Obligaciono Pravo II

7/18/2019 Obligaciono Pravo II

http://slidepdf.com/reader/full/obligaciono-pravo-ii 1/68



vanugovorne obaveze naknade stete, ali ne mogu prevagnuti u odnosu na zajednickeelemente obe vrste obaveza.

Teorja d!a"st#ke gradjanske odgovornost polazi od razlikovanja vanugovorne iugovorne odgovornosti za naknadu stete. rvenstveno postoji razlika u pogledu izvora

obaveze. "govorna obaveza naknade stete nastaje povredom pravila zasnovanih naautonomiji volje ucesnika$ neizvrsavanjem na takav nacin uspostavljene postojeceobaveze. %eliktna odgovornost, medjutim, nastaje zbog povrede utvrdjene opstepravnenorme$ zakona kao akta javne vlasti i poretka, a ne zbog povrede nekih od ranije postojecih obaveza kao kod ugovorne odgovornosti.

"govorna odgovornost nastaje samo izmedju strana u obligacionim odnosima u kome jeduznik istovremeno i stetnik, dok se kao odgovorno lice, prema pravilima ovanugovornoj odgovornosti, u nekim slucajevima pojavljuje stetnik, a u nekim lice kojestetu nije pricinilo, ali za nju odgovara, jer objektivno pravo tako propisuje.

&anugovorna odgovornost nastaje povredom nekog apsolutnog prava ili interesa, augovorna povredom nekog relativnog prava.

'azlika izmedju ugovorne i vanugovorne odgovornosti za naknadu stete uocava se #i uoblasti dokazivanja. rivica iz ugovorne odgovornosti se pretpostavlja i teret njenogdokazivanja snosi duznik. od vanugovorne odgovornosti dokazivanje tereti ostecenogkoji mora dokazivati relevantne cinjenice da bi se ustanovila obaveza naknade stete.

'azlika izmedju vanugovorne i ugovorne odgovornosti uocava se i u pogledudopustenosti dogovora o iskljucenju ili ogranicenju odgovornosti. a stetu koja proistice

iz ugovora, po pravilu, moguce je iskljuciti odgovornost, dok takva mogucnost, premaklasicnoj doktrini, ne postoji kod deliktne odgovornosti.

Ra$"ke ! nase% &rav!

Ugovorna odgovornost je odgovornost duznika za stetu koju prouzrokuje poveriocu zatosto nije ispunio ili je neuredno ispunio svoju obavezu iz ugovora (tzv.odgovornostduznika za neispunjenje ili povredu bilo koje obligacije iz ugovora).

"govorna odgovornost postoji samo ukoliko postoji izmedju strana neki obligacioniodnos # ukoliko je povredjena obaveza iz punovaznog obligacionog odnosa. *ko jeugovor nistav ili rusljiv ne nastaje ugovorna odgovornost.

*ko je ugovor raskinut iz razlicitih razloga (neispunjenja, nemogucnosti ispunjenja,nedostataka) pitanje je da li strana odgovara po pravilima ugovorne ili vanugovorneodgovornosti. "govorna odgovornost je karatkeristicna samo za teze povrede ugovorazbog cega se ugovor raskida # zahteva naknada stete.



"govor je povredjen ukoliko su prekrsene njegove izricite odredbe, kao # zakonskeodredbe koje se primenjuju kao dopunske ako neki odnosi nisu predvidjeni ugovorom.

"govorna odgovornost nastaje samo u slucaju da je jedna strana u ugovoru pretrpelastetu, a ako je steta izostala, a jedna strana izvrsila svoju obavezu iz ugovora moze

zahtevati da joj se vrati ono sto je dala.

Van!govorna odgovornost je obaveza stetnika da ostecenom naknadi stetu koju je prouzrokovao, iako pre nastanka stete nisu bilu u obligacionom odnosu.

Ona nastaje zbog prouzrokovanja stete trecem licu. !teta ne nastaje zbog neizvrsenjaobaveze nego izvan obligacionog odnosa. #zvor obaveze je delikt (zato se naziva #deliktna odgovornost). #zmedju dva lica ne postoji obligacioni odnos, ali izvrsenjem ilineizvrsenjem radnji koje je lice bilo duzno da izvrsi ili neizvrsi # nastupanjem stete zakoju je to lice odgovorno, uspostavlja se obligacioni odnos, na osnovu koga je stetnik

duzan da ostecenom naknadi prouzrokovanu stetu.a vanugovornu stetu se odgovara: po osnovu krivice (subjektivna odgovornost za stetu), bez obzira na krivicu (objektivna odg.za stetu).

ODNOS GRADJANSKE I KRIVI'NE ODGOVORNOSTI

"cinjenim krivicnim delom nastaje krivicna, a cesto i gradjanska odgovornost. rivicnaodgovornost nasjate zbog pocinjenog krivicnog dela koje je unapred propisano zakonom.Gradjanska odgovornost ima siri domasaj $ nastaje u svakom slucaju kad je nekom licu prouzrokovana steta.

rivicna i gradjanska odgovornost se razlikuju po cilju koji se tim normama postize.osledica krivicne odgovornosti je kaznena sankcija, koja pogadja licnost uciniocakrivicnog dela (novcana kazna, mere bezbednosti, kazna zatvora). #zricanjem krivicnesankcije postize se individualna i generalna prevencija. osledica gradjanskeodgovornosti je imovinska sankcija$ naknada stete.

a teza krivicna dela krivicne sankcije se izricu i za pokusaj cinjenja krivicnog dela.Gradjanska odgovornost ne nastaje ako je jedno lice pokusalo da prouzrokuje stetu.

Gradjanska odgovornost je sira od krivicne. *ko se odgovara za stetu po principu krivice,ona postoji kad je steta prouzrokovana namerno ili nepaznjom. " gradjanskom pravukrivica stetnika se procenjuje ne samo prema subjektivnim svojstvima stetnika, nego i prema objektivnim merilima.



OSNOVI ODGOVORNOSTI ZA STETU

akoni ni pravna nauka nisu mogli uspesno da odrede jedan osnov odgovornosti za stetukoji bi opravdao sve naknade stete.

rema jednom shvatanju osnove odgovornosti za stetu razvrstavaju se na:

• !ubjektivnu odgovornost (rimska teorija ili teorija krivice)

• Objektivnu odgovornost (germanska teorija ili teorija kauzaliteta)

• Odgovornost za mestoviti slucaj

%rugo shvatanje istice da se osnove odgovornosti za stetu dele na:

• Odgovornost zbog krivice

• Odgovornost zbog stvorenog, odrzavanog ili kontrolisanog rizika

• Odgovornost zbog pravicnosti

Sv osnov odgovornost $a stet! %og! se( &re%a to%e( gr!&sat na)

• Odgovornost po osnovu krivice

• Odgovornost za opasnu stvar ili opasnu delatnost

• Odgovornost po osnovu pravicnosti

• Odgovornost za mesoviti slucaj

ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVI'E

KRIVI'A

rivica je odnos psihe i volje lica sposobnog za rasudjivanje prema radnji kojom je prouzrokovao stetu i steti kao posledici te radnje$ pretpostavka subjektivne odgovornostiza stetu. Ona postoji ako je jedno lice svesno da odredjenim radnjama moze prouzrokovati stetu. *ko nije bilo svesno takve posledice, nije krivo a ni odgovorno za



stetu. +ice je jedino krivo ako je tu (nepravilnu) radnju ili neradnju moglo izbeci$ ponasati se na drugi nacin.

Odgovornost za stetu po osnovu krivice nastaje ako je stetnik ugovornu i vanugovornustetu prouzrokovao namerno ili nepaznjom. Ova odgovornost se oznacava kao

subjektivna odgovornost za stetu.

rivica se razlikuje od protivpravnosti. rivica se moze utvrditi samo preko protivpravneradnje. Osteceni, osim toga, moze doprineti da steta nastane ili da bude veca nego sto biinace bila$ moze i sam biti kriv delimicno za prouzrokovanje stete. !tetnik odgovara zastetu ako je deliktno sposoban.

De"ktna s&oso*nost je mogucnost jednog lica da odgovara za prouzrokovanu stetu.izicko lice stice potpunu deliktnu sposobnost sa navrsenih - godina zivota. %onavrsene sedme godine zivota fizicko lice je apsolutno deliktno nesposobno. ravno lice

deliktno je sposobno za stetu po osnovu krivice ili po principu objektivne odgovornosti.O*"# krv#e

avisno od intenziteta poznavanja cinjenica i volje da steta nastane, krivica se stepenuje.

/anji stepen krivice je nepaznja (nehat). !tetna radnja je nehatno preduzeta, ako jeucinilac nije zeleo i u situacijama kada nije bio svestan da ona moze nastati, ali je mogaoto znati, ili je bio duzan da predvidi njeno nastupanje. rivica ucinioca koja je utvrdjenana osnovu ovih merila zove se apstraktna krivica (culpa in abstracto), jer se kao nepazljivsmatra onaj ucinilac koji se nije ponasao kao zamisljeni, apstraktni pazljivi dobar

privrednik, odnosno domacin.

Namera se moze ispoljiti kao direktni ili eventualni umisljaj, a nepaznja kao grubanepaznja (culpa lata), obicna nepaznja (culpa levis) i neznatna nepaznja (culpa

levissima). retpostavlja se da je stetnik prouzrokovao stetu obicnom nepaznjom.ostojanje umisljaja (dolus) i teske nepaznje (culpa lata) uvek se moraju dokazivati.

• Na%era " !%s"jaj +dolus,

Najtezi oblik krivice je namera. !trana preduzima radnju namerno ako je svesna posledice koja bi nastala preduzimanjem te radnje i hoce da je prouzrokuje. Namera se

deli na slu nameru (dolus malus), direktni umisljaj (dolus directus) i eventualni umisljaj(dolus eventualis). !tetnik postupa u zloj nameri, kada je svestan da ce njegova radnja ilineradnja prouzrokovati odredjenu stetu, zeli takvu stetu i raduje se sto steta nastaje. "direktnoj nameri ucinilac svesno (voljno) preduzima radnju s ciljem da prouzrokuje stetu.od eventualnog umisljaja pristanak na posledicu nije tako intenzivan, u stvari, stetnik jeza to nezainteresovan.





(duznik odgovara za nestanak stvari koje nije dovoljno paziljivo cuvao), nepaznja uvrsenju nadzora (onaj koji je duzan da se stara o posebnim kategorijama fizickih licaodgavara zbog propustanja vrsenja potrebnog nadzora nad radnjama tih lica), nepaznjastrucnjaka (strucnjak mora vrsiti svoju profesionalnu delatnost brizljivo), konkretnanepaznja duznika u ugovoru.

ODGOVORNOST ZA OPASNU STVAR ILI OPASNU DELATNOST

Odgovornost za opasnu stvar ili opasnu delatnost je objektivna odgovornost za stetunastalu od stvari ili delatnosti od kojih potice povecana opasnost stete po okolinu, bezobzira na krivicu.

!tvari koje po svojim osobinama ( npr.bocice spreja), polozaju (saksija na terasi) iliupotrebi (motorno vozilo u pokretu) stvaraju povecan rizik ili opasnost stete za ljudski

zivot ili zdravlje, kao i delatnosti od kojih preti opasnost stete koja prevazilazi uobicajenegranice, opasne su stvari, a takva delatnost je opasna delatnost. Ova odgovornostoznacava se kao objektivna odgovornost ili kao odgovornost bez krivice, posto se nezasniva na krivici nego na stvorenom riziku.

a stetu nastalu u vezi sa opasnom stvari odn.delatnoscu vazi pretpostavka uzrocnosti.

ODGOVORNOST PO OSNOVU PRAVI'NOSTI

izicka lica nesposobna za rasudjivanje ne odgovaraju za stetu. 0o su prvenstvenoapsolutno deliktno nesposobna lica (do navrsene sedme godine zivota) i relativnonesposobna lica (do navrsene sedme do cetrnaeste godine zivota) kad nije dokazano da su prilikom prouzrokovanja stete bili sposobni za rasudjivanje.

a stetu koju prouzrokuju lica koja su nesposobna za rasudjivanje odgovaraju roditelji ililica koja sun a osnovu zakona, odluke nadleznog organa ili ugovora duzna da vrse nadzor nad njima. *ko se naknada stete ne moze dobiti od lica koje je bilo duzno da vrsi nadzor na stetnikom, sud moze kad to pravicnost zahteva, osuditi stetnika da naknadi stetu, potpuno ili delimicno.

STETA +POJAM( SU-JEKTI I VRSTE,

Poja%



" pravnom smislu steta se, uopsteno, moze odrediti kao povreda pravno zasticenihdobara$ ne samo povreda imovinskih prava nego i neimovinskih prava ( i pravnozasticenih interesa). !teta je izvor obligacije koja nastaje izmedju lica odgovornog zasmanjenje imovine ili onemogucavanje njenog povecanja i ostecenog.

!tetna cinjenica moze nastupiti usled prirodnih dogadjaja (po pravilu, nastaju bez voljecoveka$ poplava,zemljotres1) ili radnjom. 'adnju preduzima covek i moze se ispoljiti unjegovom aktivnom ili pasivnom ponasanju (propustanju).

Stetnk( odgovorno "#e oste#en

Stetnk je lice koje je drugome prouzrokovalo stetu i najcesce je duznik naknade stete.On je duzan da nadoknadi stetu ukoliko ne dokaze da je steta nastala bez njegove krivice.

a prouzrokovanu stetu u odredjenim situacijama odgovara odgovorno "#e, a ne stetnik (roditelj odgovara za stetu koju prouzrokuje drugom njegovo dete do navrsene sedme

godine zivota, privredno drustvo za svoje radnike1 )

Oste#en je lice koje je pretrpelo materijalnu ili nematerijalnu stetu, cija imovina jeumanjena ili je spreceno njeno uvecanje, odnosno lice kome je nanesen fizicki ili psihicki bol. " obligaciji prouzrokovanja stete osteceni je poverilac, odnosno lice ovlasceno da odstetnika zahteva naknadu stete.

!tetnik moze i pre nastanka stete odgovornost za prouzrokovanu stetu ugovorom prenetina trece lice.

Vrste

Materja"na +%ovnska, steta je umanjenje imovine ( obicna steta, stvarna steta,damnum emergens) i sprecavanje njenog povecanja ( izmakla korist, izgubljena dobit,lucrum cessans) koja se moze potpuno izraziti i naknaditi imovinski ( u stvarima ilinovcu).

O*#na steta (damnum emergens) je umanjenje postojece imovine jednog lica prouzrokovano protivpravnom radnjom stetnika. Oznacava se i kao prosta, stvarna ili pozitivna steta, a predstavlja razliku za koju je umanjena vrednost imovine, koja se dobija poredjenjem materijalnog stanja ostecenog pre i posle preduzimanja protivpravnih radnji

stetnika.

Ova vrsta stete nastaje smanjenjem aktive ili uvecanjem pasive u imovini ostecenog.Osteceni ima pravo na nadoknadu ukoliko ne postoje osnovi iskljucenja njegoveodgovornosti.

I$%ak"a korst ( lucrum cessans) je izgubljena dobit, koju bi osteceni verovatno stekaoda nije bilo stetnikove radnje (cinjenja ili necinjenja). Ona je posredna steta, jer se na taj



nacin ne umanjuje postojeca imovina ostecenog nego se sprecava njeno povecanje u buducnosti, do koga bi, inace, doslo prema redovnom toku stvari. !vrha naknadeizgubljene koristi je (kao i kod naknade obicne stete) da se ostecenikova materijalnasituacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo stetne radnje ili propustanja$ potpuna naknada stete.

Ne%aterja"na +ne%ovnska, steta nastaje povredom prava licnosti, odnosno ugleda pravnog lica koji po svojoj prirodi nisu u prometu, zbog cega se oznacava i kao moralnaimovina. #nstitut nematerijalne stete stiti moralne, idealne interese fizickog kao i pravnoglica.

Po$tvn !govorn nteres je steta koju jedna strana pretrpi zato sto druga stranaugovornu obavezu nije ispunila ili je zadocnila sa njenim ispunjenjem. !teta se sastoji urazlici izmedju povoljnije imovinske situacije u kojoj bi se poverilac nasao da je duznik ispunio svoju ugovornu obavezu i nepovoljnije situacije u kojoj se nalazi zato sto duznik

nije ispunio tu obavezu. Neispunjenje ugovorne obaveze moze biti potpuno ili delimicno.

Negatvn !govorn nteres je ugovorna steta, koju je pretrpela savesna ugovorna strana,opravdano verujuci da ce druga ugovorna strana ispuniti ugovor, ali se to nije desilo zbognepunovaznosti ugovora za koju odgovara druga strana. Ova steta se oznavaca i kao steta poverenja ili steta (ne) vernosti. !tetu je duzna naknaditi neverna strana ostecenom koji jecekajuci ispunjenje, propustio da zakljuci neki drugi, mnogo povoljniji ugovor.

Konkretna steta je stvarna (obicna, prosta) steta, koja se ispoljava u smanjenju necijeimovine. &isina naknade stete u potpunosti odgovara smanjenju imovine (pretrpljenoj

steti). &isina konkretne stete se, po pravilu, mora konkretizovati i dokazati.A&straktna steta je unapred odredjen iznos stete, pre njenog nastupanja, za kojuodgovara stetnik bez obzira na stvarno pretrpljenu stetu. Odsteta se, po pravilu, svodi(redukuje) na unapred odredjen iznos naknade stete. Ovaj vid stete nastaje u momentukoji je predvidjen voljom strana ili zakonom, zavisno od odredjenih cinjenica, relevantnihza njen nastanak. !toga se ona nadoknadjuje i u onim situacijama kada nije stvarnonastupila.

UZRO'NOST +POJAM I TEORIJE,

"zrocnu vezu ne definise OO, ali je propisuje kao pretpostavku odgovornosti za stetu.2edno lice odgovara za stetu ako izmedju njegove radnje postoji relevantna uzrocna veza,odn.ako je ta radnja prouzrokovala stetu.

Teorje



. Teorja o &rrodnoj !$ro#nost / istice da su uzrok samo one okolnosti bez kojih posledica ne bi mogla nastati

. 0eorije pravne uzrocnosti: teorija uslova 3 pojam uzroka odgovara njegovom prirodnom pojmu, teorija adekvatne uzorcnosti 3 uzrok stete je onaj dogadjaj cijem

redovnom dejstvu odgovara prouzrokovana steta, teorija o ratio legis uzrocnosti 3 pravo u obzir uzima one uzroke koji u isto vreme predstavljaju # povredu pravnenorme.

Ps0#ka !$or#nost 3 uzrok stete moze biti # odredjeno psihicko stanje u koje je stetnik doveo ostecenog 3 psihicki kauzalitet.

Rea"n ka!$a"tet +$*rn ka!$a"tet, 3 kada vise uzroka ima za posledicu neku stetu, anijedan uzrok sam za sebe nije dovoljan da je prouzrokuje, postoji relani kauzalitet. Nezahteva se istovremenost.

K!%!"atvn ka!$a"tet 3 ako dva ili vise uzroka deluju zajedno (istovremeno) # tako prouzrokuju stetu. !vaki uzrok bi sam za sebe bio dovoljan da prouzrokuje stetu.

A"ternatvn ka!$a"tet 3 kada je steta prouzrokovana od dva ili vise odredjenih lica,koju su na neki nacin medjusobno povezana, ali se ne moze utvrditi ko je stetu prouzrokovao. Odgovara se solidarno

Prestgn!t ka!$a"tet 3 deluju dva uzroka za jednu stetu, jedan realni (koji je nastupio)# jedan hipoteticki (zamisljen).

