OBLIGACIONO PRAVO - privatizacija.privreda.gov.rs

www.cesmecon.com

Excellence in advice, precision in execution

OBLIGACIONO PRAVOObuka za polaganje stručnog ispita za sticanje licence stečajnog

upravnika

Beograd, jun 2005.


IZVORI

Zakon o obligacionim odnosima “Službeni list SFRJ”, br.29/78, 39/85, 45/89, 57/89

“Službeni list SRJ”, br.31/93, (22/99, 23/99, 35/99, 44/99)

Zakon o stečajnom postupku “Službeni glasnik” RS 84/04

Zakon o finansijskom lizingu “Službeni glasnik”, br. 55/2003


PRILOZI

Model ugovora o ustupanju potraživanja (cesiji)

Model ugovora o preuzimanju duga

Model ugovora o pristupanju dugu

Model ugovora o preuzimanju ispunjenja


ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

Zakon o obligacionim odnosima “Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 45/89, 57/89 i “Službeni list SRJ”, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99, 44/99).

Uređuje obligacione odnose koji nastaju iz: ugovora, prouzrokovanja štete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrđenih činjenica.

Strane u obligacionim odnosima: fizička i pravna lica.

Osnovna načela: autonomija volje, ravnopravnost strana, savesnost i poštenje, zabrana zloupotrebe prava, zabrana stvaranja i iskorišćavanja monopolskog položaja, kod dvostranih ugovora načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja, izvršavanje obaveza sa pažnjom dobrog privrednika a u profesionalnoj delatnosti pažnjom dobrog stručnjaka, dužnost uzdržavanja od postupaka kojim se može drugom naneti šteta.


NASTANAK OBAVEZEUgovor

√ Zaključivanje ugovora: nastaje kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

√ Zastupanje: ugovor se može preduzeti preko zastupnika (čl. 84. stav 1. ZOO), koji mora imati punomoćje. Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen. Poslovno punomoćje : daje pravno lice radi zaključenja ugovora i obavljanju nastalih poslova koji su uobičajeni u vršenju njihove poslovne delatnosti (čl.95 stav 1. ZOO).


Nevažnost ugovora:

√ Ništavi ugovori: oni koji su protivni prinudnim pravnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima. Pravo na isticanje ništavosti se ne gasi.

√ Rušljivi ugovori nastaju u tri slučaja: a. ako ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna;b. ako je bilo mana volje pri njegovom zaključenju;c. kada je to zakonom ili propisom određeno (čl.111. ZOO).

√ Dvostrani ugovori: ugovori koji stvaraju uzajamne obaveze. To su: prodaja, zakup, prevoz, osiguranje, itd.

√ Opšta dejstva ugovora:a. ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane;b. ugovorom se može ustanoviti pravo u korist trećeg lica.


PROUZROKOVANJE ŠTETE

Opšta načela:

√ Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi štetu, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice;

√ Za štetu od stvari ili delatnosti, od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu. Zakon može predvideti i u drugim slučajevima odgovornost za štetu bez obzira na krivicu.


= Naknada štete

Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta), sprečavanje njenog povećanja(izmakla korist) ili nanošenje nekom fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).

√ Naknada materijalne štete: obim naknade materijalne štete treba da oštećenika dovede u materijanu situaciju u kojoj bi se nalazio da štete nije bilo.

√ Naknada nematerijane štete: za pretrpljene fizičke bolove, duševne bolove, zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti kao i za strah.


POBIJANJE DUŽNIKOVIH PRAVNIH RADNJIOpšte pravilo: svaki poverilac može pobijati pravnu radnju svoga dužnika ako je preduzeta na štetu poverilaca. Smatra se da je to radnja usled čijeg izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje obaveza prema poveriocu (čl. 280. ZOO).

Uslovi pobijanja (čl. 281. ZOO):

√ Teretno raspolaganje se može pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima iako je trećem licu sa kojim je ili u čiju je korist pravna radnja preuzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato. Ako je treće lice dužnikov suprug ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili po tazbini do istog stepena pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima. Pobijanje se može vršiti tužbom ili prigovorom (čl.283. stav 4. ZOO). Rok za podnošenje tužbe je jedna godina.


√ Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenim pravnim radnjama smatra se da je dužnik znao da preduzetim radnjama nanosi štetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato. Pobijanje se može vršiti tužbom ili prigovorom (čl.283. stav 4. ZOO). Rok za podnošenje tužbe je tri godine.

Ova opšta pravila o pobijanju dužnikovih pravnih radnji, modifikovana su odredbama člana98 -108. Zakona o stečajnom postupku, koji se, kao lex specialis, moraju primenjivati ustečajnom postupku.


