Public relations - PR

ODNOSI S ODNOSI S MEDIJIMAMEDIJIMAODNOSI S ODNOSI S MEDIJIMAMEDIJIMA

DefinicijaDefinicijaDefinicijaDefinicija

Cilj odnosa sa štampom je da osiguraju da se informacije vezane za OJ objave u što je moguće većem obimu, da bi se steklo znanje i postiglo razumevanje.

Stari izraz ,,saopštenje za štampu” zamenjen je izrazom ,,saopštenje za medije”, a nazivi ,,odnosi sa štampom” i ,,osoba zadužena za odnose sa štampom” uglavnom su opstali, mada bi tačnije bilo reći ,,odnosi sa medijima”. Za ovaj posao se ponekad koristi naziv ,,menadžer za

medije”.

Odnosi sa medijima podrazumevaju dostavljanje vesti, slika i tematskih članaka medijima i organizovanje intervjua i događaja kojima prisustvuju novinari.

Odnosi s medijimaOdnosi s medijima

Svaka vrsta medija ima svoje osobenosti, prednosti i nedostatke. Često se oni preklapaju, što PR stručnjaku daje mogućnost da kombinujući ih u vremenu i prema njihovim karakteristikama, postigne najbolje rezultate.

Potrebno je znati kada informaciju dostaviti televiziji za večernji dnevnik, a kada dnevnim novinama za sutrašnje izdanje.

Važno je posvetiti pažnju negovanju dobrih odnosa sa medijima, a istovremeno i upoznavanje sa tehnikama medijskih izraza kojima se pojedini mediji služe.

POREĐENJE VESTI I POREĐENJE VESTI I OGLAŠAVANJEOGLAŠAVANJE

POREĐENJE VESTI I POREĐENJE VESTI I OGLAŠAVANJEOGLAŠAVANJE

Postoji veoma velika razlika između prirode vesti i oglašavanja. Jedini razlog zbog kog će urednik štampati materijal vezan za OJ je zato što će on zanimati čitaoce i koristiti im.

Ako urednik objavi materijal koji ne zadovoljava ove kriterijume, novine će propasti, a urednik će biti otpušten.Menadžer za OJ mora da se postara da sve što se dostavi medijima može objaviti u vestima.Objavljivanje nije garantovano jer je prostor ograničen a konkurentskog materijala može biti premnogo.

POREĐENJE VESTI I POREĐENJE VESTI I OGLAŠAVANJEOGLAŠAVANJE

POREĐENJE VESTI I POREĐENJE VESTI I OGLAŠAVANJEOGLAŠAVANJE

Kod oglašavanja je situacija drugačija.

Pošto je kupio ma koju količinu prostora koju omogućavaju sredstva određena za tu svrhu, oglašivač može da kaže šta god hoće (u skladu sa Zakonom o oglašavanju i etikom oglašavanja). Izgled oglasa moguće je kontrolisati izborom datuma za rezervaciju prostora, a mesto i veličina prostora samom rezervacijom.

Kod materijala za OJ ne postoji ova vrsta kontrole. Urednik odlučuje da li će, gde i kada koristiti podatke ili slike koji su mu dostavljeni. Urednik može iznova da napiše celo saopštenje, da mu doda dobre ili loše komentare ili da ga baci u korpu za otpatke

Saopštenja obično predstavljaju ono što neko hoće da se objavi, a ne ono što bi čitaoci verovatno želeli da pročitaju.

Jedan od osnovnih razloga zbog koga se saopštenja odbijaju je to što su u stvari ,,bombastični” tekstovi ili oglasi,

Postoje tri jednostavna pravila za pisanje saopštenja za medije koje se može objaviti:

Predmet bi trebalo da se pomene u prve tri rečiUvodni pasus bi trebalo da sadži sažetak cele priče.Tekst ne bi trebalo da sadrži superlative ili samohvalu.

ŠTA JE BOMBASTIČNI TEKSTŠTA JE BOMBASTIČNI TEKST

Bombastični tekst je članak u kome se objavljuju vrline preduzeća, proizvoda ili usluga, hvaleći ga i podstičući čitaoce da ga odaberu (tako što će ga kupiti). Drugim rečima to je oglas prerušen u urednički članak. Reč je o tehnici pisanja oglasa, a ne o novinarstvu.