PROTIVPRAVNOST RADNJE

'adnja nekog lica je protivpravna ako je njome prekrsena pravna norma$ pravna zabrana. Najcesce se radnjom krse norme gradjanskog prava, prvenstveno odredbe ugovora.'adnje su protivpravne ako je njima prekrsena imperativna norma ili ako su protivne javnom poretku ili dobrim obicajima. 0ako se protivpravno ponasa strana koja ne postupakao dobar domacin, dobar privrednik ili dobar strucnjak. %a bi neka radnja bila protivpravna, nuzno je da za posledicu ima prouzrokovanje stete.

rotivpravnost postoji ako je pravna zabrana objektivno prekrsena. Ovo pravilo proizilaziiz nacela zabrane prouzrokovanja stete (4!vako je duzan da se uzdrzi od postupakakojima se moze drugom prouzrokovati steta5).

rotivpravnu radnju moze izvrsiti fizicko ili pravno lice. Ovu radnju moze preduzeti i licekoje nije deliktno sposobno$ tj. ono koje nije u mogucnosti da oceni da li je radnja protivpravna. 'adnja se moze sastojati u cinjenju ili necinjenju. ravno lice vrsi protivpravnu radnju preko svojih organa$ fizickih lica.



NUZNA OD-RANA I STANJE KRAJNJE NUZDE

N!$na od*rana postoji kada je neophodno potrebno da ucinilac od svog dobra ili dobra

drugog odbije istovremen protivpravan napad. Nuzna odbrana je uvek usmerena protivlica od kojeg potice napad, a opasnost koja izaziva stanje krajnje nuzde ne potice odcoveka nego od dogadjaja. !amopomoc je ofanzivna, a nuzna odbrana defanzivna.

Ovaj oblik samozastite karakterisu sledeca obelezja:

• Odbrana je svaka radnja podobna da povredi neko subjektivno pravo napadaca

• Odbranom se stiti svoje ili tudje dobro

• Napad mora biti protivpravan i moze se sastojati u propustanju

• Napad mora da potice od coveka

• Napad mora biti aktuelan

Odbrana protiv napada mora biti srazmerna. o u nuznoj odbrani prouzrokuje stetunapadacu, nije duzan da je naknadi. "koliko je jedno lice primenilo vise sile za odbijanjenapada nego sto je potrebno (prekoracenje nuzne odbrane), odgovara za stetu nastalu prekoracenjem nuzne odbrane.

Stanje krajnje n!$de postoji kad je delo ucinjeno kako bi ucinilac otklonio od svog

dobra ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost, koja se na drugi nacin nijemogla otkloniti a da pri tom ucinjeno zlo nije vece od zla koje je pretilo.

Opasnost mora da postoji objektivno ili da neposredno predstoji, a preti dobrima titulara prava ili dobrima nekog drugog u vreme postupanja u stanju nuzde. Opasnost ne poticeod coveka nego od prirodnih dogadjaja (pozar, poplava, potapanje u more1) preteci povredi dobara titular prava ili dobara drugog. Osim toga, opasnost mora bitiistovremena, neskrivljena i uklonjena.

+ice koje, postupajuci u stanju nuzde, povredi tudje pravo veceg znacaja od prava kome

je pretila opasnost, odgovara za prekoracenje krajnje nuzde.

PRISTANAK OSTE'ENOG( VRSENJE JAVNE SLUZ-E( DOZVOLJENASAMOPOMO'

Prstanak oste#enog



2edno lice moze unapred zakljuciti ugovor da mu to drugo lice povredi subjektivnogradjansko pravo i tako prozurokuje stetu. ristanak ostecenika na prouzrokovanje steteiskljucuje i nedopustenost stetnog dogadjaja. On je punovazan ako ostecenik mozeizjaviti pravno relevantnu volju. +ice koje je potpuno poslovno sposobno moze zakljucitiugovor kojim pristaje da mu se ucini bilo koja stetna radnja, izuzev one koja je zakonom

zabranjena (teske telesne povrede, ubistvo). Ograniceno poslovno sposobno lice moze pristati na ostecenje onih prava sa kojima moze slobodno raspolagati. #zjava voljeostecenika mora biti konkretna$ u pogledu vrste, obima stete i stetnika.

#zjavu volje kojom dozvoljava drugom licu da preduzme stetnu radnju ostecenik mozeopozvati u bilo koje vreme, osim ako ima za predmet stvar koja je vec nepovratno predatedrugoj strani.

Vrsenje javne d!$nost

Nema karakter protivpravnosti radnja kojom je prouzrokovana steta ako je preduzimalice, vrseci javna ovlascenja koja su mu poverena. &rsenje javnih ovlascenja iskljucujeobjektivnu protivpravnost radnji ovlascenog lica koje ono preduzima u granicamaovlascenja.

Vrsenje do$vo"jene sa%o&o%o#

!amopomoc je nuzno potrebna radnja titulara prava kojom povredjuje tudje pravo kako bi zastitio ili realizovao svoje ili gradjansko pravo.

%rzalac stvari i prava ima pravo na samopomoc protiv lica koje ga neovlasceno

uznemirava u drzavini ili je oduzima, pod sledecim uslovima:

• %a je opasnost neposredna

• %a je samopomoc nuzna

• %a nacin vrsenja samopomoci odgovara prilikama u kojima postoji opasnost

1ISKLJU'ENJE ILI OGRANI'ENJE ODGOVORNOSTI ZA STETU

OPSTI DEO

Odredjene relevantne cinjenice iskljucuju ili ogranicavaju odgovornost za stetu. 0o mogu biti:



&isa sila,slucaj,krivica ostecenog, ali i ugovorne klauzule kojima se iskljucuje iliogranicava odgovornost jedne strane u ugovoru za stetu koja bi bila pricinjena drugojstrani.

VISA SILA I SLUJCAJ

6ojam vise sile i slucaja u 'imskonm pravu:

ojam vise sile oznacen je recima vis maior ili casus maiores.&is maior je neizvesna odgovornost koja se nije mogla predvideti,a kada se mogla predvideti, nije se mogla spreciti. %ogadja kome se ljudska snaga ne mozeodupreti,smatra se visom silom.

Visa sila se razlikovala od slucaja.

!lucaj je buduca i neizvesna okolnost nastala bez volje duznika koja je poruzrokovalastetu ili zbog koje ugovor nije mogao biti ispunjen.

7itno obelezje vise sile je nesavladivost, a slucaja nepredvidivost.

*ko je neizvrsenje obelezje duznika koja je bila odredjena in specie nastalo zbog visesile, duznik je bio oslobadjan svake odgovornosti prema poveriocu.

ropast stvari u jednostrano obaveznim ugovorima imala je za posledicu potpuno gasenjeugovora. " dvostrano obaveznim ugovorima stvare je propadala njegovom vlasniku.od svih obaveza na dare duznik je najcesce vlasnik dugovane stvari i za stetu usledslucajne propasti te stvari snosi odgovornost.

a ugovor o kupoprodaji vazilo je pravilo da je kupac duzan platiti cenu iako nije dobiostvar.

6!hvatanje pojma vise sile:

Subjektivno shvatanje$zasniva se u osnovi na subjektivnoj odgovornosti za nastalu stetu.rilikiom odredjivanja pojma vise sile relevantno je ponasanje odgovornog lica u vezi saokolnostima na koje se poziva kao na dogadjaj vise sile. ao visa sila smatrra se svakidogadjaj koji odgovorno lice 4upotrebom najvece paznje,ni najsavrsenijim napravama isredstvima, nije moglo spreciti niti otkloniti njegove stetne posledice.5

Objektivno shvatanje$ne uzima u obzir objektivne cinjenice koje su u vezi sa dogadjajemna koje se to lice poziva. &isa sila je,na osnovu toga,svako dogadjaj koji potice izvandelatnosti odgovornog lica,a prouzrokuje stetu. 0akav dogadjaj po nacinu i snazi premestaju dogadjaji koji se mogu ocekivati u obicnom toku zivota.



!ubjektivno$objektivno shvatanje u osnovi se oslanja na objektivno shvatanbje vise sile.7itno svojstvo vise sile je spoljasnjost dogadjaja za odgovorno lice.

6'azgranicenje vise sile i slucaja:

1, O&st deo)!lucaj i visu silu trebalo bi nazvati zajednickim imenom 4izvanredni dogadjaji5 i4posebno razlikovanje ova dva pojma skoro da otpada5

2, Stavov nase s!dske &rakse)&isa sila kao institut obligacionog prava nije prevazidjena. Njen savcremeni znacaj kodnas potvrdjuje i nova sudska praksa. OO, u stvari, razgranicava visu silu od slucaja, atakav stav je prihvacen u pravnoj doktrini u sudskoj praksi. &isa sila je spoljni dogadjaj uodnosu na sveru delovanja odgovornog (fizickog ili pravnog) lica. OO tako, izricitiogovori o uzroku 4koji se nalazi van stvari5 a takav stav nedvosmisleno prihvata i sudska praksa.

6ojam vise sile i slucaja:

&isa sila je nesavladiv dogadjaj u objektivnom, apsolutnom smislu.

%ogadjaj je nesavladiv ako se nikakvim merama i sredstvima ne moze spreciti.

Nesavladivost je konkretna i zavisi od svake pojedinacne situacije.

Nesavladivost se utvrdjuje prema prosecno zamisljenom dobrom domacinu,i ispituje da lii taj domacin, delujuci u istim okolnostima, ako odgovorno lice, uspeo da savladadogadjaj i spreci nastupanje stete.

*ko je odgovorno lie strucnjak za odredjenu privrednu delatnost kojom se bavi profesionalno, stepen mera i paznje se odredjuje stroze.

&isa sila je nepredvidiv (neocekivani) i neobican (atipican) dogadjaj.

%ogadjaj je nepredvidiv ako se nije moglo predvideti da ce nastupiti. 'elevantna jekonkretna predvidivost (nepredvidivost), s obzirom na sve pojedine odgovornosti u buducem razumnom periodu. 'azuman period moze biti razlicit zavisno od okolnosti, alise ne moze protezati u preterano dugom vremenskom periodu ili beskonacno.

&isa sila ima u vidu poznate dogadjaje koje su pouzdan dokaz odsustva krivice. *ko postoji krivica odgovornog lica tada se ne priznaje dejstvo vise sile.

!ubjektivna odgovornost zasniva se na krivici odgovornog lica."zrok stete je u slucajune poznat.

!lucaj je nepredvidivi dogadjaj koji bi, da se mogao predvideti, mogao biti otklonjen.



redvidive su i otklonjive poskedice stete nastale slucajem.

!lucaj se razlikuje od vise sile. arakter vise sile imaju dogadjaj koji su vanredni(atipicni), spoljni u odnosu na odgovorno lice, a kada su i previdivi, neotklonjivi su.

*ko stetniki odgovara po pravilima objektivne odgovornosti (nezavisno od krivice), tadaodgovara i za stetu nastalu slucajem.

" pojedinim pravnim situacijama predvidjena je odgovornost i za slucaj. o vrsi tudje poslove i pored zabrane lica ciji je posao,odgovara za stetu koju je prouzrokovaomesanjem u tudje poslove, cak i ako do nje dolazi bez njegove krivice. %uznik odgovara iza slucajnu propast stvari, ako je pao u docnju za koju odgovara, osim ako dokaze da bi predmet obaveze propao da je svoju obavezu na vreme ispunio.

6&isa sila io slucaj u OO:

OO rizricito pominje i razlikuje visu silu i slucaj.#zraz 4okolnosti za koje (strana) ne odgovara5 ima opsti domasaj i u svakom slucajuobuhvata visu silu a ponekad i slucaj.

OO propisuje da se imalac oslobadja odgovornosti ako dokaze da steta potice od 4nekoguzroka koji se nalazio van stvari, a cije se dejstvo nije moglo predvideti ni izbeci iliotkloniti5.

" vise pravnih situacija OO koristi izraz 4slucaj5. 0ako, do predaje stvari kupcu rizik 4slucajne propasti ili ostecenja5 stvari snosi prodavac duznik se oslobadja odgovornostiza stetu ako dokaze kao bi stvar koja je predmet obaveze 4slucajno propala5 i da je svojuobavezu na vreme ispunio.

6%ejstvo vise sile i slucaja:

*ko je predmet obaveze usled vise sile ili slucaja postao nemoguc pre zakljucenjaugovora ili u vreme zakljucenja ugovora ,takav ugovor je nistav.

"koliko je duznik ispunio predmet obaveze poveriocu, a posle tog trenutka predmetobaveze je unisten ili ostecen, rizik snosi poverilac (res perit domino)

"koliko ispunjenje jedne obaveze postane nemoguce zbog vise sile ili slucaja,ona se gasi(impossibilium nulla est obligatio).

ada je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguce zbogvise sile ili slucaja za koga nije obavezna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza drugestrane. %uznik treba da dokaze okolnosti koje iskljucuju njegovu odgovornost. Obavezu je nemoguce ispuniti kada propadne individualno odredjen predmet obaveze. *ko su predmet stvari odredjene po rodu, obaveza ne prestaje.



bog nemogucnosti ispunjenja obaveze iz jednostrano obaveznog ugovora, on se gasi.

%uznik odgovara za potpunu ili delimicnu nemogucnost ispunjenja iako tu nemogucnostnije skrivio ako je nastupila posle njegovog odlaska u docnju za koju odgovara.

"govorom se moze prosiriti odgovornost duznika i za dogadjaje za koje ne bi odgovarao.

!teta moze nastati usled nastupanja vise sile ili slucajem. Odgovorno lice, ne odgovaraostecenom za stetu nastalu visom silom. *ko odgovorno lice odgovara po principukrivice, njegovu odgovornost iskljucuje ne samo visa sila nego i slucaj.

"koliko su visa sila ili slucaj samo jedna od uzroka stete,odgovorno lice ce odgovaratidelimicno$ u meri u kojoj je dogadjaj vise sile prouzrokovao stetu.

KRIVI'A OSTE'ENOG

!trana u obligacionom odnosu duzna je da se ponasa kao dobar domacin, dobar privrednik ili prema pravilima struke i obicajima. Ova duznost postoji i u slucaju dastrana kao ostecena trpi stetu.rivica ostecenog za prouzrokovanje stete uzima se u obzir i kada psteceni nije deliktno sposoban$tj.njegove radnje nisu i protivpravne.

UGOVORNO ISKLJU'ENJE ILI OGRANI'ENJE ODGOVORNOSTI ZASTETU

6Opsti deo:

OO dopusta da se ugovorna odgovornost duznika zbog krsenja njegovih ugovornihobaveza unapred iskljuci ili ogranici. Ova mogucnost nije apsolutna. 0ako se odgovornostduznika za nameru ili krajnju nepaznju ne moze unapred ugovorom iskljuciti, ali niograniciti.

6Nacin i dejstvo iskljucenja ili ogranicenja:

"nosenjem odgovarajucih klauzula u ugovor iskljucuje se odgovornost za stetu zbog povrede ugovora.

lauzule mogu sadrzati opste izraze ili pravne standarde, ali mogu tacno predvidetinastupanje pojedinih okolnosti koje su razlog za iskljucenje odgovornosti.

Odgovornost za stetu se moze iskljuciti upotrebom kombinovanih izraza u ugovoru, takosto ce se okolnosti pojedinacno opisati ili uopsteno oznaciti.

Na zahtev zainteresovane strane sud moze ponistiti ugovorenu odredbu o iskljucenjuodgovornosti i za obicnu nepaznju ako je takav sporazum proizasao iz monopolistickog polozaja duznka ili uopste iz neravnopravnog odnosa ugovorenih strana.



$"govor o prodaji: strane mogu ograniciti ili sasvim iskljuciti prodavcevu odgovornost zamaterijalne nedostatke stvari.

$Odgovornost zakupca za materijalne nedostatke: zakljucena stvar moze biti ugovorom

iskljucena ili ogranicena.Ogranicenje odgovornosti se vrsi odredjivanjem najviseg iznosa naknad do koga duznik odgovara.

ODGOVORNOST ZA DRUGOG

OPSTI DEO

8Odgovornost za drugog obuhvata slucajeve za koje ne odgovara stetnik nego drugo lice

koje je sa njim u pravno relevantnom odnosu.

Odgovornost za drugog nuzno obuhvata tri lica:

-)ostecenog$je lice koje trpi stetu9)stetnika (ucinioca stete)$lice koje je neposredno prouzrokovalo stetu)odgovorno lice$odgovara za tu stetu

Odgovornost za drugog je ustanovljena u korist ostecenog.

Odgovorno lice ne moze za drugog odgovarati za nameru (dolus) nego samo za nepaznju(culpa). +ice koje odgovara za nameru je i ucinilac stete.

ODGOVORNOST ZA DUSEVNO -OLESNA ILI LI'A ZAOSTALA U UMNOMRAZVOJU

Ovakva lica ne odgovaraju za stetu koju drugome prouzrokuju.

a stetu odgovara onaj koji je na osnovu zakona ili odlukom nadleznog organa iliugovora duzan da vrsi nadzor nad licem nesposobnim za rasudjivanje.Odgovornost ovihlica se zasiva na pretpostavljeno j krivici 8 pretpostavka je relativna i znaci$ lica nisuvrsila potrebnu duznost nadzora nad licima nesposobnim za rasudjivanje,ali se i u pojedinim situacijama mogu osloboditi odgovornosti ako se dokaze da je steta nastupila pri brizljivom nadzoru

ODGOVORNOST ZA STETU KOJU PROUZROKUJU MALOLETNA LI'A .

*ko stetu pricini maloletnik do navrsene ; godine zivota, njegovi roditelji odgovaraju zastetu.



retpostavka o odgovornosti je neoboriva. Oni se oslobadjaju odgovornosti ako postojerazlozi za iskljucenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obira na krivicu8 ako se dokaze da je delovala visa sila, iskljucivo radnjom ostecenika ili treceg lica kojuroditelji nisu mogli predvideti i cije posledice nisu mogli izbeci ili otkloniti,roditelji neodgovaraju za stetu ako je nastala dok je njihovo dete koje nije navrsilo ; godina zivota

bilo povereno na cuvanje drugom licu odgovornom za stetu.a stetu koju prouzrokuje drugom maloletno lice koje je navrsilo ; godina, a nije navrsilo- godina zivota,odgovaraju njihovi roditelji po principu krivice, osim ako dokazu dasteta nije nastala bez njihove krivice.

ravilo je da za stetu koju drugome prouzkokuje maloletnik dok je pod nadorom staraoca,skole ili druge ustanove, odgovara staralac, skola ili druga ustanova po principu pretpostavljene stete ( odgovornost ne nastaje ako se detetovo ponasanje moze pripisatlosem ponasanju,rdjavih primera ili porocnih navika koje su mu dali roditelji ).

ada pored roditelja za stetu odgovra i dete, njihova odgovornost je solidarna.

ODGOVORNOST POSLODAV'A ZA STETU KOJU PROUROKUJU NJEGOVIRADNI'I

oslodavci odgovaraju za stetu koju radnik u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trecemlicu. oslodavci se mogu osloboditi odgovornosti za steti ako dokazu da je radnik u datimokolnostima postupio onako kako je trebalo.

Odgovornost poslodavca ne iskljucuje pravila o odgovornosti za stetu koja potice odopasne stvari ili opasne delatnosti.

Ostecenik ima pravo da zahteva naknadu stete i neposredno od radnika ako je stetu prouzrokovao namerno ili krajnom nepaznom.

ODGOVORNOST PRAVNOG LI'A ZA STETU KOJU PROUZROKUJUNJEGOVI ORGANI

Organi pravnog lica su fizicka lica preko kojih vrsi svoju funkciju i obavlja pravne poslove. ravno relevantnu volju pravno lice moze jedino ispoljiti preko svojih organa.ravno lice odgovara i za stetu koju je njegov organ prouzrokovao trecem licu u vrsenjuili u vezi sa vrsenjem svojih funscija.

oja ce fizicka lica obavljat duznost organa pravnog lica ,dredjuje se osnivackim aktom,odnosno statutom i upisuje se u registar koji vodi nadlezni sud ili organ uprave(registar privrednih subjekata vodi *gencija za privredne registre).

0eorija ultra vires- pravno lice odgovara za svoje obaveze u granicama svoje pravnesposobnosti, koje su navedene u osnivackom aktu ili statutu i registrovane u registru.



Njihova deliktna sposobnost se moze ograniciti osnvackim aktom (statutom). !toga seova teorija ne primenjuje na prouzrokovanje stete.

ravno lice je odgovorno ne samo na radnje koje su delokrugu njegove delatnosti nego ikada su u vezi sa delatnoscu, ako je takve radnje preduzeo njegov organ.

ravno lice koje je ostecenom naknadilo stetu, ima pravo na regres od lica koje je postupilo kao organ, a stetu je prouzrokovalo namerno ili krajnom nepaznjom.

