Obligaciono pravo

Poslovodstvo bez nalogaPojamUsloviPrava i obaveze poslovođe bez nalogaVrste poslovodstva bez nalogaNužno poslovodstvoKorisno poslovodstvoNedozvoljeno poslovodstvo bez nalogaPravna priroda poslovodstva bez nalogaSticanje bez osnovaPojamUsloviRazlika između sticanja i štete

Vrste sticanja bez osnovaIsplata nedugovanogIsplata s obzirom na uslov koji se nije ostvarioIsplata s obzirom na osnov koji je docnije otpaoUpotreba tuđe stvari u svoju koristUpotreba stvari u tuđu koristIzdatak za drugogSticanje bez osnova prirodnim događajem

Dejstvo sticanja bez osnovaTužba zbog sticanja bez osnovaJednostrana izjava voljePojam

Vrste izjave volje po ZOOJavno obećanje nagradeHartije od vrednostiPojam, bitni elementi i vrste

Hartije slične hartijama od vrednostiLegitimacione hartije,Legitimacioni znaci

1

Poslovodstvo bez naloga – negotiorum gestioNezvano vršenje tuđih poslovaPredstavlja vršenje tuđih poslova bez naloga ovlašćenog lica, ali za njegov račun i radi zaštite njegovih interesa. Lica:poslovođa bez naloga – vrši ili je izvršio poslove bez ovlašćenja odnosno nalogagospodara posla – lice za čiji je račun posao izvršen Vršenju tuđeg posla se može pristupiti samo:ako posao ne trpi odlaganje ili predstoji šteta ili propuštanje očigledne koristi

USLOVI ZA NASTANAK da je poslovođa bez naloga izvršio ili vrši tuđ posao (on može biti pravni ili faktički – bitno da poslovođa zna da vrši tuđ posao, odnosno radnju),da je poseo preduzet bez naloga (ovlašćenja) gospodara posla i da poslovođa nije bio dužan da preduzme taj posao (ni po zakonu, ni po sudskoj odluci ni po osnovu ugovora),da je posao preduzet da bi se zaštitio tuđ interes – interes gospodara posla (meri se prema objektivnom kriterijumu)

PRAVA I OBAVEZE POSLOVOĐE BEZ NALOGAda ga titular posla oslobodi svih obaveza koje je preduzeo u vezi sa nezvanim vršenjem tuđih poslova,da titular preuzme sve obaveze koje je zaključio poslovođa bez naloga u njegovo ime, radi ostvarenja njegovih interesa,da mu naknadi sve nužne i korisne troškove, kao i pretrpljenu štetu, i da mu isplati primerenu naknadu, ako je otklonio štetu koje je pretila tutularu posla ili ako mu je pribavio korist.

Poslovođa bez naloga mora da postupa sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina.Poslovodstvo bez naloga

2

RAZLIKUJEMO: Nužno poslovodstvo bez nalogakorisno poslovodstvo bez naloganedozvoljeno poslovodstvo bez naloga inepravo poslovodstvo bez naloga

NUŽNO POSLOVODSTVO BEZ NALOGAVrši se da bi se otklonila opasnost od nastanka štete na dobru gospodara posla. U ovoj situaciji nije relevantno da li je poslovođa uspeo da postigne uspeh, bitno je da je bilo nužno preduzeti te poslove i da je poslovođa savesno postupao. U ovoj situaciji nastaju sledeći odnosi između gospodara posla i poslovođe bez naloga: poslovođa je dužan da obavesti gospodara posla i to odmah da je preduzeto posao, koji je inače trebao da preduzme gospodar posla,da položi račun gospodaru posla i preda sve postignute koristi koje je ostvari vršeći taj posao.poslovоđa mora da pronikne u nemare gospodara posla i da u tom smislu preduzima radnje odnosno poslove.