Na žalost, mnogi ljudi koji se bave oglašavanjem, marketingom ili prodajom ne razumeju razliku između pisanja vesti i pisanja oglasa. Oni insistiraju na lukavo napisanim naslovima i pokušavaju da priču učine življom ubacujući prideve. Time je pretvaraju u oglas i ubijaju je.

ŠTA JE BOMBASTIČNI TEKSTŠTA JE BOMBASTIČNI TEKST

Bombastični tekst je članak u kome se objavljuju vrline preduzeća, proizvoda ili usluga, hvaleći ga i podstičući čitaoce da ga odaberu (tako što će ga kupiti). Drugim rečima to je oglas prerušen u urednički članak. Reč je o tehnici pisanja oglasa, a ne o novinarstvu.

Na žalost, mnogi ljudi koji se bave oglašavanjem, marketingom ili prodajom ne razumeju razliku između pisanja vesti i pisanja oglasa. Oni insistiraju na lukavo napisanim naslovima i pokušavaju da priču učine življom ubacujući prideve. Time je pretvaraju u oglas i ubijaju je.

U OJ se ne radi o oglašavanju ili prodavanju bilo čega.Njihov posao je da pruže medijima informacije koje zanimaju čitaoce,gledaoce ili slušaoce i koriste im.

Ako se koriste ovakve informacije, rezultat će biti vredan publicitet- ali samo ako one zadovoljavaju urednika i gode njegovoj publici.

Ukratko, ovi tekstovi moraju pomoći da se prodaju novine, a ne proizvodi.

OSNOVNA PRAVILA ODNOSA S OSNOVNA PRAVILA ODNOSA S MEDIJIMAMEDIJIMA

PRAVILA ODNOSA S MEDIJIMAPRAVILA ODNOSA S MEDIJIMA

INICIRAJTE

POŠTUJTE PRAVILA MEDIJA

OLAKŠAJTE IM POSAO

PERSONALIZUJTE KONTAKT

POŠTUJTE NJIHOVU NEZAVISNOST

BUDITE NA RASPOLAGANJU

IZBEGAVAJTE SUKOBE

BUDITE ISKRENI

BUDITE U TOKU

PRAVILA ODNOSA S MEDIJIMAPRAVILA ODNOSA S MEDIJIMA

InicirajteInicirajte – angažovanje medija. Kontaktirajte novinare da biste im rekli svoje planove i uspehe. (da čekate novinare da dođu kod vas i da vas pitaju kako ste, nije dobra strategija.

Poštujte pravila medija-Poštujte pravila medija- kada radite sa medijima, to je kao ulaženje u nečiju kuću. Vi ste na njihovom terenu i morate da poštujete njihova pravila da bi ste postigli svoj cilj. Ovo znači da morate da imate prave novosti ako želite medijsku pažnju.

Olakšajte im posao-Olakšajte im posao-novinari obično započinju svoj posao kasno i završavaju ga u kasnim satima. Ako obavljate konferenciju za štampu, nemojte je zakazivati pre 10h. A ako želite TV pažnju nemojte zakazivati događaj posle 15h.

PRAVILA ODNOSA S MEDIJIMAPRAVILA ODNOSA S MEDIJIMA

Personalizujte kontakt- Personalizujte kontakt- uspostavite listu medija sa imenima određenih novinara i ažurirajte listu posle svakog skupa novinara.

Poštujte njihovu nezavisnost- Poštujte njihovu nezavisnost- Imajte na umu da prijateljstvo sa novinarima, ne znači da će oni reći ili napisati ono što vi želite. Nezavisnost je bitan deo njihovog posla. Ako je izgube rizikuju svoju reputaciju.

Budite na raspolaganju-Budite na raspolaganju-budite spremni da date informacije. To je posebno bitno u kriznim situacijama

PRAVILA ODNOSA S MEDIJIMAPRAVILA ODNOSA S MEDIJIMA

Izbegavajte sukobe Izbegavajte sukobe –sukobi s medijima se retko kad isplate, pošto oni moraju da imaju zadnju reč. Pogrešno citiraju ili pogrešno napišu vaše ime, bolje je skrenuti pažnju na njih same, nego tražiti zvaničnu ispravku. Biće zahvalni što niste prijavili grešku njihovom šefu.Budite iskreniBudite iskreni – ne pokušavajte da prevarite medije da dođu na vaš događaj ako nemate vesti. Nemojte ih nikada lagati i nemojte pokušavati da ih usmerite u pogrešnom pravcu.Budite u tokuBudite u toku – skupljajte tzv.,,medija-klipove”isečke iz članka i ako je moguće TV i radio snimke koji se bave vašom organizacijom. To će vam pomoći da ga iskoristite za svoj promotivni materijal i da efikasno odmerite svoje medijske odnose.