*ko je stetu prouzrokovao kolegijalni organ,odgovornost svakog pojedinog clanautvrdjuje se posebno za svakog clana. ravo na regres zahteva se u roku od < meseci oddana isplacene naknade stete.

ODGOVORNOST NA STETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI

POJAM OPASNE STVARI

Opasna stvar je ona stvar koja stvara stetu ili opsnost stete.ojedine stvari mogu biti opasne zavisno od okolnosti da li su u kretanju (upotrebi) ilimiruju." opasne stvari mogu se uvrstiti i one koje zagadjuju zivotnu sredinu (kada prelazenormalne, dozvoljene granice) svojim imisijama (bukom, jakom svetloscu,za coveka ili biosveru stetno ispustanje materija u vodu, vazduh ili zemlju) i kada steta jos nijenastupila.

OPASNA DELATNOST

Opasna delatnost je opasna stvar u privredi ili van privrede, organizovan ilineorganizovan, koji je prouzrokovao (ili moze prouzrokovati) stetu. %elatnost postajeopasna ako prelazi normalne (uobicajne) granice.

"opsteni pojam opasne delatnosti odredjuje i konkretizuje sud u svakom pojedinomslucaju.

2edno lice odgovara za opasnu stvar ili opasnu delatnost ako je sa njom u pravnoj ilifaktickoj vezi. Odgovornost za opasnu stvar i delatnost nastaje ne samo kada se stvar koristi=ili ako se ne koristi, a to je suprotno njenoj prirodi i nameni ili se delatnost neobavlja, a trebalo bi da se obavlja.

ODGOVORNO LI'E

a stetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za stetu od opasne delatnosti lice kojese njom bavi. "koliko je imaocu opasne stvari oduzata na protivpravan nacin, za stetukoja od nje potice ne odgovara on, nego onaj ko mu je oduzeo opasnu stvar ako imalac zato nije odgovoran.



ada je imalac stvari poverio stvar drugom licu 3 drzaocu da se njom sluzi ili lice koje jeduzno da stvar nadgleda, ta lica odgovaraju kao imaoci stvari.

#malac opasne stvari koji je poveri licu koje nije osposobljeno ili ovlasceno da njomerukuje odgovara za stetu koja protekne od te stvari.

OSLO-ADJANJE OD ODGOVORNOSTI

#malac opasne stvari ili lice koje vrsi opasnu delatnost moze se osloboditi odgovornostiza stetu ako dokaze:

-)da steta potice od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a cije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeci ili ukloniti

9)da je steta nastala iskljucivo radnjom ostecenika ili treceg lica koje on nije mogao predvideti i cije posledice nije mogao izbeci ili otkloniti.

ada je ostecenik delimicno doprineo nastanku stete, imalac se oslobadja odgovornostidelimicno a ukoliko je nastanak stete delimicno doprinelo trece lice,ono odgovaraostecenom solidarno sa imaocem stvari. *ko jednom od njih ispalti naknadu, stice se pravo da od drugog zahteva deo isplacene naknade srazmerno tezini svoje krivice. aotrece lice koje je doprinelo nastanku stete ne smatra se lice kojim se imalac stvari posluzio ori upotrebi stvari.

*ko osteceni koristi opasnu stvar,pitanje je da li je pristao na eventualnu stetu koja bimogla nastupiti. +ice koje upotrebljava takvu stvar, ne preduzima rizik .

'izik ne postoji, ako stvar funkcionise ispravno i po redovnom toku navedene stvari ne pricinjavaju stetu.

ODGOVORNOST ZA STETU IZAZVANU MOTORNIM VOZILOM UPOKRETU

" slucaju udesa prouzrokovanog iskljucivo krivicom jednog imaoca motornog vozila,nastaje njegova obaveza da drugom imaocu motornog vozila u celosti naknadi stetu i samsnosi stetu koju je pretrpeo.

*ko postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu pretrpljenu stetusrazmernu stepenu svoje krivice.

ada ne postoji krivica ni jednog ni drugog imaoca motornog vozila, oni odgovaraju po pravilima o odgovornosti za opasnu stvar (objektivna odgovornost), ali na jednake deloveako razlozi pravicnosti drugacije ne zahtevaju.

#maoci motornih vozila u slucaju nezgode izazvane motornim vozilima u pokretuodgovaraju trecim licima solidarno, nezavisno od krivice.



ODGOVORNOST PROIVODJA'A STVARI SA NEDOSTATKOM

6ojam stvari sa nedostatkom:

!teta koja nastaje zbog nedostatka stvari nasiva se: refleksna, sekundarna, sporedna i posreda steta.

Odgovornost za stvar sa nedostatkom nastaje ako je ona stavljena u promet. (npr.prodata).

roizvod za koji odgovara odgovorno lice je pokretna stvar, odvojena ili ugradjena udrugu pokretnu stvar> svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti,toplote ili kretanja. arakter proivoda za ciji nedostatak se odgovara nemaju osnovni poljoprivredni proizvodi (proizvodi za zemljista, stocarstva i ribarstva).

!teta za koju odgovara odgovorno lice prouzrokovana je smrcu ili telesnim povredama ili je nastala unistenjem i ostecenjem nekog dela imovine pod uslovom da se ona uobicajnokoristila za licnu upotrebu ili potrosnju.

roizvodjac odgovara za stetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom za koji on nije znao.*ko je znao za nedostatak proizvoda koji je stavio u promet, odgovara po osnovu krivice.Odgovornost proizvodjaca ne moze biti ogranicena ili iskljucena propisom ili ugovorom.

!teta moze nastat zbog konstrukcijskog, proizvodnog ili instrukcijskog nedostatka stvari.

6Odgovornost proizvodjaca i lica koja su s njim izjednacena:

roizvodjac koji stavlja u promet pokretnu stvar proizvedenu sa nedostatkom odgovaraza stetu koja usled toga nestaje. roizvodjac je lice koje proizvodi gotove proizvode,sirovine i sastavne delove.

Osteceni ima pravo na naknadu stete ako dokaze da je pretrpeo stetu, da je proizvod imaonedostatak i da postoji uzrocna veza izmedju proizvoda sa nedostatkom pretrpljene stete.

6Oslobodjenje od odgovornosti za stetu:

roizvodjac se moze potpuno osloboditi od odgovornosti ako dokaze da:

-) nije stavio proizvod u promet9)nedostatak verovatno nije postojao u vrme kada je stavio proizvod u promet ili se pojavio kasnije) nije proizveo proizvod namenjen za prodaju i da proizvod nije proizveden u okvirunjegove redovne delatnosti) nedostatak je nastao usled usaglasavanja svojstva proizvoda sa propisanim normama



?)ivo naucnog i tehnickog znanja u vreme kada je proizvod stavljen u promet nijeomogucavao nedostatke

POSE-NI SLU'AJEVI ODGOVORNOSTI ZA STETU

ODGOVORNOST ZA TERORISTI'KE AKTE( JAVNE DEMOSTRA'IJE IMANI3ESTA'IJE

6Opsti deo:Odgovornost za stetu usled teroristickih akata, javnih demostracija ili manifestacija imavanugovornu prirodu (nastaju izmedju lica koja nisu u obligacionom odnosu).

6*kti usled kojih nastaje steta:Odgovornost za stetu nastaje usled akata nasilja ili terora,kao i prilikom javnihdemostracija i manifestacija.

%ok su demostracije i manifestacije javne, akti nasilja i terora ne moraju biti javni da bi bili osnov za naknadu stete. 'elevantno je da su to radnje ili neradnje koje su duzni dasprece organi drzave.

!tetnici su ucesnici akata nasilja i terora ili ucesnici javnih demostracija i manifestacija, ato mogu biti i sluzbena lica koja su bila duzna da obezbede mir.

6Osteceni i steta. Naknada

Osteceni je,prema zakonskim odredbama,uvek fizicko lice. %rzava odgovara za stetu ako je used teroristickih akata, javnih demostracija ili manfestacija nastala:

1)smrt 8u slucaju da je fizicko lice usmrceno,drzava je duzna da snosi odredjene troskove(troskove sahrane, da snosi troskove njegovog lecenja od zadobijenih povreda, kao ineimovinsku stetu$dusevna bol porodici)

2)telesna povreda8za stetu nastalu telesnom povredom, odn narusavanjem zdravljadrzava je duzna ostecenom naknaditi:

$troskove lecenja$zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad$placati povredjenom odredjenu novcanu rentu kao naknadu za tu stetu$sud moze dosuditi novcanu naknadu bracnom drugu,deci,roditeljima za dusevnu bol

3)ostecenje,odn unistenje imovine fizickg lica8drzava odgovara za stetu fizickom licu zaunisteu ili ostecenu imovinu usled navedenih akata. %rzava je duzna da uspostavi stanjekoje je bilo pre nastupanja stete, a ako nije to moguce, onda se ispalti ostecenikuodgovarajuca svota novca na ime naknade stete.



6Oslobodjenje od odgovornosti:

%rzava ne odgovara za stetu ako dokaze da steta potice od vise sile, da je nastalaiskljucivo radnjom ostecenika ili treceg lica koju drzava (odn njeni organi) nije mogla predvideti i ije mogla izbeci.

ravo na naknau stete nemaju:-)organizatori, ucesnici, podstrekaci i pomagaci u aktimanasilja ili terora> 9)organizatori, ucesnici, podstrekaci i pomagaci u javnimdemostracijama i manifestacijama.

ODGOVORNOST ORGANIZATORA PRIRED-I

Odgovornost organizatora priredbi postoji ako je steta prouzrokovana neuobicajnim,

nekontrolisanim pokretima mase ljudi.

Organizator priredbi odgovara za stetu po principu ojektivne od!ovornosti (bez obzirana krivicu). On svoju odgovornost moze iskljuciti ako dokaze da je steta nastala krivicomostecenog, ili da postoji odgovornost drzave, zato sto je steta nastala usled teroristickogakta,javnih demonstracijama ili manifestacijama na prostoru u kome je organizator okupio veci broj ljudi iz drugih razloga.

" slucaju nastupanja smrti, telesne povrede, ili ostecenje zdravlja organizator priredbe jeduzan da nadoknadi materijalnu i nematerijalnu stetu.

ODGOVORNOST Z-OG USKRA'IVANJA NEOP4ODNE POMO'I U VEZI SAO-AVEZAMA ZAKLJU'ENJA UGOVORA I VRSENJAM POSLOVA ODOPSTEG INTERESA

osebni slucajevi odgovornosti za stetu po principu krivice nastaju zbog uskracivanjaneophodne pomoci, u vezi sa obavezama zakljucenja ugovora i vrsenjem poslova odopsteg interesa.

o bez opasnosti po sebe uskrati pomoc licu ciji su zivot ili zdravlje ocigledno ugrozeni,odgovoran je za tako nastalu stetu.

redueca ili druga pravna lica koje vrse komunalne ili slicne delatnosti od opsteg interesaodgovaraju za stetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrse svojeusluge.

reduzeca i druga pravna lica se mogu osloboditi odgovornosto za prouzrokovanu stetuako dokzu da je do obustavljanja ili neredovnog vrsenja usluga dolso zbog uzroka koji senalazi van te stvari, i koji se ije mogao predvideti.



ODGOVORNOST STARATELJA ZA STETU

!aratelj odgovara a stetu koju pruzrokuje sticniku za vreme obavljanja poslova staratelja po osnovu krivice. !taranje o sticeniku obuhvata: 1 staraje o licnosti ! zastupanje "

pribavljanje sredstava za izdrzavanje # upravljanje i raspolaganje imovinom sticenika.

!taratelj je za ovu vrstu stete odgovoran ako je stetu prouzrokovao u vrsenju poslovastarateljstva. rivica staratelja postoji kada je stetu prouzrokovao namrno ili grubomnepaznom. !taratelj nenodgovara za laku,a ni za obicnu nepaznju.

!taratelj se moze osloboditi odgovornosti za stetu ako dokaze da je steta nastala: -) u

nuznoj odbrani ! u stanju nuzde " dejstvom slucajne ili vise sile.

ODGOVORNOST RADNIKA +ZAPOSLENOG, ZA STETU KOJU PRI'INIPOSLODAV'U

posleni je duzan da naknadi stetu koju je porouzrokovao svojom krivicom poslodavcu.ao poslodavca oznacva domace i strano pravno lice koje zaposljava jedno ili vise lica.

!vojstvo poslodavca ima preduzetnik, a po pravilu,i fizicko lice koje obavlja delatnostslobodne profesije.

'adnik odgovara za stetu koju je prouzrokovao na radu,ili u vezi sa radom.

*ko je vise radnika (zaposlenih) stetu prouzrokovalo krivicnim delom sa umisljajem, zastetu odgovaraju solidarno.

ODGOVORNOST VISE LI'A ZA STETU

&ise lica zajedno mogu prourokovati imovinsku ili neimovisku stetu. " tom slucajuodgovornost za stetu zavisi od njihovog medjusobnog odnosa. ada je stetu prouzrokovalo vise lica, svi ucesnici odgovaraju solidarno. !aucesnik u pruzrokovanjstete , kao i lica koja su prouzrokovala radeci nezavisno jedno od drugog, ako se ne mozeutvrditi njihov deo u prouzrokovanoj steti, odgovaraju solidarno.

/edjusobni odnos prouzrokovaca stete predvidjani su pravilima o regresu isplatioca,kojima se konacno resava ko snosi naknadu. !olidarni duznik koji ispalti vise nego stoiznosi njegov deo u steti, moze trazitiod svakog od solidarnih duznika da mu naknadi onosto je umesto njh platio. %eo svakog pojeding duznika naknade stete sud odredjuje sobzirom na stepen njegove krivice i tezinu posledica koje su proistekle iz njegovogdelovanja.



NAKNADA MATERIJALNE 5TETE

Naknada (reparacija, otklanjanje) @tete je obaveza @tetnika, tj. odgovornog lica kojanastaje kao posledica prouzrokovanja @tete.

Od momenta nastanka @tete, o@teAeni stiBe pravo na njenu naknadu, tj. @teta se smatradospelom (OO -C<).

5teta se %o6e nadoknadt:

-. uspostavljanjem ranijeg stanja (naturalna restitucija)9. u novcu.

Kod !s&ostav"janja ranjeg stanja, restitucijom o@teAeno dobro dovodi se u stanje ukome je bilo pre nastanka @tete ili @tetnik o@teAenom daje drugo dobro koje odgovarauni@tenom.

'estitucija moDe biti:

• #ndividualna• GeneriBna• ili se ostvaruje popravkom stvari.

#ndividualna restitucija odnosi se na vraAanje stvari koja je bila oduzeta ili ukradena,generiBna se ogleda u davanju druge stvari iste vrste # kvaliteta umesto uni@tene, a popravljanjem se izvode odreEeni radovi # stvar se dovodi u stanje koje je postojalo # prenastanka @tete.

Naknado% ! nov#! o@teAenom se isplaAuje ekvivalentan iznos novca, kojim se moDekupiti uni@tena stvar u vreme dono@enja sudske odluke. " sluBaju da je stvar koja je bilaoduzeta imaoci na nedozvoljen naBin propala usled vise sile, OO propisuje da jeodgovorno lice iskljuBivo duDno dati naknadu u novcu.

Restt!#ja I naknada ! nov#! %og! se $a0tevat stovre%eno7

OO propisuje da ukoliko se restitucijom ne ukloni @teta u potpuunosti, odgovorno lice biAe duDno da ostatak @tete isplati u novcu. 'ecimo kada uspostavljanje ranijeg stanja nijemoguAe, odrediAe se odlukom suda da se o@teAeniku isplati svota novca na ime naknade@tete.

O@teAeni ima u svom zahtevu pravo izbora naBina naknade @tete, a vid naknade @teteocenjuje sud.



NAKNADA MATERIJALNE 5TETE U SLU8AJUPROUZROKOVANJA SMRTI( TELESNE POVREDE ILIO5TE9ENJA ZDRAVLJA

+ice koje je prouzrokovalo neBiju smrt duguje naknadu @tete licima (o@teAenima) koja suzbog srodstva ili drugih okolnosti bila u pravno relevantnom odnosu sa poginulim.

!vojstvo o@teAenog stiBe lice koje se nalazi u jednoj od zakonske situacije:

-. $ice koje je poginuli izdr%avao na osnovu ugovora ili fakti&ki

od ovog sluBaja nije nuAno da je izdrDavano lice srodnik. #zdrDavanje Ae se nastaviti ako je ubijeni stalno, u obrocima u nature ili novcu doprinosio podmirenju potreba o@teAenomkoji je zbog ustaljenih periodiBnih davanja od ubijenog # ubuduAe raBunao na tu pomoA.

!. $ice kome je poginuli redovno pomagao

Odnosi se na lica prema kome poginuli nije imao ni zakonsku ni drugu pravnu obavezuizdrDavanja # @tetnik duguje ovu vrstu @tete samo ako je pomaganje bilo redovno u pro@losti, ako se osnovano moDe zakljuBiti da bi trajalo # u buduAnosti.

". O'te(eni koji je po zakonu imao pravo da zahteva izdr%avanje od pigunulog.

ravo na naknadu @tete ima o@teAeni, ako su u vreme smrti o@teAenog bile ispunjene pretpostavke za nastanak zakonskog prava na izdrDavanje, nezavisno od okolnosti da li je poginuli bio obavezan na izdrDavanje pravosnaDnom sudskom odlukom (!l. glasnik)

laAanje rente nema alimentacioni nego O%F00N# *'*0'.

akonsko izdrDavanje postoji izmeEu zakonom odreEenih lica radi podmirenja Divotnih potreba izdrDavanog lica, a ne naknade @tete. *ko su krvni srodnici duDnici izdrDavanja, pravo na meEusobno izdrDavanje ostvaruje se onim redom kojim su oni pozvani nazakonsko nasledjivanje.

Vsna rente odreEuje se na osnovu OO sa ciljem da se o@teAenikova materijalnasituacija dovede u ono stanje u kom bi se nalazila da nije bilo @tetne radnje ili propu@tanja.&isina rente ne moDe biti veDa od onoga @to bi o@teAenik dobijao od poginulog da je ostao

Div.

'entu je duDno plaAati lice koje odgovara za @tetu (@tenik, tj.odgovorno lice) # to od dana prouzrokovanja @tete 3 !na$ad, dok se izdrDavanje propisano zakonom moDe zahtevati 3 !*!d!:e # to najranije od dana podno@enja tuDbe protiv lica koje je po zakonu obaveznoda izdrDavanje daje, nezavisno od toga kada su bile ispunjene pretpostavke zaizdrDavanje.



Ftetu koju trpi o@teAeni gubitkom izdrDavanja nadoknadiAe renta koju Ae odrediti sud,oslanjajuAi se na odredbe orodiBnog zakona. !ud Ae na glavnoj raspravi utvrditi da li jeo@teAeni primao izdrDavanje od lica koje je kasnije poginulo, u kojoj visini, kakvo jeimovinsko stanje o@teAenog, njegovu sposobnost za rad, moguAnost za zaposlenje ,zdravstveno stanje # druge okolnosti. "koliko se izdrDavanje traDi za dete, sud uzima u

obzir # uzrast deteta, kao # potrebe za njegovo struBno obrazovanje.*ko je o@teAeni ostvario porodiBnu penziju ili deBiji dodatak, tada ima pravo na rentu uvidu razlike izmeEu ostvarene penzije (dodatka) # novBanog iznosa koji bi poginuli da jeDiv mogao # bio duDan da daje.

"koliko se imovno stanje o@teAenog promeni tako da u vreme odluBivanja o zahtevunema potrebe za izdrDavanjem, tada Ae zahtev o@teAenog za naknadu @tete u vidu rente biti odbijen.

*ko je poginuli imao obavezu da daje izdrDavanje, a nije ga davao ili je davao u manjem

iznosu od onog na koji je obavezan, renta po visini mora biti jednaka iznosu izdrDavanjakoji je bio utvrEen kao pravna obaveza poginulog.

