OSNOVI FARMAKOLOGIJE I TOKSIKOLOGIJE

Prof dr Dragan Joksovi

(I) DEFINICIJE Hemijski agensi (supstancije) su jedinjenja koja utiu na bioloku aktivnost ivog organizma.Bioloka aktivnost je zbir svih promena u biolokom sistemu izazvanih hemijskim agensom.Lekovi su hemijski agensi koji mogu biti upotrebljeni za prevenciju, ublaavanje, leenje ili dijagnozu bolesti.Zato su, za razliku od hemijskih agenasa, lekovi namenjeni kao delotvorne supstance za leenje bolesti i odravanje zdravlja. Lekoviti proizvodi su dozni proizvodi ili preparati lekova za upotrebu u ljudi ili ivotinja

DEFINICIJEOtrovi (toksina jedinjenja) su hemijski agensi koji izazivaju tetne efekte. Dok doze mnogih hemijskih substancija esto odreuju da li je efekat delotvoran ili tetan, otrovi uglavnom nemaju medicinsku upotrebu u bilo kojoj dozi.Meutim, ne treba zaboraviti Paracelzijusa koji kae: "... sve je i lek i otrov, samo ih doza razdvaja...Na ovim prostorima, najei uzronici akutnih trovanja su upravo lekovi.

DEFINICIJEPotencija oznaava dozu ili koncentraciju jedinjenja koja je obino potrebna da bi se izazvao potreban efekat. Vie potentni agensi proizvode specifine efekte u manjim dozama ili koncentracijama.Intrinsic activity (unutranja aktivnost) oznaava maksimalni efekat koji hemijski agens moe ostvariti u biolokom sistemu. Efikasnost je termin koji objanjava zbir svih delotvornih aktivnosti za prevenciju, ublaavanje, leenje i dijagnozu bolesti.

(II) FARMAKOLOGIJAIz napred navedenog proizlazi da se farmakologija najue moe definisati kao:Nauna disciplina koja se bavi delovanjem leka na zdrav ili bolestan organizam,ili mnogo ire:Nauna disciplina koja se bavi interakcijom izmeu hemijskog agensa i biolokog sistema.

FARMAKOLOGIJAZbog prethodnih definicija, teko je razdvojiti farmakologiju od njenih brojnih graninih disciplina ukljuujui:fiziologijupatofiziologijumikrobiologijubiohemijubiofizikubiofarmaceutiku

FARMAKOLOGIJAFarmakologija u njenom najirem smislu, moe biti podeljena u brojne razliite discipline:Farmakokinetika, koja prouava apsorpciju, koncentraciju, distribuciju, metabolizam i eliminaciju leka iz organizma.Farmakodinamika, koja prouava aktivnost leka na mestu delovanja, odnosno kako lek deluje na organizam.

(III) FARMAKOKINETIKAAktivnost leka je rezultat brojnih, kompleksnih dogaanja u organizmu. Obino, oni mogu biti klasifikovani u tri faze:farmaceutska fazafarmakokinetska fazafarmakodinamska faza

FARMAKOKINETIKAFarmaceutska faza:- dezintegracija oblika leka i rastvaranje (ova faza je uslovljena fizikim i hemijskim osobinama leka).Farmakokinetska faza:-absorpcija-distribucija-eliminacijaFarmakodinamska faza:-interakcija izmeu leka i receptora-sve sledee dogaaje koji vode do farmakolokog efekta

DAVANJE LEKOVATopika primena:-lokalni tretman koe i sluznica-oralno adsorbensi i antacidi-aerosolni bronhiolitici-lokalni anestetici-citostatici u beiku

DAVANJE LEKOVAOralno davanjeParenteralno davanjeRektalna primena

APSORPCIJAApsorpcioni mehanizmi:-pasivna difuzija-olakana difuzija ili transport preko nosaa -aktivni transport-inocitoza, fagocitoza i endocitoza

DISTRIBUCIJADistribucija je reverzibilni transport leka iz jednog dela tela u drugi.Promene u organizmu znaajne za distribuciju su:-protok krvi kroz organe i tkiva-permeabilnost membrana-pH razlika izmeu plazme i tkiva Vane osobine leka su:-veliina molekula-vezivanje za proteine plazme i tkiva-rastvorljivost i fiziko-hemijske osobine

BIOTRANSFORMACIJABiotransformacija se odvija u nekoliko faza:-faza I: oksidacija, redukcija i hidroliza dovode do I faze metabolita-faza II: konjugacija sa glukuronskom, sumpornom, siretnom, amino kiselinama, vodi u II fazu veze metabolita sa kiselinom,-indukcija enzima,-bioaktivacija

EKSKRECIJABubrena ekskrecija-glomerularna filtracija-tubularna reapsorpcija-tubularna sekrecijaBilijarna i intestinalna ekskrecijaPluna ekskrecija

(IV) FARMAKODINAMIKAOdnos strukture leka prema specifinom i nespecifinom delovanju:Nespecifini lekovi se nespecifino vezuju za delove biolokih strukturaaktivni su samo u relativno visokim dozamaImaju slinu aktivnost ali veoma razliite hemijske strukturepokazuju u velikoj meri slinu aktivnost nakon hemijske modifikacijeSpecifini lekovi:reaguju sa specifinim receptorima (stimulacija ili blokada)otvaraju ili blokiraju jonske kanalemodifikuju transportni sisteminhibiraju ili aktiviraju enzimeinterferiraju sa pojedinim vidovima biosinteze u mikroorganizmima

(V) NEELJENA DEJSTVA"Ukoliko se od leka zahteva da nema neeljena dejstva, utoliko postoji opravdana sumnja da on nema ni znaajan terapeutski efekat.Toksini efekti su dozno zavisni i specifini to znai da e svi pacijenti pokazati toksini efekat ukoliko je data dovoljno visoka doza.

NEELJENA DEJSTVAAlergijske reakcije:razlikuju se od toksinih efekata jer nisu dozno zavisne i nisu karakteristika svakog leka.baziraju na antigen-antitelo reakciji koja uvek poinje istovetnim lancem reakcija bez obzira na strukturu alergena

NEELJENA DEJSTVAHipersenzitivnost sa neposrednom reakcijom:anafilaktiki tip: anafilaktiki ok, urtikarija, Quinckeov edemcitotoksini tip: hemolitika anemija, trombocitopenija, agranulocitozaimunokompleksni tip: glomerulonefritis, egzantem Zakasnele reakcije:- odloene kone reakcije, kontaktni ekcem, foto alergije

NEELJENA DEJSTVA TOKOM TRUDNOE I NEONATALNOG RAZVOJARana embriotoksinostEmbriopatijeTeratogenostDrugi neeljeni efekti tokom trudnoeneonatalna respiratorna depresija i sindrom apstinencije nakon opijatamaskulinizacija enskog fetusa nakon androgenaoteenje sluha nakon aminoglikozidaanomalije zuba i kostiju nakon tetraciklinahipotireoidizam nakon tirolitika

(VI) ZAVISNOST OD LEKOVANavika na lekove se karakterie nagonom na uzimanje specifinih lekova za izazivanje euforinog stanja (psihika zavisnost). Ne postoji fizioloka zavisnost i u sluaju prestanka, nema apstinencijalnih simptoma. Takoe ne postoji tendencija za poveanjem doze.

ZAVISNOST OD LEKOVANarkomanija je definisana kao stanje periodine ili hronine intoksikacije koja je tetna i prouzrokovana ponovnom upotrebom prirodnih ili sintetskih droga.Simptomi su:nagon i obuzetost za nastvkom upotrebe droge i dobiti je na sve mogue nainetendencija za poveanjem doze psiholoka i fizioloka zavisnost

(VII) INTERAKCIJE LEKOVAFarmakodinamske interakcije:Interakcije koje remete nivo glikoze u krvi (oksitetraciklini i gvanetidini sniavaju potrebu za insulinom. Dijabetiari ih moraju uzimati s oprezom. Neselektivni -blokatori, kao propranolol odlae poveanje nivoa glikoze nakon primene insulina i moe dovesti do produene hipoglikemijske reakcije).

INTERAKCIJE LEKOVA- Interakcije koje remete krvni pritisak (antihipertenzivi i antiaritmici ili antianginalni lekovi mogu dovesti do tekih hipotonija, alkohol moe dovesti do smrtnih hipotenzija, triciklini antidepresivi antagonizuju hipotonini efekat guanetidina, -metil dope, reserpina)

INTERAKCIJE LEKOVAPojaanje oto- i nefrotoksinosti (aminoglikozidi i STM poveavaju nefrotoksinost cefalotina, aminoglikozidi i furosemid = ototoksinost)Pojaanje relaksacije miia (aminoglikozidi i relaksanti tokom anestezije poveavaju efekat)Pojaana toksinost kardijalnih glikozida (hipo Ca i K pojaavaju toksinost glikozida)Povean rizik od hemoragija ( antikoagulansi kumarinskog tipa mogu u interakciji sa brojnim lekovima izazvati hemoragije: acetilsalicilna kiselina, kinidin, cefalosporini, valproina kis.)

TOKSIKOLOGIJADEFINICIJEKlinika toksikologija je medicinska disciplina koja se bavi prouavanjem delovanja hemijske materije na organizam i odgovora organizma na to delovanje.Akutna trovanja su posledica unosa dovoljnih koliina hemijske materije koje u kratkom vremenskom intervalu mogu dovesti do remeenja osnovnih fiziolokih funkcija organizma, pa i njegove smrti.Akutna trovanja mogu biti namerna (suicidalna), zadesna (akcidentalna) i kriminalna.

TOKSIKOLOGIJAPrema putu ulaska hemijskih materija (otrova) u organizam, akutna trovanja mogu biti:inhalacionaperoralna perkutana parenteralna

TOKSIKOLOGIJANajea trovanja hemijskim materijama:lekovipesticidi (insekticidi, herbicidi, rodenticidi, fungicidi)industrijski gasovi (amonijak, hlor, CO...)korozivi (kiseline, baze i belila)organski rastvarai (fenol, ksilol, toluol, ugljentetrahlorid, benzin...)otrovne gljive i biljkeakoholidroge

PRINCIPI LEENJA AKUTNIH TROVANJA HEMIJSKIM MATERIJAMA

PRINCIPI LEENJALeenje otrovanog pacijenta bazira se na:1. Poznavanju osobina toksine materije;2. Prevenciji dalje absorpcije;3. Ubrzanju eliminacije absorbovane toksine materije i njenih metabolita;4. Leenju simptoma;5. Davanju specifinih antagonista (antidoti).

PRINCIPI LEENJA1. Poznavanje osobina toksine materije podrazumeva njena farmakoloka i toksikoloka svojstva, farmakokinetske, farmakodinamske, toksikokinetske i toksikodinamske karakteristike.Od ovih osobina zavisie i odgovarajua primena terapije.

PRINCIPI LEENJA2. Prevencija absorpcije podrazumeva mere i postupke koji e spreiti dalju apsorpciju toksine materije a to su:- izazivanje povraanja;- lavaa eluca;- laksativi;- aktivni ugalj

PRINCIPI LEENJA3. Ubrzanje eliminacije absorbovane toksine materije i njenih metabolita:- forsiranje diureze promenom pH urina;- ekstrakorporalna detoksikacija (hemodijaliza, hemoperfuzija, plazmafereza)- hiperventilacija- hiperbarina oksigenacija

PRINCIPI LEENJA4. Simptomatska terapija podrazumeva davanje odgovarajuih lekova radi kupiranja simptoma kojima se intoksikacija manifestuje. Ovo je jedan od najznaajnijih principa u leenju intoksikacija i ostvariv na svim nivoima zdravstvene zatite.

PRINCIPI LEENJA5. Antidoti i antagonisti predstavljaju specifine lekove ija primena odmah kupira sve ili najznaajnije simptome trovanja.U odnosu na broj hemijskih materija koje mogu izazvati trovanje broj ovih specifinih lekova je izuzetno mali.

