1. Pojam, definicija i osobine organizacija?

Organizacija je sistem pravila, koji koordinira sredstva u cilju ostvarenja određenog rezultata.

2. Građevina kao obast privrede?

Gradjevinarstvo je oblast privrednih delatnosti koji obuhvata:

-Investicije

-Projektantske firme

-Izvodjacke organizacije

-Gradjevinsku industriju

Gradjevinarstvo stvara nova materijalna dobra.

3. Predmer i predračun?

predmer sadrzi

-br.pozicije

-detaljan opis za svaku poziciju

-usvojenu jedinicu mere

-kolicine

-sumu kolicina(ukupno)

Predračun sadrzi

- br.pozicije(isti kao u predmeru)

- Opis je kratak,jasan i precizan

-jedinicu mere(iz predmera)

-kolicinu(iz predmera ali se kontrolisu)

-jedinicnu cenu :

koje se izračunavaju na bazi normi za utrošak materijala i rada

ili se uzimaju tržišne cene

-ukupna cena za poziciju se dobija množenjem pripadajuće jedinične cijene i količine. Na kraju svake vrste radova izračunava se suma svih pozicija za iste vrste radova

4.Učesnici u građenju ?

Investitor , naručuje objekat za svoje potrebe i obezbeđuje finansijska sredstva.

Projektant, na osnovu projektnog zadataka stručno i po pravilima struke izrađuje projektnu dokumentaciju koja je podloga za izgradnju objekta.

Izvođač, na osnovu projektne dokumentacije gradi objekat.

Revident je fizicka osoba ovlascena za kontrolu projekata.

Nadzor je fizicka osoba ovlascena za sprovodjenje strucnog nadzora gradjenja u ime investitora.

Predstavnici društva koji odobravaju i kontrolisu građenje.

5. Istorijski razvoj organizacije?

etapa klasične teorije - radovi F.W. Taylora (1856-1915), H. Fayola (1841-1925), M. Webera (1864-1920) i dr

etapa neoklasične teorije-predstavnici Elton Mayo (1880-1949) i F.J. Roethlisberger

etapa moderne teorije - C. Bernard , H. Simon

6.Osnovni principi organizacije?

Princip analize i sinteze

Složene probleme rastavljamo na jednostavnije.

Objekt se prvo podeli na nekoliko delova.

Za svaki se deo odrede:

- moguće varijante tehnologije

- dimenzionisu sredstva rada

- vreme i troškovi izvodjenja za varijante tehnologije po delovima

Princip racionalizacije

Racionalizacija predstavlja odnos ukupne količine proizvodnje i utroška energije

r = Q / E

Q -       količina proizvodnje izražena u m3,m2, m1, kom, kg

E -       energija izražena u KW ili J

Princip ekonomičnosti  

Stepen ekonomičnosti je odnos ostvarenog učinka i ukupnih troškova proizvodnje

e = Q / Tu

Q - koristan proizvod ili ostvareni učinak 

Tu - ukupni troškovi proizvodnje

Princip produktivnosti

Stepen produktivnosti se izražava kroz odnos količine proizvoda i i utroška vremena radnika 

p = Q / f ili p = Q / t

Q – količina proizvoda

f - faktor koji učesestvuje i proizvodnji

t - utrošeno vreme radnika  

Princip planiranja i evidencije

- planiranjem sagledavamo buduće događaje i poduzimamo potrebne mere za njihovu realizaciju  

- evidencija predstavlja registrovanje i sistematsko prikupljanje podataka o prošlim događajima

7.Pravila za sprovođenje organizacija?

Praktična pravila za sprovođenje organizacijeuklanjanje štetnih razmaka i hodova u vremenu i prostoruujednačavanje tokom rada spajanje jednakih procesa u vremenu i prostoru sprovođenje pripreme rada  sprovođenje kontrole

8.Metodološki pristup projektovanju organizacije građenje?

1.     Određivanje ciljeva 2.     Sistem za rešavanje problema3.     Prikupljanje podataka i analiza4.     Formulacija problema5.     Određivanje kriterijuma6.     Izrada varijanti rešenja7.     Analiza varijanti8.     Izbor optimalnog rešenja9.     Izrada projekta organizacije

9.Koji su ciljevi prethodnog elaborata i kako se ostvaruju?

ostvarenje taktnog sistema proizvodnje (min. zastoji, optimalno korištenih resursa) 

postizanje ekonomičnosti i produktivnosti (niži troškovi)  korištenje najpogodnijih tehnologija   (bolja organizacija

vremena, manji troškovi)  ostvarenje zadanih rokova (nema dodatnih troškova, penala) 

ravnomerno angazovanje resursa i sl. (pojeftinjuje izgradnju) 

10.Modeli za rešavanje problema?

• izlazak na teren 

• opseg prikupljanja podataka 

• nivo obrade 

• vremenski plan izrade 

• obrada varijanti 

• brojčanost tima  

• troškove obrade plana organizacije građenja

11. Koje su svi podaci potrebni da se radi elaborat?

• Podaci iz projekta, obrada projektne dokumentacije

• Podaci sa terena

• Podaci o raspoloživim sredstvima 

• Podaci o tehničkim mogućnostima 

• Podaci o organizacijskim mogućnostima

• Podaci o mogućnosti kooperanta 

12.Koje varijante elaborata radimo?

• određivanje vremena izrade

• određivanje transportnih rešenja

• raspored i organizacija izvođenja

• pojedina tehnička rešenja za delove objekta

• troškovi

13.Koji su zadaci projekta organizacije?

• Prikupljanje osnovnih podloga i podataka

• Određivanje karakterističnih faza radova

• Redosled i međusobnu zavisnost faza radova 

• Zbirne količine svih vrsta radova 

• dokaz količina svih materijala

• Mogućnost nabavke svih materijala

• Rešenje transporta materijala do gradilista

• Rešenje unutrašnjeg transporta,

• Rešenje i izbor najpogodnije mehanizacije

• Snabdevanje gradilišta potrebnom energijom

Postavljanje specijalnih mašina, dizalice, specijalne oplate i skele uz potrebne proračune i nacrte. 

Određivanje potrebnog broja radnika za pojedine radove

Izrada vremenskih planova građenja

- za pojedine radne aktivnosti

- za pristizanje materijala,

- za prisustvo radne snage,

- za korišćenje mehanizacije na gradilištu

- Izrada sheme organizacije upravljanja i rukovođenja

- Rešenje potrebnih zgrada za smeštaj i boravak

- Rešenje snabdevanja pitkom i tehničkom vodom

- Rešenje otvorenog i zatvorenog skladišta

- Izrada sheme uređenja gradilišta s ucrtanim objektima

- Rešenje osvetljenja i osiguranja gradilišta

- Način rada preko zime

- Način sprovođenja kontrole izvođenja radova

- Način i vrijeme obračuna ličnih dohodaka

- Način vođenja potrebne dokumentacije

- sprovođenja mera zaštite na radu

- Određivanje cena proizvoda u cilju izrade ponude investitoru

- Izradu dinamike priliva i utroška financijskih sredstava

14. Norma?

Norma ljudskog rada je prosečno vreme potrebno obučenom radniku, da po određenom postupku i redosledu radnih operacija, određenom vrstom materijala, određenim alatima i mašinama, u normalnim uslovima okruženja, uz normalno zalaganje i zamor, izvrši tačno određeni posao.

15. Analiza cene?

Postupak formiranja cena naziva se analiza cena.Ona mora biti jasna i pregledna.

Svaki izvodjac radova mora za potrebe svog gradilista da formira jedinicne cene po kojima ce izvoditi radove.

Cene izvodjenja radova se razlikuju za svako gradiliste.

Jedinicne cene predstavljaju cene radova po jedinici mere(m³,m²,m¹,komada,kg).

Sadrzaj troskova za formiranje jedinicne cene obuhvata:

DIREKTNI TROŠKOVI:

1. Cena materijala

2. Cena rada

INDIREKTNI TROŠKOVI:

3. Opremanje gradilišta

4. Tekući troškovi na gradilištu

5. Plate režije

6. Troškovi uprave

7. Amortizacija

8. Porezi

9. Dobit

16. Podloge za izradu projekta organizacije?

a)    Tehnička dokumentacija

• Projekti / crteži, predmer radova ... /

• Situacioni plan parcele

b)    Raspoloživa operativna sredstva 

• mehanizacija, 

• materijali, 

• radna snaga, 

• novčana sredstva.

c)     Lokalne prilike i terenski uslovi 

potrebno je izvršiti obilazak budućeg gradilišta, te

ispitati lokalne i terenske uslove, koji utiču na

pripremne radove i buduću izgradnju objekt

17. Vrste projekata organizacije građenja?

Projektni zadatak

Investitor precizira kakav i koliko veliki objekat zeli,gde hoce da ga izradi,kakve sadrzaje potencira u njemu,dajuci time odrednice kojima se indentifikuje posao.

Idejni projekat se radi na osnovu projektnog zadatka.

Idejni projekat daje odgovor na dva pitanja - cena objekta

-rok izgradnje objektaIdejni projekat se sastoji od - tekstualnog dela

- grafickog dela

Idejni projekat sluzi kao podloga za sastavljanje ponude kod izgradnje objekta.

Idejnim projektom treba utvrditi:

1. prikupljanje i analizu podloga, 

2. analizu uslova građenja, 

3.  temeljnu organizacijsku koncepciju građenja, 

4. idejnu shemu gradilišta, 

5. ključne mašine za proces građenja, 

   6.  veličinu kalkulativnog faktora koji služi za

utvrđivanje indirektnih troškova, 

   7.  idejni vremenski plan toka građenja, 

8.  izrada kalkulacije. 

