sadrinu prava ili pravnih odnosa u sudskoj odluci treba smatrati istinitom. U predmetu o kome je pravnosnano odlueno ne moe se vie ni u parnici u kojoj je do- 12 -

42.

IZVRENJE I OBEZBEENJE neta odluka, ni u kom drugom postupku, suditi. Presuda vezuje istinitou sadraja i vezuje pravne subjekte na koje se odnosi, pa im se ne moe priznati pravni interes da trae novu odluku drugaijeg sadraja o istom pitanju, jer u pravnoj stvari o kojoj je doneta odluka ne moe se drugaije suditi. Prvostepeni sud je pravilno odluio kada je tubu odbacio na osnovu lana 346. stav 2. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), kojim je propisano da sud tokom celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li je stvar pravnosnano presuena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve pravnosnano odlueno, sud e tubu odbaciti. Prema stanju u spisima, predmet tubenog zahteva je isplata iznosa od 185.850,00 dinara po osnovu povraaja uplaenog avansa. Prvostepeni sud je utvrdio da je dana 25. 01. 2009. godine doneta Presuda zbog proputanja Trgovinskog suda u Beogradu XVI P 6717/08, kojom je, po tubi ovde tuioca protiv ovde tuenog, sud usvojio tubeni zahtev i obavezao tuenog da tuiocu izradi i preda dopunu Glavnog projekta popravke drumskog mosta meunarodnog puta na glavnom objektu HEPS ". 2" N., u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa odluke. Presuda je postala pravnosnana i izvrna dana 24.03.2009. godine. O stvari o kojoj je pravnosnano odlueno ne moe se u redovnom postupku ponovo meritorno raspravljati i odluivati. Utvrenu sadrinu prava ili pravnih odnosa u sudskoj odluci treba smatrati istinitom. U predmetu o kome je pravnosnano odlueno ne moe se vie ni u parnici u kojoj je doneta odluka, ni u kom drugom postupku suditi. Presuda vezuje istinitou sadraja i vezuje pravne subjekte na koje se odnosi, pa im se ne moe priznati pravni interes da trae novu odluku drugaijeg sadraja o istom pitanju, jer u pravnoj stvari o kojoj je doneta odluka ne moe se drugaije suditi. U konkretnom sluaju, tuilac suprotno napred navedenom, iz istog injeninog i pravnog osnova zahteva drugaiju posledicu od one koju je ostvario pravnosnanom odlukom, odnosno tuilac tubom trai da se, nakon pravnosnanosti donete presude P 6171/08 od 25.01.2009. godine, isti odnos drugaije rei. Pravnosnanom presudom P 6171/08 od 25.01.2009. godine, ovde tueni je obavezan da ispuni svoje obaveze iz Aneksa Ugovora (zav. br. 04/6/710, od 2.10.2006. godine "HE ." DOO i zav. br. 08/7 od 22.01.2007. "Sam projekt biro"), odnosno da tuiocu izradi i preda dopunu Glavnog projekta popravke drumskog mosta meunarodnog puta na glavnom objektu HEPS ". 2" N., dok po tubi u ovom postupku tuilac trai povraaj avansa zbog neispunjenja. Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da u smislu navedenog tuba nije dozvoljena. Tuilac je svoj odnos sa tuenim ve pravnosnano reio presudom P 6171/08 od 25. 01. 2009. godine. Ako tueni ne postupi po istoj u paricionom roku tuilac moe da u postupku prinudnog izvrenja ishoduje dosuenu posledicu, bilo od strane samog tuenog, kao izvrnog dunika, bilo da je ostvari preko treeg lica. Iz navedenih razloga, pravilna je odluka prvostepenog suda da tubu treba odbaciti, jer se radi o pravnosnano presuenoj stvari, te je prvostepeno reenje doneto uz pravilnu primenu lana 346. stav 2. ZPP. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 2618/2010 od 28.07.2010. godine)

Broj asije je identifikaciona oznaka vozila, kojim se svako proizvedeno vozilo obeleava tokom proizvodnje, s ciljem izbegavanja mogunosti da se pojave dva ili vie vozila sa istom proizvodnom oznakom. Stoga, injenica da se broj asije unet u saobraajnu dozvolu razlikuje od broja u izvrnoj ispravi nije odluujui razlog za obustavu postupka izvrenja, jer je prilikom popisa potrebno utvrditi broj asije koji je utisnut na samom vozilu, radi tane identifikacije vozila, a imajui potom u vidu i sve druge karakteristike vozila koje su unete u izvrnu ispravu.- 13 -

43.

IZVRENJE I OBEZBEENJE U toku sprovoenja izvrenja izvren je popis predmetnog vozila, s tim to je u zapisniku o popisu i proceni, dana 23.12.2009. godine, uneto da u saobraajnoj dozvoli, izmeu brojeva 2 i 1, stoji slovo A. Prvostepeni sud je pobijanim reenjem obustavio izvrenje, nalazei da ne postoji identitet izmeu broja asije u izvrnoj ispravi na osnovu koje je odreeno izvrenje i broja asije u saobraajnoj dozvoli popisanog vozila, imajui u vidu da je u saobraajnoj dozvoli izmeu broja 2 i 1 uneto slovo A. Ovakav injenino-pravni zakljuak prvostepenog suda za sada se ne moe prihvatiti, obzirom da ne sadri razloge o svim odlunim injenicama, a na ta se osnovano ukazuje u albi izvrnog poverioca. Broj asije je zapravo identifikaciona oznaka vozila, kojim se svako proizvedeno vozilo obeleava tokom proizvodnje, s ciljem izbegavanja mogunosti da se pojave dva ili vie vozila sa istom proizvodnom oznakom. Prema meunarodnom standardu, prvi deo broja asije oznaava proizvoaa vozila, drugi deo opisuje opte karakteristike vozila i trei deo slui da oznai svako pojedino proizvedeno vozilo. Broj asije se uobiajeno postavlja na desnoj strani vozila i ostavlja se tako da se ne moe lako izbrisati ili zameniti. Obino se postavlja direktno na neodvojivi deo vozila, kao to je asija vozila, te zapravo broj na asiji predstavlja identifikacionu oznaku vozila. U praksi se deava da se usled tehnike, odnosno tamparske greke, broj asije unet u saobraajnu dozvolu u jednom znaku, odnosno slovu ili broju, razlikuje od broja asije koja je utisnuta na vozilu. Stoga, injenica da se broj asije unet u saobraajnu dozvolu razlikuje od broja u izvrnoj ispravi nije odluujui razlog za obustavu postupka izvrenja, jer nije utvren identitet vozila. Prilikom popisa potrebno je utvrditi broj asije koji je utisnut na samom vozilu, radi tane identifikacije vozila, a imajui potom u vidu i sve druge karakteristike vozila koje su unete u izvrnu ispravu. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, I. 1539/2010 od 19.05.2010. godine)

Prema pravnim pravilima izvrnog postupka moe se traiti i dozvoliti izvrenje i na osnovu sudske odluke koja je samo delimino pravosnana, ali mora biti nesumnjivo i tano utvreno u kom je delu ta odluka postala pravnosnana, jer se ne moe dozvoliti izvrenje na osnovu onog dela odluke, za koji se ne moe pouzdano utvrditi da li je pravnosnaan. (Vrhovni privredni sud, Sl. 1667/67) Sud moe dozvoliti izvrenje ako je u asu odluivanja protekao paricioni rok bez obzira to je predlog podnet pre isteka paricionog roka. (Vrhovni privredni sud, Sl. 251/55)

44.

IZVRNOST PORAVNANJA (lan 15. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Da bi sporazum stranaka o postojanju potraivanja i vremenu njegovog dospea i saglasnosti stranaka da se uknjibom zalonog prava na nepokretnosti dunika obezbeuje novano potraivanje, u sm. l. 251. t. 2. ZIP, imao snagu sudskog poravnanja, pa time i izvrnu isprave u sm. l. 16. st. 2. ta. 1. istog zakona, mora biti potpisan od strane zalonog dunika kao vlasnika nepokretnosti koja je predmet uknjibe zalonog prava. (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 93/00 od 31.01.2000. godine)- 14 -

45.


PODOBNOST IZVRNE ISPRAVE ZA IZVRENJE (lan 16. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Reenje o izvrenju mora biti identino izvrnoj ispravi pa se, shodno tome, ovim reenjem se moe odrediti da dunik svoju obavezu izvri samo prema poveriocu oznaenom u toj ispravi, a ne prema poverioevom punomoniku. (Vrhovni sud Republike Srpske, Gvl. 16/02 od 3.01.2003. godine)

46.