PRINCIPI LEENJAANTIDOTI

ANTIDOTN-acetil-L-cisteinAtropin sulfatKalcijum-natrijum edeteatPenicilaminBALDeferoksaminDimerkaprolFab antitelaEtanolFolna kiselinaGlukagonOTROVAcetaminofen-paracetamolInhibitori holinesterazeTeki metaliTeki metaliTeki metaliGvoeTeki metaliGlikozidi digitalisaMetanol, etilenglikolMetotreksatAntidijabetici, -blokatori

PRINCIPI LEENJAANTIDOTIANTIDOTNaloksonPralidoksim hlorid (PAM)HI-6Fizostigmin salicilatFitomenadionPropranololPiridoksinSilibilinNatrijum tiosulfatFlumazenilOTROVOpijati (heroin, morfijum)Organofosforna jedinjenjaOrganofosforna jedinjenjaParasimpatolitici (atropin)Kumarinski derivati-simpatomimeticiIzoniazidAmanitin-Amanita phaloides CijanidiBenzodiazepini

LEENJE AKUTNO OTROVANOGA - AirwayB - BreathingC - CirculationD - DecontaminationE - Elimination

FARMAKOLOGIJAIAKUTNA TROVANJA LEKOVIMA

FARMAKOLOGIJACENTRALNOG NERVNOG SISTEMA

NEUROHUMORALNI TRANSMITERIU CENTRALNOM NERVNOM SISTEMU

U neurohumoralnim procesima koji se odvijaju u CNS sudeluju: neurotransmiteri, neurohormoni, neuromodulatori i neuromedijatori.Neurotransmiter je svaka supstancija koja prenosi nadraaj kroz sinapsu (na pr. acetilholin, noradrenalin). Neurohormon je supstancija koja se sintetie u mozgu, ali deluje na udaljenom mestu (kao i svaki drugi hormon, na pr. oksitocin). Neurompodulator je supstancija koja modifikuje delovanje neurotransmitera (na pr. adenozin, prostaglandini, endorfini). Neuromedijator je supstancija koja pomae realizovanju efekta neurotransmisera u postsinaptikoj eliji (na pr. ciklini adenozin-monofosfat)

PSIHOFARMACIPsihofarmaci (psihotropni lekovi) su supstancije koje utiu na ponaanje oveka, tj suma reakcija organizma prema draima iz spoljne sredine. Koriste se u terapiji psihotikih i neurotikih poremeaja i dele se na:I Neuroleptici (antipsihotici)II Anksiolitici (psihosedativi)III Aantidepresivi (timoleptici)IV Psihostimulansi (psihoanaleptici)V Halucinogeni (psihotomimetici)

(VIII) PSIHOAKTIVNI LEKOVIANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICIAntipsihotici se uglavnom primenjuju u leenju izofrenija, ali su efikasni i u drugim stanjima agitacije. Uobiajeni naziv je neuroleptici.Osnovni efekat ovih lekova je delovanje na dopaminske receptore koji su klasifikovani kao D1 do D5. Najvei broj neuroleptika deluje inhibitorno na D2 receptore, dok noviji preparati pokazuju veu selektivnost za D4. Takoe imaju inhibitorno delovanje i na druge receptore, kao to su histaminski H1 i H2, 1 i 2 adrenergiki i sl.

PSIHOAKTIVNI LEKOVIANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICIIndikacije: Kao i ostali psihoaktivni lekovi, neuroleptici ne lee mentalno obolenje ve njene target simptome kao to su halucinacije ili manija. Ovi ciljni simptomi odreuju lekove koji e se upotrebiti u terapiji. Slabi neuroleptici su indikovani u psihomotornoj ekscitaciji i stanjima uzrujane anksioznosti.Srednje rangirani za SCH zavrne etapeJaki i vrlo jaki za akutni psihotini sindrom (paranoidna i paranoidno-halucinatorna stanja, kao i hroninu SCH).

PSIHOAKTIVNI LEKOVIANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICITerapijske indikacije hlorpromazina kao i ostalih fenotiazina su: SCH, organske psihoze, Manine faze manino depresivne psihozePovraanje raznog porekla (trudnoa, uremija, bolest zraenja, centralno delovanje lekova)Preoperativna priprema (umirenje, potenciranje dejstva optih anestetika, izazivanje hipotermije)- Neurotino tucanje (nesnosno i dugotrajno)

PSIHOAKTIVNI LEKOVIANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICINeeljena dejstva:ekstrapiramidalni sindromrana diskinezija (iznenadno plaenje, upiljen pogled, opistotonus hiperkinezija mimine muskulature)neuroleptiki Parkinsonov sindromkasna diskinezija (abnormalni stereotipni pokreti)maligni neuroleptiki sindrom (rigor, stupor, dezorijentacija, KV poremeaji, hiperpireksija)autonomni i endokrini poremeaji (suva usta, perspiracija, poremeaj akomodacije, mikcije, konstipacija, hipotonija, tahikardija i hiperprolaktinemija, amenoreja, anovulacija, ginekomastija, gubitak libida i seksualna disfunkcija)

PSIHOAKTIVNI LEKOVIANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICIKotraindikacije:u intoksikaciji centralnim sedativnim lekovimau trovanju alkoholomInterakcije:potenciraju dejstvo centralno delujuih depresanata (anestetici, hipnotici, narkotici, alkohol) kao i antiholinergika i - i -adrenergikih blokatora

PSIHOAKTIVNI LEKOVIANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICIFenotiazini imaju tri podgrupe:hlorpromazinski tip (hlorpromazin, promazin, levomepromazin) i analozipecazinski tip (tioridazin, periciazin)perfenazinski tip (perazin, flufenazin)Butirofenoni i difenilbutilpiperidini:butirofenoni nastali iz narkotika meperidina (najznaajniji haloperidol, vrlo jak neuroleptik)Difenilbutilpiperidini (dugodelujui fluspirilen 7 dana apimozid 24 sata).SulpiridKlozapinRisperidon

PSIHOAKTIVNI LEKOVIANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICIFarmakokinetike osobine: Veina neuroleptika, ije je modelno jedinjenje hlorpromazin, ima sline farmakokinetske osobine. Apsolutna bioraspoloivost peroralno unetog leka iznosi u proseku oko 32% unete doze. Volumen distribucije iznosi oko 20 l/kg, za proteine plazme vezuje se 95-99% apsorbovane doze. Akumuliraju se u masnom tkivu, prvenstveno mozgu, gde koncentracija moe biti i 10 puta vea nego u plazmi. Nakon apsorpcije, metaboliu se u jetri i mnogi metaboliti su farmakoloki aktivni. Manje od 1% se izlui nepromenjeno. Poluvreme eliminacije varira izmeu 10 i 24 sata. Ovi lekovi prolaze placentarnu barijeru, to je od znaaja prilikom terapije ili predoziranja u trudnica.

AKUTNA TROVANJA LEKOVIMAOd svih akutnih trovanja hemijskim materijama, prema mnogim statistikim podacima, na trovanje lekovima otpada izmeu 60 i 80%. Najbrojnija i toksikoloki najznaajnija su trovanja psihofarmacima. I drugi lekovi, posebno oni koji se primenjuju u leenju kardiovaskularnih bolesti, takoe mogu dovesti do tekih poremeaja i ako se ne preduzmu blagovremene i adekvatne mere leenja mogu zavriti smrtno.

AKUTNA TROVANJA LEKOVIMAta treba znati u akutnim trovanjima lekovima ?

1.Farmakokinetike osobine: vreme apsorpcije, procenat vezivanja za proteine plazme, volumen distribucije, t1/2 eliminacije, metabolizam i put izluivanja.2. Mehanizam toksinog delovanja

AKUTNA TROVANJA NEUROLEPTICIMANajznaajnije manifestacije su na miokardu i nervnom sistemu. Svoj efekat ispoljavaju preko etiri specifina hemodinamska i elektrofizioloka mehanizma: - antiholinergiki; - periferna alfa-adrenergika blokada; - depresija hipotalamusa (retikularni aktivirajui sistem); - blokada dopaminergikih receptora.

AKUTNA TROVANJA NEUROLEPTICIMAAntiholinergiki efekat: sedacija, sinusna tahikardija, usporena peristaltika.

Periferna alfa-adrenergika blokada: periferna vazodilatacija, ortostatska hipotenzija, smanjenje kontraktilnosti i remeenje sprovoenja u miokardu. EKG: produenje PR i QT, depresija ST, inverzija T).

AKUTNA TROVANJA NEUROLEPTICIMADepresija hipotalamusa: vazodilatacija, ortostatska hipotenzija, hipotermija (ponekad hipertermija).

Blokada dopaminergikih receptora: disbalans izmeu neurotransmitera u korpusu striatumu (dopamin i acetilholin) izaziva ekstrapiramidalne reakcije.acetilholinergika stimulacija hiperkinezija; prevladavanje dopaminergike stimulacije hipokinezija.

AKUTNA TROVANJA NEUROLEPTICIMANajtea komplikacija u trovanju neurolepticima je MALIGNI NEUROLEPTINI SINDROM: izraena ekstrapiramidalna reakcija sa hipertonusom skeletne muskulature, promene u stanju svesti, hipertermija, rabdomioliza, akutna bubrena insuficijencija (moe se javiti i u terapijskim dozama kod preosetljivosti na neuroleptike).

AKUTNA TROVANJA NEUROLEPTICIMA: LEENJEKao i kod svih peroralnih trovanja:Izazivanje povraanja ili lavaa eluca peroralno unetih lekovaKorekcija acidobaznog i elektrolitskog disbalansa.Po potrebi obezbediti adekvatnu ventilaciju i EKG monitoring.Antiaritmici i po potrebi pejsmejker.Vazopresorni amini sa meanim alfa i beta adrenergikim delovanjem (dopamin) nisu preporuljivi.

ANTIDEPRESANTIAntidepresanti su lekovi koji uklanjaju poremeaje afekta, od kojih su najznaajniji manija i depresija.Manija se karakterie hiperaktivnou, nekontrolisanim mislima i govorom i disforijom. Lek izbora u terapiji ovog poremeaja je Litijum-karbonat.Depresija se karakterie sledeim poremeajima: oseaj beskrajne tuge, pesimistika zabrinutost, samooptuivanje, samoubilake tendencije,nesanica, anoreksija i psihiko usporenje. U terapiji se koriste triciklini antidepresivi, inhibitori MAO i Litijum karbonat. Ova jedinjenja razliitim farmakolokim mehanizmima mogu da: otklone depresiju i poboljaju raspoloenje;aktiviraju psihomotornu funkciju (poveanje aktivnosti); i/iliinhibiu psihomotornu funkciju (snienje aktivnosti) i deluju kao anksiolitici.

ANTIDEPRESANTIVrste antidepresanata i njihovo delovanje:inhibitori monoamino oksidaze (MAO) su uglavnom psihomotorni aktivatori i poboljavaju raspooenje;antidepresanti tipa dezipiramina pokazuju manji efekat na aktivnost, ali jae uklanjaju depresiju od MAO;antidepresanti tipa imipramina najjae uklanjaju depresivnost sa poveanjem aktivnosti i snienjem tegoba do uravnoteenosti;antidepresanti tipa amitriptilina manje poboljavaju raspoloenje, ali bolje inhibiraju aktivnost i anksioznost od imipramina.

ANTIDEPRESANTIMehanizam delovanjaKao i kod neuroleptika, taan mehanizam nije jasan, ali ima mnogo eksperimentalnih radova koji sugeriu da antidepresanti interferiraju sa metabolizmom neurotransmitera, kao i u interakciji sa neurotransmiterskim receptorima.MAO inhibitori poveavaju koncentraciju monoamina, blokiranjem enzima monoamino oksidaze u mozgu (CNS). Veina drugih antidepresanata inibira preuzimanje noradrenalina i/ili serotonina iz sinaptike pukotine u aksoplazmu.Efekat antidepresanata se na osnovu reenog moe objasniti kao regulisanje uticaja noradrenergikih i serotonergikih neurotransmisija.

ANTIDEPRESANTIIzbor antidepresanata

Selekcija ovih lekova zavisi od egzaktne dijagnoze i temeljnog razumevanja klinikog profila za razliite antidepresante.Takoe, tip depresije odreuje da li je antidepresantna terapija primarna ili podravajua terapija za pacijenta. Moe se uticati na tri ciljna simptoma:- psihomotorna anksioznost- glavna (endogena, vitalna) depresija- psihomotorna inhibicija

ANTIDEPRESANTIKorektan izbor leka zahteva analizu ovih ciljnih simptoma. Na pr. za uzbuenje i strah tokom depresije, indikovani su lekovi tipa amitriptilina. U depresiji sa niskom aktivnou tip dezipramina, u sluajevima rizika od samoubistva, antidepresanti koji sputavaju aktivnost, kao i kombinacija antidepresanata sa neurolepticima i trankvilizerima

ANTIDEPRESANTITRICIKLINI ANTIDEPRESANTITriciklini antidepresivi (TCD) su grupa jedinjenja koja ima tri meusobno povezana prstena i strukturno i farmakoloki podseaju na fenotiazine. Obe ove grupe imaju slino antiholinergiko, blokirajue -adrenergiko i delovanje na miokard slino kinidinu (kardiotoksino). Pored sedativnog i antiholinergikog delovanja, najvanije delovanje TCD je blokiranje tzv. aminske pumpe, koja je opisana kao sistem aktivnog transporta lociran u presinaptikim nervnim zavrecima i preko koga se vri ponovno preuzimanje otputenih neurotransmiternih amina. TCD blokiraju aminsku pumpu, omoguavaju nakupljanje aminergikih transmitera na receptornim mestima i na taj nain ublaavaju depresivnost.

ANTIDEPRESANTITRICIKLINI ANTIDEPRESANTICiklini andidepresivi su kompetitivni antagonisti muskarinskih acetilholin receptora kojih je najvie u mozgu, ali nemaju efekta na nikotinske receptore acetilholina koji su predominantni u produenoj modini.Ciklini antidepresivi imaju i snane H1 i H2 antihistaminske osobine tako da su svi tercijarni amini TCD potentniji blokatori H2 receptora od cimetidina. Pored toga imaju i blokirajue dejstvo na -adrenergike i serotoninske receptore.

