ODNOSI SA JAVNOSCU - VEZBE, PREZENTACIJA-R-6

8/14/2019 ODNOSI SA JAVNOSCU - VEZBE, PREZENTACIJA-R-6

http://slidepdf.com/reader/full/odnosi-sa-javnoscu-vezbe-prezentacija-r-6 1/31

Public relations - PR





Intervju je jedna od najzanimljivijih, najuzbudljivijih inajpopularnijih novinarskih formi. Osnovne specifičnosti

intervjua u odnosu na ostale novinarske forme su:

U klasifikaciji žanrova, on je ujedno i faktografska, ali ibeletristička i analitička forma.Uprkos opšte prihvaćenom mišljenju, intervju nije po svaku cenuo nekome. Naprotiv, on može biti i o nečemu: mestu, događaju,itd.Intervju nije vezan za konkretan medij. Imajući u vidu očigledne

prednosti televizije, intervju gotovo podjednako dobro "radiposao" i u novinama, i na radiju.Intervju ujedno predstavlja i novinarski žanr, ali i jednu odtehnika za prikupljanje informacija koja se ne koristi samo unovinarstvu, već i u naučnim istraživanjima, naročito upsihologiji.



Za razliku od drugih oblika smišljenog sticanjapubliciteta, intervju je dosta rizičniji, od, na primerkonferencije za štampu.

Razlog je jednostavan, a to je priroda komunikacije.Naime, intervju se uvek odvija u situaciji oči u oči,koja za razliku od KZN, nema "protokol", plan, čestomože da se krene u "neočekivanom" pravcu kojimože da bude i neprijatan.

Takođe, kod intervjua, do izražaja mogu doći i ličnianimoziteti i netrpeljivosti. Upravo zbog činjeniceda je nepredvidiv, intervju je, sa stanovištvanovinara neprocenjiv, ali sa stanovištva PR-arizičan!



Da bi ispunio svoju PR funkciju, intervjumora na određeni način da bude"kontrolisan".

Da bi se ovo postiglo, pitanja, teme i tok

razgovora moraju, u najvećoj mogućojmeri, biti predviđene.Upravo ovde nascenu stupa PR služba organizacije.



Njena je uloga da osobu koja dajeintervju pripremi za ono što je urazgovoru čeka, čak iako topodrazumeva spominjanje ne tolikoprijatnih tema i pitanja.

Ipak, zarad uspešno obavljenog posla,ove neprijatnosti valja ostaviti postrani.



Osnovno pravilo davanja intervjua je dasvi odgovori moraju biti:

jasnizanimljivi

jednostavni

koncizniargumentovaniljubazni



Da bi ovo pravilo bilo ispoštovano, evo nekoliko preporuka:

Perfektno poznavanje oblasti koja je tema intervjua,

ovim se postiže argumentovanost, a time i ubedljivostprezentacije stavova.

Razumljivost, jer su samo neki intervjui namenjeni uskojpublici. Dakle, da bi nekoga intervju zainteresovao, onnajpre mora da ga razume.

Odlučnost u zastupanju vlastitih stavova. Ovo nije teškopostići, ako na raspolaganju stoje valjani argumenti.Osim toga, javnost ne voli prevrtljivce.



Ne izgovarati ono što ne želimo da se pročita (vidi,čuje).Biti staložen, na provokativna pitanja odgovarati

staloženo, opušteno, i držati se svoje priče.Budite optimisti.Po svaku cenu izbegavajte odgovore tipa da/ne.Oni vamne ostavljaju previše prostora za argumentaciju.Ukoliko vas novinar prekida, dozvolite mu to, ali sevratite na svoju priču.Ukoliko ne znate odgovor, tako i recite, ali naravno, na

jedan diskretan, "diplomatski" način.Ono što je najvažnije istaknite na samom početku, jasnoi jednostavno.



LOBIRANJE LOBIRANJE



ŠTA JE LOBI A ŠTA LOBIRANJE ŠTA JE LOBI A ŠTA LOBIRANJE ?LOBI (lobby )- grupa ljudi koja pokušava dautiče na članove organa i institucija koje

donose važne odluke na nivou organizacije,lokalne zajednice ili društva.

LOBIRANJE (lobbying)-proces kojim grupaljudi ili organizacija nastoje da utiču na

odluke, koje za njih imaju važne implikacijetako da zaštite ili nametnu svoje interese,informišući o njima donosioca odluke.