Po svom obliku, odnosi s medijima mogu biti: neposredni (direktni),-tu su zvanje i prijem novinara, brifinzi, konferencije za novinare, intervjui, studijske posete. Oni mogu biti i reaktivni, kada dajete odgovore na pitanja, dajete izjave povodom događaja ili teme za koji ste upitani za komentar.

posredni, reaktivni i odnosi s medijima u kriznim situacijama, što je jedna sasvim zasebna oblast.

U odnosima s medijima, kao i kada želite da ubedite druge ljude ili osvojite simpatije, prvo:ODREDITE CILJNU JAVNOST, PUBLIKU PRIPREMITE PORUKU STRUKTURIRAJTE JE I OBLIKUJTE USKLADITE NJEN TON KOMUNICIRAJTE JE U SKLADU SA STRATEGIJOM OSLUŠKUJTE, PREDVIDITE REAKCIJE I PRIPREMITE SE NA NJIH

Greške u odnosima sa medijimaGreške u odnosima sa medijima

Jedna od najčešćih pogrešnih predstava o odnosima s medijima koju ima rukovodstvo

neke, npr. privredne organizacije, jeste da ono što je važno za mene i za nas, jeste važno i za

medije, odnosno širu javnost. Pogrešno.

Mora najpre da bude zaista važno za javnost (to ne mora da bude opšta, najšira javnost) i za sam medij, da bi imalo realnu šansu da bude objavljeno.

Nekada se važnost može dati i inače prosečnom događaju, proizvodu ili izjavi, ako se dobro formuliše, ili stavi u određeni, na primer društveno značajni kontekst.

Novo ili bar različito i drugačije, zanimljivo i atraktivno, na izuzetnom mestu, izvanrednim povodom, da ima izvanredan cilj...

Ako nije posebno, onda bar da bude aktuelno. Ako ni to nemate, i dalje možete računati da će vaša poruka biti objavljena - ako je došla od zanimljive ili uticajne javne ličnosti.

Zlatna pravilaZlatna pravilaU odnosima s medijima prvo, zlatno pravilo jeste: Govorite istinu! Govoriti laži znači bacati bumerange koji vam se posle obijaju o glavu.

Medijima može se lagati samo tri puta: prvi put, zadnji put i nikad više.

Nemojte nikada davati neslužbene ili "off record" informacije očekujući da vas niko, nikada i nigde ne citira. Svaka vaša izjava mora biti službena sve dok radite posao PR profesionalca. Svaku informaciju koju šaljete medijima ( napišete ili snimite ), proverite najmanje dva puta.

Najvažnije stvari istaknite prve. Tako ne samo da će celokupni nastup biti upečatljiviji, već i novinaru i uredniku pomažete da bolje oblikuje konačan izgled.

Nemojte ulaziti u komunikaciju kada niste sigurni u svoju kompetentnost. Negativne posledice koje mogu da proisteknu iz takvog nastupa ( ispadate glupi ) su višestruko snažnije od same činjenice da ste se eto, pojavili u medijima.

Imajte u vidu da je publika koja je primalac poruke heterogena po mnogim osnovama i da često morate da rečnik i terminologiju prilagodite njoj, a ne onome što je vaša dnevna konverzacijska rutina.

Ostanite pribrani i kada vas isprovociraju, odgovarajte staloženo i ubedljivo i imajte nekoliko rezervnih rečenica ili bar početak odgovora za takve slučajeve, naprimer:

"Drago mi je da ste postavili to pitanje, pošto u javnosti postoje razne

spekulacije o tome. Ovo je odlična prilika da vaš auditorijum sazna istinu".

Posebno oprezni morate biti kada vas, ili predstavnika organizacije koju predstavljate, zovu u emisiju na radiju ili televiziji koja se emituje uživo.

U takvim emisijama nema vremena i mogućnosti za ponavljanje, ispravke, povratak. Pored dobre uvežbanosti (trening za nastup u medijima plus brifing), neophodna je i posebna priprema u odnosu na samu emisiju.