Podloge za izradu glavnog projekta:

• Projektni zadatak

• Lokacijsaka dozvola

• Idejni projekat

• Geomehanički elaborat

• Geodetski snimak parcele – Situacioni plan

• Uslovi od Javnog Komunalnog Preduzeca

• Uslovi od Zavoda za zaštitu spomenika

• Odabir tehnologije izvođenja

Glavni projekat

• Opšta dokumentacija

• Izvod iz privrednog registra

• Licence

• Rešenja

• Tekstualni deo

• Tehnički opis

• Statički proračun

• Predmer radova

• Predračun radova

• Situacioni plan

• Situaciono rešenje

• Osnova temelja

• Osnova podruma

• Osnova prizemlja

• Osnova sprata

• Osnova podkrovlja

• Osnova krovne konstrukcije

• Osnova krovne ravni

• Preseci

• Izgledi

Detalji

Glavni projekat:

• Izrađuje se nakon što je posao dobijen,dogovoren sa investitorom.

Izvodjacki projekat

-izrađuje se za potrebe izvođenja radova ako glavni projekt ne

sadrži razradu detalja potrebnih za izvođenje radova.

18. Koje vrste normi imamo?• norme ljudskog rada,

Čovjek je kreator i izvršilac proizvodnog procesa i bez ljudskog rada ne može se izraditi novi proizvod.

• norme rada mašina,

-izbor određene vrste mašine za određenu radnu operaciju,

-način i uslove rada mašine,

-utrošak radnih sati mašine na izradi jedinice proizvoda.

Kada se utvrđi potrebno vreme rada odabrane mašine, jednostavno je doći do ostalih utrošaka mašine u proizvodnji a to su:

-pogonska energije,

-maziva,

-pomoćnih materijala za rad mašine.

• norma materijala

- norme materijala utvrđuju tačnu vrstu i kvalitetu materijala za pojedine radne procese

- utrošak materijala za izradu jedinice proizvoda.

19.Zastoji i gubici u građevinarstvu?

Građevinarstvo je u velikoj meri podložno gubicima (male serije, teški uslov rada, klimatske neprilike, i sl)

Izvori nastajanja zastoja i gubitaka: 

1. zastoji prirodne naravi 

2. gubici organizacijske naravi 

3. zastoji tehnološke naravi 

4. gubici u materijalu 

5. zastoji kod korištenja mehanizacije

20. Kako radimo kalkulaciju?

Kalkulacija(izracunavanje) predstavlja postupak koji se primenjuje u izracunavanju cene kostanja i prodajne cene.

Prethodna kalkulacija (planska) se formira pre pocetka proizvodnje radi utvrdjivanja cene kostanja proizvoda.Ona sluzi za utvrdjivanje ekonomske opravdanosti proizvodnje.U gradjevinarstvu ona sluzi za

ucesce gradjevinskog preduzeca na licitaciji,za planiranje proizvodnje.

Predkalkulacija(planska) je predračun predvidjenih troškova po jedinici proizvoda.Sluzi za praćenje pravilnih odluka o kupovini

Medjukalkulacija se formira u toku proizvodnje,na osnovu nje zakljucujemo da li je gradjevinsko preduzece ostvarilo dobit ili gubitak

21.Kako se odredjuje cena objekta?

Troskove pre gradjenja objekta(urbanisticki troskovi , studija opravdanosti , studija zastite zivotne sredine,cena samog zemljista , izrada projektne dokumentacije , izrada infrastrukture do objekta , geomehanicka ispitivanja)

-Troskove gradjenja objekta (procena objekta u celini : prema jedinici kolicine

-Troskove odrzavanja

-Troskove eksplotacije

C=M*mt+R*f

Gde je: M - materijal

R – rad

Mt-manipulativni troskovi

f - faktor preduzeća

22.Obračunavanje urađen posao?

Izvodjac svoje radove naplacuje mesecno ukoliko nije drugacije prezirirano ugovorom.

Naplata se utvrdjuje prema stvarno izvedenim kolicinama radova koje obracunavamo u gradjevinskoj knjizi i cenama za jedinicu mere iz ugovornog predracuna.

Imamo tri vrste situacija :

Privremene situacije - predstavljaju obracun izvedenih radova za svaki mesec u godini u tokom gradjenja , rade se u tekucem mesecu za radove izvedene u prethodnom mesecu.

Obracunske - za poslednji mesec u kalendarskoj godini ne isopostavlja se privremena obracunska situacija.

Ona predstavlja tacan obracun svih izvedenih radova u kalendarskoj godini.(redovni radovi , naknadni radovi , nepredvidjeni radovi)

-Okoncane situacije (ispostavlja se posle zavrsetka svih radova , primopredaje objekta i zavrsenog konacnog obracuna,iz nje se vidi stvarna vrednost kostanja gradjevine)

Nakon izvedene racunske provere situaciju overava svojim potpisom nadzorni inzenjer koji zastupa investitora i tek tad je moguca isplata situacije.

23. Ugovor, ponude?

Elementi ugovora o gradjenju su

-Ugovorne strane (investitor i izvodjac) s punim adresama

-Predmet ugovaranja (ugovorni objekat ili vrsta radova)

-Ugovorna cena (po jedinici mere ili sistem kljuc u ruke)

-Rok pocetka i zavrsetka gradjenja

-Obaveze investitora (zemljiste,tehnicka dokumentacija,placanja izvedenih radova,imenovanje nadzornog inzinjera i dr.)

-Obaveze izvodjaca(kvalitetno izvodjenje radova , postovanje rokova gradjenja-kazne:penali,gospodarska steta;premije,vodjenje tehnicke dokumentacije,imenovanje odgovornog izvodjaca i dr)

-Garantni rok za izvedene radove i ugradjenu opremu

-postupanje u slucaju spora(utvrdjivanje nadleznog suda)

*Ugovor potpisuju ovlascene osobe ugovornih strana.

ponude

Ustupanje gradjenja objekta,odnosno izvodjenja pojedinih radova obavlja se putem javnog tendera,putem prikupljanja ponude ili neposrednom pogodbom.

Na javni tender treba dostaviti,osim predracuna(cena gradjenja objekta)

-izvod iz sudskog registra

-izvod iz bilanca stanja i bilans uspeha (bon 1 bon 2)

-potvrdu banke o visini obrtnih i osnovnih sredstava

-popis mehanizacije predvidjene za izvodjenje radova

-popis radne snage i inzinjersko –tehnickog kadra

-popis izvedenih objekata sa referencama

Nakon izbora izvodjaca sklapa se ugovor o gradjenju izmedju investitora

i izvodjaca.

Prikupljanje ponuda:

1.da neposredno pozove izvodjace i da mu oni daju svoje ponude – predracun

2.da prethodno sprovede tender,nakon izbora najpogodnijih ,oni daju svoje ponude-predracun

Neposredna ponuda :

Ako je investitor fizicka osoba,onda ustupanje gradjenja objekta,odnosno izvodjenje pojedinih radova moze ugovoriti neposredno

sa izvodjacem.

24. Naknadni i nepredviđeni radovi?

Naknadni radovi su oni radovi koji nisu ugovoreni i nisu nužni za ispunjenje ugovora, a investitor zahteva da se izvedu.Potrebno je pismeno prihvatanje , prethodno ponudjene cene.

Nepredviđeni radovi su oni radovi koji ugovorom nisu obuhvaćeni, a koji se moraju izvesti.

25. Pripreme za građenje?

Najvažniji deo pripreme građenja je studija tehnološkog procesa (STP).

Tehnološki proces je način i redosled izvršavanja radnih operacija koje sačinjavaju taj proces rada.

Gotovo uvek je moguće da se jedan te isti zadatak izvršiti na više različitih načina – više tehnoloških procesa. One svi vode do traženog rezultata.

Svrha STP-a je izbor optimalnog tehnološkog procesa. Optimalni tehnološki proces je onaj kod kojeg se troši

najmanje rada energije i materijala.

26.Studija tehnološkog procesa?

Obuhvata sledece korake:

1. predlozi tehnoloških procesa

2. analiza pojedinih procesa

- raščlanjivanje procesa na operacije

- izbor mašina i uređaja

- izbor optimalnog sistema transporta (unutarnjeg

gradilišta i van nje)

- izbor optimalnih transportnih sredstava

- određivanje kvlifikacione strukture radne snage

- raspored i organizacija radnih mjesta

- usklađivanje operacija u jednu celinu

3. proračun vremena i troškova (može biti aproksimativni)

4. Uporedjivanje dobijenih rezultata

5. odabir optimalnog tehnološkog procesa

Karta procesa

U karti procesa radne operacije prikazuju se simbolima kao sto su krug(sa vecim i manjim precnikom),trougao,kvadrat.

Tok materijala predstavlja se punom linijom. Zamisljeni tok materijala, kada se masine i radnici krecu duz

objekta ili po objektu oznacava se isprekidanom linijom. Posebna vrednost karte procesa jeste u tome sto se ona sastoji

od niza koraka predvidjenih za izvrsenje nekog posla,sto su operacije transporta i druge operacije tako prikazane da se njihova medjuzavisnost moze odmax uociti.

Dijagram toka

Tehnoloski proces se prikazuje ucrtavanjem proizvodnih kapaciteta prikazivanjem medjusobnog rasporeda,nacina transporta materijala.

U dijagramu toka tehnoloski proces se obicno prikazuje vertikalnim presekom ili situacionim planom radova koji se izvode.

Realizacija vecine tehnoloskih procesa zavisi od realizacije kljucne radne operacije.Od nje zavise ostale operacije tog tehnoloskog procesa.

