Upravno Pravo - Sredjeno (Sa Odgovorima)

7/23/2019 Upravno Pravo - Sredjeno (Sa Odgovorima)

http://slidepdf.com/reader/full/upravno-pravo-sredjeno-sa-odgovorima 1/31

1.

ОРГАНИ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ (ПОЈАМ И ВРСТЕ)

Državna uprava je deo državne vlasti RS koji vrši upravne poslove u okviru prava i dužnosti RS, a sačinjavaju jeministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava (uprave, inspektorati i direkcije) i posebne organiacije(sekretarijati, avodi i dr).!beležja"

# $redstavljaju organe vlasti i mogu autoritativno da istupaju, tj da name%u odre&ena ponašanja pojedinicima i

organiacijama# Rade na ostvarivanju i aštiti javnog interesa# 'eki mogu da primenjuju i neposrednu prinudu# !snivaju se u skladu sa akonom i odlukama skupština lokalni ajednica i pokrajine# maju utvr&eni delokrug i nadležnost# !rganiuju se po pravilu na monokratskom principu# 'emaju svojstvo pravnog lica, jer to svojstvo imaju država, odn gra, lok jed samouprave# *živaju samostalnost u radu (donošenje odluka u upravnim stvarima be ičijeg uticaja)

+rste"# !rgani u sedištu i područni organi (kriterijum je dekoncentracija, pa jedan organ može imati svoje ispostave

na terenu ili ne, npr carinarnice, policijske stanice)# Samostalni i organi u sastavu, u avisnosti od stepena samostalnosti od osnivača (samostalni je npr

ministarstvo, a organ u sastavu uprava, inspektorat)# nokosni i kolegijalni (kriterijum je način rukovo&enja organom uprave, pravilo su inokosni, ali mogu biti i

kolegijalni)'ačela"

1. 'ačelo akonitosti i samostalnosti nadležnosti vrši samostalno na osnovu akona, a podleže nadoru+lade (pravni nador), 'arodne skupštine (politički) i suda

-. 'ačelo stručnosti, nepristrasnosti i političke neutralnosti. 'ačelo delotvornosti u ostvarivanju prava stranaka (organi uprave su dužni da omogu%e strankama bro i

delotvorno ostvarivanje prava i pravni interesa)/. 'ačelo sramernosti (organi drž uprave su dužni da koriste ona sredstva koja su a stranku najpovoljnija,

ako se i njima postiže cilj i svra akona)0. 'ačelo poštovanja stranaka i načelo javnosti

$oslovi državne uprave"

1. *čestvovanje u oblikovanju politike +lade (priprema nacrta akona ministarstva)-. $ra%enje stanja prate stanje i svog delokruga, predlažu ili sprovode mere. vršavanje akona, drugi propisa i akata (donose propise, rešavaju u upravnim stvarima, vode evidencije,

idaju javne isprave...)/. Donošenje propisa ($ravilnike rara&uju pojedine odredbe akona ili propisa +lade 'aredbe nare&uju ili

abranjuju neko ponašanje *putstva odre&uju način na koji organi uprave ivršavaju pojedine odredbeakona ili dr propisa)

0. Rešavanje u upravnim stvarima i donošenje upravni akata2. +ršenje inspekcijskog nadora3. Staranje o javnim službama4. $odsticanje i usmeravanje ravoja

ДОКАЗНА СРЕДСТВА У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

5injenice na osnovu koji se donosi rešenje (odlučne činjenice) utvr&uju se dokaima. 6ao doka mogu seupotrebiti sva sredstva podesna a utvr&ivanje stanja stvari i koja odgovaraju pojedinom slučaju, kao što su"isprave, iskai svedoka, ijave stranaka, nalai i mišljenja veštaka, uvi&aj.sprava koju je u propisanom obliku idao državni organ u granicama svoje nadležnosti, odnosno predue%e ilidruga organiacija u okviru akonom poverenog javnog ovlaš%enja (javna isprava), dokauje ono što se u njojpotvr&uje ili odre&uje. 7a isprava može biti prilago&ena elektronskoj obradi podataka. * postupku dokaivanja,mikro8ilmska kopija isprave, odnosno reprodukcija te kopije ijednačava se sa ispravom i stava 1. ovog člana ako

je mikro8ilmsku kopiju, odnosno reprodukciju te kopije idao organ u granicama svoje nadležnosti, odnosnoakonom poverenog javnog ovlaš%enja.Dopušteno je dokaivati da su u ispravi činjenice neistinito potvr&ene ili da

Страна 1 од 31



je sama isprava neispravno sastavljena. 9ko je na ispravi nešto precrtano, ostrugano, ibrisano ili umetnuto, ili akona ispravi postoje kakvi drugi spoljni nedostaci, službeno lice koje vodi postupak oceni%e prema svim okolnostimada li je time i u kojoj meri umanjena dokana vrednost isprave, ili je isprava potpuno igubila dokanu vrednost arešavanje u upravnoj stvari o kojoj se vodi postupak. sprave koje služe kao doka podnose stranke ili i pribavljaorgan koji vodi postupak. Stranka podnosi ispravu u originalu, mikro8ilmskoj kopiji isprave ili reprodukciji te kopije iliu overenom prepisu, a može je podneti i u običnom prepisu. 6ad stranka podnese ispravu u overenom prepisu,službeno lice koje vodi postupak može tražiti da stranka pokaže originalnu ispravu, a kad podnese ispravu uobičnom prepisu, službeno lice %e utvrditi da li je taj prepis veran originalu. 9ko je organ koji je a to bio nadležanneke činjenice ili okolnosti ve% utvrdio ili su one dokaane u javnoj ispravi (lična karta, ivod i matične knjige i dr.),

organ koji vodi postupak ue%e te činjenice i okolnosti kao utvr&ene.Službeno lice koje vodi postupak može naložitistranci koja se poiva na neku ispravu da je podnese ako njom raspolaže ili ako je može pribaviti. 9ko se ispravanalai kod suprotne stranke, a ona ne%e dobrovoljno da je podnese ili pokaže, službeno lice koje vodi postupakpova%e tu stranku da podnese ili pokaže ispravu na raspravi da bi se druga stranka mogla o njoj ijasniti. 9kostranka kojoj je naloženo da podnese, odnosno pokaže ispravu ne postupi po poivu, organ koji vodi postupakceni%e, s obirom na sve okolnosti slučaja, od kakvog je to uticaja a rešavanje u upravnoj stvari. * takvom slučajuorgan može toj stranci ire%i novčanu kanu a povredu procesne discipline u inosu od 1.0:: dinara, a tu kanumože i ponovo ire%i u istom inosu, odnosno sve dok stranka ne pristane da podnese, odnosno pokaže ispravu.$rotiv aključka kojim je irečena novčana kana stranka može ijaviti posebnu žalbu, koja ne adržava ivršenjetog aključka. 9ko se isprava koju treba upotrebiti kao doka u postupku nalai kod organa, a stranka koja sepovala na tu ispravu nije uspela da je pribavi, organ koji vodi postupak pribavi%e tu ispravu po službenoj dužnosti.

9ko se isprava nalai kod tre%eg lica, a ono ne%e dobrovoljno da je pokaže, organ koji vodi postupak done%eaključak kojim %e naložiti tom licu da pokaže ispravu na raspravi da bi se stranke mogle o njoj ijasniti. 7re%e licemože uskratiti pokaivanje isprave i raloga i koji svedok može uskratiti svedočenje.sprave koje su idaliinostrani organi, a koje u državi u kojoj su idate važe kao javne isprave, imaju, pod uslovima uajamnosti, istudokanu snagu kao i doma%e javne isprave, ako su propisno overene. !rgani idaju uverenja, odnosno druge isprave (certi8ikate, potvrde i dr.) o činjenicama o kojima vode službenuevidenciju. *verenja i druge isprave o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija moraju se idavati saglasnopodacima i službene evidencije. 7akva uverenja, odnosno druge isprave imaju načaj javne isprave.*verenja i druge isprave o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija idaju se stranci na usmeni atev, popravilu, istog dana kad je stranka atražila idavanje uverenja, odnosno druge isprave, a najdocnije u roku od 10dana od dana podnošenja ateva, ako propisom kojim je ustanovljena službena evidencija nije drukčijeodre&eno..!rgani idaju uverenja, odnosno druge isprave i o činjenicama o kojima ne vode službenu evidenciju ako

je to akonom ili drugim propisom odre&eno. * tom slučaju, činjenice se utvr&uju u postupku propisanomodredbama ove glave.*verenje, odnosno druga isprava idata na način predvi&en u stavu 1. ovog člana ne

obaveuje organ kome je podnesena kao doka i koji treba da rešava o upravnoj stvari. 7aj organ može ponovoutvr&ivati činjenice navedene u uverenju, odnosno drugoj ispravi.*verenje, odnosno druga isprava se stranci idaje,odnosno rešenje o odbijanju ateva donosi i stranci dostavlja u roku od : dana od dana podnošenja ateva, aako se tako ne postupi, stranka može ijaviti žalbu kao da je njen atev odbijen.Svedoci Svedok može biti svako lice koje je bilo sposobno da opai činjenicu o kojoj treba da svedoči i koje je u stanju da tosvoje opažanje saopšti. ;ice koje u postupku učestvuje u svojstvu službenog lica ne može biti svedok. Svako licekoje se kao svedok poiva dužno je da se odaove poivu i da svedoči, ako ovim akonom nije drukčijeodre&eno.'e može se ispitati kao svedok lice koje bi svojim iskaom povredilo dužnost čuvanja državne, vojne ilislužbene tajne dok ga nadležni organ ne oslobodi te dužnosti. Svedok može uskratiti svedočenje"1) ako bi odgovor na pojedina pitanja iložio teškoj sramoti, natnoj imovinskoj šteti ili krivičnom gonjenju njega,njegovog krvnog srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do tre%eg stepena aključno, njegovog bračnog druga ilitabinskog srodnika do drugog stepena aključno, pa i onda kad je brak prestao, kao i njegovog staraoca ili

šti%enika, usvojioca ili usvojenika-) ako bi odgovorom na pojedina pitanja povredio obaveu, odnosno pravo da čuva poslovnu, pro8esionalnu,umetničku ili naučnu tajnu) o onome što je stranka poverila svedoku kao svom punomo%niku/) o onome o čemu se stranka ili drugo lice ispovedi svedoku kao verskom ispovedniku.Svedok se može osloboditi od dužnosti svedočenja i o drugim činjenicama i okolnostima kad inese važne ralogea to. 9ko je potrebno, on treba te raloge da učini verovatnim.Svedok ne može bog opasnosti od imovinske šteteuskratiti svedočenje o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao svedok, apisničar ili posrednik, o radnjamakoje je u vei sa spornim odnosom predueo kao pravni pretodnik ili astupnik jedne od stranaka, kao i o svakojradnji o kojoj je na osnovu posebni propisa dužan da podnese prijavu ili da ijavu.




Svedoci se saslušavaju pojedinačno, be prisustva svedoka koji %e se docnije saslušati.Saslušani svedok ne smese udaljiti be dovole službenog lica koje vodi postupak.Službeno lice koje vodi postupak može saslušanogsvedoka ponovo saslušati, a svedoke čiji se iskai ne slažu može suočiti. ;ice koje bog bolesti ili telesnenesposobnosti ne može do%i po poivu ispita%e se u svom stanu, odnosno u objektu u kome boravi. Svedok %e sepretodno upooriti da je dužan da govori istinu, da ne sme ništa pre%utati i da može na svoj iska biti aklet, pa %emu se predočiti i posledice davanja lažnog iskaa.$ošto sasluša svedoka, službeno lice koje vodi postupak možeodlučiti da svedok položi akletvu na svoj iska. 'e%e se aklinjati svedok koji je maloletan ili koji ne može dovoljnoda svati načaj akletve.<akletva se polaže usmeno, igovaranjem reči" =<aklinjem se da sam o svemu o čemusam ovde pitan govorio istinu i da ništa što o ovoj stvari nam nisam pre%utao=.

9ko svedok koji je uredno povan ne do&e, a iostanak ne opravda, ili se be odobrenja ili opravdanog ralogaudalji sa mesta gde treba da bude saslušan, organ koji vodi postupak može narediti da se prinudno dovede i dasnosi troškove dovo&enja, a može mu ire%i novčanu kanu. 9ko svedok naknadno opravda svoj iostanak,službeno lice koje vodi postupak poništi%e aključak o kani ili troškovima. 9ko svedok naknadno pristane dasvedoči, službeno lice može poništiti aključak o kani. Izjava stranke

9ko a utvr&ivanje odre&ene činjenice ne postoji neposredan doka, ili se takva činjenica ne može utvrditi naosnovu drugi dokaa, a utvr&ivanje te činjenice može se kao doka ueti i usmeno data ijava stranke. javastranke može se ueti kao doka i u upravnim stvarima malog načaja ako bi odre&enu činjenicu trebalo utvr&ivatisaslušanjem svedoka koji živi u mestu udaljenom od sedišta organa, ili ako bi, usled pribavljanja drugi dokaa, bilootežano ostvarivanje prava stranke. $re uimanja ijave stranke, službeno lice koje vodi postupak dužno je daupoori stranku na krivičnu i materijalnu odgovornost a davanje lažne ijave.Veštaci

6ad je a utvr&ivanje ili ocenu neke činjenice važne a rešavanje u upravnoj stvari potrebno stručno nanje kojim neraspolaže službeno lice koje vodi postupak, iveš%e se doka veštačenjem. 9ko bi dokaivanje veštačenjem bilonesramerno skupo prema načaju ili vrednosti predmeta, upravna stvar %e se rešiti na osnovu drugi dokaa.+eštačenje %e se ipak ivršiti ako stranka to ateva i pristane da snosi troškove.Radi ivo&enja dokaaveštačenjem, službeno lice koje vodi postupak odre&uje, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, jednogveštaka, a kad oceni da je veštačenje složeno, može odrediti dva ili više veštaka. <a veštake %e se odrediti stručnalica, i to prvenstveno ona koja imaju posebno ovlaš%enje a davanje mišljenja o pitanjima odgovaraju%e struke.Stranka %e se, po pravilu, pretodno saslušati o ličnosti veštaka.Tumači 'a tumače se sodno primenjuju odredbe ovog akona koje se odnose na veštake.Uviđaj *vi&aj se vrši kad je a utvr&ivanje neke činjenice ili a rajašnjenje bitni okolnosti potrebno neposredno opažanje

službenog lica koje vodi postupak.Stranke imaju pravo da prisustvuju uvi&aju. Službeno lice koje vodi postupakodre&uje koja %e lica, pored stranaka, prisustvovati uvi&aju.*vi&aj se može ivršiti i u učeš%e veštaka.*vi&aj stvari koja se be teško%a može doneti na mesto gde se postupak vodi ivrši%e se na tom mestu, a ako sestvar ne može doneti # na mestu gde se stvar nalai.+lasnik ili držalac stvari, prostorija ili emljišta koje trebaragledati ili u kojima, odnosno na kojima se nalae stvari uvi&aja, ili preko koji je potrebno pre%i dužan je dadopusti da se uvi&aj ivrši.9ko vlasnik ili držalac ne dopusti da se uvi&aj ivrši, sodno %e se primeniti odredbe ovogakona o uskra%ivanju svedočenja.

КО ЈЕ ТУЖЕНИ У УПРАВНОМ СПОРУ

7uženi u upravnom sporu jeste organ čiji se upravni akt osporava, odnosno organ koji po atevu, odnosno po žalbistranke nije doneo upravni akt.

-.

