obligaciono knjiga

!t

Prof, dr ore Nikoli

OBLIGACIONO PRAVO

DRUGO IZMENJ ENO I DOPUN JENO IZDANJ E

4

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Pmf. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

3

OBLIGACIONO PRAVO Autor Prof, dr Dore Nikoli Izdavai "PROJURI" Organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava (e-mail: [email protected]) (web sile: www.projuris.org) Projuri d.o.o. Urednik Vladimir Todorovi Prelom i tampa "BIG tampa", Beograd Tirai 1.00 0 ISBN 86-86105-13-0

Napomena: Fotokopiranje ili na drugi nain umnoavanje ove knjige bez pismene dozvole izdavaa sankcionisano je odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima i Krivinog zakonika SADRAJ

Deo prvi OPTI DEO Glava prva: UVODNA RAZMATRANJA O OBLIGACIONOM PRAVU . . . 13 1. Pojam, predmet i znaaj obligacionog prava ................................................. 13 2. Formalni izvori obligacionog prava ............................................................. 14 3. Vanija naela Zakona o obligacionim odnosima ......................................... 16 Glava druga: POJAM, PODELAI IZVORI OBLIGACIJA .................................... 17 1. Pojam obligacije i njene osobine ................................................................... 17 2. Podela obligacija ........................................................................................... 19 3. Izvori obligacija ............................................................................................ 21 Glava trea: OBLIGACIONI UGOVOR ............................................................... 22 I. POJAM UGOVORA I PRINCIP SLOBODE UGOVARANJA ......................... 22 1. Pojam i znaaj ugovora ................................................................................. 22 2. Princip slobode ugovaranja (autonomije volje) ............................................ 23 II. USLOVI ZA ZAKLJUENJE UGOVORA .................................................... 24 1. Sposobnost ugovaranja ugovomika .............................................................. 24 2. Saglasnost volja ............................................................................................ 27 a) Pregovori .................................................................................................. 28 b) Ponuda .................................................................................................... 29 c) Prihvatanje (prihval) ponude (akcept) .................................................... 32 d) Trenutak i mesto zakljuenja ugovora .................................................... 34 3. Predmet ugovora ........................................................................................... 34 4. Osnov (causa) ugovora ................................................................................ 36 5. Forma ugovora .............................................................................................. 38

III. KAPARA I ODUSTANICA 41 1. Kapara 41 2. Odustanica 42 IV. PODELA OBLIGACIONIH UGOVORA 43 1. Imenovani i neimenovani ugovori 44 2. Formalni i neformalni ugovori 44 3. Jednostrani i dvostrani ugovori 44 4. Teretni i dobroini ugovori 45 5. Komutativni i aleatorni ugovori ............................. 46 6. Trenutni i trajni ugovori 47 7. Jednostavni i meoviti 47 8. Glavni i sporedni ugovori 48 9. Predugovori i glavni (konani) ugovori 48 10. Kauzalni i apstraktni ugovori 49 11. Ugovori sa sporazumno odreenom sadrinom i ugovori po pristupu ........................................................................................................................... 5 0 V. TUMAENJE UGOVORA 51 VI. NEVANOST (PONITAJ) UGOVORA 52 1. Nitavi ugovori 53 2. Ruljivi ugovori 56 VII. POSEBNA DEJSTVA DVOSTRANIH (UZAJAMNIH) UGOVORA . . .58

1. Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja ......................... 59 a) Odgovornost za pravne nedostatke (evikcija) .......................................... 59 b) Odgovornost za materijalne nedostatke .................................................. 63 2. Prigovor neispunjenog ugovora .................................................................... 66 3. Raskidanje ugovora ....................................................................................... 68 a) Sporazumno raskidanje ugovora .............................................................. 68 b) Jednostano raskidanje ugovora zbog neispunjenja................................... 69 c) Raskidanje fiksnih ugovora .................................................................... 72 4. Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti ..................... 72 5. Nemogunost ispunjenja ................................................................................74 a) Nemogunost ispunjenja za koju ne odgovarani jedna strana...................75 b) Nemogunost ispunjenja za koju odgovara dunik ................................. 75 c) Nemogunost ispunjenja za koju odgovara druga strana (poverilac) ...............................................................................76 6. Prekomerno oteenje (laesio emormis) ....................................................... 76 7. Zelenaki ugovor ............................................................................................ 77 8. Ustupanje ugovora ......................................................................................... 79 VIII. OPTA DEJSTVA UGOVORA .................................................................. 80 1. Kakva su dejstva ugovora 80 2. Dejstva ugovora meu ugovaraima i njihovim naslednicima 80 3. Ugovor u korist treeg 82 Glava etvrta: PROUZROKOVANJE TETE ....................................................... 83 I. OPTA NAELA .............................................................................................. 83 1. Prouzrokovanje tete drugome kao izvor obligacionog odnosa 83 2. Vrste odgovornosti za prouzrokovanu tetu 84 3. Osnovi odgovornosti 86 a) Odgovornost zbog krivice (subjektivna odgovornost) 86 b) Odgovornost zbog stvorenog rizika (objektivna odgovornost) 86 c) Odgovornost po osnovu pravinosti 87 4. Uslovi odgovornosti ..................................................................................... 88 II. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE ..................................................... 88 A. TETA 88

4 PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA 1. Pojam tete 88 2. Vrste teta 39 B. UZRONA VEZA 90 C. KRIVICA 91 1. Pojam krivice i sposobnost za krivicu 91 2. Oblici krivice 93 a) Umiljaj (dolus) 93 b) Nehat ili nepanja (culpa) 93 D. PROTIVPRAVNOST TETNE RADNJE 94 1. Pojam protivpravnosti i stanovite Zakona o obligacionim odnosima ........................................................................................................................... 9 4 2. injenice koje iskljuuju protivpravnost tetne radnje 95 a) Vrenje javne dunosti 95 b) Vrenje prava 96 c) Pristanak oteenog 96 d) Nuna odbrana 97 e) Stanje nude 97 f) Dozvoljena samopomo 98 III.ODGOVORNOST ZA DRUGOG 98 1. Pojam, opravdanje i pravno regulisanje odgovornosti za drugog 98 2. Odgovornost za maloletna lica 99