PRAVO RETENCIJE (ZADRŽAVANJA)

Uslovi:

√ poverilac ima u posedu dužnikovu stvar,

√ poveriočevo potraživanje je dospelo.

Izuzetak: ako je dužnik nesposoban za plaćanje, potraživanje ne mora biti dospelo.

Ovlašćenja :

√ zadržavanje dužnikove stvari do naplate duga,

√ naplata iz zadržane stvari, uz blagovremeno obaveštavanje dužnika.


Predmet prava retencije:√ Pokretne i nepokretne stvari, uključujući i novac – češća retencija pokretnih stvari,√ Retencija nepokretnih stvari ne obuhvata pravo na prodaju stvari, usled opštih

svojinsko pravnih propisa,√ Retencija pokretnih stvari sa javnim registrima u koje se upisuju svojinska prava ne

obuhvata prodaju stvari (automobili).

Osnov prava retencije:√ Državina, √ Ako stvar nije izašla iz poseda dužnika protiv njegove volje, √ Ako stvar nije data na čuvanje (ostavu – povraćaj bitan element ugovora o ostavi),√ Ako stvar nije data na posudu (dobročin ugovor).


Karakteristike prava retencije:

√ Akcesorno (sporedno) pravo – prestaje ispunjenjem duga,

√ Sredstvo pritiska na dužnika,

√ Poverilac je dužan da prihvati zamenu predmeta koji drži za “odgovarajuće”obezbeđenje svog potraživanja– u slučaju spora rešava sud,

√ Traje dok traje državina poverioca, tj. dok se stvar nalazi u njegovom posedu.


Način namirenja po osnovu prava retencije:

√ Razlikuje se u građanskom pravu i u privredi,√ U oba slučaja nosilac prava retencije je dužan da dužnika blagovremeno obavesti o

nameravanoj prodaji,√ Privredni poslovi su poslovi zaključeni između pravnih lica, odnosno preduzetnika ili

pojedinaca koji obavljaju registrovanu delatnost u cilju ostvarivanja dobiti,√ Građansko pravo – zahtev sudu da se proda na javnoj prodaji (postupak izvršenja) ili

po tekućoj tržišnoj / berzanskoj ceni,√ Privreda – nosilac prava retencije sam pristupa javnoj prodaji po isteku 8 dana od

dana obaveštavanja dužnika o nameri da zadržanu stvar proda.


Pravo retencije u stečajnom postupku:

√ Situacija br. 1:

Nosilac prava retencije je stečajni dužnik,

Stečajni dužnik, pod opštim uslovima (dospelo potraživanje, državina itd.) ima pravo zadržanja stvari svoga dužnika do naplate duga, kao i pravo prodaje radi namirivanja duga,

Predmet prava retencije ne ulazi u stečajnu masu,

Sredstva ostvarena prodajom se po odbitku potraživanja i troškova prodaje vraćaju dužniku stečajnog dužnika – ne ulaze u stečajnu masu,

Iznos naplaćenog potraživanja ulazi u stečajnu masu,

Stečajni upravnik ne bi trebalo da koristi predmet prava retencije niti da rizikuje njegovo umanjenje vrednosti – on ima samo pravo zadržanja stvari do naplate dospelog potraživanja.


√ Situacija br. 2:

Nosilac prava retencije je poverilac stečajnog dužnika,

Dospelost nije uslov:danom pokretanja stečajnog postupka njegovo potraživanje smatra se dospelim, ZSP,

Dospelost nije uslov u slučaju dužnikove nesposobnosti plaćanja, ZOO;

Ostvarenje prava retencije:

1. Poverilac ima pravo zadržanja stvari i naplate iz predmeta retencije, a preostala sredstva dužan je vratiti stečajnom dužniku i ona ulaze u stečajnu masu.

Stav sudske prakse:

2. Poverilac ima pravo na zadržavanje ali ne i na namirenje iz zadržane stvari – u slučaju da stečajni dužnik ne izmiri svoje potraživanje, prodaja se mora vršiti u stečajnom postupku, a poverilac se namiruje kao razlučni poverilacArgument za ovaj stav jeste mogućnost oštećenja drugih poverilaca, budući da iznos koji preostane nakon namirenja poverioca sa pravom retencije ulazi u stečajnu masu.


PRESTANAK OBAVEZE – RASKID UGOVORA

Obaveza prestaje kad se ispuni, kao i u drugim, zakonom određenim slučajevima (čl. 295. stav 1. ZOO).

Prestankom glavne obaveze gase se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava (čl. 295. stav 2.).