Najvazniju radnju izvrsava kljucna (vodeca) masina.

27.Koje su osnovne faze planiranja?

Planirati tok proizvodnje znači vremenski i prostorno koordinirati svim aktivnostima koje su uključene u proizvodnju, te sadržajno uskladiti njihove potrebne kapacitete.

Planiranje proizvodnje je jedno od osnovnih načela organizacije rada.

Planiranje mora biti realno, ono mora:

- da je usklađeno proizvodnim mogućnostima

- da počiva na konkretnim podacima

- da koristiti stečena iskustva

Prilikom planiranja treba se držati sledećih principa :

- postupno uključivati i isključivati sredstva za rad

- što veća paralizacija radova

- izbegavati skokove kod uključivanja i isključivanja sredstava za rad.

- optimalno koristiti sve resurse

- plan treba da zadovolji uslove tržišta

- planovi treba da su realni

- koristiti kod izrade sve savremene metode koje nam stoje na raspolaganju

28. Uslovi planiranja?

Osnovni uslovi za planiranje :

• Da projekat se može razdeliti na aktivnosti,

• Da u projektu se mogu odrediti resursi za

svaku aktivnost i trajanje te aktivnosti

• Da između aktivnosti postoje logičke veze

29. Osnovni pojmovi kod planiranja?

Aktivnost je deo projekta, određena je opisom, količinom rada koji treba izvršiti, potrebnim materijalom, vremenom trajanja i mestom odvijanja. Za izvršenje aktivnosti potrebno je odredit resurse i vreme trajanja aktivnosti, oni se mogu izračunati na osnovu normi.

Događaj je početak i kraj aktivnosti.

Resursi su potrebna sredstvaza izvršenje aktivnosti i projekta u celini.

Veze između aktivnosti nam označavaju međusobnu zavisnost i redosled odvijanja aktivnosti.

30. Ciljevi planiranja?

Minimalno vreme potrebno za ostvarivanje cilja(izgradnja objekta)

Minimalni kapaciteti, kako ljudstva, tako i opreme

Minimalni troškovi

Maksimalna dobit

Optimalizacija navedenih ciljeva

31. Vrsta planova?

U odnosu na vremensku komponentu planovi se mogu podeliti u dve osnovne kategorije:

STATIČKI PLANOVI potrebe ukupnih proizvodnih sredstava

Statički plan materijala

Statički plan radne snage

Statički plan mehanizacije

DINAMIČKI predviđa vremenski raspored proizvodnih sredstava

Dinamički planovi mogu biti:

- direktivni ili okvirni i

- detaljni ili operativni

prikazuju tok proizvodnje kao funkciju vremena.

32. Linijski i mrežni planovi?

Linijski planovi

– Gantogram

– Ortogonalni plan

– Citklogram

Mrežni planovi

– CPM metoda / Critical Path Metod/

– PERT metoda / Program Evaluation and Rewiew Techique /

33. Sve o Gantogramu?

Predstavlja najpoznatiju tehniku planiranja

Predstavlja radove logički podeljene na individualne aktivnosti – linije

Dužina linije je proporcionalna vremenu izvršenja svake aktivnosti

Prednosti metode:

Logičnost, slikovitost, jednostavnost planiranja i praćenja izvršenja

Jednostavna obuka

Dobro ih je koristiti za samo jednu fazu radova, a ne za objekt u celini.

Nedostaci metode:

nepreglednost kod puno aktivnosti,

ne vidi se izravna zavisnost među aktivnostima

nije pogodan kod radova kod kojih dolazi do cikličnih ponavljanja istih vrsta radova,

nije pogodan kod izduženih, linijskih radova.

34. Sve o Ciklogramu?

Linijski dinamički plan

Ordinata: prostorne jedinice objekta (npr. spratovi, radne etape)

Apscisa: vreme

Omogućava preglednost plana, ritam i brzine izvođenja

Prikladni kod objekata kod kojih se isti radovi ponavljaju više puta

35. Ortogonalni planovi?

Linijski dinamički plan

Ordinata: vreme

Apscisa: prostorne jedinice objekta

Prikazuju napredovanje rada u odnosu na prostorne jedinice objekta

Prikladni kod linijskih objekata (npr. puteva, kanala, nasipa)

36. Mrežno planiranje?

Metoda mrežnog planiranja sastoji se u grafičkom prikazu tehnološkog procesa (pomoću mrežnih dijagrama) što daje dobru preglednost toka odvijanja radova.

Prikazuje međupovezanost i međuzavisnost između aktivnosti

Aktivnosti – kritične i nekritične. Kritične aktivnosti određuju kritičan put u planu i ukupno trajanje građenja.

Vremenske rezerve prikazane u planu – omogućuju optimalizaciju plana

Grafički prikaz mrežnog dijagrama daje dobru preglednost tehnološkog sleda radova.

Koraci u planiranju

1. Analiza strukture –izbor aktivnosti, odrđivanje veze, crtanje strukture.

2. Analiza vremena – izbor vremenske jedinice, izbor izvršitelja i određivanje trajanja aktivnosti, određivanje vrsta vremenskih veza.

3. Analiza troškova – proračun planskih troškova i prihoda

4. Korekcija i optimalizacija plana –prilagođavanje , poboljšanje plana

37. Istorija mrežnog planiranja?

• Metoda mrežnog planiranja se prvi put koristila kod planiranja vremena, kao što se i danas koristi, kod određenog projekta.

• Mrežni dijagrama, po metodi CPM je prvi put korišćen 1957 godine.

Zasluge za razradu metode CPM pripadaju J. , E. Kelley-u i M. R. Walker-u

Danas se najčešće upotrebljavaju "Precedence" tehnika i CPM metoda, posebno zbog pogodnosti vezanih za pripremu podataka radi izrade mrežnih planova (i ostalih planova) korišćenjem savremenih softverskih paketa.

38. Kritični put kod mrežnog planiranja?

• Kritični put je niz međusobno povezanih aktivnosti koje se obavljaju između početnog i završenog dogadaja, a imaju ukupno najduže vreme trajanja. Kritični put je najduži put u mreži.

39. Kako crtamo mrežni dijagram?

• Lista aktivnosti sadrži sve radove i postupke koje treba izvesti u toku trajanja građenja.

• Paralelno sa izradom liste aktivnosti najčešće se konstruiše i mrežni dijagram projekta.

• Međusobni odnosi aktivnosti mogu prvo da budu utvrđeni i uneti u odgovarajucu tabelu:

• U mrežnom planiranju koriste se dva elementa, krug i linija.

• Krug simolizira jedan događaj a ujedno i jedna kontrolna tačka.

• Linija predstavlja aktivnost.

• Aktivnost je proces koji se odigrava u vremenu, dok je događaj trenutak početka ili završetka aktivnosti.

40. Tabela aktivnosti?

41. Pravila crtanja mrežnog dijagrama?

42. Metode mrežnog planiranja?

• CPM – Critical Path Method

- CPM metoda se upotrebljava kada je vreme pojedinih aktivnosti poznato i može se jednoznačno odrediti

• PERT metoda – Program Evaluation and Review Technique

- PERT metoda se upotrebljava u slučaju kada

vreme trajanja pojedinih aktivnosti u projektu nije

poznato

43. Faze radova kod mrežnog planiranja?

• I faza – analiza strukture – obrađuje međusobnu zavisnost aktivnosti.

• II faza – analiza vremena – obrađuje problem vremenskog obračunavanja trajanja pojedinačnih aktivnosto i čitavog zadatka pri tome za trajanje aktivnosti uzima se “ normalno vreme “ izvršenja radova.

• III faza- optimalizacija troškova – obrađuje promene troškova u funkciji vremena.

44. Terminologije u TMP?

1. Početni događaj projekta. Označava početne uslove da projekat započne.

2. Završni događaj projekta. Predstavlja konačni cilj projekta.

3. Početni događaj aktivnosti. Etapa projekta u kome može početi naredna aktivnosti.

4. Završni događaj aktivnosti.

5. Trajanje aktivnosti. Vreme koje je potrebno za izvršenje jedne aktivnosti za usvojenu tehnologiju rada i angažovana sredstva.

- kod CPM se proračunava vreme T ( dani )

- kod PERT metode tc = ( a+ 4 m + b ) / 6.

6. Određen međurok – događaj koji je vremenski definisan dobija tretman određenog roka koji je značajan za regulaciju projekta.

45. Najraniji početak, završetak, najkasniji početak, završetak?

• Najraniji početak aktivnosti (i-j) označava se sa t 0i .

• Najraniji završetak aktivnosti (i-j) dobija se sabiranjem vremena trajanja te aktivnosti t ij s vremenom t 0i . Ovo se vreme označava sa t 0j , tako da se može napisati:

t0j= t0i+ tij

• Ako do dogadaja j vodi više puteva, onda se može napisati da je najraniji početak bilo koje aktivnosti koja ima j kao početni dogadaj je:

t0j= max {t0i+ tij}; t01=0, gde je i<j; j=2,3,...,n.

• Najkasniji početak aktivnosti (i-j) obeležava se sa t(1)i a njen najkasniji završetak sa t(1)j.

t(1)i= max {t(0)j+ tij}; gde je i<j;

i=n-1, n-2,...,2,1.

• Najkasniji zavrsetak bilo koje aktivnosti (i-j) određuje se neposredno pomoću izraza:t(1)i= t(1)j- tij

• Izvršenje bilo koje aktivnosti (i-j) može se pomerati samo u razmaku između najranijeg početka t(0)i i najkasnijeg završetka t(1)j. To se naziva maksimalno dozvoljeno trajanje aktivnosti (i-j).