NUŽNO POSLOVODSTVO BEZ NALOGA

Gospodar posla ima obaveze: da preuzme posao i oslobodi poslovođu svih daljih obaveza,da mu naknadi sve korisne i nužne troškove,da mu isplati primerenu nagradu za izvršen posao ida mu naknadi pretrpljenu štetu prilikom obavljanja tuđeg posla

KORISNO POSLOVODSTVO BEZ NALOGApostoji kada je poslvođa svojom preduzetom radnjom ostvario neku materijalnu korist za titulara (gospodara) posla. Ovde nema elemenata nužnosti, ali postoji elemenat korisnosti. U slučaju da ne bi postojala korist za gospodara posla tada bi poslovođa bez naloga bio dužan da snosi sve troškove u vezi nezvanog vršenja tuđih poslova.

3

 Ovde je rizik za poslovođu veći od nužnog poslovodstva.  Guspodar je dužan da poslovođi naknadi sve nužne i korisne troškove, ali samo pod uslovom da je imao koristi.  Ako nije bilo koristi poslovođa bez naloga nema prava na naknadu troškova niti na naknadu štete koju je pretrpeo u vezi sa ovim.

NEDOZVOLJENO POSLOVODSTVO BEZ NALOGAOvo je situaciju kada jedno lice vrši posao uprkos postojanju zabrane od strane gospodara posla, a za tu zabranu je to lice znalo ili moralo znati. Tada ovo lice nema pravo na naknadu troškova, već odgovara titularu posla za štetu koju je ovaj pretrpeo mešanjem u tuđe poslove.  Čak u ukoliko je šteta došla i bez krivice poslovođe, on odgovara za naknadu štete. Zabrana titulara posla mora biti u skladu sa zakonom i moralom ukoliko je protivna tada ona nema pravno dejstvo, već bi se radilo o poslovodstvu bez naloga. Ukoliko gospodar posla naknadno odobri izvršene poslove ne radi se o poslovodstvu bez naloga već bi se poslovođa smatrao nalogoprimcem koji je od početka radio po nalogu lica čiji je posao (nalogodavca).

Nepravo poslovodstvo bez naloga Kada jedno lice u nameri da pomogne drugome izvrši njegove poslove. Ovde ovo lice ima pravo samo na naknadu učiwenih troškova i to do visine koristi koju je drugo lice ostvarilo tom njegovom radwom. Takođe kada neko lice preduzme tuđ posao ali postignutu korist zadrži za sebe. U toj situaciji titular ima pravo da zahteva da mu poslovođa bez naloga položi račun i preda svu postignutu korist, a može zahtevati i vraćanje u pređašnje stanje i naknadu štete. 

PRAVNA PRIRODA POSLVODSTVA BEZ NALOGA4

kvazi ugovorradi se o ugovoru sličnom ugovoru o nalogu u kome nema sporazume ugovornih stranaka,jednostran pravni posao, slično obećanju nagrade ili izdavanju hartija od vrednosti

Jedino ispravno je shvatanje da je reč o sui generis pravnom institutu, koji ima svoje posebne karakteristike.

STICANJE BEZ OSNOVA(neosnovano obogaćenje)Ukoliko do prelaska imovine sa jednog lica na drugo lice dođe bez valjanog pravnog osnova tada se radi o sticanju bez osnova – neosnovanom obogaćenju. Može se definisati kao sticanje neke koristi jednog lica na račun drugog lica, a bez pravnog osnova. Do donošenja ZOO-a ovaj institut je bio poznat kao neosnovano obogaćenje. Ovaj izvor se koristi u situaciji kada se potraživanje ne može izvesti: iz prava svojine, iz ugovora, iz poslovodstva bez naloga ili iz prouzrokovanja štete. U pravnoj teoriji sticanje bez osnova je supsidijaran izvor obligacija. Ima za ideju princip pravičnosti.

Pretpostavke za sticanje bez osnovaPovećanje imovine, odnosno sticanje koristi na strani obogaćenog lica (sticaoca),Umanjenje imovine na strani osiromašenog lica, postojanje uzročne veze između obogaćenog i osiromašenog lica, iNepostojanje valjanog pravnog osnova za prelazak imovine sa osiromašenog na obogaćeno lice.

Sticanje imovine se može zasnovati na:Pravnom poslu, Sudskoj odluci, ili Zakonu

5

Ako se imovina stekne bez ovih pravnih osnova tada se radi o sticanju bez osnova za koji institut važe posebna pravila.