Okolnost da u uzreci izvrne isprave na osnovu koje je odreeno izvrenje, nisu navedene mere i granice zemljita ija se predaja trai, ne ini izvrnu ispravu nepodobnom za izvrenje ako je predmet izvrenja odrediv prema obrazloenju izvrne isprave, pa nema mesta obustavi izvrenja u sm. l. 53. st. 4. ZIP. U takvom sluaju sud e u smislu l. 109. ZPP u vezi lana 14. ZPP naloiti poveriocu da predlog uza izvrenje dopuni prema obrazloenju izvrne isprave. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 108/86)

47.

Obaveza iz presude da tueni otkloni nedostatke na krovnoj konstrukciji zgrade bez konkretnog navoenja vrste i obima radova ini presudu nerazumljivom i neizvrivom. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 11/88)

48.

Kada je presudom samo utvreno pravo vlasnitva na odreenim nepokretnotima, ne moe se na osnovu takve presude zahtevati predaja nepokretnosti. (Vii privredni sud, P. 3722/95)

49.

U predlogu kojim se trai izvrenje obaveze na neinjenje, odnosno trpljenje mora biti navedeno u emu se sastoji ponaanje izvrnog dunika koje je protivno obavezi da ne uini odreenu radnju, odnosno da trpi preduzimanje odreene radnje. - Predlogom za izvrenje trai se izvrenje obaveze izvrnog dunika na neinjenje odnosno trpljenje koje se sprovodi prema odredbama lana 218. u vezi lana 45. ZIP-a. Poverilac trai izvrenje zato to dunik svojim ponaanjem odbija da trpi i dozvoli da poverilac nesmetano koristi svoje pravo sezonske slubenosti. alba osnovano ukazuje da je u predlogu za izvrenje morala biti navedena radnja dunika koja je protivna izvrnoj ispravi, odnosno obavezi dunika iz izvrne isprave. Zato e prvostepeni sud u ponovnom postupku ispitati osnovanost predloga za izvrenje, tako to e utvrditi kako se dunik kritinom prilikom ponaao protivno obavezi iz izvrne isprave, odnosno kako je kritinom prilikom bilo ponaanje dunika koje je spreilo poverioca da se slui svojim pravom slubenosti, tj. koju obavezu iz izvrnog naslova izvrni dunik nije izvrio u posmatrano vreme, odnosno na koji nain je dunik ometao poverioca u pravcu prolaska. Takoe, pr- 15 -

50.

IZVRENJE I OBEZBEENJE vostepeni sud e u ponovnom postupku ispitati da li je tom prilikom poverilac eleo da se koristi pravom koje mu je ustanovljeno izvrnom ispravom ili je eleo da se koristi prolazom za koji nema pravo po izvrnoj ispravi. (Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu G. 1380/06 od 12.09.2006. godine)

Izvrna isprava je podobna za izvrenje ako su predmet, vrsta i obim obaveze prema okolnostima sluaja predvidivi. (Okruni sud u Valjevu, G. 1032/08 od 24.07.2008. godine)

51.

Postoji istovetnost izmeu izvrne isprave i reenja o izvrenju u situaciji kada izvrna isprava presuda glasi na potraivanje u devizama (povraaj deviznog tednog uloga - l. 1035-1046. ZOO), a reenje o izvrenju glasi na dinarsku protivvrednost (l. 394. i l. 395. ZOO). (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 831/96 od 28.08.1997. godine)

52.

Ako se obaveza na predaju putnikog automobila domae proizvodnje po inostranoj licenci nije mogla ni prinudno izvriti zbog prestanka proizvodnje. Sud e dunika obavezati da poveriocu isplati procenjenu vrednost predmeta obaveze koju e utvrditi prema cenama slinih automobila inostrane proizvodnje s tim to u tako utvrenu vrednost ne ulaze carinske dabine. (Vrhovni sud Srbije, Pzz. 5/95 od 10.05.1995. godine)

53.

Naknadnom odlukom jedne parnine stranke po okonanju parninog postupka ne moe se odreivati konkretna sadrina izvrne isprave u ta spada i pravnosnana presuda. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2786/96 od 16.10.1996. godine)

54.

Ukoliko izvrna isprava kojom je konstituisana stvarna slubenost ne sadri obavezu dunika na predaju u dravinu zemljita koje slui kao nuni prolaz izvrenje se ne sprovodi predajom tog dela zemljita u dravinu poveriocu, ve ostavljanjem primerenog roka za omoguavanje prolaza i izricanjem novanih kazni. (Okruni sud u Poarevcu, G. 146/95 od 6.02.1995. godine)

55.

U konkretnom sluaju iz izvrne isprave se ne vidi niti je na drugi nain mogue odrediti kuda prolazi put slubenosti koja se ukida kao i u kom delu se zabranjuje dunicima da prolaze navedenom parcelom, niti je navden taan poloaj, pravac prostiranja a nije odreen put ni u merama i granicama, tako da je izvrna isprava nepodobna za izvrenje. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1707/96 od 27.03.1997. godine)- 16 -

56.


Nije podobna za sudsko izvrenje odluka suda kojom se namee duniku da poveriocu "dodeli drugi odgovarajui trosoban stan na raspolaganje", zato to predmet dunikove obaveze nije odreen ili bar odrediv u skladu sa ovlaenjima koja po ZPP-u, ima sud koji odluuje o predlogu ua izvrenje. (Vrhovni sud Republike Srpske, Gvl. 107/02 od 23.08.2002. godine)

57.

Novana obaveza je potpuno odreena i kad i izreci presude nije odreena u apsolutnom iznosu, ako su dati bitni elementi na osnovu kojih se novani iznos obaveze moe pouzdano izraunati u momentu izvrenja presude. (Iz Presude Vrhovnog suda F. B. i h, Rev. 208/02 od 20.05.2004. godine)

58.

Ako je obaveza izdravanja utvrena u odreenom procentu najnie zarade, ista se moe upodobiti kategoriji minimalne zarade, ali izraene u procentu, a ne u fiksnom iznosu. (Okruni sud u Kraljevu, G. 799/07) Ako izvrnom ispravom nije odreena obaveza isplate zatezne kamate na iznos glavnog duga, takva naplata se ne moe odrediti u izvrnom postupku. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 5631/07) Presuda postaje pravnosnana kada se vie ne moe pobijati albom, a ne kada reenje o odbacivanju albe kao neblagovremene postane pravnosnano. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 4036/07)

59.

60.

61.

Presuda je podobna za izvrenje iako je je predmet obaveze izvrnog dunika novani iznos izraen u nemakim markama. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 6950/08) Kad je obaveza tuenog utvrena presudom na isplatu u stranoj valuti (DEM) koja vie nije u pravnom prometu, to ne znai da je takva presuda neizvriva, jer je ovako utvrena obaveza odrediva obzirom da se zna valuta euro i DEM. (Okrui sud u Novom Sadu, G. 2937/03)

62.

63.

U postupku povodom predloga za ukidanje klauzule izvrnosti, ija je sadrina odreena l. 36. ZIP, parnini sud se ne uputa u ocenu pravnog odnosa ili subjektivnog prava koje je sadrano u izvrnoj ispravi, ve samo ceni valjanost potvrde izvrnosti, odnosno ispunjenje procesnih uslova u pogledu izvrnosti odluke koja je predmet spora. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 425/97)- 17 -

64.


Nije podobna za izvrenje isprava koja kod otklanjanja nedostataka u graevinskim radovima nema opisa, koliine, vrste radova, kao i roka za njihovo ispunjenje. U takvom sluaju ne moe se obavezati dunik da deponuje odreeni iznos za otklanjanje nedostataka, poto ovakva isprava nije podobna za izvrenje. (Vii privredni sud, P. 3129/84)

65.

Za odreivanje izvrenja nije dovoljno da isprava na osnovu koje se trai izvrenje ima svojstvo izvrne isprave, ve da je isprava podobna za izvrenje. Stoga, ako je u izvrnoj ispravi odreeno da je dunik obavezan da zakljui deobni bilans o visini prava i obaveza, ovakva odluka nije podobna za izvrenje. (Vii privredni sud, P. 3763/83)

66.

Odluka Ustavnog suda nije izvrna isprava, i na osnovu takve odluke ne moe se odrediti izvrenje. (Okruni sud u Beogradu, G. 8256/93)

67. 68.