46. Uporedni prikaz gantograma, krugova, IBM, itd?

47. Dijagrame koje dobijamo iz mrežnog plana?

-Dinamicki plan materijala, -dinamicki plan mehanizacije, -dinamicki plan radne snage ,-osnovni finansijski plan.

48. Dijagram plana materijala?

49. Proračun skladišnog prostora?

Potrebna površina

Q – ukupna količina potrebnog materijala odredjene vrste u t

T – Ukupno vreme izvrsenja rada sa istim materijalom(u danima)

n – broj dana rezerve

k-broj dana neravnomernosti isporuke(1.10-1.30)

alfa-koeficijent neravnomernosti potrosnje(1.10-1.20)

q –specificno opterecenje skladista po m²

beta-manipulativni koeficijent(0.5-0.7)

50. Dinamički plan radne snage?

51. Kontrole na gradilištu?

Kontrola osnovnih materijala:

- kontrola svežeg betona spravljenog na

gradilištu

- kontrola svežeg betona dopremljenog na

gradilište

- kontrola očvrslog betona

- uzorkovanje ostalih građevinskih materijala

- atesti za gotove proizvode koji se ugrađuju

u objekat

Kontrola kvaliteta radova vrši se na nekoliko nivoa. Najčešće u tri.

- kontrola samih radnika

- kontrola rukovodilaca radova ili nekog

zaduženog radnika isključiva sa tim

radnim zadatkom tj. unutarnji kontrolor.

- vanjska kontrola kako od strane

nadzornog organa tako i od ovlaštenih

institucija.

52. Dokumentacija na gradilištu?

GRAĐEVINSKI DNEVNIK –gradilišni dokumenat u koji se unose svi podaci i događajii vezani za odvijanje radova na gradilištu. To je sveska sa dvostruko numerisanim stranama (original i kopija)

Građevinski dnevnik je povezana i overena pečatom izvođača radova i nadzornog organa.

Odgovorni izvođač radova unosi sledeće podatke:

– OPŠTE PODATKE: datum, vremenske prilike (temperatura, padavine i sl.), radno vreme, angažovana radna snaga i mehanizacija,

– PODATKE O RADOVIMA: vrstu i položaj radova koji se izvode, orijentacionu količinu, način ugrađivanja, način nege i zaštite izvedenih radova

– PODATKE O KONTROLI IZVRŠENIH RADOVA: kontrola i stanje prethodnih radova, uzorke materijala koji su dostavljeni na kontrolu i atestima za ugrađen materijale

NEDOSTATKE: u tehničkoj dokumentaciji, nedostajanje pojedinih matrijala

– NEPREDVIĐENE OKOLNOSTI: nepredviđena svojstva tla, aktiviranje klizišta, arheološki nalazi i dr.

– PODATKE O INSPEKCIJSKIM PREGLEDIMA GRADILIŠTA: osnovni nalazi i nalozi nadležnog inspektora

GRAĐEVINSKA KNJIGA

obračunski dokumenat u koji se unose stvarno izvedene količine pojedinih radova na gradilištu. Skicira se data Pos sa stvarnim dimenzijama.

sveska sa numerisanim stranama, povezana i overena od stane nadzornog organa i rukovodioca radova

RADNI NALOZI

Posebni dokument kojim rukovodilac radova izdaje određene radne zadatke grupi ili pojedinačnom radniku. Pored pisanog dela može sadržavati i grafički deo.

Radi se u dva primerka. Overava ga odgovorni rukovodilac radova a sa svojim potpisom i pečatom i radnik ili rukovodilac grupe da je primio radni zadatak.

KARNET

Specijalna sveska u kome rukovodilac radova ili neko drugo administrativno lice vodi evidenciju prisutnih radnika za svaki radni dan i upisuje broj prisutnih radnih sati. Služi za mesečni obračun radnika ako su isti plaćeni prema radnim satima.

KNJIGA GRAĐEVINSKE INSPEKCIJE

Prazna sveska sa dvostruko numerisan stranicama i sa prvim listom na kome su svi važni podaci o gradilištu i ono overava odgovorni rukovodilac radova i odgovorni nadzorni organ.

Inspektori prilikom obilaska gradilišta upisuju svoje zapažanja i primedbe. Jedan primerak lista ostaje na gradilištu a jedan odnosi inspektor sa sobom.

53. Pojam gradilišta?

Gradilište je prostor na kojima se odvijaju određene radne operacije u toku izgranje predmetnog objekta.

Kao što svaki objekat je posebna celina i predmet za sebe, tako i svako gradilište čini posebnu celinu i predmet za sebe.

Na formiranje gradilišta utiču niz faktora i zato pre formiranja gradilišta potrebno je izraditi organizacionu šemu gradilišta.

54. Uslovi za formiranja gradilišta?

topografski uslovi, kako u pogledu mogućnosti prilaza do lokacije objekta, tako i u vezi sa izborom i lokacijom privremenih saobraćajnica

hidrološki uslovi, kako u vezi sa nadzemnim, tako i sa podzemnim vodama i vodnim tokovima

uslovi u vezi sa izvođenjem radova, koji mogu da imaju utecaja kako na metode rada tako i na tehnologiju

uslovi snabdevanja materijalom i energijom

uslovi u vezi sa osiguranjem radne snage iz lokalnih izvora;

mogućnosti dopreme građevinske mehanizacije i opreme,

uslovi izbora i rešenja spoljnog i unutrašnjeg transporta

uslovi smeštaja radnika

uslovi obezbeđenja

svi ostali uslovi koje je potrebno obezbediti za nesmetani rad i funkcionisanje gradilišta.

55. Kako se gradilišta uređuju?

Gradilište mora biti osigurano i ograđeno radi sigurnosti prolaznika i sprečavanja nekontrolisanog pristupa ljudi na gradilište.

Gradilište mora biti označeno tablom koja obvezno sadrži: - ime osobe ili preduzeća koji je investitor,

- ime projektanta,

- ime ili naziv izvođača

- ime nadzornog organa,

- naziv i vrstu građevine koja se gradi,

- naziv organa koje je izdalo akt na temelju kojeg se gradi, te rokove početka i očekivanog zavr.

56. Podela građevinskih radova?

pripremni radovi , imaju za cilj osigurati uslove za obavljanje glavnih radova i formiranje gradilišta.

prethodni radovi, omogućavaju nesmetani rad na glavnim radovima. N.p. skretanje vodotoka, zaštita delova objekta koji se ne ruši, rušenje ...

glavni građevinski radovi, izvođenje objekta i to grubi građ. gadovi, zanatski radovi i radovi montaže.

završni radovi, su vraćanje terena i okoline u prvobitni ili projektom predviđeni oblik.

57. Vrste transporta?

Transport se dijeli :

- spoljni transport se definiše kao transport koji se obavlja između (proizvođača) i mesta skladištenja,

- unutrašnji transport se obavlja između mesta skladištenja i mesta ugradnje.

58. Unutrašnji transport?

Transport može biti sa procesom ugrađivanja povezan:

- ritmički

- neritmički

Horizontalni

vertikalni transport materijala.

59. Kako se organizuje saobraćaj na gradilištu?

1.Obilazni kružni tok s odvojenim ili jedinstvenim ulazom-izlazom, saobraćaj je jednosmjeran ili dvosmjeran

2. Prolazne saobraćajnice – kad postoje javne saobraćajnice s dve suprotne strane gradilišta, saobraćaj je dvosmjerni postoje dva ulaza-izlaza na gradilište

3. Sa slepim okretištem - jedan priključak na glavni put, saobraćaj je dvosmerni

60. Kakvi mogu biti putevi na gradilištu?

Privremene saobraćajnice koje se nakon završetka radova uklanjaju.

Trajne saobraćajnice koje nakon završetka radova postaju deo puteva na novo formiranom prostoru.

Kombinacija predhodni mogućnosti tj. delimično ostaju a delimično se uklanjaju.

61. Vrste skladišta?

Prema vrsti materijala skladišta mogu biti:

otvorena (za šljunak, pesak, opeku i sl.),

natkrivena u obliku nadstrešnice (za izolacijske trake, gips ploče, bitumen i sl.), kao i smještaj mehanizacije ( mešalice, kompresora i sl.)

zatvorena i pokrivena (za cement, gips, kreč, elektromaterijal, stolariju, vodoinstalaterski materijal…

62. Koje vrste materijala se skladište na gradilištu?

materijali koji se neposredno ugrađuju / opeka, opekarski blokovi, paneli, stolarija . /

materijali koji se prije ugradnje kroje/ armatura, drvo, lim .... /

materijali koji se prije ugradnje prerađuju u poluproizvode / pesak, šljunak, cement /

63. Troškovi nabavke?

troškovi režijskog kadra na narudžbama, materijalnih troškova proizašlih iz telefonskih i telefaks kontakata

sa dobavljačima i proizvođačima, eventualno službena putovanja pri preuzimanju roba i slično

troškovi transporta rabat i posredničke marže

64. Infrastruktura na gradilištu?

Enegija se pojavljuje u vidu električne, pogonske / D2 i benzin za motore sa unutrašnjim sagorevanjem / , komprimiranog vazduha, toplotne u vidu vodene pare za

zagrevanje itd.Voda na gradilištu se koristi za:

- pitka voda (piće, kuhanje, sanitarije i sl.), - tehnička voda (tehnološki procesi koji koriste vodu, pranje

mašina, alata i vozila, hlađenje, gašenje požara i dr.)

65.Privremeni objekti na gradilištu?

Kancelarije trpezarije i dnevni boravak Sanitarije i garderobeSkladištaLaboratorijiServisne radioniceArmirački, tesarski pogon

66.Tehničke zaštite, ciljevi?