ANTIDEPRESANTITRICIKLINI ANTIDEPRESANTIPoetak delovanja (na popravljanje raspoloenja i uklanjanja depresivnosti) od primene terapije, oekuje se nakon 2-3 nedelje. Antiholinergiki efekat nastaje ranije i oevidni je znak na poetku terapije.TCD se brzo i dobro apsorbuju. Volumen distribucije je obino veliki zbog njihove visoke lipofilnosti. Reakcije biotransformacije su, obino, N-demetilacija, N-oksidacija, hidroksilacija prstena i bonog lanca kao i glukuronidacija. Izluuju se uglavnom urinom.

ANTIDEPRESANTITRICIKLINI ANTIDEPRESANTINeeljeni efekti su posledica antiholinergikih osobina i podrazumevaju suvou usta, poremeaj akomodacije (proirene zenice), konstipaciju i tekoe u mikciji. Najvaniji su ipak, KV poremeaji kao hipotenzija, tahikardija i aritmije. Na CNS-u uzbuenje, dezorijentacija, pospanost, tremor, grevi, mioklonus, povean apetit i dobijanje na teini.Od ostalih efekata javljaju se poremeaji funkcije jetre (poveanje transaminaza, holestaza), seksualni poremeaji (odloena ejakulacija, anorgasmia), kao i alergijske reakcije.

ANTIDEPRESANTITRICIKLINI ANTIDEPRESANTIKontraindikacije u primeni TCD su glaukom, retencija urina, akutni delirijum, kao i intoksikacija alkoholom ili hipnoticima.Interakcije: TCD poveavaju efekat alkohola, simpatomimetika ili antiholinergika, a inhibiraju antihipertenzivnu aktivnost gvanetidina, metildope i klonidina.

ANTIDEPRESANTINOVE GENERACIJEMeu novije antidepresante spadaju triciklinidibenzoksapin (amoksapin), tetraciklini(maprotilin i mianserin), biciklini (viloksazin)kao i trazodon, koji se strukturno i farmakolokidosta razlikuje od pethodnih. Mada imaju ista antidepresivna svojstva kao TCD, njihova toksinost, kao i neeljena dejstva, znatno sumanja.

ANTIDEPRESANTINOVE GENERACIJEBrzo se resorbuju iz digestivnog trakta i maksimalne koncentracije u plazmi se postiu nakon 2-4 sata. U sluaju predoziranja vreme apsorpcije je produeno, to je rezultat njihovog antiholinergikog delovanja. Blizu 95% apsorbovanog leka se vezuje za proteine plazme i tada je farmakoloki inaktivno. Iz plazme prelaze u tkiva, posebno u miokard. Imaju veliki volumen distribucije. Koncentracija u tkivima je za oko 10 puta vea nego u plazmi.

AKUTNA TROVANJA ANTIDEPRESANTIMAToksina doza TCD za odrasle iznosi 7-127 mg/kg, za decu 10 mg/kg.

- Smrtna doza za odrasle 10-210 mg/kg, za decu 15 mg/kg.

- Koncentracije u plazmi vee od 1000 ng/kg su znak tekog akutnog trovanja.

AKUTNA TROVANJA ANTIDEPRESANTIMA Glavne manifestacije su od strane CNS-a, antiholinergiki i kardiovaskularni efekti.CNS: konfuznost, agitiranost, halucinacije uz razliite poremeaje svesti. Koma obino traje 6-9 sati, zapaaju se i konvulzije (grand mal - status epileptikus). Neuroloki: hiperrefleksija, horeoatetoza, Babinski.Antiholinergiki efekti: crvenilo lica, suva koa, hiperpireksija, midrijaza.

AKUTNA TROVANJA ANTIDEPRESANTIMAKardiotoksinost je glavni uzrok smrti i za nastanak ovog efekta karakteristian je trias: a) antiholinergiki efekat - tahikardija; b) simpatomimetiki efekat usled blokade preuzimanja noradrenalina na adrenergikim neuronima-tahikardija i hipertenzija, aritmije (aktivacija latentnih pejsmejker elija miokarda); c) kinidinu slian efekat - smanjenje kontraktilnosti, frekvencije i koronarnog protoka. EKG: sve vrste poremeaja ritma i sprovoenja.

AKUTNA TROVANJA ANTIDEPRESANTIMA:LEENJE- Po potrebi mere kardiopulmonalne reanimacije- Izazivanje povraanja ili ispiranje eluca, aktivni ugalj, laksativa.-Korekcija acidobaznog statusa (acidoza).-Kupiranje antiholinergikog efekta - fizostigmin.-Antiaritmici, po potrebi privremeni pejsmejker.-Hipotenzija: bikarbonati, dopamin.-Hipertermija: hladne kupke.-Hemoperfuzija sa aktivnim ugljem.

ANTIDEPRESANTIINHIBITORI MAOU leenju endogenih depresija, gde TCD nemaju efekta ili iz raznih razloga nije mogua primena elektrook terapije, indikovana je primena inhibitora MAO. Poboljavaju raspoloenje i poveavaju aktivnost. Mogu izazvati i euforiju, ali nemaju sedativni efekat. Antagonizuju depresivni efekat rezerpina.Najznaajniji MAO inhibitori su tranilcipromin, fenelzin, izokarboksazid i moklobemid. Prvi i poslednji se reverzibilno vezuju za enzim MAO dok se druga dva vezuju ireverzibilno.O farmakokinetskim osobinama ove grupe lekova se malo zna. Brzo se apsorbuju i metaboliu u jetri. U terapijskim dozama, maksimum inhibitorne aktivnosti MAO je izmeu 5. i 10. dana, a kliniki efekat se ispolava tek za 4-6 nedelja. Ovaj efekat je vidljiv kada je inhibirano oko 30% MAO i ispoljava se remeenjem metabolizma neurotransmitera. Inhibicija MAO dovodi do porasta monoaminskih neurotransmitera u tkivima. Verovatno je da zbog delovanja na promet neurotransmitera u CNS (noradrenalin i serotonin) dolazi do ispoljavanja antidepresivnog efekta.

AKUTNA TROVANJAINHIBITORIMA MAO

Smatra se da je toksina doza za MAO inhibitore 2-3 mg/kg za odrasle, a da je smrtna doza za fenelzin 4-6 mg/kg. Ima, meutim, opisanih sluajeva preivljavanja i sa daleko veim dozama.Mehanizam toksinog delovanja moe se objasniti izraenim edemom mozga koji nastaje kao rezultat inhibicije MAO. Zapravo, ova inhibicija omoguava poveanje nivoa modanog dopamina, noradrenalina i serotonina.Kliniki tok akutnog trovanja MAO inhibitorima bi se mogao podeliti u 4 faze:1. faza latentnog (asimptomatskog) perioda koji traje izmeu 12 i 24 sata;2. faza neuromuskularne ekscitacije i simpatike hiperaktivnosti, koju u lakim trovanjima karakteriu glavobolja, nauzeja, hiperrefleksija, midrijaza, fle, palpitacije, tremor i nistagmus. U srednje tekim sluajevima javljaju se hipersalivacija, hipertonija miia, fascikulacije, konfuznost i halucinacije, hipertenzija, tahikardija i hiperventilacija.

AKUTNA TROVANJAINHIBITORIMA MAOTeke sluajeve karakterie koma, hiperpireksija, konvulzije i hipotenzija. U ovoj fazi moe doi do smrtnog ishoda usled sranog aresta.3. faza depresije CNS i kardiovaskularnog sistema, i4. faza sekundarnih komplikacija kao to su hemoliza, rabdomioliza, diseminovana intravaskularna koagulacija (DIK), akutna bubrena insuficijencija (ABI), pluni edem i asistolija.Srednje teka i teka trovanja mogu biti praena i karakteristinim promenama u lab. analizama krvi i urina: trombocitopenija i snien fibrinogen, poveanje FDP, snieno PV i PTV, hemoliza, leukocitoza, povienje aktivnosti CPK i aldolaze, povienje ureje i kreatinina, oligurija, pa zbog toga svakom bolesniku hospitalizovanom zbog sumnje na trovanje MAO inhibitorima treba uraditi detaljne lab. analize krvi i urina i ciljano traiti gore navedene poremeaje.

AKUTNA TROVANJAINHIBITORIMA MAO-LEENJEKao i u svim peroralnim trovanjima, ako vitalne funkcije nisu ugroene.Plasirati vensku kanilu i forsirati kiselu diurezu.Hemoperfuzija sa aktivnim ugljem.Hipertenziju kupirati natrijum nitroprusidom ili fentolaminom..Hipotenzija-infuzije tenosti, ako ne ide, visokim dozama dopamina.Ventrikularna tahikardija- lidokain, fenitoin ili prokainamid.Poviena temperatura- hladne kupke ili antipiretici (aspirin).Stanje maligne hipertermije, koje je praeno tahikardijom i tahipejom, metabolikom acidozom i hiperkapnijom, moe se uspeno leiti i. v. primenom dantrolena ili bromokriptina. Konvulzije i miini hipertonus dobro reaguju na diazepam. Posebnu panju treba obratiti na vrstu ishrane i interakcije sa drugim lekovima. Hrana mora biti siromana tiraminom, a od lekova izbegavati simpatomimetike, sedative i hipnotike jer potenciraju efekte trovanja i depresiju CNS.

LITIJUMLitijumove soli su najznaajnija terapija manijako depresivnih psihoza. Litijum se takoe upotrebljava i u leenju maninog statusa. Leenje je obno hronino i moe trajati godinama. Zbog uskog indeksa terapijske irine, posebno u hroninoj upotrebi, kada dolazi i do poremeaja kinetike leka, svako povienje koncentracije u serumu, iznad terapijski definisanih, dovodi do toksinih fenomena.Mehanizam delovanja nije jo dovoljno poznat ali se ini da utie na promene u funkciji elijske membrane i skladitenje neurotransmitera, izlazak, preuzimanje i biotransformaciju.

LITIJUM

Litijumski joni se vrlo dobro apsorbuju nakon oralne primene. Permeabilnost elija na litijumove jone je ista kao na natrijumove, meutim za razliku od natrijumovih, litijumovi joni ne mogu biti ispumpani iz elije pa se akumuliraju intracelularno. Izluivanje je uglavnom preko bubrega i stepen reapsorpcije u tubulima uglavnom zavisi od koncentracije natrijuma u urinu. Prosean poluivot u plazmi iznosi 24 sata i zavisi od apsorpcije natrijuma, bubrene funkcije i ivotnog doba.Ciljna koncentracija u plazmi iznosi od 0,8 1,2 mmol/l, to se postie inicijalnom dozom d 8-12 mmol dva puta dnevno. I u terapijskim koncentracijam mogu se javiti neeljeni efekti kao nauzeja, gastrointestinalni poremeaji, grevi miia i fini tremor koji se moe kontrolisati -blokerima. Ovi se poremeaji mogu javiti odmah nakon poetka terapije. U hroninoj primeni mogu se javiti poveanje telesne teine, uveanje tireoideje koje treba tretirati hormonima titnjae. Takoe se viaju promene na koi i promene u EKG-u i EEG-u

LITIJUMLitijum je kontraindikovan u bubrenoj insuficijenciji, ozbiljnim KV bolestima, Adisonovoj bolesti i poremeajima natrijuma. Tokom trudnoe, litijum ne treba davati zbog mogunosti dismorfogeneze.Interakcije: diuretici poveavaju nivo litijuma u plazmi jer sniavaju njegovu eliminaciju i mogu dovesti do intoksikacije litijumom. Acetazolamid sniava aktivnost litijuma usled poveanja njegove eliminacije.

LITIJUMAKUTNO TROVANJEPunu kliniku sliku karakterie nekoliko sindroma od kojih su najznaajniji od strane CNS-a, bubrega i kardiovaskularnog sistema.Centralni nervni sistem: nakon finog tremora ruku, koji se prvi pojavljuje, razvija se miino-refleksna hiperiritabilnost sa spastinim ili horeotinim pokretima, fenomen zupastog toka, parkinsonizam, konfuznost, mentalno propadanje, pojava neuroloke asimetrije, i kona hiperalgezija. Mogu se javiti i anksioznost do delirijuma, hiperpireksija, stupor koji progredira do kome, promene u EEG-u po tipu dominacije teta i delta aktivnosti.

LITIJUMAKUTNO TROVANJEBubrezi: litijum smanjuje koncentracionu i zakiseljavajuu sposobnost bubrega i tako dovodi do prolazne natriurije, nefrogenog insipidnog dijabetesa i parcijalne distalne tubularne acidoze. Direktno umanjuje diuretsko delovanje ADH to se manifestuje insipidnim dijabetesom sa poliurijom i polidipsijom.Kardiovaskularni sistem: este su aritmije i hipotenzija sa cirkulatornom insuficijencijom. Mogu je i razvoj intersticijalnog miokarditisa sa promenama u EKG-u po tipu depresije ST segmenta i inverzije T talasa. Mogue su i smetnje u provoenju po tipu SA i AV blokova razliitog stepena.