Klasifikacija slučajeva sticanja bez osnovaSticanje bez osnova možemo klasifikovati na sledeće slučajeve (oblike):Isplata nedugovanog, nešto što se nije ni dugovalo,Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario,Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao,Upotreba tuđe stvari u svoju korist,Upotreba stvari u tuđu korist,Izdatak za drugog, iSticanje bez osnova prirodnim događajemIsplata nedugovanogKada jedno lice izvrši neku činidbu drugom licu za koju nije postojao pravni osnov.

Da bi nastala moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:Između dva lica postoji obaveza isplate duga,Da je isplaćen nepostojeći dug, Da je lice koje je izvršilo isplatu bilo u zabludi oko svoje obaveze. Mislilo je da plaća svoj dug, a ne tuđi.

Osiromašeno lice ima pravo da traži vraćanje onoga što je dalo. Međutim, ako neko izvrši isplatu znajući da nije dužan, nema pravo da traži vraćanje, osim ako je zadržao pravo da traži vraćanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu.

Isto tako ne može se tražiti vraćanje onoga što je dato ili učinjeno na ime izvršenja neke prirodne obaveze ili neke moralne dužnosti.

Isplata nedugovanogKada jedno lice isplati dug koji stvarno postoji, ali je u zabludi isplati drugom licu koje nije poverilac – zabluda o ličnosti poverioca. Isto tako isplata nedugovanog može nastati u slučaju zablude o predmetu obaveze koju duguje dužnik.

6

Isplata nedugovanog može nastati kada jedno lice izvrši alternativnu obavezu kao kumulativnu.

Isplata nedugovanog postoji kada dužnik isplati dug koji je bio pod odložnim uslovom. Nije bio dužan da plati dok se ne ispuni ugovoreni uslov.

Ne postoji kada je jedno lice isplatilo svoju obavezu pre roka, bez obzira da li je bilo u zabludi u pogledu roka.Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvarioNastaje kada jedno lice izvrši isplatu očekujući da će se ostvariti osnov isplate, pa se taj osnov ne ostvari. U ovom slučaju lice koje je primilo isplatu, drži isplatu bez pravnog osnova i dužan je da to vrati nazad isplatiocu.

Isplatilac neće imati pravo n a vraćanje datog primenom instituta sticanja bez osnova, ako je znao ili mogao znati da osnov neće biti ostvaren zbog nemogućnosti nastanka, ili ako je on sam kriv što se osnov nije ostvario. Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpaoNastaje u slučaju kada je jedno lice (isplatilac) izvršilo isplatu u trenutku kada je pravni osnov za isplatu postojao, pa je kasnije osnov otpao.

Ukoliko bi isplatilac učinio isplatu nikom licu da bi ostvario nešto što je zabranjeno ili nemoralno, tada ne bi imao pravo na povraćaj datog. Međutim, da se ovo drugo lice ne bi neosnovno obogatilo za taj iznos on se oduzima u korist države.Upotreba stvari u tuđu koristPredstavlja oblik sticanja bez osnova kada neko lice upotrebi svoju ili tuđu stvar u korist trećeg lica. Tada je treće lice dužno da vrati stvar, a ako to nije moguće tada da naknadi njenu vrednost.

Za nastanak ovog oblika sticanja bez osnova nije relevantno da li je lice koje je upotrebilo svoju ili tuđu stvar znalo ili nije znalo za ovu okolnost, niti da li je to bilo poznato trećem licu u čiju korist je upotrebljena stvar.Upotreba tuđe stvari u svoju koristNastaje kada neko lice upotrebi tuđu stvar u svoju korist.

7

U ovoj situaciji imalac stvari ima pravo da zahteva da mu to lice naknadi korist koju je ostvario od upotrebe stvari.

Pored ovog ima pravo i na naknadu štete koju je pretrpeo od upotrebe stvari.

U slučaju da se upotrebljena stvar ne može vratiti njenom imaocu, tada je lice koje je upotrebilo stvar dužno da naknadi njenu novčanu vrednost imaocu stvari.

Za nastanak ovog oblika sticanja bez osnova nije od uticaja savesnost lica koje je upotrebilo tuđu stvar.Izdatak za drugogNastaje kada neko lice plati za drugo lice ili učini nešto što je ovo lice bilo dužno po zakonu da učini.