СТРАНКЕ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ (ПОЈАМ И ВРСТЕ)

Stranka je lice po čijem je atevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi aštite svojiprava ili pravni interesa, ima pravo da učestvuje u postupku.Stranka u postupku može biti svako 8iičko i pravno lice. Državni organ, organiacija, naselje, grupa lica i dr. kojinemaju svojstvo pravnog lica, mogu biti stranke ako mogu biti nosioci prava i obavea ili pravni interesa o kojimase rešava u postupku. Stranka može biti i sindikalna organiacija ako se postupak odnosi na neko pravo ili pravniinteres člana te organiacije.>avni tužilac, javni pravobranilac i drugi državni organi, kad su akonom ovlaš%eni da u




postupku astupaju javni interes, imaju, u granicama ti ovlaš%enja, prava i dužnosti stranke. !vi organi ne mogu upostupku imati šira ovlaš%enja nego što i imaju stranke, osim ako su im takva ovlaš%enja data akonom.Stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama vršiti radnje u postupku (procesna sposobnost). <aprocesno nesposobno lice radnje u postupku vrši njegov akonski astupnik. <akonski astupnik se odre&uje naosnovu akona ili aktom nadležnog državnog organa. $ravno lice vrši radnje u postupku preko svog, odnosnoakonskog astupnika, odnosno ovlaš%enog predstavnika koji se odre&uje na osnovu opšteg akta tog pravnog lica,ako nije odre&en aktom nadležnog državnog organa.Državni organ vrši radnje u postupku preko propisomovlaš%enog predstavnika, organiacija koja nema svojstvo pravnog lica # preko lica koje se odre&uje prema opštemaktu organiacije, a naselje, grupa lica i dr. koji nemaju svojstvo pravnog lica # preko lica koje oni ovlaste, ako

posebnim propisom nije drukčije odre&eno.6ad organ koji vodi postupak utvrdi da akonski astupnik lica podstarateljstvom ne pokauje potrebnu pažnju u astupanju, obavesti%e o tome organ starateljstva. * toku celogpostupka organ %e po službenoj dužnosti paiti da li lice koje se pojavljuje kao stranka može biti stranka u postupkui da li stranku astupa njen akonski astupnik, odnosno ovlaš%eni predstavnik. 9ko u toku postupka nastupi smrtstranke, odnosno prestanak pravnog lica, postupak se može obustaviti ili nastaviti, avisno od prirode upravne stvarkoja je predmet postupka. 9ko prema prirodi stvari postupak ne može da se nastavi, organ %e obustaviti postupakaključkom protiv kog je dopuštena posebna žalba.Privremeni zastupnik: 9ko procesno nesposobna stranka nema akonskog astupnika, ili ako neku radnju trebapredueti protiv lica čije je prebivalište, odnosno boravište neponato, a koje nema punomo%nika, organ koji vodipostupak postavi%e takvoj stranci privremenog astupnika ako to traži itnost predmeta, a postupak se morasprovesti. 7aj organ %e odma ivestiti o tome organ starateljstva, a ako je privremeni astupnik postavljen licu čije

je prebivalište, odnosno boravište neponato, objavi%e svoj aključak na oglasnoj tabli organa, odnosno uslužbenom glasilu. 9ko pravno lice, organiacija, naselje, grupa lica i dr. koji nemaju svojstvo pravnog lica nemajuakonskog astupnika, odnosno ovlaš%enog predstavnika ni punomo%nika, organ koji vodi postupak, pod uslovimai stava 1. ovog člana, postavi%e toj stranci privremenog astupnika i o tome %e se ona odma obavestiti. $ravnomlicu se privremeni astupnik postavlja, po pravilu, i reda službeni lica tog pravnog lica. 'a ovaj način postavi%e seprivremeni astupnik i kad treba ivršiti radnju koja se ne može odložiti, a stranku, odnosno njenog akonskogastupnika, ovlaš%enog predstavnika ili punomo%nika nije mogu%e blagovremeno povati. ! tome %e se stranka,akonski astupnik, ovlaš%eni predstavnik ili punomo%nik odma obavestiti. ;ice koje se postavlja a privremenogastupnika dužno je da se primi astupanja, a astupanje može odbiti samo i raloga koji su predvi&eni posebnimpropisima. $rivremeni astupnik učestvuje samo u postupku a koji je irično postavljen, i to dok se ne pojaviakonski astupnik ili ovlaš%eni predstavnik, odnosno sama stranka ili njen punomo%nik.Zajednički predstavnik, odnosno zajednički punomoćnik Dve stranke ili više stranaka mogu, ako posebnim propisom nije drukčije odre&eno, u istom predmetu istupatiajednički. * tom slučaju dužne su da nanače ko %e od nji istupati kao njiov ajednički predstavnik, ili postaviti

ajedničkog punomo%nika. !rgan koji vodi postupak može, ako to ne abranjuje poseban propis, odreditiaključkom strankama koje u postupku učestvuju sa istovetnim atevima da u odre&enom roku nanače ko %e iime&u nji predstavljati, ili da postave ajedničkog punomo%nika. 9ko stranke po takvom aključku ne postupe,akonskog astupnika, ovlaš%enog predstavnika ili ajedničkog punomo%nika može odrediti sam organ koji vodipostupak u kom slučaju ajednički predstavnik, odnosno ajednički punomo%nik adržava to svojstvo sve dokstranke ne postave drugog. $rotiv takvog aključka stranke imaju pravo na posebnu žalbu, koja ne odlaže ivršenjeaključka. u slučaju odre&ivanja ajedničkog predstavnika, odnosno ajedničkog punomo%nika, svaka strankaadržava pravo da istupa kao stranka u postupku, da daje ijave, kao i da samostalno ijavljuje žalbu i koristi drugapravna sredstva.Punomoćnik: Stranka, odnosno njen akonski astupnik može odrediti punomo%nika koji %e astupati stranku upostupku, osim u radnjama u kojima je potrebno da sama stranka daje ijave. Radnje u postupku koje punomo%nikpreduima u granicama punomo%ja imaju isto pravno dejstvo kao da i je preduela sama stranka, odnosno njenakonski astupnik. pored punomo%nika, sama stranka može davati ijave a one se mogu od nje i neposredno

tražiti. Stranka koja je prisutna kad njen punomo%nik daje usmenu ijavu, može neposredno posle date ijaveimeniti ili opovati ijavu svog punomo%nika. 9ko u pismenim ili usmenim ijavama koje se tiču činjenica postojinesaglasnost ime&u ijava stranke i njenog punomo%nika, organ koji vodi postupak ceni%e obe ijave po slobodnojoceni. $unomo%nik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom$unomo%je se može dati pismeno ili usmeno u apisnik. 9ko se u toku postupka ne sastavlja apisnik, o usmenompunomo%ju stavi%e se abeleška u spisu predmeta.uetno, službeno lice koje vodi postupak ili obavlja pojedineradnje u postupku može dopustiti da u ime stranke, kao njen punomo%nik, ivrši odre&enu radnju be priloženogpunomo%ja član njene porodice ili doma%instva ili lice koje je u radnom odnosu s njom, ako nema sumnje upostojanje i obim punomo%ja. 9ko takvo lice postavi atev a pokretanje postupka ili u toku postupka daje ijavusuprotnu ranijoj ijavi stranke, od njega %e se atražiti da u odre&enom roku naknadno podnese punomo%je.




$unomo%je se može dati u obliku privatne isprave.9ko je punomo%je dato u obliku privatne isprave, pa se posumnjau njegovu istinitost, može se narediti da se podnese overeno punomo%je.Stranci %e se dovoliti da u upravnim stvarima a koje se traži stručno ponavanje pitanja u vei s predmetompostupka dovede stručno lice koje %e joj davati obaveštenja i savete (stručni pomagač). 7o lice ne astupa stranku.Stranka ne može dovesti kao stručnog pomagača lice koje nije poslovno sposobno ili koje se bavi nadripisarstvom.

ПОНАВЉАЊЕ УПРАВНОГ ПОСТУПКА

$ostupak okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u postupku (konačno rešenje) ponovi%e

se"1) ako se sana a nove činjenice, ili se na&e ili stekne mogu%nost da se upotrebe novi dokai koji bi, sami ili u veisa ve% ivedenim i upotrebljenim dokaima, mogli dovesti do drukčijeg rešenja da su te činjenice, odnosno dokaibili ineseni ili upotrebljeni u ranijem postupku-) ako je rešenje doneseno na osnovu lažne isprave ili lažnog iskaa svedoka ili veštaka, ili ako je došlo kaoposledica dela kažnjivog po krivičnom akonu) ako se rešenje asniva na presudi donesenoj u krivičnom postupku ili u postupku a privredni prestup, a tapresuda je pravnosnažno ukinuta/) ako je rešenje povoljno a stranku doneseno na osnovu neistiniti navoda stranke kojima je organ koji je vodiopostupak bio doveden u abludu0) ako se rešenje organa koji je vodio postupak asniva na nekom pretodnom pitanju, a nadležni organ je topitanje docnije rešio bitno drukčije2) ako je u donošenju rešenja učestvovalo službeno lice koje je po akonu moralo biti iueto3) ako je rešenje donelo službeno lice koje nije bilo ovlaš%eno a njegovo donošenje4) ako kolegijalni organ koji je doneo rešenje nije rešavao u sastavu predvi&enom važe%im propisima ili ako arešenje nije glasala propisana ve%ina?) ako licu koje je trebalo da učestvuje u svojstvu stranke nije bila data mogu%nost da učestvuje u postupku1:) ako stranku nije astupao akonski astupnik, a po akonu je trebalo da je astupa11) ako licu koje je učestvovalo u postupku nije bila data mogu%nost da se pod uslovima i člana 12. ovog akonasluži svojim jeikom i pismom.$onavljanje postupka se može atevati u subjektivnom roku od mesec dana objektivnom roku od 0 godina.$onavljanje se iuetno može tražiti, odnosno pokrenuti i posle roka od pet godina samo i raloga navedeni pod-, . i 0.$onavljanje postupka vrši se na atev stranke, po službenoj dužnosti ili na atev javnog tužioca. 9ko je rešenjepo kome se traži ponavljanje postupka bilo predmet upravnog spora, ponavljanje se može dovoliti samo bog

činjenica koje je organ utvrdio u ranijem postupku, a ne i bog oni koje je utvrdio sud u svom postupku.$onavljanje se iuetno može tražiti, odnosno pokrenuti i posle roka od pet godina samo i raloga navedeni učlanu -?. tač. -, . i 0. ovog akona.$redlog a ponavljanje postupka podnosi se organu koji je o predmetu rešavao u prvom stepenu ili organu koji jedoneo konačno rešenje. ! predlogu a ponavljanje postupka rešava organ koji je doneo konačno rešenje. 9ko organ ne odbaci niti odbije predlog a ponavljanje postupka, done%e aključak da se ponavljanje postupkadovoli i odredi%e u kome %e se obimu postupak ponoviti. 6ad je to prema okolnostima slučaja mogu%e, a u interesu

je ubranja postupka, nadležni organ može, čim utvrdi postojanje uslova a ponavljanje, pre%i na one radnjepostupka koje treba ponoviti, ne donose%i poseban aključak kojim se ponavljanje dovoljava. 'a osnovu podatakapribavljeni u ranijem i u ponovljenom postupku, organ donosi rešenje o upravnoj stvari koja je bila predmetpostupka, i njime može rešenje, koje je bilo predmet ponavljanja postupka, ostaviti na snai ili ga ameniti novim. *slučaju amene rešenja s obirom na sve činjenice i okolnosti, organ može ranije rešenje poništiti ili ukinuti.$redlog a ponavljanje postupka, po pravilu, ne odlaže ivršenje rešenja po kome se ponavljanje traži, ali organ koji

je nadležan a odlučivanje o predlogu a ponavljanje postupka, ako ima dovoljno raloga a ocenu da bi taj predlogbio uvažen, može rešiti da se odloži ivršenje dok se ne odluči o ponavljanju postupka.<aključak kojim sedovoljava ponavljanje postupka odlaže ivršenje rešenja protiv koga je ponavljanje dovoljeno.

ПРЕДМЕТ УПРАВНОГ СПОРА

$redmet upravnog spora* upravnom sporu sud odlučuje o akonitosti konačni upravni akata, osim oni u pogledu koji je predvi&enadrugačija sudska aštita, kao i o akonitosti konačni pojedinačni akata kojima se rešava o pravu, obavei ili naakonu asnovanom interesu, u pogledu koji u odre&enom slučaju akonom nije predvi&ena drugačija sudska




aštita. Sud u upravnom sporu odlučuje i o akonitosti drugi konačni pojedinačni akata kada je to akonompredvi&eno.!dre&enje upravnog akta*pravni akt, u smislu ovog akona, jeste pojedinačni pravni akt kojim nadležni organ, neposrednom primenompropisa, rešava o odre&enom pravu ili obavei 8iičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari.!dre&enje upravne stvari*pravna stvar, u smislu ovog akona, jeste pojedinačna nesporna situacija od javnog interesa u kojoj neposredno ipravni propisa proiilai potreba da se budu%e ponašanje stranke autoritativno pravno odredi.!dre&enje nadležnog organa

'adležnim organom, u smislu ovog akona, smatraju se državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinicelokalne samouprave, privredna društva, javna i druga predue%a, ustanove, organiacije i pojedinci, kao i posebniorgani, kada u vršenju javni ovlaš%enja rešavaju u upravnim stvarima.6onačni upravni akt*pravni spor može se pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu. *pravni spor može sepokrenuti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dovoljena žalba u upravnom postupku.@utanje uprave*pravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o atevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, poduslovima predvi&enim ovim akonom.$ovra%aj odueti stvari i naknada štete* upravnom sporu može se tražiti i povra%aj odueti stvari i naknada štete koja je tužiocu naneta ivršenjem aktakoji se osporava.*pravni akt može se pobijati tužbom u upravnom sporu bog neakonitosti, i to ako"1) u aktu nije uopšte ili nije pravilno primenjen akon, drugi propis ili opšti akt-) je akt doneo nenadležni organ) u postupku donošenja akta nije postupljeno po pravilima postupka/) je činjenično stanje nepotpuno ili netačno utvr&eno ili ako je i utvr&eni činjenica iveden nepravilan aključak upogledu činjeničnog stanja0) je u aktu koji je donet po slobodnoj oceni, organ prekoračio granice akonskog ovlaš%enja ili ako takav akt nijedonet u skladu sa ciljem u kojem je ovlaš%enje dato.7užba se može podneti i radi utvr&enja da je tuženi ponovio svoj raniji akt koji je ve% poništen presudom, kao i radiutvr&enja neakonitosti donetog akta koji je be pravnog dejstva.

.

ОПШТИНСКА УПРАВА – ПОВЕРЕНИ ПОСЛОВИ

$ojedini poslovi državne uprave akonom se mogu poveriti opštinama. Ralog a poveravanje poslova jeracionalnost e8ikasnost, tj procena da %e one racionalnije e8ikasnije obavljati poslove.$ri vršenju povereni poslova državne uprave imaoci javni ovlaš%enja imaju ista prava i dužnosti kao organidržavne uprave. +lada i organi državne uprave adržavaju i posle poveravanja poslova državne upraveodgovornost a njiovo ivršavanje. Sredstva a vršenje povereni poslova državne uprave obebe&uju se ubudžetu Republike Srbije. !snovne vrste upravni ovlaš%enja su" donošenje upravni akata kojima se odlučuje opravima, obaveama interesima lica, ure&ivanje opštim aktima odre&eni odnosa od šireg načaja vo&enje javnievidencija idavanje javni isprava. 6ad je imaocima javni ovlaš%enja povereno donošenje propisa, oni po prirodi naivu moraju da odgovaraju propisima koje donose organi državne uprave da i objave u Sl glasniku RS.$oslovi državne uprave veani a oblikovanje politike +lade ne mogu biti nikom povereni. $oslovi inspekcijskog

nadora mogu biti povereni jedino organima autonomne pokrajine, opštine, grada i grada Aeograda. $okrajina,opština grad tako&e mogu poveravati poslove i svoje nadležnosti, ali ne mogu poveravati poslove koji su njimapovereni.!pština obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekcijskog nadora i oblasti, prosvete, dravstvaaštite životne sredine, rudarstva, prometa robe i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i drugeinspekcijske poslove u skladu sa akonom.adzor nad radom ima!aca javni" ov!ašćenja u vršenju povereni" pos!ova dr#avne uprave!rgan državne uprave koji vrši nador nad radom imalaca javni ovlaš%enja u vršenju povereni poslova državneuprave odre&uje se akonom. !rgan uprave koji je poverio posao ima slede%a prava"

1. $ravo da traži iveštaje, podatke obaveštenja o vršenju povereni poslova




-. $ravo dužnost da daje obavene instrukcije. $ravo dužnost upooravanja na neivršenje povereni poslova/. $ravo dužnost propisivanja načina vo&enja evidencija0. $ravo rešavanja po žalbi, ukidanja poništavanja akata2. $ravo nalaganja donošenja propisa koje je imalac ovlaš%enja dužan da donese

ПОСТУПАЊЕ ПРВОСТЕПЕНОГ УПРАВНОГ ОРГАНА ПО ЖАЛБИ

$ošto primi žalbu, prvostepeni organ %e najpre ispitati njenu 8ormalnu stranu, tj da li je dopuštena, blagovremena i

ijavljena od ovlaš%enog lica. 9ko nešto od toga nije uredno, odbaci%e žalbu aključkom. $rotiv tog aključka jedopuštena žalba, pa ako je ona opravdana, ue%e se u rad i osnovna žalba koja je bila odbačena<atim, prvostepeni organ može da na&e da je žalba osnovana, pa ako nije potreban nov ispitni postupak, on možestvar da reši drukčije i da svojim rešenjem ameni pobijano rešenje. protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe.Dalje, prvostepeni organ može dopuniti svoj raniji postupak ako povodom žalbe na&e da je isti bio nepotpun, kao ikada stranka u žalbi inese nove činjenice i dokae. $otom, on može da u granicama ateva stranke reši stvardrugačije i da novim repenjem ameni pobijano rešenje. protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe.6onačno, kada je stranka tražila da se sprovede poseban ispitni postupak, koji je bio obavean a nije biosproveden, prvostepeni organ može da taj postupak sprovede i donese novo rešenje.

9ko ne postupi ni po jednoj od iloženi solucija, prvostepeni organ %e neodložno žalbu sa svim spisima predmetapredati drugostepenom organu, najkasnije u roku od 10 dana od dana prijema žalbe. 7ime %e i odlučivanje po žalbipre%i na drugostepeni organ.

3. ПРОТИВ КОГ УПРАВНОГ АКТА СЕ МОЖЕ ПОКРЕНУТИ УПРАВНИ СПОР - sto kao i pretodno.

/.

КАКО СЕ ПОКРЕЋЕ УПРАВНИ ПОСТУПАК

*pravni postupak uvek pokre%e nadležni organ, a on to čini po službenoj dužnosti i po atevu stranke. * prvomslučaju postupak se obično vodi radi utvr&ivanja neke obavee strankama, a u drugom radi prinavanja nekogprava, ukidanja ili umanjivanja neke obavee.$o službenoj dužnosti, organ pokre%e postupak kada to odre&uje akon ili drugi propis i kad utvrdi ili sana da nekipostupak treba pokrenuti s obirom na postoje%e činjenično stanje, a radi aštite javnog interesa. $ri tome seuimaju u obir, kao podsticaj, eventualne predstavke gra&ana, kao i upoorenja nadležni organa.

$o atevu stranke pokre%e se postupak u stvarima u kojima je to predvi&eno akonom ili kada to i same prirodestvari proiilai. <atev stranke je tada neopodan i be njega se postupak ne može pokrenuti. 9ko povodomateva stranke organ na&e da nema povoda a pokretanje postupka, done%e aključak o odbacivanju ateva, nakoji se može ijaviti žalba. *slova a pokretanje postupka ne%e biti ako atev potiče od lica koje nema stranačkusposobnost ili stranačku legitimaciju, ako se ne radi o upravnoj stvari, ako je stvar ve% pravosnažno rešena ili kad jeatev podnet nenadležnom organu.$ostupak se pokre%e ne8ormalno i smatra se pokrenutim čim organ predume ma koju od radnji sa ciljem vo&enjapostupka (obično je prva radnja poivanje stranaka). Bogu%e je da se postupak pokrene i 8ormalnim aključkom opokretanju postupka. * to, postupak se može pokrenuti i putem javnog saopštenja, i to prema ve%em broju licakoja nisu ponata ili se ne mogu unapred odrediti. 7o se obično čini javnim saopštenjem na oglasnoj tabli organa ilina drugi pogodan način.

ОБАВЕЗНО ЛИНО ДОСТАВЉАЊЕ ПО ЗУП-!