U savremenom smislu može se

definisati na različite načine odlobiranja kao komunikacije izmeđuljudi, do tehnike odnosnoumetnosti ubeđivanja, apredstavlja niz akcija kojima je ciljizvršiti uticaj na donosioce odluka



U principu se sve definicije odnose napostojanje interesnih grupa koje pokušavaju i

uspevaju da utiču na donošenje javnih odluka,ili odluka uopšte.

U društvenom smislu lobiranje predstavlja

sastavni deo svakog demokratskogzakonodavstva i političkog procesa.



Lobiranje- deo odnosa s javnošćuLobiranje treba posmatrati kao deo prosecaodnosa s javnostima. Lobiranje kao jedna odnajsufisticiranijih disciplina PR-a pojavljuje se utrenucima kada je izuzetno važno uticati ilipromeniti stav uticajnih javnosti.

Lobiranje predstavlja mehanizam aktivnostičiji je cilj uticaj na javne organe u

procesima političkog odlučivanja (npr.promovisanje i usvajanje zakona).



Da bi se lakše razumele najrazličitijesituacije sa kojima se stručnjak za OJsusreće, neophodno je objasnitispregu između vlade i mas medija.

Ova sprega također nam pomaže dasagledamo polja u kojima lobistimogu da deluju.



Vlada i mas medij Vlada i mas medij Vlade svih zemalja suočene su sa istimizazovom. Taj izazov se ogleda u specifičnoj

vrsti komunikacije sa javnošću.Vlade se prvenstveno obraćaju građanima, jerod njih zavisi dužina veka jedne vlade ilidolazak nove vlade na političku pozornicu.Svaki demokratski sistem počiva na slobodnimmedijima. Njihova primarna funkcija jenadzornog karaktera i oni predstavljajusvojevrstan korektivni faktor radu iaktivnostima svake vlade.



Sa jedne strane građani očekuju dobijanje pravih informacijaod vlade i time je primoravaju da stalno radi na potvrđivanjusvog kredibiliteta, a sa druge strane građani se uvek okrećuslobodnim medijima i njihovim informacijama.

Na taj način građani traže potvrdu istinitosti vladinihinformacija i grade svoje stavove kojim kasnije utiču na poltičkiživot.

Primarni zadatak svake vlade je da informiše građane o svojoj

politici i programima. Pored toga ona koristi svaku priliku dapromoviše sopstvenu politiku i programe.

Iz ovoga je jasno da je jedna od najvažnijih funkcija svakevlade da informiše.



Dešava se da ne postoji jasna granica između potreba i obavezavlade (koja kao javni servis treba da informiše građane) i njenepotrebe da stalno ostvaruje svoje političke ciljeve uz velikupodršku javnosti.

Svaka vlada definiše određene ciljeve i politiku. Za stvaranjeozbiljne platforme i dobijanja podrške javnosti potrebno je raditi savelikim brojem stručnjaka.

Sve je češći slučaj da vlade unamljuju stručnjake za OJ kako binajbolje opipali puls javnog mnjenja i prilagođavali svoju politikutome.

Posao stručnjaka za odnose s javnostima je najvažniji u čitavnomprocesu komuniciranja, a od presudnog značaja je i da su oni naadekvatan način uključeni u procese oblikovanja politike te vlade.



Od velikog značaja je da stručnjaci za OJpoznaju javno mnjenje, da konstantno vrše

istraživanja i prate trendove kako bi upoznali javnost i odgovorili na njene potrebe na načinkoji će biti najrazumljiviji i najprihvatljiviji.

Niti jedna vlada nema zagarantovan medijskiprostor, već konstantno mora da radi napronalaženju najefikasnijih komunikacijskihkanala i načina na koji će skrenuti pažnjugrađana na svoj program i aktivnosti.



Pronalaženje najboljih komunikacijsikih kanala iplasiranje poruka vlade direktan je zadatakstručnjaka iz oblasti OJPoenta dobro osmišljenje komunikacijskestrategije na relaciji

VLADA - STRUČNJAK ZA OJ - GRAĐANSTVOleži u dvosmernoj komunikaciji svih učesnika.

Samo tako vlada će uspeti da svoje programe iideje implementira na pravi način sa jednestrane, a građani će moći na najbolji način davrše pritisak i kontrolišu rad vlade.