Sporazum poverioca i dunika postignut pred izvrnim sudom, po kome se dunikova obaveza iz izvrne isprave na osnovu koje dozvoljeno izvrenje, zamenjuje obavezom koja ima drukiji predmet, ne predstavlja samo nain okonavanja izvrnog postupka, ve predstavlja i novaciju izvrne trabine (l. 384. ZOO) utvrene sudskim poravnanjem na osnovu koga se se moe odrediti novo izvrenje radi ispunjenja nove obaveze dunika. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 186/82)

VERODOSTOJNA ISPRAVA (lan 17. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Potraivanja po osnovu naknada za izvrenu komunalnu delatnost, pruenu komunalnu uslugu, nisu po svojoj pravnoj prirodi povremena dospela novana potraivanja iz lana 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, ve potraivanja koje se periodino, odnosno meseno obraunavaju i za takve periodine mesene obraune ispostavljaju se posebni rauni. Zatezna kamata za period docnje plaanja te vrste novanih obaveza, plaa se poev od dospelosti svakog pojedinog iznosa rauna od isplate do isplate. Iz tog razloga, kada tuioev zahtev za isplatu duga obuhvata iznos po osnovu zakupnine i po osnovu ostalih trokova za kojima su fakturisane pruene komunalne usluge, prilikom odluivanja o zahtevu za isplatu zatezne kamate, potrebno je razliito ceniti osnovanost zahteva za kamatu, u zavisnosti od prirode potraivanja pojedinih stavki. Prvostepeni sud je zakljuio da se tueni neosnovano poziva na odredbu lana 279. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) i na nepostojanje obaveze plaanja zatezne kamate pri isticanju zahteva za njenu isplatu u ovom postupku.- 18 -

69.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Odredbom lana 279. stav 3. ZOO propisano je da na povremena dospela novana potraivanja tee zatezna kamata od dana podnoenja zahteva sudu za njenu isplatu. Prvostepeni sud je zakljuio da se u konkretnom sluaju ne radi o povremenom dospelom novanom potraivanju iz lana 279. stav 3. ZOO, ve o potraivanju koje se periodino, odnosno meseno obraunavaju i za takve periodine mesene obraune ispostavljaju se posebni rauni. Prvostepeni sud je pravilno zakljuio da je tueni duan tuiocu na osnovu lana 277. stav 1. ZOO, pored glavne novane obaveze po osnovu naknade za izvrene usluge iznoenja smea, platiti i zateznu kamatu za period docnje u plaanju novane obaveze, poev od dospelosti svakog pojedinog iznosa do isplate. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 4017/2010(1) od 24.02.2010. godine)

Okonana graevinska situacija, kao i privremena graevinska situacija, sadre sve elemente fakture, pa stoga predstavljaju verodostojne isprave na osnovu kojih se moe pokrenuti postupak izvrenja na osnovu lana 21. Zakona o izvrnom postupku. Prema stanju u spisima, izvrni poverilac je podneo predlog za donoenje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, a radi naplate svog potraivanja po privremenim situacijama i okonanoj situaciji za izvedene graevinske radove, koji su, kao verodostojne isprave, dostavljene u prilogu predloga. lanom 36. stav 2. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) predvieno je da verodostojnu ispravu predstavlja, izmeu ostalog, i faktura, a kako okonana situacija, kao i privremena situacija, sadri sve elemente koje ima i sam raun, i to kako u pogledu poverioca i dunika, tako i u pogledu novanog potraivanja koja se istim opredeljeno fakturie, i osnova po kome se fakturie, to privremene situacije, kao i okonana situacija, imaju sve elemente fakture, pa stoga predstavljaju verodostojnu ispravu u smislu lana 36. ZIP, na osnovu koje se moe, shodno lanu 21. ZIP, doneti reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave. Iz navedenih razloga nisu osnovani albeni navodi da privremene situacije, odnosno okonana situacija po kojoj trai naplatu izvrni poverilac, ne predstavljaju verodostojne isprave na osnovu kojih se moe traiti donoenje reenja o izvrenju po osnovu verodostojne isprave, jer, shodno iznetom, sadre sve elemente fakture, pa stoga imaju i svojstvo verodostojne isprave na osnovu koje se moe pokrenuti navedeni izvrni postupak. Kako u toku postupka nisu, shodno iznetom, nainjene povrede postupka i kako je pravilno primenjeno pravo kada je ocenjeno da su se stekli uslovi za donoenje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, to je pravilno i dalje postupanje suda, koji je u smislu lana 21. ZIP, po prigovoru tuenog isto reenje stavio van snage i ukinuo sve sprovedene radnje, a postupak nastavio kao po prigovoru protiv platnog naloga. (Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, I. 1664/2009 od 24.06.2009. godine)

70.

Privredno drutvo osnovano kroz promenu pravne forme preuzetnika po odredbama Zakona o privrednim drutvima, predstavlja poseban pravni subjekat u odnosu na fiziko lice, preduzetnika. Nakon te promene i fiziko lice, bivi preduzetnik i novoosnovano privredno drutvo imaju pravnu sposobnost i mogu biti stranka u postupku. Zato se ne moe odrediti izvrenje prema privrednom drutvu na osnovu verodostojnih isprava koje glase na fiziko lice, preduzetnika. Pravilno prvostepeni sud zakljuuje da se nisu stekli uslovi da se odredi predloeno izvrenje, jer ne postoji identitet stranaka po predlogu za izvrenje i po priloenim verodostojnim ispravama na osnovu kojih se izvrenje predlae. Nezavisno od toga to je do promene pravne forme iz radnje u- 19 -

71.

IZVRENJE I OBEZBEENJE privredno drutvo dolo primenom odredbi Zakona o privrednim drutvima, to ne utie na injenicu da je privredno drutvo koje je nastalo kao promena pravne forme, predstavlja poseban pravni subjekt u odnosu na fiziko lice, preduzetnika. Preduzetnik koji se kao privredni subjekat registruje kod Agencije za privredne subjekte za svoju obavezu odgovara celokupnom svojom imovinom prema odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima, a u sudskim postupcima uestvuje kao stranka kao fiziko lice sa oznaenjem svojstva preduzetnika to je od uticaja na stvarnu nadlenost, ali ne i na njegovu stranaku sposobnost. Zato i brisanje ovog svojstva, nezavisno iz kog razloga, da li zbog brisanja radnje ili zbog promene pravne forme radnje, ne utie na pravnu sposobnost fizikog lica, biveg preduzetnika, kao i na njegovu stranaku sposobnost i mogunost da u postupku uestvuje kao stranka saglasno lanu 73. Zakona o parninom postupku. Stoga je pravilno prvostepeni sud zakljuio da uslovi za odreivanje izvrenja nisu ispunjeni, kao i da nema mesta primeni lana 37. Zakona o izvrnom postupku, jer se ova odredba odnosi na izvrenje na osnovu izvrne isprave, a ne verodostojne, kakav je ovde sluaj. O svemu tome prvostepeni sud je dao dovoljne i jasne razloge. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, I. 2046/2010 od 2.07.2010. godine)

72.Kartica otvorene stavke izvrnog overioca PFPIO poljoprivrednika je interni dokument izvrnog poverioca u pogledu potraivanja prema izvrnom duniku, kao svom korisniku, pa nema svojstvo verodostoje isprave. (Okruni sud u aku, G. 1907/07 od 28.11.2007. godine)

Verodostojna isprava je podobna za izvrenje samo ukoliko su lica oznaena u njoj kao poverilac i dunik identina licima oznaenim u predlogu za izvrenje kao izvrni poverilac i izvrni dunik, a ako je posle izdavanja verodostojne isprave, pre pokretanja izvrnog postupka, izmeu dunika po ispravi i treeg lica zakljuen ugovor o preuzimanju duga sa kojim se poverilac po ispravi saglasio (promena dunika), poverilac moe tubom pokrenuti parnini postupak protiv novog dunika, ali ne i postupak na osnovu verodostojne isprave, jer iste na njega "ne glase". Pravilno je prvostepeni sud zakljuio da na osnovu injenice da je zakljuen ugovor o preuzimanju duga izmeu dunika po verodostojnim ispravama i novog dunika, sa ime se poverilac saglasio, poverilac ne moe pokrenuti postupak izvrenja na osnovu verodostojne isprave, te da je verodostojna isprava podobna za izvrenje samo ukoliko su lica oznaena u istima kao poverilac i dunik identina licima koja su oznaena u predlogu za izvrenje kao izvrni poverilac i izvrni dunik. Nezavisno od toga to je izmeu starog i novog dunika zakljuen ugovor o preuzimanju duga, izvrni poverilac ne moe protiv novog dunika pokrenuti postupak izvrenja na osnovu verodostojnih isprava u odnosu na koga iste nisu izdate, ve u navedenoj situaciji moe tubom traiti isplatu od lica koje je obveznik plaanja, odnosno dunik na osnovu ugovora o preuzimanju duga. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, I. 2446/2010 od 19.08.2010. godine)

73.

74.Nalog magacinu koji sadri naturalno zaduenje i kartica finansijskog zaduenja sainjena na osnovu tog naloga, kao ni izvod iz "analitike kartice" ne predstavljaju verodostojnu ispravu, na osnovu koje se odreuje izvrenje radi ostvarenja novanog potraivanja. (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 1604/99 od 3.12.1999. godine)- 20 -


Ako je kao tueni oznaena firma radnje, a ne i ime njenog vlasnika, sud ne moe doneti reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, jer samostalna trgovinska radnja nema svojstvo pravnog lica, pa stranka moe biti samo njen vlasnik, jer on odgovara za obaveze radnje. (Vii privredni sud, P. 4980/99 od 24.12.1999. godine)

75.