Dostavljanje se mora ivršiti lično licu kome je pismeno namenjeno"# kad je takvo dostavljanje odre&eno ovim akonom ili drugim propisom,# kad od dana dostavljanja počinje te%i rok koji se ne može produžavati, ili# kad to naročito odredi organ koji je naredio dostavljanje.;ično dostavljanje se može ivršiti u stanu, poslovnoj prostoriji ili na random mestu lica kome se pismeno dostavlja,kao u advokatskoj kancelariji.Smatra se da je ivršeno lično dostavljanje advokatu i predajom pismena licu aposlenom u advokatskoj kancelariji.6ad se lice kome dostavljanje treba lično ivršiti ne atekne u stanu, poslovnoj prostoriji, na radnom mestu ili se uadvokatskoj kancelariji ne atekne ni lice koje je u njoj aposleno, dostavljač %e se obavestiti kad i na kom mestu ga




može na%i, pa %e mu kod odraslog člana njegovog doma%instva ili licu koje je aposleno na istom mestu ostavitipismeno obaveštenje da u odre&eni dan i čas bude u svom stanu, odnosno na radnom mestu radi primanjapismena. 9ko i posle toga dostavljač ne atekne lice kome dostavljanje treba ivršiti, dostavljač %e predati pismenonadležnom organu na čijem se području nalai prebivalište, odnosno boravište lica kome se dostavljanje vrši, ilipošti u njegovom prebivalištu, ako se dostavljanje vrši poštom. 'a vratima stana, poslovne prostorije ili radnogmesta lica kome dostavljanje treba ivršiti dostavljač %e pribiti pismeno saopštenje o tome gde se pismeno nalai itime se smatra da je dostavljanje ivršeno. 'a saopštenju i na samom pismenu koje je trebalo dostaviti dostavljač%e onačiti ralog takvog dostavljanja, kao i dan kada je saopštenje pribio na vrata i stavi%e svoj potpis.Dostavljanjem pismena akonskom astupniku, punomo%niku ili punomo%niku a primanje pismena smatra se da je

dostavljanje ivršeno samoj stranci.

ПОСТУПАЊЕ СА ЗА"ТЕВОМ ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ СУДСКЕ ОДЛУКЕ

<atev a preispitivanje sudske odluke*slovi i raloi a podnošenje$rotiv pravnosnažne odluke *pravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu +rovnomkasacionom sudu atev a preispitivanje sudske odluke (u daljem tekstu" =atev=). <atev može da se podnese"1) kada je to akonom predvi&eno-) u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji) u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba.<atev može da se podnese bog povrede akona, drugog propisa ili opšteg akta ili povrede pravila postupka koja

je mogla biti od uticaja na rešenje stvari.ačin predaje<atev se predaje +rovnom kasacionom sudu, na način odre&en u članu -:. st. 1, -. i /. ovog akona. 6ada jestranka 8iičko lice, atev predaje preko punomo%nika i reda advokata.$ok za podnošenje<atev se podnosi +rovnom kasacionom sudu u roku od : dana od dana dostavljanja stranci, odnosnonadležnom javnom tužiocu odluke suda protiv koje se atev podnosi. 9ko nadležnom javnom tužiocu nijedostavljena odluka suda, on može podneti atev u roku od 2: dana od dana dostavljanja odluke suda stranci kojoj

je poslednjoj dostavljena.Sadr#ina za"teva i od%acivanje neuredno& za"teva<atev sadrži onačenje sudske odluke čije se preispitivanje predlaže, onačenje podnosioca ateva, kao i ralogei obim u kome se predlaže preispitivanje. 9ko je atev nepotpun ili neraumljiv, +rovni kasacioni sud %e gaodbaciti rešenjem protiv koga nije dovoljena žalba.

Postupanje sa zahtevom'edovoljen ili neblagovremen atev ili atev koji je podnelo neovlaš%eno lice +rovni kasacioni sud %e odbacitirešenjem.

9ko +rovni kasacioni sud ne odbaci atev, dostavi%e ga protivnoj stranci i upravnog spora, koja može, u roku kojsud odredi, podneti odgovor na atev. Sud protiv čije je odluke podnet atev i tuženi dužni su da be odlaganja anajkasnije u roku od : dana, dostave +rovnom kasacionom sudu, na njegov atev, sve spise.ačin i &ranice od!učivanja o za"tevu+rovni kasacioni sud rešava o atevu a preispitivanje sudske odluke, odnosno be održavanja usmenerasprave, a pobijanu odluku ispituje samo u granicama ateva.Sadr#ina od!uke o za"tevu+rovni kasacioni sud presudom odbija ili uvažava atev kao osnovan.$resudom kojom atev uvažava, +rovni kasacioni sud može ukinuti ili preinačiti sudsku odluku protiv koje jepodnet atev. 9ko +rovni kasacioni sud ukine sudsku odluku, predmet vra%a sudu čija je odluka ukinuta, a taj sud

je dužan da ivede sve procesne radnje i da raspravi pitanja na koja mu je ukaao nadležni sud.

0.

КОМЕ И КАКО СЕ МОГУ ПОВЕРИТИ ПОСЛОВИ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ$ojedini poslovi državne uprave akonom se mogu poveriti autonomnim pokrajinama, opštinama, gradovima i graduAeogradu, javnim predue%ima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organiacijama. *stavom je predvi&enoda se mogu poveriti pojedincima. maoci javni ovlaš%enja postoje, onosno osnivaju se a vršenje drugi poslova 8unkcija, odnosno a obavljanje jedne ili više delatnosti, a ne a vršenje poslova državne uprave. 'jima se upravna




ovlaš%enja poveravaju da bi nesmetano vršili svoju delatnost, tako da mogu u ograničenom krugu poslova daautoritativno istupaju. Ralog a poveravanje poslova je racionalnost e8ikasnost, tj procena da %e one racionalnije e8ikasnije obavljati poslove.Dalje pitanje

КАРАКТЕРИСТИКЕ ДИСПОЗИТИВА ПРВОСТЕПЕНОГ РЕШЕЊА

Dispoitivom se rešava o predmetu postupka u celini i o svim atevima stranaka o kojima u toku postupka nijeposebno rešeno. !d tog pravila postoje iueci kod tv delimični dopunski rešenja. Dispoitiv mora biti kratak i

odre&en, a ako je potrebno, može se podeliti i na više tačaka (po pravilu kada je atev delimično usvojen ili kadaima više ateva). Dispoitivom se može rešiti i o troškovima postupka, ako i je bilo, odre&uju%i njiov inos, ko jedužan da i plati, kome i u kom roku. 9ko se u dispoitivu ne rešava o troškovima, naveš%e se da %e se o njimadoneti poseban aključak.9ko se rešenjem nalaže ivršenje neke radnje, u dispoitivu %e se odrediti i rok u kome seta radnja mora ivršiti. 6ad je propisano da žalba ne odlaže ivršenje rešenja, to mora biti navedeno u dispoitivu.

КО ИМА ПРАВО ПОКРЕТАЊА УПРАВНОГ СПОРА

7užilac7užilac u upravnom sporu može da bude 8iičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim aktompovre&eno neko pravo ili na akonu asnovani interes.Državni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organiacija, deo privrednog društva saovlaš%enjima u pravnom prometu, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu pokrenutiupravni spor ako mogu da budu nosioci prava i obavea o kojima se rešavalo u upravnom postupku.

9ko je upravnim aktom povre&en akon na štetu javnog interesa, upravni spor može da pokrene nadležni javnitužilac.

9ko su upravnim aktom povre&ena imovinska prava i interesi Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinicelokalne samouprave, upravni spor može da pokrene i nadležno javno pravobranilaštvo.

2.

ПРЕДУЗЕЋА# УСТАНОВЕ И ДРУГЕ ОРГАНИЗА$ИЈЕ КАО ВРШИО$И УПРАВНЕ ДЕЛАТНОСТИ$itanje -* načelu, upravna ovlaš%enja mogu se poveriti svim predue%ima (be obira na oblik svojine), ustanovama drugim organiacijama. 'ajčeš%e, ona se poveravaju javnim predue%ima u oblasti elektroprivrede, $77

želeničkog saobra%aja, komunalne slične delatnosti, ustanova dravstvene aštite, 8akultetima, dravstvenimustanovama, tj najčeš%e se radi o javnim službama u kojima se ostvaruju prava potrebe gra&ana. !vlaš%enja semogu poveriti posebnim organima, preko koji se ostvaruje regulatorna 8unkcija u pojedinim oblastima ildelatnostima (6omisija a C!+) javim agencijama koje uglavnom obavljaju ravojne, stručne regulatorneposlove.Dalje # pitanje

КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСПИТНОГ УПРАВНОГ ПОСТУПКА

$oseban ispitni postupak je 8aa upravnog postupka u kojoj se utvr&uje činjenično stanje.$oseban ispitni postupakse sprovodi kad je to potrebno radi utvr&ivanja odlučni činjenica i okolnosti koje su od načaja a rajašnjenjeupravni stvari ili radi davanja strankama mogu%nosti da ostvare i aštite svoja prava i pravne interese. $raktično,obavean je uvek kada nije dovoljeno rešavanje upravne stvari u skra%enom postupku.

7ok ispitnog postupka odre&uje, prema okolnostima pojedinog slučaja, službeno lice koje vodi postupak, u skladu saodredbama ovog akona i drugi propisa koji se odnose na upravnu stvar o kojoj se radi. !no naročito odre&ujekoje radnje u postupku treba ivršiti i idaje nare&enja a njiovo ivršenje, odre&uje redosled kojim %e se pojedineradnje vršiti i rokove u kojima %e se ivršiti ako oni nisu propisani akonom, odre&uje usmenu raspravu i saslušanjakao i sve što je potrebno a njeno održavanje, odlučuje koji %e se dokai ivesti i odlučuje o svim predloima ijavama podnesenim u postupku. Službeno lice koje vodi postupak odlučuje da li %e se raspravljanje i dokaivanjevršiti odvojeno o pojedinim spornim pitanjima ili ajedno a ceo predmet.Stranka ima pravo da učestvuje u ispitnom postupku i, radi ostvarenja cilja postupka, da daje potrebne podatke ibrani svoja prava i akonom ašti%ene interese. !na ima pravo da inosi činjenice koje mogu biti od uticaja arešenje upravne stvari, da predlaže dokae radi utvr&ivanja ti činjenica i da pobija tačnost navoda koji se ne slažu




s njenim navodima. !na ima pravo da sve do donošenja rešenja dopunjuje i objašnjava svoje navode, a ako to činiposle održane usmene rasprave, dužna je da opravda bog čega to nije učinila na raspravi, a službeno lice je dužnoda joj to omogu%i, posebno da joj pruži mogu%nost da se ijasni o činjenicama okolnostima na kojima treba da seasniva rešenje.*smena rasprava je centralna 8aa ispitnog postupka. Službeno lice koje vodi postupak odre&uje, po svojoj inicijativili po predlogu stranke, usmenu raspravu u svakom slučaju kad je to korisno a rajašnjenje upravne stvari, a mora

je odrediti"1) u upravnim stvarima u kojima učestvuju dve stranke ili više stranaka sa suprotnim interesima ili-) kad treba da se ivrši uvi&aj ili sasluša svedok ili veštak.

*smena rasprava je javna. Službeno lice koje vodi postupak može isključiti javnost a celu usmenu raspravu ilisamo a jedan njen deo"1) ako to atevaju raloi morala ili javne bebednosti-) ako postoji obiljna i neposredna opasnost ometanja usmene rasprave) ako treba da se raspravlja o odnosima u nekoj porodici/) ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljaju državnu, vojnu, službenu, poslovnu, pro8esionalnunaučnu ili umetničku tajnu.$redlog a isključenje javnosti može staviti i ainteresovano lice, a o isključenju javnosti donosi se aključak kojmora biti obraložen i javno objavljen. $ri objavljivanju rešenja po sprovedenom postupku javnost se ne možeisključiti. sključenje javnosti ne odnosi se na stranke, njiove astupnike, punomo%nike, predstavnike i stručnepomagače.Službeno lice koje vodi postupak može dopustiti da usmenoj raspravi sa koje je javnost isključenaprisustvuju pojedina službena lica, naučni i javni radnici ako je to od interesa a njiovu službu, odnosno naučni rad.Službeno lice koje vodi postupak upoori%e ta lica da su dužna da čuvaju kao tajnu ono što budu na raspravisanala.!rgan koji vodi postupak dužan je da preduima sve što je potrebno da se usmena rasprava obavi beodugovlačenja i, po mogu%nosti, be prekidanja i odlaganja.;icima koja se poivaju na usmenu raspravu mora seostaviti dovoljno vremena da se pripreme a raspravu i da na nju do&u na vreme i be vanredni troškova.$ovanim licima ostavi%e se, po pravilu, osam dana od dostavljanja poiva do dana rasprave. 6ad je a ramatranjeupravne stvari na usmenoj raspravi potrebno uponati se sa planovima, spisima ili drugim predmetima, te predmetetreba staviti na uvid povanim licima istovremeno sa odre&ivanjem usmene rasprave, a u poivu a usmenuraspravu nanačiti vreme i mesto kad i gde se oni mogu ragledati. !rgan koji vodi postupak dužan je da i javnoobjavi odre&ivanje usmene rasprave" kad postoji opasnost da se pojedinačni poivi ne%e mo%i na vreme dostaviti,kad postoji verovatno%a da ima ainteresovani lica koja se još nisu pojavila kao stranke, ili kad to nalažu drugislični raloi.*smena rasprava održa%e se, po pravilu, u sedištu organa koji vodi postupak. 9ko je potreban uvi&aj u mestu van

sedišta tog organa, usmena rasprava se može održati na mestu uvi&aja. !rgan koji vodi postupak može odrediti ausmenu raspravu i drugo mesto kad je to potrebno bog natnog smanjenja troškova i bog temeljnijeg, bržeg il jednostavnijeg raspravljanja upravne stvari.Službeno lice koji vodi postupak dužno je da na početku usmene rasprave utvrdi koja su od povani lica prisutna, au pogledu odsutni # da proveri da li su im poivi uredno dostavljeni. 9ko neka od stranaka koja još nije saslušananije došla na usmenu raspravu, a nije utvr&eno da joj je poiv uredno dostavljen, službeno lice koje vodi postupakodloži%e usmenu raspravu, osim ako je ona na vreme javno objavljena. 9ko na usmenu raspravu ne do&e strankapo čijem je atevu postupak pokrenut, mada je uredno povana, a i celokupnog stanja stvari se možepretpostaviti da je atev povukla, organ koji vodi postupak obustavi%e postupak. $rotiv aključka o tome dopuštena

je posebna žalba. 9ko se ne može pretpostaviti da je stranka atev povukla, ili ako bi se postupak u javnominteresu morao nastaviti po službenoj dužnosti, službeno lice %e, prema okolnostima slučaja, sprovesti raspravu betog lica, ili %e je odložiti. 9ko stranka protiv koje je pokrenut postupak neopravdano iostane, mada je urednopovana, službeno lice koje vodi postupak može sprovesti usmenu raspravu i be nje, a može na njen trošak

odložiti usmenu raspravu ako je to potrebno radi pravilnog rešenja stvari. 9ko prisutna stranka, i pored upoorenja na posledice, ne stavi primedbu u toku same usmene rasprave na radnjekoje se na usmenoj raspravi preduimaju, smatra%e se da nema primedbe.'a usmenoj raspravi treba da se pretrese i utvrdi ono što je predmet posebnog ispitnog postupka. 9ko se predmetposebnog ispitnog postupka ne može pretresti na jednoj usmenoj raspravi, službeno lice koje vodi postupakprekinu%e usmenu raspravu i akaati što pre njen nastavak. $rilikom nastavka usmene rasprave službeno lice kojevodi postupak ine%e u glavnim crtama tok dotadašnje usmene rasprave.




3. СУДСКА КОНТРОЛА УПРАВЕ

$od sudskom kontrolom uprave podraumevaju se oblici kontrole koju nad radom organa uprave vrše sudovi.$redmet takve kontrole je akonitost, a vrši se samo povodom 8ormalni ateva koje stavljaju ovlaš%eni subjekti.Sud se nikad ne upušta u ocenu celisodnosti, e8ikasnosti slični aspekata.Sudovi opšte nadležnosti odlučuju o krivičnoj odgovornosti službeni lica organa uprave kada ta lica učine krivičnodelo u vršenju službe, a u parničnom postupku o odgovornosti a štetu prourokovanu neakonitim upravnim aktomili radnjom.

*stavni sud kontroliše ustavnost akonitost opšti pravni akata organa uprave, tj pravilnika, naredbi uputstava.$ostoji poseban postupak koji *stavni sud void povodom ustavne žalbe, to bog povreda ili uskra%ivanjapojedinačnim aktom ili radnjom ljudski ili manjinski prava sloboda ajemčeni ustavom, ako nije obebe&enodrugo pravno sredstvo a njiovu aštiti.*pravni sud u posebnom upravno#sudskom postupku (upravnom sporu) vrši kontrolu pojedinačni upravni akata.

3.

КО ВРШИ НАДЗОР НАД РАДОМ ДРЖАВНЕ УПРАВЕRad organa državne uprave podleže nadoru +lade.'arodna skupština nadire rad organa državne uprave preko nadora nad radom +lade i članova +lade.$reko upravnog spora sudovi nadiru akonitost pojedinačni akata organa državne uprave doneseni u upravnimstvarima.

ШТА МОРА ДА САДРЖИ ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРВОСТЕПЕНОГ РЕШЕЊА

* jednostavnim upravnim stvarima u kojima učestvuje samo jedna stranka, kao i u jednostavnim upravnim stvarimau kojima u postupku učestvuju dve stranke ili više stranaka, ali ni jedna ne prigovara postavljenom atevu, aatev se uvažava, obraloženje rešenja može sadržavati samo kratko ilaganje ateva stranke i poivanje napravne propise na osnovu koji je upravna stvar rešena. * takvim stvarima rešenje se može idati i na propisanomobrascu.* ostalim upravnim stvarima, obraloženje rešenja sadrži"

1. kratko ilaganje ateva stranaka,-. utvr&eno činjenično stanje,

. po potrebi i raloge koji su bili odlučni pri oceni dokaa,/. raloge bog koji nije uvažen koji od ateva stranaka,0. pravne propise i2. raloge koji s obirom na utvr&eno činjenično stanje upu%uju na rešenje kakvo je dato u dispoitivu.