Kod dvostranih ugovora, kada jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može, ako nije ništa drugo određeno (čl.124. ZOO):

a. zahtevati ispunjenje obaveza ili b. raskinuti ugovor prostom izjavom (pod uslovima predviđenih zakonom).

U slučaju neispunjenja, kada je to predviđeno, ugovor se raskida po samom zakonu.


U svakom slučaju druga strana ima pravo na naknadu štete.

Kada je rok bitan sastojak ugovora, pa dužnik ne ispuni svoju obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu (čl.125. stav1. ZOO).

Kada ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitan sastojak ugovora, dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje (čl.125. stav 1. ZOO).

Ako poverilac želi da raskine ugovor mora da ostavi dužniku naknadni primeren rok za ispunjenje. Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu ni u ovom roku, ugovor se raskida po samom zakonu (čl.126. stav 3. ZOO).

Poverilac može da raskine ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje, ako iz dužnikovog držanja proizilazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku.

Kada je pre isteka roka za ispunjenje obaveza očigledno da jedna strana neće ispuniti svoju obavezu iz ugovora druga strana može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete (čl.128. ZOO).


Poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor dužan je da saopšti to dužniku bez odlaganja (čl.130. ZOO).

Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze (čl.131. ZOO).

Raskidom ugovora obe strane su oslobođene ispunjenja svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne štete (čl. 132 stav 1. ZOO).


ISPUNJENJE

Obavezu može ispuniti ne samo dužnik nego i treće lice (čl. 296. stav 1. ZOO).

Poslovno nesposobni dužnik može pravovaljano ispuniti obavezu, pod dva uslova (čl. 297 ZOO):

a. da je postojanje obaveze nesumljivo,b. da je rok za ispunjenje dospeo.

Troškove ispunjenja snosi dužnik ukoliko ih nije načinio poverilac.


Kome se vrši ispunjenje?

√ Ispunjenje mora biti izvršeno poveriocu ili licu određenom zakonom, ugovorom između poverioca i dužnika, ili od strane samog poverioca. Ispunjenje je punovažno i kada je izvršeno trećem licu, ukoliko ga je poverilac naknadno odobrio ili se njime koristio (čl. 305. ZOO).

√ Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu, oslobađa dužnika samo ukoliko je bilo korisno za poverioca ili se predmet ispunjenja još nalazi kod njega. POslovno nesposoban poverilac može odobriti, pošto postane poslovno sposoban, ispunjenje koje je primio u vreme svoje poslovne nesposobnosti (čl. 306. ZOO).


= Predmet ispunjenja

√ Ispunjenje se sastoji u izvršenju onoga što čini sadržinu te obaveze, te niti je dužnik može ispuniti nečim drugim niti poverilac može zahtevati nešto drugo (čl. 307. stav 1. ZOO).

√ Obaveza prestaje ako poverilac u sporazumu sa dužnikom primi nešto drugo umesto onoga što mu se duguje (čl. 308 stav 1. ZOO).

√ Poverilac nije dužan primiti delimično ispunjenje osim ako priroda obaveze drugčije ne nalaže (čl. 310. stav 1. ZOO).

= Vreme ispunjenja

√ Ako rok nije određen, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, poverilac može odmah zahtevati ispunjenje, a dužnik može zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje.


Vreme ispunjenja novčane obaveze

√ Ako se plaćanje vrši posredstvom banke ili druge organizacije kod koje se vodi račun poverioca, smatraće se, ukoliko ugovorne strane nisu drugčije odredile, da je dug izmiren, kada banci, odnosno organizaciji kod koje se vodi račun, stigne novčana doznaka u korist pverioca ili nalog (virman) dužnikove banke, odnosno organizacije da odobri računu poverioca iznos označen u nalogu (čl. 318. stav 1. ZOO).

√ Ako je je ugovorom predviđeno plaćanje preko pošte pretpostavlja se da su se stranke usaglasile da je uplatom dužnog iznosa pošti, dužnik izvršio svoju obavezu prema poveriocu, a ako ovakav način plaćanja nije ugovoren dug je izmiren kad poverilac primi novčanu doznaku.

√ Ako je posebnim propisom ili ugovorom predviđeno plaćanje čekovnom uplatnicom na određeni račun, pretpostavlja se da su se strane saglasile da je uplata izvršena onda kad dužnik uplati dužni iznos čekovnom uplatnicom u korist označenog računa.


Mesto ispunjenja

√ Dužnik je dužan ispuniti obavezu, a poverilac je dužan primiti ispunjenje u mestu određenom pravnim poslom ili zakonom.

√ Kada mesto ispunjenja nije određeno, a ne može se odrediti po svrsi posla, prirodi obaveze, ili ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze vrši se u mestu u kome je dužnik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedište, odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, svoje boravište.