Promet u partiji i izvod o stanju duga na tekuem raunu ne predstavlja verodostojnu ispravu. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 3152/05 od 30.06.2005. godine)

76. 77.

Poverilac nema pravo na podnoenje redovne tube ako su ispunjeni uslovi za podnoenje predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave. (Vii privredni sud, P. 7404/99) Kada su ispunjeni uslovi za podnoenje predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave nije dozvoljeno podneti redovnu tubu, a ako je podneta ista e biti odbaena zbog nedostatka pravnog interesa. (Vii privredni sud, P. 378/00) Profaktura je poziv na zakljuenje ugovora pod uslovima iz profakture i u ogranienom vremenskom vaenju i ona ne predstavlja verodostojnu ispravu na osnovu koje se moe predlagati izvrenje izvrenje. (Vii privredni sud, P. 8194/05) Za odreivanje i sprovoenje izvrenja na osnovu verodostojne isprave u skraenom izvrnom postupku, po osnovu predloga za izvrenje izvrnog poverioca koji je fiziko lice, stvarno je nadlean optinski sud kao sud opte nadlenosti, iako je predloeno da se izvrenje sprovede na akcijama izvrnog dunika. Trgovinski sud se reenjem oglasio stvarno nenadlenim za odreivanje i sprovoenje izvrenja na osnovu verodostojne isprave u skraenom izvrnom postupku po predlogu za izvrenje poverioca koji je fiziko lice, nalazei da je stvarno nadalean optinski sud, kao sud opte nadlenosti, bez obzira to je predloeno da se izvrenje sprovede na akciojama izvrnog dunika. Neosnovani su albeni navodi izvrnog poverioca da je trgovinski sud, saglasno lanu 245. Zakona o parninom postupku, nadlean za odreivanje i sprovoenje skraenog izvrnog postupka na osnovu verodostojne isprave po predlogu izvrnog poverioca fizikog lica na akcijama izvrnog dunika. Naime, odredba lana 245. Zakona o izvrnom postupku ne moe menjati stvarnu nadlenost suda propisanu u Zakonu o sudovima. Ovo stoga, to je u smislu odredbe lana 15. stav 2. taka v) Zakona o sudovima, trgovinski sud stvarno nadlean da odreuje i sprovodi izvrenje i obezbeenje na osnovu verodostojne isprave, koja se odnosi na lica iz stava 1. ta. a), b) i v) lana 15. a u smislu odredaba lana 12. stav 1. taka 4b) Zakona o sudovima, stvarno nadlean za postupanje po predlogu za izvrenje pod- 21 -

78.

79.

80.

IZVRENJE I OBEZBEENJE netom od strane izvrnog poverioca, koji je fiziko lice je optinski sud, koji e prilikom postupanja izvrenje odrediti i sprovesti primenom posebnih pravila izvrenja u trgovinskim i sa trgovinskim povezanim stvarima, ukoliko se kao izvrni dunik pojavljuje neko od lica pobrojanih u stavu 1. lana 242. Zakona o parninom postupku ili kad izvrni poverilac predlae skraeni izvrni postupak na osnovu verodostojne isprave iz lana 253. istog zakona ili izvrenje na akcijama. (Iz Reenja Vieg trgovinskog suda u Beogradu, I. br. 209/06 od 24.05.2006. godine)

SREDSTVA I PREDMETI IZVRENJA (lan 18. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Za promenu sredstava izvrenja bitno je da izvrenje prethodnim sredstvom nije otpoelo, a nije bitno ko je vlasnik stvari koje se nalaze na adresi sedita pravnog lica, izvrnog dunika, oznaenog u reenju. Ova pitanja su relevantna za sprovoenje izvrenja, a naroito za preduzimanje prve izvrne radnje novoodreenog sredstva, radnje popisa i procene pokretnih stvari. Pribavljajui izvetaj od Odseka za prinudnu naplatu, prema ijoj sadrini proizlazi da se reenje o izvrenju nalazi u redosledu blokade na raunu dunika i da nije sprovedeno, jer nema dovoljno novanih sredstava na raunima izvrnog dunika, pravilno je prvostepeni sud dozvolio promenu sredstva izvrenja na osnovu l. 42. i 8. Zakona o izvrnom postupku. lanom 42. navedenog zakona predvieno je da se novano potraivanje moe ostvariti pobrojanim sredstvima izvrenja, na izmeu ostalog i izvrenjem na pokretnim stvarima izvrnog dunika. lanom 8. istog zakona predvieno je da se pa predlog izvrnog poverioca odreeno sredstvo izvrenja moe promeniti i odrediti novo, ukoliko sprovoenje po prethodno odreenom nije otpoelo. S obzirom da su navedeni zakonski uslovi bili ispunjeni, pravilno je prvostepeni sud odluio kao u izreci pobijanog reenja. Bez uticaja su albeni navodi izvrnog dunika da se na adresi sedita izvrnog dunika ustvari nalazi stan u vlasnitvu osnivaa izvrnog dunika u kome se nalaze stvari ovih fizikih lica. Ovo su pitanja koja mogu biti sporna tek u postupku sprovoenja izvrenja. Naime, nisu postojale nikakve smetnje da sud promeni sredstvo izvrenja i da odredi da se radi ostvarenja novanog potraivanja izvrnog poverioca izvri popis, procena i prodaja pokretnih stvari izvrnog dunika, a novana sredstva ostvarena prodajom prenesu na raun izvrnog poverioca, nezavisno od toga da li e se na licu mesta, na adresi sedita izvrnog dunika pronai pokretne stvari u dravini izvrnog dunika za koje postoji pretpostavka da su i u njegovoj svojini, te nezavisno od toga koliko ove stvari vrede prema proceni ovlaenog lica i nezavisno od toga da li e procenjene stvari u postupku prinudne prodaje biti prodate ili ne. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, I. 105/2010 od 12.02.2010. godine) OBIM IZVRENJA I OBEZBEENJA (lan 19. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

81.

Jedan od instituta parninog postupka koji se ne moe primeniti u postupku izvrenja je i institut spajanja parnica, a nemogunost njegove primene proizlazi iz sutinske razlike ova dva po- 22 -

82.

IZVRENJE I OBEZBEENJE stupka (u parninom postupku se spor reava, raspravlja i odluuje o tubenom zahtevu, a izvrni postupak se vodi kada je spor pravosnano reen, pa se potraivanje dosueno izvrnom ispravom prinudno ostvaruje). Ona proizlazi i iz nemogunosti ispunjenja samih uslova predvienih Zakonom o parninom postupku za spajanje parnica. Odredbom lana 314. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP) je predvieno da se spajaju parnice, a ne spajaju se parnini postupci. Parnini postupak se pokree tubom, a prema lanu 197. ZPP parnica poinje da tee dostavljanjem tube tuenom. Iz toga sledi da parnini postupci moraju biti u odreenoj fazi (u fazi kada su parnice poele tei dostavljanjem tubi tuenome ili tuenima) da bi se moglo doneti reenje o spajanju. Drugi preduslov za spajanje parnica odnosi se na svojstvo stranaka u parnicama koje se spajaju. Potrebno je da se radi o parnicama izmeu istih lica, ili u kojima je isto lice protivnik raznih tuilaca ili raznih tuenih. Parnice se spajaju radi zajednikog raspravljanja, a zajedniko raspravljanje ima za cilj ili ubrzanje raspravljanja ili smanjenje trokova, iz ega sledi da je naelo procesne ekonomije ono koje opravdava odluku o spajanju. Za spojene parnice, sud moe (ali ne mora) doneti i zajedniku presudu, iz ega proizlazi da se parnice mogu spojiti samo radi zajednikog raspravljanja ili radi zajednikog raspravljanja i odluivanja. Navedeni uslovi za spajanje parnica u izvrnom postupku ne mogu biti ispunjeni. Izvrni postupak se pokree na predlog izvrnog poverioca, predlogom za izvrenje o kome sud odluuje u roku od tri dana od dana podnoenja predloga, bez dostavljanja protivnoj stranci, izvrnom duniku na izjanjenje. O ispunjenosti uslova za izvrenje sud odluuje na osnovu isprava podnetih uz predlog za izvrenje i u toj fazi postupka, pre nego to sud donese odluku, izvrni dunik nema mogunost da o predlogu poverioca raspravlja. Stoga, u izvrnom postupku, dostavljanje predloga za izvrenje izvrnom duniku nema znaaj i posledice koje ima dostavljanje tube tuenome u parninom postupku, nema parnica koje bi se mogle spojiti, niti ima raspravljanja koje prethodi sudskom odluivanju, da bi se ono moglo spajanjem ubrzati ili sprovesti sa manje trokova. Svaki od izvrnih postupaka sprovodi se na osnovu odluke koja se u tom izvrnom postupku donosi u roku od tri dana od dana podnoenja predloga, odnosno na osnovu posebno donetih reenja o izvrenju. Nakon toga, a u zavisnosti da li se primenjuje opti princip da alba ne odlae izvrenje ili zakonom predvien izuzetak o suspenzivnom dejstvu albe, izvrenje se sprovodi nezavisno od ishoda albenog postupka ili nakon pravosnanosti reenja o izvrenju. Suprotno navedenom, prvostepeni sud u postupku koji se vodi pod brojem Iv. 871/06, u fazi sprovoenja izvrenja, u kojoj je meu strankama sporno da li je potraivanje izmireno samo delimino ili u potpunosti, ovom postupku spaja izvrni predmet koji se dodue vodi izmeu istih stranaka, ali na osnovu druge izvrne isprave i na osnovu drugog reenja o izvrenju koje je ve doneto, a koje je eventualno postalo i pravosnano. Samim tim nema, niti moe biti, niti zajednikog raspravljanja, niti zajednikog raspravljanja i odluivanja. Na prednji nain ne moe se ubrzati raspravljanje koga nema, niti se mogu smanjiti trokovi. To proizlazi i iz injenice da je, odmah nakon podnoenja predloga za spajanje postupaka, izvrni poverilac podneo podnesak kojim povlai predlog za izvrenje po reenju Iv. br. 871/06 od 31.10.2006. godine, jer je potraivanje namireno u celosti. Iz tog razloga je prvostepeni sud reenjem od 17.01.2008. godine i obustavio izvrenje po ovom reenju, ukinuo sprovedene radnje, ime je u stvari ovaj postupak i pravosnano okonan, jer protiv ovog reenja nijedna od stranaka nije izjavila albu. (Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, I. 1969/2008(2) od 2.09.2008. godine)