Postoje emisije, ne moraju da se zovu KLOPKA ili ZAMKA ili UTISAK NEDELJE, u kojima će izvesno doći do konfrontacije sa drugim učesnikom ili učesnicima. Često i sa samom voditeljkom ili voditeljem.

Zato se držite nekoliko osnovnih pravila:

Prikupite osnovne informacije ( kakva je emisija, kog datuma, u koje vreme... ), da li ima drugih učesnika, koliko je vremena na raspolaganju, šta je tema i zašto baš ona i baš sada, zbog čega baš mene zovete / ko me je preporučio...

PLASIRANJE VESTI U MEDIJIMAPLASIRANJE VESTI U MEDIJIMA

Vesti koje služba ili menadžer za OJ neke organizacije, želi da plasira moraju da se ,,takmiče” sa svim drugim novostima koje plene pažnju medija i javnosti (politički skandali, kulturni događaji, prirodne nepogode, sportske ili druge manifestacije).

Strateški cilj odnosa s medijima

je stvaranje korporativnog publiciteta.

Odnosi s medijima predstavljaju centralni deo strategije i aktivnosti OJ. Osoba zadužena za odnose s medijima ima sledeće

zadatke:

Utvrđivanje politike organizacije o odnosima s medijima,

Pravljenje spiskova medija (medija mapa) i njihovo ažuriranje,

Sastavljanje materijala za medije (planiranje, pisanje i distribucija),

Planiranje i organizovanje susreta sa medijima

Utvrđivanje politike organizacije o odnosima s Utvrđivanje politike organizacije o odnosima s medijima,medijima,

Menadžer za OJ u saradnji sa direktorom organizacije utvrđuje politiku o odnosima s medijima.

PR menadžer mora da ima potrebna ovlašćenja za odnose s novinarima i medijima da sme u svakom trenutku da plasira obaveštenje za novinare, da može da ugosti novinare i sl. (U slučaju političkih organizacija izjave daju potparoli ili lideri partija).

Potrebno je utvrditi o kojoj temi za razgovor se radi, koji je novinar u pitanju i koja je medijska kuća.

Pravljenje spiskova medija Pravljenje spiskova medija (medija mape) i njihovo ažuriranje(medija mape) i njihovo ažuriranjePolaznu osnovu za uspostavljanje uspešnih odnosa s medijima čini

izrada baze podataka medija (medija mape). Podatke o medijskim kućama je moguće prikupiti putem njihovih Internet

prezentacija i sistematizovati ih na sledeći način:

Vrsta medija i naziv,

Kratak profil uređivačke politike,

Podaci o tiražu(gledanosti-slušanosti)

Spisak redakcija i urednika,

Imena novinara koji prate oblast organizacije,

Kontakt telefoni, e-mail adrese, br.faksa

Sastavljanje materijala za medijeSastavljanje materijala za medije

Osnovno sredstvo koje menadžer za OJ koristi u komunikaciji sa novinarima je SAOPŠTENJE ZA MEDIJE. SAOPŠTENJE ZA MEDIJE. Povodi za slanje saopštenja su razni (najava novog proizvoda,tehnologije,otvaranje novih prostora,zapošljavanje novih radnika izveštaj o proteklom događaju ili nešto drugo).

U pisanju saopštenja potrebno je pridržavati se nekih principa:Uvek treba prezentovati atraktivne i tačne informacije,U svakom momentu treba zadovoljiti potrebu novinara za informacijom,Ne treba preterano hvaliti svoju organizaciju, kako bi se sačuvalo poverenje novinara.

Prednosti i nedostaci saopštenja Prednosti i nedostaci saopštenja za štampuza štampu

Prednosti saopštenja za štampuPrednosti saopštenja za štampu

Brza distribucija informacija,Informacija je u pisanom obliku pred novinarem za razliku od informacije prenete putem telefonskog razgovora ili ličnog kontakta.

Nedostaci saopštenja za štampuNedostaci saopštenja za štampuVisok nivo anonimnosti-nema lični kontakt,Nemogućnost kontrole daljeg saopštenja(da li će biti objavljeno ili promenjeno…)Ako se novinaru učini da je saopštenje nerazumljivo neće ga upotrebiti.

KONFERENCIJA KONFERENCIJA

ZAZA

NOVINARENOVINARE

Sa strane organizacije koju predstavljate ili klijenta za koga radite, jedan od najčešćih oblika komunikacije sa medijima je održavanje konferencije za novinare (ranije, Konferencija Za Štampu).

