of 174 /174
SKTl _y

OBLIGACIONO-Perovic skripta

Embed Size (px)

Text of OBLIGACIONO-Perovic skripta

SKTl

_y

1 1. POJAM OBLIGACIJE Obligacija je pravni odnos izmedu dve odreene strane na osnovu koga je jedna strana (poverilacj ovlaena da zahteva od druge strane (dunik) odreeno davanje, injenje ili uzdravanje od neega to bi inae imala pravo da ini, a druga strana je duna da to ispuni. Npr. kod posluge knjige pedrnet obligacije nije sama knjiga ve davanje, odnosno vraanje knjige. Obligacija je pravni odnos izmeu poverioca i dunika. Sa stanovita poverioca, obligacija je potraivanje (otuda u navedenom primeru posiugodavac je ovlaen da zahteva vraanje knjige) a sa stanovita dunika obligacija je dug {dunik ima obavezu da vrati knjigu i time ispuni poverioevo potraivanje). Treba imati u vidu da u jedtnoj obligaciji potraivanje i dug ne egzistiraju izo.lovano, ve su oni u simbiozi i zato su potrarvanje i dug u korelativnom odnosu. O pojmu obligacije postoje razllita shvatanja ali su sva ona reprodukovanje tradicionalne klasine formule poznate nam jo iz rimskog prava. Prema Paulusu, sutina obligacije nije da se neka stvar uini naom ve da se drugi obavee prema nama na neko davanje, injenje ili neinjenje. Justinijanove Institucije objanjavaju obligaciju kao pravnu vezu koja . nas obavezuje da neto. isplatimo. Prema tome, obligacija je pravna veza izmedu dva odreena lica od kojih jedno ima pravo a drugo obavezu da neto uini ili ne uini [dare, facere, non facere). Postoje razliita shvatanja o pojmu ove pravne veze: 1. Dualistiko polazi od stava da se u obligaciji kriju dva odnosa: primarni, koji se sastoji u ostvarivanju prava poverioca odnosno u izvrenju obaveze dunika i sekundarni koji se ogleda se u dunikovoj odgovornosti za ispunjenje obaveze. Po ovom shvatanju i - ostvarivanje prava, odnosno izvrenje obaveze i odgovornost su elementi pojma obligacije.Ovo shvatanje potie jo iz rimskog prava, a zastupljeno je u nemakoj * pravnoj teoriji. 2. Monistiko polazi od toga da je obligacija jedinstven. pravni odnos izmeu. poverioca i dunika. Taj pravni odnos je ispunjen pravima poverioca da zahteva od dunika da neto preda, uini ili ne uini. odnosno obavezom dunika da to ispuni.. Odgovornost nije element pojma..obligacije. ve. posledica povrede prava.. Drugim reima, sankcija za neizvrenje obaveze dunika. Monistiko stanovite je prihvatijivije. Obligacija je skup : prava poverioca i obaveza dunika. Iz. tog odnosa ovlaeno lice ima pravo na tubu.za ostvarivanje. svojih. prava.. Dunik koji nije izvrio svoju obavezu. snosi odgovornost prema poveriocu; ali: to nije nikakav drugi, paralelni odnos u. obligaciji nego imovinska sankcija za neizvrenje iii neuredno izvrenje obaveze dunika. Ona se svodi na nafcnadu tete ili drugu^ posledicu neizvrenja obaveze-. I za monistiko i za dualistiko shvatanje, zajednikoj'e-da^dbligacija kao pravni odnos obezbeduje poveriocu~odreeno subjektivno pravo koje on ostvaruje prema svom duniku [inter partes), a ne i prema svim lieima (erga omnes) to je karakteristika stvarnJh 1 drugih apsoiutnih prava. Subjektivno pravo poverioca je relativno jer se odnosi samo na dunika iz odreenog obligacionog odnosa. Bilo je meutim i teorijskih pokuaja da se objasni pojam obligacije. Tako je npr. Digijeva teorija socijalnih funkcija negirala postojanje subjektivnog prava dok Salej nije. negirao da je obligacija subjektivno pravo." ali je primat u pojmu obligacrje dao njenom 'preUrrietu, svodei obligaciju pre.svega na vrednost (za poverioca aJktivnu,/a za dunika pasivnu vednostS. Bilo je ideja da se obligacija definie kao odnos izmeu imovina a ne izmeu lica. One su : vodiie apsurdima kao to su npr. ugovori sa sarnim sobom. Svi ovi pokuaji definisanja obligacije nisu imali veeg znaaja. Klasina definicija obligacije je nadivela sve nove ideje, pa je stoga i danas aktueina ZOO ne daje defihiciju obligacije. 2. PRAVNE OSOBINE OBLIGACIJA ' v Obligacija kao_ imovinskopravni odnos - Obligacija j e pravni odnos koji omoguuje povefi'ou da od duriika zahteva davanje, injenje iii neinjenje, koje je praeno pravnom sankcijom 'za sluaj neispunjenja zahteva. Sankcija se ogleda u. naknadi tete. ili uspostavljanju predanjeg stanja. Ostvarivanja potraivanja su praena imovmskim. interesom poverioca. On se izraiava kao odreena novana vrednost koja je najee odgovarajua aii moe biti i neodgovarajua, kao npr. kod afekcione vrednosti iii naknade neimoviriske tete.

2 Subjekti obligacionog odnosa - Subjekti obligacionog odnosa su odreena lica. To su poverilac i dunik, ali ne svaki poverilac niti svakl dunik, ve poverilac i dunik 12 odreenog obligacionog odnosa. Poverioci i duinici mogu bitl i frzika i pravna lica. Poverilac irna pravo da zahteva neko davanje, injenje ili neinjenje i zato je on aktivna strana obligaclonog odnosa. Dunik ima obavezu da ispuni potraivanje poverioca i tako izvri dugovanu radnju to ga i ini pasivnom stranom obiigacionog odnosa. Kod jednostrano obaveznih ugovora i obligacionih odnosa koji izviru iz prouzrokovanja tete, neosnovanog bogaenja, nezvanog vrenja tuih poslova i drugih izvora,i*j%ira^sfranarjedna strana je samo poverilac a druga samo dunik. Kod dvostrano tretnih ugovora [kupoprodaja; razmena, zakup) oba ugovornika su istovremeno i poverioci i dunici. Postoj'e obligacije kod kojih poverilaku tj. duniku stranu ini samo jedno lice, ali postoje i obligacije u kojima poverilacku tj. duniku stranu ini vie lica. Ove druge su zajednike tj. solidarne obligacije koje mogu biti aktivne ili pasivne, zavisno od toga na ijoj strani ima vie subjekata. I kad su strane u obligaciji jedan poverilac i jedan duriik, kao i kada su strane vie poverilaca i vie dunika, oni uvek moraju biti odreeni imenom i prezlrnenom. ...,-.'-.. Obiigacioni odnos ima odreenu sadrintr - Sadrina obligacionog- odnosa' proiziiazi iz fijehog pojma. Nju ini ovlaenje poverioca da od dunika zahteva odreeno injenje, davanje ;:ii|fuzdravanje od injenja, odnosno obavezu dunika da potraivanje poverioca ispuni. ;;Prina tome sadrina obligacije ispunjena je onim to poverilac moe zahtevati od durnkajjdnosno onim to dunik treba da ispuni' poveriocu. Sadrina obligacije se naziva i. prestacij'om";. Svaki obligacioni odnos ima svoju sadrinu. Po njoj se razliite obligacije meusobno razlikuju. Predmet obligacije treba razlikovati od sadrme._Predmet Jestejmo na..ta_se odnosi sadrma obligacije. Njega ini davanje, injenje iii uzdravanje od injenja.. Davanje' se'obino preduima radi prenosa svojine: injenje jersvaka druga pozitivna radnja npr. vraanje duga, uzimanje stvari na posiugu -\faee-re\. Uzdravanje od injenja Je pasivan odnos prema mogunosti preduzirnanja neke radnje koja je inae dozvoljena':-npr.'-nepodizanje*visokog'Zida,: nitrsadenje visakog':drvea-'*zbog''Suseda-.'. Ono se esto naziva i trpljenje. Prema tome sadrinu obligacijeT'prava i obaveze strana u odreenom obligacionom odnosu, dok je predmet ono na ta ;se obligacija odnosi. Predmefcastime^fc-sadrinarobligaG^ (to nije mogue nijesi ni duan (OIZ CG - Bogil); ovde je re kako o pravnoj (postojanje zabrane) tako i 0 faktikoj nemogunosti), da su dovoljno odreeni (mora se znaU na ta se obligacija. odnoslr:ona:.moe. biti tano-odredena..(obllgato certa}- iii odrediva {obligatioincerta}} i da su doputeni (sa gledita pravnog i morainog poretka). Obligaciom_qdnos je relativnog^_karaktera - Obligacija deluje inter'partes - izmeu stranaka, za raziiku od stvarnih prava i drugih apsolutnih prava koja deluju prema svima - erga'ornnes. Stvarnopravni odnos se tie svih lica dok se obligacioni odnos tie samo stranaka^uiiom odnosu. Trea lica su izvan tog odnosa i njima on ne moe ni goditi ni koditL RaSg'fe izmeu sb/arnopravnih i obligacionih odnosa su u sledeem: stvarnopravni odnos je'v'(!ffiios izmedu titulara stvarnog prava i svih drugiix neodredenih lica koja su. duna da to pravo.'potuju {ius 111 rem], dok kod obligacije'''titularViprava'"' (povetilac) uspostavlja odnos samo sa dunikom obaveze {ius a rem); predmet stvarnopravnog odnosa je stvar( dok je predmet obiigaeionog odnosa dare, facere I jion facerer stvarna prava 'ne zastarevaju, ali mogu prestati odrajem. u korist drugog lica, dok obligaciona prava podleu zastarelosti posle proteka. odreenog roka. 3. RAZLIITOST IZRA2A KOJMA SE OBELEAVA OBLIGACIJA Naziv obligacija je izveden od glagola ^obligar^' to znai vezati tj. obavezati. U rimskom. pravu on nije obuhvatao kompletan odnos/izmedu poverioca i dunika. Odnosio se samo na dugovanje - obii|atio, a za potraivanje se koristio naziv creditum. Danas naziv obligacija se pre svega tie celine odnosa, poverioca i dunika, aii i danas se pod tim nazivom ponekad podrazumeva samo dug -ih samo potraivanje to je ree. U materiji hartija od vrednosti naziv obligacija oznaava posebnu vstu hartija - pismeno kojim se konstatuje postojanje duga (ona moe biti privatna ili javna isprava). U naem pravu se

izraz obligacija esto zamenjuje izrazom obaveza. Ta re se inae koristi i u upravnom. radnom, krivinom i prekrajnom pravu. 4. ODSTUPANJA OD RELATFVNOSTI OBLIGACIONIH ODNOSA Postoje i neki izuzeci od pravila da su obligaeiona prava relativna. Postoji 5 grupa izuzetaka: 1) sluajevi kada je neko obligaciono pravo upisano u javne registre i zemljine knjige (npr. pravo zakupa nepokretne stvari) kada obligaciono pravo deluje erga omnes; 2} sluajevi kada se ugovori pravo otkupa (uz vraanje cene) do odredenog roka, -povrede" pa se stvar otui treem licu pre isteka roka; tada titular prava otkupa moe pobijati ugovor o otuenju; tu pravo otkupa deluje na treeg; 3) Paulijanska tuba, kojoni se pobija pravni posao dunika zbog oteeenja poverioca: 4) ugovor u korist treih lica, gde dva lica ugovaraju korist za tree lice koje je van ugovora; 5) kolektivni ugovori koje zakljuuju sindikati radnika.i udruenja poslodavaca, a odnose se na sve radnike 1 sve poslodavce, kako sadanje tako i budue '.;i. ' 5. SADRINA I PREDMET OBLIGACIONOG,ODNOSA ( pitanje obuhvata samo stavku "obligacioni odnos ima odreenu sadrinu" iz pitanja broj 2)

6. OBLIGACIONO PRAVO (POJAM, PREDMET REGULISANJA, ME.STO . U SISTEMU PRAVA) . .;/ " :tesno-povezano-sa.%1:) naslednim pravom (bavi se regulisanjem imovtaskih. odnosa. za. sluaj : smrti jedhog Uca, dok se obllgaciono pravo bavi poslovima meu ivima [inter-'vivos}) i 2) privrednim (trgovakim) pravom.fkoje je u stvari obligaciono-pravo- privrednih subjekata; ono se bavi prometom dobara stvari i usluga u okviru .privredriih odnosa - prevoz, pedicija.bankarski. poslovi) 7. DRUTVENA OSNOVA OBLIGACIONTH ODNOSA ; Obligaciono pravo je posveeno regulisanju prometa vrednosti za razliku od stvarnog prava koje.se bavi regulisanjem steenih vrednosti. Obzirom na to drutvena osnova. obligacionih. odnosa su ekonomski odnosi u oblasti prometa dobara, stvari i usluga. Otuda karakter normi obligacionog' prava zavisi od stepena razvoja ekonomsMh odnosa. u domenm - prometa dobara, stvari i usluga. To je. domen trinih odnosa jedne zajednice'- ns.: unutranjem i spoljnom tritu. Obligaciono pravo je nastalo sa robnonovanim odnosima. odnosno sa pojavom trita. Zato je i bilo razvijeno u rirnskom pravu koje je te odnose reguhsalo. Sputanost trinih odnosa u feudalizmu je uticala i na obligaciono pravo koje je