Teak ekonomski poloaj dunika i oekivanja njegovog poboljanja nisu od uticaja na promenu sredstava izvrenja po predlogu poverioca.- 23 -

83.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Prema stanju u spisima izvrni poverilac je podneo predlog za odreivanje izvrenja radi naplate novanog potraivanja na osnovu verodostojne isprave. U skladu sa predlogom poverioca doneto je navedeno reenje, ije izvrenje, po ispunjenju zakonskih uslova, nije bilo mogue predloenim i odreenim sredstvom izvrenja, odnosno prenosom novanih sredstava sa rauna izvrnog dunika na raun izvrnog poverioca, a to je utvreno iz obavetenja Narodne banke Srbije. U daljem toku postupka izvrni poverilac je predloio da se promeni odreeno sredstvo izvrenja i da se umesto prenosa novanih sredstava sa rauna izvrnog dunika na raun izvrnog poverioca odredi izvrenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvrnog dunika. Zakonom o izvrnom postupku (dalje: ZIP) predvieno je (u delu u kome se regulie obim izvrenja i obezbeenja), lanom 8. stav 4., da sud moe na predlog izvrnog poverioca odnosno izvrnog dunika u skladu sa istim zakonom odrediti drugo sredstvo izvrenja, odnosno obezbeenja umesto onoga koje je odreeno. Uslovi za navedeno postupanje regulisani su stavom 6. istog lana, tako to je predvieno da je navedena zamena sredstva izvrenja dozvoljena samo ukoliko o prvobitno predloenim i odreenim sredstvima izvrenja nije ve otpoelo sprovoenje izvrenja. Kako prema stanju u spisima prvobitno predloenim sredstvom izvrenja - prenosom novanih sredstava sa rauna izvrnog dunika na raun izvrnog poverioca sprovoenje izvrenja nije otpoelo, jer se prema izvetaju NBS isto nije moglo sprovesti, to je pravilno prvostepeni sud, cenei da su ispunjeni zakonski razlozi iz citiranog lana 8. ZIP, doneo pobijano reenje. Bez uticaja su albeni navodi da bi promenom sredstva izvrenja, odnosno izvrenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, kojima izvrni dunik obavlja delatnost, on bio doveden u teku situaciju, kao i da ima oekivanja da e u narednom periodu poboljati svoju finansijsku situaciju, to e mu omoguiti da izmiri dugovanja, jer ista ne utiu na pravilnost pobijanog reenja, s obzirom da je zakonom definisano koji su predmeti izuzeti od izvrenja, o emu sud vodi rauna i pri sprovoenju izvrenja. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, I. 1327/2010 od 29.04.2010. godine)

84.Naime, na predlog izvrnog poverioca prvostepeni sud je reenjem I. br. ... od 6.8.2009. godine odredio izvrenje u skladu sa predlogom izvrnog poverioca plenidbom novanih sredstava izvrnog dunika i to 2/3 mesenih iznosa penzije koju izvrni dunik ostvaruje preko RF PIO, ali je izvrni dunik podneo predlog za izmenu sredstava izvrenja dana 31.8.2009. godine, koji je osporio izvrni poverilac, pa je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odluio kao u izreci osporenog reenja, dajui za to pravilne i potpune razloge koje prihvata i ovaj sud. Naime, imajui u vidu da je plenidba penzije znatno efikasnije sredstvo izvrenja nego popis, procena i prodaja pokretnih stvari, kao i injenicu da izvrni dunik nije predloio konkretne pokretne stvari koje predlae da se prodaju radi namirenja potraivanja poverioca, to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je odluio kao u izreci osporenog reenja. albenim navodima se pravilno i potpuno utvreno injenino stanje od strane prvostepenog suda, na koje je pravilno primenjeno i materijalno pravo ne dovode u sumnju, a isticanje u albi izvrnog dunika da je prvostepeni sud prekoraio svoja ovlaenja time to je sam odluivao o zakonitosti svoje odluke, je potpuno neosnovano, jer prvostepeni sud nije odluivao o zakonitosti svoje odluke, nego o predlogu izvrnog dunika za promenu sredstva izvrenja ne dirajui u zakonitost i punovanost svoje prethodne odluke. (Iz Reenja Vieg suda u aku, G. 351/10 od 24.03.2010. godine)- 24 -


Sud odreuje izvrenje samo na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, pa ako izvrna isprava na osnovu koje je predlog za izvrenje podnet ne sadri odredbe o kamati, sud e odbiti predlog za izvrenje u delu u kome je traeno da se odredi izvrenje prema izvrnom duniku radi naplate zakonske zatezne kamate. Iz obrazloenja: Osporenim reenjem u stavu jedan na osnovu poravnanja Optinskog suda u aku na predlog izvrnog poverioca protiv izvrnog dunika odreeno je izvrenje radi namirenja novanog potraivanja izvrnog poverioca u iznosu od 60.000,00 din. i namirenja potraivanja po osnovu trokova izvrnog postupka u iznosu od 3.700.00 din. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvrnog dunika i namirenjem izvrnog poverioca do iznosa dobijenog prodajom. Stavom dva osporenog reenja odbijen je predlog za izvrenje u delu u kome je traeno da se odredi izvrenje prema izvrnom duniku radi naplate zakonske zatezne kamate na iznos od 60.000,00 din. poev od 10.6.2006. g. pa do isplate kao neosnovan. Protiv ovog reenja, u stavu jedan izvrni dunik, a protiv reenja u stavu dva izvrni poverilac, blagovremeno su izjavili albe. Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza, koje je cenio u smislu lana 8. ZPP i potpuno i pravilno utvrdio injenino stanje koje je od odlunog znaaja u ovoj pravnoj stvari i na isto pravilno primenio materijalno pravo. Naime, na osnovu pravnosnane i izvrne sudske odluke - podobne izvrne isprave, prvostepeni sud je odredio izvrenje na nain opredeljen u izreci osporenog reenja stav jedan, a albenim navodima se pravilno i potpuno utvreno injenino stanje, na koje je prvostepeni sud pravilno primenio i materijalno pravo i ne dovode u sumnju, ve izvrni dunik samo ukazuje na svoju materijalnu situaciju i predlae da se izvrenje odloi, to je u nadlenosti prvostepenog suda. Neosnovano se u albi izvrnog dunika ukazuje da je prvostepeni sud pogreio kada je odluio kao u izreci osporenog reenja stav dva a ovo sa razloga to izvrna isprava - poravnanje Optinskog suda u aku ne sadri odredbu o kamati, pa kako ova obaveza nije predviena izvrnom ispravom, na osnovu koje je predlog za izvrenje podnet, to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je odluio kao u izreci osporenog reenja stav dva. Naime, odredbom lana 29. ZIP izriito je predvieno da sud odreuje izvrenje samo na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, a izvrna isprava, koja je posluila kao osnov za donoenje reenja o izvrenju, ne sadri odredbe o kamati, pa su stoga navodi albe izvrnog poverioca u ovom delu neosnovani i bez znaaja za odluku u ovoj pravnoj stvari. (Iz Reenja Vieg suda u aku, G. 241/2010 od 10.03.2010. godine)

85.