LITIJUMAKUTNO TROVANJE- LEENJEIspiranje eluca je efikasna mera leenja i treba je uraditi kad god je uneta doza vea od 40 mg/kg. Aktivni ugalj nije od koristi. Korekcija elektrolitskog disbalansa, posebno natrijuma, i bilansa vode je znaajna mera. Forsiranje diureze je bez znaaja, ali je zato hemodijaliza, koja znaajno poveava klirens litijuma, sredstvo izbora. Sve pacijente koji imaju bilo kakve simptome odmah treba primiti u bolnicu. One koji nemaju simptomatologiju trovanja litijumom, a koncentracija litijuma u krvi je 2,0 mEq/l ili vie, takoe treba primiti i opservirati dok koncentracija ne padne ispod 2 mEq/l.

ANKSIOLITICI(TRANKVILIZERI)Anksioznost je glavni simptom veine psihijatrijskih poremeaja, ali i neizbena komponenta mnogih drugih nepsihijatrijskih obolenja. ta vie, moglo bi se rei da je anksioznost bolest za sebe.Anksiolitici su psihoaktivna jedinjenja koja nemaju antipsihotini efekat ali: su seadtivieliminiu anksioznost i tenzijuproizvode stanje stabilne kondicije, mnogi deluju i kaoantokonvulzanti i miini relaksanti

ANKSIOLITICI (TRANKVILIZERI)Benzodiazepini su zasigurno, u svetskim okvirima, najee propisivani lekovi znog svoje efikasnosti, sigurnosti primene i niske cene. Veliki je broj preparata u prometu, a oni se razlikuju, uglavnom, po svojim farmakokinetikim osobinama. Glavna osobina benzodiazepina je anksiolitiki efekat, i za razliku od barbiturata, imaju neuporedivo manji depresivni efekat na KV i CN sistem. Mnogi iz ove grupe imaju izraen i sedativno-hipnotiki efekat. Flurazepam, temazepam i triazolam izazivaju san koji je vrlo blizak prirodnom. Poznato je da su diazepam i klonazepam izvanredno efikasni kao antikonvulzivi, posebno kao inicijalni lekovi u statusu epileptikusu, kao i da je diazepam odlian miini relaksant.U uobiajenim dozama anksiolitici deluju uglavnom na limbini i retikularni aktivirajui sitem. Oni redukuju broj impulsa u ovim regijama i sniavaju mentalno indukovanu stimulaciju autonomnih neurona odvajajui psihiku aktivnost iz autonomnog odgovora.

ANKSIOLITICI(TRANKVILIZERI)Anksiolitici se primenjuju za uznemirenost, anksioznost i tenziju kao i za psihosomatske poremeaje. Terapijski efekat je simptomatski a ne kauzalni. Mogu se kombinovati sa antidepresantima za poetni tretman anksiozno agitirane depesije, u funkcionalnim poremeajima sna, kao antiepileptici, premedikacija u anesteziji, kao miini relaksansi.

ANKSIOLITICI(TRANKVILIZERI)Neeljeni efekti, posebno kod benzodiazepina su retki, mada se kod nekih moe javiti zavisnost.Kontraindikovani su u ataksiji i miasteniji gravis, kao i u akutnim trovanjima alkoholom, opijatima i hipnoticima.

ANKSIOLITICI(TRANKVILIZERI)Klasifikacija benzodiazepina je uinjena na osnovu njihovog poluvremena eliminacije.Nakon oralne primene, apsorbuju se brzo i potpuno i maksimum koncentracije u plazmi dostie se izmeu 1 i 3 sata. U visokom procentu vezuju se za proteine plazme (85-99%) a vlumen distribucije zavisi od liposolubilnosti. U jetri podleu procesu biotransformacije preko dva mehanizma, demetilacijom ili konjugacijom sa glukuronidom. Mnogi metaboliti su farmakoloki aktivni, to produava delovanje laka, a moe dovesti i do kumulacije u hroninoj primeni.

AKUTNA TROVANJA BENZODIAZEPINIMASimptomi i znaci trovanja su rezultat sedativnogdelovanja na CNS. Nastaje inhibicija presinaptike transmisije stimulacijom inhibitornog neurotransmitera,GABA-e. Istovremeno osloboena GABA izazivahiperpolarizaciju postsinaptike membrane poveavajuipropustljivost za hlorni jon. Na taj nain BZD poveavajunivo GABA-e u mozgu, to je njihovo primarnoneurohemijsko delovanje.

AKUTNA TROVANJA BENZODIAZEPINIMANajei znaci trovanja su neuropsihijatrijski: poremeaji svesti, ataksija, dizartrija, hipotonija, hipo i arefleksija, nistagmus.

Kardiocirkulatorni poremeaji su: hipotenzija, bradikardija, EKG poremeaji (AV blokovi, interventrikularne smetnje).

U kombinaciji sa drugim sedativima ili alkoholom, moe se javiti depresija respiratornog centra.

AKUTNA TROVANJA BENZODIAZEPINIMA: LEENJEKao i kod ostalih trovanja, nespecifine mere i postupci.

Specifian antidot flumazenil (Anexate) treba davati samo u dubljim poremeajima svesti (koma) i depresiji disanja. Daje se i.v. 0.5 mg po posebnom protokolu.

PSIHOSTIMULANSIStimuliu CNS i poveavaju nivo budnosti.Amfetamin stimulie CNS, prouzrokuje adrenergike (simpatomimetske) efekte na periferiji. U CNS izaziva nesanicu, poveanje psihomotorne aktivnosti (smanjenje oseaja umora, poveanje raspoloenja i inicijative, govorljivost i euforija). Na periferiji dovodi do vazokonstrikcije, povienja TA, frekvencije i dilatacije bronhija.Jedina opravdana indikacija je narkolepsija.Neeljeni efekti su jak motorni nemir, halucinacije, samoubilake i ubilake tendencije, glavobolja, hiperTA, aritmije, anginozni bol, hiperpireksija.Zavisnost je preteno emocionalna.

AKUTNO TROVANJE AMFETAMINOMKlinika slika moe biti laka, srednje teka i teka. Laku obeleavaju uznemirenost, logoreja, tremor, nesanica, irokezenice, pojaani refleksi, rumenilo koe (lice), suvoa sluznica,munina i povraanje. Srednje teko: hiperaktivnost, konfuzija,poviena TA, VES, tahikardija i tahipneja, lako poviena T, preznojavanje, halucinacije sa paninim reakcijama. Teko: izrazita hiperTA, poremeaj ritma (bigeminija ili VF),hiperpireksija, konvulzije, cirkulatorni kolaps i koma. Smrtniishod nije est i posledica je toksinog efekta na KVS i CVS(srana insuficijencija, fibrilacija komora, subarahnoidalna i intracerebralna krvarenja, konvulzije, rabdomioliza, kardiovaskularni kolaps).

LEENJESpreavanje i leenje hipertermije, konvulzija, hiperTA, poremeaja sranog ritma i KV kolapsa. Ispiranje eluca, davanje laksativa i aktivnog uglja, forsiranje kisele diureze.Simptomatske mere: hladne kupke, diazepam (konvulzije),U psihotikim reakcijama davati haloperidol, u hiperTA moe se davati hlorpromazin 1 mg/kg (i u hipertermiji). Kod svesnih bolesnika se za hiperTA moe dati 5-10 mg nifedipina (savakati)

HALUCINOGENIHalucinogeni su supstancije koje prouzrokuju stanja slina psihozama. Najpoznatiji su:Dimetilamid lizergine kiseline (LSD)Hai (Marihuana)MeskalinFenciklidinNijedna od ovih supstancija nema znaaja za terapiju. Znaaj je socioloki jer se uglavnom ilegalno koriste kao opojne droge.

AKUTNO TROVANJE LSDU akutnom trovanju ispoljavaju se psihomimetski efekti koji su uglavnom dozno zavisni. Najee se javljaju povean TA, tahikardija, midriaza, crvenilo koe, hipersalivacija, lakrimacija, hiperrefleksija, ataksija. U teim sluajevima mogu se razviti hipertermija, konvulzije. Mogue su i komplikacije od strane CNS (fokalni deficiti, hemiplegija) jer LSD deluje centralno vazospazmom. Koma retko. Od psihikih poremeaja najznaajniji su iluzioni i halucinogeni efekti uz gubitak oseaja realnosti, depersonalizacija i gubitak telesnog imia. Psihiki efekti mogu poprimiti i znake akutne psihoze po tipu shizofrenije.U leenju pored standardnih mera, primenjuje se simptomatska terapija. Zahvlajujui kratkom poluivotu LSD-a, znaci trovanja se povlae ve nakon12-16 sati.

TROVANJE MARIHUANOM (HAI)Canabis sativa sadri kanabinoid delta-9-tetrahidrokanabinol (THC), aktivni princip.Efekti THC na KVS su tahikardija, promene u EKG-u, VES. U veim koncentracijama dovodi do ortostatske hipotenzije. Psiholoki i neuroloki efekti su takoe dozno zavisni. Unos veih doza dovodi od lake anksioznosti preko paranoidnog ponaanja do akutne psihoze sa bizarnim ponaanjem, iluzijama i halucinacijama. Poremeene su kognitivne funkcije, posebno govor i pamenje.U leenju se koristi simptomatska terapija, diazepam ili haloperidol ako postoji stanje akutne psihoze.

TROVANJE KOKAINOMKokain je snaan stimulans CNS.Smatra se da je smrtna doza peroralno unetog kokaina oko 1200 mg a parenteralno oko 20 mg. U akutnom trovanju prvo se javlja faza ekscitacije koju karakterie ubrzano disanje, midriaza, tahikardija, lako povien TA, munina, povraanje i ne retko, halucinacije. Zatim konvulzije i poremeaj sranog ritma (VES i VF). Ree, mogu se javiti hipertenzija i hipertermija, retko, respiratorni arest.U leenju simptomatska terapija.

TROVANJE FENCIKLIDINOM (PCP) Pored anestetikih ima stimulantno, depresivno, halucinogeno i analgetsko delovanje, zavisno od doze, puta unosa i genetske predispozicije. Akutno trovanje se ispoljava u nekoliko sindroma:Koma je najei znak tekog trovanja i moe trajati od 30 minuta do nekoliko dana. Pre kome se javljaju agitacija, halucinacije, dezorijentacija i katatonija, a u komi depresija disanja i apneja. Sindrom stuporozne katatonije podrazumeva mutizam, grinasiranje, ponavljanje bizarnih rei, egzibicionizam.Sindrom akutne toksine psihoze (isto kao SCH).Leenje je potpuno simptomatsko.

HIPNOTICIBrojni su lekovi koji imaju depresivno delovanje na funkciju CNS-a koja se moe ispoljiti kao smirenost ili pospanost. Starija generacija ovih lekova pokazivala je doznu zavisnost u depresiji CNS-a izazivajui sedaciju, san, poremeaj svesti do kome i anesteziju, ali i teke poremeaje u kardoivaskularnoj i respiratornoj funkciji. U naoj praksi se pod hipnoticima podrazumevaju uglavnom benzodiazepinski lekovi kao to su nitrazepam, triazolam, midazolam, brotizolam, flurazepam i zolpidem.

ANTIEPILEPTICI(ANTIKONVULZIVI)Antiepileptici su lekovi koji se koriste za simptomatsko leenje razliitih formi epilepsije:Grand mal i status epileptikus: barbiturati (fenobarbiton), derivati benzodiazepina (klonazepam), derivati masnih kiselina (valproat natrijum i valproinska kiselina);Petit mal i parcijalni grevi sa ili bez generalizovanih toniko-klonikih greva: derivati karboksamida (karbamazepin i oksakarbazepin), derivati sukcinimida (etosuksimid), lamotrigin, gabapentin, pregabalin.

ANTIEPILEPTICI(ANTIKONVULZIVI)Barbiturati deluju preko GABA receptora sniavanjem isputanja stimulirajuih neurotransmitera i suprimiraju irenje ekscitatornog nervnog impulsa.Klonazepam (benzodiazepin) takoe deluje preko GABA-eValproina kiselina i njeni derivati inhibiu enzimatsku razgradnju GABA-e i stoga poveavaju koncentraciju ovog inhibitornog transmitera u CNS.Mehanizam delovanja karbamazepina nije sasvim jasan, ali se veruje da je nezavisan od GABA-ergikog sistema

ANTIEPILEPTICI(ANTIKONVULZIVI)Ovi lekovi se uglavnom brzo i potpuno apsorbuju iz digestivnog trakta osim karbamazepina ija se maksimalna koncentracija u plazmi postie izmeu 6 i 24 sata. Karbamazepin i valproina kiselina imaju mali volumen distribucije a za proteine plazme vezuje se od 75% (karbmazepin) do 90 % (valproina kiselina). Metaboliu se u jetri (idukuju enzime) i uglavnom izluuju urinom.