5

a) Odgovornost roditelja i drugog lica za maloletnika ................................. 99 b) Odgovornost za duevno bolesna lica i lica zaostala u umnom razvoju ............................................................... 100 3. Odgovornost preduzea i drugih pravnih lica prema treem ....................... 101 a) Odgovornost preduzea za svoje zaposlene ........................................... 101 b) Odgovornost pravnog lica za tetu koju prouzrokuje njegov organ ................................................................... 102 IV. ODGOVORNOST ZA TETU OD OPASNE STVARI I OPASNE DELATNOSTI ................................................................................... 103 1. Opta pravila o odgovornosti za tetu od opasne stvari i opasne delatnosti .............................................................. J04 a) Uslovi odgovornosti ............................................................................... 104 b) Odgovorna lica ....................................................................................... 104 c) Osloboenje od odgovornosti................................................................. 105 2. Odgovornost u sluaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu ........................................................................... 106 3. Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom ...................................... 107 V. POSEBNI SLUAJEVI ODGOVORNOSTI ................................................. 110 -1. Odgovornost usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija ............................................................. 110 2. Odgovornost organizatora priredbi ............................................................. 111 3. Odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi .................................. 111

2. Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora .............................111 3. Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa .....................112 VI. NAKNADA TETE ....................................................................................... 112 1. Naknada materijalne tete............................................................................ 112 a) Pojam i cilj naknade ............................................................................... 112 b) Oblici naknade ...................................................................................... H 2 c) Dospelost obaveze naknade .................................................................. 114 2. Obim naknade materijalne tete ................................................................. 114 a) Trenutak prema kome se utvruje visina tete ....................................... 114 b) Merilo za utvrivanje visine tete .......................................................... 114 c) Potpuna naknada .................................................................................... 115 d) Snienje naknade .................................................................................. 115 2. Naknada materijalne tete u sluaju smrti, telesne povrede i oteenja zdravlja .............................................................. 117 a) Naknada materijalne tete u sluaju smrti ............................................ 117 b) Naknada materijalne tete u sluaju telesne povrede i oteenja zdravlja ........................................................... 118 c) Izmena dosuene naknade i neprenosivost prava .................................. 118 3. Naknada materijalne tete u sluaju povrede asti i irenja neistinitih navoda .............................................................................. 119 4. Naknada nematerijalne tete ...................................................................... 119 a) Naturalna restitucija ............................................................................. 119 b) Novana naknada ................................................................................... 120 VII ODGOVORNOST VIE LICA ZA ISTU TETU ....................................... 121 Glava peta: OSTALI IZVORI OBLIGACIJA .....................................................122 I. STICAN.TE BEZ OSNOVA ............................................................................. 122 1. Pojam i subjekti sticanja bez osnova ........................................................... 122 2. Opti uslovi i nastanak sticanja bez osnova ............................................... 123 3. Sluajevi sticanja bez osnova .................................................................... 124 a) Isplata nedugovanog ............................................................................. 124 b) Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario ..................................... 125 c) Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao .................................. 125 d) Obogaenje usled radnje obogaenog ................................................... 125 e) Obogaenje usled radnje treeg lica ili usled nekog spoljnjeg dogaaja ........................................................................... 126 4. Dejstvo sticanja bez osnova ........................................................................ 126 II. POSLOVODSTVO BEZ NALOGA ............................................................. 127 1. Pojam i subjekti poslovodstva bez naloga .................................................. 127 2. Uslovi poslovodstva bez naloga ................................................................ 127 3. Dejstvo poslovodstva bez naloga .............................................................. 128 4. Vrenje tuih poslova protiv zabrane ........................................................ 129 5.Nepravo poslovodstvo ................................................................................. 129 III. JEDNOSTRANE IZJAVE VOLJA .............................................................. 130

1. Javno obeanje nagrade ........................................................................................................................ 13 0 a) Pojam i uslovi ........................................................................................ [30 b) Opozivanje i dejstvo............................................................................... 131 2. Hartije od vrednosti ..................................................................................... 132 a) Pojam i bitni sastojci .............................................................................. 132 b) Vrste i ostvarivanje prava ....................................................................... 132 c) Prenos hartije od vrednosti ..................................................................... 132 d) Legitimacioni papiri i legitimacioni znaci ............................................ 133 Glava esta: DEJSTVA OBLIGACIJA ...............................................................133 I. POVERJOEVA PRAVA I DUNIKOVE OBAVEZE ................................ 133 A) PRAVO NA NAKNADU TETE ............................................................. 133 1. Opta pravila o pravu na naknadu tete ....................................................... 133 a) Naknada tete zbog neispunjenje ili zadocnjenja ................................... 133 b) Ugovorno proirenje, ogranienje i iskljuenje odgovornosti .............. 134 c) Obim naknade i krivica poverioca ........................................................ 135 2. Ugovorna kazna ........................................................................................... 135 a) Pojam, nastanak, karakter i znaaj ........................................................ 135 b) Vrste i dejstvo......................................................................................... 136 c) Ugovorna kazna i naknada tete .............................................................136 d) Smanjenje iznosa ugovorne kazne .......................................................... 137 3. Zatezna kamata ..........................................................................................137 B) POBIJANJE DUNIKOVIH PRAVNIH RADNJI .................................. 138 C) PRAVO ZADRAVANJA (IUS RETENTIONIS) .................................. 140 II. POVERIOEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUAJEVIMA . . . . 140 Glava sedma: PRESTANAK OBLIGACIJA ...................................................... 141 I. ISPUNJENJE ....................................................................... ........................ 141 A) OPTA PRAVILA O ISPUNJENJU ........................................................ 141 1. Subjekti ispunjenja ................................................................................... 141 2. Predmet ispunjenja ................................................................................... 143 3. Uraunavanje (inputacija) ispunjenja ....................................................... 143 4. Vreme i mesto ispunjenja ......................................................................... 144 B) DOCNJA ................................................................................................ 144 1. Docnja dunika ......................................................................................... 145 a) Pojam i uslovi docnje dunika ............................................................. 145 b) Posledice docnje dunika ....................................................................... 145 c) Prestanak docnje dunika ................................. ................................. 146 2. Docnja poverioca ........................................................................................ 146 a) Pojam i uslovi docnje poverioca ............................................................ 146 b) Posledice docnje poverioca .................................................................. 147 c) Prestanak docnje poverioca ................................................................... 147 C) POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI ................................ 147 1. Polaganje (deponovanje) kod suda ........................................................... 147