Prvostepeni sud je iz izvetaja NBS Odseka za prinudnu naplatu od 27.4.2010. godine, zatraenog na osnovu predloga izvrnog poverioca za promenu sredstva izvrenja, utvrdio da je po ovom reenju bilo isplata, o emu je dostavio dokaze o uplatama vrenim 22.8.2008. godine u iznosu od 50.000,00 dinara, 4.9.2008. godine u istom iznosu i dana 15.12.2008. godine u iznosu od 57.483,39 dinara. Zato je pravilno prvostepeni sud zakljuio da ne postoje uslovi za promenu sredstva izvrenja u ovoj fazi postupka, kada je izvrenje sredstvom izvrenja koje je odreeno otpoelo navedenim uplatama, kako to proizlazi iz lana 8. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP). Neosnovani su albeni navodi izvrnog poverioca da je onemoguen u realizaciji svog potraivanja. Izvrni poverilac podnoenjem predloga za izvrenje bira da li e predloiti izvrenje jednim ili putem vie sredstava izvrenja radi naplate novanog potraivanja. U konkretnom sluaju izvrni po- 25 -

86.

IZVRENJE I OBEZBEENJE verilac je u predlogu za izvrenje traio da se izvrenje odredi na novanim sredstvima izvrnog dunika, koja se vode na raunima kod banaka. Kako je izvrenje odreeno, tako je postalo i pravosnano i po njemu je otpoelo izvrenje. U ovoj fazi postupka promena sredstva saglasno navedenoj zakonskoj odredbi nije mogua, ali to ne spreava izvrnog poverioca da sada na osnovu izvrne isprave podnese novi predlog za izvrenje i da u novom postupku realizuje - ostvari potraivanje nekim od sredstava izvrenja, koja su predviena lanom 42. ZIP. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, I. 2025/2010 od 2.07.2010. godine)

Opte poznata je injenica vozilo "Jugo koral 45" ima dve cene, i to fabriku i maloprodajnu na ta ukazuje i prvostepeni sud. Takoe je optepoznata injenica da je fabrika cena vozila manja od maloprodajne, a ovo sa razloga to maloprodajnu cenu ini fabrika cena vozila uveana za porez na promet. S obzirom da se poverilac u podnetom predlogu za izvrenje opredelio da trai isplatu fabrike cene vozila, to znai koja je povoljnija za dunika, to je po shvatanju Okrunog suda predlog za izvrenje osnovan, a samim timi otklonjen nedostatak u izvrnoj ispravi u pogledu obima izvrenja. (Iz Reenja Okrunog suda u Kragujevcu, G. 293/95 od 8.03.2005. godine)

87.

88.Kada prvostepeni sud reenjem dozvoli izvrenje po predlogu izvrnog poverioca radi naplate novanog potraivanja, i to na nepokretnosti izvrnog dunika popisom i prodajom hale i nepokretnosti, tada se u obrazloenju reenja moraju dati razlozi zato nije primenjena odredba l 8 (sada 20) ZIP, a koja podrazumeva obavezu suda da vodi rauna o srauzmernosti prodaje sredstava izvrenja u odnosu na potraivanje. (Iz Reenja Okrunog suda u aku, G. 1468/06 od 25.10.2006. godine)

89.Nije doputeno izvrenje na stvari na kojoj je tree lice steklo vlasnitvo ugovorom zakljuenim pre donoenja reenja o izvrenju. (Vii privredni sud u Beogradu, P. 9108/98 od 29.03.1999. godine)

90.U izvrnom postupku nije dozvoljen predlog za dopunu sredstava izvrenja. Nema odredbe koja izvrnom poveriocu omoguava podnoenje zahteva za dopunu sredstava izvrenja u situaciji kada je izvrenje ve pravnosnano odreeno na tano odreenim stvarima. (Vii trgovinski sud, I. 1364/09)

Izvrni sud nije ovlaen da odluuje o pitanjima o kojima nije odlueno u izvrnoj ispravi, a posebno nije u mogunosti da menja stopu ugovorene kamate na poverioeva potraivanja koja je utvrena u izvrnoj ispravi. (Iz Reenja Saveznog suda, Gzs.br. 44/98 od 19.11.1998. godine.- 26 -

91.


Poverilac je u naelu slobodan u izboru sredstava i predmeta izvrenja kada podnosi predlog za izvrenje i opredeljuje zahtev. U tome se ogleda princip dispozicije kao jedno od naela izvrnog postupka. irok krug predmeta izvrenja, predodreuje vrstu potraivanja koja se namiruje - pravo na odreenu novanu svotu. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 602/97) Nedoputeno je izvrenje na stvari na kojoj je tree lice steklo vlasnitvo ugovorom o zakljuenim pre reenja o izvrenju. (Vrhovni sud Srbije, Prev.702/98) IZVRENJE STRANE IZVRNE ISPRAVE (lan 20. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

92.

93.

Izvod iz matine knjige inostranog organa, koji sadri konstataciju o razvodu braka, ne predstavlja stranu sudsku odluku za priznanje od strane naeg suda. (Vrhovni sud Srbije, G. 285/85)

94.

Kada je protivnik predlagaa ije je sedite u Republici Srbiji u steaju tada postoji iskljuiva nadlenost domaeg suda zbog ega nema mesta priznanju strane sudske odluke koja se odnosi na njega kao dunika. (Vii trgovinski sud, P. 805/06) Uzajamnost kao uslov za priznavanje strane sudske odluke u sm. l. 92. st. 1. i 3. Zakona o reevanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima, pretpostavlja se dok se ne dokae suprotno. Znai za priznanje strane sudske odluke po odnosnom propisu trai se faktika uzajamnost koja se zasniva neposredno putem sudske prakse i za koju je dovoljno da jedna drava priznaje odluke druge drave i da sudovi te drave nisu odbijali priznanje odluke njenih sudova. (Savezni sud, Gzs. 14/85) Ako nije doneto reenje iz l. 101. st. 3. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima o priznanju strane sudske odluke odnosno arbitrane odluke, moe kao prethodnom pitanju reavati sud i u postupku njenog prinudnog izvrenja. Protiv reenja o izvrenju donetog u tom postupku, dunik moe izjaviti jedino prigovor. Pri tome se kao razlog koji spreava izvrenje smatra i nepostojanje pretpostavki za priznanje strane sudske odluke. (Zakljuak sa savetovanja Saveznog suda sa Vrhovnim sudovima, od 13.06.1984. godine)

95.

96.

97.

U l. 66. Zakona o arbitrai ("Sl. glasnik RS", br. 46/96) propisani su uslovi za odbijanje priznanja i izvrenja stranih arbitranih odluka, to znai da je izvrena negativna numeracija uslova za pri- 27 -

98.

IZVRENJE I OBEZBEENJE znanje i izvrenje stranih arbitranih odluka. Prema st. 1. ovog lana, priznanje i izvrenje strane arbitrane odluke moe se odbiti, na zahtev stranke protiv koje se ono trai, samo, ako ta stranka podnese dokaz: da sporazum o arbitrai nije punovaan po pravu koje su stranke sporazumom odredile ili po pravu koje su stranke sporazumom odredile ili po pravu drave u kojoj je ta odluka doneta; da stranka protiv koje je arbitrana odluka doneta nije bila uredno obavetena o imenovanju arbitra ili arbitranom postupku ili iz drugog razloga nije mogla da iznese svoja sredstva; da se odluka odnosi na spor koji nije bio obuhvaen sporazumom o arbitrai ili su odlukom prekoraene granice sporazuma o arbitrai moe odvojiti od ostalog dela odluke, mogue je delimino odbijanje priznanja i izvrenja te odluke, da arbitrani sud ili arbitrani postupak nisu bili u skladu sa sporazumom o arbitrai ili ako takvog sporazuma nema, u skladu sa pravom drave u kojoj je mesto arbitrae; da odluka jo nije postala obavezujua za stranke ili je tu odluku ponitio ili obustavio od izvrenja sud drave u kojoj ili na osnovu ijeg prava je odluka doneta. Prema istom lanu, teret dokazivanja da nisu ispunjeni uslovi za priznanje arbitrane odluke je na strani protivnika predlagaa. Kako navedeni Zakon o arbitrai, kao razlog za odbijanje priznanja strane sudske odluke ne predvia odsustvo reciprociteta, to je pravilno stanovite prvostepenog suda da prema odredbama l. 64-68. Zakona o arbitrai, kojima se regulie postupak priznanja stranih arbitranih odluka, odsustvo reciprciteta nije navedeno kao jedna od smetnji za priznanje strane arbitrane odluke. Stoga reciprocitet vie nije zakonski uslov za priznanje niti je odsustvo reciprociteta zakonski razlog za odbijanje priznanja strane arbitrane odluke. (Vii trgovinski sud, P. 951/08 od 20.03.2009. godine)