9ko žalba ne odlaže ivršenje rešenja, obraloženje sadrži i poivanje na propis koji to predvi&a. * obraloženjurešenja moraju se obraložiti i aključci protiv koji nije dopuštena posebna žalba.6ad je nadležni organ akonom ili drugim propisom ovlaš%en da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni, dužan je dau obraloženju, pored navedeni podataka, navede taj propis i da iloži raloge kojima se pri donošenju rešenjarukovodio. 7i raloi se ne moraju navesti u rešenju kad je to u javnom interesu akonom iričito predvi&eno. 9ko jeakonom posebno predvi&eno da se u rešenju donesenom po slobodnoj oceni ne moraju navesti raloi kojima seorgan pri donošenju rešenja rukovodio, u obraloženju rešenja navode se osnovni podaci, odredba akona kojom jeorgan ovlaš%en da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni i odredba akona kojom je ovlaš%en da ne mora navestiraloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio.

КО ОСИМ ТУЖИО$А И ТУЖЕНОГ ОРГАНА МОЖЕ ИМАТИ У УПРАВНОМ СПОРУ ПОЛОЖАЈ СТРАНКЕ

<ainteresovano lice jeste lice kome bi poništaj osporenog upravnog akta neposredno bio na štetu.!pšti rok a podnošenje tužbe

7užba se podnosi u roku od : dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci koja je podnosi ili u akonompropisanom kra%em roku.Rok i stava 1. ovog člana važi i a organ ovlaš%en a podnošenje tužbe, ako mu je upravni akt dostavljen.




9ko organu ovlaš%enom a podnošenje tužbe, odnosno ainteresovanom licu nije dostavljen upravni akt, organ,odnosno ainteresovano lice može podneti tužbu, u roku od 2: dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci.

* tužbu se podnosi i po jedan primerak tužbe i priloga u tužbu, a tuženi organ i a svako ainteresovano lice,ako takvi ima.

7užba, po pravilu, ne odlaže ivršenje upravnog akta protiv koga je podneta.$o atevu tužioca, sud može odložiti ivršenje konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno u upravnojstvari, do donošenja sudske odluke, ako bi ivršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a

odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela ve%a ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci,odnosno ainteresovanom licu.

$redsednik ve%a odre&uje dan održavanja rasprave i na raspravu poiva stranke i ainteresovana lica, ako i ima.

'a raspravi reč prvo dobija član ve%a koji je ivestilac. vestilac ilaže stanje i suštinu spora, ne daju%i svojemišljenje. $redsednik ve%a daje reč tužiocu, pa astupniku tuženog i ainteresovanim licima, vode%i računa da senjiove ijave odnose samo na sporna pitanja i okolnosti od načaja a rešenje stvari.

$ostupak avršen pravnosnažnom presudom ili rešenjem suda ponovi%e se po tužbi stranke" 2) akoainteresovanom licu nije omogu%eno da učestvuje u upravnom sporu

4.

НА КОЈИ НАИН НАРОДНА СКУПШТИНА НАДЗИРЕ РАД ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

'arodna skupština nadire rad organa državne uprave preko nadora nad radom +lade i članova +lade. $oložaj iulogu republičke uprave opredeljuje u prvom redu *stav, prema kome je ona podre&ena +ladi i 'arodnoj skupštini.'arodna skupština osniva i ukida republičke organe uprave, odobrava im sredstva a rad, propisuje pravila anjiov rad (donošenjem akona), ramatra njiove iveštaje o radu, imenuje i rarešava ministre i odlučuje onjiovoj političkoj odgovornosti.

СКРАЋЕНИ УПРАВНИ ПОСТУПАК

!snovna karakteristika skra%enog postupka je ta da se u njemu iostavlja ispitni postupak kao posebna 8aa

upravnog postupka, tako da se odma posle pokretanja postupka, donosi rešenje o upravnoj stvari. 'aravno, utakvom postupku moraju biti utvr&ene sve činjenice okolnosti koje su od načaja a rešavanje same stvari, astrankama se mora dati mogu%nost da aštite svoja prava interese. !rgan može po skra%enom postupku rešitiupravnu stvar neposredno"1) ako je stranka u svom atevu navela činjenice ili podnela dokae na osnovu koji se može utvrditi stanje stvari,ili ako se to stanje može utvrditi na osnovu opšteponati činjenica ili činjenica koje su organu ponate-) ako se stanje stvari može utvrditi neposrednim uvidom, odnosno na osnovu službeni podataka kojima organraspolaže, a nije potrebno posebno saslušanje stranke radi aštite njeni prava, odnosno pravni interesa) ako je propisom predvi&eno da se upravna stvar može rešiti na osnovu činjenica ili okolnosti koje nisu potpunoutvr&ene ili se dokaima samo posredno utvr&uju, pa su činjenice ili okolnosti učinjene verovatnim, a i sviokolnosti proilai da atevu stranke treba udovoljiti/) kad se radi o preduimanju u javnom interesu itni mera koje se ne mogu odlagati, a činjenice na kojima rešenjetreba da bude asnovano su utvr&ene ili bar učinjene verovatnim.

Rešenja i tač. 1. i -. stava 1. ovog člana mogu se ira&ivati putem elektronski računara.

КАДА УПРАВНИ СПОР МОЖЕ ПОКРЕНУТИ ЈАВНИ ПРАВОБРАНИЛА$# ОДНОСНО ЈАВНИ ТУЖИЛА$

9ko je upravnim aktom povre&en akon na štetu javnog interesa, upravni spor može da pokrene nadležni javnitužilac.

9ko su upravnim aktom povre&ena imovinska prava i interesi Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinicelokalne samouprave, upravni spor može da pokrene i nadležno javno pravobranilaštvo.




?.

ОРГАНИ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ (ПОЈАМ И ВРСТЕ) pitanje 1

ПОСТУПАЊЕ ДРУГОСТЕПЕНОГ ОРГАНА ПО ЖАЛБИ

9ko je žalba nedopuštena, neblagovremena ili ijavljena od neovlaš%enog lica, a prvostepeni organ je propustio da

je bog toga odbaci, odbaci%e je drugostepeni organ. 9ko je ne odbaci,uima predmet u rešavanje. Drugostepeniorgan može odbiti žalbu, poništiti rešenje u celini ili delimično, ili ga imeniti.1) Drugostepeni organ %e odbiti žalbu kad utvrdi da je postupak koji je rešenju pretodio pravilno sproveden i da jerešenje pravilno i na akonu asnovano, a žalba neosnovana, kad na&e da je u prvostepenom postupku bilonedostataka, ali da oni nisu mogli imati uticaja na rešenje upravne stvari kad na&e da je prvostepeno rešenjeasnovano na akonu, ali bog drugi raloga a ne bog oni koji su u rešenju navedeni-) 9ko utvrdi da je u prvostepenom postupku učinjena nepravilnost koja čini rešenje ništavnim, oglasi%e takvorešenje ništavnim, kao i onaj deo postupka koji je sproveden posle te nepravilnosti. 9ko utvrdi da je prvostepenorešenje doneo nenadležan organ, poništi%e to rešenje po službenoj dužnosti i dostaviti predmet nadležnom organuna rešavanje. ) 6ad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešnoutvr&ene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da jedispoitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obraloženjem, on %e dopuniti postupak i otklonitinavedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili amoljenog organa. 9ko drugostepeni organ na&e da sena osnovu činjenica utvr&eni u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešenaprvostepenim rešenjem, on %e svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar. 9kodrugostepeni organ na&e da %e nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ,on %e svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. *tom slučaju, drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu trebadopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, be odlaganja,a najdocnije u roku od : dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje. $rotiv novog rešenja stranka imapravo na žalbu./) 9ko drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom rešenju pogrešno ocenjeni dokai, da je i utvr&eničinjenica iveden pogrešan aključak u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno primenjen pravni propis naosnovu koga se rešava upravna stvar, ili ako na&e da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukčije rešenje,

on %e svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar. 9ko drugostepeni organ utvrdi da jerešenje pravilno u pogledu utvr&eni činjenica i u pogledu primene akona, ali da se cilj bog koga je donesenomože posti%i i drugim sredstvima povoljnijim a stranku, imeni%e prvostepeno rešenje u tom smislu.

Drugostepeni organ može povodom žalbe imeniti prvostepeno rešenje u korist žalioca i mimo ateva postavljenogu žalbi, a u okviru ateva postavljenog u prvostepenom postupku ako se tim ne vre&a pravo tre%i lica.Drugostepeni organ može povodom žalbe imeniti prvostepeno rešenje na štetu žalioca, ali samo i nekog odraloga predvi&eni a poništavanje ukidanje po osnovu službenog nadora, vanredno ukidanje oglašavanjerešenja ništavim.Rešenje po žalbi mora se doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaježalbe, ako posebnim akonom nije odre&en kra%i rok.!rgan koji je doneo drugostepeno rešenje šalje, po pravilu, svoje rešenje, sa spisima predmeta, prvostepenomorganu, koji je dužan da ga dostavi strankama u roku od osam dana od dana prijema spisa.

ПРЕТ"ОДНИ ПОСТУПАК У УПРАВНОМ СПОРУ

%&'*+, /01' 2'4 ,, ,05&,6/* 9ko je tužba nepotpuna ili neraumljiva, sudija pojedinac pova%e tužioca da u ostavljenom roku otkloni nedostatketužbe i ukaa%e mu na posledice ako ne postupi po atevu suda. 9ko tužilac u ostavljenom roku ne otkloninedostatke u tužbi koji sprečavaju rad suda, sudija pojedinac rešenjem %e odbaciti tužbu kao neurednu, ako nena&e da je osporeni upravni akt ništav. 9ko sudija pojedinac propusti da odbaci tužbu kao neurednu, to %e učinitive%e suda.%&'*+, /01' *2 &504*7 28,68*7 5294




Sudija pojedinac rešenjem %e odbaciti tužbu i ako utvrdi"1) da je tužba podneta neblagovremeno ili prevremena-) da akt koji se tužbom osporava ne predstavlja akt o čijoj akonitosti se odlučuje u upravnom sporu) da u tužbu podnetu bog %utanja uprave nisu priloženi svi dokai/) da se upravnim aktom koji se tužbom osporava ne dira očigledno u pravo tužioca ili u njegov na akonuasnovani interes0) da je posle podnošenja tužbe osporeni akt poništen po tužbi druge stranke2) da se protiv upravnog akta koji se tužbom osporava mogla ijaviti žalba, a žalba nije uopšte ili nije blagovremenoijavljena, ili je žalilac odustao od žalbe u toku drugostepenog postupka

3) da ve% postoji pravnosnažna sudska odluka doneta u upravnom sporu o istoj stvari. 9ko sudija pojedinac propusti da odbaci tužbu, to %e učiniti ve%e suda.:5+ , ;5*4+5 ;5/*+ &'*+, /01'$rotiv rešenja sudije pojedinca kojim se odbacuje tužba, podnosilac tužbe ima pravo na prigovor u roku od osamdana od dostavljanja rešenja, o kojem odlučuje posebno ve%e suda sastavljeno od troje sudija, posle održaneusmene javne rasprave, ako je podnosilac prigovora atevao održavanje rasprave.:,*</, 0;5+,4 8/ 0 ;5/7&,= ;6/0;80

9ko sud ne odbaci tužbu, a na&e da osporeni upravni akt sadrži takve nedostatke u obliku i sastavnim delovima kojiakt čine očigledno neakonitim, može presudom poništiti akt i be dostavljanja tužbe na odgovor, u poivanjetuženog da se pretodno ijasni.9ko tuženi sam poništi ili imeni osporeni akt, sudija pojedinac %e po pribavljenojijavi tužioca da je adovoljan naknadno donetim rešenjem, doneti rešenje o obustavljanju postupka.>&+9+, /01',= 27/+0 & 6/5, /01,4

9ko tuženi u toku sudskog postupka donese drugi akt kojim se menja ili poništava upravni akt protiv kojeg je upravnspor pokrenut, kao i ako naknadno donese prvostepeni odnosno, drugostepeni upravni akt, taj organ %e, poredtužioca, istovremeno ivestiti i sud. * ovom slučaju sud %e povati tužioca da u roku od 10 dana od dana prijemapoiva dostavi sudu pisanu ijavu o tome da li je naknadno donetim aktom adovoljan ili ostaje pri tužbi i u komobimu, odnosno da li tužbu proširuje i na novi akt. 9ko tužilac blagovremeno dostavi sudu pisanu ijavu da jenaknadno donetim aktom adovoljan ili ako ne da ijavu u navedenom roku, sud %e doneti rešenje o obustavljanjupostupka. 9ko tužilac ijavi da novim aktom nije adovoljan, sud %e nastaviti postupak.%&4+5 , /01'0 * 5<+, 6;5 '2 6;*6

9ko tužbu ne odbaci, niti poništi akt, odnosno ne oglasi ništavim, sud %e po jedan primerak tužbe sa priloimadostaviti na odgovor tuženom i ainteresovanim licima, ako i ima. !dgovor daje se u roku koji sud odredi u svakompojedinom slučaju, s tim što sud ne može odrediti rok duži od : dana od dana dostavljanja tužbe na odgovor. *ostavljenom roku tuženi je dužan da dostavi sudu sve spise koji se odnose na predmet upravnog spora i ijasni se onavodima tužbe. 9ko tuženi i posle drugog ateva ne dostavi spise predmeta u roku od osam dana, ili ako ijavi da

i ne može dostaviti, sud može rešiti spor i be spisa, pri čemu %e sam utvrditi činjenično stanje na raspravi.%'+2 &6/+9, *6;5+'a atev suda, svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, i drugi nosioci javniovlaš%enja (u daljem tekstu" =organ javne vlasti=) dužni su da dostave isprave kojima raspolažu u roku koji sudodredi. !rgan javne vlasti dužan je da onači koje isprave, odnosno delovi isprava predstavljaju tajnu u skladu saposebnim akonom, tako da stranke u nji ne smeju imati uvid. 9ko organ javne vlasti po ponovljenom atevusuda u drugom ostavljenom roku, ne dostavi tražene isprave, sud %e rukovodioca tog organa povati da pružiobaveštenje o raloima propuštanja postupanja po nalogu suda.%&06/,8 /01* & /01'7užilac može odustati od tužbe sve do donošenja odluke. * slučaju odustanka tužioca od tužbe sudija pojedinac ilive%e suda rešenjem obustavlja postupak.

1:.

НАДЗОР НАД РАДОМ ДРЖАВНЕ УПРАВЕRad organa državne uprave podleže nadoru +lade.'arodna skupština nadire rad organa državne uprave preko nadora nad radom +lade i članova +lade.$reko upravnog spora sudovi nadiru akonitost pojedinačni akata organa državne uprave doneseni u upravnimstvarima.$ostoji nekoliko oblika upravne kontrole državne uprave"




# nstanciona žalbena ili vanžalbena kontrola (vrši je drugostepeni organ nad radom prvostepenom poatevu ovlaš%enog subjekta)

# Cijerarijska kontrola (vrše je starešine organa u organu kojim rukovode, kao viši organ nad radom nižegorgana, po službenoj dužnosti (npr +lada nad ministarstvima)

# nspekcijska kontrola koju vrši upravna inspekcija*nutrašnji nador jeste nador koji organi državne uprave vrše nad drugim organima državne uprave i imaocima

javni ovlaš%enja u vršenju povereni poslova državne uprave.'ador nad radom sastoji se od nadora nad akonitoš%u rada i nadora nad svrsisodnoš%u rada organa državneuprave i imalaca javni ovlaš%enja u vršenju povereni poslova državne uprave. 'adorom nad akonitoš%u rada

ispituje se sprovo&enje akona i drugi opšti akata, a nadorom nad svrsisodnoš%u rada delotvornost iekonomičnost rada i svrovitost organiacije poslova. Binistarstvo ne može vršiti nador nad radom drugogministarstva.!rgan državne uprave ovlaš%en je da u vršenju nadora nad radom"1) ateva iveštaje i podatke o radu-) utvrdi stanje ivršavanja poslova, upoori na uočene nepravilnosti i odredi mere i rok a njiovo otklanjanje) idaje instrukcije/) naloži preduimanje poslova koje smatra potrebnim0) pokrene postupak a utvr&ivanje odgovornosti2) neposredno ivrši neki posao ako oceni da se drukčije ne može ivršiti akon ili drugi opšti akt3) predloži +ladi da predume mere na koje je ovlaš%ena.nstrukcijom se usmerava organiacija poslova i način rada aposleni u organu državne uprave i imaocu javniovlaš%enja u vršenju povereni poslova državne uprave. nstrukcijom se ne može odre&ivati način postupanja irešavanja u upravnoj stvari.

КАКО СЕ ПОКРЕЋЕ УПРАВНИ ПОСТУПАК pitanje /

УТВР?ИВАЊЕ ИЊЕНИ$А У УПРАВНОМ СПОРУ

>;</ 0/+5@*+,0 A*,,* , 56;5+** upravnom sporu sud rešava na osnovu utvr&eni činjenica na održanoj usmenoj javnoj raspravi (u daljem tekstu"=rasprava=). Sud rešava be održavanja usmene rasprave, samo ako je predmet spora takav da očigledno neiiskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvr&ivanje činjeničnog stanja, ili ako stranke na to iričitopristanu. Sud je obavean da posebno navede raloge bog koji nije održao usmenu raspravu.B5A*/* 690A+* &51+, 56;5+

+e%e suda %e uvek održati raspravu bog složenosti predmeta spora, ili radi boljeg rajašnjenja stanja stvari, kao i uslučaju da tuženi ne dostavi sve spise. Rasprava je obavena i ako je u upravnom postupku učestvovalo dve ili višestranaka sa suprotnim interesima kao i kada sud utvr&uje činjenično stanje radi rešavanja u punoj jurisdikciji.C+,6/ 56;5+Rasprava je javna. +e%e suda može isključiti javnost a celu raspravu ili a odre&eni deo rasprave ako to atevajuraloi aštite interesa nacionalne bebednosti, javnog reda i morala kao i radi aštite interesa maloletnika iliprivatnosti učesnika u postupku. ! isključenju javnosti sud odlučuje rešenjem koje mora biti obraloženo i javnoobjavljeno.D82*+, 56;5+$redsednik ve%a odre&uje dan održavanja rasprave i na raspravu poiva stranke i ainteresovana lica, ako i ima.Rasprava se može odložiti samo i važni raloga, o čemu rešava ve%e.E08+@, 56;5+= * 2;*6,*8Raspravom rukovodi predsednik ve%a. ! raspravi se vodi apisnik u koji se unose samo bitne činjenice i okolnosti.