√ Ako je dužnik pravno lice koje ima više jedinica u raznim mestima, kao mesto ispunjenja smatra se sedište jedinice koja treba da izvrši radnje neophodne za ispunjenje obaveze, ako je poveriocu ta okolonost pri zaključenju ugovora bila poznata ili morala biti poznata (čl. 319. ZOO).


Mesto ispunjenja novčanih obaveza

√ Novčane obaveze ispunjavaju se u mestu u kome poverilac ima sedište, odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, boravište.

√ Ako se plaćanje vrši virmanom, novčane obaveze se ispunjavaju u sedištu organizacije kod koje se vode poveriočeva novčana sredstva.

√ Ako je poverilac promenio mesto u kome je imao sedište, odnosno prebivalište, u vreme kad je obaveza nastala, te su zbog toga povećani troškovi ispunjenja, to povećanje pada na teret poverioca (čl. 320. ZOO).


Ostali načini prestanka obaveze

√ PREBIJANJE (KOMPENZACIJA):

a. Dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba ova potraživanja glase na novac ili druge zamenjljive stvari istog roda i iste kakvoće i ako su oba dospela (čl. 336. ZOO).

b. Dug se može prebiti sa zastarelim potraživanjima samo ako ono nije bilo zastarelo u času kad su se stekli uslovi za prebijanje.

c. Ne može prestati prebijanje: potraživanje koje se ne može zapleniti, potraživanje stvari ili vrednosnih stvari koje su dužniku bile date na čuvanje ili na posudu, ili koje je dužnik uzeo bespravno, ili ih je bespravno zadržao, potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete, potraživanje naknade štete pričinjene oštećenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti i potraživanje koje potiče iz zakonske obaveze izdržavanja (čl. 341. ZOO).


√ OTPUŠTANJE DUGA

a. Obaveza prestaje kad poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjenje i kada se dužnik sa tim saglasi. Ova izjava ne mora biti u formi u kojoj je zaključen posao iz koga je ta obaveza nastala.

b. Vraćanje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojima je bilo obezbeđeno ispunjenje obaveze, ne znači poveriočevo odricanje od prava da traži njeno ispunjenje (čl. 344. i 345. ZOO).

√ PRENOV (INOVACIJA)

a. Uslovi: obaveza prestaje ako se poverilac i dužnik saglase da postojeću obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima različit predmet ili različit pravni osnov (čl. 348. stav 1. ZOO).

b. Ne smatraju se prenovom sporazum poverioca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, o načinu ispunjenja, naknadi sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeđenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave o dugu

c. Ugovorom o prenovu ranija obaveza prestaje, a nova nastaje (čl. 350. ZOO);d. Prenov je bez dejstva ako je ranija obaveza bila ništava ili već ugašena (čl.351. stav 1.

ZOO).


√ SJEDINJENJE (KONFUZIJA)

a. Obaveza prestaje sjedinjenjem kad jedno lice postane i poverilac i dužnik.

b. Kad jemac postane poverilac obaveza glavnog dužnika ne prestaje.

c. Obaveza u javnoj knjizi prestaje tek kad se izvrši upis brisanja (čl. 353. ZOO).


NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA= Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemoguće usled okolnosti zbog

kojihdužnik ne odgovara. Dužnik treba da dokaže okolnosti koje isključuju njegovuodgovornost (čl. 354. ZOO).

= Nemogućnost ispunjenja može biti faktička (npr. slikar oslepi pa ne može da naslika sliku) ili pravna (npr. zabrana uvoza ili izvoza određenih predmeta).

= Ako su predmet obaveze stvari određene po rodu, obaveza ne prestaje čak i kad sve što dužnik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara. U slučaju kad su predmet obaveze stvari određene po rodu koje se imaju uzeti iz određene mase tih stvari, obaveza prestaje kad propadne cela ta masa.

= Dužnik određene stvari koji je oslobođen svoje obaveze usled nemogućnosti ispunjenja dužan je ustupiti poveriocu pravo koje bi imao prema trećem licu zbog nastale nemogućnosti (čl. 355. ZOO).


PROTEK VREMENA I OTKAZTrajni dugovinski odnos sa određenim rokom trajanja prestaje kad rok istekne izuzev kad je ugovoreno ili zakonom određeno da se posle isteka roka dugovinski odnos produžava na neodređeno vreme ako ne bude blagovremeno otkazan.Ako vreme trajanja dugovinskog odnosa nije određeno, svaka strana može da ga prekine otkazom.Otkaz mora da bude dostavljen drugoj strani.Otkaz se može dati u svako doba samo ne u nevreme.Otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok određen ugovorom, a ako takav rok nije određen ugovorom, odnos prestaje po isteku roka određenog zakonom ili običajem, odnosno istekom primerenog roka.Strane mogu ugovoriti da će njihov dugovinski odnos prestati samim dostavljanjem otkaza, ukoliko za određeni slučaj zakon ne naređuje nešto drugo.Poverilac ima pravo da zahteva od dužnika ono što je dospelo pre nego što je obaveza prestala protekom roka ili otkazom.