Tu je najvažniji savet: sazovite je samo kada zaista imate dobar, krupan

razlog.

Pozivanje novinara se obavlja u tri talasa. Usled velikog broja događaja novinari često ne mogu da stignu na svaki: nekad zato jer nemaju vremena, a nekad zato jer su jednostavno prevideli, zaboravili da je to tada.

Prvi talas je pismeno obaveštenje sa pozivom sedam dana pre, kako bi mogli da planiraju svoje vreme i rezervišu taj termin.

Drugi talas je slanje faksova ili elektronskih pisama - mada je elektronska pošta u našim uslovima još uvek manje pouzdan kanal za ovu svrhu.

Posle bilo kog od ova dva koraka, a nekad i posle svakog, potrebno je redakciju ili određenog novinara pozvati i telefonom: da proverite da li je poziv stigao i da li je uručen kome treba, kao i da proverite raspoloživost /

raspoloženost novinara da dođe.

Imajte u vidu da pojedini iznenadni događaji nekad preuzmu sve novinare, pa se tako može dogoditi da iako ste sve savršeno isplanirali i dogovorili, ne dobijete nijednu kameru televizije jer su sve na npr. predsedničkim izborima. Ni takav slučaj nije nerešiv: svoj video-materijal, u formatu odgovarajućeg kvaliteta za emitovanje, dajte izveštaču koji je došao ili mu pošaljite nakon konferencije.

Veoma bitno kada pripremate konferenciju za novinare jeste da se u pozivnicu stavi izvod najznačajnijih poruka, tema... koji bi vašu konferenciju učinile značajnijom od drugog događaja na koji bi novinar otišao. Treba napomenuti da pored govornika i sadržaja, ne manje važan i press-kit, odnosno materijal koji se daje novinarima, a koji omogućava da lakše, kvalitetnije i brže realizuju svoj posao. 

U tom kompletu može da bude saopštenje, transkript govora, informacija o samoj kompaniji, fotografije - i sve to i u elektronskom obliku, naprimer na CD ROM-u.

Za one novinare koji nisu došli, organizujte dostavljanje press-materijala na adresu redakcije.

I, ne zaboravite: na konferenciji za novinare nije najvažniji govornik, niste najvažniji vi, najvažniji su - novinari.

Dnevne novineDnevne novine

Dnevne novine završavaju prva dnevna izdanja oko 18 sati. Najbolje je znači konferenciju za novinare organizovati oko podneva.

Ako želite da vam informacija o događaju bude u Dnevniku potrudite se saznati kada bi bilo optimalno vreme da TV ekipa obavi svoj posao, montira materijal i ton i preda ga uredniku Dnevnika.

Napraviti prilog na radiju i televiziji koji put je teže i duže nego u novinama, ma koliko se ti mediji činili bržima od štampanih.

Dnevne novineDnevne novine

Nekad je bolje ne slati informaciju nego je slati prekasno. Time dovodite u neugodnost novinara, a sebe predstavljate u lošem svetlu.

Plasiranje informacije u zadnji tren, može biti oprošteno samo u vreme krize, kada odmah po kriznom događaju o tome obavestite javnost.

Tada postižete efekt koretktnog saradnika koji zna da mediji rade 0 -24 sata, pa zbog toga ne prikriva informaciju, ne čeka sa njom neko "bolje vreme" već je plasira odmah.

Brifinzi

Brifinzi daju mnogo bolji učinak, bilo da se obavljaju samo sa jednim (klasičan intervju) ili sa nekoliko novinara.

Mala tajna: uvek imajte sopstveni kasetofon da biste imali transkript i pre nego što bude emitovan ili objavljen; ako je za štampani medij, obezbedite gotove fotografije govornika

Bivši Predsednik Rusije, Putin, na sat vremena okupi grupu odabranih novinara koji mu slobodno postavljaju pitanja iz svih oblasti i na osnovu takvog sastanka u  zapadnim novinama proizađu tekstovi od po tri strane - mnogo više nego da je organizovana klasična konferencija za novinare i mnogo više nego što bi se dobilo jednokratnim intervjuom.

Brifinzi su dobri i za novinara, koji ima sve vreme samo za sebe, ali i za sagovornika jer je tok komunikacije usmeren i na neki način sa izvesnim pozitivnim ishodom.