<apisnik o održanoj usmenoj raspravi potpisuju predsednik ve%a i apisničar.F26/,8 6/5,8 6 56;5+ostanak uredno povane stranke sa usmene rasprave ne odlaže njeno održavanje. <bog iostanka stranaka sausmene rasprave ne može se ueti da su one odustale od svoji ateva, ve% %e se njiovi podnesci pročitati. 9kona usmenu raspravu ne do&u ni tužilac ni tuženi, a rasprava se ne odloži, sud %e raspraviti spor i be prisustvastranaka.G8 56;5+'a raspravi reč prvo dobija član ve%a koji je ivestilac. vestilac ilaže stanje i suštinu spora, ne daju%i svojemišljenje. $redsednik ve%a daje reč tužiocu, pa astupniku tuženog i ainteresovanim licima, vode%i računa da se




njiove ijave odnose samo na sporna pitanja i okolnosti od načaja a rešenje stvari. Sud na raspravi odlučuje koji%e se dokai ivesti radi utvr&ivanja činjeničnog stanja.

11.

НАЕЛО ЕКОНОМИНОСТИ ПОСТУПКА - ДЕЛОТВОРНОСТ У ОСТВАРИВАЊУ ПРАВА СТРАНАКА

!rgani državne uprave dužni su da strankama omogu%e bro i delotvorno ostvarivanje njiovi prava i pravniinteresa. 6ad rešavaju u upravnom postupku i preduimaju upravne radnje, organi državne uprave dužni su da

koriste ona sredstva koja su a stranku najpovoljnija ako se i njima postižu svra i cilj akona.

УСЛОВИ ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА ПО СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ – pitanje /

КАДА СУД У УПРАВНОМ СПОРУ МОЖЕ САМ УТВРДИТИ ИЊЕНИНО СТАЊЕ # pretodna dva

1-.

ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ ЗБОГ НЕЗАКОНИТОГ ИЛИ НЕПРАВИЛНОГ РАДА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

<a štetu koju svojim neakonitim ili nepravilnim radom organi državne uprave prourokuju 8iičkim i pravnim licimaodgovara Republika Srbija.maoci javni ovlaš%enja sami odgovaraju a štetu koju svojim neakonitim ili nepravilnim radom prourokuju8iičkim i pravnim licima u vršenju povereni poslova državne uprave.Sudovi opšte nadležnosti odlučuju o krivičnoj odgovornosti službeni lica organa uprave kada ta lica učine krivičnodelo u vršenju službe, a u parničnom postupku o odgovornosti a štetu prourokovanu neakonitim upravnim aktomili radnjom.

НАЕЛО ДВОСТЕПЕНОСТИ У РЕШАВАЊУ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

$rotiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu. Samo akonom može se propisati da upojedinim upravnim stvarima žalba nije dopuštena, i to ako je na drugi način obebe&ena aštita prava i pravniinteresa stranke, odnosno aštita akonitosti. $rotiv rešenja donesenog u drugom stepenu žalba nije dopuštena.* samom <*$#u isključena je žalba protiv prvostepeni rešenja +lade, što se prostire na upravne akte

predsednika Republike. 7ako&e, žalba protiv rešenja samostalni republički organa može se ijaviti samo kad je toakonom predvi&eno, kao kada se radi o upravnoj stvari u kojoj je isključeno vo&enje upravnog spora.alba je mogu%a kada prvostepeni organ uopšte ne donese rešenje (bog %utanja uprave).

ОБУСТАВА ПОСТУПКА У УПРАВНОМ СПОРУ

$oništenje akta u pretodnom postupku (gore)*dovoljavanje tužbenom atevu od strane tuženog (gore)!dustanak tužioca od tužbe (gore)

1.

ГРАДСКА УПРАВА – ПОВЕРЕНИ ПОСЛОВИsto kao pitanje

СТВАРНА НАДЛЕЖНОСТ ЗА РЕШАВАЊЕ У ПОСТУПКУ

Stvarna nadležnost a rešavanje u upravnom postupku odre&uje se po propisima kojima se ure&uje odre&enaupravna oblast, odnosno po propisima kojima se odre&uje nadležnost pojedini organa. <a rešavanje u upravnimstvarima u prvom stepenu stvarno su nadležni organi odre&eni akonom ili drugim propisima.




!rgan ne može preueti odre&enu upravnu stvar i nadležnosti drugog organa i sam je rešiti, osim ako je toakonom predvi&eno i pod uslovima propisanim tim akonom.!rgan nadležan a rešavanje u odre&enoj upravnojstvari može na osnovu akonskog ovlaš%enja preneti rešavanje u toj stvari na drugi organ.Stvarna i mesna nadležnost ne mogu se menjati dogovorom stranaka, dogovorom organa i stranaka, nitidogovorom organa, ako akonom nije drukčije odre&eno.

ПРЕСУДЕ У УПРАВНОМ СПОРУ

$resuda

$ešavanje sporaSud rešava spor presudom. $resudom se tužba uvažava ili odbija kao neosnovana. Sud donosi presudu ve%inomglasova. ! ve%anju i glasanju vodi se poseban apisnik koji potpisuju svi članovi ve%a i apisničar. +e%anje iglasanje vrši se be prisustva stranaka.'ranice sudsko& ispitivanja osporeno& akta<akonitost osporenog upravnog akta sud ispituje u granicama ateva i tužbe, ali pri tom nije vean raloimatužbe. 'a ništavost upravnog akta sud pai po službenoj dužnosti.Presude donete u sporu o&raničene jurisdikcije

9ko se tužba uvažava, sud presudom poništava osporeni upravni akt u celini ili delimično i vra%a predmetnadležnom organu na ponovno odlučivanje, osim ako u toj stvari novi akt nije potreban. 9ko se tužba uvažava atužbeni atev je da se utvrdi neakonitost akta be pravni dejstava, ili se tužbeni atev sastoji samo u utvr&enjuda je tuženi ponovio svoj raniji akt koji je ve% poništen pred sudom # sud se u presudi ograničava na traženoutvr&enje. 9ko sud na&e da je osporeni akt ništav, done%e presudu kojom taj akt oglašava ništavim.Presude donete u sporu pune jurisdikcije6ada na&e da osporeni upravni akt treba poništiti, sud %e presudom rešiti upravnu stvar, ako priroda stvari todovoljava i ako utvr&eno činjenično stanje pruža poudan osnov a to. 7akva presuda u svemu amenjujeponišteni akt (spor pune jurisdikcije). Spor pune jurisdikcije je isključen kada je predmet upravnog spora upravni aktdonet po diskrecionoj oceni.uetno, u pojedinim materijama spor pune jurisdikcije može da bude iričito isključen posebnim akonom. 9kotužilac traži da sud svojom presudom reši upravnu stvar, sud je obavean da posebno navede raloge bog koji tajatev nije privatio. * slučajevima kada bi poništenje osporenog akta i ponovno vo&enje postupka pred nadležnimorganom iavalo a tužioca štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi a sud je sam utvr&ivao činjenično stanje,obavean je da odluči u sporu pune jurisdikcije, osim ako je takav spor akonom isključen.Presude donete u sporu z%o& ćutanja uprave6ada je tužba podneta bog %utanja uprave, a sud na&e da je osnovana, presudom %e uvažiti tužbu i naložiti da

nadležni organ donese rešenje. 9ko sud raspolaže potrebnim činjenicama, a priroda stvari to dovoljava, on možesvojom presudom neposredno rešiti upravnu stvar.(d!učivanje u parničnim stvarima u upravnom sporu$resudom kojom se osporeni upravni akt poništava, odnosno oglašava ništavim, sud može odlučiti i o atevutužioca a povra%aj stvari, odnosno a naknadu štete, ako utvr&eno činjenično stanje pruža poudan osnov a to. *protivnom %e uputiti tužioca da svoj atev ostvaruje u parničnom postupku pred nadležnim sudom.)onošenje i o%jav!jivanje presudeSud %e, po avršenoj raspravi, odma doneti i objaviti presudu ajedno sa najvažnijim raloima. * složenimslučajevima sud može najkasnije u roku od petnaest dana od dana aključenja rasprave da donese presudu. 9ko poavršenoj usmenoj raspravi ne može da donese presudu, odnosno rešenje bog toga što pretodno treba da utvrdineku činjenicu a čije raspravljanje nije potrebna nova usmena rasprava, sud %e presudu doneti be rasprave,najkasnije u roku od osam dana od dana kada tu činjenicu utvrdi.Sadr#ina i sastavni de!ovi presude

$resuda sadrži onačenje suda, ime i preime predsednika ve%a, članova ve%a i apisničara, onačenje stranaka injiovi astupnika, predmet spora, dan kad je presuda doneta i objavljena, dispoitiv, obraloženje i pouku opravnom sredstvu. Dispoitiv presude mora biti odvojen od obraloženja. vornik presude potpisuju predsednikve%a i apisničar. $resuda se idaje strankama u overenom prepisu.

1/.

ПРОПИСИ КОЈЕ ДОНОСЕ ОРГАНИ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ




Binistarstva i posebne organiacije donose pravilnike, naredbe i uputstva. $ravilnikom se rara&uju pojedineodredbe akona ili propisa +lade. 'aredbom se nare&uje ili abranjuje neko ponašanje u jednoj situaciji koja imaopšti načaj. *putstvom se odre&uje način na koji organi državne uprave i imaoci javni ovlaš%enja ivršavajupojedine odredbe akona ili drugog propisa. $ravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u =Službenom glasnikuRepublike Srbije=. Binistarstva i posebne organiacije mogu donositi propise samo kad su na to iričito ovlaš%eniakonom ili propisom +lade. Binistarstva i posebne organiacije ne mogu propisom odre&ivati svoje ili tu&enadležnosti, niti 8iičkim i pravnim licima ustanovljavati prava i obavee koje nisu ve% ustanovljene akonom.$ropisi su opšti akti uprave ili akti normativnog karaktera koje uprava donosi, a njima se ure&uju objektivne situacije,sadrže pravila ponašanja generalnog i apstraktnog karaktera i odnose se na neodre&eni broj lica i situacija. 6ontrolu

ovi propisa vrše *stavni sud (oglašavanje nesaglasnim *stavu i akonu) i +lada (poništiti i ukinuti).$rimeri" $ravilnik o pravosudnoj straži, *putstvo o vo&enju matični knjiga i obrascima matični knjiga, 'aredba osprovo&enju mera a sprečavanje i subijanje arani bolesti životinja.

НАЕЛО САСЛУШАЊА СТРАНКЕ (ЗУП)

($re donošenja rešenja stranci se mora omogu%iti da se ijasni o činjenicama i okolnostima koje su od načaja adonošenje rešenja. Rešenje se može doneti be pretodnog saslušanja stranke samo u slučajevima u kojima je toakonom dopušteno skra%eni postupak (gore).

ШТА СВЕ САДРЖИ ПРЕСУДА СУДА У УПРАВНОМ СПОРУ # gore

10.

НА КОЈИ НАИН ОРГАНИ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ РЕШАВАЈУ У УПРАВНИМ СТВАРИМА

*pravni postupak počiva na raspravnom i istražnom načelu, s tim što je ovo drugo osnovno. Sledstveno tome,službeno lice nosi inicijativu u pogledu prikupljanja procesnog materijala, a u njega to može činiti i stranka.!bavea službenog lica je da se stara o tome da u postupku budu utvr&ene sve odlučne činjenice i okolnosti odnačaja a donošenje rešenja, kao i da strankama omogu%i da ostvare i aštite svoja prava i pravne interese. Raditoga, akon obaveuje službena lica da stranke upoorava na njiova prava i na pravne posledice njiovi radnji ipropuštanja radnji u postupku. Dalje, službeno lice može u toku čitavog postupka da upotpunjava činjenično stanje ida ivodi dokae radi utvr&ivanja i oni činjenica koje nisu inete i utvr&ene. 6onačno, po službenoj dužnosti jeslužbeno lice obaveno da pribavi podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija u tom i drugomorganu. 6ada se u toku postupka pojavi lice koje nije učestvovalo do tada u postupku, službeno lice je dužno da

ispita njegovo pravo da bude stranka i da o tome donese aključak. $ostupak do donošenja rešenja može seodvijati na dva načina" skra%eni postupak i poseban ispitni postupak.'ačela"

H. BA9 28,*/6/* -!rgani koji postupaju u upravnim stvarima rešavaju na osnovu akona i drugi propisa* upravnim stvarima u kojima je organ akonom ovlaš%en da rešava po slobodnoj oceni rešenje se moradoneti u granicama ovlaš%enja i u skladu sa ciljem u kome je ovlaš%enje dato.

I. BA9 2</*/ ;5+ 45@, * 2</*/ +,4 *,/56 - $ri vo&enju postupka i rešavanju u upravnimstvarima, organi su dužni da strankama omogu%e da što lakše aštite i ostvare svoja prava i pravneinterese, vode%i računa da ostvarivanje njiovi prava i pravni interesa ne bude na štetu prava i pravniinteresa drugi lica, niti u suprotnosti sa akonom utvr&enim javnim interesima. 6ad ovlaš%eno službenolice, s obirom na postoje%e činjenično stanje, sana ili oceni da stranka ili drugi učesnik u postupku imaosnova a ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa, upoori%e i na to. 9ko se na osnovu akonastrankama i drugim učesnicima u postupku nalažu obavee, prema njima %e se primenjivati mere

predvi&ene propisima koje su a nji povoljnije, ako se takvim merama postiže cilj akona.3. BA9 J*86,6/*- !rgani koji vode postupak, odnosno rešavaju u upravnim stvarima, dužni su da

obebede uspešno i kvalitetno ostvarivanje i aštitu prava i pravni interesa 8iički lica, pravni lica ilidrugi stranaka.

K. BA9 *6/*,- * postupku se moraju utvrditi pravilno i potpuno sve činjenice i okolnosti koje su od načajaa donošenje akonitog i pravilnog rešenja (odlučne činjenice).

L. BA9 6690<, 6/5,8- $re donošenja rešenja stranci se mora omogu%iti da se ijasni o činjenicama iokolnostima koje su od načaja a donošenje rešenja. Rešenje se može doneti be pretodnog saslušanjastranke samo u slučajevima u kojima je to akonom dopušteno.




M. BA9 , &82- 6oje %e činjenice ueti kao dokaane odlučuje ovlaš%eno službeno lice po svomuverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaa posebno i svi dokaa ajedno, kao i naosnovu reultata celokupnog postupka.

N. BA9 6=6/9,6/* 0 5<+,0- !rgan vodi postupak i donosi rešenje samostalno, u okviru ovlaš%enjautvr&enog akonom, odnosno drugim propisom.

O. BA9 &+6/;,6/* 0 5<+,0 (;5+ , 19'0)P. BA9 ;5+,6,1,6/* 5<, - Rešenje protiv koga se ne može ijaviti žalba niti pokrenuti upravni spor

(pravnosnažno rešenje), a kojim je stranka stekla odre&ena prava, odnosno kojim su stranci odre&ene nekeobavee može se poništiti, ukinuti ili imeniti samo u slučajevima koji su predvi&eni akonom.

HQ. BA9 8,=*A,6/* ;6/0;8 - $ostupak se mora voditi be odugovlačenja i sa što manje troškova astranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokai potrebni a pravilno i potpunoutvr&ivanje činjeničnog stanja i a donošenje akonitog i pravilnog rešenja.

HH. BA9 ;501, ;=R* 6/5,* - !rgan koji vodi postupak stara%e se da nenanje i neukost stranke idrugi učesnika u postupku ne budu na štetu prava koja im po akonu pripadaju.

HI. >;/5' 2*8 * ;*6= 0 ;6/0;80 - !rgan vodi postupak na srpskom jeiku ekavskog ili jekavskogigovora i u tom postupku koristi %iriličko pismo, a latiničko pismo # u skladu sa akonom. 'a područjima nakojima je, u skladu sa akonom, u službenoj upotrebi i jeik odre&ene nacionalne manjine postupak se vodi ina jeiku i u upotrebu pisma te nacionalne manjine. 9ko se postupak ne vodi na jeiku stranke, odnosnodrugi učesnika u postupku, koji su državljani Republike Srbije, obebedi%e im se preko tumača prevo&enjetoka postupka na njiov jeik, kao i dostavljanje poiva i drugi pismena na njiovom jeiku i pismu. Strankei drugi učesnici u postupku koji nisu državljani Republike Srbije imaju pravo da tok postupka prate prekotumača i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jeik.

НАЕЛО ЗАКОНИТОСТИ (ЗУП) - inad

ОБАВЕЗНОСТ ПРЕСУДЕ ДОНЕТЕ У УПРАВНОМ СПОРУ # gore

12.

ВРШЕЊЕ ИНСПЕК$ИЈСКОГ НАДЗОРА ОД СТРАНЕ ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

nspekcijskim nadorom organi državne uprave ispituju sprovo&enje akona i drugi propisa neposrednim uvidom uposlovanje i postupanje 8iički i pravni lica i, avisno od reultata nadora, iriču mere na koje su ovlaš%eni.

