ODNOSI SA JAVNOSCU - VEZBE, PREZENTACIJA-R-1

8/14/2019 ODNOSI SA JAVNOSCU - VEZBE, PREZENTACIJA-R-1

1/38

ODNOSI S JAVNOUpublic relations - PR


2/38

POETAK NAEG RADA/saradnje/

Upoznavanje sa vaim oekivanjima

O temi i znaaju

Nain rada Pravila rada


3/38

UPOZNAJMO SE.......

Va asistent

Radica Jovanovi

Magistar nauka o menadmentu


4/38

PREDSTAVITE NAM SE....

Ko ste Vi?

ime se bavite Zato ste izabrali ovaj fakultet?

ta elite da radite?

Vae dobre i loe osobine,hobi, o emu sanjate?

Kaite svoje ime i prezime


5/38

PRAVILA NAEG RADA

Pravilno sluamo jedni druge

Dok jedan govori ostali sluaju!

Svi aktivno uestvujemo u radu! Izraavamo svoje miljenje i uvaavamotue stavove!

Negujemo pozitivan stav


6/38

CILJEVI Poboljati kvalitet komunikacije sa okolinom

Uoiti najee greke u komunikaciji

Eliminisati strah od javnog nastupa

Kreirati imid kompanije (i kako ga PR moenajbolje predstaviti u javnost)

Osmisliti najbolju strategiju nastupa u javnosti

Unaprediti vetine prezentacije


7/38

PITANJE ZA VAS.TA JE PR?

Osnovna funkcija odnosa s javnou jesteodravanje dvosmerne komunikacije saokolinom. PR se ne dakle ne svodi napuko objavljivanje podataka i saoptenjaza javnost, ve podrazumeva i praenjepovratne stege, odnosno javnog mnjenja i

prvenstveno miljenja ciljne populacije


8/38

TA JE PR?

Smatra se da je dvosmerna komunikacijasa korisnicima najbolji metod za njihovumotivaciju, jer ,,razgovor,, sa njimadoprinosi da korisnici nastave saiznoenjem svojih miljenja, budui da sestvara utisak da neko uje ono to oni

govore


9/38

TA JE PR? Od odnosa s javnou u velikoj meri zavisi i

publicitet. Ono to drugi mediji piu o vamamnogo je vanije za vas i vae korisnike odonoga to vi imate da kaete o sebi.

Publicitet se smatra nezavisnim i njime sestie dodatna promocija, naravno, ukoliko je

taj publicitet pozitivan. Isto tako, ukoliko jepublicitet negativan, to moe unititi svenapore u propagandi.


10/38

ODNOSI S JAVNOU SU....

Odnosi s javnou su nauna i praktinadisciplina koja stvara i odrava reputaciju, sciljem se ostvari razumevanje i podrkaciljnih zavisnosti.

Odnosi s javnou su takoe planirani isprovedeni stalni posao stvaranja i

odravanja dobre volje, kao i meusobnograzumevanja izmeu firme i njenihzavisnosti.


11/38

DOBRI ODNOSI S JAVNOU

Praktino podrazumevaju:

Da o Vama (Vaim proizvodima, uslugama,firmi)javnost(kupci, potroai, poslovnipartneri, dobavljai, mediji...)

ima pozitivno miljenje (i samim tim DA

KUPUJUPROIZVOD KOJI NUDITE NATRITU!)


12/38

Baviti se biznisom bez oglaavanja jekao da namigujete devojci u mraku. Viznate ta radite ali drugi ne

(Stjuart Brit)


13/38

RAZLIKA IZMEUODNOSA SJAVNOU,

PROPAGANDE I OGLAAVANJ

Lisjan Marta, pionir odnosa s javnou u Francuskojje jo 1971. procenio sutinske razlike, izmeu ova trioblika komunikacije:.

Cilj oglaavanja je da povea prodaju robe ili usluga,ono predstavlja strategiju elje.

Propaganda predstavlja strategiju pogodbe.Cilj jestvaranje kolektivne snage i njene tvrdnje nisuzasnovane na pouzdanim injenicama.