4 PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA 2. Predaja na uvanje drugom licu ................................................................ 148 3. Prodaja dugovane stvari ........................................................................... 148 II. OSTALI NAINI PRESTANKA OBAVEZA .............................................. 149 A) PREBIJANJE (KOMPENZACIJA) ............................................................ 149 1. Pojam i znaaj kompenzacije ..................................................................... 149 2. Uslovi prebijanja i iskljuenje prebijanja ................................................... 149 3. Naini prebijanja .......................................................................................... 150 4. Dejstvo prebijanja ........................................................................................ 151 B) OTPUTANJE (OTPUST, OPROTAJ) DUGA ..................................... 151 C) PRENOV (NOVACIJA) .......................................................................... 153 D) SJEDINJENJE (KONFUZIJA) ................................................................. 154 E) NEMOGUNOST ISPUNJENJA ............................................................ 155 F) PROTEK VREMENA I OTKAZ ............................................................... 156 G) SMRT ......................................................................................................... 156 III. ZASTARELOST ............................................................................................. 156 1. Pojam i opta pravila ................................................................................... 156 2. Vreme potrebno za zastarelost..................................................................... 157 a) Zabrana promen roka zastarelosti ......................................................... 157 b) Nastupanje, poetak i istek roka zastarelosti ........................................ 158 c) Rokovi zastarelosti ................................................................................ 158 3. Zastoj zastarevanja ..................................................................................... 159 4. Prekid zastarevanja .................................................................................... 160 Glava osma: RAZNE VRSTE OBAVEZA ........................................................... 161 I. NOVANE OBAVEZE ................................................................................... 161 1. Naelo monetarnog nominalizma i odstupanja od tog naela ..................... 161 2. Plaanje pre roka ......................................................................................... 162 3. Ugovorna kamata ........................................................................................ 162 II. OBAVEZE SA VIE PREDMETA ................................................................. 163 1. Kumulativne obaveze ................................................................................ 163 2. Alternativne obaveze .................................................................................. 163 3. Fakultativne obaveze i fakultativna potraivanja ...................................... 164 III. OBAVEZE SA VIE DUNIKA ILI POVERILACA .................................165 1. Deljive obaveze .......................................................................................... 165 2. Solidarne obaveze ....................................................................................... 166 a) Solidarnost dunika (pasivne solidarne obaveze) .................................. 166 b) Solidarnost poverilaca (aktivne solidarne obaveze) ............................... 168 3. Nedeljive obaveze ....................................................................................... 170 Glava deveta: PROMENA POVERIOCA ILI DUNIKA ...................................170 L USTUPANJE POTRAIVANJA UGOVOROM (CESIJA) ............................ 170 1. Pojam i uslovi ustupanja potraivanja .........................................................170 2. Dejstvo ustupanja potraivanja ...................................................................172 a) Odnos prijemnika i dunika ..................................................................172 b) Odnos ustupioca i prijemnika ................................................................. 173 3. Posebni sluajevi ustupanja......................................................................... 173


7

a) Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaivanja ................................. 173 b) Ustupanje radi obezbedenja ..................................................................173 II. PROMENA DUNIKA ................................................................................... 174 1. Preuzimanje duga ....................................................................................... 174 a) Pojam i uslovi preuzimanja duga ...........................................................174 b) Dejstvo preuzimanja duga .................................................................... 175 2. Pristupanje dugu .........................................................................................175 3. Preuzimanje ispunjenja .............................................................................. 175 Deo drugi UGOVOR I Glava prva: P R O D A J A .................................................................................. 176 1. Pojam i karakteristike ugovora 0 prodaji ..................................................... 176 2. Bitni elementi ugovora o prodaji ................................................................. j 77 a) Stvar ili pravo ......................................................................................... 177 b) Cena ...................................................................................................... 177 3. Dejstvo ugovora o prodaji ........................................................................... 178 4. Naknada tete u sluaju raskida prodaje ..................................................... 180 5. Sluajevi prodaje sa naroitim pogodbama ................................................. 180 a) Prodaja sa pravom pree kupovine ......................................................... 180 b) Kupovina na probu ................................................................................. 181 c) Prodaja po uzorku ili modelu ................................................................ 182 d) Prodaja sa zadravanjem prava svojine ................................................. 182 Glava druga: R A Z M E N A ...............................................................................183 Glava trea: PRODAJNI NALOG ....................................................................... 183 Glava etvrta: UGOVOR O POKLONU ............................................................. 186 1. Pojam i karakteristike ugovora o poklonu ................................................... 186 2. Uslovi za zakljuenje i bitni elementi ugovora 0 poklonu ......................... 186 3. Dejstvo ugovora o poklonu ......................................................................... 187 4. Opozivanje ugovora o poklonu ...................................................................188 a) Opozicanje poklona od strane poklonodavca ......................................... 188 b) Opozivanje poklona od strane treih lica ................................................189 Glava peta: UGOVOR O ZAJMU ...................................................................... 190 1. Pojam i karakteristike ugovora 0 zajmu .....................................................190 2. Bitni elementi ugovora 0 zajmu ................................................................190 3. Dejstvo ugovora o zajmu ............................................................................ 191 Glava esta; UGOVOR O ZAKUPU .................................................................. 192 1. Pojam i karakteristike ugovora 0 zakupu ...................................................192 2. Bitni elementi ugovora o zakupu ................................................................ 193 3. Dejstvo ugovora o zakupu .......................................................................... 193 4. Podzakup .................................................................................................... 196