!rgan u sastavu obrauje se a ivršne odnosno inspekcijske i s njima poveane stručne poslove, ako njiovapriroda ili obim atevaju ve%u samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu. nspekcijski nador se sastoji uneposrednom uvidu u poslovanje postupanje predue%a, ustanova, drugi organiacija gra&ana, to u pogledunjiovog pridržavanja akona, drugi propisa akata. +rši se putem inspekcijskog pregleda, odnosno neposrednimopažanjem inspektora. $redmet pregleda mogu biti prostorije, objekti, dokumentacija, roba ure&aji slično. $rilikomobavljanja svoji poslova, inspektori imaju posebna ovlaš%enja koja su autoritativnog karaktera, kao timovlaš%enjima korelativne dužnosti odgovornosti. <načajan deo inspekcijski poslova se obavlja preko područnicentara državne uprave, a deo je poveren.!snovni metod rada inspektora je inspekcijski pregled, koji se obalja neposrednim uvidom na licu mesta. nspektorisu snabdeveni posebnim ovlaš%enjima, imaju službenu legitimaciju. !ni nisu obaveni da najave svoj dolaak radivršenja inspekcijskog pregleda, a taj pregled mogu vršiti u radon vreme predue%a, a kad se radi o gra&anima, udrugo pogodno vreme (npr tokom ivo&enja gra&evinski radova).!vlaš%enja inspektora su"

1. pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju-. sasuša i uima ijave od odgovorni i ainteresovani lica. pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, ure&aje, sredstava i opremu a ličnu aštitu, predmete i

robu i sl/. uima uorke radi analie, ekpertie i sl0. nare&uje merenja koja obavlja druga stručna organiacija, kad poslodavac samostalno ili preko odre&ene

stručne organiacije vrši merenja u odgovaraju%im oblastima, a reultati ivršenog merenja pružaju osnov ato

nspektor sačinjava apisnik o toku reultatima pregleda preduetim radnjama, kao o nalau stanja naloženimmerama. $rimerak apisnika ostavlja se licu kod kog je ivršen pregled, a oni su dužni da obaveste inspektora o




preduetim merama koje su naložene u apisniku. 9ko su pregledom utvr&eni neki nedostaci, inspector može dainicira odgovaraju%e postupke kod drugi organa ili da rešenjem naloži preduimanje odgovaraju%i mera odredirok a to. 7akvo se rešenje idaje u pismenoj 8ormi, a iuetno usmeno. * slučaju konstatovanja opasnosti adravlje život ljudi ili a druge javne interese, inspector može idati privremena nare&enja, odnosno abrane. $rotivrešenja inspektora mogu se koristiti uobičajena pravna srestva, jer je to upravni postupak. 6ao posebno ovlaš%enjeinspektora, postoji pravo iricanja mandatne kane to samo a odre&ene prekršaje a koje je predvi&ena novčanakana. nspektor može podnositi krivične prijave, ateve a pokretanje prekršajnog postupka ateve autvr&ivanje odgovornosti bog povrede radne dužnosti.nspekcijski organi su dužni da me&usobno sara&uju, ramenjuju podatke deluju koordinirano sa inspekcijskim

organima i drugi oblasti. Republički inspekcijski organi mogu biti ovlaš%eni da idaju obavene instrukcije dakontrolišu rad inspektora u opštini, gradu pokrajini.

НАЕЛО ПРУЖАЊА ПОМОЋИ СТРАН$И (ЗУП) gore

УПРАВНИ СПОР ОГРАНИЕНЕ ЈУРИСДИК$ИЈЕ И СПОР ПУНЕ ЈУРИСДИК$ИЈЕ # gore

13.

ОРГАНИЗА$ИЈА РЕПУБЛИКЕ УПРАВЕ$oložaj i ulogu republičke uprave opredeljuje u prvom redu *stav, prema kome je ona podre&ena +ladi i 'arodnojskupštini. 'arodna skupština osniva i ukida republičke organe uprave, odobrava im sredstva a rad, propisujepravila a njiov rad (donošenjem akona), ramatra njiove iveštaje o radu, imenuje i rarešava ministre iodlučuje o njiovoj političkoj odgovornosti.+lada je nosilac ivršne vlasti i njoj je republička uprava podre&ena. +lada donosi podakonske propise, propisujeunutrašnje ure&enje ministarstava i drugi organa uprave, usmerava i uskla&uje rad republičke uprave, vrši nadornad njenim radom, uključuju%i pravo da poništava i ukida propise i odre&ene pojedinačne akte, ramatra iveštaje oradu, rešava sukobe nadležnosti i odlučuje o odgovornosti 8unkcionera u republičkoj upravi.Državna uprava je deo državne vlasti RS koji vrši upravne poslove u okviru prava i dužnosti RS, a sačinjavaju jeministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava (uprave, inspektorati i direkcije) i posebne organiacije(sekretarijati, avodi i dr).BinistarstvoBinistarstvo se obrauje a poslove državne uprave u jednoj ili više me&usobno poveani oblasti. Binistarstvomrukovodi ministar. Binistar predstavlja ministarstvo, donosi propise i rešenja u upravnim i drugim pojedinačnimstvarima i odlučuje o drugim pitanjima i delokruga ministarstva. Binistar je odgovoran +ladi i 'arodnoj skupštini a

rad ministarstva i stanje u svim oblastima i delokruga ministarstva. Binistarstvo može da ima jednog ili višedržavni sekretara, koji a svoj rad odgovaraju ministru i +ladi. Državni sekretar pomaže ministru u okviruovlaš%enja koja mu on odredi. Binistar ne može ovlastiti državnog sekretara a donošenje propisa, niti a glasanjena sednicama +lade. 6ad ministarstvo ima više državni sekretara, ministar pismeno ovlaš%uje jednog od nji da gaamenjuje dok je odsutan ili sprečen. Državni sekretar je 8unkcioner koga postavlja i rarešava +lada na predlogministra i njegova dužnost prestaje s prestankom dužnosti ministra. Binistarstvo ima pomo%nike ministra, koji asvoj rad odgovaraju ministru.$omo%nik ministra rukovodi aokruženom oblaš%u rada ministarstva a koju seobrauje sektor.$omo%nika ministra postavlja +lada na pet godina, na predlog ministra, prema akonu kojim seure&uje položaj državni službenika. Binistarstvo može da ima sekretara ministarstva, koji a svoj rad odgovaraministru. Sekretar ministarstva pomaže ministru u upravljanju kadrovskim, 8inansijskim, in8ormatičkim i drugimpitanjima i u uskla&ivanju rada unutrašnji jedinica ministarstva i sara&uje sa drugim organima. Sekretaraministarstva postavlja +lada na pet godina, na predlog ministra, prema akonu kojim se ure&uje položaj državnislužbenika. Binistar može imenovati najviše tri posebna savetnika. $osebni savetnik ministra po nalogu ministra

priprema predloge, sačinjava mišljenja i vrši druge poslove a ministra. $rema <akonu o ministarstvima,ministarstava ima 13.!rgani uprave u sastavu ministarstavaBinistarstvo može da ima jedan ili više organa uprave u svom sastavu. !rgan u sastavu obrauje se a ivršneodnosno inspekcijske i s njima poveane stručne poslove, ako njiova priroda ili obim atevaju ve%u samostalnostod one koju ima sektor u ministarstvu. !rgan u sastavu može ste%i svojstvo pravnog lica kad je to akonomodre&eno. +rste organa u sastavu su uprave, inspektorati i direkcije. *prava se obrauje a ivršne i s njimapoveane inspekcijske i stručne poslove, inspektorat a inspekcijske i s njima poveane stručne poslove, a direkcija# a stručne i s njima poveane ivršne poslove koji se, po pravilu, odnose na privredu. !rganom u sastavurukovodi direktor, koji a svoj rad odgovara ministru. $oslove i svoga delokruga organ u sastavu vrši samostalno.




pak, ministar usmerava rad organa u sastavu i donosi propise i njegovog delokruga. 'a primer" Binistarstvoodbrane (nspektorat odbrane, +ojnobebednosna agencija +ojnoobaveštajna agencija), Binistarstvo 8inansija(*prava carina $oreska uprava)$osebne organiacije$osebna organiacija obrauje se a stručne i s njima poveane ivršne poslove čija priroda ateva ve%usamostalnost od one koju ima organ u sastavu. Standardni krug poslova posebni organiacjia predstavljajustatistički, meteorološki, planski slični poslovi. 'jome rukovodi director. <akonom o ministarstvima obraovano je ?posebni organiacija" Republički sekretarijat a akonodavstvo Republička direkcija a robne reerveRepubličkiavod a statistiku Republički idrometeorološki avod Republički geodetski avod Republička direkcija a

imovinu Republike Srbije Eentar a raminiranje<avod a intelektualnu svojinu <avod a socijalno osiguranje.$ojedine posebne republičke organiacije mogu se obraovati posebnim akonom, kao npr Aebednosno#in8ormativna agencija.*pravni okrui*pravni okrug obrauje se radi vršenja poslova državne uprave ivan sedišta organa državne uprave. * upravnomokrugu organi državne uprave mogu, po sopstvenoj odluci, da vrše jedan ili više slede%i poslova državne uprave"da rešavaju u upravnim stvarima u prvom stepenu odnosno o žalbi kad su u prvom stepenu rešavali imaoci javniovlaš%enja, da vrše nador nad radom imalaca javni ovlaš%enja i da vrše inspekcijski nador. !rgan državneuprave koji odluči da u upravnom okrugu vrši jedan ili više poslova državne uprave obrauje aktom o unutrašnjemure&enju i sistematiaciji radni mesta svoju okružnu područnu jedinicu. *pravne okruge obrauje +lada uredbom,kojom odre&uje i područja i sedišta upravni okruga.+lada je dužna da područje upravnog okruga tako odredi da ono omogu%i racionalan i delotvoran rad okružnipodručni jedinica organa državne uprave. *pravni okrug ima načelnika, koji a svoj rad odgovara ministrunadležnom a poslove uprave i +ladi. * upravnom okrugu postoji stručna služba upravnog okruga, adužena astručnu i teničku potporu načelniku upravnog okruga i a poslove ajedničke svim okružnim područnim jedinicamaorgana državne uprave. Stručnom službom upravnog okruga rukovodi načelnik upravnog okruga, koji odlučuje i opravima i dužnostima aposleni u stručnoj službi. Binistarstvo nadležno a poslove uprave nadire svrsisodnostrada stručne službe upravnog okruga, prati osposobljenost aposleni u njoj i idaje joj instrukcije. *pravni okrugima Savet upravnog okruga, koji uskla&uje odnose okružni područni jedinica organa državne uprave i opština igradova sa područja upravnog okruga i daje predloge a poboljšanje rada upravnog okruga i okružni i drugipodručni jedinica koje organi državne uprave imaju na području upravnog okruga.Savet upravnog okruga čine načelnik upravnog okruga i predsednici opština i gradonačelnici gradova sa područjaupravnog okruga.

!pšti akti" pitanje 10

КО ИМА ПРАВО НА ЖАЛБУ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

$rotiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu. >avni tužilac, javni pravobranilac i drugidržavni organi, kad su akonom ovlaš%eni, mogu ijaviti žalbu protiv rešenja kojim je povre&en akon u korist8iičkog ili pravnog lica, a na štetu javnog interesa..alba se podnosi u roku od 10 dana od dana dostavljanja rešenja, ako akonom nije drukčije odre&eno. * toku rokaa žalbu rešenje se ne može ivršiti. 6ad je žalba propisno ijavljena, rešenje se ne može ivršiti sve dok se rešenjekoje je doneseno po žalbi ne dostavi stranci. uetno, rešenje se može ivršiti u žalbenom roku, kao i pošto ježalba ijavljena, ako je to akonom predvi&eno, ako se radi o preduimanju itni mera, ili ako bi usled odlaganjaivršenja bila nanesena nekoj stranci šteta koja se ne bi mogla popraviti. * poslednjem slučaju može se tražitiodgovaraju%e obebe&enje od stranke u čijem se interesu sprovodi ivršenje i ovim obebe&enjem uslovitiivršenje.

ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА У УПРАВНОМ СПОРУ

Raloi ponavljanja$ostupak avršen pravnosnažnom presudom ili rešenjem suda ponovi%e se po tužbi stranke"1) ako stranka sana a nove činjenice, ili na&e ili stekne mogu%nost da upotrebi nove dokae na osnovu koji bispor bio povoljnije rešen a nju da su te činjenice, odnosno dokai bili ineti ili upotrebljeni u ranijem sudskompostupku




-) ako je do sudske odluke došlo usled krivičnog dela sudije ili aposlenog u sudu, ili je odluka idejstvovanaprevarnom radnjom astupnika ili punomo%nika stranke, njegovog protivnika ili protivnikovog astupnika ilipunomo%nika, a takva radnja predstavlja krivično delo) ako je sudska odluka asnovana na presudi donetoj u kanenoj ili gra&anskoj stvari, a ta presuda je kasnijeukinuta drugom pravnosnažnom sudskom odlukom/) ako je isprava na kojoj se asniva sudska odluka lažna ili lažno preinačena, ili ako je svedok, veštak ili stranka,prilikom saslušanja pred sudom, dala lažan iska, a odluka suda se asniva, na tom iskau0) ako stranka na&e ili stekne mogu%nost da upotrebi raniju sudsku odluku donetu u istom upravnom sporu2) ako ainteresovanom licu nije omogu%eno da učestvuje u upravnom sporu

3) ako stav i naknadno donete odluke Fvropskog suda a ljudska prava u istoj stvari može da bude od uticaja naakonitost pravnosnažno okončanog sudskog postupka.<bog okolnosti i tač. 1. i 0. stava 1. ovog člana ponavljanje %e se dovoliti samo ako stranka be svoje krivice nijebila u stanju da te okolnosti inese u ranijem postupku.Rokovi a traženje ponavljanja postupka$onavljanje postupka može se tražiti najkasnije u roku od : dana od dana kad je stranka sanala a ralogponavljanja, osim u slučaju kada se može tražiti u roku od 2 meseci od dana objavljivanja odluke Fvropskog sudaa ljudska prava u =Službenom glasniku Republike Srbije=. 9ko je stranka sanala a ralog ponavljanja postupkapre nego što je postupak pred sudom avršen, a taj ralog nije mogla upotrebiti u toku postupka, ponavljanje semože tražiti u roku od : dana od dana dostavljanja odluke suda. $o proteku pet godina od pravnosnažnosti sudskeodluke ponavljanje postupka se ne može tražiti.'adležnost a odlučivanje po tužbi a ponavljanje postupka! tužbi a ponavljanje postupka rešava sud koji je doneo odluku na koju se odnosi ralog a ponavljanje postupka.Sadržina tužbe a ponavljanje postupka* tužbi a ponavljanje postupka mora se naročito navesti"1) sudska odluka doneta u postupku čije se ponavljanje traži-) akonski ralog ponavljanja i dokai, odnosno okolnosti koje čine verovatnim postojanje tog osnova) okolnosti i koji proilai da je tužba podneta u akonskom roku i čime se to dokauje/) u kom pravcu i u kom obimu se predlaže imena sudske odluke donete u postupku čije se ponavljanje traži.!dbacivanje tužbe a ponavljanje postupkaSud %e rešenjem odbaciti tužbu a ponavljanje postupka, ako utvrdi da je tužbu podnelo neovlaš%eno lice, ili datužba nije blagovremena, ili da stranka nije učinila bar verovatnim postojanje akonskog osnova a ponavljanjepostupka.Dostavljanje tužbe na odgovor

9ko sud ne odbaci tužbu, dostavi%e je protivnoj stranci i upravnog spora i ainteresovanim licima, i pova%e i da u

roku od 10 dana odgovore na tužbu.!dlučivanje o dovoli ponavljanja postupka$o isteku roka a odgovor na tužbu, sud rešenjem odlučuje da li %e dovoliti ponavljanje postupka. 9ko sud na&e daima akonskog osnova a ponavljanje postupka, ponovi%e se one procesne radnje na koje utiču raloi ponavljanja.!dlučivanje o tužbi a ponavljanje postupka$osle ponovljenog postupka sud donosi presudu kojom se ranija preduda može ostaviti na snai, ukinuti ilipreinačiti.$ravna aštita protiv odluka suda u vei sa ponavljanjem postupka$rotiv rešenja suda o odbacivanju tužbe a ponavljanje postupka, protiv rešenja kojim se ne dovoljava ponavljanjepostupka i protiv presude suda donete po tužbi a ponavljanje postupka može se podneti atev a preispitivanje

14.

ОБРАЗОВАЊЕ И ДЕЛОКРУГ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

$itanje 1 i 13

НАЕЛО ДВОСТЕПЕНОСТИ У РЕШАВАЊУ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ (ПРАВО НА ЖАЛБУ) #gore

ЗА"ТЕВ ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ ПРАВНОСНАЖНЕ СУДСКЕ ОДЛУКЕ – pitanje /

1?.

ПОЛОЖАЈ И САСТАВ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ # gore




НАЕЛО ПРАВОСНАЖНОСТИ РЕШЕЊА # gore

ПОСТУПАЊЕ СУДА У СЛУАЈУ ДА ТУЖЕНИ ОРГАН ЗА ВРЕМЕ СУДСКОГ ПОСТУПКА ДОНЕСЕ ДРУГИАКТ КОЈИМ СЕ МЕЊА И СТАВЉА ВАН СНАГЕ ТУЖБОМ ОСПОРЕНИ АКТ – gore pretodni postupak

-:.

ПОСЛОВИ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

1. *čestvovanje u oblikovanju politike +lade (priprema nacrta akona ministarstva)-. $ra%enje stanja prate stanje i svog delokruga, predlažu ili sprovode mere. vršavanje akona, drugi propisa i akata (donose propise, rešavaju u upravnim stvarima, vode evidencije,

idaju javne isprave...)/. Donošenje propisa ($ravilnike rara&uju pojedine odredbe akona ili propisa +lade 'aredbe nare&uju ili

abranjuju neko ponašanje *putstva odre&uju način na koji organi uprave ivršavaju pojedine odredbeakona ili dr propisa)

0. Rešavanje u upravnim stvarima i donošenje upravni akata2. +ršenje inspekcijskog nadora3. Staranje o javnim službama4. $odsticanje i usmeravanje ravoja

СТВАРНА НАДЛЕЖНОСТ ЗА РЕШАВАЊЕ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ gore

ПОСТУПАЊЕ СУДА СА НЕУРЕДНОМ ТУЖБОМ # gore pretodni postupak

-1.

ПРОПИСИ КОЈИ ДОНОСЕ ОРГАНИ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ pitanje 1/

ВЕШТАЕЊЕ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ - gore

КАДА СЕ МОЖЕ ОДБА$ИТИ ПОДНЕТА ТУЖБА У УПРАВНОМ СПОРУ gore, pretodni postupak

--.