14/38

RAZLIKA IZMEU ODNOSA SJAVNOU I OGLAAVANJA

Odnosi s javnou se esto meaju saoglaavanjem, a ponekad im se pogrenopripisuje naziv publicitet i smetaju se upromotivni miks kao etvrti inilac konceptamarketinkog paketa etiri P

Odnosi s javnou se esto pogreno posmatrajukao oblik oglaavanja ak i kao besplatooglaavanje, pa se ak meaju i sa prodajnompromocijom.


15/38


Oglaavanje i odnosi s javnou su dva razliita oblikakomunikacije, ali e oglaavanje verovatno biti delotvornije ako sepravilno odravaju odnosi s javnou.

U kratkim crtama, cilj odnosa s javnou je omoguavanje

razumevanja znanjem i, ako se eli da oni uspeno edukuju trite,moraju da prenose injenine, uverljive i nepristrasne informacije.

Oglaavanje mora biti ubedljivo da bi prodaja bila ostvarena, moeuticati na oseanja, a svakako je pristrasno.

Osnovna razlika je u tome to uspeni odnosi s javnou moraju bitinepristrasni, dok uspeno oglaavanje mora da bude pristrasno.


16/38


Mnogo je jednostavnje oglaavati neto to ljudipoznaju i razumeju, tako da se oglaavanjemoe uiniti mnogo delotvornijim i isplativijim

ako postoji podrka u vidu odnosa s javnou. Na primer: mogui turisti e sa vie poverenja

uplatiti odmor na Barbadosu ili Mauricijusu akoznaju gde se ta ostrva nalaze, kakva je klima,

kao i kakve su njihove osobenosti.tako neto semoe saznati iz putopisnih lanaka ilitelevizijskih emisija.


17/38


Moe se pomisliti da se odnosi s javnousastoje samo od odnosa sa tampom, ili, pre,odnosa s medijima jer se bave i radiom itelevizijom.

Savremeni odnosi s javnou obuhvataju svedelatnosti komercijalnih i nekomercijalnih javnih i

privatnih organizacija. Oni se bave stvarima kojesu prilino udaljene od marketinga i oglaavanja,kao to su, na primer, odnosi sa zajednicom,zaposlenima,deoniarima i politikim partijama.


18/38


Poslednjih godina je u odnosima sjavnou sve bitnije prevazilaenje kriznihsituacija, kao to su trajkovi, nesree ili

pokuaji promene vlasnitva


19/38

RAZLIKE Glavne razlike izmeu odnosa s javnou i

oglaavanja mogu se navesti kao: Tekstovi za odnose s javnoumoraju da budu

zasnovani na injenicama i da pruaju informacije,

a ne smeju biti optereeni naduvenou .da bi sepostigla uverljivost, tekstovi moraju biti obrazovni ane ubeivaki moraju da pruaju injenice a neda iznose dramatine tvrdnje ili navode koji se

zasnivaju na oseanjima.potrebne su drugaijevetine pisanja.


20/38

RAZLIKE

Odnose s javnou koriste i mnoge organizacijekoje se ne moraju baviti oglaavanjem. Na pr.Vatrogasna sluba ne reklamira poar.

Zaposleni u odnosima s javnou sarauju saurednicima i producentima medija, aoglaavanje posluje sa prodavcima oglaivakogprostora ili, kod elektronskih medija, vremena.


21/38

RAZLIKE

Oglaavanje se obino obraa odreenimdelovima trita i izvesnim drutvenimslojevima.

Odnosi s javnou mogu se obraatimnogobrojnim javnostimaili grupamaljudi sa kojima jedna organizacija mora da

komunicira.


22/38

RAZLIKE

Trokoviodnosa s javnou su drugaiji.Kod oglaavanja, vani rashodi su zakreativni rad,prostor,vreme zakupljeno u

elektronskim medijima i proizvodnja.