ZASTARELOSTZastarelost – prestanak prava na zahtevanje ispunjenja obavezeIsticanje prigovora zastarelosti – dužnikova obavezaSud ne vodi računa o zastarelosti po službenoj dužnosti Početak računanja roka zastarelosti – prvi dan posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obavezeNastupanje zastarelosti – istekom poslednjeg dana propisanog rokaUračunavanje vremena prethodnika – obavezno uračunavanjeRok zastarelosti je zakonom imperativno određenIspunjenje zastarele obaveze – nemogućnost povraćaja datogStatus poverioca čije je potraživanje obezbeđeno u slučaju nastupanja zastarelostiPriznavanje zastarele obaveze – odricanje od zastarelosti


Vreme potrebno za zastarelost

√ Opšti rok zastarelosti – 10 godina√ Povremena potraživanja (potraživanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim

vremenskim razmacima) – 3 godine od dospelosti svakog pojedinačnog davanja√ Međusobna potraživanja iz ugovora o prometu robe i usluga – 3 godine√ Potraživanje zakupnine – 3 godine√ Potraživanja naknade štete – 5 godina√ Potraživanja za električnu energiju, poštu, telefon, radio i tv prijem, povremene

publikacije – 1 godina√ Potraživanja utvrđena pred sudom – 10 godina√ Zastarelost kod ugovora o osiguranju


Zastoj zastarelosti

√ Slučajevi u kojima zastarelost ne teče

√ Uticaj uzroka zastarelosti

Prekid zastarevanja

√ Priznanje duga

√ Podizanje tužbe

√ Odustanak, odbacivanje ili dobijanje tužbe

√ Računanje roka zastarelosti kod prekida


SOLIDARNE OBAVEZE Solidarne obaveze – obaveze sa više dužnika ili više poverilaca

Solidarnost dužnika – pasivna solidarnost

Razmatra se i uzima u obzir u odnosu na:√ Prebijanje√ Otpuštanje duga√ Prenov√ Poravnanje√ Sjedinjenje√ Docnju poverioca√ Docnju jednog dužnika i priznanje duga √ Zastoj i prekid zastarevanja i odricanje od zastarelosti√ Pravo ispunioca na naknadu √ Podelu na jednake delove i izuzetke


Solidarnost poverilaca – aktivna solidarnost

Solidarnost se ne pretpostavlja

Razmatra se i uzima u obzir u odnosu na:√ Prebijanje√ Otpuštanje duga i prenov√ Poravnanje√ Sjedinjenje√ Docnju√ Priznanje duga√ Zastarelost

Odnosi između poverilaca posle ispunjena


PROMENA POVERIOCA ILI DUŽNIKA

Promena poverioca ili dužnika može se izvršiti:

√ Ustupanjem potraživanja ugovorom (cesija)

√ Preuzimanjem duga

√ Pristupanjem dugu

√ Preuzimanjem ispunjena


CESIJA

Cesija – ustupanje potraživanja / dela potraživanja trećem licu na osnovu ugovora.

Ugovor proizvodi pravno dejstvo prema dužniku koji je dužan da ispuni svoju obavezu prema novom poveriocu – cesionaru.

Dužnikova saglasnost nije uslov punovažnosti ugovora o ustupanju potraživanja.

Predmet ustupanja mogu biti sva potražiavnja bez obzira na osnov nastanka, osim potraživanja koja su neprenosiva po svojoj prirodi (potraživanja lične prirode) ili bi njihovo ustupanje bilo protivno zakonu..

Sa ustupanjem potraživanja na prijemnika – cesionara prelaze i sva sporedna prava (zaloga, pravo na kamatu itd.) osim onih prava za čiji je prenos potrebna saglasnost trećeg lica (npr. zalogodavca).

Ustupilac je dužan da prijemniku preda sve isprave o dugu i sporednim pravima.

Ustupilac odgovara prijemniku za postojanje potraživanja (cesija uz naknadu – teretna cesija).