Mere TZ u projektu organizacije gradjenja

- za uredjenje gradilišta,

- zidarske radove,

- armiracke radove,

- betonske radove,

- gradjevinskih mašina i uredjaje,

- električnih instalacija na gradilištu,

- kod rada sa opasnim materijalom.

Cilj mera zaštite na radu

Bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva obezbeđivanje takvih uslova na radu, kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i kojima se stvara osnov za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih. Da bi se ovo ostvarilo potrebno je preduzeti sve mere zaštite prilikom obavljanja određenih radnih aktivnosti.

67.Obezbeđenje gradilišta?

Gradiliste je posebno obeleženi radni prostor, po mogućnosti ogradjen, u kome se izvode gradjevinski radovi.

Ako nije moguće ograditi tada se vidno obeležava i obezbeđuje posebnim sredstvima upozorenja i obezbeđenja.

Pravilnik o zastiti na radu pri izvodjenju gradjevinskih radova . Dokument kojim se vrši upozorenje učesnika u građenju.

68. Kako sprovesti mere zaštite?

radnici koji učestvuju u radnim procesima, upoznavaju se pre početka radnog procesa sa opasnostima koji se pojavljuju na gradilištu i merama zastite na radu.

radnici se permanentno kontrolišu da li se sprovode elaboratom predviđene mere zaštite.

angažuju se posebni radnici kojima je glavni radni zadatak da sprovode mere zaštite a kod manjih gradilišta zadužuju se radnici koji sprovode MZR

69. Kakve otkope imamo?

Pri izvođenju zemljanih radova na dubini većoj od 1m moraju se poduzeti zaštitne mere zbog urušavanja bokova iskopa. 

Ručno otkopavanje materijala mora se izvoditi odozgo naniže - zabranjeno potkopavanje. 

Pri mašinskom iskopu zemlje rukovalac mašine ili poslovođa radova mora voditi računa o sigurnosti radnika koji rade ispred ili oko mašina za iskop zemlje. 

Ako se iskop zemlje vrši na mjestu gde postoje instalacije gasa, struje, vode ili sl. radovi na iskopu moraju se vršiti po uputama i pod stručnim nadzorom osobe koju postavi vlasnik instalacije. 

Za silaženje radnika u iskop i izlaženje iz iskopa moraju se osigurati čvrste lestve koje iznad ruba iskopa prelaze najmanje 75 cm. Umesto lestava može se predvideti i izrada odgovarajućih stepenica ili rampi. 

Iskop zemlje u dubini od 100 cm (za temelje, kanale i sl.) može se vršiti i bez razupiranja, ako to čvrstoća tla dozvoljava. Iskop tla u dubini većoj od 100 cm sme se vršiti samo uz postupno osiguravanje bočnih strana iskopa.

 Razupiranje strana iskopa nije potrebno ako su bočne strane iskopa uređene pod uglom unutrašnjeg trenja tla (prirodni nagib terena) u kojem se iskop vrši, niti pri etažnom kopanju do dubine veće od 200 cm. 

Rovovi i kanali moraju se izvoditi u tolikoj širini koja omogućava nesmetan rad na razupiranju bočnih strana, kao i rad radnika u njima. Najmanja širina rova odnosno kanala dubine do 100 cm određuje se slobodno. Pri dubini preko 100 cm širina rova (kanala) mora biti tolika da čista širina rova (kanala) nakon izvršenog razupiranja bude min. 60 cm. 

70. Radovi na visini?

Građevinski i drugi radovi na prizemnim zgradama i unutrašnjosti višespratnih objekata visokim do 450 cm iznad terena, odnosno iznad poda međukatne konstrukcije, mogu se izvoditi s upotrebom pomoćnih skela ili lestava uz vezivanje radnika, ako je uz korištenje takvih sredstava moguće izvoditi te radove bez opasnosti za život radnika.  

Zidarske i ostale građevinske radove na visini ili na mestima na kojima postoji opasnost od pada u dubinu, smeju obavljati samo kvalificirani zidari i građ. radnici koji su zdravstveno sposobni za radove na visini. 

Građevinski i drugi radovi na objektima višim od 450 cm iznad terena, odnosno poda međuspratne konstrukcije, moraju se izvoditi uz korištenje odgovarajućih skela ili na drugi podesan i siguran način

71. Rampe, prolazi, skele?

Rampe, kosi prilazi i prolazi moraju biti izrađeni od čvrstog i zdravog materijala.

Potrebo ih održavani celo vreme građenja u ispravnom stanju. Njihova minimalna širina ne sme biti manja od 60 cm a nagib ne

sme biti veći od 40%.  Rampe, kosi prilazi i prolazi moraju se održavati u ispravnom

stanju i povremeno čistiti od posutog materijala. Mokra i klizava mesta na njima moraju se posipati peskom ili na drugi način osigurati od klizanja. 

72. Montažno građenje?

Montažno građenje sme se izvoditi isključivo na temelju posebno izrađenog projekta koji između ostaloga sadrži i mjere zaštite na radu pri svim radovima koji čine montažnu gradnju.   

Montažno građenje smije se izvoditi samo uz upotrebu odgovarajućih i za tu svrhu podešenih mehaniziranih transportnih sredstava, kao i uređaja za dizanje, prenošenje i spuštanje montažnih elemenata.  

Svaki montažni element mora biti na odgovarajući način vidno obeležen, a osim te oznake, na elementu mora biti označen i datum izrade i težina elementa u kg. 

73. Rušenje objekta?

Rušenje objekta ili dela objekta obavlja se na temelju prethodno izrađenog projekta.

Pre početka rušenja mora se ugroženo područje ograditi zaštitnom ogradom ili osigurati na odgovarajući način, zavisno od načina rušenja.  

Ručno rušenje se obavlja odozgo naniže.  

Ako se rušenje objekta obavlja pomoću mašina, isti se mora nalaziti na udaljenosti koja je najmanje za 1,5 puta veća od visine objekta.

Demontirane grede nosači i drugi teški delovi konstrukcije sa objekta se smeju uklanjati isključivo pomoću odgovarajućih uređaja ili naprava.

74. Metode izvođenje montažnih radova?

• Metoda razdeljivanja predviđa montiranje konstrukcije po vrstama nosača (stupovi, grede, glavni i sekundarni nosači, ili zidovi ...

• Složena metoda osigurava montažu konstrukcijske celine ( kabine, cele elemente

Kombinirana metoda objedinjuje prethodne dve metode, vodeći računa prvenstveno o maksimalnoj produktivnosti montaže

Smer napredovanja radova

• Montaža narastanjem koja podrazumeva montažu objekta "odozdo naviše"

• Montaža podrastanjem koja daje mogućnost da se montiraju prvo krovni nosači da bi se konstrukcija nižih razina ili "obesila" o prethodno postavljene nosače ili zahvaljujući primeni "liftovanja" gradila odozdo na više

75. Sistemsko građenje?

• Modularnu koordinaciju u smislu standarda rastera

• Tipizaciju elemenata u cilju smanjenja broja tipova el.

• Otvorenost sistema u smislu stvaranja mogućnosti da se elementi mogu spajati, kako međusobno tako i sa elementima, drugih sistema, u brojne funkcionalne celine;

76. Monolitno građenje?

klasičan način građenja

primjenjuje se pretežno kod betonskih i zidanih konstrukcija

zahteva skelu i oplatu koje su ponekad složenije i skuplje konstrukcije od same građevine pa je često vazna ekonomičnost

racionalizacija gradnje je veoma važna kod objekata s

ponavljanjem elemenata – korištenje iste skele više puta

Monolitno izvodjenje armiranobetonske ploče stambenog objekta:

podupirači oplate, postavljena armatura i betoniranje.

izLijevanje, zidanje ili sastavljanje konstrukcije na skeli

koja se odstranjuje ili pomiče tek kad konstrukcija ili

njen dio može samostalno nositi.

77. Način građenja montažnih sistema?

• Skeletni sistem- Nosivi elementi su stubovi i ploče, dok su zidovi konstruktivni i služe isključivo za pregrađivanje prostora

• Panelni sistem -Nosivi elementi su zidovi i ploče.

78. Redosled montaže, šema montaže?

Redosled montaže

Pri projektiranju redoslijeda montaže treba voditi računa

• Da montirani deo konstrukcije bude u statički i dinamički stabilnoj konfiguraciji,

• Da usvojeni redosled montaže osigurava kontinuirano odvijanje radova sa približno istim režimom rada

• Da se montažom nosača otvara što je moguće veći front rada drugim grupama radova, kako bi paralelizacija proizvodnih procesa bila što veća.

Šema montaže

• Dispoziciju gradilišnih puteva sa naznakom trajektorija kretanja transportnih sredstava do privremenih deponija, odnosno do mjesta montaže dopremljenih elemenata,

• Dispoziciju susjednih objekata sa označenim visinskim kotama i udaljenošću od dizalice kada je ona u radnom položaju,

• Os objekta koja se montira sa osnovnim kotnim linijama (kod objekata na stepenasto zasječenim terenima neophodne su i visinske kote, pa samim tim i oznake veličine uspona duž transportnih puteva),

• Oznake redosleda montaže sa karakterističnim šhemama zahvaćanja jednog ili više nosača na svakoj od tipičnih spojnih tačaka dizalice (redoslijed spojnih tačaka duž trajektorije kretanja dizalice i redosled montaže na tipičnim tačkama)

• Definicije transportnih puteva sa radijusom u krivinama i to takvih da i elementi koji se montiraju imaju dovoljno mesta za zaokret.