ANTIEPILEPTICIAKUTNA TROVANJAKlinike manifestacije u akutnom trovanju antiepilepticima su posledica depresivnog delovanja na CNS i KVS. Prvo se javljaju ataksija, nerazgovetan govor, glavobolja, nistagmus, vertiginozne smetnje i konfuznost. Nastaje poremeaj svesti od somnolencije do kome sa gubitkom tetivnih refleksa. Zenice su u poetku suene, dok su u dubokoj komi proirene. Depresija centra za disanje manifestuje se sporim, povrnim respiracijama koje se mogu zavriti apneom. KV manifestacije posledica su depresivnog delovanja na kontraktilnost miokarda i glatku muskulaturu krvnih sudova. Puls je slab i ubrzan, javlja se hipotenzija i cijanoza i na kraju ok. Izluivanje mokrae se smanjuje ili potpuno prestaje. Edem mozga i plua su est uzrok smrti. esto je prisutna i hipotermija i hipoglikemija koja pogorava depresiju CNS (fenobarbiton). Smatra se da je smrtna doza fenobarbitona 6-10 grama, karbamazepina 20 g a valproine kiseline izmeu 20 i 30 g.

ANTIEPILEPTICIAKUTNA TROVANJA-LEENJENajvanija mera je dobra ventilacija plua. Kod barbiturata forsiranje alkalne diureze, davanje laksativa, dovoljne koliine tenosti, hemoperfuzija sa aktivnim ugljem i ostala simptomatska i podravajua terapija.

ANTIPARKINSONICIParkinsonva bolest je obolenje bazalnih ganglija, kao posledica degeneracije dopaminergikih neurona u substanciji nigra. Najei je endogeni ili idiopatski tip, nepoznate etiologije.Ostali tipovi su posledica ateroskleroze krvnih sudova mozga, encefalitisa, traume, itoksikacija ili tumora mozga. Funkcioalni parkinsonizam je neelejni efekat neuroleptika i ovde nema degeneracije neurona.

ANTIPARKINSONICIBrojni simptomi Parkinsonove bolesti mogu se svrstati u tri tipa:Motorni simptomi:Rigor,tremor u miru, i hipo- i akinezijaAutonomni simptomi:poveana salivacija i protok suza,poremeena termoregulacija,snien krvni pritisak, iporemeena funkcija mokrane beike i crevaPsihiki simptomi:gubitak donoenja odlukadepresija

ANTIPARKINSONICISvi ovi tipovi parkinsonizma, osim lekovima izazvanog sindroma (blokada dopaminergikih receptora) imaju isti biohemijski deficit. To je insuficijentan dopamin u nekim delovima mozga, prvenstveno u ganglijama baze mozga. Simptomi su rezultat neravnotee izmeu neurohumoralnih neurotransmitera, acetilholina i dopamina. Viak acetilholina izaziva plus simptome rigora i tremora, nedostqatak dopamina izaziva minus simptome hipokinezije. Stoga, terapija je mogua sa:inhibicijom hoilinergike neurotransmisije centralno aktivnim antiholinergicima poveanjem konc. dopamina na centralnim dopaminergikim receptorima administracijom L-dopa (prekursor dopamina), poveanjem izlaska dopamina iz sinaptikih pukotina sa indirektnim dopaminergikim agonistima, ili inhibicijom degradacije dopamina sa inhibitorima MAO, i stimulacijom centralnih receptora dopamina sa direktnim dopaminerginim agonistima.

ANTIPARKINSONICIAntiholinergiki lekovi su korisni u tretiranju plus simptoma. Lekovi sa delovanjem na dopaminergiki sistem utiu na minus i plus simptome. U primeni su: Centralno delujui antiholinergici (tercijalni amini-triheksifenidil, biperiden);Dopaminergici (levodopa, karbidopa);Agonisti dopamina (bromokriptin, ropinirol, pramipeksol, karbergolin)Inhibitori MAO tipa B (selegilin)

ANTIPARKINSONICIAKUTNA TROVANJAAntiholinergici sa centralnim delovanjem, ili antidiskinetici (kako se jo nazivaju) obuhvataju triheksifenidil, biperiden, prociklidin, benzatropin i etopropazin. Ovi lekovi se dobro resorbuju iz digestivnog trakta, poetak delovanja se javlja za 1-2 h i traje kod benzatropina 24, biperidena 8, triheksifenidila 6-12 i prociklidina 4 sata.

ANTIPARKINSONICIAKUTNA TROVANJAAkutna trovanja ovim lekovima se manifestuju simptomima i znacima antiholinergikog sindroma. Znaci periferne parasimpatike blokade podrazumevaju:- proirene zenice, suva topla koa, crvenilo lica, suvoa usta, nosa,farinksa i bronhija, neprijatni zadah pri disanju, hipertermija, tahikardija, aritmije, nadutost trbuha zbog meteorizma, retencija urina.Neuropsihijatrijski znaci su:- dezorijentacija, slune, vizuelne i taktilne halucinacije, delirijum, paranoidne reakcije, poviena ratobornost i amnezija.Stanje se moe pogorati prema soporu i komi sa izrazitom depresijom CNS-a, sranim arestom i letalnim ishodom.

ANTIPARKINSONICIAKUTNA TROVANJADopaminergici deluju na dopaminergiki sistem ali razliitim mehanizmima. Ovde spadaju levodopa, levodopa sa inhibitorima dekarboksilaze (benzerazid i karbidopa), amantadin, selegilin, pergolid, bromokriptin.Akutna trovanja ovim lekovima imaju skoro istu kliniku sliku kao i centralno delujui antiholinergici i amfetamin. Ovde se u laboratorijskim analizama moe nai porast ureje, bilirubina, alkane fosfataze, transaminaza (ALT i AST), i LDH verovatno kao tranzitorno toksino oteenje jetre i bubrega.

ANTIPARKINSONICIAKUTNA TROVANJA-LEENJE- izazivanje povraanja ili lavaa eluca, aktivni ugalj,- monitoring vitalnih funkcija (EKG) vetaka ventilacija,- vazopresorni amini u hipotenziji, - u izraenoj ekscitaciji CNS-a diazepam,- rehidratacija (tenost i elektroliti),- hladne kupke kod hipertermije,- obavzna kateterizacija mokrane beike zbog spazma sfinktera,- specifina terapija fizostigminom (inhibitor holinesteraze) samo u sluajevima punog ispoljavanja antiholinergikog sindroma sa ozbiljno poremeenim vitalnim funkcijama.

ANALGETICIAnalgetici su jedinjenja koja u terapijskim dozama sniavaju oseaj za bol a nemaju opti anestetiki efekat. U odnosu na stepen aktivnosti, mehanizam delovanja i neeljene efekte, izdvajaju se dve grupe analgetika:narkotici (jaki analgetici, opijati i opioidi)ne narkotini analgetici (slabi analgetici)Lekovi ove druge grupe, obino poseduju i antipiretske, anti-inflamatrone i antireumatske osobine.

ANALGETICINARKOTIKI ANALGETICISvi narkotiki lekovi imaju identian mehanizam delovanja i stimulacije opijatnih centara. Razlike koje postoje i koje su neznatne, posledica su prvenstveno afiniteta za receptore ili farmakokinetskih parametara.Centralna aktivnost: Narkotici imaju centralno posredovanu aktivnost koja podrazumeva:snienje oseaja za bol stimulacijom opijatnih receptora,ne interferiraju sa ostalim oseajima pri normalnim terapijskim dozama,redukuju mentalnu aktivnost (sedacija)eliminiu konflikt i anksioznost (anksiolotiki efekat),popravljaju raspoloenje,inicijalno izazivaju muninu i povraanje, kasnije deluju antiemetiki,izazivaju miozu- aktiviraju luenje ADH (antidiuretski efekat) ipokazju razvoj tolerance i zavisnosti u multiplim dozama.

ANALGETICINARKOTIKI ANALGETICIPeriferni efekti: Opijati imaju i periferne efekte:odloeno pranjnenje eluca usled konstrikcije pilorusa,redukovan gastrointestinalni motilitet i poveanje tonusa (spastina konstipacija),kontrahovan sfinkter unog duktusa,poveanje tonusa miia beike,snienje vaskularnog tonusa i poveanje rizika od ortostatskih reakcija, i poveanje incidence konih reakcija, urtikarija i svrab, usled luenja histamina i aktiviranja bronhospazma u astmatiara.

ANALGETICINARKOTIKI ANALGETICILekovi u primeni:- Morfijum - derivati morfijuma (butorfanol)- fenil piperidinski derivati (petidin, fentanil)- benzomorfanski derivati (pentazocin)- drugi opijati (tilidin, tramadol)

NARKOTIKI ANALGETICIAKUTNA TROVANJANarkotiki analgetici su najei, tzv. lekovi zloupotrebe ili uzronici bolesti zavisnosti. Akutna trovanja lekovima iz ove grupe su uglavnom posledica predoziranja.- Morfijum spada u grupu fenantrenskih (morfin, kodein, tebain) alkaloida opijuma. Upotrebljava se u terminalnoj fazi bolesti (uglavnom malignih), infarktnom bolu, akutnom plunom edemu i spinalnoj anesteziji. Smatra se da je toksina doza za odrasle, netolerantne osobe, 30 mg pri parenteralnom a 40-60 mg pri peroralnom unosu. Peroralna doza od 120 mg smatra se smrtnom.

NARKOTIKI ANALGETICIAKUTNA TROVANJAMetadon je sintetski opioidni analgetik slinog delovanja morfijumu. Smatra se da je letalna doza oko 50 mg. Metadon je uglavnom ukljuen kao lek za leenje zavisnosti od heroina i obino se akutna trovanja ovim lekom viaju u toj kategoriji bolesnika, najee kao rezultat predoziranja.Petidin je narkotski analgetik sa delovanjem slino morfinu.Fentanil je sintetsko jedinjenje uvedeno u praksu kao intravenski anstetik. Potentniji je od morfina oko 200 puta, ima bri poetak i due trajanje delovanja.

NARKOTIKI ANALGETICIAKUTNA TROVANJAPeroralna trovanja su uglavnom karakteristina za morfin i metadon, a intravenska za petidin i fentanil.Simptomi i znaci trovanja se javljaju nakon nekoliko minuta od ingestije: mioza, depresija disanja, poremeaj svesti od somnolencije do kome, hladna lepljiva koa, mlitavost skeletnih miia sa progresijom do hipotenzije, apneje, tahikardije i smrti. esto se sree i ne kardijalni edem plua.Ovakvu kliniku sliku imaju petidin i fentanil, ali se znaci trovanja, obzirom na intravensku primenu, pojavljuju takorei istog trenutka.

NARKOTIKI ANALGETICIAKUTNA TROVANJA-LEENJEOdmah intubirati otrovanog i zapoeti vetaku ventilaciju.Leenje je olakano zahvaljujui specifinom antidotu naloksonu koga treba dati odmah intravenski ako je bolesnik u komi. Daje se po posebnom protokolu i esto ga treba ponavljati dok otrovani ne prodie.U peroralnom trovanju, gde je stanje svesti jo uvek ouvano, isprati eludac, dati aktivni ugalj i laksative, forsirati diurezu i pratiti vitalne funkcije (monitoring).

ANALGETICINE-NARKOTIKI ANALGETICIOva grupa lekova, esto nazivana slabi analgetici da bi se razlikovali od narkotikih, uglavnom deluje na periferiji, mada neki imaju i centralni efekat. Imaju slian spektar farmakolokih aktivnosti iako su razliite hemijske strukture. Pored analgetskog, ovi lekovi imaju i antipiretsko i antiinflamatorno delovanje. Oni nemaju psihotropne i sedativne efekte kao to imaju narkotiki analgetici.Analgetsko delovanje ove grupe lekova nastaje remeenjem sinteze prostaglandina. Zapravo ovi lekovi inhibiu ciklooksigenazu koja transformie arahidonsku i ostale nesaturisane kiseline dugog lanca (C20-) u cikline endoperokside koji su prekursori prostaglandina , tromboksana A2 i prostaciklina. Kao to je poznato, prostaglandini su odgovorni za nastanak bola, temperature i inflamacije.

AKUTNA TROVANJA NENARKOTIKIM ANALGETICIMA

TROVANJE ACETILSALICILNOM KISELINOM

TROVANJE PARACETAMOLOM (ACETAMINOFEN)

AKUTNO TROVANJE ACETILSALICILNOM KISELINOMToksina doza izmeu 9 i 10 grama. Najee komplikacije su poremeaj tenosti, elektrolita i acidobaznog statusa koji proistiu iz respiratornihi metabolikih efekata (respiratorna alkaloza i metabolika acidoza).