ИНСПЕК$ИЈСКИ НАДЗОР pitanje 12

НАДЛЕЖНОСТ ОРГАНА ЗА РЕШАВАЊЕ ПО ЖАЛБИ

<a rešavanje u drugom stepenu nadležan je organ odre&en akonom. <a rešavanje u drugom stepenu ne može seutvr&ivati nadležnost u okviru organa koji je u upravnoj stvari rešavao u prvom stepenu. $o žalbi protiv prvostepenirešenja područni organa i organiacioni jedinica koji su obraovani sa adatkom da vrše odre&ene upravne

poslove i nadležnosti odre&enog državnog organa, iuetno rešava taj organ.$o žalbi protiv rešenja donesenog na osnovu člana 1?. ili člana 1?/. ovog akona rešava organ koji je nadležan arešavanje po žalbi protiv rešenja organa koji je idao (kada su dva nadležna, a svaki je dužan da reši sporaumejuse koji %e idati rešenje), odnosno doneo (pretodna ili naknadna saglasnost) pobijano rešenje, ako posebnimpropisom nije odre&eno da po žalbi rešava drugi organ. Drugostepeni organ u ovim slučajevima može samo poništitpobijano rešenje, a ne može ga imeniti. 9ko je organ koji je trebalo da rešava po žalbi dao saglasnost, odobrenje ilipotvrdu na prvostepeno rešenje, po žalbi rešava organ odre&en akonom, a ako takav organ nije odre&en, toprvostepeno rešenje je konačno.




9ko a rešavanje po žalbi na rešenje koje je donelo predue%e ili druga organiacija, kojima je akonom poverenovršenje javnog ovlaš%enja, nije odre&en drugostepeni organ, po žalbi rešava državni organ nadležan aodgovaraju%u upravnu oblast.

! žalbi na prvostepeno rešenje organa u sastavu ministarstva rešava ministar. ! žalbi na prvostepeno rešenjepodručne jedinice državnog organa rešava ministar, direktor organa u sastavu ili direktor posebne republičkeorganiacije. ! žalbi na prvostepena rešenja imalaca javni ovlaš%enja rešava ministar, odnosno direktor organa usastavu ili posebne organiacije, ako akonom nije drugačije odre&eno, a o žalbi na rešenje opštinske, gradske ipokrajinske uprave donetom u njiovom ivornom delokrugu, rešava njiov ivršni organ.

ГРАНИ$Е ИСПИТИВАЊА ЗАКОНИТОСТИ ОСПОРЕНОГ УПРАВНОГ АКТА # gore, presuda

-.

ОБРАЗОВАЊЕ МИНИСТАРСТВА – pitanje 13

РЕШАВАЊЕ ДРУГОСТЕПЕНОГ ОРГАНА ПО ЖАЛБИ pitanje ?

ОБАВЕЗНОСТ ПРЕСУДЕ ДОНЕТЕ У УПРАВНОМ СПОРУ gore, presuda

-/.

ИНСПЕК$ИЈСКИ НАДЗОР pitanje 12

ДЕЛИМИНО# ДОПУНСКО И ПРИВРЕМЕНО РЕШЕЊЕ

Delimično rešenje6ad se u jednoj upravnoj stvari rešava o više pitanja, a samo su neka od nji sarela a rešavanje, i kad se pokažekao celisodno da se o tim pitanjima odluči posebnim rešenjem, organ može doneti rešenje samo o tim pitanjima.Delimično rešenje smatra se u pogledu pravni sredstava i ivršenja kao samostalno rešenje.Dopunsko rešenje

9ko organ nije rešenjem odlučio o svim pitanjima koja su bila predmet postupka, on može, po predlogu stranke ili po

službenoj dužnosti, doneti posebno rešenje o pitanjima koja donesenim rešenjem nisu obuva%ena. 9ko predlogstranke a donošenje dopunskog rešenja bude odbijen, protiv aključka o tome dopuštena je posebna žalba. 9ko jepredmet ve% dovoljno raspravljen, dopunsko rešenje može se doneti be ponovnog sprovo&enja posebnog ispitnogpostupka. Dopunsko rešenje smatra se u pogledu pravni sredstava i ivršenja kao samostalno rešenje.$rivremeno rešenje 9ko je prema okolnostima slučaja neopodno pre avršetka postupka doneti rešenje kojim se privremeno ure&ujusporna pitanja ili odnosi, takvo se rešenje donosi na osnovu podataka koji postoje u času njegovog donošenja. *takvom rešenju mora biti iričito nanačeno da je privremeno. Donošenje privremenog rešenja po predlogu strankeorgan može usloviti davanjem obebe&enja a štetu koja bi mogla usled ivršenja tog rešenja nastati a suprotnustranku ako osnovni atev predlagača ne bude usvojen. Rešenjem o glavnoj stvari koje se donosi po okončanjupostupka ukida se privremeno rešenje doneseno u toku postupka. $rivremeno rešenje smatra se u pogledu pravnisredstava i ivršenja kao samostalno rešenje.

ПОСТУПАК ПО ТУЖБИ У УПРАВНОМ СПОРУ

*pravni spor pokre%e se tužbom.%;</* 58 2 ;&,<, /01'7užba se podnosi u roku od : dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci koja je podnosi ili u akonompropisanom kra%em roku. !vaj rok važi i a organ ovlaš%en a podnošenje tužbe, ako mu je upravni akt dostavljen.

9ko organu ovlaš%enom a podnošenje tužbe, odnosno ainteresovanom licu nije dostavljen upravni akt, organ,odnosno ainteresovano lice može podneti tužbu, u roku od 2: dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci.E8 2 ;&,<, /01' 2'4 R0/, 0;5+




9ko drugostepeni organ, u roku od 2: dana od dana prijema žalbe ili u akonom odre&enom kra%em roku, nijedoneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana ponaknadnom atevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbubog nedonošenja atevanog akta. 9ko prvostepeni organ po atevu stranke nije u roku predvi&enom akonomkojim se ure&uje opšti upravni postupak, doneo rešenje protiv kojeg nije dovoljena žalba, a ne donese ga ni udaljem roku od sedam dana po naknadnom atevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu bognedonošenja atevanog akta.:5& /01'7užba se predaje nadležnom sudu neposredno ili preko pošte. $redaja tužbe u obliku elektronskog dokumenta

smatra se neposrednom predajom sudu. 7užba se može ijaviti i na apisnik kod suda. Dan predaje tužbe poštipreporučeno, odnosno dan ijavljivanja tužbe na apisnik smatra se kao dan predaje sudu. 9ko tužba nije predatanadležnom sudu u akonom propisanom roku, nego drugom sudu ili drugom organu, a stigne nadležnom suduposle isteka roka a podnošenje tužbe, smatra%e se kao da je blagovremeno podneta, ako se njeno podnošenjedrugom sudu ili drugom organu može pripisati nenanju ili očiglednoj omašci podnosioca. <a vojna lica koja senalae u +ojsci Srbije, dan predaje tužbe vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu.:6/0;, 6 98/5,68*= &80=,/*=Stranka sudu može predati tužbu i drugi podnesak i u obliku elektronskog dokumenta, u skladu sa akonom. Sudmože dostaviti akte stranci u obliku elektronskog dokumenta, u pretodni iričit pristanak stranke. $ostupanje saelektronskim dokumentima obavlja se u skladu sa akonom kojim se ure&uje elektronski dokument. 9ko elektronskidokument koji je predat sudu ne može biti pročitan ili ne ispunjava teničke uslove, sud %e o tome be odlaganjaobavestiti podnosioca, povati ga da podnesak uredi u ostavljenom roku i ukaati mu na posledice takvogpropuštanja. 'ačin, teničke uslove predaje i utvr&ivanje vremena predaje podnesaka i dostave akata u oblikuelektronskog dokumenta, kao i druga pitanja veana a postupanje sa elektronskim dokumentom, bliže se ure&ujuSudskim poslovnikom. 9ko je akonom propisano da akt treba da bude potpisan od strane odre&enog lica, smatrase da je taj uslov ispunjen a akt u obliku elektronskog dokumenta, kada je na kraju elektronskog dokumentanavedeno ime i preime odgovaraju%eg lica i elektronski dokument je potpisan kvali8ikovanim elektronskim potpisomtog lica.S&51*, /01'7užba mora da sadrži ime i preime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naiv i sedište tužioca, onačenjeupravnog akta protiv koga je tužba podneta, raloge bog koji se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu sepredlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca. * tužbu mora da se priloži original ili kopija akta protivkoga se tužba podnosi.* tužbu podnetu bog %utanja uprave prilaže se kopija ateva, odnosno žalbe, kopija ateva o naknadnomtraženju i doka o predaji ovi podnesaka nadležnom organu. 9ko se tužba podnosi preko punomo%nika, u tužbu

obaveno se prilaže i original punomo%ja. 9ko se tužbom traži povra%aj stvari ili naknada štete, u tužbi se moraopredeliti odre&en atev u pogledu stvari ili visine pretrpljene štete. * tužbu se podnosi i po jedan primerak tužbei priloga u tužbu, a tuženi organ i a svako ainteresovano lice, ako takvi ima. 7užba može sadržavati i poivanjena činjenice na kojima tužilac asniva svoj atev i tužbe.%&91, &6/+ /01'7užba, po pravilu, ne odlaže ivršenje upravnog akta protiv koga je podneta. $o atevu tužioca, sud može odložitiivršenje konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno u upravnoj stvari, do donošenja sudske odluke, akobi ivršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bse odlaganjem nanela ve%a ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno ainteresovanom licu.uetno, stranka i upravnog postupka može tražiti od suda odlaganje ivršenja upravnog akta i pre podnošenjatužbe"1) u slučaju itnosti-) kada je ijavljena žalba koja po akonu nema odložno dejstvo, a postupak po žalbi nije okončan.

$o atevu a odlaganje ivršenja sud odlučuje rešenjem, najkasnije u roku od pet dana od dana prijema ateva.E292* 2 ;85/, 0;5+,4 6;5*pravni akt može se pobijati tužbom u upravnom sporu bog neakonitosti, i to ako"1) u aktu nije uopšte ili nije pravilno primenjen akon, drugi propis ili opšti akt-) je akt doneo nenadležni organ) u postupku donošenja akta nije postupljeno po pravilima postupka/) je činjenično stanje nepotpuno ili netačno utvr&eno ili ako je i utvr&eni činjenica iveden nepravilan aključak upogledu činjeničnog stanja0) je u aktu koji je donet po slobodnoj oceni, organ prekoračio granice akonskog ovlaš%enja ili ako takav akt nijedonet u skladu sa ciljem u kojem je ovlaš%enje dato.




7užba se može podneti i radi utvr&enja da je tuženi ponovio svoj raniji akt koji je ve% poništen presudom, kao i radiutvr&enja neakonitosti donetog akta koji je be pravnog dejstva.Dalje ide pretodni postupak

-0.

РЕПУБЛИКИ ОРГАНИ УПРАВЕ pitanje 13

GHIJKLM IJNOM

*prava pored upravni akata vrši i brojne pojedinačne akte i radnje u upravnom postupku. 7akvi akti i radnje neproivode neposredno pravno dejstvo, tj promene u pravima i obaveama subjekata, ali jesu od načaja a nji, kaoi a ivršavanje akona u celini. Radi se o aktima i radnjama koje obično pretode ili slede upravni akt, a mogu biti iodvojene od postupka donošenja akta. 7o su" dokumentovanje, akti saopštenja, primanje ijava, akcesorni akti iupravne radnje u užem smislu.Dokumentovanje" obuvata beleženje odre&eni činjenica, okolnosti ili stanja, vo&enje javni evidencija i idavanjeakata kojim se potvr&uju činjenice, okolnosti i stanja. 7o mogu biti lična svojstva gra&ana, evidencije o imovini itd.

9kti koji se idaju su slični upravnim aktima, ali njima se samo potvr&uju činjenice, dok prava i obavee nastaju naosnovu drugi akata.

9kti saopštenja" njima organi i imaoci javni ovlaš%enja obaveštavaju, upooravaju i savetuju ainteresovana lica uvei sa njiovim pravima i obaveama, načinom ostvarivanja prava, rokovima itd.$rimanje ijava" ijave se primaju radi sanavanja odre&eni činjenica, podataka i okolnosti bitni a ostvarivanje8unkcija uprave, odnosno a vo&enje postupka. 7o mogu biti rana saopštenja gra&ana, podnošenje prijava itd.'eke od ijava i prijava su obavee (porei).

9kcesorni akti" oni su posebna vrsta akata koji se idaju u procesu donošenja upravni akata. !ni nemaju pravnusamostalnost, ve% su poveani sa nekim drugim, npr aključak o pokretanju postupka, o iue%u službenog lica... anji ne postoji pravo samostalne žalbe.*pravne radnje u užem smislu"*pravne radnje su podvrsta materijalni radnji kojima se upravni akti i akoni ivršavaju (npr ulaženje i pregledposlovni prostorija i knjiga, voila, privo&enje, aplena). 'eopodne su i veoma astupljene u delatnosti uprave.!ne se mogu klasi8ikovati na nekoliko načina, i to na one"

1. 6ojima se ivršavaju upravni akti i kojima se ivršava neposredno akon-. 6oje se vrše u upotebu prinude i be upotrebe prinude. 6oje su usmerene prema licima i prema stvarima

/. 6oje vrše organi uprave i imaoci javni ovlaš%enja0. 6oje se vrše u redovnim i vanrednim prilikama

*pravna delatnost počiva na pretpostavci da %e se subjekti na koje se odnosi upravni akt dobrovoljno podvrgnutiivršenju obavee. pak, to se ne dešava uvek, te i tog raloga do upotrebe prinude dolai povodom realiacijepretodno donetog upravnog akta ili neposredne primene akona. $rinuda može biti posredna i neposredna. $odposrednom se podraumevaju novčane kane i ivršenje preko drugog lica na trošak ivršenika. 'eposrednaprinuda obuvata prinudu prema licima, stvarima i životinjama. $ravo da vrše neposrednu 8iičku prinudu nemajusvi organi uprave, ve% samo neki od nji, i to" policija, i u nekim ograničenim slučajevima carinski, inspekcijski, vojnii obaveštajni bebednosni organi, kao i ustanove a vršenje krivični sankcija, pravosudna straža i komunalnapolicija.

ПРЕДМЕТ УПРАВНОГ СПОРА gore pitanje 13

-2.

РЕПУБЛИКЕ ПОСЕБНЕ ОРГАНИЗА$ИЈЕ pitanje 13

PQJ JNIT UJVWGXJV Y NYUKYZT TUKIPMOJ

!rgan nadležan a sprovo&enje administrativnog ivršenja donosi, po službenoj dužnosti ili po predlogu tražiocaivršenja, aključak o dovoli ivršenja. <aključkom se konstatuje da je rešenje koje treba ivršiti postalo ivršno iodre&uju način i sredstva ivršenja. $rotiv ovog aključka dopuštena je žalba nadležnom drugostepenom organu.




<aključak o dovoli ivršenja rešenja koje je doneseno u upravnoj stvari po službenoj dužnosti, organ nadležan asprovo&enje administrativnog ivršenja dužan je da donese be odlaganja kad je to rešenje postalo ivršno, anajdocnije u roku od : dana od dana kad je rešenje postalo ivršno, ako posebnim propisom nije drukčijeodre&eno. 'edonošenje aključka do tog roka ne isključuje obaveu njegovog donošenja. 6ad administrativnoivršenje ne sprovodi organ koji je rešavao u prvom stepenu, tražilac ivršenja podnosi predlog a dovolu ivršenjaorganu koji je doneo rešenje koje treba ivršiti. 9ko je rešenje postalo ivršno, taj organ stavlja na rešenje potvrduda je postalo ivršno (potvrda ivršnosti) i dostavlja ga radi ivršenja organu nadležnom a ivršenje, s tim što %eistovremeno predložiti i način i sredstva ivršenja. !rgan nadležan a ivršenje %e doneti aključak o dovoliivršenja. 6ad po službenoj dužnosti treba sprovesti ivršenje rešenja organa koji nije ovlaš%en a sprovo&enje

ivršenja, taj organ se radi ivršenja obra%a predlogom a dovolu ivršenja organu nadležnom a ivršenje nakonsprovedenog postupka. 9dministrativno ivršenje koje sprovodi organ koji je upravnu stvar rešavao u prvom stepenu sprovodi se na osnovurešenja koje je postalo ivršno i aključka o dovoli ivršenja. 9dministrativno ivršenje koje ne sprovodi organ koji

je upravnu stvar rešavao u prvom stepenu sprovodi se na osnovu rešenja na kom je stavljena potvrda ivršnosti iaključka o dovoli ivršenja. 9dministrativno ivršenje %e se obustaviti po službenoj dužnosti i sprovedene radnje poništiti ako se utvrdi da jeobavea u celini ivršena, da ivršenje nije bilo uopšte dopušteno, da je bilo sprovedeno prema licu koje nije uobavei, ako tražilac ivršenja odustane od svog ateva, odnosno ako je ivršna isprava poništena ili ukinuta.

9dministrativno ivršenje %e se odložiti ako se utvrdi da je u pogledu ivršenja obavee dovoljen poček, ili jeumesto privremenog rešenja koje se ivršava doneseno rešenje o glavnoj stvari koje se ralikuje od privremenogrešenja. !dlaganje ivršenja odobrava organ koji je doneo aključak o dovoli ivršenja. 6ad treba da se sprovede sudsko ivršenje rešenja donesenog u postupku, organ čije rešenje treba ivršiti stavljana rešenje potvrdu ivršnosti i dostavlja ga radi ivršenja sudu nadležnom a ivršenje.Rešenje doneseno upostupku koje sadrži potvrdu ivršnosti jeste osnov a sudsko ivršenje. 7o ivršenje sprovodi se po odredbamaakona kojim se ure&uje ivršni postupak i odredbama drugi akona koji važe a sudsko ivršenje.

ТУЖБА У УПРАВНОМ СПОРУ gore pitanje -/-3.

ОРГАНИ ОПШТИНЕ

!rgani opštine su" skupština opštine, predsednik opštine, opštinsko ve%e i opštinska uprava. vršni organi opštinesu predsednik opštine i opštinsko ve%e.