4 u toj epohi vegetiralo, da bi se probudilo tek sa pojavom kapitalistikih elemenata u feudainim odnosima. Obligaciono pravo doivljava procvat u kapitaiizmu jer ovaj drutveni sistem odlikuju vrlo razvijeni trini odnosi. U socijalizmu dravnog tipa, obligaciono pravo stagnira zbog nerazvijenosti trinih odnosa. Socijalizam samoupravnog tipa je otvarao neto ire mogunosti za razvoj obligacionog prava jer su trini odnosi bili neto razvijeniji, aii ni to nije bilo dovoljno za optimalne mogunosti razvoja ove grane prava. 8. RAZVOJ (EVOLUCIJA) OBLIGACIONOG PRAVA Obligaciono pravo spada u red najstarijih pravnih disciplina. Od samih poetaka u starom veku pa do dananjih daiia ono prati i regulie promet dobara, stvari i usluga. Za razvoj obligacionog prava izuzetan znaaj imaju dostignua rimskog prava. Od primitivne koncepcije obligacije {naatm manus inectio}\\x Justinijanovo doba^rimsko pravo je stvorilo kodifikaciju koja je postala riznica pravila obligacionog prava od kojih su mnoga i danas u upotrebi. Posle propasti rimske drave, ekonomski odnosi se vraaju naturalnoj privredi ranog feudaiizma, koja je znaila stagnaciju obiigacionog prava.^Qnr>;'e;:t>udi, u kasnom feudalizmu, a ulazi u period snanog razvoja u doba francuske buroaske 'revolucije sa pojavom robne privrede i slobodnog trita. To je imaio za posledicu pojavu moderriih kodifikacijaf(npr. francuski Code Civil, Austrijski graanski zakonik itd.). Poto se mnogi instituti db'ligacionog prava uz izvesne modifikacije i danas primenjuju, moe se stvoriti privid da je obllgaciono pravo statino. Ono to nije jer se stalno prilagodava trinim "odnosima, ali ono zadrava istu logiku. Pre se moe govoriti o veitoj mladosti obligacionog prava. Ono je i stabilno i promenljivo. Stabilno je jer se mnogi instituti ija se starost meri vekovima p'a i miienijumima primenjuje i danas. Promenljivo je jer se veiti . instituti obogauju novim kao npr. konsensuaiizam, autonomija volje, kolektivni'ugovor; objektivna odgovornost za tetu, osiguranje. * 9. ZNAAJ OBLIGACIONOG PRAVA Obligaciono pravo je deo graanskog prava koji je posveen pravnom regulisanju prometa vrednosti. Ono prati preiaz odreenih dobara, stvari i usluga iz imovine jednog u imovinu . drugog : llca:. .Drugimv; reima; ono* se bavr robnonovanim'.,odnosima, na=-.-.unutranjenr-i. spoljnom tritu.. Znaaj obiigacionog prava u tesnoj je vezi sa- stepenom razvoja ekonomskih odnosa u jednoj zajednici. U rimskom. pravu imaio je izuzetan znaaj, naroito u periodu procvata ekonomije rimske drave. Taj.:. razvoj -je krunisan Justinijanovirn institucijama. U feudalizmu je stagniralo j'er -u toj epohi dominira naturama " zatvorena privreda, 'sve do pred kraj te- epohe kada trite ponovo oivljava. U kapitalizmu znaaj obligacionog prava ponovo raste, zajedno sa razvojem trinih odnosa. Poto je sutina. trita ista u svim epohama, mnogi instituti. rimskog prava, su ostali u principu isti. UtoliJkio,' j,e obligaciono pravo i stabilno.. Ali mnogi instituti su i "hovi kao npr. objektivna';Mgovornost za fcetu, konsensualizam, kolektivni ugovori, osiguranje- itd. i utoliko je dbligaciono pravo promenijivo. Na menjanje obligacionog prava- utiu i moralna. shvatanja,' filozofske ideje, politiki odnosi i drugo. ''' ' ;.;--;i.- , 10. IZVORI OBLIGACIONOG PRAVA Izvori obiigacionog prava podleu optim znanjima o izvorima prava. Zato i te izvoremoemo podeliti na materijalne (podrazumevamo drutvene snage tj. uzroke koji izazivaju srvaranje prava) i formalne (koji podrazumevaju obiik u kome se ijavljaju obiigacionopravne norme; dele se na pisane i nepisane). Pisani izvori - Najznaajniji pisani izvor je zakon ali tu spadaju i podzakonski akti i meunarodne konvencije. Zakon jeste najvaniji pisani izvor. Zakonske norme obiigacionog prava ,mogu se javiti kao deo kodifikacije gradanskog. prava iii u sklopu posebnpg zakona koji regulie samo obligacione odnose. Kodiflkacija j e veliki zakon kojim. se ureuje celina drutvenih odnosa. Njihova pojava je znak visokog stepena razvoja prava. u kome su se iskristalisaia i uvrstila odredena pravtla ponaanja. Takav nivo razvoja prava ukazuje na stabiinost drutvenih odnosa u jednom duem periodu. Ali, kodifikacija ne sme da bude prepreka u daljem razvoju prava. .Zato ona mora da zadovolji dve naizgied

5 protivurene tenje: da uvrsti postojee odnose i time doprinese jo veeoj pravnoj sigurnosti i da ne zatvori put daljem razvoju prava vee da ga naprotiv podstrekne. Ona dakle treba da omogui simbiozu pravne sigurnosti i evolucije prava (bez revolucionarnih potresa). Tako se pravne ustanove u ambijentu pravne sigurnosti nee okameniti u venosti. Prva velika kodifikacija gradanskog tj. obligacionog prava su Justinijanove Institucije koje su najvei domet rimskog prava. Moderne kodifikacije poinju sa Code Civile-om u Francuskoj. Poznate kodifikacije su izvrene u Austriji, Nemakoj, vajcarskoj itd." Zakoni o obligaeionirn odnosima sadre norme kojima se ureduju obligacionopravni odnosi koji nastaju ugovorima, prouzrokovanjem tete, nezvanim vrenjem tuih poslova itd. Kod nas je ZOO donet 1978.god. Podzakonski akti su akti Vlade kojima se izvravaju odredeni zakoni. Ti akti mogu biti uredbe, odluke itd. Tako je l. 277. stav 1. ZOO propisao da se zatezna kamata utvrduje posebnim saveznim zakonom, a ovaj je odreivao da SIV visinu kamate uredi svojom odlukom. Sada se visina kamate utvruje Zakonom o vishii stope zatezne kamate. Meunarodni ugovori su izvori obligacionog prava samo ako su ratifikovani i objavljeni. ir-j^Hjih'naroitoJmai.u.gblastipomorskog prevo2a robe, menice i eka. Postoji jaka tendencija '- ' ka harmonizaciji:..nacionalnih obligacionih prava. U tom pogledu naroito su znaajne Hake konveneije iz 1964. god.: Konvencija o jednobraznom zakonu o zakljuivanju ugovora o prodaji telesnih pokretnih stvari i Konvencija o jednobraznom zakonu o prodaji telesnih pokretnih stvari. Meunarodnom konvencijom se stvara nadnacionalno pravo koje je jae od .nacionalnog zato to drava potpisnica mora da svoje pravo uskladi sa medunarodriim. Nepisani izvori - Obiaji ,t.jesu pravila koja nastaju dugim. ponavljanjem odreenog ponaanja koje je svojstveno odreenoj uoj ili iroj ivotnoj sredini. Ovo je pomoni, dopunski izvor obligacionog prava. Izraen je pogotovu u trgovakom i pomorskom pravu. Dolazi do izraaja pri tumaenju volje stranaca u ugovoru i kod-odrectivanja-eiemenata od ' znaaja za ispunjenje ugovora, kao to su nain, mesto ili vreme. Tu se i vidi supsidijarni karakter ovog izvora. Pravila morala su utkana u pravm' poredak. Otuda i teza da se pravo shvata kao minimum morala. Pravni i moralni poredak nisu kruto odvojeni, nego su u neraskidivoj vezi. Tako i ine .kategoriju javnog poretka. Za razliku od pravne, moralna norma je difuzna, liena prinude ali je sankcionisana javnim miljenjem u okruenju i griom savesti u HnostL Pravila moraia dolazc do'izraaja-u-'pojmovima-kao^to1 sujavni poredak. dobri obiaji, potovanje i savesnost. Ona ublaavaju rigidnost zakonaoplemenjujui ga. Poznate su nam maksime Sumum ius, summa miuria, F'mt iusticia pereat mundo. One upozoravaju da "jahanje: na... paragrafu" ; bez uvaavanja moralnihprincipa moe i da izneveri svrhu prava. Moralna' pravila dolaze do izraaj'a naroito kod naeia ekvivalencije, prekomernog oteenja, zelenakih ugovora itd. Opti pravni prtncipi kao to su princip slobode ugovaranja, princip jednakosti. pred zakonom, princip ^ ' ravnopravnosti mukarca i ene, princip sticanja radom, princip odgovornosti za prouzrokovanu tetu, princip zabrane zloupotrebe prava su stubovi itavog pravnog sistema. koji.svakako imaju odreen znaaj i u obligacionom pravu. Sudska praksa zvanino nije uopte izvor prava,. pa ni obligacionog. Sudovi sude samo 'na. osnovu Ustava i Zakona, a ne i na osnovu vlastitih odluka, Aii donete sudske- odluke ukoliko se u istim situacijama ponavljaju^ a naroito naelna pravna miljenja i pravna. shvatanja pojedinih sudova (usvojenih na optrm sednicama ili sednicama- odeljenja) vre veliki uticaj na sudove u primeni prava. Zato neki autori (Gams) smatraju da je sudska praksa praktino izvor prava. 11. KODIFIKACIJA OBLIGACIONOG PRAVA U JfAEM PRAVNOM SISTEMU Pre donoenja ZOO kod nas su obligacioni odnosi bili uredeni ftavnim- pravilima; sadranim u zakonima koji su se primenjivali na .teitoriji Jugoslavije- pre 2. svetskog ratsu Primena tih praviia je bila predviena Zakonom o nevanosti pravnih propisa donesenih . pre 6.4.1941. i za vreme neprijateljske okupacije iz 1946. Re je o AGZ iz:. 1918., SGZ-iz- 1844. i OIZ iz 1888. Ova pravila su se primenjivaia kreativno, to znai da su ih sudovi prilagoavaii novom rutvenom sistemu. U ovom periodu su se pojavili i prvi pozitivni zakoni iz oblasri obligacionog prava - Zakon o zastarelosti potraivanja (1953), Zakon o

6 prometu nepokretnosti. Neki obligaciorti pravni instituti bili su regulisani i Zakonom o stambenim odnosima (ugovor o korienju stana, zakup poslovnih prostorija), Zakonom o nasledivanju (ugovor o doivotnom izdravanju),. Zakon o odnosima roditelja i dece (izdravanje) itd. U tom periodu velki znaaj su imale i Opte uzanse za promet robom iz 1954 koje je usvojio Plenum glavne dravne arbitrae. One su regulisale obligacione odnose privrednih subjekata, ali su imale i iroku primenu iako su bile kvazinorme, budui da ih nije doneo zakonodavni ve sudski organ. Kodifikacija obligacionog prava kod nas je izvrena donoenjem Zakona o obligacionim odnosima 1978. god. koji je donela federacija. Ovaj zakon sadri opti deo (koji obrauje opte institute) i posebni deo (koji obrauje pojedine obligacione.ugovore). 12. ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA/(RAD NA DONOENJU, STRUKTURA I OKVIR REGULISANJA) Ideja da se donese zakon koji bi regulisao obligacione odnose se javila u sklopu ideje o kodifikaciji imovinskog prava uopte. Ve 1951. god. izraen je nacrt Zakona o naknadi tete, koji j e trebao da ue u sastav kodifikacije. ,To se viiije: os,ty|rilo.. ..Meutini ideja je ostala i sve je vie dobijala na znaaju. 1960. nadleni organi 'poverilr su prof. dr. Konstantinoviu dunost da pripremi tekst budueg Zakona o obligacijama. Devet godina kasnije Pravhi fakultet je publikovao skicu za Zakonik o obligacijama i ugovorima.. Ona Je izazvala veliku panju javnosti, pogotovu pravnike, koja je obavila prvo iroku javnu raspravu, a p o t o m su sudovi i rhnoge druge institucije, poele da se u svom radu oslanjaju na Skicu, respektujui je. Iste 1960. god. Savezna skuptina je obrazovala Zajedniku komisiju svih Vea za civilni kodeks. U okviru nje foimirana je podkomisija za obligacione odnose, koja je i otpoela> rad na osnovu Skice prof. Konstantinovia. Posle ustavnih. amanclmana iz 1971. god. podkomisija za Zakon o obllgacijama,. nastavila je: da. radi. u. okviru komisije Savezne skuptine o udruenom radu. Kornisija je pripremila predlog za donoenje ZOO, kome su prethodile dve radne verzije nacrta. Usvajanjem Ustava 1974. god. formirana-je komisija za pripremu zakona.iz oblasti udruenog rada, koja-je dobila zadatak da u posebnoj podkomisiji pripremi ZOO. Ova komisija je pripremila radni tekst nacrta 1975.. god. i nacrt Zakona o obligacijama i ugovorima 1976. Poto je obavljena iroka javna^diskusija.rSavezno^.vee Skuptine- SFRJ j e 1977'.. utvrdilo predlog-:-Zakona>-a 1978. godine usvojilo i sam ZOO. On je objavljen u Sl.Listu SFRJ 29-78. Zakon .je noveliran 1985. i 1989. Osnov donoenja ovog zakona bio je sadran u l. 281. st. 1 ta.4. Ustava - SFRJ iz: 19-74.. god. po kom je- federacija bila nadlena.- da- ureuje osnove obligacionih odnosa (opti deo obligacija) i ugovorne i druge obligacione odnose u. oblasti prometa roba i usluga. Struktura. zakona je sledea. ZOO obuhvata iroku oblast obligacija. Njegovih 1109 lanova su sistematizovani u dva dela. Prvi deo je posveen osnovama obligacionih^odnosa (opti deo) i on sadri odredbe o osnovnim naelima, izvorima, dejstvu, prestanku i vrstama obligacija i-promenama subjekata u obligacionom odnosu. Drugi deo je posveen ugovorima u: oblasti prometa roba i usluga (posebni deo). Qn regulie tipine ugovore koji spadaju u kategoriju imenovanih ugovora. Tu spadaju.vMasixu..ugovqriy(prodaja, razmena, zajam, zakup,- ugovor o delu, ostava, nalog, zaloga i jemstvb), privredni' ugovori (uskladitenje, komision, trgovinsko zastupanje, pedicija, posredovanje, prevoz, lieenca, osiguranje, turistiki ugovori, asignacija, poravnanje), bankarski poslovi (novaoi depozit, deponovanje hartija od vrednosti, tekui raun, sef, kredit akreditiv, nalog za tednju,. bankarska garancija). Zakon je pisan jasnim i dobrim jezikom. Nastojalo se da se^svaka odredba izrazi u jednoj reenici i da se izbegne upuivanje na druge propise. On Je obiman. (vei je od odgovarajuih Zakona drugih. zemalja), jer regulie i ugovore-graana i ugovore privrednih subjekata. Okvir reguhsanja. obligacionih odnosa ZOO je bio uslovljen zakonodavnlm ovlaenjima federacije. Prema lanu 281. stav.l. taka 4. Ustava SFRJ 1974.' federacija je biia nadlena. da ureduje osnove obligacionih.!odnosa i ugovorne i druge obligacione odnose u oblasti prometa roba i .usluga. Ovakav Ustavni odnos je omoguio da federacija uredi opta pitanja obligacionih odnosa (naeia, izvori, dejstva, prestanak, vrste obligacija i promene subjekata), kao i odredene ugovore uoblasti prometa roba i usluga. Ono to nije obuhvaeno ZOO spada u zakonodavnu nadlenost republika. Republiei je