Tada isplatilac ima pravo da zahteva naknadu od tog lica za ono što je isplatio.

Bitno je da je isplatilac tu isplatu učinio sa namerom da mu ovaj to vrati.

Drugo lice može da dokazuje da isplatilac prilikom isplate nije imao nameru da mu se izdatak nadoknadi.Sticanje bez osnova prirodnim događajemOvaj oblik nastaje mimo volje pravnih subjekata, npr. usled menjanja korita reke.

U ovom slučaju dolazi do odsecanja zemljišta i nanošenja novog zemljišta tako da se menja konfiguracija terena pa se jedna lica neosnovano bogate na račun drugih lica.Dejstvo sticanja bez osnovaZasniva se obligacioni odnos između obogaćenog i osiromašenog lica.

Obogaćeni ima položaj dužnika, a osiromašeni ima položaj poverioca.

Obogaćeni mora da vrati ono čime se obogatio.

8

Ako je u pitanju individualno određena stvar dužan je da vrati tu stvar, ako je moguće, u suprotnom dužan je da naknadi novčanu vrednost te stvari.

Ako su u pitanju generične (stvari određene po rodu) tada obogaćeni vraća stvar iste vrste u količini za koju se obogatio.Dejstvo sticanja bez osnovaAko je sticalac savestan on vraća stvar, a plodove, odnosno kamatu od dana podnošenja zahteva za vraćanje.

Ako je sticalac nesavestan, on vraća stvar i sve plodove, odnosno zakonsku zateznu kamatu od sticanja do isplate.

Ukoliko je došlo do propasti stvari usled više sile savestan sticalac ne duguje novčanu vrednost, a nesavestan je dužan da naknadi njenu novčanu vrednost.

Savestan sticalac ima pravo na naknadu nužnih i korisnih troškova, dok nesavestan ima pravo samo na nužne troškove, a naknadu za korisne troškove samo do iznosa koji predstavlja uvećanje vrednosti.

Ne može se tražiti vraćanje datog:kada je isplaćeno nešto po prirodnoj obavezi ili nekoj moralnoj dužnosti.Kada je isplaćeno na ime naknade štete zbog povrede tela, narušenja zdravlja ili smrti savesnog pribavioca.

Tužba zbog sticanja bez osnova „kondikcija“Podiže se u situaciji kada su ispunjeni uslovi za sticanje bez osnova i uperena je protiv obogaćenog lica i njegovih naslednika.

Treća lica koja su stekla svojinu na stvarima putem pravnog posla sa obogaćenim licem nisu pasivno legitimisana.Tužba zbog sticanja bez osnovaOvom tužbom se traži vraćanje onoga što je obogaćeni (tuženi) primio bez osnova.

9

Kada je reč o odnosu tužbe zbog sticanja bez osnova (neosnovanog obogaćenja) i tužbe za naknadu štete ove dve tužbe mogu međusobno da konkurišu, one se u izvesnom smislu i dopunjuju.

- kondikcijom se ide za uspostavljanje ravnoteže u imovini osiromašenog i obogaćenog,

- Tužbom za naknadu štete se otklanja šteta u imovini oštećenog lica.

- Oštećeni nema pravo da podigne obe tužbe i da u potpunosti uspe sa oba zahteva, osim u slučaju kada je putem kondikcije vraćena stvar kojom je tuženi bio obogaćen, tužbom za naknadu štete se može još tražiti izgubljena dobit.

Tužba zbog sticanja bez osnova2. Tužba zbog sticanja bez osnova u svojinska tužba ne mogu međusobno konkurisati, jer se radi o različitim vrstama tužbi.

- Svojinskom tužbom se traži povraćaj izgubljene državine na stvari, ona deluje erga omnes i može se podići prema svima, ona ne zastareva.

- Tužba zbog sticanja bez osnova je obligaciona tužba, njome se traži povraćaj onoga što je obogaćeni stekao bez osnova i podiže se samo protiv obogaćenog lica i njegovih univerzalnih sukcesora i ona zastareva.Tužba zbog sticanja bez osnova3. Tužba zbog sticanja bez osnova i tužba zbog neispunjenja nekog ugovora takođe ne mogu međusobno konkurisati.- Ako dođe do raskida ili poništaja ugovora o kupoprodaji tada je otpao osnov po kome kupac drži stvar koju je primio od prodavca, pa prodavac može tužbom zbog sticanja bez osnova da traži povraćaj stvari od kupca (conditio ob causam finitam).