Ulogu najvećeg i najznačajnijeg

posrednika u komunikacijiizmeđu vlade i građanaobavljaju masovni mediji, jer jenerealno očekivati da građaninsve potrebne informacijedobije direktno od vlade.



Vlada i mediji imaju različite ciljeve.Sa jedne strane vlada je ta koja odlučuje kad,

koliko i kome će plasirati određenuinformaciju, a cilj medija je da dođu do brzih itačnih informacija.Često se dešava da mediji pišu i o propustima io negativnim aspektima rada vlade, i tu ležižarište “sukoba”.“Sukob” vlade i medija postoji oduvijek. Vladaće učiniti sve da zaustavi curenje informacija istvaranje negativnog imidža u javnosti



Npr. sukob Vlade Velike Britanije i BBC-aprilikom objavljivanja “Dosijea o Iraku” kada

je došlo do curenja informacija vezanih zaodluku o vojnom angažovanju VB u Iraku.Epilog priče se završio negativno po BBCpošto je ova medijska kuća morala javno dase izvini Vladi i njen generalni direktorpodnese ostavku, ali ni Vlada VelikeBritanije nije prošla neoštećeno pošto je cjelislučaj urušio i njen ugled.



Šta nije lobiranje?

Poseta iz uljudnosti,Besciljni, pozivi na prijeme,Besciljno i širokogrudo davanje poklona,Podmićivanje,Zavođenje,

PrevareSve u svemu vidimo da lobiranje nije ništa

od onoga za što se većinom ovaj pojamveže.



Lobiranje, šta je to?

Generalno govoreći pod lobiranje se može

podvesti svaka komunikacija između dvapojedinca.

Zašto?

Razlog je jednostavan. Svaki čovek kroz

razgovor traži istomišljenika te direktno iliindirektno nameće svoje stavove.



Razlika RazlikaRazlika između regularnog razgovora i lobiranja

jeste u tome što lobiranje mora biti ciljano i

planirano traženje istomišljenika tj. nosiocastavova i određivanje na koji će način taj nekoprenositi zajedničke stavove.U društvenom smislu lobiranje pretstavlja važansastavni deo svakog demokratskog

zakonodavnog i političkog procesa. Lobiranje jeizvestan vid raširenog vidika demokratije, jerljudi ne odločuju samo o tome ko će da budenjihov predstavnik u zakonodavnom telu, nego ikako će ih on zastupati.



SPONZORSTVOSPONZORSTVO



Cilj sponzorisanja je da se postignu

rezultati korišćenjemstrategije oglašavanja,

Strategije odnosa s javnošću i

Strategije marketinga.



Sponzorisanje s aspekta oglašavanja Sponzorisanje s aspekta oglašavanjaCiljevi oglašavanja koji mogu da seCiljevi oglašavanja koji mogu da se

postignu sponzorisanjem su:postignu sponzorisanjem su:

kada su reklamni mediji zabranjeni,kada su reklamni mediji zabranjeni,udruženo oglašavanje - oglašavanje naudruženo oglašavanje - oglašavanje nalicu mesta zajedno sa sponzorisanjemlicu mesta zajedno sa sponzorisanjemmoguće je na oglasnim tablama, sportskimmoguće je na oglasnim tablama, sportskimstadionima i sl., dok se snimajustadionima i sl., dok se snimaju

događaji,TV kamere neminovno otkrivaju,događaji,TV kamere neminovno otkrivaju,a vide ih i gledaoci na licu mesta,a vide ih i gledaoci na licu mesta,

promocija proizvoda.promocija proizvoda.



Sponzorisanje s aspekta OJ Sponzorisanje s aspekta OJ Za razliku od ciljeva oglašavanja,

ciljevi OJ ne idu za tim daoglašavaju da bi ubedili nekoga daproda, već teže za tim da šira

javnost upozna i shvati radorganizacije ili karakteristikeproizvoda.



Ciljevi:dobra volja-(donacije)

korporativni imidžkorporativni identitetprihvatanje imena-(neprestano ponavljanje imena zbogmedijskog publicitetaGostoljubivost

Podsticanje interesovanja novinara-(dodela nagradapopularno novinarima, prilikom pisanja pokazuju svojuveštinu i znanje o predmetu sponzora).

Documents

ODNOSI SA JAVNOSCU - VEZBE, PREZENTACIJA-R-6