Kod odnosa s javnou, to su vreme i

trokovi proizvodnje, kao to su tampainternih novina ili snimanje materijala navideo-kasetama.


23/38

RAZLIKE

Izbor medija-Oglaava se uglavnom upostojeim komercijalnim medijimakao to sutampa, radio i televizija, kao i direktno slanjereklamnih poruka potom i na izlobama.

Odnosi s javnou koriste mnogo vei rasponkomercijalnih medija, kao i medije koji samistvaraju, kao to su interne novine, video-

snimci,audio-kasete,privatne izlobe,obrazovnepublikacije,seminari i sponzorstva.Sponzorstvoje postalo veoma bitno sredstvo odnosa sjavnou


24/38

RAZLIKE

Reklamne agencije i konsultantske kue zaodnose s javnou mogu da primaju nadoknaduna razliite naine. Reklamne agencije primaju

proviziju od medija, a dobijaju i popuste napotroni materijal.

Konsultanti za odnose s javnou uglavnomzavise od isplata odreenih trajanjem i obino neprimaju provizije niti dobijaju popuste.


25/38

RAZLIKE

Dok najvei broj zaposlenih u oglaavanju radi uagencijama, veina zaposlenih u oblasti odnosas javnou ne radi u konsultantskim kuama upreduzeima ili drugim organizacijama.

Skoro 70% ljudi koji se bave odnosima sjavnou rade u posebnim odeljenjima unutar

organizacije. Pogreno je miljenje da svetomodnosa s javnou dominiraju konsultantskekue.


26/38

RAZLIKE

Cilj oglaavanja je ubeivanje ljudi dapoele da uine neto-posete prodavnicu,odgovore potom ili telefonom ili prosto da

zapamte proizvod kako bi ga kasnije kupili.

Odnosi s javnou treba da stvaraju

razumevanje, bilo same organizacije (imidpreduzea) bilo proizvoda ili usluga.


27/38

POREENJE VREDNOSTI Propaganda ima za cilj stvaranje pokreta ili sledbenika i

postoje razliiti nivoi identifikacije izvora.

Cilj Odnosa s javnouje da se kroz dijalog postignu

meusobno razumevanje i odobravanje pri emu postojijasna identifikacija izvora poruke ili aktivnosti.

Propaganda je u osnovi nain upravljanja, znai

jednosmerna komunikacija, dok odnosi s javnouimajuza cilj uspostavljanje dijaloga i postizanje sklada iodobravanja preko dvosmerne komunikacije,argumentom i diskusijom.


28/38

Grafikon-skala

Karakteristika Oglaavanje Odnosi s javnou Upotreba medija Kupuje vreme i prostor Oslanja se na zadobijanje medijske

panje Kontrola poruka Stroga kontrola sadraja Relativno slaba kontrola

i izbora trenutka

Verodostojnost poruke Relativno niska verodostojnost Visok nivo prijema

Tip ciljne javnosti Uzak krug ciljne javnosti Konkretna javnost ili grupa

Fokus aktivnosti Trina ili prodajna orjentacija Orjentisana prema stavu ili situaciji

Vremenska skala Relativno kratkoroni ciljevi I kratkoroni i dugoroni ciljevi

Vrednovanje Utvrivanje merne tehnike vrednovanja Relativno ograniene metode

Plaanje agenciji Uglavnom se agencije plaaju Agencija se plaa prema cenovniku medijskom provizijom usluga(prema vremenskom ili

ili godinjem paualu)


29/38

MARKETING I ODNOSI SJAVNOU

Jedna od definicija marketinga(Filip Kotler)

Marketing je proces planiranja i izvravanja koncepcije, cenapromocije, distribucije ideja, robe i usluga u cilju stvaranja razmenekoja zadovoljava line i ciljeve organizacije (firme)

Odnosi s javnou su nauna i praktina disciplina koja stvara iodrava reputaciju, sciljem se ostvari razumevanje i podrka, kao ida se utie na miljenja i ponaanja ciljanih javnosti. Odnosi s

javnou su takoe planirani i sprovedeni stalni posao stvaranja iodravanja dobre volje kao i meusobnog razumevanja izmeufirme i njenih javnosti.