AKUTNO TROVANJE ACETILSALICILNOM KISELINOMKlinikom slikom u tekim trovanjima dominira metabolika acidoza sa elektrolitskim disbalansom (hipo- Na, K, Ca) i posledinom dehidratacijom (tahikardija, hipotenzija), poremeajem sranog ritma, parestezija i tetanija. Javljaju se halucinacije i konvulzije. Snien VII inilac i hipoprotrombinemija (oteenje jetre) uz snienu adhezivnost trombocita dovode do krvavljenja. Koncentracije iznad 130 mg/l plazme su smrtonosne.

AKUTNO TROVANJE ACETILSALICILNOM KISELINOM Respiratorni poremeaji su rezultat stimulacije respiratornog centra verovatno povienjem senzitivnosti na koncentracije CO2 i O2. Ovim mehanizmom razvija se hiperventilacija koja dovodi do respiratorne alkaloze, snienja jonizovanog Ca i kompenzatorne bubrene ekskrecije Na, K i HCO3. Promena H jona u ekstracelularnim prostorima poveava sistemsku acidozu izazvanu metabolikim promenama.

AKUTNO TROVANJEACETILSALICILNOM KISELINOMOd metabolikih poremeaja znaajan je poremeaj oksidativne fosforilacije. Kompenzatorni mehanizmi su poveana potornja O2 povieno stvaranje CO2 (hiperventilacija), povieno stvaranje toplote (hiperpireksija), povieno korienje glikoze (snien nivo u tkivima). Salicilati interferiraju sa Krebsovim ciklusom blokirajui metabolizam lipida i ugljenih hidrata. Metabolika acidoza je rezultat nastanka organskih kiselina. Indukuju aktivnost G-6-fosfataze i sledstvenu hiperglikemiju.

AKUTNO TROVANJE ACETILSALICILNOM KISELINOM: LEENJE

Osnovna mera je rehidratacija i korekcija acidobaznog i elektrolitskog disbalansa.

Ostala terapija je simptomatska, a forsiranje alkalne diureze ubrzava eliminaciju salicilata ako se pH urina odrava izmeu 8,0 i 8,5. Od mera ekstrakorporalne detoksikacije, hemodijaliza ima prednost.

AKUTNO TROVANJE PARACETAMOLOMOko 90% metabolizma paracetamola odvija se u jetri do sulfata i glukuronida. Sulfatni put dominantan u dece do 12g. 5% se izlui nepromenjeno urinom. Oko 5% se metabolie pomou P450 do reaktivnih intermedijera koji se u prisustvu adekvatnih koliina glutationa detoksikuju do konjugata merkaptourine kiseline i cisteina

U akutnim trovanjima dolazi do velike potronje glutationa i kada njegova rezerva padne ispod 30%, visoko reaktivni intermedijer n-acetil-p-benzokvinonimin (NAPQI) se kovalentno vezuje za makromolekule u hepatocitima.

AKUTNO TROVANJE PARACETAMOLOMNekroza hepatocita i masna degeneracija koje nastaju su centrilobularnog tipa. Zapaaju se i tzv. premotavanja nekroze, to sve ima sliku hroninog aktivnog hepatitisa. Slino se deava sa epitelom proksimalnih tubula bubrega. U miokardu se mogu javiti subendokardna krvarenja sa fokalnom nekrozom (slika infarkta).

AKUTNO TROVANJE PARACETAMOLOMU klinikoj slici se razlikuju:

Inicijalni stadijum: asimptomatski (24 h)

Srednji stadijum: povienje enzima (24-48 h).

Stadijum nekroze jetre: (3-4 d. nakon ingestije) encefalopatija, utica, bol d.r.l. hemoragije, poremeaj koagulacije (DIK), koma, ABI, smrt nakon 4-20 dana.

Stadijum oporavka: funkcija jetre se normalizuje, a histoloki tokom naredna 3 meseca.

AKUTNO TROVANJE PARACETAMOLOM: LEENJENajznaajniji terapijski postupak je rana primena specifinog antidota N-acetil-L-cisteina (intravenski).

Ostala terapija je simptomatska.

Hemodijaliza i hemoperfuzija sa aktivnim ugljem su takoe od znaaja.

NESTEROIDNI ANTIREUMATICINesteroidni antireumatici su lekovi koji se primenjuju u reumatologiji za leenje reumatoidnog artritisa, osteoartritisa, ali i drugih bolnih stanja, kao to su zubobolja, glavobolja, menstrualni i postpartalni bolovi i sl. Ovi lekovi deluju pitem inhibicije sinteze prostaglandina za koje se smatra da su odgovorni za nastanak vazodilatacije, poveane vaskularne permeabilnosti i poveane senzitivnosti nervnih zavretaka na medijatore zapalenja. Nesteroidni antireumatici reverzibilno inhibiu enzim ciklooksigenazu ime je blokirana konverzija arahidonske kiseline, sastojka fosfolipida elijske membrane, u razliite prostaglandine: E2, F2, D2 tromboksan A2.

NESTEROIDNI ANTIREUMATICIU principu ovi lekovi se dobro i potpuno apsorbuju iz gastrointestinalnog trakta, mada u nekim sluajevima hrana u elucu moe usporiti ovaj proces. Izluivanje preko bubrega je uglavnom najznaajniji put eliminacije mada ima lekova koji podleu enterohepatinoj recirkulaciji pa se izluuju fecesom.

NESTEROIDNI ANTIREUMATICILekovi u prometu:Derivati siretne kiseline i srodne supstance (indometacin, diklofenak kalijum, diklofenak natrijum, etodolak, acemetacin, ketorolak)Oksikami (piroksikam, tenoksikam, lornoksikam, meloksikam)Derivati propionske kiseline (ibuprofen, naproksen, naproksen natrijum, ketoprofen, flurbiprofen, oksaprozin)Koksibi-selektivni inhibitori COX-2 (celekoksib, etorokoksib)Ostali nesteroidni lekovi (glukozamin, nimesulid)Preparati zlata (natrijum aurotiomalat)

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMSimpatiki sistem se moe podeliti na :simpatiki nervi isimpatoadrenalni sistem.Sr nadbubrega je ekvivalent simpatikih gangliona. Simpatiki sistem je odgovoran za fizioloke odgovore koji dozvoljavaju telu da reaguje na spoljnu sredinu i odgovori na stimuluse.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMStruktura simpatikog sistema Simpatika vlakna idu iz razliitih jedara u mozgu do simpatikih ganglija i sri nadbubrega. Neurotransmiter, acetilholin, stimulie postganglijske neuronske elije da ispuste noradrenalin iz vezikula u simpatike presinaptike nervne zavretke. Nakon difuzije kroz sinaptike pukotine, noradrenalin nadrauje receptore ciljnih efektornih organa proizvodei odgovarajui odgovor. Zato se ovi receptori nazivaju noradrenergiki ili samo adrenergiki

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMTokom akutnog stersa acetilholin izaziva izlazak adrenalina i u manjem stepenu noradrenalina iz medule nadbubrega u krvotok. Cirkulirajui nivo adrenalina i noradrenalina funkcionie da koordinira odgovore iz razliitih organa ukljuenih u odgovor bekstva ili borbe sa stresom.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMSinteza, skladitenje i izlazak dopamina, adrenalina i noradrenalina:Kateholamini, dopamin, adrenalin i noradrenalin sintetiu se iz tirozina koji se stvara u jetri iz fenilalanina posredstvom fenilalanin hidroksilaze. Daljim metabolikim procesima nastaje dopamin koji se aktivnim transportom iz citoplazme skladiti u vezikule gde se pod dejstvom dopamin--hidroksilaze stvara noradrenalin. Noradrenalin se pod dejstvom N-metiltransferaze koja se jedino nalazi u mozgu i meduli nadbubrega pretvara u adrenalin.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMAdrenergiki receptori: Svi simpatikim nervima inervisani organi imaju dve vrste receptora, - i -receptore. Dalja istraivanja su pokazala da se ovi dele na 1 i 2 i 1 i 2. Stimulacija -receptora poveava koncentraciju kalcijuma u glatkim miiima, a stimulacija -receptora poveava intracelularnu koncentraciju kalcijuma koja ima efekat na srce.Adrenalin i noradrenalin imaju slini ali ne isti efekat jer noradrenalin ima jaku interakciju sa i 1 receptorima, a adrenalin reaguje slino sa svim adrenergikim receptorima.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMNoradrenalinski efekat: Noradrenalin je predomimantni -stimulator, izaziva generalnu vazokonstrikciju osim koronarnih arterija i stoga poveava sistolni i dijastolni pritisak. Ima slab -simpatikomimetski efekat na 2-receptore glatkih miia, ima slab relaksantni efekat na intestinalne i bronhijalne miie i lako poveava nivo glikoze u krvi.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMAdrenalinski efekat: Adrenalin je predominantno -stimulans, kontrahuje krvne sudove u koi, mukozi i visceralnom tkivu ali dilatira krvne sudove skeletnih miia i srca, dat u malim dozama. Sniava protok krvi kroz bubrege usled kontrakcije interlobularnih arterija. Protok krvi kroz mozak je blago poremeen. Periferna rezistencija je smanjena zbog stimulacije 2 receptora koji izazivaju snienje dijastolnog pritiska. Sistolni pritisak je povien usled poveanog izlaska krvi iz komore ekscitacijom 1 receptora.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMSimpatikomimetici su lekovi koji imaju isti efekat na adrenergike receptore kao i adrenalin i noradrenalin. Direktni ili indirektni simpatikomimetici su podeljeni na osnovu toga da li je efekat direktan na adreno receptore ili indirektno, poveanjem koncentracije noradrenalina.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMDirektni simpatikomimetici sa predominantnom -simpatikomimetikom aktivnou (-adrenoreceptorski agonisti) primenjuju se za sistemsku ili lokalnu vazokonstrikciju. Savremeni lekovi mogu stimulisati 1- i 2-receptore. Sistemski -simpatikomimetici su derivati feniletanolamina koji se primenjuju za leenje hipotenzije.Lokalni -simpatikomimetici (fenilefrin) primenjuju se kao dekongenstanti za nespecifini konjukivitis, sinusitis i nazofaringitis. Kontraindikovani su u hipertireoidizmu, feohromocitomu i hipertrofiji prostate.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMDirektni simpatikomimetici sa dominantnim -adrenergikim efektom. Stimulacija 1- receptora u srcu odgovorna je za ubrzanje sranog rada, pojaanje kontraktilnosti i brzine sprovoenja impulsa kroz srce. Stimulacija 2-receptora izaziva relaksaciju bronhijalne i uterusne muskulature, kao i vazodilataciju i uglavnom se koriste u leenju astme (salbutamol, salmeterol ksinafoat, fenoterol...). Prototip -simpatikomimetika sa podjednakim delovanjem na 1 i 2 receptore su isoproterenol i orciprenalin. -agonisti mogu biti upotrebljeni kod bradikardije i smetnji provoenja, kao bronhodilatatori i vazodilatatori.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMIndirektni simpatikomimetici ispoljavaju svoj efekat posredovanjem izlaska noradrenalina iz skladitnih vezikula u simpatike nervne zavretke ili inhibicijom njegovog preuzimanja iz sinaptikih pukotina u aksoplazmu. U indirektne simpatikomimetike spadaju amfetamini, tiramin, efedrin i amezijum metilsulfat.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMAntagonisti adrenoreceptora (blokatori adrenoreceptora, simpatikolitici) su lekovi koji blokiraju adrenergike receptore.Blokatori -adrenergikih receptora (-blokatori, -simpatikolitici) obuhvataju:ergot alkaloide (ergotamin, dihidroergotamin dihidroergotoksin, metilergometrin),kompetitivne, neselektivne -blokatore fentolaminskog tipa,selektivne -blokatore, nekompetitivni bloker fenoksibenzamin

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMErgot alkaloidi primena:- ergotamin u napadu migrene zbog svoje vazokonstriktorne aktivnosti,dihidroergotamin u ortostatskoj hipotenziji,dihidroergotoksin u Alzheimerovoj bolesti, Fentolaminski -blokatori primena:- u dijagnostici feohromocitoma i prevenciji tokom hipertenzije u feohromocitomu.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMBlokatori 1-receptora obuhvataju derivate kvinazolina (prazosin, terazosin i doksazosin) i urapidil.prazosin se primenjuje u blagim do umerenim hipertenzijama, sam ili u kombinaciji sa diureticima i drugim antihipertenzivima.urapidil ima centralni hipotenzivni efekat (stimulacija 5-HT1A-receptora) uz njegovu 1-antagonistiku aktivnost

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMDerivati fenoksibenzamina- -hloretilamin izaziva izeverzibilnu blokadu -receptora usled kovalentnog vezivanja nakon inicijalne kompetitivne inhibicije. Primenjuje se u hipertenzivnoj krizi u feohromocitomu i za regulaciju disfunkcije mokrane beike u predoziranju -receptora

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMLabetol se ponekad naziva lek sa oba, selektivno 1- i neselektivno -blokirajuim delovanjem. -blokirajui efekat je petostruko jai od - blokade. Koristi se kao antihipertenziv, sam ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivima tipa tiazida i diureticima henlijeve petlje (furosemid, bumetanid, torasemid).