Na zahtev o@teAenog, sud moDe ubuduAe poveAati rentu, a na zahtev @tetnika smanjiti iliukinuti ukoliko dodje do znatne promene okolnosti.

O'te(eni kome je naneta telesna povreda ili mu je naru@eno zdravlje, stiBe pravo da ododgovornog lica zahteva naknadu @tete u vidu rente # zaradu izgubljenu zbognesposobnosti za rad u vreme leBenja.

Naknada @tete u ovom sluBaju dosudjuje se u jednokratnom iznosu.

rilikom dosudjivanja rente, sud vodi raBuna o okolnostima # uzimaju se u obzir svi prihodi koji se ostvaruju radom.

*ko su povreEenom zbog potpune ili delimiBne nesposobnosti za rad potrebe trajno poveAane, moDe da zahteva plaAanje rente po tom osnovu.

"koliko iznosi koje plaAa socijalno osiguranje pokrivaju @tetu koju bi u buduAnosti pretrpeo o@teAeni, on nema pravo na naknadu @tete.

*li ako iznosi naknade koje plaBa socijalno osiguranje ne pokrivaju u potpunosti @tetukoju Ae pretrpeti u buduAnosti, o@teAeni moDe zahtevati naknadu @tete (razlike) ododgovornog lica.

O@teAeni ima pravo na naknadu za tuEu negu # pomoA nezavisno od Binjenice ko Ae mu je pruDiti (supruga, deca ili treAe lice sa naknadom).

O@teAeni Bije su moguAnosti daljeg razvijanja # napredovanja uni@tene ili smanjene ima pravo da zahteva 9 vida @tete:



Jedan vd obuhvata zaradu koju Ae o@teAni gubiti u buduAnosti zbog svoje nesposobnostiza rad na poslovima koje je obavljao pre nanesene telesne povrede # naru@enog zdravlja.Dr!g vd @tete odnosi se na poslove koje bi usled razvijanja # napredovanja o@teAenimogao obavljati, a te moguAnosti su uni@tene ili smanjene (npr asistent na fakultetu je

zavr@avao doktorsku tezu, ali je zbog te@ke telesne povrede njegova moguAnost dadoktorira uni@tena ili smanjena).

'anije dosudjena renta moDe biti izmenjena ili ukinuta ako su kumulativno ispunjenisledeAi uslovi:

-.ako su znatno promenjene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom dono@enja ranijeodluke9.ako je zahtev za izmenu ili ukudanje podnelo ovla@Aeno lice.

O@teAeni /OH *I0&*0# poveAanje rente za ubuduAe, kao # smanjenje ili ukidanje

rente.Ftetnik nasuprot moDe samo da zahteva smanjenje ili ukidanje rente.

"apitalizacija rente

apitalizacija rente je pretvaranje rente u jednu ukupnu svotu, tj. naknada buduAe @tetekoja se plaAa u ukupnom iznosu.

Nju o@teAeni moDe da zahteva:

-. ako duDnik ne pruDi obezbedjenje koje sud odredi9. iz ozbiljnih uzroka (o@teAeni namerava da preduzme leBenje, nabavi alat za rad, daosnuje trgovinsko dru@tvo # sl.)

#aknada uoi$ajeni% tro&kova sa%rane

Ftetnik koji je prouzrokovao neBiju smrt, duDan je nadoknaditi uobiBajene tro@kovenjegove sahrane, tj. nuDne tro@kove # ostale uobiBajene tro@kove sahrane.

rema OO, nuDni tro@kovi su tro@kovi nastali prilikom sahranjivanja poginulog ilinjegovog kremiranja. 0akoEe ovaj vid obuhvata izdatke radi pripremanja pokojnika zasahranu, za sveAe, odeAu # obuAu pokojnika, kupovinu kovBega ili urne, izdatke zaBuvanje pokojnika u mrtvaBnici, njegov prevoz, kopanje rake, polaganje pokojnika u raku# zatrpavanje, kao # podizanje nadgrobnog spomenika.

" ostale uobiBajene tro@kove propisano je da spadaju:

-.tro@kovi pogrebnog ceremonijala # drugi uobiBajeni tro@kovi vezani za sahranu



9. odeAa Dalosti za braBnog druga # najbliDe srodnike. tro@kovi ureEivanja groba neposredno posle sahranjivanja i. tro@kovi odrDavanja groba.arakter uobiBajenih tro@kova sahrane mogu imati samo oni tro@kovi koji nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku a ni dobrim obiBajima.

osluDenje jela # piAa smatra se izdatkom samo ako su uBinjeni 4na dan sahrane5 , a nekasnije.

NAKNADA 5TETE U O-LIKU RENTE

od rentom se podrazumeva naknada @tete u novBanom obliku, Biji ukupan iznos nijeizvestan u vreme odluBivanja, a plaAa se ubuduAe u odreEenim jednakim obrocima.

ojam renta (fra. rente) u znaBenju Bist prihod od zemlji@ta, zgrada # kapitala koji se

ostvaruje bez rada, na osnovu svojine na nepokretnostima # novcu.

" na@em pravu, rentom se oznaBava # pojedini obrok (iznos, rata) naknade @tete, koja senajBe@Ae plaAa u jednakim meseBnim novBanim iznosima.

OdreEivanje @tete u obliku rente ne predstavlja op@te pravilo naknade @tete, veA#"0*.

OO propisuje sluBajeve naknade @tete u obliku rente, # to:

-. zbog gubitka izdrDavanja ili redovnog pomaganja koje je davao poginuli

9. zbog gubitka zarade o@teAenog. zbog trajno poveAanih potreba o@teAenog. uni@tenja ili smanjenja moguAnosti daljeg razvijanja # napredovanja zbog potpune ilidelimiBne nesposobnosti za rad o@teAenog.

NAKNADA MATERIJALNE 5TETE UZROKOVANE POVREDOM8ASTI I 5IRENJEM NEISTINITI4 NAVODA

O baveza naknade materijalne @tete tereti lice koje drugome povredi Bast &od !s"ovo% da%! t%e &ro!$rok!je ;tet!.

Jast lica moDe biti povreEena usmenim, pismenim izjavama, gestikulacijom, dodirom,udarcem itd. 0akve radnje @tetnik moDe preduzeti putem @tampe, radija, televizije, na javnom skupu (# inkriminisane su kao uvreda).



ovreda Basti nekog lica moDe biti izazvana davanjem ili preno@enjem neistinitih navodao njegovoj pro@losti, sposobnosti # sl., iako onaj koji navode @iri zna ili bi morao znati dasu neistiniti (kleveta).

*ko je povreEen ugled # cast, pored materijalne @tete, o@teAenik moDe zahtevati # novBanu

naknadu nematerijalne @tete.

NAKNADA NEMATERIJALNE 5TETE +POJAM( PRAVNOPRIZNATI VIDOVI 5TETE,

OO nematerijalnu @tetu odreEuje restriktivno kao 4nano@enje drugome fiziBkog ili psihiBkog bola ili straha5.

" na@em pravu, svako ima pravo da zahteva od suda ili drugog nadleDnog organa danaredi prestanak radnje kojom se povreEuje integritet ljudske liBnosti, liBnog #

porodiBnog Divota # drugih prava liBnosti. raviBna novBana naknada @tete dosuEuje se za pretrpljene fiziBke # du@evne bolove zbogumanjenja Divotne aktivnosti, naruDenosti, povreda ugleda, Basti, slobode ili pravaliBnosti, smrti bliskog lica, kao # za strah (OO).

Obaveza naknade nematerijalne @tete, smatra se dospelom od trenutka nastanka @tete.

Vidovi nematerijalne &tete

ravo na naknadu nematerijalne @tete OO predviEa za pretrpljene # buduAe du@evne

bolove zbog:

-. povrede prava liBnosti, smanjenja Divotne aktivnosti, naruDenosti, povrede ugleda #Basti, povrede slobode, smrti bliskog lica, u sluBaju naroBito te@kog invaliditeta bliskoglica9. kriviBnog dela protiv dostojanstva liBnosti # morala. pretrpljenih # buduAih fiziBkih bolova. pretrpljenog # buduAeg straha.

1' (ovrede prava li$nosti ljudska prava)

rava liBnosti su neprenosiva # vezana za samu liBnost.

Objekat prava liBnosti prema OO su liBna dobra neodvojiva od liBnosti Boveka, poputDivota, tela, zdravlja, slobode, imena, Basti, intimnog Divota, glasa # dr.

ravna lica, takoEe, mogu biti imaoci odreEenih prava liBnosti, poput poslovnog imena,ugleda, poslovne tajne # dr.



a veAi broj povreda prava liBnosti nije moguAa naturalna restitucija, veA je moguAa samonovBana naknada.

27 3$<k *o"ov

Nastaju zbog neke organske povrede ili poremeAaja organizma.

Naknada materijalne @tete za pretrpljene fiziBke bolove predstavlja dopunsku naknadu@tete u sluBajevima telesnog o@teAenja.

=7 D!;evn *o"ov !s"ed s%anjenja 6votne aktvnost

!manjenje Divotne aktivnosti nastaje ako je usled telesne povrede kod o@teAenogsmanjena moguAnost funkcionisanja organa u celini ili jednog njegovog dela.

ao posledica telesne povrede nastaju du@evni bolovi.

"koliko je usled povrede, posle zavr@enog leBenja # pravosnaDne presude naknadenematerijalne @tete umanjena Divotna aktivnost, sud moDe, na zahtev o@teAenika, dosuditinaknadno # @tetu po ovom osnovu.

'elevantne okolnosti za dosuEivanje novBane naknade nematerijalne @tete usled du@evnih bolova su: jaBina bolova # njihovo trajanje.

>7 Pretr&"jen d!;evn *o"ov $*og nar!6enost

NaruDenost je vidljiva deformacija telesne celovitosti # skladnosti nekog fiziBkog licazbog potpunog ili delimiBnog gubitka nekog ekstremiteta, oDiljaka ili drugih promena natelu koje naru@avaju izgled te osobe. !amo naru@avanje celovitosti # skladnosti tela N#2O!NO& za dosuEivanje naknade nematerijalne @tete, nego du@evni bolovi koje o@teAenitrpi.

!ud neAe dosuditi naknadu ove @tete ako je naruDenost neznatna.

Na visinu naknade uticaAe stepen naruDenosti, uzrast # pol o@teAenog.

?7 Povreda !g"eda I +", <ast I s"o*ode

+icu koje je pretrpelo povredu ugleda, Basti # slobode, sud moDe dosuditi praviBnunovBanu naknadu nematerijalne @tete ako naEe da okolnosti sluBaja, a naroBito jaBinadu@evnih bolova # njihovo trajanje to opravdava.



ovreda ugleda je teDa ako je u sredstvima informisanja objavljeno da je protiv nekog lica podignuta opruDnica, ako je on #=ili njegova porodica bili izloDeni bojkotu,omalovaDavanju # sl.

@7 Krv<no de"o &rotv &o"ne s"o*ode

ravo na naknadu neimovinske @tete zbog pretrpljenih du@evnih bolova ima lice koje je prevarom, prinudom, ili zloupotrebom nekog odnosa podreEenosti ili zavisnosti navedenona kaDnjivu obljubu ili kaDnjivu bludnu radnju, kao # lice prema kome je izvr@eno nekodrugo kriviBno delo protiv dostojanstva liBnosti # morala (OO).

ravo na naknadu @tete, prema OO, ima lice o@teAeno bilo kojim od navedenih kriviBnihdela ako je &retr&e"o d!;evne *o"ove.

NovBana naknada neimovinske @tete (satisfakcija) dosuEuje se zavisno od jaBine du@evnih bolova, njihovog trajanja, znaBaja povreEenog dobra.

7 D!;evna *o" $*og s%rt *"ske oso*e

*ko je nastupila smrt nekog lica, sud moDe dosuditi Blanovima njegove uDe porodice praviBnu novBanu naknadu za pretrpljene du@evne bolove. Jlanovima uDe porodice prema OO smatraju se:

-. braBni drug9.deca.roditelji. braAa # sestre, ako je izmeEu njih # umrlog postojala trajnija zajednica Divota?. vanbraBni drug, ako je izmeEu njega # umrlog postojala trajnija zajednica Divota.

B7 Stra0

!trah je snaDna emocionalna reakcija na situaciju koja preti organizmu, sa unutra@njimfiziolo@kim pormenama # eventualnim spoljnim manifestacijama. Naknadu materijalne@tete za strah sud Ae dosuditi o@teAenom ako to opravdava intenzitet straha # njegovotrajanje.

STI'ANJE -EZ OSNOVA +NEOSNOVANO O-OGA9ENJE,

!ticanje bez osnova je uveDanje ili oBuvanje imovine jednog lica, koje ima za posledicuumanjenje imovine drugog lica. !ticalac je u obavezi da ono @to je primio bez osnova, tj.ono @to bez osnova drDi vrati drugoj strani.



!ticanje bez osnova postoji kada je deo imovine jendog lica pre@ao na bilo koji naBin uimovinu nekog drugog lica, a taj prelazak nema osnov u nekom pravnom poslu ilizakonu.

ravo da zahteva naknadu koristi ima lice koje za drugog uBini nekakav izdatak ili ne@to

drugo @to je ovaj po zakonu bio duDan uBiniti # imalac stvari koju je neko upotrebio usvoju korist.

St#anje *e$ osnova &ostoj ako s! k!%!"atvno s&!njene s"ede:e &ret&ostavke:

-. uveAanje imovine jednog lica>9. umanjenje imovine (osiroma@enje) drugog lica>. meEuzavisnost izmeEu umanjenja # uveAanja imovine>. nepostojanje pravnog osnova za uveAanje # osiroma@enje.

2edno lice bez osnova moDe da uveAa svoju imovinu tako @to stiBe neko imovinsko ili

neimovinsko pravo, poveAa vrednost svoje imovine, oBuva je, u@tedi ili smanji izdatke."veAanje moDe biti imovinsko ali # neimovinsko. Neimovinsko obogaAenje odnosi se nanpr. +ekarsku pomoA ili Basove poduBavanja u jezicima # sl.

"koliko lice pomogne obogaAenom oko npr. opravke oluka na kuAi, a obogaAeni istaknedam u takvo uveAanje imovinske vrednosti nije bilo potrebno, tada osiroma@eni ima pravo na odvajanje stvari koje je uradio od stvari obogaAenog.

"manjenje imovine osiroma@enog moDe nastati na razne naBine, npr jedno lice moDeosiroma@iti gubitkom rpava svojine na stvari ili nekog drugog stvarnog prava, isplatomnedugovanog iznosa novca, prenosom hartija od vrednosti. #movina osiroma@enog moDe biti umanjena ukoliko je obogaAeni vr@io prava koja pripadaju osiroma@enom # tako uzetiodreEene stvari u drDavinu.

0akoEe, jedno lice moDe se neosnovano obogatiti # kada ne ispunjava svoju zakonom,odlukom odreEenu obavezu, pa nju mora ispuniti drugo lice umesto njega (otac je duDanda plaAa izdrDavanje deteta po presudi, ali on to ne izvr@ava pa jet u obavezu preuzeonjegov otac 3 deda tog deteta iako nije duDan).

"manjenje # uveAanje imovine dva lica ne mora biti ekvivalentno, dovoljno je da postojimeEuzavisnost izmeEu osiroma@enja # bogaAenja.

Sticanje ez osnova mo*e nastati )

• radnjom osiroma@enog lica• radnjom obogaAenog lica• radnjom treAeg lica• vi@om silom.



'adnja osiroma@enog lica moDe se ispoljiti:

-. u isplati nedugovanog tj. isplati duga koji se ne duguje9. u obogaAenju bez osnova s obzirom na osnov koji se nije ostvario. u neosnovanom obogaAenju s obzirom na to koji je osnov otpao

'adnja obogaAenog kojom je neosnovano stekao imovinu moDe se sastojati uupotrebljavanju tuEe stvari u svoju korist, a neosnovano obogaAenje radnjom treAeg lica psotoji kada usled radnje treDeg lica neko stekne bez osnova, a drugo osiroma@i.

Osiroma@eni ima pravo da zahteva restituciju (vraAanje steBenog bez osnova). !ticalac jeduDan da nadoknadi vrednost postignute koristi, ili da vrati plodove # plati zateznukamadu # to ako je sticalac nesavestan od dana sticanja, a ako je savestan od dana podno@enja zahteva.

POSLOVODSTVO -EZ NALOGA +POJAM( NASTANAK( O-LI'I, ( oslovodstvo ez nalo!a je oli!acija koja nastaje kad jedno lice poslovo+a ez

nalo!a) neovla&,eno ez nalo!a) vr&i pravne ili mate3rijalne poslove dru!o! lica

!ospodara posla) radi za&tite nje!ovi% imovinski% ili moralni% interesa7

&r@enjem tuEeg posla bez naloga nastaje obligacioni odnos izmeEu poslovoEe bez naloga# gospodara posla, kao # odreEena prava # obaveze izmeEu tih lica. a nastanak poslovodstva bez naloga moraju se kumulativno ispuniti odreEene pretpostavke.

Obligacioni odnos poslovodstva bez naloga ne nastaje u vr@enju tuEih poslova u nameri

da se drugome pomogne, OO.

Onaj Biji je posao, naknadno moDe odobriti ono @to je izvr@eno # tada se poslovoEa beznaloga smatra nalogoprimcem koji je od poBetka radio po nalogu lica Biji je posao.

NASTANAK POSLOVODSTVA -EZ NALOGA

oslovoEa bez naloga moDe nezavisno pristupiti vr@enju tuEeg posla, ako su ostvareneodreEene pretpostavke.

-.oslovodstvo bez naloga nastaje ako poslovoEa bez naloga vr@enju tuEeg posla pristupau nameri da sa gospodarem posla zasnuje odnos poslovodstva bez naloga.

&r@enjem tuEeg posla od strane lica koje ima nameru da za sebe zadrDi postignute koristi,iako zna da je posao tuE, zasniva se nepravo poslovodstvo.



OO propisuje da ko vr@i tuEi posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeniuslovi za poslovodstvo bez naloga, ima pravo na naknadu uBinjenih tro@kova, najvi@e dovisine koristi koju je drugi postigao.

9. oslovoEa bez naloga vr@i tuEi posao. osao je tuE ako se ne odnosi na imovinu #

liBnost poslovoEe bez naloga.. oslovoEa bez naloga nema obavezu, a ni ovla@Aenje poslovoEe bez naloga da vr@i tuEi posao.. &r@enje tuEeg posla sa ciljem zasnivanja poslovodstva bez naloga ne trpi odlaganje #mora biti korisno za gospodara posla 3 neizvr@enjem posla gospodar posla bi se izloDio@teti ili propu@tanju oBigledne koristi.

?. oslovodstvo bez naloga nastaje kad ne postoji zabrana gospodara posla da se posaoizvr@i.

D!6nost &os"ovoCe *e$ na"ogaoslovoEa bez naloga duDan je da se prilikom vr@enja tuEeg posla rukovodi stvarim iliverovatnim namerama # potrebama gospodara posla.

oslovno nesposobni poslovoEa bez naloga odgovara po pravilima o njegovoj ugovornoj# vanugovornoj odgovornosti.

OO propisuje da o izvr@enom poslu , poslovoEa bez naloga obavezan je da @to je premoguAe obavesti gospodara posla # nastavi zapoBeti posao, sve dok gospodar posla ne bude mogao da preuzme brigu o njemu.

Nakon obavljenog posla poslovoEa bez naloga duDan je da podnese izve@taj # poloDiraBune gospodaru posla # da ukoliko je pribavio odreEene stvari iste preda gospodaru posla. Na ostale obaveze poslovoEe bez naloga primenjuju se supsidijarna pravila kojareguli@u obaveze nalogoprimca.