79. Organizacija prefabrikacije?

1. Priprema proizvodnje

2. Priprema kalupa

3. Postavljanje armature

4. Punjenje kalupa betonom

5. Vibriranje betona i obrada površinskih elemenata

6. Zaparenje – vezivanje betona

7. Vađenje iz kalupa

8. Odležavanje na skladištu

80. Oplate?

Oplata je tehnološka konstrukcija, koje betonskoj konstrukciji daje trajni oblik i površinski izgled.

Materijali oplatnih sklopova u proizvodnji se troše, ali ne ulaze u sastav novog proizvoda.

Betonske se konstrukcije oplatama oblikuju u zidove, stubove, ploče i grede.

Izbor vrste oplate i postupka rada ovisi o mnogim čimbenicima

količini betonskih konstrukcija za koje je potrebno izraditi oplate na građevini ili gradilištu

obliku i vrsti konstrukcije po visini i prostoru

zahtevima za vidljivim površinama konstrukcija

tržišnim cenama oplaćivanja

tržišnim cenama rada ljudi

raspoloživim mašinama

raspoloživom vremenu za izvođenje radova

raspoloživim sredstvima za nabavku oplatnih sistema

raspoloživom broju obučenih radnika za rad s oplatama

klimatskim i drugim uslovima

Zahevi koje moraju ispunjavati elementi oplata su :

da prihvati i prenese opterećenje od svežeg betona

- da je površina koja je u dodiru sa svežim betonom nepropusna

- da su svi materijali od kojih su izrađeni elementi oplata vodootporni

- rešenje oplatnih sklopova moraju omogućiti tačno nameštanje pri postavljanju i dovođenju u projektirani položaj

- elementi i sklopovi moraju biti prilagodljivi i omogućiti izradu različitih oblika i dimenzija betonskih konstrukcija

Danas se savremene oplate uglavnom rade za višestruku uporabu i to od čelika, čeličnog skeleta i drvenog omotača,

Trendovi razvoja danas se na drvenim oplatama sa čeličnim vezama vrlo često i zgodno kombiniraju na drvenim elementima sa kojima čine celinu.

Prednosti elemenata oplata napravljenih od čelika su:

- vrlo dobra preciznost izrade

- ravne površine

- dug vek trajanja ( veći broj uporaba )

Nedostaci istih su :

- loša prilagodljivost raznih elemenata

konstrukcije - slaba fleksibilnost

- loša toplinska zaštita

Osnovni delovi oplatnih sklopova:

- oplatne površine

- potkonstrukcije

- nosive konstrukcije

- uređaji za povezivanje

- uređaji za prilagođavanje i otpuštanje

Oplatne površine - plohe

od drvene građe

od industrijski prerađenih drvenih materijala

od vodootporne šperploče

od čeličnih limova

od armiranih poliestera

Potkonstrukcija su delovi sklopova koji se nalaze ispod oplatnih ploha. Osnovna je namena da prihvati opterećenje s oplatne

površine i prenesu na nosivu konstrukciju, a istovremeno da povezuju oplatnu plohu u celinu sklopa.

Nisu izložene delovanju svežeg betona, ali su zato izložene uticaju atmosferilija ( kiša, vetar, sunce ) i manipulaciji na gradilištu.

Nosive konstrukcije

Opterećenje od svežeg betona, preko oplatne površine i potkonstrukcije prihvaćaju nosive konstrukcije i prenose na tlo ili dovršene delove građevine

U pogledu materijala:

drvene rezane gredice

radionički izrađene čelične gredice ili rešetkasti nosači

radionički izrađeni drveni lepljeni nosači I i T presjeka, drvene rešetke ( Trigonit, Welsteg .

Uređaji za povezivanje

Za vreme ulevanja betona u oplatu dok beton dovoljno ne očvrsne, uređaji za povezivanje osiguravaju vezu sklopova oplate međusobno i nepomičnost oplatnih sklopova.

Uređaji za regulaciju i pridržavanje

Uređaji za regulaciju omogućuju postupna pomicanja oplatnih sklopova po visini ili nagibu kod postavljanja u projektirani položaj i postupno popuštanje kod skidanja oplate.

Podupirači i skele za oplate

Podupirači su samostalni nosivi štapovi koji prihvaćaju opterećenje i prenose ga na oslonce.

Podela oplate:

univerzalne oplate

posebne ( specijalne ) vrste oplata

- Velikoplošne oplate – služe za odvojeno izvođenje zidova i ploča

- Tunelske oplate – služe za istovremeno izvođenje ploča i zidova

- Oplate za zidove (ravne i zakrivljene) – raznih visina i nagiba naročito u upotrebi pri izvođenju inženjerskih konstrukcija

- Klizne oplate – pogodne za izvođenje vertikalnih zidova i tornjeva (dimnjaka)

- Pneumatske oplate –pogodne za oplaćivanje otvora i prolaza, propusta sa dvostrukom zakrivljenošću i većim brojem ponavljanja (kanalizacije)….

81. Faktori koji utiču na rad oplaćivanje?

) Opšti uslovi na gradilištu

• uticaji vremenskih prilika

• nepredviđeni događaji

B ) Opšti pogonski uslovi

• motiviranost i kvalifikacija radnika

• stanje mehanizacije i njena usklađenost sa zahtevima kod prenosa oplatnih stolova

• intenzitet i kvaliteta pripreme rada

• koordinacija radnih tokova i usklađivanje

potrebnih vremena za pojedine operacije

C) Posebni pogonski uslovi:

• složenost rešenja

• broj ponavljanja istih elemenata

• specifični radni i gradilišni uslovi

D) Uticaji sisitema za oplaćivanje:

• konvencionalna oplata ili oplatni sistem s

višestrukom upotrebom

• materijal, vrsta i rešenja sisitema oplaćivanja

• veličina elemenata kao i ujednačenost po

geometriji i masi

• mesta i broj veza po jedinici površine

• težina oplate

• materijalna i kvalitetna opšava

82. Klizna oplata?

Koristi se za visoke inženjerske građevine zatvorenih osnova bez vodoravne konstrukcije

U tu grupu spadaju visoki dimnjaci, silosi, rezervoari za tecnosti visoki stubovi mostova

Brzina ulevanja betona podešava seprema brzini podizanja sklopova, što se naziva klizanjem.

83. Cevasti podupirači?

Podupirači su samostalni nosivi štapovi koji prihvaćaju opterećenje i prenose ga na oslonce.

84. Tunelska oplata?

Spajanjem zidova i ploča u velikoplošnim sklopovima u jednu celinu nastali su prostorni oplatni sklopovi, koje još nazivamo i tunelskom oplatom.

Ovi oplatni sklopovi omogućuju istovremeno izlevanje zidova i ploča.

Koristi se kod stambene modularne izgradnje

85. Pneumatska oplata?

Pneumatske oplate-pogodne za oplacivanje otvora i prelaza,propusta sa dvostrukom zakrivljenoscu i vecim brojem ponavljanja(kanalizacija)

86. Projekat oplaćivanja?

Količina i vrsta potrebne oplate

Širi izbor oplatnog sistema

Tehnologija oplaćivanja i načina građenja

Uži izbor oplate

Vremenska analiza takta i celog ciklusa

Organizacija horizontalnog i vertikalnog transporta oplate

Način i vreme dopreme betona

Skidanje i čišćenje oplate

87. Betonska poezija?

-Pravljenje raznih oblika od betona.88. Segregacija betona, betonska gnezda?

-Najkrupniji komadi agregata su potonuli na dno,a cementni malter je isplivao na povrsinu.-Javlja se za vreme ugradnje i vibriranja sveze betonske mesavine.-usled preterane i pogresne primene vibratora prilikom zbijanja betona.

89.Zimsko betoniranje?

Prema PBAB87 u clanu 268 definisana je proizvodnja i ugradnja betona u posebnim uslovima.

Ugradjivanje betona u kalupe ili oplatu pri spoljnim temperaturama nizim od +5 ºC ili visim od 30+ ºC smatra se betoniranjem u posebnim uslovima.

Agregat mora biti otporan na mraz , narocito pri viseciklicnom smrzavanju i odmrzavanju.Agregat ne sme sadrzati organske primese koje usporavaju hidrataciju cementa.Upotreba smrznutog agregata nije dopustena.

Pri izboru cementa prednost treba dati visokoaktovnim cementima s nizom standardnom konzistencijom i brzim oslobadjanjem hidratacione toplote.Cemenat sa dodatkom pucolana po pravilu se ne koristi.

Dodaci ne smeju usporavati proces hidratacije na niskim temperaturama, povecati vodopropusnost betona i koroziju celika u betonu.

Pre prvog smrzavanja beton mora imati najmanje 50% zahtevane cvrstoce.Beton koji ce u eksplotaciji biti izlozen smrzavanju mora pre prvog smrzavanja imati zahtevanu cvrstocu.

Kljucni problem vezan za tehnologiju betona u zimskim uslovima je prisutnost vode.

90. Letnje betoniranje?

Pri betoniranju na visokim temperaturama pocetnu obradljivost treba odrediti prema prethodno utvrdjenom gubitku obradljivosti prilikom transporta i ugradnje.