Kada se trai izvrenje strane sudske odluke kod naeg suda, sud e prethodno, sa pravnim dejstvom za taj postupak odluiti o priznanju strane odluke. (Okruni sud u Kragujevcu, G. 470/90) Prinudno izvrenje odluke stranog suda moe se odrediti i sprovesti ako odluka ispunjava zakonom propisane uslove za priznanje o emu, kao prethodnom pitanju, u postupku za njeno prinudno izvrenje odluuje izvrni, a ne okruni sud. Kad se stranka u sporu nije koristila pravom da raspravlja pred inostranim sudom, ve se u tom postupku drala pasivno i nije iskoristila sva raspoloiva pravna sredstva radi otklanjanja nepravilnosti u postupku pred dravom odluke, ne moe zbog toga zahtevati odbijanje priznanja strane sudske odluke s pozivom na javni poredak zemlje priznanja. (Vrhovni sud Srbije, G. 9/04 od 18.03.2004. godine) O priznanju strane sudske odluke sud odluuje u dvostranakom vanparninom postupku, pa donoenje reenja o priznanju pre dostavljanja predloga za priznanje na izjanjenje protivniku predlagaa predstavlja bitnu povredu postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. ZPP. Prema lanu 1 Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima dru-gih zemalja (Sl. SFRJ br. 43/82, 72/82 i 46/96) - u daljem tekstu: ZRSZ, taj zakon sadri izmeu ostalog pravila postupka i pravila za priznanje i izvrenje stranih sudskih i arbitranih odluka. Uslovi za priznavanje ili nepriznavanje stranih sudskih odluka su propisani lanovima 87-95. istog zakona, a postupak priznanja i izvrenja stranih sudskih i arbitranih odluka je regulisan samo lanom 101. istog zakona, koji ne sadri nijednu odredbu o tome u kojoj vrsti postupka e se odluivati o priznanju strane sudske odluke, a takvu odredbu ne sadre ni drugi procesni zakoni kojima je ureen nain voenja sudskih postupaka u kojima se odluuje o graansko-pravnim odnosima.- 28 -

99.

100.

101.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Obzirom na navedeno, kao i da po samoj svojoj prirodi predmet postupka priznavanja nije graanskopravni spor iz graanskopravnog odnosa, o kome sud odluuje po Zakonu o parninom postupku, prema lanu 1 tog zakona, te da se, prema l. 1. Zakona o vanparninom postupku tim zakonom odreuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odluuju o linim, porodinim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovom ili drugom zakonu reavaju u vanparninom postupku, kao i u drugim pravnim stvarima iz nadlenosti redovnih sudova za koje zakonom nije izriito odreeno da se reavaju u vanparninom postupku, ako se ne odnose na zatitu povreenog ili ugroenog prava niti se zbog uesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parninom postupku, iz svega toga proizilazi da o priznanju stranih sudskih odluka sud odluuje u vanparninom postupku, po pravilima Zakona o vanparninom postupku, u kome se, prema lanu 30 stav 2 shodno primenjuju i odredbe Zakona o parninom postupku. Prema lanu 5. ZPP, sud mora svakoj stranci pruiti mogunost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne strane, a samo kad je to tim zakonom odreeno, ovlaen je da odlui o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pruena mogunost da se izjasni, a lanom 88. ZRSZ propisano da e sud SRJ odbiti priznanje strane sudske odluke ako povodom prigovora lica protiv koga je ta odluka donesena, utvrdi da to lice nije moglo uestvovati u postupku zbog nepravilnosti u postupku, to takoe podrazumeva obavezu suda da protivniku predlagaa odnosno licu protiv koga je ta odluka donesena, dostavljanjem predloga za priznanje odluke, zajedno sa odlukom, prui mogunost da uloi takav prigovor, to sve znai da u postupku za priznanje strane sudske odluke, o predlogu za priznanje sud ne moe odluiti pre nego to predlog sa odlukom ije se priznanje trai dostavi protivniku predlagaa i prui mu mogunost da se izjasni o predlogu, a proputanjem ovog dostavljanja protivniku predlagaa se onemoguava raspravljanje o predlogu, to predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. ZPP, na koju drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti. Zbog toga je potrebno da u ponovljenom postupku prvostepeni sud predlog sa odlukom ije se priznanje trai dostavi protivniku predlagaa, te nakon proteka ostavljenog primerenog roka za izjanjenje o predlogu u smislu lana 5. i 105. ZPP, i 88. ZRSZ, donese novu odluku o predlogu, u kojoj e navesti odreene i logine razloge o postojanju uslova za priznanje, odnosno odsustvu uslova za nepriznavanje odluke. (Iz Reenja Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. G. 9491/10 od 01.09.2010. godine)

102.U postupku priznanja strane sudske odluke sud je duan da utvrdi postojanje faktike uzajamnosti. Odredba lana 92. stav 1. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propisuje da se strana sudska odluka nee priznati ako ne postoji uzajamnost, dok stav 3. istog lana propisuje da se postojanje uzajamnosti u pogledu priznanja strane sudske odluke pretpostavlja dok se suprotno ne dokae, a u sluaju sumnje u postojanje te uzajamnosti, objanjenje daje savezni organ nadlean za poslove pravde. Citiranom zakonskom odredbom postojanje uzajamnosti pri priznanju stranih sudskih odluka predvieno je kao imperativni uslov. Protivnik predlagaa je podneskom od 22.02.2010. godine i podneskom od 15.03.2010. godine istakao pitanje postojanja uzajamnosti u konkretnom sluaju. Sa obzirom na navedeno, prvostepeni sud duan je da po slubenoj dunosti pribavlja i izvodi dokaze da bi proverio postojanje uzajamnosti ili da upotrebi svoje znanje o pravu i sudskoj praksi konkretne strane drave.- 29 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE Za priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka zahteva se, sadrinski posmatrano, postojanje materijalne uzajamnosti. U konkretnom sluaju to znai da e se sa odlukom suda u Republici Hrvatskoj postupati na nain na koji se u navedenoj zemlji porekla odluke postupa sa sudskim odlukama iz Republike Srbije. Kako Ugovor izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoi u graanskim i krivinim stvarima potpisan 15.09.1997. godine (potvren Zakonom o potvrivanju ugovora izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoi u graanskim i krivinim stvarima (Slubeni list SRJ- Meunarodni ugovori br. 1/98)) ne regulie pitanje priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka, sud je duan utvrditi postojanje faktike uzajamnosti. Naime, injenica da li postoji ili ne postoji relevantan meunarodni ugovor nije odluujua, jer pored diplomatske i zakonske uzajamnosti, postoji i faktika uzajamnost, kao jedan od nainja ostvarivanja reciprociteta. Faktika uzajamnost podrazumeva stvarni, ivotni nain ponaanja sudova Republike Hrvatske u takvim situacijama. Zbog izloenog, ovaj sud je albu protivnika predlagaa usvojio i, primenom odredbe lana 387. stav 1. taka 3) ZPP-a u vezi lana 30. ZVP- a, prvostepeno reenje ukinuo i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak. U ponovnom postupku prvostepeni sud e, pre svega, zatraiti obavetenje o postojanju faktike uzajamnosti koje daje Ministarstvo pravde, te pouzdano utvrditi injenicu o postojanju faktike uzajamnosti i nakon toga doneti zakonitu i pravilnu odluku. (Iz Reenja Apelacionog suda u Novom Sadu, G. 8646/10 od 16.06.2010. godine)

PRENOS I PRELAZ POTRAIVANJA ILI OBAVEZE (lan 22. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Izvrenje se odreuje na predlog i u korist lica koje u izvrnoj ispravi nije oznaeno kao izvrni poverilac, ako ono javnom ili po Zakonu overenom ispravom dokae da je potraivanje na njega preneseno ili da je na njega na drugi nain prelo, a ako to nije mogue prenos ili prelaz potraivanja dokazuje se pravnosnanom, odnosno konanom odlukom donesenom u parninom, odnosno upravnom i prekrajnom postupku, to se primenjuje i u sluaju izvrenja protiv lica koje u izvrnoj ispravi nije oznaeno kao dunik. (Iz Reenja Okrunog suda u Niu, G. 308/09 od 27.01.2009. godine)

103.