Prava &os"ovoCe *e$ na"oga / o*ave$e gos&odara &os"a

rava poslovoEe bez naloga istovremeno su obaveze za gospodara posla. oslovoEa beznaloga, nakon izvr@enja posla, stiBe pravo da:

-. zahteva od gospodara posla da ga oslobodi svih obaveza koje je zbog posla uzeo nasebe # da preuzme sve obaveze koje je zasnovao u svoje ime>

9. zahteva od gospodara posla, ako je postupao sa duDnom paDnjom, naknadu nuDnih #korisnih izdataka>

. zahteva naknadu @tete Bak # kada nije postigao oBekivani rezultat. zahteva primerenu nagradu za trud, ako je otklonio @tetu od gospodara posla ili mu

pribavio korist koja mu odgovara



?. odnese stvari kojima je poveAao tuEu imovinu , a za koje mu se uBinjeni izdaci nenaknaEuju, ako se one mogu odvojiti bez o@teAenja stvari kojoj su dodate.

Gospodar posla u poslednjem sluBaju moDe zadrDati te dodatke ako poslovoEi bez naloganaknadi njihovu sada@nju vrednost.

Odo*renje &os"a

oslovoEa bez naloga vr@i tuEi posao za raBun gospoara posla, ali bez naloga iliovla@Aenja. Gospodar posla moDe naknadno odobriti, tj. ratifikovati taj posao # smatraAese da je od poBetka preduzimanja tog posla postojao voljni odnos zastupanja.

Odobrenje posla takoEe ne mora biti potpuno.

Ne&ravo &os"ovodstvo Nastaje u situacijama kad lice vr@i tuEi posao sa namerom da za sebe zadrDi postignutekoristi. +ice koje vr@i tuEi pravni ili materijalni posao zna a nije ovla@Aen za posao # ne pona@a se kao poslovoEa bez naloga. Ove poslove on # ne preduzima radi za@tite interesalica Biji su to poslovi nego sa ciljem da za sebe zadrDi postignute koristi.

JAVNO O-E'ANJE NAGRADE

2avno obecanje nagrade je jednostrana izjava volje obecavaoca ucinjena javnim oglasomneodredjenom broju lica kojom obecava nagradu onome ko izvrsi odredjenu radnu, postigne neki uspeh.

Ovaj obligacioni odnos nataje kada neko lice:

-. obeca nagradu onome ko izvrsi odredjenu radnju9. obecanje nagrade ucini javno (putem radija, televizije...). obecanje nagrade ucini neodredjenom broju lica (za razliku od ponude koja je ucinjenaodredjenom licu ). u javnom oglasu odredi radnju koju je potrebno izvrsiti # odredi rok ?. istakne cilj koji je potrebno postici<. tacno odredi nagradu koja pripada licu koje je izvrsilo radnju ili sto drugo navedeno uoglasu

O*e#anje nagrade &!te% konk!rsa

*ko obecavalac nagradu obeca licu koje radnju izvrsi najbolje, najkvalitetnije, najbrzetada nastaje konkurs kao vid javnog obecanja nagrade. a nastanak konkursa neophodno je da su ostvarene # ostale pretpostavke koje vaze za nastanak javnog obecanja nagrade.



O dodeljivanju nagrade u slucaju konkursa odlucuje organizator konkursa ili jedno ilivise lica koje on odredi (ziri). !vaki ucesnik u konkursu ima pravo zahtevati ponistenjeodluke o dodeljivanju nagrade ako nagrada nije dodeljena u skladu sa pravilima.!vojinska ili druga prava na nagradjenom delu ne stice organizator konkursa.

O*ave$e o*e#avao#a nagrade

Obecavalac je u obavezi da ispuni obecanje dato u javnom obecanju nagrade, iako josnije poznato da l ice neko lice uopste izvrsiti odredjenu radnju. Obaveza obecavaoca # poverioca nastaje istovremeno. overilac iz javnog obecanja nagrade je lice koje izvrsiodredjenu radnju, postigne neki uspeh. ravo na nagradu ima onaj ko prvi izvrsi radnju zakoju je nagrada obecana. *ko je vise lica izvrsilo radnju istovremeno svakom pripada jednak deo nagrade.

O&o$v o*e#ane nagrade

Obecanje nagrade moze se opozvati na nacine kako je obecanje ucinjeno, kao # licnimsaopstenjem. Opozivanje obecanja moguce je ako radnja nije bila izvrsena ili uslov nijeispunjen do momenta opozivanja.

Onaj ko je izvrsio radnju, a nije znao niti mogao znati da je obecanje nagrade opozvanoima pravo zahtevati obecanu nagradu 3 onaj ko je do opozivanja ucinio potrebne izdatkeradi izvrsenja radnje ima pravo na njihovu naknadu, izuzev ako obecavalac dokaze da su bili uzalud. Obecanje nagrade ne moze se opozvati ako je oglasom odredjen rok zaizvrsenje radnje.

Prestanak o*ave$e o*e#avao#a

Obaveza obecavaoca iz javnog obecanja nagrade prestaje:

-. ispunjenjem9. opozivanjem obecanja na nacin kako je ucinjeno ili licnim saopstenjem. ako obecavaocu niko ne saopsti u roku odredjenom u oglasu da je izvrsio radnju, a akorok nije odredjen istekom jedne godine

4ARTIJE OD VREDNOSTI

Iartije od vrednosti su pisane isprave u kojima je sadrzano neko gradjansko pravo povezano sa samom ispravom. #zdavalac isprave se obavezuje da ce obavezu upisanu utoj ispravi ispuniti prema licu koje je njen zakoniti imalac. " hartiji od vrednosti postoji pravo na hartiju od vrednosti kao stvari # pravo koje je sadrzano u hartiji od vrednosti kaoobligaciono pravo.



Iartije od vrednosti koje se cesto upotrebljavaju u privrednom prometu za placanjenazivaju se # ,,trgovacki efektiKK # glase na novcani iznos.

a sve hartije od vrednosti osnovni izvor prava je OO. akon o trzistu hartija od

vrednosti je regulisao akcije, duznicke hartije od vrednosti, varante, depozitne potvrde.0aj zakon se ne primenjuje na polisu osiguranja, menicu, cek, pismeni uput (asignaciju),konosman, tovarni list, skladisnicu.akon o ceku # akon o menici su regulisali odnose koji nastaju izdavanjem tih hartija odvrednosti. 'azne vrste tovarnih listova predvidjeni su zakonima koji regulisu plovidbu,vazdusni saobracaj # ugovore o prevozu u zeleznickom # drumskom saobracaju.

-tna o*e"e$ja 0artja od vrednost

!vaka hartija od vrednosti ima pisanu formu u kojoj je sadrzano neko gradjansko pravo,inkorporisano u toj hartiji koja je prenosiva.

isana forma hartije od vrednosti propisana je zakonom. Iartija od vrednosti je strogoformalni pravni posao. OO je propisao bitne elemente svake hartije od vrednosti.akonom je odredjeno koje se pravne radnje # na koji nacin mogu vrsiti sa hartijama odvrednosti.

Gradjansko pravo sadrzi svaka hartija od vrednosti ali moze sadrzati # neko drugo pravo.akoniti imalac hartije moze iz hartije imati novcano potrazivanje (cek, menica), potrazivanje predaje neke stvari (imalac tovarnog lista, skladisnice), ili clansko pravo (iz posedovanja akcija), koje je # imovinsko pravo (na potrazivanje dividende).

Iartije koje sadrze samo neko drugo pravo, a ne # gradjansko pravo nemaju svojstvohartije od vrednosti (diploma fakulteta, uverenje o drzavljanstvu).

ravo iz hartije od vrednosti je inkorporisano u hartiji (nacelo inkorporacije) tj.nerazdvojno je od hartije. ravo iz hartije se moze steci # dalje prenositi sticanjem # prenosenjem zato sto je zakoniti imalac hartije od vrednosti # titular prava iz hartije.#malac hartije od vrednosti gubi pravo iz hartije ako izgubi hartiju. a hartije po naredbiili na ime predvidjen je izuzetak. !ud ce resenjem proglasiti nevazecim izgubljene hartijena ima ili po naredbi, odredice da to resenje zamenjuje hartiju na koju se odnosi(amortizacija harija od vrednosti).

Iartije od vrednosti su prenosive (negocijabilne isprave). renosenjem prava na hartiju sa jednog na drugog pravnog subjekta prenosi se # pravo iz hartije. !a najmanje formalnosti prenose se hartije na donosioca 3 njenom predajom. ravo iz hartije na ime prenosi secesijom, a pravo iz hartije po naredbi indosamentom. Nema svojstvo hartija od vrednostikoja sadrzi neprenosiva imovinska # licna prava.



rema novoj koncepciji hartije od vrednosti se ne vezuju iskljucivo za pisanu ispravunego # za upis u Lentralni registar hartija od vrednosti u dematerijalizovanoj formi.Iartija od vrednosti postaje knjigovodstvena, unosi se u kompjuter # dematerijalizuje se.

Ra$gran#enje $%edj! 0artja od vrednost I dr!g0 s&rava

" pravnom prometu se nalaze # isprave koje sadrze neko gradjansko pravo, a nemajusvojstvo hartije od vrednosti kao sto su: dokazne isprave, isprave cija je forma bitan uslov punovaznosti pravnog posla # legitimacioni papiri # znaci." praksi se kao dokazne isprave cesto srece priznanica (isprava o dugu) koju je duznik potpisao # predao poveriocu # ugovor sacinjen u pisanom obliku koji ima dokaznosvojstvo. Na osnovu navedenih isprava, poverilac lakes moze dokazati postojanje #sadrzinu obavezeM duznika u slucaju da dodje do spora.

-tn sastoj# 0artja od vrednost

!vojstvo hartija od vrednosti imaju samo one isprave koje sadrze bitne sastojke. 7itnisastojci hartija od vrednosti propisani su zakonom.

/inimalni sastojci su:

-. oznacenje vrste hartije od vrednosti9. firma,naziv # sediste, odnosno ime # prebivaliste izdavaoca hartije. firma, naziv ili ime lica na koje hartija glasi. tacno oznacenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije od vrednosti?. mesto # datum izdavanja hartije od vrednosti<. potpies izdavaoca hartije od vrednosti

Pravna &rroda 0artja od vrednost( nastanak o*ave$a

rema teoriji ugovora obaveza izdavaoca hartije nastaje na osnovu ugovora izmedjuizdavaoca # imaoca hartije. "govori se zakljucuju # u korist docnijih imalaca hartije, kojisu ovlasceni od duznika da zahtevaju neposredno ispunjenje obaveze. rilikom izdavanjahartija od vrednosti ne zakljucuje se poseban ugovor koji bi bio nezavisan od osnovonogugovora (ugovora o rodaji povodom koga je izdata menica).

rema teoriji jednostrane izjave volje obaveza iz hartije od vrednosti nastaje jednostranom izjavom volje njenog potpisnika kao izdavaoca, a ne zakljucenjem ugovoraizmedju dve strane. rihvacena je u OO a primenjuje se na novcane hartije od vrednosti(menica, cek) ali # na robne hartije od vrednosti (skladisnica, prenosivi tovarni list).

0eorija kreacija smatra da obaveza iz hartija od vrednosti na donosioca nastaje jednostranom izjavom volje izdavaoca u trenutku izdavanja ako sadrzi sve elementeodredjene zakonom. 0renutak nastanka obaveze je kad izdavalac hartije od vrednosti(trasant) stavi svoj potpis na tu ispravu.



ristakice teorije emisije isticu da obaveza izdavaoca hartije na donosioca nastaje nesamim izdavanjem nego trenutkom emitovanja hartije (stavljanje u promet), prihvacena je od strane OO.

Pode"a 0artja od vrednost

! obzirom na vrstu inkorporisanog prava koje sadrze hartije od vrednosti dele se na:

-. stvarnopravne hartije 3 inkorporisano stvarno pravo na pokretnim # nepokretnimstvarima (skladisnica, konosman, hipotekarno pismo)9. obligacionopravne hartije 3 sadrze neko obligaciono pravo (menica, cek, obveznica,

kreditno pismo). hartije sa pravom ucesca (korporacione hartije) 3 sadrze pravo ucesca nekog lica(akcije izdate od akcionarskog drustva)

Iartije od vrednosti se prema nacinu odredjivanja imaoca prava dele:

-. hartije na ime 3 glase na ime odredjenog lica # samo to lice moze ostvariti prava izhartije (stedna knjizica na ime)9. po naredbi 3 sadrze ima nosioca prava ali on moze svojom naredbom (izjavom)oznaciti drugo lice kao imaoca tog prava (menica, cek, skladisnica). na donosioca 3 ne sadrze oznaku odredjenog lica a obavezuju izdavaoca te hartije daizvrsi obavezu iz hartije svakom donosiocu

rema karakteru potrazivanja dele se na:

-. novcane hartije od vrednosti 3 imaju za predmet novcano potrazivanje (cek, menica,obveznica, blagajnicki zapis)9. robne hartije od vrednosti 3 imaju za predmet potrazivanje robe (skladisnica, prenosivitovarni list u drumskom, zeleznickom # vazdusnom prevozu, teretnica)

! obzirom na odnos prava iz hartije prema osnovnom pravnom poslu dele se na:

-. apstraktne 3 osnovni pravni posao nije vidljiv, nije poznat razlog radi koga se njenizdavalac obavezao (kauza). 'azlog obavezivanja ne proizilazi iz hartije od vrednosti(menica, cek). Ove hartije su nepovoljne za duznika a povoljne za poverioca9. kauzalne 3 to su isprave u kojima je vidljiva veza izmedju njih # osnovnog pravnog posla radi koga su izdate, vidljiv je pravni posao (prenosivi tovarni list u drumskom,zeleznickom # vazdusnom prevozu, skladisnica, teretnica). ovoljna je za duznika anepovoljna za poverioca



rema nacinu postanka prava dele se na:

-. konstitutivne 3 izdavanjem konstitutivnih hartija nastaje novo pravo koje jekonstatovanu u hartiji od vrednosti a nije postojalo pre njenog izdavanja (menica)9. nekonstitutivne (deklarativne) 3 sadrze pravo koje nije nastalo izdavanjem hartija od

vrednosti nego je postojalo # pre izdavanja (skladisnica, zaloznica, konosman)

-tna o*e"e$ja 0artja od vrednost na donoso#a

Iartija od vrednosti na donosioca su isprave u kojima nije oznacen njihov korisnik (cek ukome nije oznaceno ime korisnika). akonit imalac hartije je njen donosilac koji stice pravo na potrazivanje upisano na hartiji od vrednosti. Ove hartije # prava iz te hartije prenose se njenom predajom. Njenim gubitkom gubi se # mogucnost ostvarenja prava izte hartije.

4artje od vrednost na %e

Iartije od vrednosti na ime su isprave u kojima je izricito oznacen njihov imalac(korisnik). akoniti imalac je lice na koje hartija od vrednosti glasi. Oznacavaju se # kaorekta hartije zato sto izdavalac preuzima direktnu obavezu prema njenom imaocu ali ne # prema drugim licima. rava iz hartije od vrednosti na ime prenose se cesijom (pravni posao inter vivos). !adasnji imalac hartije naziva se cedent (ustupilac) potrazivanja kojiustupa svoje potrazivanje prema duzniku novom imaocu hartije (cezusu). rava iz ovehartije mogu se prenositi nasledjivanjem ukoliko je fizicko lice imalac hartije.

4artje &o nared*

Iartije po naredbi su isprave u kojima je oznaceno ime njenog korisnika a ovlascuju gada svojom naredbom odredi drugo lice kao korisnika isprave. #zdavanjem ove hartijeizdavalac preuzima obavezu prema licu koje je oznacio u ispravi ali # prema drugimlicima na koje jet u ispravu preneo njen raniji zakoniti imalac. rava ove hartije prenosese indosamentom. #ndosament je jednostrana izjava volje ranijeg zakonitog imaocahartije kojom prenosi pravo iz nje na drugo lice (indosatara). uni indisament sadrzi:izjavu o prenosu, oznacenje indosatara # potpies indosanta. 7lanko indosament sadrzisamo potpis indosanta. renosom prava hartije od vrednosti nastaje obligacioni odnosizmedju izdavaoca hartije od vrednosti # novog zakonitog imaoca hartije. Novi imalacstice sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu, a pravilo je da indosant neodgovara za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca.

LEGITIMA'IONI ZNA'I I PAPIRI



Legt%a#on $na# su telesni predmeti (isprave) u koje su utisnute odredjene oznake da bi se lakes identifikovao poverilac u obligacionom odnosu preilikom cijeg nastanka suizdati. Ovi znaci mogu biti neki broj utisnut na komad hartije, metala. to su najcescegarderobni znaci (u pozoristu, bioskopu).

omocu njih poverilac se legitimize u obligacionom odnosu, iako u njima nisu iznacenaimena poverioca. a razliku od hartija na donosioca (kod kojih je pravo inkorporisano uhartiju, pa se njenim gubitkom gubi # pravo) gubitkom legitimacionog znaka njegovizdavalac se ne oslobadja obaveze.

#zdavalac legitimacionog znaka oslobadja se obaveze kad je u dobroj veri izvrsidonosiocu. %ok se na legitimacione papire shodno primenjuju odgovarajuce odredbe ohartijama od vrednosti, za legitimacione znake je relevantna volja izdavaoca # primaocaznaka (subjektivni odnos).

Legt%a#on &a&r su pisane isprave u kojima su oznacene odredjene obaveze za

njihovog izdavaoca a po pravilu nije oznacen poverilac iako sluzi njegovoj identifikaciji(legitimisanju). eleznicke karte, pozorisne # druge ulaznice koje sadrze odredjenuobavezu za njihovog izdavaoca a u kojima nije oznacen poverilac mogu se ustupitidrugome, primenjuju se odgovarajuce odredbe o hartijama od vrednosti.

" legitimacionim papirima nije inkorporisano pravo iz papira u sam papir, tako da uslucaju njegovog gubitka poverilac ne gubi ovlascenja.

7itna funkcija hartija od vrednosti je da su u opticaju (negocijabilno svojstvo), suprotnonjima legitimacioni papiri nisu namenjeni opticaju. #pak se mogu prenositi prostomtradicijom, osim kada glase na ime jer se tada prenose cesijom. Obaveze izdavaocahartije od vrednosti mora u ispravi biti precizno odredjena, dok obaveza izdavaocalegitimacionog papira mora biti oznacena ali ne uvek precizno odredjena. akon neodredjuje bitne elemente koje moraju sadrzati legitimacioni papiri.

ISPUNJENJE O-LIGA'IJE

Obligacija se zasniva sa ciljem da obaveze budu ispunjene. restanak obligacija jegasenje punovaznih obaveza. 'edovan nacin prestanka obligacija je njeno ispunjenje.akon je odredio da obligacije prestaju #: kompenzacijom (poravnanjem), otpustanjemduga, novacijom (prenovom), sjedinjenjem (konfuzijom), nemogucnoscu ispunjenja,istekom vremena na koji je ugovor bio zakljucen, otkazom, smrcu duznika ili poverioca(ako je obaveza nastala s obzirom na licnost)

restankom glavne obaveze gase se jemstvo, zaloga # druga sporedna prava. astareloscune prestaje obligacija nego zahtev za ispunjenje obaveze, obligacija # dalje postoji ali kaonaturalna (neutuziva).



#spunjenje obligacije je redovan prestanak obligacije izvrsenjem dugovanih cinidbi poveriou od duznika u svemu kako one glase.

#spuniti obavezu (solutio) znacvi preduzeti radnje cinjenja, necinjenja ili trpljenja uskladu sa obligacijom. %uznik svoju obavezu ne moze ispuniti necim drugim a ni

poverilac nije ovlascen da zahteva nesto drugo. arakter ispunjenja ima samo prestacijaduznika ili treceg lica koja ima za cilj da ispuni potrazivanje poverioca a duznikaoslobodi obaveze (solvendi causa).

Is&!njenje od d!$nka " tre#eg "#a

Obavezu moze ispuniti duznik ali # trece lice za duznika. overilac je duzan primitiispunjenje od svakog lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena cak #kada se duznik tome protivi.

overilac je duzan primiti ispunjenje od treceg lica koje nema pravni interes ako jeduznik sa time saglasan.

%uznik obavezu mora ispuniti licno ako je u pitanju ugovor u kome su vazna svojstvaduznika (intuitu personae 3 ugovor o delu).