/

ostaio da uredi ugovore i druge obligacione odnose van prometa roba i usluga. Zato je ona donela zakon o prometu nepokretnosti, a uredila je i ugovor o doivotnom izdravanju (ZON), obavezu izdravanja branih drugova (ZBPO). U zakonodavnoj nadlenosti republika je i uredivanje ugovora- o poklonu i ugovora o posluzi (jer se i tu ne radi o prometu roba i usluga). 13. ODNOS ZOO PREMA REPUBLIKIM I SAVEZNIM ZAKONIMA U OVOJ OBLASTI Zakon o obligacionim odnosima je na osnovu lana/281. stava 1. take 4. Ustava uredio osnove obligacionih. odnosa i ugovorne i druge obligacione odnose u oblasti prometa roba i usluga. Van ovth okvtra prostire se polje zakonodavne nadlenosti republike. Ona ureuje ugovore i druge' obligacione odnose van prometa roba i usluga (promet nepokretnosti, doivotno izdravanje). Prema l. 24 ZOO, republiki zakon moe odstupiti od odredaba opteg dela ZOO, kad ureuje obligacione odnose iz dometa svoje zakonodavne nadlenosti. Ova odredba je bila pod opservacijom Ustavnog suda Jugoslavije, koji je ocenio da je ona nesaglasna Ustavu SFRJ, pa je odredba ukinuta. Federacija moe doneti i 4 +-^ nekfe'-:,dru'ge''- -akonekojima se ureuju obhgacioni odnosi u nekim specifinim oblastima prometa 'r'oba i usluga. -Tako je ona i donela Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, Zakon o obligacionim i osnovnim materijamopravnim odnosima. u vazdunoj plovibi, Zakon o ulaganju stranih lica u domae organizacije i sL Ovi savezni zakoni se odnose prema ZOO kao posebni zakoni prema optem. Tu vai pravilo lex.specialJs derogat legi generaJi, to.-znai da e poseban zakon iskljuiti primenu opteg. Otuda je primena ZOO. u_. oblastima koje su ureene posebnim saveznim zakonima supsidijarna. ZOO je stoga rezidualan - ostaje da se primeni na kraju, ako ne postoji druga norma u posebnom saveznom zakonu. */

14. ODNOS ZOO PREMA UZANSAMA " . ' Uzanse su skup poslovnih obiaja u svetu prometa roba i usluga. njih ne donose zakonodavni organi ve arbitrae ili drugi sudski organi' koji se bave- reavanjem sporova u oblasti prometa roba. i usluga. Postoje opte uzanse (sadre poslovne obiaje- u prometu roba uopte) i posebne uzanse (sadre poslovne obiaje u odredenim oblastima prometa roba i usluga kao npr. trgovini, saobraaju). Kod nas je opte uzanse. za promet robe doneo 1954. Plenum giavne dravne arbitrae (onajepotom prerasla. u Vrhovni-. privrednisud Jugoslavije). Ove uzanse su specifine, jer nisu prost skup trgovtnskih obieaja ve sadre pravila obligacionog prava u privreclriim odnosima.. Ta pravila se tiu zakljuenja i ispunjenja ugovora, docnje i sl. Opte uzanse-su se primenjivale 20' god.. i potvrdile su; se u praksi a odgovarale su i savremenoj pravnoj teoriji. One' su imaie dispozitivni karakter primenjivale su se u privrednim odnosima, uvek kada ih stranke. ne- bi iskljuile. I sudovi su ih respektovali. Njihova vrednost je potvrena i time to su integralno ili u neto izmenjenom'vidu preteno prenesene u ZOO. Otuda u pitanjima koja. ZOO regulie, opte uzanse se vie ne primenjuju. To vai i za posebne uzanse. U onoj meri u kojoj pravila uzansi nisu ula u ZOO, opte uzanse se mogu i dalje primenjivatL. Uslov'.je da njihova ->;'*''-" primena"'budetu. tetu.konkretnoopredeli i da. njenu vtsinfcr/ dokae. Za razliku od potpune visine tete koja se- dokazuje, zatezna kamata se odreuje nezavisno od toga da li poverilac zbog docnje trpi kakvu tetu ili ne. Pretpostavlja se: da je uvek trpi. Ugpvprria .kamata (za razliku od zatezne koja'se duguje- automatski, za sluaj docnje dunika, kao sankcija za neblagovremeno ispunjenje obaveze) predstavlja naknadu koja se duguje na osnovu saglasnosti stranaka. Ona se ugovara, obino kod ugovora o zajmu. ZOO dozvoijava'ugovaranje kamate. Pri tome on pravi razliku izmeu pojedinaca i drugih lica. Pojedinci -^ visina stope ugovorene kamate ne moe biti vea od kamatne- stope. koja se piaa u mestu ispunjenja na tedne- uloge po vienju. Druga lica - ugovorena kamata ne moe bti vea od kamate koju plaa banka, odnosno ugovara je za takvu ili slinu. vrstu posia. Ako je kamata ugovorena, ali nije odreena, njena visina je^-6%,. a -iz ugovora uprivredi je 8% godinje, s tim to dospeva po isteku godihe, ako nije drugaije odreeno. Jo jednu pojavu u vezi sa prethodnim predstavlja tzv. Jcamata. na kamatu. ZOO prihvata.staro pravUo da se u principu ne moe naplaivati kamata na kamatu. Ovo pravilo je ustanovljeno u interesu dunika, jer ga titi od zioupotrebe poverioca. Ali, postoje izuzeci od ovog pravila kada je kamata na kamatu doputena- Oni moraju biti zakonom predvieni. Dakle, kamata na kamatu je mogua; a) kada je dunik u docnji isplatib amo glavni dug, pa poverilac podnosi tubu i trai Isplatu dospelih kamata - tada su. kamate predmet tubenog zahteva, a na njih se moe osuditi i kamata; b) kod lo-editnih posiova banaka u vezi sa tednjom iii kreditima (Dafina); c) kod ugovorne kamate se moe ugovoriti poveanje kamatne stope, ako dunik ne ispiati dospele kamate na vreme. to se tie vremena ispunjenja, opte je pravilo da se obaveze izvravaju o roku, ako je rok odreen. Ako pak rok "nije odreen, obaveza dospeva odmah. Medutim, ako je rok ugovoren iskljuivo u interesu dunika on ima pravo da svoju obavezu izvri i pre nastupanja roka. UkoJiko je, pak, rok ugovoren iskljuivo u interesu poverioca i on moe

13 traiiti ispunjenje obaveze pre roka. Van ovih situacija obaveze se izvravaju o roku. Kod novanih obaveza, za razliku od nenovanih, prihvaeno je pravilo da se one mogu ispuniti i pre roka. Smatra se da je nitava odredba ugovora kojom bi se dunik odrekao ovog prava. Ako se novac vrati pre roka, dunik ima pravo na kamatu zbog prevrernenog izvrenja obaveze. On tu kamatu moe dobiti od iznosa duga, a ako je tako ugovoreno ili tako proizilazi iz obiaja. to se tie mesta iuspunjenja, opte je pravilo da se obaveze ispunjavaju u rnestu _koje je odreeno pravnim poslom ili zakonom. Kod nenovanih obligacija, ako' mesto nije odreeno iii se ne moe odrediti uz pomo svrhe posla ili prirode obaveze, ispunjenje obaveza se vri u mestu prebivalita dunika, a ako ga nema, onda u mestu boravita dunika. Nbvane obaveze se ispunjavaju u mestu prebivalita poverioca, a ako ga nema, onda u mestu boravita poverioca, ako zakonom iii ugovorom nije drugacije odreeno. Monetarni nominizam i valorizam - Novac je specifian i po tome to mu vrednost moe rasti ili opadati. Kod nas je bio "aktuelan problam opadanja vrednosti novca zbog inilacije, ekondmske krize, ratnog stanja, ekonomske blokade i. dr. Izlaz iz probiema opadanja ' . vrednosti novca ima dve opcije: 1) monetarni nominalizam - koji polazi od toga da na ispunjenje novane obaveze opadanje-vrednosti novca ne treba da utie,. zato.se i vraa isti broj novanih jedinica i 2) monetarni valorizam - po kome kod obavezai.koje .su u.stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se moe zahtevati u domaem novcu po kursu u trenutku nastanka "obligacije ili pak u trenutku ispunjenja obaveze.. Kod nas je prihvaeno naelo monetarnog nominalizma. Prema l. 394. ZOO kad obaveza. ima za predmet svotu novca dunik je duan da isplati onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon odreuje neto drugo. Ovaj princip vai i kod poveanja i kod smanjenja vrednosti novca. Od ovog pravila posteje i izuzeci, koji moraju biti utvreni zakonom. Ta odstupanja su izazvana primenom klauzule rebus sic stautibus, a tiu se: a) klizne skale, koja doputa. da se cena proizvoda uskladuje sa promenama cena repromaterijala u toku odredenog vrernena; b) promena cena kod ugovora o gradenju, zavisno od promene. cena pojedinih elemenata: c) ako zajarn nije dat u novcu, ( a ugovoreno je da se moe vratiti i u novcu), zajmoprimac moe vratiti novac koji odgovara vrednosti tih stvari prema vremenu i mestu vraanja; d) naknada rnaterijalne tete se odreuje prema vremenu donoenja sudske odluke a ne nastanka tete, Naelo monetarnog nominalizma ne doputa ugovaranje tzv. ziatne klauzule, valutne klauzule I indeksne klauzule. Zlatna klauzula - nitava je odredba ugovora kojom se visina novane obaveze u domaem novcu vezuje za promenu vrednosti zlata. Valutna klauzula - nitava je odredba ugovora kojim se visina novane obaveze u domaem novcu vezuje za promenu vrednosti nekog stranog novca. Indeksna klauzula nitava je odredba ugovora kojom se visina novane obaveze u domaem novcu vezuje za promene vrednosti dobara i usluga, izraene indeksom cena kod statistikih organa. Izuzeci od zlatne i vaiutne klauzule se mogu zakonom utvrditi. Van ovih.izuzetaka, ako je novana obaveza protivno zakonu vezana za zlato iii stranu. valutu, njeno. ispunjenje se moe zahtevati u domaem noveu prema kursu u.vreme nastanka-obaveze...-. ,, -?..v-:=23:. TRENUTNE I TRAJNE -OBLIGACIJE Trenutne su one obligacije ije se ispunjenje' sastoji iz jednog akta davanja, injenja i neinjenja, koji se realizuje odjednom,. a ne u produenom, neprekidnom delovanju. Takve obligacije se odnose na predaju dugovane stvari, isplatu dugovane cene ih. jednokratni prolaz preko tueg zemljita. Trajne su one obligacije ije se ispunjenje sastoji iz vie akata" davanja, injenja iii uzdravanja koji se reaiizuju kontinuirano u. vremenu. ...Takveobligacije se odnose na predaju stvari u pojedinim obrocima ili delovima, isplatu ;;ene u. ratama, prolaz preko tueg zemijita u vreme setve ili etve. Trajne obligacije- se ispunjavaju:1 1) preduzimanjem kontinuiranog akta injenja ill neinjenja (obaveza uvanja .poverene stvari ili obaveza kupca da ne otucti kupljenu stvar kod prava prekupa); 2) ponavljanjem dugovane radnje (plaanje zakupnine svakog meseca iii otplata anuiteta). Ovakve obiigacije se zovu i sukcesivne obligacije (npr. obaveza izdravanja, plaanja rente itd.) Znaaj ove podele Je u sledeem: ista radnja moe biti iii trenutna ili traj'na obligacija. zavisno od karaktera obaveze, odnosno od toga da li se vri jednokratnim ili viekratnim