5. Otuenje zakupljene stvari ........................................................................ 196 6. Prestanak zakupa ......................................................................................... 197 Glava sedma: UGOVOR O POSLUZI .................................................................. 197 1. Pojam i karakteristike ugovora o posluzi .................................................. 197 2. Bitni elementi ugovora o posluzi ................................................................198 3. Dejstvo ugovora o posluzi ........................................................................... 199 Glava osma: UGOVOR O DELU ......................................................................... 201 1. Pojam, razgranienje i karakteristike ugovora o delu ................................. 201 2. Bitni elementi ugovora o delu ..................................................................... 202 3. Dejstvo ugovora o delu .............................................................................. 203 4. Rizik, zaloga i prestanak ugovora o delu .................................................... 206 Glava deveta: UGOVOR O OSTAVI ................................................................... 206 1. Pojam i karakteristike ugovora o ostavi ...................................................... 206 2. Bitni elementi ugovora o ostavi .................................................................. 207 3. Dejstvo ugovora o ostavi ............................................................................. 208 4. Posebni sluajevi ostave ............................................................................ 210 a) Neprava ostava ....................................................................................... 210 b) Ostava u nudi ...................................................................................... 211 c) Ugostiteljska ostava .............................................................................. 211 Glava deseta: UGOVOR O NALOGU ................................................................. 211 1. Pojam, razgranienje i karakteristike ugovora o nalogu ............................. 211 2. Uslovi za zakljuenje ugovora o nalogu .................................................... 213 a) Poslovna sposobnost nalogodavca i nalogoprimca .................. 213 b) Ponuda za zakljuenje ugovora o nalogu ............................................... 213 c) Bitni elementi ......................................................................................... 214 3. Dejstvo ugovora o nalogu ........................................................................... 215 4. Prestanak ugovora o nalogu ........................................................................ 219 a) Odustanak od ugovora .......................................................................... 220 b) Otkaz naloga .......................................................................................... 220 c) Smrt fizikog, odnosno prestanak pravnog lica ................................... 221 d) Lienje poslovne sposobnosti, odnosno steaj ..................................... 221 Glava jedanaesta: UGOVOR O PUNOMOSTVU .............................................221 1. Pojam, razgranienje i pravne osobine ugovora o punomostvu .............. 221 2. Uslovi za zakljuenje ugovora o punomostvu .......................................... 223 a) Poslovna sposobnost vlastodavca i punomonika ................................ 223 b) Ponuda za zakljuenje ugovora o punomostvu .................................... 225 c) Bitni elementi ....................................................................................... 226 3. Neposredno dejstvo ugovora o punomostvu ............................................. 228 4. Posredno dejstvo ugovora o punomostvu ................................................ 228 5. Prestanak ugovora o punomostvu ............................................................ 230 Glava dvanaesta: UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA .................232 1. Pojam i karakteristike ugovora o organizovanju putovanja ...................... 232 2. Uslovi za zakljuenje ugovora o organizovanju putovanja ........................ 233 a) Bitni elementi ....................................................................................... 233

b) Potvrda putovanja .................................................................................. 233 3. Dejstvo ugovora o organizovanju putovanja .............................................. 234 4. Posebna prava i obaveze ugovornih strana ................................................. 236 Glava trinaesta: POSREDNIKI UGOVOR O PUTOVANJU .......................... 238 1. Pojam i karakteristike posrednikog ugovora o putovanju ......................... 238 2. Uslovi za zakljuenje posrednikog ugovora ..................... 238 a) Bitni elementi .......................................... .......................... 239 b) Potvrda o'putovanju i potvrda o ugovoren ......................... 239 3. Dejstvo posrednikog ugovora o putovanju .............................................. 239 Glava etrnaesta: JEMSTVO .................................................................. .240 1. Pojam, nastanak i karakter jemstva ............................................................. 240 2. Dejstvo jemstva ........................................................................................... 241 3. Prestanak jemstva ................................................................. 242 Glava petnaesta: UPUIVANJE (ASIGNACIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [ .243 1. Pojam, znaaj i uslovi nastanka upuivanja ...............................................243 2. Dejstvo upuivanja ....................................................................................244 Glava esnaesta: UGOVOR O ORTAKLUKU ............................................................................................................................ . . . . . . . . . . . . . .246 1. Pojam i karakteristike ugovora o ortakluku .................................................246 2. Uslovi za zakljuenje ugovora o ortakluku ................................................. 247 3. Neposredno dejstvo ugovora o ortakluku .................................................. 249 4. Posredno dejstvo ugovora o ortakluku ...................................................... 251 5. Prestanak ugovora o ortakluku .................................................................. 252

D e o prvi OPTI DEO

Glava prva UVODNA RAZMATRANJA O OBLIGACIONOM PRAVU 1. Pojam, predmet i znaaj obligacionog prava Pojam. Izraz "obligaciono pravo" obino se upotrebljava u dva razliita znaenja, odnosno za oznaavanje dve razliite pojave. Tim izrazom oznaava se, najpre, jedna grana u optem sistemu pozitivnog prava,' stoje i njegovo osnovno znaenje. Kao grana u optem sistemu pozitivnog prava, obligaciono pravo je skup optih pravnih normi kojima se reguliu obligacioni odnosi. Ali, iako za to nije najprikladniji, izrazom "obligaciono pravo" veoma esto se oznaava i pravna nauka (teorija) koja se bavi naunom obradom obligacionih odnosa i pravnih normi koje te odnose reguliu. Predmet. Obligaciono pravo bavi se pravnim regulisanjem obligacionih odnosa,1 to znai da obligacioni odnosi, kao materija koju ono re-gulie,2 predstavljaju predmet obligacionog prava.

-

Obligacioni odnosi predstavljaju posebnu vrstu graanskopravnih odnosa, to znai da obligaciono pravo ini deo jedne ire celine pravnog sistema poznate kao "graansko pravo". Pri tome, za razliku od stvarnog i naslednog prava koji se, kao delovi graanskog prava, bave ve steenim imovinskim vrednostima. tj. ve stvorenim pravnim odnosima i njihovom zatitom, obligaciono pravo se, svojim najveim delom, bavi prometom imovinskih vrednosti, tj. pravnim odnosima u nastajanju. U tom smislu ono je pravo prometa roba i usluga, jer sadri pravila o prenosu odreenih dobara, stvari ili usluga iz imovine jednog u imovinu drugog lica. Pratei taj prelaz odreenih imovinskih vrednosti iz imovine jednog u imovinu drugog lica, obligaciono pravo istovremeno i omoguava (kao sredstvo pravnog prometa) i opravdava (kao pravni osnov) takvo kretanje. Obligaciono pravo najtenje je povezano sa robnom privredom koja ga, u odnosu na ostale drutvene okolnosti (politike, filozofske, moralne) u najveoj meri uslovljava. Zbog toga se moe rei da robna privreda, odnosno robni promet ili promet roba i usluga, kao deo robne privrede, predstavlja drutvenu osnovu obligacionog prava, pri emu je obligaciono pravo pravna nadgradnja nad tim delom robne privrede. 3

1 V. cl. I. Zakona o obligacionim odnosima ("Slubeni lisl SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, kao i "Slubeni list SRJ", br. 31/93). 2 Vladimir Vodincli, Graansko pravo - Uvodne teme, Beograd, 1991, str. 56. 3 ivomir Dorcvi-Vladan Stankovi, Obligaciono pravo, Opti deo, Beograd, 1980, str. 7.