Skupština opštine je najviši organ opštine koji vrši osnovne 8unkcije lokalne vlasti, utvr&ene *stavom, akonom statutom. Skupštinu opštine čine odbornici, koje biraju gra&ani na neposrednim iborima, tajnim glasanjem, u skladusa akonom i statutom opštine. Skupština opštine se smatra konstituisanom iborom predsednika skupštine ipostavljenjem sekretara skupštine. Aroj odbornika u skupštini opštine utvr&uje se statutom opštine, s tim što nemo[e biti manji od 1?, ni ve%i od 30. !dbornici se biraju na četiri godine. Skupština opštine, u skladu sa akonom" 1)donosi statut opštine i poslovnik skupštine -) donosi budžet i avršni račun opštine ) utvr&uje stope ivorniprioda opštine, kao i na\in i merila a odre]ivanje visine lokalni taksi i naknada /) donosi program ravojaopštine i pojedini delatnosti 0) donosi urbanistički plan opštine i ure&uje koriš%enje gra&evinskog emljišta 2)donosi propise i druge opšte akte 3) raspisuje opštinski re8erendum i re8erendum na delu teritorije opštine 4) osnivaslužbe, javna predue%a, ustanove i organiacije, utvr&ene statutom opštine i vrši nador nad njiovim radom itd.Skupština opštine odlu\uje ako sednici prisustvuje ve%ina od ukupnog broja odbornika. !dluke se donose ve%inomglasova prisutni odbornika, ukoliko akonom ili statutom nije drukčije odre&eno.$redsednika opštine bira skupština opštine, i reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, ve%inom

glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine. $redsednik opštine ima amenika koji ga amenjuje uslučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju du[nost. $redsednik skupštine opštine predlaže kandidataa predsednika opštine. $redsedniku opštine i ameniku predsednika opštine iborom na ove 8unkcije prestajemandat odbornika u skupštini opštine. $redsednik opštine i amenik predsednika opštine su na stalnom radu uopštini. $redsednik opštine"1) predstavlja i astupa opštinu -) predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučujeskupština ) usmerava i uskla&uje rad opštinske uprave 0) donosi pojedinačne akte a koje je ovlaš%en akonom,statutom ili odlukom skupštine!pštinsko ve%e čine predsednik opštine, amenik predsednika opštine, kao i članovi opštinskog ve%a čiji je brojutvr&en statutom opštine i koje bira skupština opštine, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, ve%inom odukupnog broja odbornika. 6andidate a članove opštinskog ve%a predlaže kandidat a predsednika opštine




$redsednik opštine je predsednik opštinskog ve%a. Aroj članova opštinskog ve%a, koje skupština opštine bira napredlog predsednika opštine, ne može biti ve%i od 11. !dborniku koji bude iabran a člana opštinskog ve%aprestaje odborni\ki mandat. !pštinsko ve%e" 1) predlaže statut, budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština-) neposredno ivršava i stara se o ivršavanju odluka i drugi akata skupštine opštine /) vrši nador nad radomopštinske uprave, poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa akonom, statutom i drugimopštim aktom ili odlukom koje donosi skupština opštine 0) rešava u upravnom postupku u drugom stepenu opravima i obaveama gra&ana, predue%a i ustanova i drugi organiacija u upravnim stvarima i nadležnostopštine itd. $redsednik opštine predstavlja opštinsko ve%e, saiva i vodi njegove sednice.$redsednik opštine je odgovoran a akonitost rada opštinskog ve%a.

!pštinska uprava" 1) priprema nacrte propisa i drugi akata koje donosi skupština opštine, predsednik opštine iopštinsko ve%e -) ivršava odluke i druge akte skupštine opštine, predsednika opštine i opštinskog ve%a ) rešavau upravnom postupku u prvom stepenu o pravima i du[nostima gra&ana, predue%a, ustanova i drugi organiacijau upravnim stvarima i nadle[nosti opštine /) obavlja poslove upravnog nadora nad ivršavanjem propisa i drugiopšti akata skupštine opštine 0) ivršava akone i druge propise \ije je ivršavanje povereno opštini 2) obavljastru\ne i druge poslove koje utvrdi skupština opštine, predsednik opštine i opštinsko ve%e.!pštinska uprava obrauje se kao jedinstveni organ, a mogu se obraovati i opštinske uprave a pojedine oblasti uopštinama sa preko 0:.::: stanovnika. !pštinskom upravom, kao jedinstvenim organom, rukovodi načelnik.'ačelnik a svoj rad i rad uprave odgovara skupštini opštine i opštinskom ve%u u skladu sa statutom opštine i aktomo organiaciji opštinske uprave.

УЕСНИ$И У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

Svi subjekti koji moraju ili mogu da učestvuju u upravnom postupku dele se na obavene, eventualne i slučajne.!baveni su oni be koji nema bilo kog upravnog postupka, i to su organ i stranka.Fventualni su oni čije učeš%e nije nužno u svakom postupku, ali onda kad učestvuju njiov položaj je regulisan <*$#om, i to su svedoci, veštaci, tumači, astupnici, punomo%nici, stručni pomagači, javni tužilac i javni pravobranilac.Slučajni učesnici su oni koji imaju 8aktički interes a isod postupka i to mogu biti lica koja podnose prijave,predstavke, upoorenja i slične akte. !ni se nalae van postupka i nisu učesnici postupka u pravom smislu.Dalje" stranle

ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА У УПРАВНОМ СПОРУ gore ve% ima pitanje

-4.

ОБЛИ$И УПРАВНОГ НАДЗОРА

*nutrašnji nador jeste nador koji organi državne uprave vrše nad drugim organima državne uprave i imaocima javni ovlaš%enja u vršenju povereni poslova državne uprave.'ador nad radom sastoji se od nadora nad akonitoš%u rada i nadora nad svrsisodnoš%u rada organa državneuprave i imalaca javni ovlaš%enja u vršenju povereni poslova državne uprave. 'adorom nad akonitoš%u radaispituje se sprovo&enje akona i drugi opšti akata, a nadorom nad svrsisodnoš%u rada delotvornost iekonomičnost rada i svrovitost organiacije poslova. Binistarstvo ne može vršiti nador nad radom drugogministarstva.!rgan državne uprave ovlaš%en je da u vršenju nadora nad radom"1) ateva iveštaje i podatke o radu

-) utvrdi stanje ivršavanja poslova, upoori na uočene nepravilnosti i odredi mere i rok a njiovo otklanjanje) idaje instrukcije/) naloži preduimanje poslova koje smatra potrebnim0) pokrene postupak a utvr&ivanje odgovornosti2) neposredno ivrši neki posao ako oceni da se drukčije ne može ivršiti akon ili drugi opšti akt3) predloži +ladi da predume mere na koje je ovlaš%ena.nstrukcijom se usmerava organiacija poslova i način rada aposleni u organu državne uprave i imaocu javniovlaš%enja u vršenju povereni poslova državne uprave. nstrukcijom se ne može odre&ivati način postupanja irešavanja u upravnoj stvari. <akonom može biti odre&eno ministarstvo koje vrši nador nad radom posebneorganiacije.Binistarstvo je u nadoru nad radom posebne organiacije jedino ovlaš%eno da ateva iveštaje i




podatke o radu posebne organiacije, utvrdi stanje ivršavanja poslova i upoori na uočene nepravilnosti, idajeinstrukcije i predloži +ladi da predume mere na koje je ovlaš%ena.$ostoji nekoliko oblika upravne kontrole državne uprave"

# nstanciona žalbena ili vanžalbena kontrola (vrši je drugostepeni organ nad radom prvostepenom poatevu ovlaš%enog subjekta)

# Cijerarijska kontrola (vrše je starešine organa u organu kojim rukovode, kao viši organ nad radom nižegorgana, po službenoj dužnosti (npr +lada nad ministarstvima)

# nspekcijska kontrola koju vrši upravna inspekcija (vrši nador nad primenom akona drugi propisa kojimase ure&uju državna uprava, radni odnosi u drž organima, opšti posebni upravni postupak, igleg upotreba

upravnog akta, birački spiskovi matične knjige, službena upotreba jeika, slobodan pristup in8ormacijamaod javnog načaja itd. !ve poslove obavljaju *pravni inspektorati, koji povodom utvr&eni nepravilnostinalažu donošenje, stavljanje van snage ili odlaganje ivršenja odgovaraju%eg akta, abranjuju preduimanjeneakoniti radnji, predlažu pokretanje odgovaraju%i postupaka protiv odgovorni lica.

ПРАВНОСНАЖНОСТ

$ravosnažnost nači svojstvo relativne nepromenjivosti upravnog akta, ira je pravnog načela po kom se o istojstvari ne može raspravljati ponovo služi pravnoj sigurnosti. 7akav akt se ne može više menjati voljom stranke iliuprave. 6onkretnije, pravosnažno je ono rešenje kod kog nema mesta žalbi ni tužbi. $ravosnažnost nastupa uslede%im slučajevima"

1. 6ada stranka ne ijavi žalbu na prvostepeni upravni akt, takav akt %e postati pravosnažan istekom roka ažalbu, jer se tužba u upravnom sporu ne može koristiti ako pretodno nije koriš%ena žalba

-. 6ada je upravni spor po iuetku akonom isključen, upravni akt postaje pravosnažan momentumnastupanja njegove konačnosti u upravnom postupku

. 6ada stranka podnese tužbu tužba bude odbijena kao neosnovana, upravni akt postaje pravosnažandonošenjem pravosnažne presude o odbijanju tužbe

$ravosnažnost ne mogu ste%i negativni upravni akti (odbijaju%i). $ravosnažnost ne stiču ni svi delovi poitivnogupravnog akta, ve% samo onaj njegov deo kojim se odlučuje o pravima obaveama (dispoitiv).Relativnost pravosnažnosti nači to da se od pravosnažnosti odstupa u slučajevima u kojima se mogu upotrebitivanredna pravna sredstva, a to su teške povrede akona tu se daje prednost načelu akonitosti pred načelompravne sigurnosti.

6onačnost upravnog akta jeste takvo svojstvo koje onačava da je akt avršna ijava volje uprave o jednoj upravnojstvari, akt kojim uprava konačno rešava tu stvar. 7akav se akt ne može više napadati žalbom kao redovnim pravnim

sredstvom, ve% samo tužbom u upravnom sporu, pa se može re%i da je konačan onaj upravni akt koji se ne možeosporavati žalbom u upravnom postupku. 6onačni mogu postati prvostepeni, a ne samo drugostepeni upravni akti.$rvostepeni akt postaje konačan u dva slučaja"

1. 6ada protekne rok a žalbu, a ona se ne ijavi, ili se ijavi pa bude odbačena ili odbijena-. 6ada žalba po iuetku nije dopuštena

Drugostepeni upravni akt je uvek konačni akt, jer protiv njega nikad nije dopuštena žalba. Samo protiv konačniakata mo%e se koristiti tužba u upravnom sporu.

vršnost upravnog akta jeste takvo njegovo svojstvo koje onačava pravnu mogu%nost njegovog sprovo&enja uživot. vršni su svi konačni upravni akti, a u nji oni prvostepeni kod koji žalba nema odložno dejstvo, ili kodkoji je žalba imala takvo dejstvo, ali nije ijavljena ili je stavljena pa je odbačena ili odbijena.

ТУЖБА ЗА ПОНАВЉАЊЕ УПРАВНОГ СПОРА gore ve% ima pitanje

-?.

НАДЛЕЖНОСТ ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ pitanje 1

КОЈИ СУ РОКОВИ ЗА ВО?ЕЊЕ УПРАВНОГ ПОСТУПКА

Rokovi koji su odre&eni akonom koje je odredio organ"




<a preduimanje pojedini radnji u postupku mogu biti odre&eni rokovi. 9ko rokovi nisu odre&eni akonom ili drugimpropisom, odre&uje i, s obirom na okolnosti slučaja, službeno lice koje vodi postupak. Rok koji je odrediloslužbeno lice koje vodi postupak, kao i rok odre&en propisima a koji je predvi&ena mogu%nost produženja, može seprodužiti na molbu ainteresovanog lica podnesenu pre isteka roka ako postoje opravdani raloi a produženje.

$rekluivni dilarotni" kod prvi se u slučaju propuštanja gubi pravo na preduimanje radnje koju je trebalopredueti u roku, a kod drugi se to pravo ne gubi, ve% organ odre&uje novi rok.$roduživi neproduživi" u avisnosti od toga da li se rokovi mogu produžiti ili neSubjektivni objektivni" početak računanja kod prvi avisi od sananja lica a neku činjenicu, a drugi teku prema

stvarnom stanju stvari, neavisno od sananja 9psolutno relativno odre&eni" prvi su tačno odre&eni, a drugi se odre&uju kao protek vremena od odre&enogmomenta koji %e nastupiti.

6ad se postupak pokre%e povodom ateva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, apre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi raloi bog koji se nemože doneti rešenje be odlaganja (rešavanje pretodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostaviga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog ateva, odnosno od danapokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim akonom nije odre&en kra%i rok. * ostalim slučajevima,kad se postupak pokre%e povodom ateva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke,organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim akonomnije odre&en kra%i rok. 9ko organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranciu propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen atev odbijen. 9ko žalba nije dopuštena, strankamože neposredno pokrenuti upravni spor.

!pšti rok a podnošenje žalbe je 10 dana od dana dostavljanja rešenja žaliocu, ako akonom nije odre&en duži ilikra%i rok.

Rokovi se računaju na dane, mesece i godine, a mogu se računati i na časove.6ad je rok odre&en po danima, dan ukoji je dostavljanje ili saopštenje ivršeno, odnosno u koji pada doga&aj od kog treba računati trajanje roka, neuračunava se u rok, ve% se a početak roka uima prvi naredni dan. Rok koji je odre&en po mesecima, odnosno pogodinama avršava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad jedostavljanje ili saopštenje ivršeno, odnosno danu u koji pada doga&aj od kog se računa trajanje roka. 9ko nematog dana u poslednjem mesecu, rok se avršava poslednjeg dana tog meseca. <avršetak roka može se onačiti iodre&enim kalendarskim danom. $očetak i tok rokova ne sprečavaju nedelje i dani državni pranika. 9ko poslednji

dan roka pada u nedelju ili na dan državnog pranika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduetiradnju ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.$odnesak je podnesen u roku ako je pre nego što rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. 6ad jepodnesak upu%en poštom preporučeno ili telegra8ski, odnosno tele8aksom, dan predaje pošti, odnosno dan prijematele8aksa smatra se kao dan predaje organu kome je upu%en. <a lica koja se nalae u +ojsci Srbije dan predajepodneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi ili štabu smatra se kao dan predaje organu kome je upu%en. <alice lišeno slobode, dan predaje podneska upravi ustanove u kojoj se nalai smatra se kao dan predaje organukome je upu%en. 9ko je organ odredio dan kad %e se raspravljati o podnesku koji je stranka dužna da podnese, pa

je povao stranku da podnesak dostavi do odre&enog dana, organ je dužan da ume u ramatranje podnesak koji jeprimljen pre početka raspravljanja.

СТРАНКЕ У УПРАВНОМ СПОРУ

Stranke u upravnom sporu jesu tužilac, tuženi i ainteresovano lice., ostali ima gore pojedinačno

:.

ПОКРАЈНСКИ ОРГАНИ УПРАВЕ

6ao oblik teritorijalne autonomije, pokrajina predstavlja autonomnu teritorijanu ajednicu i ima ovlaš%enja utvr&enaustavom i akonom. $okrajinska skupština obrauje pokrajinske organe uprave i ure&uje njiovu organiaciju, bira rarešava starešine pokrajinski organa uprave, odobrava im sredstva a rad i vrši kontrolu nad njiovim radom$okrajinska +lada usmerava i uskla&uje rad upravni organa i vrši ostala nadorna i kontrolna prava nad njima.




*loga pokrajinske uprave se sastoji u ivršavanju odluka i drugi akata, republički i pokrajinski, rešavanju uupravnim stvarima, vršenju upravnog nadora. Skupština 9$ +ojvodine je obraovala pokrajinske sekreterijate kaoosnovni oblik organa uprave (npr. a privredu, poljoprivredu itd). 'a čelu pokrajinski sekretarijata su pokrajinsksekretari, koji su istovremeno članovi pokrajinske +lade. $ored pokrajinski sekretarijata, kao oblici pokrajinskiorgana uprave, osnivaju se pokrajinske upravne organiacije, a u nji se mogu osnivati javne i stručne službe.

ПРАВНО ДЕЈСТВО УПРАВНОГ АКТА

$od pravnim dejstvom upravnog akta imaju se u vidu promene koje on iaiva u postoje%im pravnim situacijama. 7epromene, odnosno dejstva, mogu da se odnose na stranku, donosioca akta, kao i na tre%a lica. $ravna dejstvaupravnog akta počinju da važe odre&enog trenutka i mogu u odre&enom momentu prestati.*pravni akt veuje donosioca od momenta donošenja, a kao taj momenat uima se u prvostepenom postupkumomenat nedavanja akta licu koje vrši dostavu akta. * druostepenom postupku to je trenutak kad taj organ predasvoje rešenje prvostepenom organu. ^to se tiče stranke, nju upravni akt veuje od momenta kad joj je dostavljen ilisaopšten.$retanak dejstva upravnog akta veuje se a trenutak od kog upravni akt više ne%e važiti, odnosno proivoditipravno dejstvo, a takvi trenutaka ima više"

1. stek perioda va%enja akta (akti sa temporalnim dejstvom)-. 'astupanje raskidnog uslova ili roka (kada je dejstvo veano a to). Smrt lica (ako se radi o ličnim pravima i obaveama)/. $ropast stvari (kad je dejstvo akta veano a stvar)0. !dricanje od vršenja ovlaš%enja (kada akt daje stranki neko ovlaš%enje kojim ona slobodno raspoalaže)2. Stavljanje akta van snage novim aktom3. !stvarivanje prava ili ispunjenje obavee i akta koji nalaže konkretno ponašanje (npr jednokratna

materijalna pomo% ili pla%anje porea).Dalje" pravosnažnost

УПРАВНИ АКТИ ПРОТИВ КОЈИ" СЕ МОЖЕ ВОДИТИ СПОР # gore

Documents

Upravno Pravo - Sredjeno (Sa Odgovorima)