Odnosi ugovornih strana√ Odnos prijemnika i dužnika – ista prava koje je ustupilac imao prema dužniku do

ustupanja / ista prava i obaveze prema prijemniku koje je imao i prema ustupiocu do ustupanja

√ Odnos ustupioca i prijemnikaa. Predaja isprave o dugub. Odgovornost za postojanje potraživanjac. Odgovornost za naplativost

Posebni slučajevi ustupanja potraživanja√ Ustupanje umesto ispunjena ili radi naplaćivanja√ Ustupanje radi obezbeđenja


PREUZIMANJE DUGA

Preuzimanje duga – zamena dužnika na osnovu ugovoraDužnik se oslobađa obaveze a na njegovo mesto dolazi preuzimalac dugaPotrebna saglasnost – pristanak poveriocaObligacioni odnos ostaje neizmenjenDug koji je vezan za ličnost dužnika ne može biti predmet ustupanjaPoveriočev pristanak može biti bezuslovan i uslovanNema dužnikove garancije poveriocu da će preuzimalac ispuniti obavezuDok se poverilac ne izjasni ugovor o preuzimanju ima karakter ugovora o preuzimanju kojim se treće lice obavezuje prema dužniku da će ispuniti njegovu obavezu prema njegovom poveriocuPreuzimanje duga nije isto što i pristupanje tuđem dugu, odnosno preuzimanje ispunjenja


Pristupanje dugu – stupanje u obavezu trećeg lica pored dužnika

√ Potreban je ugovor između poverioca i trećeg lica

√ Treće lice se obavezuje da će poveriocu ispuniti potraživanje od dužnika


PREUZIMANJE ISPUNJENJAUgovor između dužnika i trećeg lica

Treće lice se obavezuje prema dužniku da ispuni njegovu obavezu prema poveriocu

Preuzimalac ispunjenja odgovara dužniku

Poverilac nema nikakvo pravo prema trećem licu


POJEDINI UGOVORIUgovor o prodaji:

√ Pojam: ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar (čl. 454 stav1. ZOO).

√ Forma: ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti u pismenoj formi.

√ Rizik: do predaje stvari kupcu rizik slučajne prpoasti ili oštećenja stvari snosi prodavac a sa predajom stvari rizik prelazi na kupca.

√ Stvar o kojoj je ugovor mora biti u prometu a prodaja se može odnositi i na buduću stvar.

√ Cena: mora biti određena ili sadržati dovoljno podataka kojom bi se ona mogla odrediti (odredljiva cena), u suprotnom ugovor nema pravno dejstvo.

√ Specifičnost kod ugovora u privredi: kod ugovora o prodaji u privredi, ako cena nije određena ili odredljiva kupac je dužan da plati cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme zaključenja ugovora, a u nedostatku ove, razumnu cenu. Pod razumnom cenom smatra se tekuća cena u vreme zaključenja ugovora a ako se ona ne može utvrditi onda cena koju sud utvrđuje na osnovu okolnosti slučaja.


√ Obaveze prodavca: prodavac je dužan predati stvar kupcu u vreme i na mestu predviđenom ugovorom.

√ Istovremena predaja stvari i isplata cene: ako nije što drugo ugovoreno ili uobičajno, prodavac nije dužan predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno ili nije spreman da to istovremeno učini ali kupac nije dužan da isplati cenu pre nego što mu je onemogućeno da pregleda stvar.

√ Odgovornost za materijalne nedostatke: a. Prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari u času koje je ona imala pri

prelasku rizika na kupca, bez obizira na to da li mu je to bilo poznatob. Prodavac ne odgovara ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu

i za promet ili ako stvar nema svojstva i odlike koje su izričito ili prećutno ugovorene ili propisane, ako su ovi nedostaci u času zaključenja ugovora bili poznati kupcu ili mu nisu mogli biti nepoznati;

c. Ugovorom se može ograničiti ili isključiti odgovornost prodavca za materijalne nedostatke stvari. Imalac čija je stvar prodata na prinudnoj javnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari.


√ Prava kupca: kupac koji je uredno i blagovremeno obavestio prodavca o nedostatku može

a. Zahtevati od prodavca da nedostatak otkloni ili da mu preda stvar bez nedostatka,b. Zahtevati sniženje cene, c. Izjaviti da raskida ugovor,d. U svim ovim slučajevima ima pravo na naknadu štete.

√ Raskid ugovora: kupac može raskinuti ugovor samo ako je prethodno ostavio prodavcu naknadni, primereni rok za ispunjenje ugovora. Kupac gubi pravo da raskine ugovor zbog nedostatka stvari kad mu je nemoguće da vrati stvar ili da je vrati u stanju u kome ju je primio (čl. 495. stav 1. ZOO).

√ Odgovornost za pravne nedostatke (zaštita od evikcije): prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji pravo trećeg, koje isključuje ili ograničava kupčevo pravo, a kupac o tome nije obavešten, niti je pristao da uzme stvar opterećenu tim pravom.