14


Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

10

Znaaj. - Znaaj obligacionog prava uslovljen je velikim znaajem obligacionih odnosa,4 jer se slobodno moe rei da samo mali broj pravnih odnosa ima tako veliki znaaj kao obligacioni odnosi. Za obligacione odnose je karakteristino da su najei pravni odnosa meu ljudima. Oni su sastavni deo naeg ivota, jer najvei deo svojih svakodnevnih potreba zadovoljavamo stupajui u razliite obligacione odnose (npr. kad kupujemo hleb i ostale ivotne namirnice, kad se prevozimo nekim od sredstava javnog prevoza, kad odlazimo u restoran ili pozo-rite, kad nam u servisu opravljaju automobil, kad nekome prouzrokujemo ili kad nam neko prouzrokuje tetu i si.). Na veliki znaaj obligacionih odnosa ukazije i njihova uloga, koja je odreena funkcijom koju oni imaju u drutvu. Naime, preko obligacionih odnosa se obavlja cirkulacija (promet) dobara i prava povodom njih u drutvu, odnosno prenoenje dobara i prava povodom njih izmeu subjekata. U tom procesu obligacioni odnosi imaju veoma znaajnu funkciju, jer predstavljaju pravnu formu, odnosno pravno sredstvo koje omoguuje obavljanje ekonomskog i pravnog prometa. Bez obligacionih odnosa, kao pravne forme, odnosno kao sredstava ekonomskog i pravnog prometa, teko bi se moglo zamisliti odvijanje tog prometa, pa samim tim i raspodela dobara u drutvu. 2. Formalni izvori obligacionog prava Pisani i nepisani izvori. - Izvori obligacionog prava u formalnom smislu mogu se podeliti na pisane (zakon, podzakonski akti, meunarodne konvencije) i nepisane (obiaj, pravila morala). U savremenim pravnim sistemima pisani izvori obligacionog prava ne samo da preovlauju, nego imaju i veu pravnu snagu od nepisanih pa zato obiaji, kao nepisano pravo, dobijaju uglavnom supsidijeran karakter.5 To znai da se obiaj moe primeniti samo u sluaju kad nedostaju odgovarajue odredbe pisanog prava, odnosno kad se takve odredbe pokau kao nedovoljne ili kad pisano pravo upuuje na primenu obiaja. Pisani izvori. - Na najznaajniji izvor obligacionog prava je Zakon o obligacionim odnosima, koji je bio donet kao propis saveznog karaktera, tako da je vaio na celoj teritoriji SFR Jugoslavije. Meutim, tim zakonom nisu regulisani svi obligacioni odnosi. Jedan deo obligacionih odnosa bio je regulisan i drugim saveznim propisima (oblast drumskog, eleznikog, vazdunog i pomorskog prevoza; odgovornost za nuklearne tete),6 dok je manji deo obligacionih odnosa bio preputen zakonodavnoj nadlenosti republika (ugovor o doivotnom izdravanju, promet nepokretnosti).7 Pored toga, Zakon o obligacionim odnosima, ali ni republiki propisi, ne reguliu odgovornost za tetu od ivotinje, od graevine, za pad, bacanjeivomir orcvi-Vladan Slankovi, nav. dclo, str. 26. Andrija Gams, Uvod u graansko pravo, Beograd, 1972, str. 65; Slobodan Pcrovi, Obliga-ciono pravo, Beograd, 1980, str. 32.A 5

ili prosipanje, kao ni ugovor o poklonu, ugovor posluzi i ugovor o ortakluku.Ustavna povelja Dravne Zajednice Srbija i Crna Gora od 2003. godine, za razliku od Ustava SFRJ od 1974. godine i Ustava SRJ od 1992. godine, nije predviala nadlenost te zajednice u regulisanju obligacionih odnosa,8 to znai da su obligacioni odnosi bili ostavljeni zakonodavnoj nadlenosti drava lan ica.9Meu tim, stupanjem na snagu Ustavne povolje nije prestala vanost saveznih zakona i propisa koji nisu iz oblasti u kojima je Ustavnom poveljom bila utvrena nadlenost dravne zajednice Srbija i Crna Gora, ve su se takvi propisi primenjivali i posle stupanja na snagu Ustavne povelje kao opti akti drava lanica.1" To se odnosi i na Zakon o obligacionim odnosima koji se i po prestanku Dravne zajednice Srbija i Crna Gora primenjuje kao propis Republike Srbije, jer je u iskljuivoj nadlenosti Republike Srbije da ureuje i obezbeuje "svojinske i obligacione odnose i zatitu svih oblika svojine".11

Sudska praksa. - Sudska praksa nije formalni izvor prava, pa ni obligacionog, jer sudovi ne stvaraju, ve samo primenjuju pravo. U tom smislu se i u Ustavu Republike Srbije propisuje da sudovi "sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom, opte-prihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora".12 Ipak, jedinstvena sudska praksa smatra se faktikim autoritetom koji u odreenoj meri uestvuje u stvarnom regulisanju drutvenih odnosa, iako nije formalni izvor prava, jer sudove formalno ne obavezuje.13 3. Vanija naela Zakona o obligacionim odnosima U vanija naela Zakona o obligacionim odnosima spadaju: autonomija volje, naelo savesnosti i potenja, zabrana zloupotrebe prava, naelo jednake vrednosti davanja, zabrana prouzrokovanja tete i dispozitivni karakter odredaba zakona. Autonomija volje. - Kao jedno od osnovnih naela na kojem se zasnivaju obligacioni odnosi, naelo autonomije volje znai da su strane u obligacionim