91. Projektna dokumentacija?

Proces projektovanja se sastoji iz više faza:

·         prva faza je izrada IDEJNOG REŠENJA, IDEJNE SKICE, polaznog rešenja u procesu projektovanja,

·         druga faza je izrada SITUACIONOG PLANA, bitan proces radi sagledavanja potreba i mogućnosti, a sve u cilju dobijanja potrebne LOKACIJSKE DOZVOLE,

·         treća faza je izrada IDEJNOG PROJEKTA, ova faza se za neke vrste objekata nije obavezna,

·         četvrta faza je izrada GLAVNOG PROJEKTA, obavezni deo,

·         peta faza je izrada IZVOĐAČKOG PROJEKTA, nije obavezna dokumentacija,

·         šesta faza je izrada PROJEKTA IZVEDENOG OBJEKTA, obavezna dokumentacija samo u slučaju odstupanja od Glavnog Projekta, a radi TEHNIČKOG PRIJEMA objekta, a kasnije u dobijanja UPOTREBNE DOZVOLE.

92. Ugovori?

93. Šta je potrebno da možemo da počnemo raditi?

-  ZAHTEV za LOKACIJSKU DOZVOLU, -AKT O URBANISTIČKIM USLOVIMA 

Uz ZAHTEV morate priložiti:

IZVOD IZ ZEMLJIŠNE KNJIGE ili POSEDOVNI LIST 

KOPIJA PLANA 

KATASTARSKO-TOPOGRAFSKI PLAN 

On je podloga za:

SITUACIONI PLAN 

Vaše je samo da sačekate da Vam se izrade i isporuče:

o    URBANISTIČKI USLOVI - LOKACIJSKA DOZVOLA

o    TEHNIČKI USLOVI 

    

LOKACIJSKA DOZVOLA je dalje osnova za izradu:

-  IDEJNOG PROJEKTA 

-  U Opštini  Vam zatim daju  REŠENJE – ODOBRENJE ZA IZGRADNJU –GRADJEVNSKA DOZVOLA jer je to osnova za izradu GLAVNOG PROJEKTA.

-  GLAVNI PROJEKAT  na osnovu IDEJNOG REŠENJA (PROJEKTA)

-GLAVNI PROJEKAT odnesete nekom drugom projektnom birou koji će izvršiti TEHNIČKU KONTROLU PROJEKTA i o tome Vam dati IZVEŠTAJ a na svakom primerku projekta će udariti pečat na kome mora stajati PROJEKAT SE PRIHVATA.

94. Šta radi nadzorni organ?

Stručnim nadzorom obezbeđuje se naročito:

kontrola da li se građenje vrši prema odobrenju za izgradnju, odnosno prema glavnom projektu;

redovno i blagovremeno praćenje kvaliteta radova koji se izvode i provera da li se pri izvođenju svih vrsta radova primenjuju uslovi i mere utvrđeni zakonom i drugim propisima, standardima i tehničkim normativima;

kontrola i provera kvaliteta izvedenih radova (radovi na izvođenju temelja, armature,oplate, izolacije i dr.);

kontrola kvaliteta materijala, instalacija, uređaja, postrojenja i opreme koji se ugrađuju u objekat, odnosno koji se postavljaju i provera da li su isti snabdeveni potrebnim atestima, sertifikatima i drugom dokumentacijom kojom se dokazuje njihov kvalitet;

redovno praćenje dinamike gradnje objekta i usklađenosti te gradnje sa ugovorenim rokovima;

Stručni nadzor se obezbeđuje od početka građenja objekta do njegovog završetka i izdavanja upotrebne dozvole i obuhvata sve faze građenja.

Lice koje vrši stručni nadzor određuje investitor, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice kome je investitor poverio vršenje stručnog nadzora (u daljem tekstu: nadzorni organ).

Nadzorni organ ima pravo da stalno prati i kontroliše izvođenje radova na gradilištu

Sva zapažanja u toku vršenja nadzora, nadzorni organ upisuje u građevinski dnevnik na propisan način.

Kada utvrdi nepravilnosti čije otklanjanje ne trpi odlaganje, nadzorni organ obaveštava nadležnog inspektora radi preduzimanja potrebnih mera (izdavanje izvođaču radova naloga za preduzimanje neophodnih mera za sprečavanje i otklanjanje štetnih posledica, obustavljanje radova u svim slučajevima kada dođe do zaključka da se pri izvođenju radova odstupa od tehničke dokumentacije i kada konkretna odstupanja mogu da budu od uticaja na nosivost, upotrebljivost, trajnost, cenu i ostvarivanje projektantskog koncepta objekta, ili mogu da dovedu do materijalne štete i ljudskih žrtava i dr.).

Ako je u toku izvođenja radova neophodno odstupati od tehničke dokumentacije, nadzorni organ o tome obaveštava investitora, radi preduzimanja odgovarajućih mera.

Nadzorni organ u toku vršenja stručnog nadzora pismeno konstatuje nad kojim radovima vrši stručni nadzor, uočene nedostatke pri izvođenju radova, mere koje je preduzeo ili je na njih uputio izvođača radova, odnosno odgovornog izvođača radova, rokove koje je dao za njihovo otklanjanje, primedbe u pogledu kvaliteta i dinamike građenjaPodatke iz stava 1 ovog člana nadzorni organ unosi u građevinski dnevnik.

Građevinski dnevnik overavaju svojim potpisom i pečatom nadzorni organ i odgovorni izvođač radova.

96. Upotrebna dozvola?Upotrebna dozvola je dokument na osnovu kojeg se moze poceti koristiti gradjevina.Po dobijanju UPOTREBNE DOZVOLE treba istu odneti u KATASTAR nepokretnosti kako bi se objekat „ucrtao“.

Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno svih radova predviđenih građevinskom dozvolom i glavnim projektom, odnosno po završetku izgradnje dela objekta za koji se može izdati upotrebna dozvola u skladu sa zakonom, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za izvršenje tehničkog pregleda objekta.Tehnički pregled vrši komisija koju obrazuje organ nadležan za poslove građevinarstva jedinice lokalne samouprave ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.Po prijemu zapisnika komisije o tehničkom pregledu objekta sa konstatacijom da je objekat podoban za upotrebu, nadležni organ, izdaje upotrebnu dozvolu.Upotrebna dozvola se izdaje za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti ili je za građenje tog dela objekta doneta posebna građevinska dozvola.Upotrebna dozvola se izdaje kada se utvrdi da je objekat, odnosno deo objekta podoban za upotrebu.Objekat je podoban za upotrebu ako je: izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio; obezbeđen dokaz o kvalitetu izvedenih radova, odnosno ugrađenog materijala, instalacija i opreme, izdat od strane ovlašćenih organizacija; izvršeno geodetsko snimanje objekta i ako su ispunjeni drugi propisani uslovi.

97. Kolaudaciona komisija?

Pod kolaudacijom se podrazumeva primopredaja objekta izmedu izvodača radova i investitora i ona se sprovodi posle izdavanja

upotrebne dozvole. Ista kolaudacija se sastoji iz prijema izvršenih radova i građevinskog objekta od strane naručioca.

Primopredaja gradjevine obavlja se izmedju investitora i izvodjaca nakon sto se dobije upotrebna dozvola.

O primopredaji se vodi zapisnik koji cini:

-pocetak i zavrsetak gradjenja iz gradj dnevnika,radi placanja premija , ili naplate penala

-kvalitet izvedenih radova

Kolaudaciju obavlja komisija koju obrazuju same stranke i koja pored pregleda izvršenih radova obavlja i pregled dokumenata koji su od značaja za obračun

(investicionog elaborata, investiciono-tehničke dokumentacije, građevinske knjige i dnevnika, zapisnika komisije za tehnički pregled i sl.).

Ova komisija daje predlog za primopredaju objekta i sastavlja konačan finansijski obračun.

Strana koja nije zadovoljna odlukom komisije može da pokrene spor pred privrednim sudom odnosno ugovorenom arbitražom.

Posebne uzanse o gradenju na nešto drugačiji način regulišu pitanje kolaudacije, tj. primopredaje objekta između izvodača i investitora (naručioca).

Shodno ovim Uzansama, izvođač radova je obavezan da po završetku radova obavesti investitora odmah, a ugovorne su strane dužne da bez odlaganja pristupe primopredaji radova i konačnom obračunu. U slučaju da investitor počne da koristi objekat pre primopredaje, smatraće se da je primopredaja izvršena.

Konačni obračun između stranaka, vrši se po primopredaji izvedenih radova, gde rad na konačnom obračunu započinje odmah po izvršenoj primopredaji

Konačnim obračunom obuhvataju se svi radovi izvedeni po osnovu ugovora, uključujući i nepredviđene i naknadne radove koje je izvodač bio dužan ili ovlašćen da izvede, bez obzira da li su ti radovi obuhvaćeni privremenim situacijama.

98. Šta je menedžment?Menadžment se može definisati kao proces upravljanja određenim poslovima, poduhvatima radi efikasnijeg dostizanja zajedničkih ciljeva.

Menadžment se bavi istraživanjem problemaupravljanja određenim poslovima, poduhvatima.

99. Hierarhijska struktura?Osoblje na gradilistu:

1.Tehnicka sluzba gradilista2.Opsta sluzba gradilista3. Materijalna sluzba4. Finansijska sluzba

Tehnicka sluzba gradilista -Sef gradilista

On je najodgovornija osoba na gradilistu.

On je veza izmedju investitora i izvodjaca.

