ORGANIZACIJA OPAŽAJA

OSEĆAJOsećaj je prost čulni podatak koji nastaje dejstvom draži na čula koji se odnosi samo na jednu osobinu objektanpr. osećaj tvrdoće, osećaj slatkog, osećaj hladnog, zvuk...

OPAŽAJKod opažaja prostom čulnom podatku se pridružuje znanje i značenje koje se odnosi na celinu objekta.

Osećaj zelenog

Opažaj drveta

1. FAZA – mozak organizuje osete u celinu2. FAZA – pridaje im smisao (znanje i značenje)

FAZE OPAŽANJA

Postoje dva shvatanja o nastanku opažaja.

* Strukturalističko - opažaj je prost zbir osećaja

* Geštalt - opažaj nije prost zbir osećaja već predstavlja organizaciju draži u opažaje.

• Princip blizine (A) – prostorno i vremenski bliske draži se povezuju u celinu.

• Princip sličnosti (B)– slične draži opažaju se kao celina.

• Princip kontinuiteta ili zajedničke sudbine (C) – draži koje se kreću ili menjaju u istom pravcu opažaju se kao celina

• Pricip zatvaranja (D) – draži koje obrazuju neku pravilnu figuru opažaju se kao celina.

• Princip figure i pozadine (sledeći slajd)

Geštalt psiholozi su isticali principe perceptivne organizacije

Geštalt psiholozi su pročavali i odnos između figure i pozadine

Sivi kvadrat jednake svetline izgleda tamniji na svetlijoj pozadini i, a svetliji na tamnijoj pozadini

Slika koja može dvostruko da se opaža

Reverzibilne slike 1

Reverzibilne slike 2

Subjektivni činioci opažanja• Iskustvo• Emocije• Motivacija i interesovanja• Osobine ličnosti• Stavovi

Ovi činioci utiču naročito na tumačenje čulnih informacija.

Objektivni činioci opažanja Građa čula Raspored draži

Na osnovu čega zaključuješ ko je na slici?

NA OSNOVU ISKUSTVAgledanje filma

UTICAJ ISKUSTVA

Opažajni svet čoveka je organizovan i uređen. Osećaji su uređeni pre svega na osnovu iskustva. Iskustvo daje smisao opažaju.

• Npr. delovi pojedinih objekata se uvek zajedno javljaju u iskustvu deteta i ono nauči da je to jedna celina. (lice majke)

Šta ti najviše privlači pažnju?

UTICAJ MOTIVACIJE I LIČNOSTI NA OPAŽAJE

Ličnost u celini, njene potrebe, želje i interesovanja su od velikog uticaja na opažanje.

• Npr. Gladna osoba u većoj meri obraća pažnju na hranu nego osoba koja nije gladna.

Greške u opažanju

1. Iluzije – pogrešno doživljeni realno postojeći objekti

2. Halucinacije – čulne obmane koje nisu izazvane dražima

Iluzije 1

Iluzije 2

Iluzije 3