Saopštenja za štampu

Najčešći - i najneefikasniji - način za slanje informacija medijima. Izuzev u slučaju političkih partija, koje imaju neku vrstu monopola na prenos celokupnog sadržaja, gotovo uvek se radi o nesrazmeri: ili je ono što se želi da bude objavljeno nebitno za javnost sa aspekta urednika ili novinara, ili je toliko opširno da ne može da stane i onda se nekad ne objavi ni deo.

O pisanju saopštenja ( ili PRESS RELEASE-a, kako glasi termin na engleskom jeziku ), postoje čitavi udžbenici, ali najvažnije znanje o tome se svodi na tri saveta:

Da ne bude dugačko, da bude zasnovano na novostima ili nečem značajnom, i

da bude aktuelno.

ZA KRAJ - NE, NIKAKO!!!

Kada govorimo o tome šta ne treba nikako raditi u odnosima s medijima, verovatno bi bilo dovoljno početi sa dve reči: dobro vaspitanje. Ne kasniti, ne lagati, ne biti neuredan, ne psovati. Iako se radi o sofisticiranijim odnosima, neki od odgovora koje smo imali prilike da čujemo na pitanja novinara su upravo - nevaspitani: "To je glupo pitanje.""Ne odgovaram na takva pitanja.""Otkud vama taj podatak? ""Ko ti je urednik? ""Nepristojno je što to ponovo pitate.""Vi ste beznačajni. Vi lično ste beznačajni. "

Ako svedemo odnose s medijima na nekoliko tačaka, to bi izgledalo ovako:

Upoznajte se sa medijskom slikom (medija mapom) zemlje

Odredite glavne ciljne medije i prikupite njihove: kontakt-podatke, imena, rubrike...

Upoznajte novinare i održavajte komunikaciju sa njima i kada nema trenutne potrebe

Izgradite kolegijalne, partnerske odnose

Vodite računa o potrebi medija (da imaju kvalitetni sadržaj aktuelnih informacija)

Pripremite vašu organizaciju i njene predstavnike, ili klijenta, za nastup u medijima

Pripremite sebe da uvek imate adekvatno znanje, informisanost o temi i odgovor.

Planirajte vreme i lansirajte vest, izjavu ili saopštenje samo ako su zaista "jaki".

KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA JAVNOSTJAVNOST

Kanal komunikacije ka našim klijentima i potrošačima, tj. ka najširoj publici, jesu mediji.

Da bi naša poruka (ponuda, informacija, promocija) došla do naše ciljne grupe šaljemo je medijima; kojim medijima, zavisi isključivo od cilja zbog kojeg neku poruku komuniciramo.

KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA JAVNOSTJAVNOST

Da li će mediji biti "od koristi" za nas u cilju  željene naše informacije ili će nas ignorisati ili čak od naše poruke napraviti negativan publicitet ili posmatrati predloženu temu iz ugla koji nam na posletku i ne odgovara, zavisi gotovo isključivo od sadržaja i kvaliteta Saopštenja za javnost koje nosi našu poruku

KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA JAVNOSTJAVNOST

Postoji nekoliko "vrsta" Saopštenja, a najprimenjeniju su: informacija o vesti (novini), predstavljanje programa (strategije), opis i najava važnog događaja i predstavljanje proizvoda

Struktura Saopštenja za javnost:

Naslov (podnaslov) Datum i mesto

Prvi pasusTelo Saopštenja

O kompanijiKontakt podaci

KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA JAVNOSTJAVNOST

1. Naslov (podnaslov) Izazovan naslov - kratak, jasan, pravo u srž! Na određeni način sva jačina i vrednost vašeg Saopštenja mora da se nazre i/ili predpostavi već u samom naslov.

Američka Ambasada po drugi put za redom pružiće podršku talentovanim sportistima u Republici Srbiji. NOT GOOD!!!!

Ambasada Amerike veran partner srpskim sportistima.Ambasada Amerike veran partner srpskim sportistima. GOOD.

Naslovi se po pravilu pišu boldirano, u većem fontu od ostatka teksta, najbolje u sadašnjem vremenu (nikako u Potencijalu i što ređe u prošlosti ili budućem vremenu). Prihvatljivo je i napisati ga velikim slovima. Ključne reči iz naslova upotrebljavajte (proširujte) kroz sam tekst ponavljajući ih.

2. Telo Saopštenja

Započnite sa datumom i mestom izdavanja Saopštenja

Potom, prvi pasus koji odgovara na (čuvena) novinarska pitanja: Šta; Gde;Kada;Ko;Kako;Zašto.