14 aktom. Pozitivne obligacije rnogu biti i trajne i trenutne, a negativne mogu biti samo' trenutne. Znaaj ove podele dolazi do izraaja kod klauzule rebus sic stantibus (prirnenjuje se sarno kod trajnih obligacija). Kod trenutnih se primenjuje izuzetno kad je izvrenje vezano za odredeni rok. Ova klauzula se primenjuje kad nastupe promenjene okolnosti u odnosu na vreme nastanka obaveze (izmena izdravanja, rente). Zastarelost se rauna kod trenutnih od dospelosti, a kod trajnih obligacija, razlikujemo zastarelost obroka (rente) - . 3 god i zastarelost celog prava (na rentu) - 5 god. U pogiedu dokaza o isplati treba naglasiti da priznanice o poslednjoj isplati sukcesivne obaveze stvaraju oborivu pretpostavku da su isplaeni i prethodni obroci. 24. INDrVTDUALNE I GENERINE OBLIGACIJE Individualne su takve obligacije kod kojih je akt davanja, injenja i uzdravanja od injenja taeno i potpuno odreen. Tu se tano zna, ta se daje, ta se inl i od ega se uzdrava. Predmet je odreen i kad je odrediv tj. kada se moe naknadno, prema relevantaim okolnostima odredidti. 'Kod njih izmeu predmeta obaveze {M obligatione] i predmeta ispunjenj'a -{in solutlone) nema razlike. Predmet' obaveze: je. samo -..ono^rtinies se- ona ispunjava. Generine su takveobligacijekod^kojih Je predaja stvarl, injene ili uzdravanje od injenja odreeno samo prema rodu ili vrsti, tako da se obligacija ispunjava predajom odreene kolteine stvari, injenjem ili uzdravanjem iz okvira odgovarajueg roda ili--vrste, prema izboni dunika, akp neto drugo nije predvieno. Ovde se ne vri tano preciziranje dugovane stvari, radnje, mjenja ili neinjenja ve se samo odreuje rod stvari. Predmet obaveze je mhogo iri od 'predmeta ispunjenja.. Rod se moe odrediti ue ili ire. Npr. rod penlce je ui od roda itarica. Znaaj podele - Ova poelaalii..d-unik. je ovlaen da ispuni obavezu bilo tim predmetom, bilo drugim ' " predmetom. Poverilac, za razliku od dunika, moe traiti samo dugovani predmet, ali ne i drugi. Da li e dunik ispuniti obavezu dugovanim ili drug'im, predmetpm. zavisi samo od njega. On-rima - pravo izbora,. dok poverilac nema. Izjava. dunika. u, pogledu. zamene predmeta nije neopoziva, jer drugi predmet i nije predmet obaveze, ve njegova facultas alternativa, JJ shiaju propasti predmeta vae sledea praviia;-a). ako je.predmet propao usled vie sile _,obligacija se gasi bez obzira na fakultativnu mogunost predaje drugog predmeta, jer on nije in obligatione; b) ako je predmet propao krivicom. jedne strane, pravila zavise od toga ko*snosi krivicu propasti predmeta (1). ako je krivica na duniku poverilac moe traiti samo naknadu tete, ali se dunLik moe osloboditi naknade predajom druge stvari; 2) ako je krivica na poveriocu, obligacija se gasi Jer on nema pravo izbora). 26. FAKULTATIVNA POTRAIVANJA Fakultativna potraivanja postoje kad se zakonom ili ugovorom predvidi da poverilac moe umesto dugovanog predmeta zahtevati od dunika neki drugi odreeni predmet i to. tako da je dunik duian predati mu taj predmet ako poverilac to zahteva. Ako poverilac ne zahteva drugl predmet dunik je duan da preda dugovani predmet.. Pravo izbora pripada iskljuivo poveriocu. Ovde se shodno prirnenjuju pravila o fakuitativnom i. altemadvnim. obligacijama, to zavisi od namera ugovaraa i konkretnih prilika posla. 27. DELJTVE I NEDELJIVE OBLIGACIJE Deljive obligacije su takve obligacije iji se predmet rnoe podeliti.. i, ispunitl.u. delovima^ koji imaju isto svojstvo kao i ceo predmet, s tim da dugovanipredmet .zbog-toga ne menja svoju sutinu, niti gubi od svoje vrednosti. Npr. obaveza-predaje,odreene,,koliine ita, peska, cementa. Deljive obligacije.. mogu postojati i.kad.,je;.poveruac..acmosno,,,dunik. jedno i-r.i .;;*i,'.; rlice;. .Ali, .sedes-niateriae ovih obligacija. se vezuje za rmioinu poverilaca ili dunika. Kod eljivih obligacija, svaki od poverilaca moe traiti ispunjenje sam'o svog dela, .a svaM od dunika duan je da ispuni samo svoj deo.. Mnoina' poverilaca;' ine aktivmi.. deljivu obligaciju, a mnoina dunika pasivnu deljivu obligaciju. Kod aktivne svaki poverilac. moe da zahteva samo svoj deo trabine. Kod pasivne, svaki dunik je duan da ispuni samo svoj deo obaveze. Ovako shvaene, deljive obligacije se nazivaju i zajealmkim obligacijama, i njih treba razlikovati od solidarnih obligacija ko.d kojih. jedan poverilac moe zahtevati. celo potraivanje (odnosno jedan dunik je duan da. ispuni celu obavezu). Kod deljivih. obligacija, 'Svaki pojedini deo trabine ili duga ima svoju pumi samostalnost. Onadolazido izraaja kod rizika insolventnosti dunika. prekida zastarelostL dunike docnjer novacije, propasti predmeta, obaveze i sl. Sve ovo niti koristi niti kodi poveriocu. odnosno duhiku. Nastanak deljlvih obligacija moe imati razliite pravne osnove. Najee je to ugovor ili zakon (ugovor o ustupanju trabine na vie iica, odnosno zakon o nasledivanju, kojim vie nasledLnika nasleduju potraivanje ostavioca). Kad postoji vie dunika, a ne postoji

16 pretpostavka o njihovoj solidarnoj obavezi, dunici se nalaze u pasivnoj zajednikoj obligaciji. Pretpostavka pasivne obligacije se nalazi kod ugovora u privredi. Nedeljive su takve obligacije iji se predmet ne moe podeliti i ispuniti u vie istovrsnih delova, a da se time ne izmeni njegova sutina ili ne smanji njegova srazmema vrednost (npr. obaveza predaje nedeljive stvari (trkakog konja, prstena, knjige)). I kod ovih obligacija sedes materie se vezuje za mnoinu poveriiaca odnosno dunika. Svaki poverilac moe zahtevati samo celu trabinu, a svaki dunik je duan da ispuni celokupan dug. Kad poverilac naplati ceo dug, odnosno kad dunik ispuni ceo dug, aktiviraju se regresna prava ostalih poverilaca, odnosno dunika, kao i kod solidarnih obligacija. Na svakog poverioca tj. dunika otpada odreena veli.ina vrednosti. delova, a ako se ti delovi ne mogu utvrditi, obaveza se deli na ravne delove. U stvari, to su pravila solidarnih obligacija. Nedeljiva obligacija moe biti: 1) apsolutno nedeljiva - kad je predmet po svojoj prirodi nedeljiv (predaja trkakog konja); 2) relativno nedeljiva - kad je predmet deljiv, aii ga stranke smatraju nedeljivim poto su se ugovorom tako sporazumele (ugovor o gradnji zgrade "pod klju"). Znaaj podele Je u tome to dolazi do izraaja kod!ispunJenja izastarelostt ftbligacija: 1)' delimieno ispunjenje (sukcesivne isporuke) moguno-je kod deljive, a nije kbd nedeljive obligacije.;:iIedan poverilac kod nedeljive obligacije ne moe traiti deo trabine, a kod deljive mq.e": 2) zastarelost se kod deljivih obligacija rauna po delovirna tj. obrocima kod sukcesivneiisporuke, a kod nedeljivih se rauna prema celini potraivanja tj. dugovanja ^28. SOLIDARNE OBLIGACIJE Solidarne obligacije su obligacije kod kojih postoji vie dunika, ili vie poveriiaca, kod kojih je svaM dunik obavezan da isplati ceo dug, odnosno svaki poverilac je ovlaen da zahteva isplatu celog duga, u kom sluaju se obligacija gasi, ali ne i unutranji odnos medu dunicima, odnosno poveriocima u pogledu regresa. Kada ima vie dunka postoji pasivna solidarna obligacija, a kada postoji vie poverilaca postoji aktivna solidarna obligacija.. Meutim, mogue je da. na obe strane postoji vie lica. u kom sluaju je jedna solidarna obligacija istovremeno i pasivna i aktivna. Kod svake solidarne obHgacije treba razlikovati dve vrste odnosa - meusobni odnos izmdeu dunika i poverilaca i unutrasnji odnos- izmeu:. samih' dunika tj. poverilaca,. koji se aktivirai.kad.jedan poveriiac.naplatt. celu trabinu,. odnosno kad jedan dunik ispuni celu obavezu (regresni odnos). Postoje dva teorijska objanjenja solidarnosa' (kod nas je prihvaeno prvo): 1) Solidarna obligacija je jedinstvena, tako da svaki dunik' duguije isto dugovanje,. odnosno svaki. poverilac moe. zahtevati jednu istu trazbinu; 2) Kod solidarnih obligacija postoji onoliki broj odnosa koliki je broj subjekata na strani dunikar odnosno poverilaca - poto svaki dunik duguje celu dbavezu tj. svaki poverilac moe traiti celu trabinu. Teorija deii solidarne obligacije na : ' l ) Prave (savrene) koje nastaju saglasnou volja odnosno ugovornom klauzulom u duhu praviia,."svi za jednog, jedan za sve " 2) Neprave (nesavrene) sohdarne obhgacije koje nastajuv.zakonskom normom, a ne saglasnou volja. l. 82. stav 4. Zakona o;Tadnim odnosima 'ipredvia da vie radnika koji prouzrokuju tetu umiljajnim delovanjem odgovaraju solidamo. To su obligacije in solidum. Ova podela nema^-praktianznaaj jer graanski zakoni ne prave razliku na prave i neprave solidarne obligacije. Oni usvajaju jedinstven pojam solidarne obligacije bez obzira na porekio. 29. PASIVNE SOLIDARNE OBLIGACIJE Pasivne sohdame obligacije su obligacije sa vie dunika, kod kojih svaki dunik odgovara poveriocu za celu obavezu, pa kad obaveza bude ispunjena od strane jednoga dunika, obligacija prestaje i svi se dunici oslobaaju dbaveze prema poveriocu. Meutim, tada se aktivira unutranji odnos u kome dumk, koji je ispunio celu obavezu ima pravo da se regresira od- ostalih dunika srazmemo' njihovim obavezama. Za pojedine dunike su mogui modaiiteti - rok, uslov, nalog. Foveriiae sam vri i2bor dunika od koga e naplatiti celo potraivanje, meutim izbor nije neopoziv, pa se moe izmeniti sve do ispunjenja obaveze. Poveriiac moe traiti izvrenje obaveze od svih solidarnih dunika, od nekih, ili samo od jednog. Dunici odgovaraju po "pravilu svi za jednog, jedan za sve".