PR stvara okruenje u kojem deluje marketing


30/38

STRATEGIJA ULOGA ODNOSA SJAVNOU

Podsetimo se: Strategijski menadment bavi seorganizacijom kao celinom i nainom njenoguspenog prilagoavanja promenljivim uslovimaposlovanja.

Strategija odnosa s javnou-paket aktivnostikojima treba da se stvori ugled i publicitet.

Sve organizacije moraju imati sluha za buduetrendove i moraju biti svesne moguih posledicana budunost kompanije (skeniranje okoline)


31/38

STRATEGIJA ULOGA ODNOSA SJAVNOU

Po stratekoj funkciji, odnosi s javnou semoraju baviti ureivanjem odnosa izmeuorganizacije i njene okoline-njenim vezama i sa

unutranjim i sa spoljanim kljunim stratekimciljnim grupama.

Odnosi s javnou treba da predstavljaju mostizmeu unutranje perspektivne organizacije injenog spoljnog pozicioniranja.


32/38

IDENTIFIKOVANJE CILJNEJAVNOSTI

Re javnosti u mnoini se obino koristiu odnosima s javnou.

Ciljna javnost- su primaoci poruka kojeelimo da poaljemo,odnosno kojealjemo. To su pojedinci i grupe kojima seobraamo, na koje elimo da utiemo ili sakojima elimo da kontaktiramo.


33/38

IDENTIFIKOVANJE CILJNEJAVNOSTI

Ciljna javnost moe biti unutranja ili spoljna.

Unutranja ciljna javnost su:stalno i honorarnozaposleni,rukovodstvo,pripravnici,sindikat,zaposleni u

zemlji i inostranstvu.

Spoljana ciljna javnost obuhvata:potroae,snabdevaei distributere,centralnu i lokalnu

upravu,finansijere,ekoloke i drugegrupe,medije,trgovinska udruenja istraivake iakademske institute i javnost...


34/38

JAVNO MNENJE

Vebsterov meunarodni renik daje triobjanjenja ovog pojma:

1. Dominantan stav drutva

2. Kolektivna elja ljudi

3. Sumiranje javna miljenja u odnosu na nekoodreeno pitanje.


35/38

JO RE-DVE O JAVNOMMNENJU

Mnenje je izuzetno osetljivo na dogaaje,

Dogaaji izuzetne vanosti esto mogu privremeno dapokrenu javno mnenje iz jedne krajnosti u drugu,

Dogaaji utiu na mnenje a ne rei,

Javno mnenje ne predvia dogaaje ako reaguje na njih,

Ono se zasniva na opstvenom interesu.


36/38

METODI SARADNJE S MEDIJIMA

Pruiti medijima sve to trae u pogodnomobliku i tano na vreme.

Direktni kontakti jo uvek predstavljajuuobiajeni metod koji se ostvaruje pruanjeminformacija,odravanjem konferencija za

novinare.

Izbegavajte neslubene izjave i nemakomentara


37/38

METODI ODNOSA S JAVNOU

Kada se posle preliminarnih istraivanja i iscrpnihdiskusija usvoji Plan odnosa s javnou, plan kako e seporuke upuivati prioritetnoj ciljnoj javnosti i zavisnostiuopte obuhvatie nekoliko razliitih metoda.

Odnosi s medijima se istiu u prvi plan.

Postoje i druge tehnike koje mogu da nam

poslue:pisana re (interne i eksterne publikacijekompanije), fotografije, iva re,izlobe i konferencije,lobiranje i sponzorstvo


38/38

VANO

Svaki ovek, kao i svaka knjiga, ima svojedobre strane, a da bi ste do njih doli treba

samo da preskoite one koji nisu dobre!

(Davaharlal Nehru)

Niste promaili ako niste uspeli;uspeli stejer ste pokuali!

Documents

ODNOSI SA JAVNOSCU - VEZBE, PREZENTACIJA-R-1