Neosnovano je isticanje u albi, da obaveza iz izvrne isprave koja je glasila na pok. M. M. iz S, nije prela na izvrnog dunika, iz razloga to se uvidom u spise predmeta istog suda P. br. 217/05 pouzdano zakljuuje da je P. R. preko svog punomonika, u toku postupka, u tom predmetu obavestila sud da je u toku parnice tueni umro i da je ona jedini naslednik iza tuenika, pok. M., pa kako je u toku parnice postupak preuzela, nesumnjivo je da se na nju odnosi obaveza iz izvrne isprave, iako izvrna isprava glasi na njenog pravnog prethodnika, tako da nisu osnovani navodi iz albe da nisu ispunjeni uslovi za prelaz obaveze iz l. 37. ZIP-u. Stoga nema sumnje da je izvrni dunik P. R. kao jedini naslednik pok. M. M. u obavezi da izvri inidbu iz oznaene izvrne isprave. (Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 1559/06 od 2.11.2006. godine)- 30 -

104.


Ovlaenje advokata na osnovu opteg punomoja u smislu lana 89. Zakona o parninom postupku ne podrazumeva mogunost da advokat u ime stranke trai izvrenje dosuenih trokova postupka prenosom sredstava sa rauna izvrnog dunika na raun punomonika. Ovlaenje koje advokat ima na osnovu opteg punomoja u smislu odredaba lana 89. Zakona o parninom postupku (koji se shodno lanu 27. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) primenjuje u postupku izvrenja) da moe da podnese predlog za izvrenje ili za obezbeenje ili da preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva, ne podrazumeva i njegovo ovlaenje da u ime stranke predlae izvrenje prenosom sredstava sa rauna izvrnog dunika na svoj lini raun. Ni specijalno punomoje koje je primljeno ne ovlauje advokata na takvo postupanje. Pravilno ocenjuje prvostepeni sud, takoe, da nisu dostavljeni dokazi u smislu lana 37. ZIP, koji bi dokazivali da je dolo do promene poverioca u periodu posle donoenja izvrne isprave. Naprotiv, u samom predlogu je i dalje kao izvrni poverilac oznaen tueni iz izvrne isprave koji je poverilac iznosa po osnovu trokova postupka po istoj, a samo je traeno odreivanje izvrenja prenosom sredstava sa rauna izvrnog dunika na raun punomonika izvrnog poverioca. Iz navedenih razloga, to pravilno nalazi prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi za odreivanje predloenog izvrenja kojim je traeno da se sredstva sa rauna izvrnog dunika prenesu na lini raun punomonika izvrnog poverioca, a ne na sam raun izvrnog poverioca u smislu lana 198. ZIP. (Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, I. 2100/2009 (1) od 13 08.2009. godine)

105.

U smislu lana 37. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP), izvrenje se moe odrediti na predlog i u korist lica koje u izvrnoj ispravi nije oznaeno kao izvrni poverilac, ako ono javnom ili po zakonu overenom ispravom dokae da je potraivanje na njega preneto ili je na njega na drugi nain prelo, a ako to nije mogue prenos ili prelaz potraivanja dokazuje se pravosnanom, odnosno konanom odlukom donesenom u parninom, odnosno upravnom ili prekrajnom postupku. Stav 2. istog lana shodno se primenjuje i u sluaju izvrenja protiv lica koje u izvrnoj ispravi nije oznaeno kao izvrni dunik. Navedeno je, meutim, prema izriito citiranoj odredbi, mogue samo u sluaju izvrenja po osnovu izvrne isprave, a to u konkretnoj situaciji nije sluaj, jer je predloeno izvrenje na osnovu verodostojne isprave, u kom postupku nije predviena primena lana 37. ZIP. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, I. 818/2010(2) od 4.03.2010. godine)

106.

107.Reenjem pod brojem kao u izreci odbijen je prigovor izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju istog suda III-Iv-77/09 od 6.5.2009. godine. U obrazloenju je navedeno da je predlogom za izvrenje traeno sprovoenje skraenog izvrnog postupka, te da je izvrni poverilac podneo overenu fotokopiju menice kao verodostojne isprave, a koja menica sadri sve elemente iz kojih nesumnjivo proizlazi postojanje i iznos poverioevog potraivanja. Stoga je prvostepeni sud naao da nema razloga iz kojih bi se prigovor izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju usvojio, odnosno nema nedostataka koji bi ukazivali na osnovanost istog. Blagovremenom albom izvrni dunik je osporio donetu odluku. Vii trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama albenih navoda i razloga i izvrio uvid u spis.- 31 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE alba je osnovana. U prvostepenom postupku, povodom prigovora izvrnog dunika, prvostepeni sud je doneo nepravilnu odluku koja se zasniva na nepravilnoj primeni lana 253. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP). Naime, prvostepeni sud je, odluujui o prigovoru izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju, pogreno naao da je isto reenje doneto na osnovu uredne verodostojne isprave i u tom smislu je prigovor odbijen, pri emu je istaknuto da overena kopija menice ima svojstvo verodostojne isprave. Prema lanu 256. ZIP menica je verodostojna isprava na osnovu koje se moe traiti izvrenje u skraenom postupku. Prema lanu 49. ZIP verodostojna isprava se ima podneti uz predlog za izvrenje u originalu ili overenoj kopiji. Pod overenom kopijom se podrazumeva isprava koja je overena od strane suda ili drugog organa koji je ovlaen za overu. Pod overenom kopijom se ne moe podrazumevati overa izvrena od strane izvrnog poverioca. U konkretnom sluaju izvrni poverilac je dostavio ispravu - menicu i nalog za naplatu koji nisu overeni od suda ili drugog ovlaenog dravnog organa. Ove isprave nemaju svojstvo verodostojne isprave kako to nalau navedene zakonske odredbe, i u tom smislu je istaknuta alba osnovana, odnosno odluka prvostepenog suda u vezi prigovora izvrnog dunika nije pravilna i na zakonu

3.2.3. IZVRSNI POSTUPAK

Text of 3.2.3. IZVRSNI POSTUPAK

Poreski postupak

Integriranje sustava Moodle i [email protected] · ureĐivanjei nadzor znr, upravni postupak, obrazovanje odraslih i sigurnost informacijskih sustava) –rezultati su izvrsni te slijede i

STEČAJNI POSTUPAK

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTIgjk-ks.org/wp-content/uploads/2018/05/ki_70_17_av_srb.pdf · Izvrsni postupak 22. Podnosilac zahteva je, u svojstvu poverioca, podneo zahtev Osnovnom sudu

Redovan postupak

Tehnoloski postupak

Milan Stipić: Opći upravni postupak i postupak inspekcijskog nadzora

Braniteljske zadruge pokazale su se kao izvrsni partneripodravka-cdn.azureedge.net/repository/files/1/4/14ab2cb... · 2014. 6. 25. · Braniteljske zadruge pokazale su se kao izvrsni

Stečajni postupak

Postupak – Kratko (tl;dr) Postupak – Detaljno

CARINSKI POSTUPAK

Ghid 3.2.3

Stecajni postupak

IZVRSNI POSTUPAK 323

1 3.2.3. Bild 1. 2 3.2.3. Bild 2 3 3.3.1. Bild 1

Parnični postupak

Vanparnični postupak

3.2.3 องค์ประกอบที่ 3 การศึกษาข้อมูลด้านต่าง ๆ หลักการ รู้ ... file133 3.2.3 องค์ประกอบที่

Lynn Legacy 3.2.3

HITNI PRETHODNI POSTUPAK I UBRZANI POSTUPAK

Spor Parnica Parnični postupak · Adhezioni postupak Incidentalni Prvostepeni postupak Drugostepeni postupak. Formalna sadržina parnice - ZPP Materijalna sadržina parnice - subjekti

UPUTSTVA ZA KRIVIČNI POSTUPAK I POSTUPAK …...odnosi na propise vezane za glavni pretres.). Što se tiče ostalih pojedinosti vezanih za Uputstva za krivični postupak i postupak

Vanparnicni postupak u BiH - advokat-prnjavorac.com · Title: Vanparnicni postupak u BiH Author: advokat Subject: Vanparnicni postupak u BiH Keywords: Vanparnicni postupak u BiH Created

sigurno bezbolno Pomladite se izvrsni razliku… u samo 2 dana!

3.2.3 Facilitation Methodology

IZVRŠNO PROCESNO PRAVO - · PDF fileIZVRŠNO PROCESNO PRAVO. Pojam i predmet IPP •Deo GPP -reguliše izvršni sudski postupak i postupak obezbedjenja •Postupak izvršenja –postupak

RJESENJE - · PDF fileII Prekida se izvrsni postupak u pravnoj stvari trazioca izvrsenja AB"UKIO BANKAS" Kaunas Litvanija, protiv izvrsenika "ALUMINA" d.o.o. Zvornik, Karakaj bb,a

Postupak Proizvodnje Jogurta

IZVANPARNIČNI POSTUPAK

IZVRŠNI POSTUPAK

Documents

3.2.3. IZVRSNI POSTUPAK

Text of 3.2.3. IZVRSNI POSTUPAK