17 Znaaj ovih obligacija je u siedeem. Pasivna solidarnost je sredstvo linog obezbeenja obligacija. Ovde se opasnost od insolventnosti svodi na manju meru, jer poverilac moe zahtevati trabinu od jednog dunika, a to je obino onaj koji je solventan 1 dostupan. Pasivnu solidarnost kao sredstvo linog obezbeenja treba raziikovati od jemstva i ugovorne ka^ne. J e m a c je supsidijami dunik. Supsidijarni dunik je dunik od koga se potraivanje moe naplatiti tek ako ne moe od glavnog, prvorednog dunika, Dunik po pasivnoj soiidarnoj obligaciji nije supsidijerni dunik, pa moe odgovarati. Ugovorna kazna obave2uje dunika koji nije obuhvaen pasivnom solidarnou^,. nego je sam dunik obaveze. to se tie nastanka ove vrste obligacija, u uporednom pravu postoje dva pristupa : 1) solidarnost se pretpostavija, a ako se ne eli, onda se iskijuuje. Ovaj pristup odgovara zakonodavstvima Nemake i Italije; 2) soiidarnost se izriito mora predvideti zakonom, testamentom ili ugovorom. Bez toga nema solidamosti jer se ona ne pretpostavlja. Zakonom se solidarnost odreuje pojedinim propisima. Tako ZOO predvia sohdarnost kod odgovornosti vie iica za tetu kod solidarnosti jemca, kod prekoraenja granica ovlaenja u zastupanju, kod ugovora o graenju "klju u ruke", kod sudara ':t;-mbtorhih*-vb!zila 'itd: Propise o solidarnoj obavezi sadre i Zakon o radnim odnosima (odgovovrnost vie radnika za tetu kod umiljajnog krivinog deia), Zakon o braku i porodinim odnosima (odgovornost za dugove zbog tekuih potreba.,brane, zajedniceK Zakon o nasleivanju (odgovornost sanaslednika do visine naslednog dela). Testamentom se solidarnost odreuje aiko to odredi zavetalac. a ugovorom se solidarnost odreuje klauzulama (o.bavezujemo se soiidarno, svi za jednog jedan za sve, nerazdeljeno...) Dejstva i prestanak solidarnosti - Solidarni dunici odgovaraju po principu "svi za jednog, jedan za sve".- Poverilac jnoe naplatiti ceio potraivanje od jednog dunika. Kad taj dunik ispuni obavezu, obligacija se gasi prema svtma, Ovo znai da se dunici uzajamno zastupaju. Ispunjenje preuzeto od strane jednog dunika,, dejstvuje, I prema ostaiim dumcirna, Zbog ovog uzajamnog zastupanja naini prestanka obligacija, koji su usledili radnjom jednog dunika u principu dejstvuju i na ostaie dunike, s tim to za pojedine naine vae. posebna pravila: 1) ispunjenje obligacije preduzeto .od jednog. dunika deluje prema svlm dunicima; isto kod- zamene ispunjenja - datio m solutum 2) prebijanje (kompenzacija) p r e m a jednom duniku gasi njegov deo obaveze, \z aspekta. unutrasnjeg odnosa i smanjuje ukupnu obavezu svih za iznos. kompenzacije- (npr: .ako~je. ukupna.... obaveza iznosiia 90.000, a ima tri dunika, svaki duguje po 30,000; ako se- jedan kompenzira za 30.000 njegova obaveza se gasi, a ukupan dug preostaiih se smanjuje n a 60.000) 3) otpust duga - ako se dug oprata m personam^ tj. samo jednoni duniku F ..onda. . se smanjuje i obaveza ostalih za vrednost dela tog. dunika u njihovonr medusobnom. odnosu; ako se dug oprata In rem tj. za sve, obligacija s e gasi za sve 4) prenov - novacija - deiuje kao i oprotaj duga 5) zastareiost, kao i prekid, odnosno zastoj zastarelosti; mogui s u p r e m a pojedinim dunicima, tako da ne deluju nauostaie;,:.zbog-.toga to-su doputeni modaiiteti u pogledu roka. Odricanje od zastarelosti n e deluje prema ostalima. Onaj ko se odrekao nema pravo regresa 8) poravnanje - deluje samo. prema.onome ko ga zakljui, a n e i n a ostale dunike koji mu, s e mogu pridruiitt: 7) presuda-nemadejstvoma ostaie,"pc)to";.njena pravosnanost deluje samo prema uesnicima postupka 8). sjedinjenje' (konfuzija) gasi njegov deo obaveze i smanjuje za toliko obaveze ostaiih,.. odnosno celokupnu obavezu u njihovom unutranjem odnosu 9) docnja jednog n e mora uticatl nadrugog jer s u doputerti modaliteti u vidu r o k a 10) nemogunost izvrenja zbog. propasti stvari, ako je nastaio usled vie sile, oslobada sve, a ako je kriv jedan dunik ostali s e n e oslobadaju obaveze, aii ne odgovaraju za tetu. Pravni odnos posle ispunjenja (regres) - Kada jedan durtik ispuni obavezu prema. poveriocu, gasi se obaveza svih. Medutim tada nastupa personalna subrogacija,. p a dunik. .. ,:...koji je ispunio obavezu stupa u poziciju poverioca, kako bi od preostalih.* solidamiiL, dunika napiatio ono to je z a n j i h d a o . Deiovi solidarnih dunika se odreuju ugovorom ili na drugi s h o d a n nain. Ako se ti delovi ne mogu utvrditi primenjuje se praviio "da-sev u * ; podela vri na jednake delove. Ako se od nekog sadunika ne moe dobiti naknada (zbog. insoiventnostt iii drugih razloga), njegov deo se srazmemo deii n a ostaie dunike.

18 30. AKTIVNE SOLIDARNE OBLIGACIJE Aktivne solidarne obligacije su obligacije sa vie poverilaca, u kojima svaki poverilac ima pravo da zahteva od dunika ispunjenje ceie obaveze, pa kad potraivanje bude naplaeno od strane jednog poverioca, obligacija se gasi i prema ostalim poveriocima . Aii, u tom sluaju ostali poverioci imaju pravo da naplate svoj deo potraivanja od poverioca kome je dunik platio ceiu obavezu (pravo regresa). Aktivna solidarnost nema veliki praktini znaaj. Pasivna solidarnost je znaajna zbog toga to je sredstvo linog obezbeenja obligacije. Aktivna solidarnost nije takvo sredstvo. Ona nosi ak i izvesan rizik naplate celog potraivanja od strane insolventnog poverioca. Aktivna solidarnost nastaje najee ugovorom, upotrebom izraza kao to su "potraujemo skupno", "potraujemo solidarno" iii "nerazdeljeno". Ona se ne pretpostavlja ve se u svakom konkretnom sluaju ima predvideti. Testamentom se odreuje aktivna solidarnost kad se npr. vie legatara ovlauje da svako od njih moe zahtervati .ispunjenje cele obaveze od univerzalnog sukcesora. Zakonom je aktivna solidarnost predviena u meninom pravu. Svaki solidami poverilac ima pravo da zahteva od dunika ispunjenje cele trabine. Ispunjenjem trabine se gasi dug prema svim poveriocima to je posledica. uzajamnpgt zastupanja.,poverioca. Uzajanmo zastupanje poverioca dolazi do izraaja u vezi sa- raznimV oblicima prestanka obhgaeija,,,,Tajko 1) ispunjenje obligacije, odnosno zamena ispunjenja od strane jednog deluje prema svim poveriocima; 2) kompenzacija jednog poverioca gasi deo njegovog potraivanja. i smanjuje ukupno potraivanje ostalih poverilaca u visini tog dela; 3) sjedinjenje.~- isto kao i kompenzacija; 4) oprotaj duga - in personam - samo za jednog poverioca, a in rem - za sve poverioce; 5) novacija - isto kao i kod oprotaja duga; 6) zastarelost - prekid i zastoj, samo prema Jednom, zbog mogunosti modaliteta u pogledu roka; 7)poravnanje - safho prema uesniku poravnanja; 8) presuda - samo prema.. uesnicima sudskog. postupka ; 9)docnja dunika - jednog ne. mora. uticati i na ostale, jer su doputeni modaliteti u pogiedu roka; 10) priznanje diiga jednom poveriocu moe bitl od koristi i ostalim poveriocima zbog prekida zastarelosti. Kad jedan od poverilaca primi ispunjenje-obligacije. ona se, gasi prema svim solidarnim poveriocima. Oni, meutim, .imaju pravo da od poverioca koji je primio ispunjenje cele obaveze od dunika, zahtevaju svoj deo trabine. Taj deo je odreen ili ugovorom Ui na neki drugi shodan naim Medutim, ako ti,. delovi.- nisu. odreeni ugovorom. ili. na. drugi. nain onda se; po. naent pravuji potraivanje deh na jednake delove. 31. SAMOSTALNE.I AKCESORNE OBLIGACIJE . Samostalne su one. obligacije iji nastanak i prestanak ne zavisi od drugog pravnog odnosa. Akcesorne su one obligacije iji nastanak i prestanak zavisi od nastanka i prestanka drugog pravnog odnosa. One nastaju tj. g'ase se nastankom odnosno prestankom tog drugog,5pravnog odnosa. 32. IZVORJjpBLIGACIJA Pod izrvorirna obligacija podrazumevaju se skupovi pravnih injenica iz kojih izviru obligacije.. U optoj teoriji prava,. pod pravnim injenicama se. porazumevaju dogaaj iH. Ijudske radnje za koje zakon vezuje promenu, nastanak Ui prestanak' hekog' pravnog odnosa, a na podruju obligacija izvori su pravne injenice za koje zakon vezuje nastanak, promenu ili prestanak obligacionih odnosa. Te injenice su razliite. pa su otuda i razlilti izvori obligacija. Gaj je u Lastitucijama izveo prvu podelu. On je sve obiigacije podelio na ugovore i,delikte. To mu je bila glavna podela {summa divisio). Ona se zadrala sve do dananjih daha. Toj glavnoj podeli rimsko pravo je dodalo i trei izvor. On je obuhvatio razliite pravne injenice kbje se nisu mogle svrstati ni u ugovore niti u delikte. One su podvoene pod variae causarum ligurae. Justinijan u svojim Institucijama pravi jo jednu podelu sa etiri elementa; ugovor, delikt, kvazidelikt i kvaziugovor. Teorija izvora obligacija, poslestagnacfje u srednjem veku poinje ponovo da se razvija uporedo sa razvojem robnonovanih odnosa, koji su podstakii i razvoj obligacionog .prava. To se naroito moe rei za francusku pravnu misao 17. i 18. veka. Doma je izvore obligacija podelio u dve grupe: prvu ine voljne obligacije, koje nastaju sagiasnou volja (ugovorom) ili izjavom

19 volje dunika (jednostrana izjava volje), a drugu ine obligacije koje nastaju nezavisno od nae volje (nezvano vrenje tuih poslova, obaveze staratelja itd.J. Potje je sledio Justinijana tako da je svrstao obligacije na ugovore, deiikte, kvaziugovore i kvazidelikte, dodajui ovoj podeli i zakon, a nekad i samu pravinost. Teorija podeie obiigacija se veoma razvila u prolom ve.ku i mogue je uoiti sledee osnovne tendencije: 1. Prihvatanje Justinijanove podeie na ugovore, delikte. kvaziugovore i kvazidelikte. Ovoj podeli se esto dodaje i zakon, kao izvor obiigacija. U okviru ove tendencije se uoavaju mnoge rasprave o znaenju kvaziugovora i kvazidelikata, pri emu su obino ovi svrstavani u nevoljne obligacije. 2. Zakon kao izvor obligacija - Ova tendencija se ogleda u tome to se zakon tretira kao posredni izvor svih obligacija, odnosno neposredhi izvor izvesnih obligacija. Posredni izvor znai da svaka obligacija u krajnjoj liniji ima izvorite u zakonu, u smislu da je svaka obligacija utremeljena u zakonu . aii neke obligacije imaju neposredni izvor u zakonu (obaveza izdravanja branih drugova iii srodnika). Ove obligacije se nazivaju zakonskim obligacijama. ' 3'X P6delah'izvora 'bbligaclja ila ugovor i zakon - Ugovorom obligacije nastaju nezavisno od zakona, jer volja stranaka ima snagu zakona. Svi ostali izvori imaju poreklo u zakonu i zasnivaju se na volji zakonodavca. Ova tendencija je inspirisana* teorijom autonomije volje i individualizmom. 4. Podela* izvora obligacija na pravne poslove i pravne injenice - Pravni poslovi "obuhvataju sve izjave volja (i jednostrane i dvostrane), koje po objektivnom pravu - ' proizvode odreene 'pravne posledice. Pravne injenice obuhvataju sve ostale " najrazliitije- dogaaje-i Ijudske' radnje iz kojih mogu nastati obligacije nezavisno od individuaine voije (rodenje, smrt, maloletstvo, promena okoinosti, via-sila). 5. Podela izvora obligacija na ugovore i druge pravne- osnove predviene-.u- zakomr Poovoj tendenciji izvori obligacionog prava su: ugovor, jednostrani pravni. poslovi, prouzrokovanje tete, nezvano vrenje tuih poslova, obogaenje bez osnova, administrativni akt i druge radnje i dogaaji iz kojih izviru... obiigacije.. Razna zakonodavstva dele obligacije na razne naine . Neka samo" nabrajaju -izvore, dok ih druga i odreuju. Redovno se kao izvori obligacij'a pojavljuju. ugovor, prouzrokovanje tete, a to se.astalih tie,. oni sejavljaju u.irent iii. u uem.-smislut'zavisnaod'pojedme:zemljei Na ZOO ne predvia na opti nain izvore obligacija, ali se iz\ njegove. sistematike, odnosno konkretnih odredbi vidi da su izvori obiigacija ugovor, prouzrokovanje tete, sticanje. bez.osnova,. poslovodstvo bez nalogai jednostrana izjava volje. 33. POJAM UGOVORA Ugovor je saglasnost voija dva iii vie lica kojim se postie neko pravno dejstvo. To pravno dejstvo se moe ticati nastanka, promene iii prestanka obligacija.- Ugovor je. izvor obligacionog prava. Zajedno sa prouzrokovanjem tete spada u klasine izvore koji se kao summa divisio javljaju jo u' Gajevim Institucijama. TJgovori "imaju-prvenstveno -imovinski karakter. Ugovor se u obilgacionom pravu moe definisati kao- saglasnost voljadva ili.'vieTia koj'im'se postie neko obligaciono pravno dejstvo. Ugovor je pravni posao . Poto j e produkt saglasnosti volja, on je uvek dvostrani.pravni posao.. Postoje i jednostrani pravnr poslovi kod kojih nema saglasnosti volje (jednostrana izjava volje). Sutina svakog ugovora jeste saglasnost izjavljenih volja, Ova sutina je prisutna kod svakog ugovora bez obzira'-na> vrstu, a broj ugovora razliite vrste j e veoma veliki. Postoje imenovani ugovorir kupoprodaja, zakup, osiguranje, posluga, ostava, aii i neogranieni. broj neimen'vanih. Svim ovim ugovorima zajedmko je-da nastaju saglasnou volja. Naziv ugovor pd'tie od rimskog naziva contractusH francuskom pravu, genusni pojam j e konvencija, doks j e ^ - s ugovor specijalni pojam. Konvencija je svaka saglasnost volja,- a Ugovor je ona saglasnost 'volja, kojom se zasniva pravni odnos. U obligacionom pravu redovno se koristL naziv: "ugovor". Konvencija, pakt, sporazum se koriste u meunarodnom pravu. -:.it-?.i?:'Z.naeaj.,:podele - Neformalni i formalni ugovori razlikuju... se po mogunosti ponitavanja . ugovorazbog odsustva forme. Odsustvo forme'ini mtavina samo 'formalne ugovore.. jer . neformalni nastaju prostom saglasnou volja. Kod foiraalnih ugovpra se poatavljaju neka pravna pitanja kao to su : pravna dejstva. usmenih klauzuia, forma u sluaju-novacije ugovora. znaaj priznanice, forma predugovora itd. Forma ima dve funkcije. Prva je zastitna. koja se ogleda.. u tome to forma predstavlja prepreku za lakomislenost, brzinu, prenagljenost u zakljuivanju vanog pravnog posla . Ona doprinosi da se prava i obaveze jasnije ,'formuliu. Tom formom se tite i javnl. interesi, jer'se fiskalne obaveze stranaka mogu iake namiriti. Dokazna forma omoguuje lake dokazivanje pojedinih ugovora ukoliko su'ohi zakljueni u pismenoj ili nekoj drugoj formi. Forma je materijalizovana. u raznim ispravama, a one su pbgodno dokazno sredstvor, . Formu kao dokaz [ad probationem) treba razlikovati od forme kao bitnog konstitutivnog elementa ugovora. Kod forme ad solemnitatem, ugovor se moe dokazivati sviiir sredstvima, a ne samo odredenim {ad probanonem) STedstvima- Kod forme ad