√ Obaveze kupca: kupac je dužan da plati cenu u određeno vreme i na način predviđen u ugovoru. U nedostatku ugovorne odredbe ili običaja, plaćanje se vrši u mestu u kome se vrši predaja stvari. Ako se cena ne mora platiti u času predaje, plaćanje se vrši u prebivalištu odnosno sedištu prodavca.

√ Preuzimanje stvari: preuzimanje stvari se sastoji u preduzimanju radnji da bi predaja bila moguća kao i u odnošenju stvari.

√ Slučajevi prodaje sa naročitim pogodbama:a. Prodaja sa pravom preče kupovine,b. Kupovina na probu,c. Prodaja po uzorku i modelu,d. Prodaja sa specifikacijom,e. Prodaja sa zadržavanjem prava svojine,f. Prodaja sa obročnim otplatama cene.


Ugovor o zakupu

√ Pojam: ovim ugovorom obavezuje se zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. Upotreba obuhvata i uživanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drukčije ugovoreno ili uobičajno (čl. 567. ZOO).

Na zakupe uređene posebnim propisima ne primenjuju se odredbe ZOO.

√ Obaveze zakupodavca: zakupodavac je dužan predati zakupcu kupljenu stvar u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima. On je dužan održavati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i radi toga vršiti potrebne opravke na njoj. Zakupodavac ne može bez pristanka zakupca činiti izmene na zakupljenoj stvari ukoliko bi to ometalo upotrebu stvari.

Zakupodavac odgovara zakupcu za sve nedostatke zakupljene stvari koji ometaju ugovorenu ili redovnu upotrebu, osim onih koji su u času zaključenja ugovora bili poznati zakupcu ili nisu mogli opstati nepoznati.


Zakupodavac odgovara za sve nedostatke zakupljene stvari ako je tvrdio da ona nema nikakvihnedostataka.

Odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari može biti ugovorom isključena ili ograničena.

Ništava je odredba ugovora o ograničavanju ili isključenju odgovornosti u tri slučaja:a. ako je zakupodovac namerno propustio da obavesti zakupca o materijalnim nedostacima

zakupljene stvari,b. ako je nedostatak takav da onemogućuje upotrebu zakupljene stvari,c. ako je zakupodavac nametnuo tu odredbu koristeći monopolistički položaj.

Zakupac je dužan obavestiti zakupodavca bez nepotrebnog odlaganja o svakom nedostatku zakupljenestvari koji bi se pokazao u toku zakupa, osim ako zakupodavac zna za nedostatak. On je isto takodužan obavestiti zakupodavca o svakoj nepredviđenoj opasnosti koja bi u toku zakupa zapretilazakupljenoj stvari.

Ako u času predaje zakupljena stvar ima neki nedostatak koji se ne može otkloniti, zakupac može, posvom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine (čl. 578. stav 1. ZOO). Prethodne odredbeprimenjuju se i u slučaju kad u toku zakupa nastane neki nedostatak na zakupljenoj stvari.


Odgovornost zakupodavca za pravne nedostatke:

a. Kad neko treći pretenduje da na zakupljenu stvar ili na nekom njenom delu vrši neko pravo i obrati se svojim zahtevom zakupcu, i ako samovlasno oduzme zakupljenu stvar od zakupca, ovaj je dužan da obavesti o tome zakupodavca, osim ako je njemu to već poznato, inače će odgovarati za štetu;

b. Ako se utvrdi da trećem pripada neko pravo koje sasvim isključuje pravo zakupca na upotrebu stvari ugovor o zakupu se raskida po samom zakonu a zakupodavac je dužan da zakupcu nadoknadi štetu;

c. U slučaju kad se pravom trećeg samo ograničava zakupčevo pravo, ovaj može, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine, a u svakom slučaju i naknadu štete.


√ Obaveze zakupca: a. On je dužan da upotrebljava stvar kao dobar privrednik, odnosno dobar domaćin i da

je upotrebljava kako je određeno ugovorom odnosno namenom stvari. U suprotnom odgovara za štetu, bez obzira da li on upotrebljava stvar, lice koje radi pod njegovim nalogom, podzakupac ili koje drugo lice kome je on omogućio da upotrebljava stvar. Ako zakupac i pored opomene zakupodavca upotrebljava stvar protivno ugovoru ili njenoj nameni ili zapušta njeno održavanje, te postoji opasnost znatne štete za zakupodavca, ovaj može otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka;

b. On je dužan plaćati zakupninu u rokovima određenim ugovorom ili zakonom a u nedostatku ugovora ili zakona kako je uobičajno u mestu u kome je predata stvar u zakup. Ako nije drugčije ugovoreno ili u mestu predaje stvari uobičajno, zakupnina se plaća polugodišnje kad je stvar data u zakup za jednu ili više godina, a ako je data za kraće vreme, po isteku tog vremena. Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu, ako zakupac ni u roku od 15 dana pošto ga je zakupodavac pozvao za plaćanje, ne plati zakupninu;

c. On je dužan čuvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoštećenu i to u mestu u kome je bila predata. Zakupac ne odgovara za istrošenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao ni za oštećenja koja potiču od njene dotrajalosti.