U dve do tri rečenice morate sumirati celo Saopštenje, uz razradu nadalje u tekstu. Znate i sami, niti će novinar, ali ni ma ko drugi (sem vas samih) čitati nastavak teksta ukoliko ga naslov i prva rečenica nisu zainteresovali!

Nakon prvog pasusa sledi "telo" Saopštenja u kojem ćete razraditi naslov, odnosno prvi pasus dodavanjem činjenica, pojašnjenjem, dopunama, izjavom predstavnika menadžmenta itd.

Na kraju dodajte pasus o svojoj kompaniji koji nećete menjati češće nego dva puta godišnje (sem izuzetno usled ozbiljnijih promena u kompaniji) kako biste "ugradili" svoj korporativni identite u svesti novinara.

. Dakle, obaveštavate i informišete (u naslovu, prvom pasusu i telu Saopštenja) i ugrađujete svoju kompaniju u svest primaoca poruke.

Na posletku se nalaze ažurni kontakt podaci OSOBE koja je zadužena za pojašnjenja, dodatne informacije, prosleđivanje novinarskih inicijativa tj. koja je i (najčešće) autor Saopštenja.

Kako napisati saopštenje za javnost

PPrincipirincipi saopštenja za javnost: saopštenja za javnost:

Prvi pasus saopštenja mora sadržati sve bitne informacije: definišite poruku koju pokušavate preneti zajedno sa najvažnijim delom priče

Koristite citate u saopštenju nakon što se uverite ko ih je tačno naveo:

Koristite jednostavan jezik: izbegavati skraćenice

Saopštenje treba biti otkucano korišćenjem duplog prostora između redova teksta i širokih margina: ovo dozvoljava uredniku da ispravi ili izbriše određene stavke iz saopštenja za javnost ukoliko je to potrebno.

Na kraju priče otkucajte reč «KRAJ»: ovo pojašnjava gdje se saopštenje za javnost završava i gdje započinje nova informacija

Uviek uključite datum i mesto saopštenja na saopštenju za javnost. Ukoliko nije neposredno saopštenje, onda ne morate

Kontakt osoba i broj bi se uvek trebao pojavljivati na saopštenju za štampu u slučaju da novinar koji je zadužen za tu priču treba dodatne informacije

Koristite živopisno zaglavlje na saopštenju za štampu; dok će novine najverovatnije izabrati neki svoj naslov, dobar naslov treba ubediti primaoca da stvarno pročita tu priču

Idealno bi bilo da se saopštenje distribuira na specijalno dizajniranom papiru zasaopštenja za javnost

Primer saopštenja za javnost Logo Naziv organizacije /Logo Naziv organizacije /boldirano/ Datum // Datum /boldirano/SAOPŠTENJE ZA JAVNOST KONTAKT OSOBA Br.tel.,fax,mail

Za PrimalacZa Primalac/boldirano/

NASLOVNASLOV/boldirano/ Uvodna reč –privući pažnju

Šta se desilo; Gde; Kada; Ko; Kako; Zašto; Rezultati; Komentari

######## Kraj Kraj /boldirano/

(### - Novinar koji čita tekst siguran je da je dobio kompletnu informaciju)

Kategorije saopštenjaKategorije saopštenjaSaopštenja se mogu razvrstati u nekoliko kategorija:Saopštenja se mogu razvrstati u nekoliko kategorija:

Pripremna: obaveštavaju o događajima, projektima ili programima koji treba da se dogode ili sprovedu.

Aktuelna: daju podatke o događajima koji se odigravaju u vreme izdavanja saopštenja. Ova saopštenja treba odmah da budu objavljena. Lokalna: dolaze iz određenih oblasti i u vezi su sa »vestima iz lokalnog kraja«.

Ekskluzivna: dostavljena jednoj agenciji, novini ili jednoj radijskoj ili TV stanici s pravom da ga objavi isključivo ta agencija, novina, radijska, odnosno TV stanica.

Saopštenja za medije slati 7-10 dana pre događaja prvi put, i obavezno još jednom 2 dana pre samog događaja.

Saopštenje je najbolje slati poštom ili faksom. Obavezno proveriti prijem poruke. Obratiti pažnju da se saopštenje uputi pravoj (potencijalno zainteresovanoj osobi).

PRIMER:

NAPRAVITE SAOPŠTENJE ZA JAVNOST