26 probatioaem, postojanje ugovora se moe dokazati samo odredenorn formom. dokaza, bez obzira to ta forma nije uslov punovainosti ugovora. 45, JEDNOSTRANI I DVOSTRANI UGOVORI Jednostrani su oni ugovori koji stvaraju jednu ili vie obaveza, ali samo za jednu ugovornu stranu . Tu ne postoje uzajamne obaveze stranaka, ve samo pravo na jednoj a obaveza na drugoj strani. Zbog toga jedna strana ima uiogu poverioca a- druga ulogu dunika . Takvi su ugovori o poklonu, jemstvu prodajni nalog itd. Takvi bi bili i ugovori o zajmu, posluzi i zalozi, ako bi se shvatili kao realni ugovori. Dvostrani su oni ugovori koji stvaraju uzajamne obaveze za obe ugovorne strane . Kod njih ob.e strane imaju istovremeno i ulogu' poverioca i ulogu dunika. Takvi ugovori su kupoprodaja, razmena, zakup, ortakluk, ugovor o delu, o osiguranju. Kod njih je svaka stranka i dunuk i poverilac, to zbog svog potraivanja, to zbog svoje obaveze. Postoje tri koncepcije ove podele : Rigidna koncepcija - kruta, stroga i restriktivna. Polazi od neprornenljivosti podele: "ako je jedan ugovor u momentu zakljuenja jednostran ili dvostran, ostaje do kraja takav/bez obzira na kasniju pojavu obaveze druge straiie." Npr. ako je u momentu, zakljuenja.-4..ugovor,.,,.0:,..;ostavi,bio. jednostran zato to je besplatan,: on e ostati takav i ako se kasnije na straiii ostavoprimca jave trokovifkoje snosi ostavodavac. Koncepcija dvostrano nesvrenih ugovora - odreuje ovu podeltf!5' ; irem smislu. Ona doputa i uzima u obzir promene koje se rnogu-desiti u toku izvrenja ugovora, tako da izvesni Jednostrani ugovori mogu, tokom vremena da stvore obaveu i drugoj strani (poveriocu) i da na taj nain postanu dvostrani.. U primeru besplatne ostave, ostavodavac, kao primarni poverilac bi bio u obavezi da naknadi ostavoprimcu trokove koji su. se tokom ostave pojaviii. Raziika izrneu dvostranib. i dvostrano nesvrenih ugovsra je u tome to su kod prvih obaveze obe strane nastale jo u momentu zakljuenja ugovora, a kod drugih u razliito vreme- - kod dunika u momentu. zakljuenja ugovora (predajom stvari), a kod poverioca naknadno' (kad se pojave trokovi koje mora da snosi). Tvorac ovog kocepta je francuski pravnik Potje, a njegov koren je u rimskom. pravu. Code Civile- nije.' prihvatio ovo shvatanje, a odbija. ga i veinavfrancuskih teoretiara. Fleksibilna koncepcija - shvata ovu podelu veoma elastino. Ona polazi od. toga da izmeu jednostranih i dvostranih ugovora nema vrste granice, i da li e ugovor biti jednostran:'.,ili dvostran. zavisi-, iskljuivo-- od volje stranaka- Jednan" ugovor u- momentu.. zakljuenja moe biti jednostran da bi docnije postao dvostran ili obrnuto, sve* zavisi od volje stranaka, a ta volja moe biti i naknadna. Zakljuujemo da rigidna koncepcija- ne vodi dovoljno rauna. o volji stranaka;. konepcija. o dvostrano neswemnx ugovorima nije iroko prihvaena jer naknadna obaveza po pravilu nije uzajamna tj. reciprona drugoj, ime se ne ostvaruje- osnovni zahtev dvostranih ugovora o uzajamnosti prestacije. Ovaj koncept se uglavnom vezuje za realne ugovore shvaene u tradicionainom smislu, a to shvatanje sS'rsve vie naputa zbog ideje o konsensualnosti. ovih ugovora. Ostaje, dakle osnovni' kriterijum - volja. to se tie znaaja podele, niz instituta primenjuje.bse kod dvosfranmiSffc ne kod jednostranih ugovora, to proizilazi iz uzajamnosti obaveza .stranaka iz dvostraaUlugovora. Tako za dvostrano obavezne ugovore-vae odredbe- o ekvivalentnosti prestacije, 'odredbe o raskidu ugovora zbog ..neispunjenja,- odredbe '.fcO,,,prigovru, neispunjenja, odredbe o riziku zbog propastl stvari, odredbe o prekomernom oteenju u sluaju oigledne nesrazmere uzajamnih davanja, odredbe o zelenakim ugovorima, odredbe o ustupanju ugovora itd. Za jednostrane i dvostrane ugovore vae i razliita pravila u vezi sa tumaenjem ugovora. Kod jecmostranih ugovora nejasne odredbe se tumae tako da budu povoljnije za onog ko ima obavezu, a kod dvostranih se tumae u c duhu uzajamnosti obaveza. 46. TERETNI I DOBROINI UGOVORI Teretni ugovori su oni ugovori kod kojih jedna strana daje naknadu za korist koju uglavnom. dobija od druge strane. Takvi ugovori su kupoprodaja, zakup, ugovor o doivotnom idravanju, ortakluk, zajam sa.kamatom. Dobroini ugovori su oni kod kojih jedna strana ne daje nikakvu naknadu za korist koju ugovorom dobija od drugih. Takvi ugovori su poklon, posluga, besplatna ostava, beskamatni zajam. ee se zakljuuju teretni od dobroinih ugovora. Ova podela je bliska podeli na jednostrane i dvostrane

27 . -. .. ugovore, Svi dvostram' ugovori su ujedno i teretni. Ali teretni ugovori mogu biti i jednostrani npr. ugovor o zajmu bez kamate. Zato je podela na teretne i dobroine ira od podele na jednostrane i dvostrane ugovore. Postoje tri kriterijuma za ovu podelu i sva tri se odnose na identuifikovanje dobroinih ugovora, tako da bi teretni bili oni koji nisu dobroini. Po subjektivnom kriterijumu kod svakog dobroinog ugovora mora postojati namera dareijivosti [animus donmdi). Po objektivnom kriterijumu kod svakog dobroinog ugovora jedno lice smanjuje svoju imovinu, a da bi se poveala imovina drugog liea bez ikakvog ekvivalenta. Po subjektivno - objektivnom kriterijumu potrebni su i namera dareljivosti i smanjenje imovine jednog na raun drugog liea. Ovaj kriterijum je dominantan. Ovi kriterijumi' ne vae samo za ugovore nego i za druge dobroine pravne poslove. Postoje dve vrste dobroinih ugovora: 1) dobroini ugovori koji su pravni osnov [iustus titulus) prenosa stvari i prava iz imovine Jednog u imovinu drugog liea - -takav je ugovor o poklonu 2) dobroeini ugovori koji predstavljaju samo neku besplatnu korist za jednu stranii (a nisu osnov prenosa stvari ili prava) - takvi su ugovori o besplatnom ,i)./',, punomo.estvu, ; beskamatnom zajmu. Znaaj .podele - Ova. podela ima znaaja u vezi sa zakljueenjem ugovora - uslovi za zakljuenje dobroeinih ugovora su stroiji od uslova za zakljuenje teretnih ugovora, U gotovo svim;.:zakonodavstvirna, poklon je formalni ugovor, s tim to. se. ponekad trai pismena,'nekad materijalna. a nekad realna forma - predaja stvari. Teretni.ugovori su obino konsensualni . Dobroini ugovori se u principu zakljuuju kao ,ugovori .intuitu personae. Teretni * ugovori se u principu zakljuuju bez obzira na linost, mada ne mora uvek biti tako. ., Kad je re o ugovornoj. odgovornosti, kod teretnih ugovora, stranke odgovaraju za materijalne i pravne. nedostatke stvari koje prenose, to Je posledica ekvivaientnosti prestacije, a kod dobroinih ugovora, ne odgovara se za materijalne i pravne nedostatke jer tu ne vai princip ekvivaiencije prestacije. Kod tumaenja ugovora, dobroeine.ugovore treba tumaiti u smislu da je manje teak za dunika,. a teretne u duhu uzaj'aniruh davanja. Kod prestanka ugovora, ..mogunost za raskid ili ponitaj dobroiiiih ugovora je vea nego kod teretnih najmanje iz dva razloga: 1) kod dobroinih ugovora, motivi ulaze u polje kauze ugovora, pa utiu na punovanost ugovora 2) dobroini ugovori se zakljuuju intultu personae pa se- mogu pobijati i zbog zablude o linosti 3) dobroeini ugovori se mogu raskinuti i jednostranom izjavom volje 4) dobroini ugovori se mogu lake pobijati pauiijanskom tubom od teretnih. 47. KOMUTATIVNI I ALEATORNI UGOVORI Komutativni je takav ugovor kod koga je u trenutku njegovog zakljuenja poznata visina i uzajamni odnos prestacija tako da se tano zna ta ko prima,- a t a k a duguje. ;Takvi su. kupoprodaja,.zakup ; razmena,.ostava, posluga i dr. Oni mogu-biti Jednostr.ani,ili dvostrani. Aleatorni su itakvi ugovori kod'kojh u mometntu njihovog.-zakljuGenja.niJe...ppznato koja e strana neto'dobitiili izgubiti,. niti se zna za koju e od njih nastati.,.pravo, .a za koju .'. -:,::-. obaveza,'.;ili ..kolika-.:e, biH obaveza, odnosno kakav e biti odnos uzajamnih obaveza stranaka, vee sve to zavisi od nekog neizvesnog dogaaja. Neki ugovori su aleatorni po svojoj prirodi - igre na sreeu, opklade, osiguranje, ugovor o doivotnom izdravanju. Drugi ugovori su aleatorm' po uslovima zakijuenja - prodaja buduih plodova, prodaja prinosa. sa livade "na zeleno" (ovo su komutafiviii ugovori koji postaju aleatorni zbog uslova zakljuenja). Osnovna osobina aleatornih ugovora je neizvesnost dogaaja od kog.,zavisi _. gubitak ili dobitak za Jednu ili drugu stranu. Taj dogaaj moe biti budui r sadasnjt ili' proli, aii je neophodno da uvek bude neizvesan. Prema tome, ugovor je aleatoran i kad ser^. vezuje za dogaaj koji se desio i'kad se vezuje za dogadaj koji tek'treba da s e dogodit'Akdf";';-se dogaaj desio, postavlja se pitanje da li ne.izvesnost mora da postoji kod obe ili samo , jedne'Strane. O tome postoje razna shvatanja, ali prirodi aieatornih ugovoraviseodgavara|.|-. ; ;: da neizvesnost postoji kod obe strane. Sutina deatornih ugovora je u uzajamnojmogunosti gubitka ili dobitka zavisno od nekog neizvesnog dogaaja. Te ugovore mogu da . zakljue dva, ali i vie lica. Ova druga mogunost je karakteristina za kolektivne igre na .sreu - loto, lutrija, sportska prognoza... Treba raziikovati aleatorne ugovore i ugovore pod