Is&!njenje &os"ovno nes&oso*nog d!$nka

ravilo je da svoju obavezu punovazno moze ispuniti poslovno sposobni duznik.oslovno nesposoban duznik moze punovazno ispuniti svoju obavezu ako je postojanjeobaveze nesumnjivo. #spunjenje obaveze poslovno nesposobnog lica moze se osporavatiako je takvo lice isplatilo zastareli dug ili dug koji potice iz igre ili opklade.

%a bi ispunjenje bilo punovazno, mora biti izvrseno poslovno sposobnom poveriocu.#spunjenje izvrseno poslovno nesposobnom poveriocu oslobadja duznika samo ukoliko je bilo korisno za poverioca ili se predmet ispunjenja jos nalazi kod njega.

Is&!njenje sa s!*roga#jo%

#spunjenje sa subrogacijom je ispunjenje tudje obaveze, tako da ispunilac dolazi na mesto poverioca kome je, umesto duznika ispunilac izvrsio obavezu. Ono moze nastati naosnovu ugovora ili zakona.

akonska subrogacija nastaje ako obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes utome. Na to lice po zakonu prelazi poveriocevo potrazivanje sa svim sporednim pravima.

"govorna subrogacija nastaje na osnovu ugovora koji zakljuce ispunilac # poverilac ili naosnovu ugovora izmedju duznika # ispunioca zakljucenog pre ispunjenja. !ubrogacijaispunioca u prava poverioca nastaje u casu ispunjenja.



"govorom o cesiji prenosi se glavno potrazivanje # sva sporedna prava dok na usnovuugovora o subrogaciji na ispunioca, pored glavnog potrazivanja prelaze sva ili samo nekasporedna prava. !ubrogacija ispunioca nastupa u casu ispunjenja dok prema ugovoru ocesiji do ustupanja potrazivanja dolazi zakljucenjem ugovora. ugovor o cesiji zakljucuju

cedent # cesionar, a ugovor o subrogaciji ispunilac # poverilac ili duznik # ispunilac.

L#e ko%e se vrs s&!njenje

Obligacija deluje izmedju poverioca # duznika (inter partes). ravilo je da ispunjenjeobaveze mora biti izvrseno poveriocu. " nekim situacijama obaveza se mora ispunititrecem licu:

-. ako je zakonom propisano lice kome se vrsi ispunjenje (roditeljima maloletnog poverioca)9. ako je odlukom suda odredjeno lice koje ce primiti ispunjenje obaveze duznika. ako je sam poverilac odredio lice koje ce umesto njega primiti ispunjenje. ako je ugovorom izmedju poverioca # duznika odredjeno lice kome ce duznik ispunitiobavezu

oslovno nesposoban poverilac moze odobriti ukoliko postane poslovno sposobanispunjenje koje je primio u vreme svoje poslovne nesposobnosti.

PREDMET ISPUNJENJA

redmet ispunjenja je obaveza duznika da izvrsi ono sto cini sadrzinu obligacija, davanje,cinjenje, necinjenje # trpljenje odnosno da ispuni prestacije iz obligacije.

%uznik svoju obavezu ne moze ispuniti necim drugim, a ni poverilac nije ovlascen dazahteva nesto drugo. Nije punovazno ispunjenje ako duznik nije predao dugovanu negodrugu stvar. " tom slucaju poverilac ima pravo da vrati ono sto mu je predato zahtevajucidugovanu stvar. *ko je na taj nacin poveriocu prouzrokovana steta, on stice pravo dazahteva naknadu stete. *ko duznik duguje stvar odredjene samo po rodu, duzan je prilikom ispunjenja dati stvari srednjeg kvaliteta, a ako mu je bila poznata namena stvarionda stvar mora biti odgovarajuce kakvoce. overilac nije duzan primiti delimicnoispunjenje obaveze ali je duzan primiti delimicno ispunjenje novcane obaveze..Davanje rad s&!njenja

%avanje radi ispunjenja predstavlja sporazum strana izmedju kojih vec postojiobligacioni odnos, na osnovu koga duznik predaje poveriocu neku stvar ili ustupa neko





na najvecem teretu (jedna ima kamatu ? a druga -). odjednako obezbedjene mogu predstavljati jednak teret za duznika, tada se obaveze namiruju redom kako su nastale.

ada postoji obaveza duznika da pored glavnice plati # kamate # troskove prvo seotplacuju troskovi zatim kamate # najzad glavnica.

Vre%e s&!njenja

&reme ispunjenja je rok ispunjenja obaveze duznika koji ugovorne strane odredjujusvojim sporazumom.ada poverilac # duznik rok nisu odredili poverilac moze odmah zahtevati ispunjenjeobaveze. %uznik ima pravo ispuniti svoju obavezu # pre ugovorenog roka, ali je duzanobavestiti poverioca o svojoj nameri.

De"%#no s&!njenje

%elimicno ispunjenje podrazumeva ispunjenje obaveze duznika u manjem obimu odugovorene. %elimicno ispunjenje obligacije moguce je kod deljivih prestacija 3 koje semogu deliti prilikom ispunjenja bez povrede sustine.

ravilo je da poverilac nije duzan primiti delimicno ispunjenje, osim ako priroda obavezedrugacije nalaze (odvozenje uglja iz rudnika). overilac je duzan primiti delimicnoispunjenje novcane obaveze.

upac je duzan prodavca obavestiti u roku od C dana od delimicnog ispunjenja obavezeda u potpunosti ispuni svoju obavezu u naknadnom primerenom roku. *ko u tom rokuugovor nije ispunjen, kupac moze raskinuti ugovor samo u pogledu dela ili kolicine kojinedostaju # sniziti cenu srazmerno manje izvrsenim prestacijama ili raskinuti ugovor ucelini.

%uznik odgovara # za delimicnu ili potpunu nemogucnost ispunjenja iako tunemogucnost nije skrivio, ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju za kojuodgovara, a oslobadja se odgovornosti za stetu ukoliko dokaze da bi stvar koja je predmetobaveze slucajno propala # da je svoju obavezu na vreme ispunio.

Mesto s&!njenja

/esto ispunjenja je mesto odredjeno pravnim poslom ili zakonom u kome je duznik duzan ispuniti obavezu a poverilac primiti ispunjenje. *ko mesto ispunjenja obaveze nijeodredjeno pravnim poslom ili zakonom ono se odredjuje s obzirom na svrhu posla, prirodu obaveze. "koliko se mesto ispunjenja ne moze ni tako odrediti ispunjenjeobaveze vrsi se u mestu u kome je duznik u vreme nastanka obaveze ima svoje sedisteodnosno prebivaliste a u nedostatku prebivalista, svoje boraviste. Novcanu obavezu kadstrane nisu ugovorile mesto ispunjenja, duznik ispunjava u mestu u kome poverilac imasediste, odnosno prebivaliste a u nedostatku prebivalista, svoje boraviste.



Potvrda s&!njenja

otvrda ispunjenja (priznanica) je pisana isprava kojom se dokazuje da je duznik potpunoili delimicno ispunio svoju obavezu.

%uznik koji ispuni potpuno ili delimicno svoju obavezu ima pravo od poverioca dazahteva dam u izda priznanicu.

ored priznanice duznik moze kad potpuno ispuni svoju obavezu zahtevati od poveriocadam u vrati obveznicu koju mu je predao kao potvrdu da postoji obaveza. Obveznica je potvrda o postojanju obaveze duznika.

" slucaju da poverilac ne moze vratiti obveznicu (unistena ili izgubljena) duznik ima pravo da zahteva dam u poverilac izda javno overenu ispravu o prestanku njegoveobaveze.

DO'NJA DUZNIKA

%ocnja je zakasnjenje duznika da ispuni dospelu obavezu ili odbijanje poverioca da odduznika primi uredno ponudjeno ispunjenje obaveze.

%ocnja duznika je zakasnjenje duznika da na vreme ispuni poveriocu dospelu obavezu.%uznik dolazi u docnju kad na vreme ne ispuni svoju obavezu.

ada je rok za ispunjenje odredjen tada rok dospelosti opominje duznika, a on pada udocnju sledeceg dana po nastupanju roka odredjenog za ispunjenje obaveze. *ko rok nijeodredjen duznik dolazi u docnju kada ga ppverilac pozove da ispuni obavezu tj kada gaopomene. Opomena za ispunjenje obaveze je neformalna i moze biti usmena ili pismena,vansudska ili sudska. %uznik ne pada u docnju saopstavanjem opomene nego sledecegdana od dana kada je opomenut.

Nije potrebno uputiti opomenu duzniku:

-. koji se unapred odrekao prava na opomenu9. koji se skriva i onemogucava poverioca da ga opomene. koji je svojom radnjom prouzrokovao stetu. kada duznik obeca poveriocu da ce obavezu ispuniti odredjenog dana pa to ne ucini?. ako duznik nedvosmisleno izjavi da obavezu koja je dospela nece ispuniti

%ocnja jednog od pasivnih solidarnih duznika nema dejstvo prema ostalim duznicima. "docnji ce biti samo onaj solidarni duznik koji je opomenut da ispuni obavezu.

'elevantna je objektivna docnja jer duznik pada u docnju nezavisno od svoje krivice.*ko duznik zadocni sa ispunjenjem novcane obaveze, duguje pored glavnice i zateznukamatu.



"koliko je u dvostrano obaveznom ugovoru duznik u docnji on zadrzava pravo da i posleisteka roka koji nije bitan sastojak ugovora ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahtevanjeno ispunjenje. *ko poverilac zeli raskinuti ugovor mora ostaviti duzniku naknadni primereni rok za ispunjenje a ako ni u tom roku obaveza ne bude ispunjena ugovor se

raskida po samom zakonu.ad je za ispunjenje obaveze u odredjenom roku bitan sastojak ugovora, pa duznik neispuni obavezu u tom roku ugovor se raskida po samom zakonu.

%uznik koji je pao u docnju duzan je da nadoknadi poveriocu stetu koja je zbog toganastala i odgovara za nemogucnost ispunjenja obaveze. a stetu zbog zadocnjenja saispunjenjem odgovara duznik kome je poverilac dao naknadni rok za ispunjenje. %uznik odgovara za delimicnu i potpunu nemogucnost ispunjenja iako tu nemogucnost nijeskrivio ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju za koju odgovara.

%ocnja duznika prestaje kada on poveriocu ponudi ispunjenje glavne obaveze i sporednihnastalih zbog docnje (kamata). Odbijanjem da primi ispunjenje obaveze u docnju pada poverilac. %uznikova docnja prestaje i u slucaju prestanka obligacije.

DO'NJA POVERIO'A

%ocnja poverioca je postupanje poverioca suprotno ugovoru zbog cega duznik nije bio umogucnosti da uredno ispuni obavezu (poverilac je odbio da primi uredno ponudjenoispunjenje obaveze). %ocnja poverioca nastaje kada bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponasanjem spreci.

overilac nije duzan primiti delimicno ispunjenje obaveze osim ako priroda drugacije nenalaze. %uznik ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka ali je duzan da o tomeobavesti poverioca.

overilac dolazi u docnju i kada mu nije ponudjeno ispunjenje obaveze ako je vremeizvrsenja njegove radnje bilo tacno odredjeno, istekom samog roka. overilac je u docnjii kad je spreman da primi ispunjenje duznikove istovremene obaveze a ne nudi ispunjenjesvoje dospele obaveze.

%olaskom poverioca u docnju obligacija ne prestaje a polozaj duznika se poboljsava. Oddana dolaska poverioca u docnju prestaje teci kamata na novcanu obavezu duznika i poverilac je duzan naknaditi stetu duzniku nastalu usled docnje kao i troskove daljegcuvanja stvari.

*ko je poverilac u docnji duznik moze poloziti dugovanu stvar kod suda i time se smatrada je ispunio obligaciju ili je predati drugom licu na cuvanje ili je pod odredjenim pretpostavkama prodati.



%ocnja poverioca moze prestati prestankom obligacije, ugovaranjem novog rokaispunjenja, odustajanjem duznika od ispunjenja itd.

POLAGANJE +DEPONOVANJE, I PRODAJA DUGOVANE STVARI

%uznik moze svoju obavezu prema poveriocu ispuniti putem suda. ada je zbog prirodestvari moguce (novac, hartije od vrednosti) duznik se moze svoje obaveze osloboditi polaganjem dugovane stvari kod suda za poverioca.

%ugovanu stvar duznik ili trece zainteresovano lice moze poloziti kod suda:

-. kada je poverilac u docnji

9. kada je poverilac nepoznat (poverilac je umro, a naslednici su nepoznati). kada je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi. ako je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika

%uznik je duzan stvar poloziti kod stvarno nadleznog suda u mestu ispunjenja.

Predaja na #!vanje dr!go% "#!

ada se stvar koja je predmet obaveze zbog svojim svojstava ne moze cuvati u sudskomdepozitu (rod kupine) duznik moze zahtevati od suda daM odredi kome ce se predati stvar na cuvanje o trosku i za racun poverioca.

Dejstvo &o"aganja

%uznik se oslobadja obaveze u vreme kad je polozio dugovanu stvar. %uznik koji je udocnji moze deponovati stvar i od tog momenta njegova docnja prestaje. Od casa polaganja stvari rizik slucajne propasti prelazi sa duznika na poverioca a kamata koja jeteretila polozeni iznos novca prestaje teci od dana polaganja.

"koliko duznik uzme polozenu stvar nazad smatra se da polaganja nije ni bilo i da ne proizvodi nikakvo dejstvo, duznik se nije oslobodio svoje obaveze tj obligacija nije prestala.

od redovnog ispunjenja obaveze troskove ispunjenja snosi duznik, a kada on izvrsi punovazno neopozivo polaganje stvari troskove polaganja snosi poverilac.

U$%anje &o"o$ene stvar na$ad

%eponovanu stvar duznik moze uzeti natrag ali je o tome duzan obavestiti poverioca.



ravo duznika da nazad uzme polozenu stvar prestaje kada izjavi sudu da se odrice tog prava ili kada poverilac izjavi da prima polozenu stvar.

Prodaja !%esto &o"aganja

Odredjene stvari su zbog svoje prirode nepodesne za cuvanje (stoka) tako da te stvariduznik moze prodati na javnoj prodaji u mestu odredjenom za ispunjenje ili u nekomdrugom mestu ako je to u interesu poverioca. ostignuti iznos duznik je duzan polozitikod suda tog mesta.

*ko stvar ima tekucu cenu ili je male vrednosti u poredjenju sa troskovima javne prodjeduznik je ovlascen da je proda iz slobodne ruke a ne na javnoj prodaji.

" slucaju kada stvar moze brzo propasti (rod breskve) nastaje obaveza duznika da je proda bez odlaganja na najpogodniji nacin. %uzan je obavestiti poverioca o nameravanoj prodaji i o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda.

Troskov &o"aganja

ravilo je da toskove polaganja snosi poverilac ukoliko prelaze troskove ispunjenja koje je duzan da snosi duznik.

ada je stvar po odluci suda predata na cuvanje drugom licu, a troskovi cuvanja ne buduisplaceni u razumnom roku sud ce na zahtev cuvara narediti prodaju stvari. Odostvarenog isznosa prodajom stvari odbice se troskovi prodaje i troskovi suda a ostatak ce biti polozen kod suda za poverioca.

!ud ce predati polozenu stvar poveriocu pod uslovima koje je duznik postavio. "slovimoraju biti u skladu sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obicajima.

KAMATA KAO POSLEDI'A NEISPUNJENJA O-AVEZE

"govorne strane mogu u vreme zakljucenja ugovora ili docnije obezbediti njegovoizvrsenje stvarnim ili licnim sredstvima obezbedjenja (hipotekom, ugovornom kaznom, jemstvom). " dvostrano obaveznom ugovoru ni jedna strana nije duzna ispuniti svojuobavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu.

%uznik koji zadocni sa ispunjenjem novcane obaveze duguje pored glavnice # zateznukamatu. overilac # duznik mogu ugovoriti u nenovcanim obavezama ugovornu kaznu.

Zate$na ka%ata

atezna kamata je u opstem smislu naknada koju je jedna strana duzna na osnovu zakonadati drugoj za upoterbu njenih zamenljivih stvari (glavnice).



Odredjuje se u stvarima iste vrste kao sto je # glavnica, s obzirom na njenu visinu # vremeu kome je glavnica koriscena, zbog cega se naziva # civilnim plodovima. Ona jeakcesorne prirode # postoji dok traje # glavni dug, tako da prestankom duga prestaje teci #kamata. atezna kamata je regulisana imperativnim propisima # tece nezavisno od voljeugovornih strana.

Obaveza placanja kamate moze proizilaziti iz ugovora (ugovorna kamata) ili iz zakona(zakonska, legalna kamata). "govornu kamatu predvidjaju strane ugovorom u visini kojuzakon ogranicava.

%uznik koji zadocni sa ispunjenjem novcane obaveze, duguje pored glavnice # zateznukamatu po stopi odredjenoj akonom o visini stope zatezne kamate.

overilac je ovlascen da zahteva zateznu kamatu nezavisno od okolnosti da li je pretrpeokakvu stetu zbog duznikove docnje. *ko je steta koju je poverilac pretrpeo zbogduznikovog zadocnjenja veca od iznosa koju bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potupune nakanade stete.

akon zabranjuje anatocizam 3 da na dospelu, a ne isplacenju ugovornu ili zateznukamatu tece zatezna kamata. /oze se unapred ugovoriti da ce se stopa kamate povecatiako duznik ne isplati dospele kamate na vreme. abrana anatocizma ne primenjuje se nakreditne poslove banaka.

Ugovorna ka%ata

"govorna kamata, novcana naknada ili druga korist koju je jedna strana na osnovu prethodnog sporazuma duzna dati drugoj za upotrebu odredjene svote novca ili drugih porodu odredjenih stvari (glavnice).

"govorna kamata se razlikuje od zatezne kamate koju duguje svaki duznik koji padne udocnju sa ispunjenjem novcane obaveze, ili ako je to zPkon propisao. "govornu kamatustrane odredjuju svojom voljom.

&isina kamatne stope je ogranicena imperativnim propisima. ad su strane predvideleugovornu kamatu, a nisu odredile visinu kamatne stope # vreme dospevanja, izmedjufizickih lica vazi kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja placa na stedne uloge povidjenju, a izmedju pravnih lica vazi kamatna stopa koju banka placa, odnosno ugovaraza takvu vrstu posla # dospeva po isteku godine.

*ko je ugovorena veca kamata od dozvoljene, primenice se najveca dozvoljena stopakamate (ukoliko je ugovorna kamata niza od zatezne, a duznik padne u docnju saisplatom glavnice, on duguje zateznu kamatu> ugovorna kamata moze biti visa odzatezne, ali ne visa od najvece dozvoljene ugovorne kamate).

abrana anatocizma vazi # za ugovornu kamatu. !toga je nistava odredba ugovora (nenistavost celog ugovora) kojom se predbidja da ce na kamatu, kad dospe za isplatu, pocetida tece kamata, ako ne bude isplacena.



!trane mogu postici sporazum da ce se stopa ugovorne kamate povecati. " tom slucajudospela kamata se osamostaljuje # postaje glavnica koja se obracunava u apsolutnomiznosu # dodaje postojecem dugu, a zatim na taj iznos tece ugovorna kamata. Naplacivanje kamate na kamatu dozvoljeno je bankama.

PO-IJANJE DUZNIKOVI4 PRAVNI4 RADNJI I PRAVO ZADRZAVANJAravilo je da su obligacioni odnosi izmedju duznika # trecih lica za poverioca res inter alios acta. #zuzetak od ovog pravila predstavlja mogucnost poverioca da pobija pravneradnje koje je preduzeo njegov duznik sa trecim licem. 0akve radnje poverilac pobija podnosenjem tuzbe (actio pauliana) protiv treceg kome je duznik preneo odredjena prava.