6 Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 22/77), Zakon o obligacionim i osnovnim maicrijalno-pravniin odnosima u vazdunoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 22/77), Zakon o odgovornosti za nuklearne tete ("Slubeni lisl SFRJ", br. 22/77), Zakon o osiguranju imovine i lica ("Slubeni list SRJ", br. 30/96), Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju ("Slubeni lisl SRJ", br. 26/95), Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju ("Slubeni list SRJ", br. 26/95) i dr. 7 Zakon o stambenim odnosima, ("Slubeni glasnik RS", br. 12/90), Zakon o nasledivanju ("Slubeni glasnik RS", br. 46/95), Zakon o prometu nepokretnosti ("Slubeni glasnik RS", br. 42/ 98), Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Slubeni glasnik RS", br. 57/03), Zakon o finansijskom lizingu ("Slubeni glasnik RS", br. 55/03) i dr. K Ustavna povelja objavljena jc u "Slubenom listu SCG", br. I od 4. februara 2003. godine. y Republika Srbija jc, posle usvajanja Ustavne povelje, poela da donosi zakone kojima se reguliu obligacioni odnosi, kao to su Zakon o finansijskom lizingu ("Slubeni glasnik RS", br. 55/03) i Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Slubeni glasnik RS", br. 57/03). l. 96. st. I. Ustava Republike Srbije. 111 l. 20. st. 5. Zakona za sprovodcilje Ustavne povelje Dravne zajednice Srbija i Crna Gora ("Slubeni list SCG", br. 1 od 4. februara 2003. godine). 11 l. 97. ta. 7. Ustava Republike Srbije od 2006. godine. 1 2 l. 142. st. 2. Ustava Republike Srbije od 2006. godine '3 Obrcn Stankovi-VIadiinir Vodincli, Uvod u graansko pravo, Beograd, 1996, sir. 41.

14



odnosima slobodne da svoje odnose urede po svojoj volji (l. 10. ZOO). Njihova volja je, dakle, autonomna, tj. do odreene mere nazavisna od zakona. Autonomija volje posebno dolazi do izraaja u ugovornim odnosima (sloboda ugovaranja), gde svako lice samostalno odluuje o tome da li da zakljui ugovor i o licu sa kojim e stupiti u ugovorni odnos, dok sa drugim licem sporazumno odluuje i o sadrini, formi, promenama, nainu realizacije i prestariku ugovornog odnosa. Autonomija volje je u svim pravima u veoj ili manjoj meri ograniena, s tim to su njene granice u naem pravu odreene na dva naina: (1) jednom generalnom odredbom kojom se predvia da su strane u obligacionim odnosima slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji, (l. 10. ZOO); (2) veim brojem odredbi kojima se autonomija volje u pojedninim sluajevima ograniava (obavezno zakljuenje ugovora, pravo pree kupovine, formalni ugovori, propisivanje obavezne sadrine ugovora i dr.). Naelo savesnosti i potenja. - Zakonom se propisuje da su strane dune da se pridravaju ovog naela kako pri zasnivanju obligacionih odnosa, tako i pri ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa (l. 12. ZOO). To znai daje njihova obostrana dunost da lojalno postupaju jo u predu-govornoj fazi, tj. jo u fazi nastanka, zatim u fazi izvrenja i, na kraju, u fazi prestanka obaveza. Primenom ovog naela obligacioni odnosi se mo-ralizuju, dobijaju moralnu sadrinu, tako da ono predstavlja najtenju sponu izmeu prava i morala. Zabrana zloupotrebe prava. - Zakonom se izriito zabranjuje vrenje prava protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato (l. 13. ZOO), ime se zakonodavac opredelio za objektivan kri-terijum zloupotrebe. Ipak, tako izraena zabrana smatra se preuskom i nedovoljnom, jer je nesporno da zloupotreba prava postoji i u sluaju ika-noznog, nesrazmemog, prekomerenog, protivrenog ili nemoralnog vrenja prava. U sluaju zloupotrebe prava sud e, na prigovor tuenog, odbiti tnibeni zahtev, a ako je titular zloupotrebom prava drugoj strani prouzrokovao tetu, za njega nastaje obaveza njene naknade. Naelo jednake vrednosti davanja. - Ovo naelo proizlazi iz naela pravinosti (jednako postupanje sa jednakim stvarima i nejednako postupanje sa nejednakim stvarima, srazmerno njihovoj nejednakosti), i ima poseban znaaj u obligacionom pravu. Zakonom se predvia da "u zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja" (l. 15. st. 1. ZOO), ali to naelo u punoj meri dolazi do izraaja i u obligacionim odnosima koji izviru iz prouzrokovanja tete. Povreda naela jednake vrednosti davanja povlai pravne posledice samo u sluajevima koji su predvieni zakonom (l. 15. st. 2. ZOO) (prekomemo oteenje, zelenaki ugovori, promenjene okolnosti).

11 Zabrana prouzrokovanja tete. - Za razliku od drugih prava gde se ova zabrana izraava samo posredno, u naem pravu ona se izraava ne samo posredno ("Ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice" - l. 154. st. 1. ZOO), ve i neposredno, tj. odredbom da je "svako duan da se uzdri od postupaka kojim se moe drugom prouzrokovati teta" (l. 16. Zabrana prouzrokovanja tete odnosi se na sva lica, i to kako ona koja imaju poloaj strane, tako i na lica koja uopte nemaju poloaj strane u nekom obligacionom odnosu. Dispozitivni karakter odredaba zakona. - Obligacioni odnosi regu-lisani su, uglavnom, dispozitivnim normama, to omoguuje njihovim uesnicima da odstupaju od zakonskih reenja, odnosno da drugaije ureuju meusobne odnose. Takva mogunost postoji samo ako iz neke zakonske odredbe ili iz njenog smisla ne proizlazi to drugo (l. 20. ZOO). Meutim, neki obligacioni odnosi regulisani su i imperativnim normama, od kojih uesnici obligacionih odnosa ne mogu odstupati, ve ih moraju primeujivati bezuslovno i dosledno.

Glava druga POJAM, PODELA I IZVORI OBLIGACIJA 1. Pojam obligacije i njene osobine Pojam. - Obligacija se moe definisati u uem i irem smislu. U uem smislu, to je pravna obaveza odreenog lica da drugom ispuni neku inidbu, odnosno pravno ovlaenje odreenog lica da zahteva od drugog neku inidbu. U tom uem znaenju obligacija je, dakle, sinonim za re dug, odnosno trabinu. U irem smislu se pod obligacijom podrazumeva pravni odnos izmeu dve odreene strane na osnovu koga je jedna strana (poverilac, ere-ditor) ovlaena da zahteva od druge strane (dunik, debitor) odreeno davanje, injenje ili uzdravanje od neega to bi inae imala pravo da ini, a druga strana je duna da to ispuni. U tom irem znaenju obligacija oznaava ukupnost odnosa izmeu dva ili vie lica koja imaju meusobna prava i obaveze. Osobine. - Obligaciju karakteriu sledee osobine: (1) Obligacija je pravni odnos. - To znai da obligaciju prati odgovarajua pravna sankcija. Ako dunik dobrovoljno ne ispuni svoju obavezu, poverilac ima pravo da sudskim putem trai njeno izvrenje (tuba za