28 uslovom, jer se i jedni i drugi vezuju za neizvesnu okolnost Ugovori pod uslovom su uvek vezani za budui neizvesni dogadaj. Ugovori pod uslovom su takvi, da od uslova zavisi egzisteneija - nastanak ili prestanak ugovora. Kod aleatornih, neizvesni dogaaj ne deluje na egzistenciju ugovora jer ugovor defmitivno postoji, ve deluje samo na visinu i meusobni odnos uzajamnih prestacija. Znaaj podele - Kod aleatornih ugovora ne prrmenjuju se pravila o prekomernom oteenju, zbog naruavanja principa ekvivalencije. Tu vlada pravilo alea iskljuuje leziju (prekomerno oteenje - Jesio enormis). Kod komutativnih ugovora, primenjuju se pravila o leziji. Neki aleatorni ugovori pripadaju podruju naturalnih obligacija npr. kocka. 48. UGOVORI SA TRENUTNIM I UGOVORI SA TRAJNPM IZVRENJEM Ugovori sa trenutnim izvrenjem su takvi ugovori kod kojih se obaveza sastoji od jednog akta injenja ili proputanja, koji se izvravaju u jednom momentu. Takvi su ugovori prodaja stvari u keu sa jednokrataim plaanjem, razmena roba koje se odmah preuzirnaju, ugovor o punomostvu za jedan posao koji se obavlja odmah itd. Ugovori sa trajnim izvrenjem su oni kod kojih se izvreiije,.,obaveza prostire u r yremenu .tako.da se , obaveze sastoje iz vie akata injenja ili proputanja. Neki" ligovori u 'sa trajnim izwenjem t po svojoj prirodi kao npr. ugovor o doivotaom izdravanju, zakup, ortakluk, ugovor o'fradu, osiguranje. Trajanje ugovora moe biti odreeno voljom. stranaka, ali moe biti i neodredeno. Trajne obaveze se mogu izvravati ili u odreenim periodima (meseno plaanje' zalmprihie) ili periodirhm sukcesivnom isporukom roba (svakih 15 dana) ili svakodnevnirn izvrenjem obaveze (kod ugovora o radu). Znaaj podele dolazi do izraaja "na podruju izvrenja i prestanka ugovora. Kad je re o izvrenju ugovora, promenjene okolnosti utiu samo kod^ugovora sa trajnim izvrenjem obaveze. Samo se u njimajavlja klauzula rebus sic stantibus,- Kod trenutaih ugovora toga. nema. Kad je- re o prestanku ugiovora, treba uoiti sledeu razliku : kod ugovora sa trenutaim izvrenjem. raskid i ponitaj ugovora deluju retroaktivno [ex tunc), kod ugovora sa taajnim izvrenjem, ponitaj deluje retroaktivno, a. raskid samo u budunosti [ex nunc.pro futuro). Kod ugovora sa trajnim izvrenjem, zakljuenim na odreeno vreme ugovor se obnavlja, ako posle vremena za koje je zakljuen stranke nastave da postupaju u skladu sa ugovorom. 49. JEDNOSTAVNT I MEOVITI UGOVORI Jerinostevni- su takvi ugovori ija. se sadrina sastoji samo od onih elemenata koji su karakteristini. samo-za. jedan odreeni. tip ugovora. To.-su uglavnom.-. imenovani ugovori kao to su kupoprpodaja, zajam, zakup, ostava, poklon itd. Meoviti su takvi ugovorr ija se sadrina sastoji od elemenata dva ili vie jednostavnih ugovora koji su. tako sjedinjeni da predstavljaju jedan jedlnstveni ugovor. Takav je ugovor o pansionu (koji sjedinjuje elemente ugovora o zakupu, kupoprodaji, delu i ostavi), ugovor o organizovanju putovanja,. ugovor o'delu, prevozu, punomostvu). Meovite ugovore treba razlikovati od spajanja dva ili vie ^ugpvbra i meusobno uslovljenih ugovora. Kod spajanja ugovora, svaki ugovor zadravk'voju individualnost., ali su i jedan i drugi zahvaeni istim ciljem kojem, stranke tee, npr. kad se spoje ugovor o prodaji auta sa ugovorom o zakupu. garae-.u kojoj.je taj auto smeten.. Kod meusobno usiovljenih ugovora. kupoprodaja jedne stvari je uslovljena. kupoprodajom druge stvari izmedu istih lica, I ovde postoje- dva samostalna" ugovora koji stoje u nekoj meusobnoj vezi. Znaaj podele - Ova podela je znaajna zbog. pitanja primene pravila kojima se reguliu. ugovorni odnosi, /. 1. Kod jednostavnih ugovora, primenjuju se iskljuivo pravila odreenog imehovanog. ugovora. 2. Kod meovitih ugovora, stvar je sloenija. U vezi sa primenom pravila postoje vie teorija: po teoriji apsorpcije, jedan bitan element ugovora. apsorbuje druge elemente,.. tako . da praviia tog elementa dominrraju - primenuje se u ZOO. Po teoriji kauze, prirom- ;J_ meovitog ugovora treba odrediti po karakteru njegove kauze. Po teoriji kombinacije, treba uzeti u obzir sve bitne elemente i njihovom kombinacijom doi do zajednikih pravila. ugovora. Po teoriji kreacije, prirodu ugovora treba prepustiti oceni suda koji bi krakter ugovora iznalazio u svakom konkretnom sluaju uz pomo naela pravinosti. Po teoriji

analogije, karakter konkretnog meovitog ugovora treba odrediti putem analogije tj. po pravilima nekog drugog ugovora koji je zakonorn regulisan.Izgleda da ovo pitanje treba reiti pronalaenjem prave volje stranaka u jednom rneovitom ugovoru. To bi se moglo postii primenom optih pravila ugovornog prava kao i kombinovanjem navedenih teorija koje se meusobno iskljuuju. 50. UGOVORI SA SPORAZUMNO ODREENOM SADRINOM I UGOVORJ PO PRISTUPU Ugovori sa sporazumno odreenom sadrinom su takvi ugovori kod kojih obe strane sporazumno odreuju elemente i uslove ugovora i to saglasnou volja koja je rezultat pogaanja. Ovo je tradicionalni tip ugovora koji se potpuno uklapa u slobodu ugovaranja. Svaki ugovor, pa i onaj imenovani, razlikuje se od drugog iste vrste, ba kao to se razlikuju i stranke koje ga zakljueuju. Ovi ugovori predstavljaju redovnu pojavu. OUgovori po pristupu su takvi ugovori kod kojih jedna strana unapred odreuje elemente i uslove ugovora, putem jedne opte i stalne ponude, a ciruga strana samo pristupa tako ^uanjenoj ponudi.. Sporazum kod ovih ugovora nije rezultat. pogaanja, ve pristanka na iV_ !, ;*,.>.','unapfed' oareene. 'elemente i uslove ugovora od kojih se u, principu ne moe odstupati. Specifinost ovih ugovora se tie tehnike njihovog zakijuivahja: ponuda je'opta i stalna, a tu ponudu moe prihvatiti svako kohoe da zakljui ugovor pod uslovima.iz.ponude. Ponuda im'a' dva osnovna obeleja: optost, koja' se ogleda u tome to je upuena neodreenom i neogranienom broju lica. Ona se obino tampa ha' formularima, koji slue kao isprave na ugovoru. Zbog toga se ovi ugovori nazivaju i formularni ugovori.. Oni sadr'e opte uslove u vidu pravila, cenovnika, kataloga i slino. Ti opti uslovi su. dostupni javnosti jer se o njima ira javnost unapred obavetava, npr.. cene vazdunog,. eleznikog, autobuskog saobraaja itd. Stalnost ponude, znai da se elementi i usiovi .ponude stalno ponavljaju. jer oni. proiziiaze iz redovne i trajne delatnosti stranke koja odreuje opte uslove. Stranka koja odreuje ekonomske uslove je obino neka mona organizacija sa velikim potencijaiom, npr. avioprevoznik, eleznica, elektrodistribucija itd. Druga strana je. obino pojedinackoji koristi uslove ekonomski. jaesrraneu Ugovor po pristupu treba razlikovati od tipskih i formalnih ugovora. Tipski ugovori su ugovori iju sadrinu ne namee jedna strana ugovornica ve drava ili neka profesionalna organizacija..- ugovor o-.otkupu,stana pozakonu o stambemnx odnosima.r Formalni ugovori su ugovori kod kojih je odreena foraia uslov punovanosti ugovora. Ugovori po pristupu su konsesualni,. a he formalni ugovori. Meutim, zbog optih uslova, koji se' moraju unaprecL.odrediti,. ugovorLpo pristupu. obino su izraeni u. pisanoj ispravi,, aii ona. nijeusiov vanosti ugovora, ve dokaz o postojanju i sadrini ugovora. [ad probaonem). Domen primene - Ovi ugovori su novijeg datuma. Javili su. se u 19. i 2o. veku. Pretea ovog ugovora je bio ugovor o kupoprodaji stvari na javnoj drabi, jer su. tu pravila prodaje biia unapred' odreena. U savremenom pravu, ugovori o;pristupu. se-upotrebljavaju: u oblasti javnlh slubi - vazduni, pomorski," drumski, elezniki,. potanski saobraaj, . komunahje I"u oblasti .promefa stvari ija je cena unapred o.dredena'-*'. ivotne narnirnice, , vknjige;,.hqtelski^pansioniitd.. -'.. , Pravna. priroda ugovora - Postoje brojna i. razliita shvatanja o ...pravnoj prirodi ovih ugovora. Ona se kreu od teze da ovo i nije ugovor, do teze. da je ovo ugovor kao i svaM drugi: 1. Shvatanje da ugovori o pristupu.nisu ugovori, polazi qd toga da su oni instirutJ javnog prava. Po njemu, ovde je vie re o optem. aktu (statutu, pravilniku] kojirrr: se odreuju opti uslovi za vrenje odreenih javnih usiuga. < ... J 2. Shvatanje da su ugovori po pristupu javno pravne i graanskopravne- ustanove,. istovremeno, s tim to jedni daju primaf javno pravnim.: a drugi- graansko-pravniins.--' . elementima. ' ' ?~: ' 3. Shvatanje koje polazi od toga .da su. ugovori po pristupu ugovori kod kojib. trebas.'V---: razlikovati bitne elemente (koji stanci moraju biti poznati) i sporedne elemente (koji'nee7 ^s. ; ' moraju biti poznati su-anci). '. 4. Neki teoretiari smatraju da su ugovori po pristupu ugovori graanskog prava,',. sa; osobenostima koje proizilaze iz ekonomske nejednakosti subjekata,. koja se moe ublaiti pravilima o tumaenju (u korist slabije srranej.

30 5, Shvatanje da se ovi ugovori ni po emu ne razlikuju od bilo kog drugog klasinog obligacionog ugovora. Imajui sve ovo u vidu, ne moe se osporiU ugovorni karakter ugovora po pristupu. Oni su speclfini - po optim uslovima koji se unapred odreduju, po posebnoj tehnici zakljuenja ugovora - i zato su i dobili mesto posebne grupe u optoj klasifikaciji ugovora. Znaaj podele - Zbog posebnih uslova i tehnike zakljuenja, znaaj ove podele dolazi do izraaja kod tumaenja ugovora i sadrtne ugovora. Ugovori po pristupu, ukoliko imaju nejasne norme, tumae se u principu u korist stranke koja je pristupila ugovoru. Ovo pravilo je izraz nadmoi stranke koja namee uslove ugovora. Uzima se da je sadrina ugovora bila poznata stranci koja pristupa ugovoru, zato to se ti uslovi unapred objavljuju i zato to su staini. 51. KOLEKTIVNI I INDIVIDUALNI UGOVORI Kolektivni ugovori su takvi ugovori koje zakljuuju kolektiviteti, odnosno asocijacije odreenih grupa, a koji deluju i na kolektMtete i na njihove lanove. Ovi ugovori su novijeg datuma. Pojavili su se krajem 19. veka, kao5pdstupanja,od^principa,:udarfUgovori> deluju samo prema onima koji su ih zakljuili ili s u ' i m pristupili.' Takvi' ugovori su kolektivni ugovori o radu, kolektivno osiguranje lica koja se na radu izlau opasnosti (vatrogasci^piloti), prinudno poravnanje poverilaca povodom steaja itd. KolektivnLugovri deluju ne sarno na lanove kolektiviteta odnosno asocijacija koji su to bili u momentu zakljuivanji. ugovora, nego i na lanove koji su to postali naknadno. Njihovo dejstvo je tako to se na osnovu njih zakljuuju individualni ugovori izmeu lanova razliitih kolektiviteta npr: radnika i poslodavca koji moraju biti u skladu sa kolektivnim ugovororfl. .* Individualni ugovori su ugovori koje zaMjuuju pojedini pripadnici jednog' kolektiviteta, asoeijaeije sa pojedinim pripadnicima drugog kolektiviteta na osnovu kolektivnog ugovora i u skladu sa njim. Usklaenost individualnog ugovora sa kolektivnim, ogleda se u tome to individuaini moe da bude jednak' ili povoljniji za radnika od kolektivnog. Domen primene - Kolektivni ugovori se naroito esto javljaju u radnom pravu. Kolektivni ugovori su sada univerzalni izvori radnog prava. Postoje ,-opti (na nivou Republike), posebnt'. (na^: nivou-r grane. delatnosti] i pojedinani' (na. nivou preduzea;.. odnosno-poslodavca),. Znaeaj podeler- Najvei znaaj ove podele ostvaruje se u radnom pravu. Kolektivni ugovori su okvir: .za: zakljuenje individualnih'. ugovora. IndMdualni ugovori ne mogu da sadre nepovoijnije uslove rada, za radnike, od onih kbji su predvieni kolektivnim ugovorom, ali mogu sadrati iste ili povoljnije uslove. Ako je neka odredba indMdualnog ugovora, suprotna. kolektivnom ugovoru, neposredno se primenjuje odredba kolektivnog ugovora. 52. GENERALNI I POSEBNI UGOVORI Generalrii ugovor je ugovor eije se' izvrenje prestacija prostire na jedan dui vremenski period, obieno vie kalendarskih godina, kojim stranke u principu odreuju opte elemente ugovora i opte uslove njegovog izvrenja. U sutini, taj ugovor. je. pravni okvtr u kojem e se kretati prava i obaveze ugovornih strana u Jednom duem vremenskom periodu. Poseban ugovor Je ugovor kojim se preciziraju elementi generalnog ugovora koji se zakljuuje izmeu istih ugovornih strana, aii za krai period (obino za svaku kalendarsku godinu). 'J.. Ovi ugovori se najee zakljuuju povodom izgradnje raznih investicionih objekata ioji se grade vie godina (eleznica, stambeni kompleksi). Ugovorni odnos se zasniva generalnim. ugovorom,'dok se posebnim ugovorom samo izvravaju prestacije iz tog generalnog ugovora. Stoga. je generalni .ugovor primarni i osnovni ugovor prava i obaveza, dok se posebni ugovor javlja kao realizacija, odnosno konkretizacija generalnog ugovora. Generalne i posebne odredbe treba razlikovati od kolektivnih i mcUvidualnih, prethodnih i glavnih ugovora. Izmeu kolektivnih i individuainih ugovora, ne mora postojati apsolutna saglasnost, dok izmedu generalnog i posebnog, ona mora postojati. Stranke kod koiektivnog i individualnog ugovora nisu iste, dok kod generainog i posebnog jesu.Odnos