Us"ov &o*janja

Opsta pretpostavka za pobijanje je postojanje potrazivanja poverioca prema duznikudospelog za naplatu, da je duznik insolventan. overilac pobija pravnu radnju svog

duznika. Ne mogu se pobijati uobicajeni prigodni pokloni, nagradni pokloni, kao ni pokloniucinjeni iz zahvalnosti ako su srazmerni materijalnim mogucnostima duznika # kada je poverilac takvim raspolaganjima ostecen.

ravna radnja duznika moze se pobijati samo ako se njome smanjuje imovina duznika ane pravne radnje koje se ticu licnosti duznika. *ko su pravne radnje vezane za licnost proizvele smanjenje imovine duznika u tom delu se mogu pobijati. overilac moze pobijati pravnu radnju svog duznika samo ako je preduzeta na njegovu stetu.

ravne radnje prezaduzenog duznika pobijaju se tuzbom ili prigovorom van stecaja, a neu stecajnom postupku. obijanjem duznikovih pravnih radnji one gube dejstvo samo prema tuziocu (poveriocu), dok se pobijanjem u stecajnom postupku onemogucujenamirenje prema svima.

0eretne duznikove pravne radnje mogu se pobijati:

-. ako je duznik u vreme raspolaganja znao da time nanosi stetu svojim poveriocima9. ako je trecem licu u ciju je korist pQravna radnja bila preduzeta, bilo poznato da duznik na taj nacin nanosi stetu poveriocima. ako je tuzba za pobijanje podneta u roku od - godine od kada je preduzeta pravnaradnja koja se pobija (dolozna paulijanska tuzba)

0eretne pravne radnje duznika mogu se pobijati # u slucaju kada duznik nije znao amogao je znati da preduzetim raspolaganjem nanosi stetu svom poveriocu iako je trecemlicu u ciju je korist radnja preduzeta, to moglo biti poznato (kulpozna paulijanska tuzba).





ravo zadrzavanja je pravo poverioca da privremeno zadrzi duznikovu stvar sve dok duznik ne ispuni potrazivanje poverioca prava zadrzavanja.

Pravo $adr$avanja %a dvostr!k! !nk#j!)

-. kao sredstvo prinude na duznika da svoju dospelu obavezu uredno ispuni9. kao sredstvo namirenja potrazivanja iz zadrzane duznikove stvari ukoliko duznik neceda ispuni svoju obavezu

S"#nost sa $a"o$n% &ravo%)

-. # retinent # zalozni poverilac mogu zadrzati stvar ako duznik ne ispuni svoju obavezu9. ako duznik ne ispuni svoju obavezu u oba pravna odnosa, poverilac se moze naplatitiiz vrednosti stvari. oba prava su akcesorna # postoje uz potazivanje koje obezbedjuje kao glavno pravo #mogu biti preneta na drugo lice samo sa glavnim pravom

Ra$"ke sa $a"o$n% &ravo%)

-. ravo zadrzavanja ne izaziva stvarnopravna nego obligacionopravna dejstva9. alozni poverilac, za razliku od retinenta, ima pravo sledovanja na stvari. restankomneposredne drzavine stvari prestaje # pravo retencije, dok zalozno pravo postoji # kada sezalozena stvar ne nalazi u rukama poverioca.. Nastanak ugovornog zaloznog prava, za razliku od prava zadrzavanja, nije uslovljeno prethodnim postojanjem dospelog potrazivanja prema duzniku.. ravo zadrzavanja je zakonsko (legalno) pravo # nastaje # bez saglasnosti duznika, dok je zalozno pravo najcesce ugovorno.?. alozno pravo ne prestaje davanjem obezbedjenja od duznika dok je poverilac duzanvratiti stvar duznika ako mu on pruzi odgovarajuce obezbedjenje njegovog potrazivanja.&racanje zadrzane stvari znaci # prestanak prava zadrzavanja

Pret&ostavke $a nastanak &rava $adr$avanja

-. da poverilac (retinent) ima prema duzniku ciju je stvar zadrzao dospelo # utuzivo potazivanje9. da poverilac ima drzavinu stvari na kojoj moze postojati pravo zadrzavanja

!matra se da je potazivanje poverioca dospelo kada je nastupio rok za ispunjenjeduznikove obaveze. otrebno je da je dospelost poveriocevog potrazivanja je nastupila pre zapocetog vrsenja prava zadrzavanja. otrebno je da duznik dodje u docnju da bi poverilac mogao steci pravo zadrzavanja.

*ko je duznik postao nesposoban za placanje, poverilac moze vrsiti pravo zadrzavanjaiako njegovo potrazivanje nije dospelo. ravilo je da potrazivanje bude utuzivo. #pak, pododredjenim pretpostavkama poverilac moze zadrzati duznikovu stvar iako je njegovo



potrazivanje zastarelo. rimena ovog pravila nastaje u slucaju kada su stvari dosle u ruke poverioca pre nego sto je istekla zastarelost.

Pred%et &rava $adr$avanja

redmet prava zadrzavanja odnosi se na pokretne # nepokretne stvari koje mogu biti predmet pravnog prometa.

overilac nema pravo zadrzavanja kad duznik zahteva da mu se vrati stvar koja je izaslaiz njegove drzavine protiv njegove volje. Ne mogu se zadrzati stvari koje nemaju trzisnuobjektivnu vrednost nego samo afekcionu vrednost za duznika.

rinuda na duznika da dug plati ostvaruje se zadrzavanjem njegovih stvari sto je primarno dejstvo retencije, pa bi se zadrzavanjem stvari izuzetih od izvrsenja to dejstvomoglo postici. #pak OO izricito navodi # poveriocevo pravo naplate iz vrednostizadrzane stvari zbog cega se nezaplenivost smatra kao nedostatak za punovaznuretenciju.overilac nema pravo zadrzavanja na stvarima koje su mu date na poslugu ili u ostavu.

Pravo $adr$avanja !gostte"ja

ravilo je da pravo zadrzavanja nne moze steci poverilac kome je duznik predao stvar nacuvanje. "govor o ugostiteljskoj ostavi predstavlja moRdalitet osnovnog ugovora oostavi. OO izricito je propisoa da ugostitelj koji prima gosta na nocenje ima pravopzadrzati stvari koje su gosti doneli do potpune naplate potrazivanja za smestaj # ostaleusluge.

" praksi je uobicajeno da je ugostitelj povgerilac prema gostru, ali ako je gost unapred platio cenu pansiona on postaje poverilac. " tom slucaju gost kao neposredni drzalacstvari ima pravo zadrzavanja ugostitreljevih stvari (npr. *ko je potr?azivanje nastalo izosnova steta koju je ugostitelj prouzrokovao na stvarima koje mu je gost predao nacuvanje ) . !toga bi vrsenje prava zadrzavanja gosta na stvarima ugostitelja biloneprikladnio pravno sredstvo prinude # namirenja. ada gost vrsi pravo zadrzavanjaduzan je da o tome obavesti ugostitelja.

Dejstvo $adr$avanja I o*ave$a vra#anja stvar

*ko je poverilac zadrzaao stvari duznika on moze izbeci ostvarivanja prava retencije takosto ce poveriocu pruziti odgovarajuce obezbedjenje njegovog potrazivanja. "koliko jeduznik ispunio svoju obavezu pravo zadrzavanja prestaje.



overilac koji drzi duznikovu stvar po osnovu prava zadrzavanja ima prava da se naplatiiz njene vrednosti, ali je duzan da o tome obavesti duznika.

*ko poveriocevo poptrazivanje ne bude namireno o dospelosti poverilac , shodno naceluoficijelnosti zaloznog prava moze podneti tuzbu sudu # predloziti donosenje presude da se

stvar proda na javnoj prodaji, po tekucoj ceni ili po ceni utvrdjenoj procenom strucnjaka.

PRE-IJANJE.KOMPENZA'IJA

rebijanje je nacin prestanka dve istorodne # uzajmane obligacije izmedju istih lica. /oze biti u istom iznosu, gde su uzajmana potrazivanja iste visine ili u vecem # manjem iznosu.

Na#n &re*janja

rebijanje moze biti $akonsko( jednostrano I vo"jno.Zakonska ko%&en$a#ja nastaje po sili zakona kada se za to steknu odredjene cinjenice. Nastaje bez volje strana, ako su za to ispunjnje sledece pretpostavke:

$ da su obligacije kompenzabilne$ da su jednorodne$ da su obe dospele

Ko%&en$a*"na su ona potrazivanja koja se mogu prebijati # samim tim # prestati./edjutim, ne moze prestati:

$ potrazivanje koje se ne moze zapleniti$ potrazivanje stvari ili vrednosti stvari koje su duzniku bile date na cuvanje ili

poslugu, koje je duznik uzeo bespravno ili ih bespravno zadrzao$ potrazivanje nastalo namernim prouzrokovanjem stete$ potrazivanje naknade stete pricinjenje ostecenjem zdravlja ili smrcu$ potrazivanje koje potice iz zakonske obaveze izdrzavanja$ potrazivanje u pogledu kojih su strane voljom iskljucile prebijanje

U$aja%nost potrazivanje postoji kada duznik duguje poveriocu ispunjenje obaveze, ali prema njemu ima # potrazivanje (isti iznos).

Jednorodna potrazivanja su ona koja glase na novac (# u stranoj valuti) ili drugezamenljive stvari istog roda # iste kakvoce.

redmet prebijanja su dospela potrazivanja. %ospela su ona potrazivanja kada je jednastrana u ugovoru stekla pravo da zahteva ispunjenje obaveze.



ravilo je da se mogu prebiti civilna (utuziva), a ne naturalna (zastarela) potrazivanja.%ug se moze prebiti zastarelim potrazivanjem samo ako ono nije bilo zastarelo umomentu kada su se stekli uslovi za prebijanje. 0o je u skladu sa pravilom da se posleizjave o prebijanju smatra da je prebijanje nastalo tek kada se steknu pretpostavke za to./edjutim, zastarela potrazivanja se mogu prebiti # onda kada duznik potrazivanja ne

istakne prigovor zastarelosti.Vo"jno &re*janje moze biti ugovorno # jednostrano.

Ugovorno nastaje na osnovu ugovora poverioca # duznika da prebiju svoja uzajamna potrazivanja. 0o je tzv.kompenzacioni sporazum. "slov za to je da su obaveze ugovornihstrana uzajamne, a mogu se prebiti # nedospela, neutuziva # raznorodna potrazivanja.rebijanje je zabranjeno ukoliko je to suprotno prinudnim propisima, javnom poretku #dobrim obicajima.

"govorna kompenzacija deluje od momenta kada su ugovorne strane to uradile

ugovorom, a ako nisu onda od momenta zakljucenja ugovora o kompenzaciji.Jednostrano nastaje jednostranom izjavom volje poverioca ili duznika. ored pretpostavki za prebijanje, neophodno je da postoji izjava druge strane o tome. /omenat prebijanja je onog momenta kada su se za to stekle pretpostavke.

S!dsko &re*janje nastaje odlukom suda nakon izjave (prigovora) o prebijanju kojutuzeni istice u parnici 3 da protiv tuzioca ima protivpotrazivanje. rigovor prebijanjamoze se istaci do zakljucenja glavne rasprave (nakon toga se ne moze iznositi u zalbi).rebijanje nastaje od momenta pravosnaznosti sudske odluke.

OTPUSTANJE DUGA +PA'TUM DE NON PETENDO,

Ot&!stanje d!ga je ugovor poverioca # duznika da poverilac nece zahtevati ispunjenjeduga od duznika. Na taj nacin prestaje punovazna obaveza duznika 3 bez ispunjenja.

" slucaju da poverilac ne izjavi da nece traziti ispunjenje duga, a duznik se sa tim nesaglasi, ne postoji otpustanje duga. Neophodno je postojanje saglasnosti duznika ootpustanju duga (npr. potrazivanje je zastarelo, ugovor je nistav 3 gde poverilac svakakovise ne moze traziti ispunjenje duga).

overilac moze da otpusti bilo koji dug za bilo kog duznika (cak # dug koji je vezan zalicnost 3 npr. slikara osloboditi obaveze da uradi sliku).

Otpustanje duga ne porizvodi dejstva ukoliko je protivno zakonu ili prirodi duga (npr.kod ugovora o zakonskom izdravanju $ gde je odricanje od tog prava nistavo, nezastareva # ne moze prestati prebijanjem).



"govor o otpustanju duga ne mora biti zasnovan u formi u kojoj je nastao posao (npr. kod pismenog ugovora otpustanje duga moze nastati # usmenim putem).

&olja za zakljucenje ugovora o otpustanju moze se izjaviti recima, znacima ili drugimvidjljivim ponasanjem iz koga se moze zakljuctiti sadrzina volje.

Dejstvo: ona prestaje u celosti ukoliko se otpusti dug u celosti, a duznik se sa time saglasi(sporazum o opstem otpustanju duga). ada postoji vise duznika, a poverilac otpustisamo jedan ili samo deo duga, obligacija ne prestaje, vec se njen predmet suzava(delimicno otpustanje duga). Otpustanje duga glavnom duzniku prestaje obaveza prema jemcu, dok otpustanje duga jemcu ne oslobadja glavnog duznika. *ko ima vise jemaca, a poverilac oslobodni jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se obaveza smanjuje zadeo koji je pripadao jemcu kome je otpusten dug.

" solidarnoj obligaciji, poverilac moze otpustiti dug u potpunosti (in rem), gde otpustanjeduga jednom solidarnom duzniku, oslobadja sve solidarne duznike. *ko poverilac otpusti

dug samo vezano za obaveze jednog duznika sa kojim je zakljucio ugovor (in personam),solidarna obaveza ostaje, ali se smanjuje za deo duznika kome je otpusten dug.

*ko postoji solidarnost poverilaca, te jedan od njih otpusti dug duzniku, solidarnaobaveza duznika se smanjuje za deo potrazivanja tog poverioca. "koliko jedan odsolidarnih poverilaca, po ovlascenju ostalih solidarnih poverilaca otpusti dug, obligacija prestaje.

NOVA'IJA( PRENOV +NOVATIO,

Nova#ja je nacin prestanka jedne punovazne obligacije sporazumom ugovornih strana,uz istovremeni nastanak nove obligacije. Nova obligacija nastaje na osnovu ugovorastrana iz postojeceg punovaznog neispunjenog obligacionog odnosa. Neophodno je postojanje volje obe ugovorne strane o nastanku novacije.

#ovacija predstavlja prestanak jedne- a nastanak nove oli!acije'

Novacija se razlikuje od cesije, preuzimanja duga, zamene ispunjenja # ugovora o poravnanju:

$ na osnovu ugovora o cesiji poverilac na treceg prenosi svoje potrazivanje premaduzniku (osnov obligacije je isti, ali se menjaju subjekti)

$ preuzimanje duga nastaje ugovorom izmedju duznika # preuzimaoca na koji je pristao poverilac (osnov obligacije je isti, ali se menjaju subjekti)

$ zamena ispunjenja postoji kada se u primi nesto drugo umesto onog sto duznik duguje poveriocu, sporazumom gde obligacija ostaje ista, bez stvaranja nove, sto je slucaj kod novacije



$ ugovorom o poravnanju lica izmedju kojih postoji spor, uzmajamnim popustanjem, prekidaju taj spor, odredjujuci svoja prava # obaveze # na taj nacinne prestaje stara # ne nastaje nova obligacija (kao kod novacije).

Novacija se ne moze izvrsiti voljom # sporazumom strana ukoliko se postojeca obligacija

samo modifikuje nekim sastojkom ugovora ili ako se manjeju samo sporedne odredbe. Novacijom se ne smatra promena odredaba o:

$ roku$ mestu ispunjenja$ nacinu ispunjenja$ nakanadni sporazum o kamati$ naknadni sporazum o ugovornoj kazni$ naknadni sporazum o obezbedjenju ispunjenja$ naknadni sporazum o drugoj sporednoj odredbi$ izdavanje menice ili ceka

%a bi novacija bila punovazna, nuzno je da budu ispunjenje s"ede#e &ret&ostavke:

$ S&ora$!% &overo#a I d!$nka o $ak"j!#enj! nova#onog !govora 3 mora sezakljuciti ugovor o novaciji, u kome su izricito izrazene volje za izvrsenje prenova ranije punovazne obaveze. Novacioni ugovor je neformalan, osim kadnova obligacija mora biti zasnovana na zakonu ili ugovorom odredjenoj formi.

$ Postojanje ranje o*"ga#je 3 da bi se novacija mogla izvrsiti, potrebno je da postoji ranija punovazna stara obligacija koja nije ispunjena (osim ako obligacijanije bila nistava, tad nema novacije, dok kod rusljive, novacija postoji ukoliko jeduznik znao za nedostatke ranije obaveze).

$ Zasnvanje nove o*"ga#je 3 nova obligacija deluje samo ako je punovaznonastala, prestankom stare obligacije

$ Ra$"#t &red%et " &ravn osnov ! novoj o*"ga#j $ mora postojati razlika u predmetu ili osnovu ili predmetu # osnovu. "koliko se predmet smanji ili poveca,novacija ne prestaje, ali ukolko dodje do promene kvaliteta, novacija postoji.

Dejstvo nova#je: prestanak ranije # nastanak nove obligacije (zakljucenjem ugovora onovaciji, osim ako strane ne utvrde drugi rok). !a ranijom obaveznom prestaje # zaloga, jemstvo # ostala sporedna potrazivanja, osim ako je drugacije ugovoreno.

SJEDINJAVANJE( KON3UZIJA +'ON3USIO,

!jedinjavanje je nacin prestanka obaveza spajanjem potrazivanja # duga u istom licu(npr.ukoliko duznik nasledi poverioca # obrnuto $ univerzalna sukcesija). " slucaju da ne postoji potpuna istovetnost subjekata, dug ne prestaje odn.nema sjedinjavanja.

!jedinjavanje nastaje # usled statusne promene spajanja privrednih drustava (javnih preduzeca), kada se drustva (poverilac # duznik) spoje.



%ejstva: sjedinjavanje izaziva po sili zakona prestanak obligacije. Na taj nacin prestaje #glavna # sporedna obaveza.

ZASTARELOST POTRAZIVANJAZastare"ost potrazivanja je prestanak zahteva poverioca, nakon isteka zakonomodredjenog vremene da drzavnom prinudom zahteva ispunjenje obaveze ako se duznik natu cinjenicu pozove. "koliko se poverilac prema pravu potrazivanja ponasao pasivno, ongubi pravo da prinudnim putem zahteva ispunje obaveze duznika.

Nastupanjem zastarelosti civilna (utuziva) obligaija pretvara se u naturanlu (neutuzivu).Obligacija na taj nacin ne prestaje, vec tek kada duznik ispuni naturalnu obligaciju.%uznik ne moze traziti ono sto je dao, cak # ukoliko nije znao da je obaveza zastarela.

astarelost sud ne uzima u obzir po sluzbenoj duznosti, vec po prigovoru duznika.Od zastarelosti se razlikuju prekluzivnost # odrzaj:

$ prekluzivnost nastaje kada isteknu rokovi u kojima se moze podici tuzba iliizvrsiti odredjena radnja pod pretnjom gubitka prava, dok se zastareloscu ne gubisamo pravo nego zahtev za prinudno ispunjenje obaveze. O prekluzivnosti sudvodi racuna po sluz.duznosti

$ odrzaj ima suprotne posledice nego zastarelost. #stekom zakonom odrejdenogvremena, jedno lice koje je bilo titular prava to postaje ukoliko su ispunjeneodredjene propisane pretpostavke. Odrzajem se sticu samo stvarna prava, a neobligaciona.

'okovi zastarelosti su materijlano pravni, a ne procesni. ropustanjem roka, ne moze sezahtevati povracaj u predjasnje stanje.

*ko poverilac zahteva ispunjenje pozivitne obaveze (davanje, cinjenje), zastarelost pocinje teci prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje.&reme zastarelosti se racuna danima. "koliko se obaveza sastoji u negativnoj obavezi(necinjnje, trpljenje) zastarelost pocinje teci prvog dana od dana kada je duznik postupio protivno obavezi.

astarelost nastupa istekom poslednjeg dana zakonom odredjenog vremena. " vremezastarelosti se uracunava # vreme proteklo u korist duznikovih prethodnika.

ravila o trajanju zastarelosti su odredjena prinudnim propisima, a ne voljom strana # nemoze se utvrditi duze ili krace vreme zastarelosti od zakonom utvrdjenog vremena.%uznik se ne moze odreci zastarelosti pre nego sto istekne vreme odredjeno zazastarelost, ond.duznik se moze odreci zastarelosti tek kada protekne rok za zastarelost.