- Tužbe zabog neosnovanog obogaćenja mogu se podići u opštem zastarnom roku koji iznosi po ZOO-u 10 godina od dan asticanja bez

10

osnova. Posebnim zakonom m ogu se odrediti drugi, kraći rokovi, koji bi se primenili po principu lex specialis derogat legi generali.JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJEPojam:Jednostranom izjavom volje se jedno lice obavezuje drugom licu ili neodređnom broju drugih lica da će u skladu sa zakonom propisanim uslovima, izvršiti određenu obligaciju.

U jednostrane izjave volje spadaju:Javno obećanje nagrade,Hartije od vrednosti,Ponuda.Javno obećanje nagradePojam:Jednostrana izjava volje kojom se jedno lice (obećavalac) obavezuje da isplati određenu nagradu drugom licu koje bude izvršilo neku radwu ili postiglo određeni rezultat.Javno obećanje nagradeDa bi nastala obligacija iz javnog obećanja nagrad epotrebno je da se ispune sldeće pretpostavke:

da jedno lice obeća nagradu (fizičko ili pravno),Obećanje nagrade mora biti učinjeno javnim oglasom da za ovo sazna što veći broj lica,Obećanje mora biti upućeno neodređenom broju lica ako je obećanje upućeno određeno broju lica tada se radi o ponudi,Radnja koja je predmet javnog obećanja nagrade mora biti određena. Ona mora biti moguća i dopuštena,Mora biti određena nagrada.

Rok nije neophodan uslov za nastanak obaveze, ali se po pravilu određuje.

Javno obećanje nagradeKoja su pravna dejstva javnog obećanja nagrade?Obećavalac je dužan da isplati nagradu onom licu koje je izvršilo zahtevanu radnju,Lice koje je izvršilo traženu radnju ima pravo na nagradu,

11

Ako je više lica nagrada se deli između njih na jednake delove ukoliko pravičnost ne zahteva drugačiju podelu,Javno obećanje nagradeOpoziv javnog obećanja nagrade:

Može se opozvati sve dok neko nije izvršio traženu radnju i vrši se na isti način kao i davanje obećanja.

U slučaju da se obećavalac odrekao prava na opoziv, on više ne može opozvati datu izjavu. Opoziv nema dejstva prema onim licima koja su do momenta opoziva izvršila traženu radnju.

Treća savesna lica imaju pravo na naknadu troškova u vezi sa izvršenjem radnje koja je bila predviđena u javnom oglasu od obećavaoca ukoliko on opozove svoju izjavu o javnom obećanju nagrade, ali ona ne može biti veća od visine obećane nagrade.Javno obećanje nagrade

Obaveza koju je preuzeo obećavalac jednostranom izjavom volje prestaje:

Isplatom nagrade,Opozivom obećane nagrade,Ako niko ne izvrši radnju u određenom roku,Ako nije određen rok za izvršenje radnje, obaveza prestaje istekom roka od godinu dana od objavljivanja oglasa.

Pravna priroda:Jedno shvatanje da se radi o ponudi za zaključenje ugovora neodređenom broju lica,Drugo da se radi o jednostranoj izjavi volje, gde obaveza nastaje samom izjavom, a ne prihvatom od strane drugog lica. Izvršenje radnje je ispunjenje uslova za dobijanje nagrade, a ne prihvat ponude.

VREDNOSNI PAPIRI (HARTIJE OD VREDNOSTI)Pojam:Pismene isprave kojima se izdavalac obavezuje da će ispuniti obavezu koja je upisana na hartiji zakonitom imaocu te isprave.