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEM-adrenoreceptorni antagonisti (-blokatori, -simpatikolitici) kompetitivno menjaju pozitivno inotropno i hronotropno delovanje kateholamina, blokiranjem 1-receptora u srcu i blokiraju dilatirajui efekat na glatku muskulaturu blokiranjem 2-receptora. Dalje oni inhibiraju metabolike efekte kateholamina (glikogenoliza, lipoliza) usled -blokade. Blokada 1-receptora je najvaniji terapijski efekat ovih neselektivnih -blokatora. Ovom blokadom u poetku terapije, poveava se periferna vaskularna rezistencija usled relativne dominacije 2-stimulacije.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEM-blokatori mogu biti oznaeni zavisno od toga da li imaju:1-selektivnost (kardioselektivnost)parcijalnu agonistiku aktivnost (PAA)nespecifine membranske efekte.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMJedinjenja sa selektivnom 1-aktivnou (atenolol, betaksolol, metaprolol, nebivolol) imaju prednost jer uglavnom blokiraju 1-receptore i imaju mali efekat na 2-receptore. Ova selektivnost se gubi u visokim dozama.Ako -blokatori imaju parcijalnu antagonistiku aktivnost (PAA) ili intrinsic (sutinsku, unutranju) simpatomimetiku aktivnost, to je usled dvostrukog (parcijalno agonistiko, parcijalno antagonistiko) delovanja sa dominantnom antagonistikom komponentom. Ovde spadaju acetobutol, mepindolol, pindolol.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMAntisimpatiki agensiPored blokade adrenergikih receptora, simpatiki tonus, takoe moe biti snien centralnim, ganglijskim ili postganglijskim presinaptikim prekidom. Rezultat je poveanje krvnog pritiska. Antisimpatetici se uglavnom upotrebljavaju kao antihipertenzivi.

LEKOVI KOJI UTIU NA SIMPATIKI NERVNI SISTEMNajznaajniji su: centralno delujui 2-adrenoreceptorni agonisti (klonidin i metildopa) primenjuju se u hipertenziji. jedinjenja koja deluju na skladitenje ili izlazak noradrenalina iz vezikula (rezerpin) takoe utiu na hipertenziju.

LEKOVI KOJI UTIU NA PARASIMPATIKI NERVNI SISTEMStruktura parasimpatikog sistema Kranijalni i sakralni parasimpatiki pregangliski nervni zavretci na kratkim postganglijskim neuronima koji lee u neposrednoj blizini visceralnih struktura regulisani su parasimpatikim sistemom. Neurotransmiter koji se javlja na sinaptikim konekcijama u parasimpatikim ganglionima je acetilholin. Postganglijski neuroni, takoe koriste acetiholin kao neurotransmiter za stimulaciju holinergikih receptora u ciljnom tkivu.Postoje dva tipa receptora i efekta na njih, muskarinski i nikotinski.

LEKOVI KOJI UTIU NA PARASIMPATIKI NERVNI SISTEMEfekti acetilholina:poveanje pulsa i kontraktilnosti srca,poveanje periferne rezistencije,pojaana skrecija pljuvanih, suznih i znojnih lezdi, bronhija i eluca,poveanje tonusa glatke muskulature u GIT, ureteru i bronhijalnoj muskulaturi, suenje zenica iporemeaj akomodacije na blizinu.

LEKOVI KOJI UTIU NA PARASIMPATIKI NERVNI SISTEMLekovi mogu uticati na parasimpatiki nervni sistem na razliite naine:direktni parasimpatikomimetici (holinergiki agonisti, holinomimetici) kao i acetilholin stimuliu muskarinske receptore,indirektni parasimpatikomimetici (inhibitori holinesteraze) spreavaju fizioloku razgradnju acetilholina,parasimpatikolitici (antimuskarinici, antagonisti m-holinoreceptora) kompetitivno inhibiraju muskarinske receptore.

LEKOVI KOJI UTIU NA PARASIMPATIKI NERVNI SISTEMDirektni parasimpatikomimetici (holinergiki agonisti):karbahol se primenjuje za leenje postoperativne atonije m. beike i creva, ko i u leenju supraventrikularne paroksizmalne tahikardije,pilocarpin ima primenu kod glaukoma

LEKOVI KOJI UTIU NA PARASIMPATIKI NERVNI SISTEMIndirektni parasimpatikomimetici (blokatori holinesteraze):reverzibilni inhibitori AcHE (fizostigmin, neostihmin, prostigmin),Ireverzibilni inhibitori AcHE (organofosforna jedinjenja- OFI, nervni Bot)

LEKOVI KOJI UTIU NA PARASIMPATIKI NERVNI SISTEMParasimpatolitiki lekovi (antimuskarinici, antagonisti m-holinoreceptora) kompetitivno blokiraju transdukcioni signal acetilholina na postganglijske parasimpatike nevne zavretke. Tako oni dovode do suprotnog efekta acetilholina na muskarinske receptore. Obzirom na relaksantni efekat na glatku muskulaturu nazivaju se i neurotropini spazmolitici.

LEKOVI KOJI UTIU NA PARASIMPATIKI NERVNI SISTEMEfekti ovih lekova (alkaloidi belladonnae- atropin, skopolamin, papaverin, mebeverin), posebno u visokim dozama su:-ubrzanje srane frekvencije,-dilatacija krvnih sudova koe,-smanjenje sekrecije lezda sa spoljnim luenjem,-snienje mukozne ekskrecije u bronhijama,-relaksacija glatkih miia bronha, GIT i m. beike-dilatacija zenica-nesposobnost akomodacije

FARMAKOLOGIJAKARDIOVASKULARNOG SISTEMA

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAKardiotoniciKardiotoniki glikozidi ispoljavaju snano delovanje na kontraktilnost miokarda. Najvaniji se dobijaju iz Digitalis purpurea i Digitalis lanata. Najvanije indikacije su srana insuficijencija i neki tipovi sranih aritmija. Osnovni mehanizmi delovnja su:inhibicija membranske Na-K-ATP-aze i dejstvo na metabolizam kalcijuma.

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAKardiotonici utiu na sva etiri bitna svojstva sranog miia:kontraktilnost (inotropno)sprovodljivost (batmotropno)refraktarnost (dromotropno)automatizam (hronotropno)

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAKontraktilnost: -kardiotonici pojaavaju snagu i efikasnost kontarkcije miokarda bez poveane potronje kiseonika. Time se poveava udarni i minutni volumen, sistolno pranjenje je potpunije a dijastolna veliina srca se smanjuje.Sprovodljivost: -usporavaju sprovoenje nadraaja sa pretkomora na komore (u EKG-u produenje P-Q intervala, AV blokovi)

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMARefraktarnost: -produavaju refraktarni period u AV voru, posebno je od znaaja kod flatera ili fibrilacija pretkomora. Automatizam: -olakavaju stvaranje ektopikih impulsa i poveavaju automatizam srca. Bigeminija je jedan od znakova pune digitalizacije, a ventrikularna tahikardija i ventrikularna fibrilacija su znak smrtnog trovanja ako se ne preduzmu hitne mere leena (defibrilacija).

AKUTNA TROVANJA KARDIOTONICIMA-Kardijalni efekti: nodalna tahikardija, VES, ventrikularna tahikardija i fibrilacija SA i AV blokovi;

-CNS: glavobolja, miina slabost, konfuznost, anksioznost, delirijum;

-Gastrointestinalni: povraanje, proliv, bol u trbuhu;

-Biohemijski: hiperkalemija, acidobazni disbalans.

AKUTNA TROVANJA KARDIOTONICIMA: LEENJE1. Prekid dalje absorpcije;

2. Krekcija acidobaznog i elektrolitskog disbalansa;

3. Antiaritmici (propranolol), atropin, pejsmejker po potrebi;

4. Specifini antidot Digibind;

5. Ubrzanje ekskrecije (hemodijaliza, hemoperfuzija, forsirana diureza)???

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAANTIARITMICIAntiaritmijski lekovi se koriste za prevenciju i leenje poremeaja sranog ritma koji nastaju usled promena u elektrofiziolokim fenomenima srca.Tahikardija je srani rad vei od 100/min.Bradikardija manje od 60/min.Aritmija podrazumeva iregularnu sranu frekvenciju. Ekstrasistola je impuls koji nije izazvan normalnim sranim ritmom. Ukoliko je ES izazvana iz SA nodusa naziva se nomotopika, a ako je nastala iz drugih pejsmejkera srca ili miia naziva se ektopina. Ektopike ES mogu biti supraventrikularne (iz pretkomora) ili ventrikularne (iz komora)Sinusna tahikardija, bradikardija i aritmija pripadaju normotopikim poremeajima.Heterotopini (ektopini) impulsi ukljuuju razliite forme ES kao to su supraventrikularna paroksizmalna tahikardija, ventrikularna tahikardija, kao i flater ili fibrilacija pretkomora i komora

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAPrema mehanizmu delovanja, odnosno vrsti poremeaja ritma, antiaritmijski lekovi treba da:poveaju lili smanje sranu frekvenciju;potisnu stvaranje ektopikih impulsa i/ilipoveaju ili smanje brzinu provoenja.Na bazi njihovog efekta na akcioni potencijal normalnih elija miokarda, svi antiaritmijski lekovi se mogu podeliti u 4 kategorije.

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAA. Klasa ISvi predstavnici ove klase inhibiu brze Na kanale u onih elija miokarda koje pokazuju maksimalnu brzinu depolarizacije i brzinu provoenja. Na osnovu delovanja na akcioni potencijal ova grupa je podeljena u tri podgrupe.

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAKlasa IaLekovi iz ove grupe prvenstveno deluju na pretkomore, atrioventrikularni vor i komore. Lekovi iz ove grupe imaju vei negativno inotropni efekat naego klase Ib i Ic.Ovde spadaju: kinidin, prokainamid (supresija ventrikularnih tahiaritmija), dizopiramid (slian kinidinu)ajmalin prajmalin

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAKlasa IbI ova grupa lekova uklanja ektopiko stvaranje impulsa i sniava refraktarnost skraenjem refraktarnog perioda.Ovde spadaju:lidokainfenitointokainidmeksiletin

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAKlasa IcIndikacije za primenu lekova iz ove grupe su supraventrikularna i ventrikularna aritmija. Ovde spadaju:flekainid acetatenkainidpropafenon

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAB. Klasa II - -blokatoriacebutolol (selektivni hidrosolubilni 1-blokator)atenolol (selektivni 1-blokator)betaksolol (selektivni 1-blokator)esmelol (selektivni 1-blokator)metoprolol (kardioselektivni 1-blokator)penbutolol (blokator 1 i 2-receptora 4 x vei od propranolola)pindolol (selektivni -blokator)propranolol (neselektivni -blokator)

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAC. Klasa IIILekovi iz ove grupe se primenjuju kod pretkomorskih i komorskih aritmija.Ovde spadaju:sotalolamiodaronbretilijum (za refraktarne ventrikularne aritmije)

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAD. Klasa IV Blokatori kalcijumovih kanalaLekovi iz ove grupe blokiraju kalcijumove kanale u membrani i onemoguavaju ulazak Ca u eliju miokarda. Na taj nain produavaju fazu refraktarnosti u AV voru i produuju AV kondukciju.Selektivni blokatori kalcijumovih kanala imaju 4 grupe jedinjenja:- fenilalkilamini: verapamil i galopamil- dihidropiridini: nifedipin, nikardipin i nimodipin- benzotiazepini: diltiazem- difenilpiperazini: cinarizin i flunarizin

AKUTNA TROVANJA ANTIARITMICIMASa aspekta klinike toksikologije, od znaaja su akutna trovanja:antiaritmici Klase Ia (kinidin)antiaritmici Klase II (-blokatori)antiaritmici Klase IV (blokatori Ca kanala)

AKUTNA TROVANJA ANTIARITMICIMAGlavni predstavnik Klase Ia je kinidin iji je osnovni mehanizam delovanja smanjenje dijastolne depolarizacije u pejsmejker elijama, poveanje praga ekscitabilnosti, smanjenje brzine provoenja, produenje efektivnog refraktarnog perioda sranog miia. Prvenstveno deluje na pretkomore, AV vor i komore, pa je glavna indikacija apsolutna aritmija.

AKUTNA TROVANJA ANTIARITMICIMAU akutnom trovanju kinidinom (kao i ostalim lekovima iz ove grupe), manifestacije koje se ispoljavaju su: glavobolja, munina, povraanje, gluvoa, diplopije i midrijaza, a ne retko, konfuznost i psihozina reakcija.KVS efekti podrazumevaju depresivno delovanje na miokard, hipotenziju, pojavu aritmija, EKG promene. Kinidinske sinkope i iznenadna smrt takoe nisu retkost.Toksini efekat na CNS ispoljava se depresijom respiratornog centra, konvulzijama i komom.Metaboliki poremeaji podrazumevaju acidozu i hipoglikemiju.