31 izmeu generainog i posebnog ugovora nije isti kao izmeu prethodnog i glavnog. Generalnim ugovorom uspostavlja se ugovorni odnos, da bi se posebnim ugovorom razradivao odnosno konkretizovao. Prethodnim ugovorom se stvara samo obaveza da se zakljui drugL, glavni ugovor, kojim e u stvari i nastati ugovorni onos. Generalni ugovor je akt definitivnog zakljuenja ugovora, a ne akt stvaranja obaveze da se ugovor zakljuI. Generalni ugovor treba razlikovati od punktacije, kod koje su stranke postigle saglasnost u pogledu bitnih elemenata ugovora, ali nisu bile u mogunosti da zadovolje odreenu formu, to e naknadno uiniti. To se punktacijom i konstatuje. Generaini ugovor najzad treba razlikovati i od okvirnog ugovora, kojim stranke utvruju detaije niza buduih, pojedinanih ugovora (kod generalnog se odreuju samo opti elementi). Ova podela dolazi do izraaja na planu odnosa generainog i posebnih ugovora. Posebnim ugovorom se konkretizuju odredbe generalnog ugovora i ; priiagoavaju okolnostima u okviru kojih se ugovor izvrava. Generalnim ugovorom se npr. daju elementi za odreivanje cene, a posebnim se te cene i odreuju. "'^' ; '^53rAMOSf ALNII AKCESORNI UGOVORI Samostalni je onaj ugovor koji postoji i proizvodi pravna dejstva nezavisno od drugog. Veina ugovora je takva npr. kupoprodaja, zakup, pokion itd. Akcesorni je.onaj ugovor koji ne moe samostalno 'da egzistira ve je zavistan od postojanja nekog drugog' ugovora: Takvi ugovori postoje u oblasti sfrarnih i linih obezbeenja obligacija - ugovor o jemstvu, ranoj zalozi, bdpoteci itd,' - Zavisnost akcesornih ugovora, poviai posebna pfavila u' pogledu njihovog prestanka. Sa prestankom osnovnog ugovora, prestaje i dejstvo akcesornog. Npr. ako se ugasi obaveza giavnog dunika po osnovnom ugovoru o kreditu, prestaje i obaveza jemca. 54. UGOVORI ZAKLJUENI INTUITU PMRSONAE I UGOVORI ZAKLJUENI- BEZ. OBZIRA NA SVO JSTVO LINOSTI Ugovori zakljueni intuitu personae su takvi ugovori kod kojih lina svojstva jednog ili oba ugovornika predstavljaju. odluujui element njihove saglasnosti, tako da je i izvrenjeugovora strogo vezano za linost ugovormka. Lina svojstva se mogu ticati taienta, vetine, poverenja i drugih osobina odredenog lica. Takvi su ugovor o punomostvu, ugovor o dehi,: ugovor..o: ortakluku itd.. Ugovori' intuitu.personae:mogu. bitt. teretni.. ili dobroirii* . jednostrani ili dvostrani. Lina svojstva se mogu ticati jedne ugovorne strane (ugovor o' delu) ili pak obe strane (kod ugovora o doivotnom izdravanju). Upravo stoga su ovi ugovori neprenosivi na druga liea, jer Je.obaveza strogo> lina (ako se slika. narui. kod jednog slikara, nju ne moe uraditi neko drugi). Ugovori zakljueni bez obzira na svojstvo linosti su takvi ugovori kod kojih su lina svojstva po pravilu irelevantna za ugovornike, tako da izvrenje. ugovora. nije .strogo vezano za linost ugovornika. Veina ugovora pripada ovoj kategoriji. Znaaj podele se ogieda u tome to ugovori zakljueni intuitw-personae~ povlae za sobom primenu odereenih,-posebnih pravila. Opte je pravilo da ugovori nadivljujuvugovornike, jer obaveze- Iz ugovora ostavoioca obino preuzimaju naslednici. Ali kod. ugovora intuitui. *-" personae nije takva'situacija. Smru stranke ija su lina svojstva bila razlog zakljuenja. ' ugovora, ugovor prestaje i to samo za budunost - pro futuro. Ugovori intuitu personaer ponitavaju se zbog zablude o linosti, tanije o identitetu i svojstvima linosti. Kod ovili; . ugovora se ne moe uiniti ni prinudno izvrenje, ve se moe traiti samo naknada teteNeki od ovlh ugovora su opozM kao npr. ugovor o punomocstvu (ako se izgubi poverenje) iii ugovor o pokionu (zbog neblagodarnosti poklonoprimca ili osiromaenja poklonodavca).. . Ugovor zakljuen intuiutu personae se idenfifikuje na osnovu izriite odredbe-,. a ako?nje. nema, onda se ovo svojstvo utvruje tumaenjem volje stranaka ugovora.. .,-;,,. .v.-. . .55. PREDUGOVOR I GLAVNI UGOVOR . , v, Predugovor je takav ugovor kojim-se prenzima obaveza da se u odreenom. roka zakljut'^i,, drugi ugovor ilji su bitni sastojci ve odreeni. (da bi se pripremilo i olakalo budtie zakjuenje ugovora). Glavni ugovor je ugovor koji je zakijuen na osnovu ranije zakljuenog predugovora. Predugovor je korak dalje od pregovora i korak blie giavnom ugovoru. Od prvih pregovora do konanog zakijuenja ugovora, predugovor je negde na

32 sredini. Izvrenjem predugovora nastaje glavni ugovor. To izvrenje se moe traiti i prinudnim putem. Stranka koja ne izvri predugovor, duna je da naknadi tetu, Prava iz predugovora se rnogu prenositi i na druga lica, osim kod ugovora intuitu personae. Predugovorom se moe obavezati samo jedna, a mogu i obe strane u ugovoru. Predugovor obavezuje stranke, ako su se njime saglasile o bitmm elementima glavnog ugovora. Zakljuenje glavnog ugovora se moe traiti u roku od 6 meseci. Ovaj rok je prekluzivan. Predugovor se zakljuuje sa ciijem da nastane glavni ugovor. Ako posle zakljuenja predugovora doe do promena okolnosti, onda se po naem pravu moe utvrditi da, predugovor ne obavezuje, ukoliko se oceni da kod tako izmenjenih oklolnosti ne bi bio ni zakljuen. Predugovor treba razlikovati od: 1. Ponude za zakljuenje ugovora koja je jednostrana izjava volje, a predugovor je saglasnost dveju volja. 2. Ugovora zakljuenog pod odlonim uslovom - predugovor je ugovor ijim se izvrenjem zakljuuje glavni ugovor. Ako predugovor obavezuje samo jednu stranu, zakljuenje glavnog ugovora e zavisiti od volje druge strane. U tome je njegova slinost sa ugovorom zakljuenim pod oeUonim uslovom s tim to se kpd .glavnog,:. ugovora ne,,, postavlja^pitanje,. retroaktivnosti, a kod odlonog uslova se postavlja (glavni ugovo'r nastaje ikad bude zakljuen, a kod ugovora^zakljuenog pod odloiiim uslovom, kad uslov nastupi - uzima se da ugovor vai od zakljuenja) 3. Kod akcesornih ugovora postoji zavisnost izmeu njih i samostalnih ugovora. Kod predugovora nije tako. On je samostalan, pa ne zavisi od glavnog ugovora, iako su oni povezani istirn ciljem. 4. Pregovori ne obavezuju u smislu ugovora i svaka ihstrana moe prekinuti kad hoe ako nije drugaije odreeno. Meutim, predugovor obavezuje na zakljuenje glavnog ugovora itd. Predugovor ima domen primene kod raznih vrsta ugovora - kupoprodaj'e, zakupa, kredita itd-, On moe imati primenu i kod formalnih ugovora, posebno. kod. realnih koji se tetiraju, kao konsensualnl ugovori, Kod tako shvaenih realnih ugovora, saglasnost stranaka je predugovor, a predaja stvari - izvrenje predugovora, odnosno zakljuenje glavnog ugovora.. Znaaj podele dolazi do izraaja u vezi sa formom i izvrenjem, preugovora. Kad je. re. o formi,. prema jednom shvatanju, forma predugovora mora odgovoarad formi glavnog ugovora, a po drugom shatanju, tako treba da bude ako je forma predviena u interesu stranaka, a. ako je predvideiia u. interesu treeg liea, ili, drave,. predugovor; se moe zakljuiti,'i. bez, ispunjenjaodgovarajuei forme. ZOO predvia da i za predugovor vai forma glavnog ugovora. Kad je re o izvrenju ugovora, ekvivalentnost prestacije, prekomemo oteenje, odgovomost za mane i pitanje rizika se procenjujeprema vremenu zakljuenja.glavnog ugovora, a ne predugovora.

56. KAUZALNI I APSTAKTNI UGOVORIKauzalni ugovor je takav ugovor kod koga je vidljivo oznaen i njegov cilj, tako da se tano zna zbog ega se stranke obavezuju. Veina ugovora je kauzaina, jer se iz njih vidi svrhaobavezivanja'- kupoprodaja je kauzalna jer se tano zna da se kupac obavezuje da. plati cenu, jer se. prodavac obavezuje da kupcu preda u svojinu odredenu stvar. Odreeni cilj imaju. i ugovdr o doivotnom izdravanju,. ugovor o zakupu, zajmu, poklonu, ostavi. kod svih ovih ugovora sam ugovor objanjava radanje ugovornih obaveza. Iz njih se vidi pravni cilj koji se ostvaruje izvrenjem ugovomih obaveza. Apstraktni ugovori su oni ugovori kod kojih nije oznaen njihov cilj, tako da se ne zna zbog ega se stranke obavezuju. To meutlm ne znai da tog cilja nema- On postoji i kod. ovih ugovora, ali nije vidljiv, ve je apstrahovan, pa za razliku od kauzalnih njihov cilj ostaje' nepoznat za trea lica. Ove ugovore najee prati neka pismena isprava, obino menica, iz koje se ne vidi zato je izdata. Ali ako- bi dunik istakao prigovor iz. osnovnog posla [npr: da je obaveza izvrena) onda bi se pitanje osnova obaveze kauze moraio razJasnitL To istd vazi i za sluaj da je osnovni ugovor nitav. Poreklo'' apso-aktaih ugovora se vezuje. za. rimsko pravo. U rahoj fazi rirnskog prava svi ugovori su bih strogo fonnalni, a to znai i ar^traktni. Tipian nain ugovaranja je bio apstraktna stipulacija ('dovoljno je bilo da poverilac izgovori re spondesne, a dunik re spondeo, u neposrednom kontakta, pa da nastane obaveza kao da te rei irnaju magijsko ejstro). Magine rei su delovale bez obzira da li je postojao osnov (kauza) obavezivanja Meutim u kasnijoj fazi rimskog prava javijaju se 4 komensuaina ugovora, a to se ostalih ugovora tie fomializam poputa, tako da je i prosta saglasnost obavezivala, ukoiiko je jedan od ugovaraa izvrio svoju obavezu. Tada je drugi ugovara

33 mogao traiti izvrenje obaveze pozivajui se na neosnovano obogaenje (conditio in debitio). To je bio zametak kauze, koja medutim u rimskom pravu nikad nije postaia opti uslov zakljuejna ugovora. Domen primene - Apstraktni ugovori postoje i u dananjem pravu, aii je njihov znaaj sasvim drugaiji od onog u rimskom pravu. U tom pogledu postoje dva pristupa: 1) Francusko pravo polazi od toga da svaki ugovor mora imati kauzu, tako da ugovor bez kauze, ili sa neistinitom ili zabranjenom kauzom ne poroizvodi pravno dejstvo; 2) Nemako i vajcarsko pravo.u principu priznaju vanost ugovora i bez naznaenja njihove kauze, ali ako takav apstraktan ugovor dovede do neosnovanog obogaenja, lice na eiji je raun dolo do obogaenja, moe traiti od onog ko se obogatio vraanje odgovarajue vrednosti. Iako su ova dva shvatanja razliita, ona se pribliavaju u krajnjem rezultatu, samo to se on u francuskom pravu postie na ugovornom planu, a u nemakom na van ugovornom planu. 'to se tie znaaja ove podele, vano je naglasiti da je poloaj poverioca u apstraktnom ugovoru mnogo povoljniji nego u kauzalnom poto ne mora dokazivati postojanje kauze. f'''*'^Tu^bu*'mb2e' podrie'u' samo na bsnovu pismena (menice) iz kojeg proizilazi obaveza. Apstraktjii'ugovori mogu kriti nedozvoljene poslove. Zato je sud duan da po slubenoj dunosti pazi na razloge apsoLutne nitavosti, Apstraktni ugbvori su znaajni.i.po tome to 'se pomou rijih ubrzava pravni promet. 57. ZAKLJUENJE UGOV