O&st I &ose*n rokov $astare"ost

O&st rok u kome zastarevaju potrazivanja je - godina ako zakonom nije odredjen drugirok.

Pose*n rokov postoje u tri slucaja:-. rok od godine: potrazivanja povremenih davanja (potrazivanje kamata, izdrzavanja,rente), potrazivanja anuiteta kojima se u jednakim iznosima placaju glavnica # kamate,medjusobna potrazivanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba # usluga, potrazivanjezakupnine, potrazivanje naknade prouzrokovane vanugovorne stete itd.9. rok od - godine: potrazivanje naknade za elektricnu # toplotnu energiju, plin, vodu,cistocu, potrazivanje radio # tv stanice, potrazivanje poste, telegrafa, telefona, potrazivanje pretplate za publikacije,

. rok od ? godina: povremena potrazivanja od momenta neispunjenja najstarijeg

potrazivanja, potrazivanje naknade vanugovorne stete u objektivnom roku od momentanastanka stete (osim ako nije duznik znao za stetu pa se rok racuna od mometna saznanja# traje tri godine 3 subjektivni rok)

'okovi kod ugovora o osiguranju su specificno regulisani: potrazivanja treceg lica,korisnika osiguranja zivota zastareva u roku od ? godina, a u ostalim slucajevimaugovora o osiguranju za godine, racunajuci od prvog dana posle isteka kalendarskegodine u kojoj je potrazivanje nastalo. *ko lice dokaze da nije znalo da se osiguranislucaj dogodio do isteka tih rokova, zastarelost pocinje od momenta saznanja. Objektivnirok zastarelosti potrazivanja kod osiguranja zivota je - godina, a kod ostalih ugovora oosiguranju rok je ? godina.

Zastoj $astarevanja

Zastoj $astarevanja sprecava pocetak toka zastarevanja, ako postoje uzroci zbog kojih po zakonu zastarevanje nije moglo poceti. "koliko je zastarevanje pocelo teci pre negosto je nastao uzrok za zastoj, zastarelos nastavlja da tece prestankom tog uzroka, a vremekoje je isteklo pre nastanka uzroka za zastoj, uracunava se u rok za zastarelost.

astarevanje potrazivanja ne tece (dolazi do zastoja) izmedju:

$ bracnih drugova od zakljucenja do prestanka braka$ roditelja # dece dok traje roditeljsko pravo$ sticenika # staraoca dok traje stareteljstvo$ lica u vanbracnoj zajednici dok zajednica postoji$ lica zaposlenih u tudjem domacinstvu prema posloavcu ili clanovima njegove

porodice dok taj odnos traje

astoj postoji # u slucajevima ratne opasnosti, mobilizacije, nesavladivih porepreka(poplava, zemljotresa itd).



astoj zastarevanja deluje prema licu kod koga se za to steknu uzroci (subjektivno). Npr.ako kod solidarnih duznika, zastarevanje ne moze da pocne da tece kod jednog duznika,ipak moze teci kod ostalih duznika.

"koliko je sprecavanje zastarevanja regulisano posebnim zakonima, onda se primenjujunjihove odredbe, a na OO.

Prekd $astarevanja

Prekd $astarevanja nastaje radnjama poverioca ili duznika, a ima za posledicu dazastarevanje koje je pocelo teci, ne proizvodi nikakvo dejstvo, te se # ne racuna u

zakonom odredjeni rok zastarelosti.astarevanje se prekida kada duznik prizna dug, izjavom poverioca, ali # posrednim putem, npr. davanjem otplate, placanje kamate, davanje obezbedjenja # sl. rekidzastarelosti najcesce nastaje procesnim radnjama poveroca pred sudom. " slucaju priznanja duga, dolazi do prekida zastarelosti, a novi rok pocinje samim priznanjem, uslucaju procesne tuzbe poverioca, nastaje prekid zastarelosti, a novi rok tece okoncanjemspora.

SOLIDARNOST DUZNIKA +PASIVNA SOLIDARNA O-LIGA'IJA,

" pasivnoj solidarnoj obligaciji postoji vise duznika i jedan poverilac, gde poverilacmoze zahtevati ispunjenje cele obaveze samo od jednog od duznika ili delimicnoispunjenje od svakog od njih.

Ona nastaje na osnovu ugovora, zakona ili testamenta.

od ugovora 3 ugovor o privredi ima vise duznika, onda oni odgovaraju poveriocusolidarnood zakona 3 ukoliko za stetu pored roditelja odgovara i dete, njihova odgovornost jesolidarna

Od vise solidarnih duznika svaki moze dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugimuslovima i sa razlicitim odstupanjima. !toga, svaki solidarni duznik moze poveriocuisticati svoje licne prigovore razlicite od ostalih solidarnih duznika, kao i objektivne prigovore koji se odnose na sadrzinu obligacije i koji deluju prema svim duznicima.



"govorom o prenovu sa jednim duznikom oslobadja i ostale duznike. "koliko je prenovogranicen na obavezu samo jednog duznika, obaveza ostalih duznika ne prestaje, vec sesmanjuje za taj deo. "koliko se sa jednim duznikom zakljuci ugovor o poravnanju, on nedeluje na ostale duznike jer se odnosi samo na deo obaveze duznika sa kojim se zakljucenugovor o poravnanju.

*ko poverilac dodje u docnju prema jednom solidarnom duzniku, on je u docnji i premaostalim duznicima. /edjutim, docnja jednog duznika ili priznanje duga jednog duznikane proizvodi dejstva prema ostalim duznicima.

ada svi solidarni duznici ispune obaveze, obligacioni odnos se gasi. "koliko jedansolidarni duznik ispuni obavezu u celini, prestaje obligacioni odnos izmedju duznika i poverioca, a nastaje izmedju solidarnih duznika (ima pravo da zahteva naknadu za svakideo obaveze solidarnih duznika).

ada je poverilac otpustio dug samo jednom duzniku ili mu je dug smanjio, deo tog duga

prelazi srazmerno da sve duznike. ada solidarni duznici nisu iziricto ugovorili kako cese raspravljati njihovi unutrasnji odnosi, vazi dopunsko dispozivitno pravilo OO dasvakom duzniku pripada jedan deo.

SOLIDARNOST POVERILA'A +AKTIVNA SOLIDARNA O-LIGA'IJA,

" aktivnoj solidarnoj obligaciji postoji vise poverilaca i svaki od njih ima pravo da od jednog duznika zahteva ispunjenje cele obaveze, a kada duznik ispuni obavezu prema jednom poveriocu, obligacija se gasi i prema ostalim poveriocima.

*ktivna solidarnost nastaje samo ako je izricito ugovorena ili zakonom odredjena, postose ne pretpostavlja. !uprotno tome, kod pasivne solidarnosti nastaloj ugovorom u privredi, pretpostavka solidarnosti postoji.

od prebijanja, duznik moze prebiti svoju obavezu sa poveriocem koji trazi ispunjenjeobaveze. "koliko duznik ima potrazivanje prema poveriocu koji ne zahteva ispunjnje, onmoze izvrsiti prebijanje samo do visine dela solidarnog potrazivanja koje pripada tom poveriocu.

"govorom o prenovu ili otpustanju duga izmedju duznika i jednog poverioca, ne prestajesolidarnost obaveze, vec se smanjuje samo za onaj deo koliko iznosi deo na koji seodnosi ugovor.

"govorom o poravnanju izmedju jednog poverioca i duznika ne prestaju prava drugih poverilaca. Oni mogu prihvatiti ugovor o poravnanju, osim ako se ugovor odnosi na deo potrazivanja poverioca sa kojim je ugovor zakljucen.

"koliko je duznik dosao u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, u docnji je i i prema ostalim solidarnim poveriocima.



riznanje duga i odricanje od zastarelosti koristi svim poveriocima i kada je ucinjenosamo jednom poveriocu. *ko jedan poverilac prekine zastarevanje ili ako prema njemune tece zastarivanje to ne koristi ostalim poveriocima, jer prema njima zastarevanje tece idalje.

%uznik moze u celosti ispuniti obavezu samo jednom ili samo nekim poveriocima i tadase obligacioni odnos gasi. 0ada nastaju unutrasnji odnosi izmedju poverilaca (koji suregulisani ugovorom ili zakonom). *ko nije regulisano, onda svaki poverilac od poverioca koji je primio obavezu od duznika moze zahtevati jednak deo.

USTUPANJE POTRAZIVANJA / 'ESIJA

"stupanje potrazivanja, cesija je ugovor ranijeg poverioca (ustupioca, cedenta) sa trecimlicem (prijemnikom, cesionarom), na osnovu koga se u obligaciji menja poverilac, tako

da novi poverilac stice prema duzniku (cezusu) pravo da zahteva ispunjenje obaveza saistom sadrzinom kao i raniji poverilac.

#zuzeci od ovog pravila su predvidjeni zakonom. Nije punovazan ugovor o cesiji ukoliko je cesija zabranjena zakonom ili je vezana za licnost poverioca. 0akodje, poverilac iduznik mogu ugovoriti da poverilac ne moze preneti potrazivanje na trece lice, te u tomslucaju ugovor o cesiji ne deluje na duznika. " tom slucaju obavezu duznik duguje prvom poveriocu, a ugovor o cesiji izmedju poverioca i treceg veze samo ta lica, bez da proizvodi dejstvo o ustupanju potrazivanja.

!a ustupanjem glavnog potrazivanja, vezuju se i sporedna prava (hipoteka, kamata, plodovi). "govor o cesiji je punovazan samo ukoliko je ustupljeno potrazivanje prenosivo. a prenos potrazivanja nije potreban pristanak duznika, ali o tome mora biti prethodno obavesten (denuncijacija). *ko je duznik pre obavestenja ispunio obavezu poveriocu, takvo ispunjenje je punovazno samo ukoliko nije znao za usputanje.

"stupuanjem se ne menja sadrzina obligacije. olozaj duznika ostaje isti, tako da prijemnik (trece lice) ima ista prava prema duznika kao i ustupilac (poverilac).

PREUZIMANJE DUGA

reuzimanje duga je ugovor izmedju duznika i preuzimaoca (treceg lica) na osnovu koga preuzimalac postaje duznika u obligaciji, a raniji duznik se oslobadja obaveze. Ovajugovor deluje samo ukoliko se poverilac slozio sa promenom duznika.

%a bi poverilac pristao na promenu duznika, mora prethodno o tome biti obavesten i svoj pristanak (izricito ili precutno) moze punovazno saopstiti ili duzniku ili preuzimaocau.reuzimanjem duga dug sa istom sadrzinom prelazi na preuzimaoca koji na taj nacin cini poklon ranijem duzniku.



a pristanak o promeni duznika moze se zahtevati odredjeni rok, te ukoliko poverilac sene izjasni u tom roku, smatrace se da se ne slaze sa promenom duznika. "koliko jezakljucen ugovor o preuzimanju, a poverilac odbija da da pristanak na to, dok ne da pristanak ugovor deluje izmedju duznika i preuzimaoca, ali ne deluje prema poveriocu.

reuzimalac moze preuzeti bilo koji dug, osim onog ciji je prenos zabranjen zakonom ili je vezan za licnost poverioca ili se po svojoj prirodi protivi prenosenju na drugog.

"govorom o preuzimanju duga na preuzimaoca prelaze i sporedna prava (kamata,hipoteka).

PREUZIMANJE ISPUNJENJAreuzimanje ispunjenja je ugovor izmedju duznika i treceg lica kojim se trece liceobavezuje duzniku da ce ispuniti obavezu koju duznik duguje svom poveriocu. od ovogugovora stvaraju se obaveze i prava samo izmedju duznika i treceg lica, a ne i poverioca,

tako da poverilac ne moze zahtevati ispunjenje obaveze od treceg lica, vec i dalje samood duznika. 0rece lice odgovara samo duzniku.

PRISTUPANJE DUGU

ristupanje dugu je ugovor zakljucen izmedju poverioca i treceg lica kojim se to liceobavezuje poveriocu da ce ispuniti njegovo potrazivanje duzniku. a punovazanostugovora o pristupanju dugu nije potrebna saglasnost duznika.

UGOVOR O UPU'IVANJU / ASIGNA'IJA

"govorom o asignaciji uputilac (asignant) ovlascuje upucenika (asignata) da za njihovracun izvrsi nesto prema primaocu uputa (asignataru) koga ovlascuje da to izvrsenje primi u svoje ime.

*signacija najcesce nastaje na osnovu kauzalnog pravnog posla 3 uputilac (asignant) ima prema upuceniku (asignatu) potrazivanje. "putilac ovlascuje primaoca uputa (asignatara)da zahteva od upucenika isplatu odredj.novcanog iznosa ili izvrsenje neke druge prestacije.

ravnom odnosu asignacije prethodi sporazum uputioca i primaoca uputa, pa tek ondaizjasnjavanje upucenika o prihvatanju upucivanja. *signacijom se nastoji izbecidvostruko placanje.

"govor o asignaciji se razlikuje od naloga, zastupanja, cesije, preuzimanja duga inovacije.



$ Na osnovu ugovora o nalogu nalogoprimac preuzima obavezu prema nalogodavcuda za njegov racun preduzme odredjene pravne i fakticke poslove, a nalogorpimacse ovlascuje na preduzimanje tih poslova. Nalogoprimac zahteva isplatu ilivrsenje neke druge prestacije u ime i za racun nalogodavca.

$ od zastupanja, lice koje je zastupnik preduzima pravne poslove u ime i za racun

zastupanog, tako da postoji obaveza izmedju zastupanog i druge ugovorne strane,a ne zastupnika. astupnik prilikom obavljenog pravnog posla, sve sto je primiona osnovu obavljenog posla predaje punomocniku, dok primalac uputa kodasignacije zadrzava sve za sebe prilikom ispunjenja uputa. rimalac uputa kodasignacije pravne radnje vrsi u svoje ime i za svoj racun.

$ od cesije nije neophodno da cezus prihvati ugovor o cesiji izmedju poverioca itreceg, vec je neophodno samo da bude o tome obavesten, dok kod asignacije jeneophodno da ga upucenik (asignat) prihvati.

$ od novacije ugovor zakljucuju dva lica, dok kod asignacije uvek ucestvuju trilica. od novacije stari odnos se menja novim, razlicitim predmetom i osnovom,dok kod asignacije izvrsenjem uputa ne novira se stara obaveza.

Zak"j!#enje !govora

"govor o asignaciji nastaje izmedju tri lica: uputioca (asignanta), upucenika (asignata) i primaoca uputa (asignatara). On nastaje samo ako su uspostavljena tri pravna odnosa.!porazum najcesce postizu uputilac i primalac uputa, a upucenik izjavljuje da prihvataupucivanje i da ce ga izvrsiti. *ko jedno lice ne izjavi da prihvata uput, ne nastaje ugovor o upucivanju.

redmet asignacije je najcesce isplata odredjenog novacnog iznosa, ali moze biti i predajaodredjene kolicine zamenljiviih stvari, prenosenje hartija od vrednosti itd.

"govor je visestrano obavezan i na njega se primenjuju opsta pravila dvostranoobaveznih ugovora.

0o je neformalan ugovor, moze se zakljuciti usmeno, pismeno, uobicajenim znacima ilidrugim ponasanjem. Nastaje kombinacijom vise prostih ugovora.

Odnos &r%ao#a !&!ta !&!#enka +a&straktn odnos,

rimalac uputa (asignatar) stice pravo da zahteva od upucenika (asignata) ispunjenjeobaveze, tek kada mu upucenik izjavi da je prihvatio uput uputioca (asignanta). *koupucenik ne prihvati upucivanje, primalac uputa nije ovlascen da od upucenika zahteva prestaciju koja je predmet upucivanja.

Odnos izmedju upucenika i primaoca uputa zasniva se na osnovu samog upucivanja zbogcega se ozvacava i apstraktnim pravnim odnosom.



Neodredjene izjave volje kao sto su odobreno, vidjeno, primljeno k znanju, ne predstavljaju prihvatanje uputa.

#zjava o prihvatanju uputa je jednostrana izjava volje koja proizvodi dejstvo i ako je primalac uputa poslovno nesposobno lice.

"koliko je upucenik prihvatio uput, nastaje izmedju primaoca uputa i upucenikadugovinski odnos, nezavisan od odnosa izmedju uputioca i upucenika, kao i odnosizmedju uputioca i primaoca uputa.

osto je asignacija apstraktni ugovor, upucenik koji je prihvatio uput moze istaci primaocu uputa prigovore:

$ prigovore koji se ticu punovaznostsi prihvatanja$ prigovore koji se zasnivaju na sadrzini prihvatanja ili sadrzini samog uputa$ prigovore koje ima licno prema primaocu uputa

"put je prenosiv, moze se preneti na drugoga i pre nego sto je prihvacen od straneupucenika. Neprenosivost uputa se moze odrediti samim uputom ili takva priroda proizilazi iz okolnosti slucaja.

"koliko je upucenik izjavio pribaviocu na koga je primalac uputa preneo uput da ga prihvata, posle toga ne moze prema sticaocu uputa istaci prigovore koje ima prema primaocu uputa licno. +icni prigovori su dopusteni samo kod hartija od vrednosti prenesena cesijom, a prigovori su iskljuceni kod hartija po naredbi i hartija na donosioca.

astarelost je odredjena OO i iznosi godinu dana, najcesce pocevsi od momenta kada je primalac uputa od upucenika mogao zahtevati ispunjenje obaveze. *ko rok nije odredjen,onda zastarelost pocinje teci kada upucenik prihvati uput, odn.od momenta kada je predat primoacu uputa.

Odnos &r%ao#a !&!ta !&!to#a +va"!tn odnos,

Odnos izmedju primaoca uputa # uputioca, je duznicko$poverilacki odnos.

rimalac uputa je najcesce poverilac uputa, ali ni u tom slucaju nije duzan pristati na uputkoji mu je ucinio uputilac. "koliko je primalac uputa pristao na uput ucinjen sa ciljemispunjenja obaveze, ta obaveza ne prestaje ako nije drugacije ugovoreno, ni njegovim pristankom na uput, ni prihvatanjem od strane upucenika. Obaveza prestaje tek kada jeispunjena od strane upucenika ili samog uputioca.

*ko upucenik odbije pristanak na uput ili odbije ispunjenje koje mu zahteva primalacuputa, primalac uputa duzan je da o tome obavesti uputioca. *ko primalac uputa ne postupi na ovaj nacin, odgovoran je uputiocau za stetu koju mu je time prouzrokovao.



rimalac uputa koji nije poverilac uputioca duzan je da se ponasa u skladu sa nacelomsavesnosti # postenja, on moze odustati od uputa, ali je o tome duzan bez odlaganjaobavestiti uputioca.

"putilac moze opozvati uput koji je dao primaocu uputa, ali medjutim ne moze opozvati

uput koji je dao primaocu uputa sa ciljem ispunjenja nekog svog duga prema njemu.

Odnos !&!to#a I !&!#enka +odnos &okr#a,

o pravilu duznik nije duzan da prihvati uput. /edjutim, obaveza prihvatanja postojikada je uput izdat na osnovu upucenikovog duga uputiocu. " tom slucaju upucenik jeduzan da izvrsi uput do iznosa tog duga.

"putilac izjavljuje jednostranu volju upuceniku (daje ovlascenje). Ova izjava volje je jednostrana sve dok uput nije prihvacen. "putilac moze opozvati ovo ovlascenje, cak #kada je u samom uputu naznaceno da je neopozivo. lauzula u uputu da je uput neopoziv je nistava.

ravilima o upucivanju nije posebno predvidjeno da li uputilac odgovara za tetu primaocu uputa, prema kome se obavezao da nece opozvati uput (on odgovara zaeventualnu stetu, koja ima karakter ugovorne stete).

ravo uputioca da opozove uput prestaje kada upucenik izjavi primaocu uputa da prihvatauput.

Documents

Obligaciono Pravo II