12

Vrednosni papiri su strogo formalne isprave koje sadrže sledeće elemente:Tačno naznačenje vrste hartije od vrednosti,Ime i prezime prebivalište izdavaoca hartije od vrednosti ako je fizičko lice, a ako je pravno lice naziv i sedište pravnog lica,Mora da sadrži ime i naziv korisnika (po čijoj naredbi) ili naznaku da se radi o hartiji na donosioca,Mora se naznačiti obaveza izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti,Mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti i serijski broj ako se hartija izdaje u seriji,Potpis izdavaoca hartije od vrednosti odnosno faksimil potpisa za hartije koje se izdaju u seriji.

Hartije od vrednostiPodela vrednosnih papira se može izvršiti:Prema inkorporisanom pravu u hartiji:lično-pravne,Obligaciono-pravne,Stvarno-pravne.

Prema ličnosti titulara prava:Hartije na donosioca,Hartije na ime iHartije po naredbi.1. Hartije na donosiocaPojamPredstavljaju hartije od vrednosti kod kojih se izdavalac hartije obavezuje da će ispuniti obavezu naznačenu u hartiji svakom licu koje donese hartiju.

Postavlja se pitanje kakve su pravne posledice ako dužnik isplati nezakonitom imaocu hartije iznos iz hartije?Ukoliko je to lice nesavesno (znao ili morao znati da je lice nezakoniti imalac) dužno je da isplati i pravnom zakonitom imaocu hartije od vrednosti,Ukoliko je to lice savesno neće biti dužan da izvrši drugu isplatu zakonitom imaocu.

13

Pravo koje proizilazi iz ove vrste hartija od vrednosti vezano je za samu hartiju. Prenos se vrši prostom predajom hartije od vrendosti i zakonitim imaocem hartije se smatra svaki savesni pribavilac hartije od vrednosti.2. Hartije na imePojamSu takve hartije od vrednosti kod kojih se u hartiju upisuje ime poverioca i samo to lice ima pravo na isplatu (štedna knjižica, polisa osiguranja).3. Hartije po naredbiPojam:Su takve hartije od vrednosti kod kojih je poverilac određen tako što je naznačeno ime poverioca u hartiji ali poverilac može biti i drugo lice koje naredbom odredi prethodni poverilac.

Za ove hartije je relevantno da je u samoj hartiji naznačeno ime poverioca, ali taj poverilac ima pravo da svojom naredbom imenuje drugog poverioca.

Prenos prava vrši se indosamentom.Hartije od vrednostiŠta je indosament ?

Izjava prethodnog poverioca, koji je upisan u hartiji od vrednosti, da prenosi svoje pravo iz hartije od vrednosti na drugo lice.

Lica:Indosant – stari poverilac,Indosatar – novi poverilac.

Pravo iz hartije po naredbi se dokazuje neprekidnim nizom indosamenata.Hartije od vrednostiRazlikujemo 3 vrste indosamenta:Puni indosament koji sadrži:Izjavu o prenosu,Ime indosatara i Potpis indosanta.

14

2. Indosament na donosioca koji sadrži:reč „donosiocu“ umesno imena indosatara. Ovaj indosament važi kao blanko indosament

3. Blanko indosament koji sadrži samo potpis indosanta i to na poleđini hartije od vrednost, a ostali elementi su izostavljeni.Hartije slične hartijama od vrednostiZOO predviđa i druge hartije (papire) koji nisu hartije od vrednosti jer prava nisu vezana za samu hartiju i mogu se prenositi nezavisno od same hartije. To su:Legitimacione hartije iLegitimacioni znaci.Hartije slične hartijama od vrednostiLegitimacione hartije su pismene isprave gde njen imalac ima pravo da zahteva od izdavača hartije izvršenje naznačene radnje u hartiji. Napr. Železničke karte i sl.Ukoliko nije naznačeno ime poverioca izdavalac hartije je dužan da izvrši radwu svakom licu koje donese ovakvu hartiju. Međutim, on može tražiti još neki dokaz da mu pruži donosilac hartije.Hartije slične hartijama od vrednostiLegitimacioni znaci nisu pismene isprave nego samo znaci za raspoznavanje na kojima je utisnut broj ili druga oznaka (napr. garderobni broj i sl.).

Služe da se raspozna ko je poverilac i da postoji određen obligacioni odnos.

Izdavalac može tražiti i još neki drugi dokaz da bi ispunio svoju obavezu.

15