AKUTNA TROVANJA ANTIARITMICIMALeenje je simptomatsko i podravajue.ispiranje ili lavaa eluca, aktivni ugalj i laksativi,kod hipotenzije infuzije tenosti i/ili dopamin,za korekciju acidoze bikarbonatni rastvori,za kupiranje aritmija fenitoin i lidokain,ukoliko postoji blokada u provoenju sa irokim QRS kompleksom u EKG-u, radi prevencije ventrikularne tahikardije i fibrilacije, privremeni pejsmejker,kod pojave konvulzija dijazepam.

AKUTNA TROVANJA BETA-BLOKATORIMABeta blokatori su kompetitivni inhibitori beta-adrenergikih receptora. Znaci trovanja ispoljavaju se na:

-miokard: bradikardija, AV blok, hipotenzija;

-nervni sistem: poremeaj mentalnog statusa od delirijuma do kome;

-respiratorni sistem: bronhospazam;

-endokrini sistem: hipoglikemija.

AKUTNA TROVANJA BETA BLOKATORIMA: LEENJEPored klasinih procedura u cilju eliminacije otrova iz organizma primeniti i:

-atropin u bradikardiji (ili izoproterenol ili glukagon), ponekad je neophodna primena pejsmejkera;

-infuzije tenosti (ili dopamin ili glukagon) u hipotenziji;

-diazepam u konvulzijama;

beta-2 aerosol u bronhospazmu

AKUTNA TROVANJA BLOKATORIMA Ca KANALAGlavne manifestacije trovanja ovim lekovima su:-bradiaritmija (AV blok, bradikardija, arest);-smanjenje kontraktilne funkcije srca (hipotenzija, kongestivna insuficijencija, kardiogeni ok);-periferna vazodilatacija i hipotenzija;-konvulzije, letargija i koma;-hiperglikemija.

AKUTNA TROVANJA BLOKATORIMA Ca KANALALeenje trovanja:

-standardne mere za spreavanje dalje apsorpcije i ubrzanje eliminacije otrova;

-hipotenzija i bradikardija: 10% CaCl, izotonini rastvori, dopamin, izoproterenol, glukagon, atropin, pacemaker;

-konvulzije: diazepam.

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAAntihipertenzivni lekoviPrema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, gornja normalna vrednost, bez obzira na godine ivota, iznosi 140 mm Hg za sistolni i 90 mmHg za dijastolni pritisak u stanju mirovanja. Vrednosti od 140-160/90-95 mmHg zahtevaju opservaciju.

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAPrema klinikim i organo-patolokim karakteristikama, razlikuje se nekoliko oblika hipertenzije:A. Primarna hipertenzija (esencijalna, genuina, idiopatska hipertenzija) iji uzrok jo uvek nije dobro poznat.B. Sekundarna hipertenzija kao posledica patolokih promena pojedinih organa:- renalna: renovaskularna-usled stenoze renalnih arterija, ili renoparenhimalna u hr. glomerulonefritisu, pijelonefritisu, atrofiji bubrega, cistinim bubrezima, amiloidozi, nodoznom panarteritisu i gravidnoj nefropatiji.- endokrinoloka: Cushingov sindrom, Connov sindrom, hipertireoidizam, akromegalija, i feohromocitom. - kardiovaskularna: stenoza istmusa aorte, ateroskleroza, srani hiperkinetski sindrom i totalni srani blok.neuroloka: usled organskih obolenja nervnog sistema (tumori, encefalitis, meningitis), trovanja ugljenmonoksidom i talijumom.Od svih pobrojanih oblika, oko 90% hipertenzija pripada primarnoj-esencijalnoj 6-8% renalnoj, a manje od 1% endokrinoj, kardiovaskularnoj i neurolokoj.

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAAntihipertenzivni lekovi deluju razliitim mehanizmima, od kojih su najbitniji:- koenje adrenergike aktivnosti,- pojaano izluivanje natrijuma i smanjenje zapremine cirkuliue tenosti- direktna vazodilatacija ime se smanjuje naknadno optereenje miokarda- blokada sistema renin-angiotenzin.

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMALekovi koji deluju na simpatiki nervni sistem (koenje adrenergike aktivnosti):- -adrenergiki blokatori- -adrenergiki blokatori- simpatikolitici

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMALekovi koji deluju na pojaano izluivanje natrijuma i smanjenje zapremine cirkuliue tenosti diuretici:- tiazidni diuretici - hidrohlorotiazid,- slabi diuretici - indapamid- diuretici Henlejeve petlje - furosemid, bumetanid- diuretici koji tede kalijum-spironolakton

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMALekovi koji utiu na sistem renin-angiotenzin inhibiu angiotenzin-konvertujui enzim (ACE), koji konvertuje angiotenzin I u angitenzin II, ime je suprimirano stvaranje jedne od najpotentnijih poznatih hipertenzivnih suspstanci. Zato se ovi lekovi nazivaju ACE inhibitori. Ovde spadaju:- kaptopril- enalapril- lisinopril- perindopril- ramipril- kvinapril- cilazapril- fosinopril- zofenopril

AKUTNA TROVANJA ANTIHIPERTENZIVIMA1. Antihipertenzivi koji deluju centralno smanjuju simpatike podraaje iz CNS: poremeaji svesti, hipotonija, hiporefleksija, mioza, bradikardija, respiratorna depresija, hipotermija.

2. ACE inhibitori inhibiraju konverziju angiotenzina u angiotenzin II: prolivi, hiperkalemija, hipotenzija.

3. Diuretici (tiazidi): smanjuju reasorpciju Na i inhibiu karboanhidrazu: razliite aritmije, hipo- K, Ca, Mg, dehidratacija, hipotenzija.

AKUTNA TROVANJA ANTIHIPERTENZIVIMALEENJE:

1. Mere kardiovaskularne reanimacije (atropin).

2. Prekid dalje reapsorpcije.

3. Korekcija acidobaznog i elektrolitskog disbalansa.

4. Nadoknada tenosti.

5. Ostala simptomatska (diazepam).

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMALekovi protiv angine pektoris.Uznapredovala ateroskleroza ili druga okluzivna obolenja koronarnih arterija oteavaju snabdevanje miokarda kiseonikom koje prati bol sa posebnim karakteristikama-angina pektoris. U terapiji angine pektoris koriste se sledei lekovi:- organski nitrati- adrenergiki -blokatori- kalcijumski antagonisti

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAOrganski nitrati i nitritiOvi lekovi prouzrokuju vazodilataciju krvnih sudova pri emu je najvanija postarteriolarna venska vazodilatacija koja omoguava zadravanje krvi na periferiji, smanjuje se priliv krvi ka srcu i postie se rastereenje srca. Ovim se olakava rad srca i otklanja disproporcija izmeu potreba miokarda za kiseonikom i insuficijentnog koronarnog krvotoka. Ovde spadaju:- gliceriltrinitrat- pentaeritrol tetranitrat- izosorbid dinitrat- izosorbid-5-mononitrat

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMAAdrenergiki -blokatori su vrlo korisni antianginozni lekovi jer blokiranjem -receptora tite srce od povienih simpatikih impulsa, sniavaju sranu frekvencu i u manjem obimu redukuju kontraktilnost. Na taj nain smanjuju zahtev miokarda za kiseonikom.

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMABlokatori kalcijumovih kanala redukcijom aktivnosti kalcijum-zavisne miozin-ATP-aze u srcu po emu konverzija energije bogate fosfatima se sniava i istovremeno smanjuje zahtev za kiseonikom. Istovremeno dovode do snienja vaskularnog tonusa glatkih miia i do vazodilatacije.Najznaajni lekovi su: nifedipin, nitredipin, nimodipin, verapamil, galopamil, diltiazem

AKUTNA TROVANJA ANTIANGINOZNIM LEKOVIMAU akutnom trovanju gliceriltrinitratom (nitroglicerinom) znaajni su hemodinamski poreeaji i methemoglobinemija.-hemodinsmaki poremeaji usled vazodilatacije dovode do poveanja intrakranijalnog pritiska praenog glavoboljom, muninom i povraanjem, konfuznog stanja, hiperpireksije i vertiginoznih smetnji, poremeaj vida i abdominalne kolike sa prolivima.-u tekim sluajevima razvija se izraena hipotenzija, dispenja, bradikardija (u EKG-u srani blokovi), koma sa konvulzijama i na kraju smrt.-methemoglobinemija i cijanoza, koja nastaje usled oksidacije hemoglobina slobodnim nitratnim jonom nastalim tokom mrtabolizma nitroglicerina, jo vie potencira teinu trovanja.

FARMAKOLOGIJA KRVI

FARMAKOLOGIJA KRVIAnemija je grka re koja podrazumeva nedostatak krvi i obino je vezana za eritrocite i hemoglobin. Veina anemija nastaje usled nedostatka gvoa, vitamina B12 i folne kiseline u krvi. Anemije mogu biti izazvane:- poremeajem sinteze hemoglobina,- poremeenog stvaranja eritrocita- poveane degradacije eritrocita- akutnim ili hroninim krvarenjem

FARMAKOLOGIJA KRVIAnemije usled nedostatka gvoa nazivaju se hipohromne i posledica su:- poveanog zahteva za gvoem (trudnoa)- poveanog gubitka gvoa (menstrualna i gastrina krvarenja)- smanjene resorpcije gvoa iz GIT.Nedostatak gvoa u krvi moe se kupirati lekovima kao to su:- oralni-feroglicin sulfat, ferofumarat, ferosulfat, gvoe III hidroksid - parenteralni-dekstriferon

FARMAKOLOGIJA KRVIMakrocitne (megaloblastne) anemije podrazumevaju poremeen razvoj eritrocita usled nedostatka Vitamina B12 i folne kiseline. Lekovi u upotrebi su: - cijanokobalamin i hidroksikobalamin- folna kiselina

FARMAKOLOGIJA KRVIAnemija koja se javlja u hroninim bubrenim obolenjima (hronina dijaliza), posledica je nedovoljnog stvaranja eritropoetina, vanog inioca u stvaranju i razvoju eritrocita. Ova stanja se mogu kupirati:- epoitin beta (eritropoetin)- darbepoetin

FARMAKOLOGIJA KRVIKoagulacija krvi je sloen proces proteolitikih reakcija iji je krajnji rezultat stvaranje nerastvorljivog fibrina. Proces koagulacije zapoinje adhezijom i agregacijom trombocita i stvaranjem tzv. belog tromba koji se pod dejstvom inioca koagulacije pretvara u crveni tromb, a zatim u nerastvorljivi fibrin.

FARMAKOLOGIJA KRVIAntikoagulantni lekovi se dele u dve grupe:- inhibitori biosinteze protrombina - heparinInhibitori biosinteze protrombina smanjuju nivo svih faktora koagulacije u krvi, ija sinteza zavisi od vitamina K, a naroito protrombina. Ovde spadaju:- derivati kumarina (varfarin, acenokumarol)- derivati indandiona (fenindion), a primenjuju se u prevenciji i leenju venskih tromboza. (kod fibrilacije pretkomora, akutnog i ponovljenog infarkta miokarda).Heparin je snaan antikoagulans sa antitrombinskim i antitromboplastinskim delovnjeem.

FARMAKOLOGIJA KRVIZa odravanje intaktnog vaskularnog sistema bitno je, ne samo da krv moe da koagulie, ve i da stvoreni koagulum moe biti razgraen. To znai da u krvi pored koagulacionog, postoji i fibrinolitiki sistem. Oba ova sistema se u fiziolokim uslovima nalaze u stanju dinamike ravnotee.Plazmin (fibrinolizin) je proteolitiki enzim sa posebnim afinitetom za fibrin i fibrinogen.Plazminogen (profibrinolizin) je neaktivni prekursor plazmina i stalno je prisutan u plazmi.

FARMAKOLOGIJA KRVIFibrinolitici se terapijski upotrebljavaju za otapanje tromba kod tromboza dubokih vena, embolija, infarkta miokarda, akutnog modanog udara. Ovi lekovi deluju aktivirajue na plazminogen:- streptokinaza- alteplaza- tenekteplaza

FARMAKOLOGIJA KRVIANTIHEMORAGICIU stanjima u koima je fibrinolitika aktivnost neuobiajeno velika, a to je u traumi (hirurkoj i akcidentalnoj) pri oteenju tkiva koja su bogata plazminogenom (plua), u sekundarnoj hiperfibrinolizi koja kao kompenzatorni mehanizam prati DIK, potrebno je prekinuti ovaj proces, a to se postie inhibitorima fibrinolize (antifibrinolitici):- para-amino-metilbenzoeva kiselina (PAMBA)- aprotininOvi lekovi su kompetitivni antagonisti enzima koji aktiviraju plazminogen i na taj nain spreavaju stvaranje plazmina.

FARMAKOLOGIJA KRVIVitamin K je neophodan za sintezu protrombina u jetri kao i za sintezu faktora VII, IX i X. Njegov nedostatak usled nedovoljnog unoenja hranom ili ee, kod obolen