14



ispunjenje obaveze i zahtev za prinudno izvrenje na dunikovoj imovini), s tim to zatitu svog prava poverilac moe ostvariti i prigovorom. Meutim, nisu sve obligacije zatiene neposrednom pravnom sankcijom. To je sluaj sa tzv. prirodnim obligacijama (obligationes natu-rales), koje su zatiene samo posredno, tj. samo u sluaju kad se dobrovoljno ispune. (2) Obligacija je odnos izmeu odreenih lica. - Obligacija moe postojati samo izmeu odreenih fizikih ili pravnih lica. U njemu se nalazi najmanje dva lica, ali ih moe biti i vie. Ali, bez obzira na njihov broj, svi uesnici obligacije mogu imati poloaj dunika ili (i) poloaj poverioca, to su opti nazivi za uesnike obligacija, bez obzira na njen konkretan izvor. Pri tome, dunik se naziva pasivnim (obaveza ini pasivu imovine), a poverilac aktivnim uesnikom obligacionog odnosa (potraivanje ini aktivu imovine). (3) Obligacija je odnos sa odreenom sadrinom. - Obligacija stvara prava za poverioca i obaveze za dunika. Sva ta prava i obaveze ine sa-drinu obligacije. Sadrina obligacije naziva se prestacijom, obligacionom radnjom ili inidbom. Od sadrine treba razlikovati predmet obligacije, pod kojim se podrazumeva sve ono na ta se obligacija odnosi, tj. sve ono to je dunik duan da da, uini ili ne uini poveriocu. Predmet obligacije je, dakle, samo skraeni naziv za oznaavanje predmeta dunikove obaveze. (4) Obligacija je odnos koji ima imovinsku vrednost. - Obligacija za poverioca mora predstavljati neki imovinski interes koji se moe izraziti u novcu. Meutim, iako se poverioev imovinski interes kod najveeg broja obligacija moe izraziti u novcu, ima i obligacija kod kojih se taj interes ne moe novano proceniti (naknada nematerijalne tete, naknada afekcione vrednosti). S obzirom na to, zakljuuje se da obligacija stvara jedan imovinsko-pravni odnos zasnovan na odreenoj koristi ili imovinskom interesu koji se, neposredno ili bar posredno, moe izraziti u novcu, pa makar i neadekvatno, odnosno da obligacija koja ni posredno ne bi imala imovinsku vrednost ne bi predstavljala graanskopravnu obligaciju.14 (5) Obligacija je odnos relativnog karaktera. - Obligacija je odnos koji proizvodi pravna dejstva samo izmeu odreenih lica - poverioca i dunika {inter partes). Poverilac samo od dunika moe zahtevati ispunjenje obaveze, jer prema treim licima obligacija ne proizvodi pravna dejstva. U tom smislu je i rimska maksima da je obligacija akt koji treim licima ne moe ni tetiti ni koristiti (Res inter alios acta alus eque nocere eque prodesse potest). Meutim, od relativnosti obligacije postoje i neka odstupanja. Kod nekih odstupanja obLigacija proizvodi dejstvo prema svim treim licima (upis nekog obligacionog prava na nepokretnosti u zemljine knjige), dok kod drugih obligacija

12 prelazi okvire odnosa inter partes, ali ne deluje prema svima, ve samo prema odreenom treem licu (pobijanje dunikovih pravnih radnji od strane poverioca, ugovor u korist treeg, kolektivni ugovori, kod otuenja zakupljene stvari). 2. Pdela obligacija U zavisnosti od kriterijuma koji se uzima za podelu, obligacije se mogu podeliti na razliite naine. Svaka od tih pdela ima svoje posebne karakteristike i za svaku vae neka posebna pravila. Pozitivne i negativne. - Prema sadrini radnje, obligacije se dele na pozitivne, kod kojih se dunik obavezuje na neko davanje ili injenje, i negativne, kod kojih se dunik obavezuje na neko neinjenje ili trpljenje. Deljive i nedcljive. - Ova pdela izvrena je prema deljivosti predmeta. Deljive su one obligacije iji je predmet deljiv i moe se rastaviti u alikvotne delove, a da se time ne izmeni njegova sutina, ni umanji njegova vrednost (npr. obaveza da se isplati sto dinara). Nedeljive se, pak, ne mogu rastaviti na delove bez povrede sutine predmeta ili bez umanjenja njegove vrednosti (npr. obaveza da se preda knjiga). Ipak, zakonom ili ugovorom moe se predvideti da se stvar, koja je po svojoj prirodi dtljiva, smatra nedeljivom (pravna nedeljivost). Novane i nenovane. - Obligacije su novane ako imaju za predmet odreenu sumu novca, a nenovane ako imaju za predmet neku drugu stvar ili radnju. Novane obligacije imaju vei znaaj u pravnom prometu,M

Slobodan Pcrovic, nav. delo, sir. 14.

u veoj meri su regulisane imperativnim propisima i najee se javljaju kao sloene, jer pored isplate odreene sume novca, kao glavne obaveze, dunik duguje i isplatu kamate, kao sporedne obaveze. Individualne i generine. - Individualne su one obligacije iji je predmet odreen pojedinano (individualno), tako da se obligacija moe ispuniti samo predajom tano odreenog predmeta ili izvrenjem tano odreene radnje, dok su generine one iji je predmet odreen po vrsti (po rodu), tako da se obligacija moe izvriti predajom ma koje stvari toga roda. U sluaju propasti po rodu odreene stvari obligacija ne prestaje,1^ jer se kod generinih obligacija primenjuje pravilo da rod ne propada {Genus perire non consetur). Trenutne, trajne i sukcesivne. - Podela je izvrena prema vremenu trajanja prestacije. Trenutne su one obligacije kod kojih se prestacija izvrava u jednom trenutku ili u jednom kraem vremenskom periodu i sastoji se iz jednog akta injenja (npr. obaveza kupca da plati cenu u gotovom), dok su trajne one kod kojih se prestacija izvrava u duem vremenskom periodu i sastoje se iz vie akata injenja ili