Njegove duznosti su da :-Potpisuje svu tehnicku i finansijsku dokumentaciju (gradjevinski dnevnik,gradjevinska knjiga,situacije,razne racune)-Vodi racuna da se objekat izvodi kvalitetno,kvalitetnim materijalima i u ugovorenom roku-Saradjuje sa pomocnicima i poslovodjama i drugim osobljem-Radi obracunske naloge i situacije-Pravovremeno narucuje materijal,mehanizaciju,te da osigura potrebnu radnu snagu za izvodjenje radova-Odgovoran je za disciplinu na gradilistu-Sprovodi mere zastite na radu

Pomocnik sefa gradilista

Mora u potpunosti poznavati problematiku gradilista tako da u svakom trenutku moze zameniti sefa gradilista.Njegove duznosti:-Kontrolise rad kooperanata -Obracunava radne naloge brigada-Vodi gradjevinski dnevnik i gradjevinsku knjigu ,ali ih ne potpisuje-Prikuplja podatke za gradjevinsku knjigu-Radi mesecne(privremene) situacije-Resava sve nejasnoce iz projekta zajedno sa gradjevinskim poslovodjama.-Sprovodi i kontrolise mere zastite na radu

Gradjevinski poslovodjaNa gradilistu mozemo imati glavnog i pomocne poslovodje

Glavni poslovodja je odgovoran za organizaciju i kvalitet strucnih poslova na gradilistu za rad brigada

Moze voditi vise brigada (jedna brigada ima 10-12 radnika)

Duzan je: -Biti stalno na gradilistu-Voditi racuna o kvalitetnom izvodjenju radova prema projektnoj dokumentaciji-Zajedno sa skladistarom komisijski preuzimati dopremljeni materijal na gradiliste -Prikuplja podatke za gradjevinski dnevnik i knjigu(meri izvedene radove)-Sprovodi mere zastite na radu-Voditi knjugu evidencije prisutnosti radnika na radu(karnet)

Njegov glavni zadatak je da pravovremeno ukaze na stanje radova te da ne dodje do zastoja na radu bilo zbog materijala ,zbog nedovoljnog broja radnika

Pomocni poslovodja pomaze glavnom poslovodji u izvodjenju onih radova za koje je od njega dobio nalog

Vodi jednu vrstu radova zidarski,tesarski,armiracki,betonski..)

Daje naredjenja radnicima,razmerava manje delove na gradjevini,vodi evidenciju prisutnih radnika na radu,sprovodi mere zastite.

RadniciRadove na gradjevini izvode kvalifikovani radnici (zidari,tesari,armiraci,betonirci..)

Kvalifikovani radnik treba raditi posao za koji je kvalifikovan,sto je osnovni princip rada na gradilistu

Na gradilistu treba biti samo potreban broj radnika,sto se postize dobrom organizacijom rada na gradilistu

Brigadu vodi brigadir.To je osoba koja ima dobre organizacijske sposobnosti,zna se sluziti gradjevinskim normama,sprovodi mere zastite na radu,te voditi podatke o izvedenim kolicinama kao i satima provedenim na radu.Saradjuje sa gradjevinskim poslovodjom

Opsta sluzba gradilistaJe organizovana na vecim gradilistima.Osobe koje rade u toj sluzbi:-sekretar(vodi administraciju na gradilistu,prijavljuje i odjavljuje radnike)-nabavljac(brine o higijeni smestaja za radnike i restorana,o prehrani i snabdevanju radnika svim onim sto je potrebno.-dostavljac(veza izmedju gradilista i firme)-cuvar(dnevni i nocni cuvar,cuva imovinu na gradilistu,cuva gradiliste od nepozeljnih osoba)-cistac

Materijalna sluzbaOrganizovana je samo na vecim gradilistimaOna vodi evidenciju o ulasku materijala na gradiliste i njegovom trosenju

Finansijska sluzbaVodi racuna o finansijskom poslovanju gradilista ,platama radnika itd

100.Uzanse?Uzanse (običaj, navika; francuski: usance - običaj koji je u trgovini usvojen kao zakon)

Posebnim uzansama o građenju uređuju se odnosi između naručioca i izvođača radova u poslovima izvođenja radova na građevinskim objektima.

Posebne uzanse o građenju primenjuju se ako su ugovarači pristali na njihovu primenu.

Smatra se da su ugovarači pristali na primenu uzansi ako primena uzansi nije ugovorom o izvođenju radova na građevinskim objektima isključena u celini ili delimično.

Poštenje i savesnost je osnovno načelo kojeg se ugovarači moraju pridržavati poslovima izvođenja radova na građevinskim objektima.

Ugovarač je dužan da pri ispunjenju svoje obaveze postupa s pažnjom koja se zahteva u poslovnim odnosima (pažnja dobrog privrednika).

Ugovarač ne može tražiti od drugog ugovarača da ispuni obavezu ako sam nije ispunio ili nije spreman da ispuni svoju obavezu, osim ako ugovorom nije drukčije određeno.

Ugovarači su dužni da ostvare ciljeve koje su ugovorom postavili.

Ugovarači su dužni da svoje obaveze ispunjavaju u predviđenim rokovima.

Ugovarač je dužan da blagovremeno obavesti drugog ugovarača o smetnjama u ispunjenju ugovora, promena okolnosti i sl.

Obaveštavanje se vrši u pismenoj formi.

Obaveštavanje se može vršiti i upisom u građevinski dnevnik, ali samo ako je drugi ugovarač mogao ili morao biti upoznat sa izvršenim upisom.

Sastavni delovi ugovora su:1) tehnička dokumentacija sa svim grafičkim, računskim i opisnim prilozima potrebnim za izvođenje radova koji su predmet ugovora;2) Naručilac je dužan predati izvođaču pre početka izvođenja radova dokumentaciju. Dinamički plan radova je sastavni deo ugovora, ako su ugovarači tako odredili.

Dinamički plan radova je vremenski program izvođenja radova.

Dinamički plan radova ugovarači sporazumno utvrđuju.

Svaki ugovarač snosi troškove koje je pri tome imao.

Izvođač je dužan da blagovremeno i detaljno prouči tehničku dokumentaciju na osnovu koje se izvode ugovoreni radovi i da od naručioca blagovremeno zatraži objašnjenje o nedovoljno jasnim detaljima.

Naručilac je dužan da postupi po zahtevima izvođača i da mu u primerenom roku i u pismenoj formi pruži traženo objašnjenje tehničke dokumentacije.

Izvođač nema pravo da menja tehničku dokumentaciju.Ako uoči nedostatke u tehničkoj dokumentaciji ili smatra da tu dokumentaciju treba menjati radi njenog poboljšanja ili iz drugih razloga, izvođač je dužan da o tome blagovremeno obavesti naručioca.

Ako uočeni nedostaci u tehničkoj dokumentaciji ugrožavaju sigurnost objekta, život ili zdravlje ljudi, saobraćaj ili susedne objekte, izvođač će do otklanjanja nedostataka obustaviti izvođenje radova i preduzeti mere za otklanjanje nedostataka.

Narulac ima pravo da menja tehničku dokumentaciju na osnovu koje se izvode radovi.Ako se izmeni tehnička dokumentacija, menjaju se na odgovarajući način ugovorena cena, rok za izvođenje radova i drugi delovi ugovora na koje utiču izmene tehničke dokumentacije.

Ako se izmenom tehničke dokumentacije bitno menjaju uslovi za izvršenje ugovora, izvođač ima pravo da traži izmenu ugovora, kao i da odustane od ugovora.

Troškove i naknadu štete koji su nastali izmenom ili otklanjanjem nedostataka tehničke dokumentacije snosi naručilac.

Projekt izvedenih radova izvođač predaje naručiocu po završetku, odnosno po raskidanju ugovora.

Izvođač je dužan da izvede ugovorene radove na način i u rokovima koji su određeni ugovorom, propisima i pravilima struke.

Izvođač je dužan da po pismenom nalogu naručioca izvede nepredviđene radove.

Naručilac je dužan da izvođenje naknadnih radova pre ustupanja trećem licu ponudi izvođaču.

Izvođač može izvođenje naknadnih radova prihvatiti ili odbiti.

Jedinična cena se utvrđuje za jedinicu mere objekta ili za jedinicu mere pojedinih vrsta ili faza radova.

Svaki ugovarač ima pravo da zahteva izmenu ugovorene cene u slučaju nastupanja vanrednih događaja koji utiču na visinu cene.Kao vanredni događaji, smatraju se naročito:1) mere utvrđene aktima nadležnih organa;2) promene cena materijala i usluga trećih lica na gradilištu;3) promena troškova života;Ugovarač ne može zahtevati izmenu cene zbog promenjenih okolnosti koje su nastupile po isteku roka određenog za ispunjenje njegove obaveze.

Izvođač može izvođenje pojedinih radova da ustupi trećem licu.

Ako je ugovorom predviđena ugovorna kazna, kazna ugovorena za slučaj neurednog ispunjenja ugovornih obaveza.Ugovorna kazna iznosi 1%.(1 promil) od ukupne vrednosti ugovorne cene radova za svaki dan zakašnjenja ako se radovi ne izvrše u predviđenom roku, s tim što iznos tako određene ugovorne kazne ne može da pređe 5% od ukupne cene radova.Izvedeni radovi plaćaju se na osnovu privremenih situacija i okončane situacije.Ako je ugovoren avans, a nije određen rok isplate, avans se plaća pre početka izvođenja ugovorenih radova.

Privremene situacije i okončana situacija ispostavljaju se na osnovu izvedenih količina ugovorenih radova i ugovorenih cena.

Privremene situacije ispostavlja izvođač za period od mesec dana.Okončanu situaciju izvođač sastavlja i podnosi na isplatu po izvršenoj primopredaji izvedenih radova.

Naručilac ima pravo da zadrži srazmerni deo cene za otklanjanje nedostataka utvrđenih prilikom primopredaje radova.

Konačna ocena kvaliteta izvedenih radova i upotrebljenog materijala i opreme vrši se prilikom primopredaje izvedenih radova.

Odmah po završetku radova izvođač obaveštava naručioca da su radovi koji čine predmet ugovora završeni.

Konačan obračun vrši se po primopredaji izvedenih radova.