14



iz neinjenja (npr. obaveza zakupodavca da preda zakupljenu stvar zakupcu na korienje). Sukcesivne obligacije predstavljaju posebnu vrstu trajnih obligacija kod kojih se prestacija izvrava u delovima koji jedan drugom sleduju. Znaaj ove podele ogleda se u tome to samo kod trajnih obligacija moe doi do izraaja uticaj promenjenih okolnosti. isto line i neline. - isto line su one obligacije koje su vezane za linost dunika, za njegova lina svojstva, tako da samo on moe da izvri obligaciju, ali mogu biti vezane i za linost poverioca (npr. obaveza izdravanja). U rimskom pravu su se nazivale obligationes intuitu perso-nae. Kod isto linih obligacija ne moe da doe do promen linosti dunika ili poverioca, niti one prelaze na naslednike. Neline obligacije su one koje nisu vezane za linost dunika ili poverioca. Proste sloene. - Prema broju predmeta i lica obligacije mogu biti proste, kod kojih postoji jedan poverilac i jedan dunik i predmet dunikove obaveze je samo jedna radnja, i sloene, kod kojih ima vie poverilaca a jedan dunik, ili vie dunika a jedan poverilac, ili vie poverilaca i vie dunika, kao i one kod kojih su predmet dunikove obaveze vie radnji. Sloene obligacije dele se na sloene obligacije sa vie lica i sloene obligacije sa vie predmeta. Sloene obligacije sa vie lica mogu biti zajednike (podeljene), solidarne i nepodeljene, dok sloene obligacije sa vie predmeta mogu biti kumulativne, alternativne i fakultativne.1S

13 je formalni izvor obligacionog prava, dok je izvor obligacija injenica za koju zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa. Podela. - Mnogobrojne pravne injenice iz kojih izviru obligacije bile su jo od rimskog prava pa sve dodananjih dana predmet razliitih podela, tako da ni u graanskim zakonicima ne postoji jedinstvena podela izvora obligacija. Na Zakon o obligacionim odnosima na opti nain ne predvia izvore obligacija, ali iz njegove odredbe u kojoj se propisuje da se tim zakonom "ureuju obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja tete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrenih injenica" (l. 1), nedvosmisleno proizlazi da su izvori obligacija: ugovor, prouzrokovanie tete, sticanje bez osnova, poslovodstvo bez naloga i jednostrane izjave volje. Navedena podela izvora obligacija ne predstavlja neku zatvorenu emu, jer se i u navedenoj zakonskoj odredbi ostavlja mogunost da obligacije mogu nastati "i iz drugih zakonom utvrenih injenica" (l. 1. ZOO), koje se, inae, ne mogu svrstati u neku od navedenih vrsta. Takav je sluaj sa obavezom izdravanja izmeu odreenih srodnika, kao i sa obavezom izdravanja izmeu branih drugova. Te obligacije se esto nazivaju zakonskim obligacijama, iako njihov izvor nije zakon, ve injenice srodstva i braka za koje zakon vezuje nastanak navedenih obligacija.

V. l.355. st. I. Zakona o obligacionim odnosima.

Civilne i naturalne. - Prema karakteru sankcije obligacije se dele na civilne (potpune, sankcionisane, utuive), koje su snabdevene neposrednom pravnom sankcijom, i naturalne (prirodne, nesavrene, nesankcioni-sane, neutuive), koje nisu snabdevene neposrednom, ve samo posrednom pravnom sankcijom, koja je izraena pravilom da dunik koji dobrovoljno izvri prirodnu obligaciju nema prava da zahteva povraaj s pozivom na isplatu nedugovanog. U prirodne obligacije spadaju, pre svega, za-starele obligacije. 3. Izvori obligacija Pojam. - Izvorima obligacija nazivaju se pravne injenice, odnosno skupovi pravnih injenica iz kojih nastaju obligacije ili injenice kojima zakon priznaje mo da svojim prisustvom izazivaju nastanak obligacionih odnosa. Da bi neka injenica postala izvor obligacija ona mora biti kao takva zakonom predviena, jer ako zakon ne predvia da jedna injenica proizvodi nastanak obligacionog odnosa, onda ona i nije izvor obligacija. Prema tome, iako prua odgovarajuu pravnu zatitu vezujui za odreenu injenicu nastanak obligacionog odnosa, zakon nije izvor obligacija. On

Pror". di- ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

22


23

Glava trea OBLIGACIONI UGOVOR I. POJAM UGOVORA I PRINCIP SLOBODE UGOVARANJA 1. Pojam i znaaj ugovora Pojam. - Re "ugovor" upotrebljava se za oznaavanje tri razliite stvari: (1) za pravni akt, (2) za pravni odnos i (3) za pravni dokument ili ispravu. 16 (1) Ugovor kao pravni akt. - Pod ugovorom (kao pravnim aktom) uopte podrazumeva se saglasna izjava volje dva ili vie lica kojom se postie neko pravno dejstvo. On je, po samoj definiciji, dvostrani pravni posao, jer je za njegov nastanak neophodna izjava volje najmanje dva lica. Ali, ugovor nije samo prost zbir izjavljenih volja, ve zajedniko delo lica kojih se on tie.17 Obligacioni ugovor je, kao i ugovor uopte, saglasnost volja dva ili vie lica, kojom se, za razliku od ostalih ugovora, postie neko obligacio-nopravno dejstvo. To obligacionopravno dejstvo najee se ogleda u zasnivanju, ali se moe sastojati i u promeni ili gaenju nekog obligacionog odnosa. Od ostalih ugovora obligacioni ugovor se razlikuje i po tome to ima prvenstveno imovinski karakter. (2) Ugovor kao pravni odnos. - Ugovor u smislu pravnog odnosa rezultat je ugovora u smislu pravnog akta, to znai da se pod njim podrazumeva pravni odnos koji je proizaao iz ugovora kao pravnog akta. Za takav pravni odnos koristi se naziv "ugovorni odnos" ili "ugovor". Pravni odnosi koji nastaju usled ugovora kao pravnog akta mogu biti razliitog karaktera: obligacionopravni, naslednopravni, porodinopravni, radnopravni, privrednopravni, meunarodni, pa ak i upravnopravni. (3) Ugovor kao dokument ili isprava. - Re ugovor koristi se i za oznaavanje ugovorne isprave, koja sadri saglasne izjave volja ugovornika. U tom smislu se govori o "slanju" i "potpisivanju" ugovora, kao i o broju "primeraka" ugovora. Znaaj. - Obligacioni ugovor je najei i najvaniji izvor obligacija, zbog ega je njegov znaaj osobito veliki u obligacionom pravu.i

Documents

obligaciono knjiga