√ Podzakup: ukoliko nije drugčije ugovoreno, zakupac može zakupljenu stvar dati u zakup drugome (podzakup) ili mu je po kom drugom osnovu predati na upotrebu, ali samo ako se time ne nanosi šteta zakupodavcu. Zakupac jemči da će podzakupac upotrebljavati stvar prema ugovoru o zakupu. Kada je za davanje u podzakup potrebna dozvola zakupodavca, ovaj je može odbiti samo iz opravdanih razloga ali zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako je zakupljena stvar data u podzakup bez njihove dozvole, kad je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna. Zakupodavac može zahtevati od podzakupca da dug zakupca nastao iz zakupa isplati neposredno zakupodavcu. Podzakup prestaje u svakom slučaju kad prestaje zakup.

√ Otuđenje zakupljene stvari: u slučaju otuđenja stvari koja je pre toga predata nekom drugom u zakup pribavilac stvari stupa na mesto zakupodavca, te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju između njega i zakupca. Pribavilac ne može zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre isteka vremena za koji je zakup ugovoren, a ako trajanje zakupa nije određeno ni ugovorom ni zakonom, onda pre isteka otkaznog roka. Za pribaviočeve obaveze iz zakupa, prema zakupcu, odgovara prenosilac kao solidarni jemac. Ako nije šta drugo ugovoreno pribavilac ima pravo na zakupninu počev od prvog narednog roka posle pribavljanja stvari.


Od časa kada je obavešten o otuđenju zakupljene stvari, zakupac može zakupninuisplatiti samo pribaviocu.

√ Otkaz ugovora: kad usled otuđenja zakupljene stvari prava i obaveze zakupodavca pređu na pribavioca, zakupac može otkazati ugovor o zakupu u svakom slučaju poštujući zakonske otkazne rokove.

√ Prestanak zakupa: ugovor o zakupu prestajea. protekom određenog vremena,b. otkazom, c. propašću stvari usled više sile,d. smrću zakupca ili zakupodavca, pod uslovom da je tako ugovoreno.


Ugovor o osiguranju

√ Pojam: ugovorom o osiguranju obavezuje se ugovarač osiguranja da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje (osiguravač), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo (čl. 897. ZOO).

√ Osigurani slučaj mora biti:a. Budućib. Neizvesanc. Nezavisan od volje ugovarača.

Ugovor o osiguranju je ništav ako je u času njegovog zaključenja već nastao osigurani slučaj, ili je taj bio u nastupanju, ili je bilo izveno da će nastupiti, ili ako je već tada bila prestala mogućnost da on nastane.


√ Isključenje nekih osiguranja: odredbe glave ZOO o osiguranju neće se primenjivati na plovidbeno osiguranje kao i na druga osiguranja na koja se primenjuju pravila o plovidbenom osiguranju. Takođe se neće primenjivati ni na osiguranje potraživanja kao i na odnose iz reosiguranja.

√ Zaključenje ugovora: on je zaključen kad ugovarači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrića.

√ Polisa i lista pokrića: u polisi moraju biti navedene ugovorne strane, osigurana stvar odnosno osigurano lice, rizik obuhvaćen osiguranjem, trajanje osiguranja i period pokrića, svota osiguranja ili da je osiguranje neograničeno, premija ili doprinos, datum izdavanja polise i potpisi ugovorenih strana. Polisa može biti privremeno zamenjena listom pokrića u koju se unose bitni sastojci ugovora.


√ Obaveza osiguranika odnosno ugovarača osiguranja: a. Ugovarač osiguranja dužan je prijaviti osiguravaču prilikom zaključenja ugovora sve

okolnosti koje su od značaja za ocenu rizika, a koje su mu poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate. Ako namerno to nije učinio, osiguravač može zahtevati poništenje ugovora, a ako je nenamerno to učinio, osiguravač može u roku od mesec dana od saznanja za netačnost ili nepotpunost prijave, izjaviti da raskida ugovor ili predložiti povećanje premije srazmerno većem riziku.

b. Plaćanje premije: ugovarač osiguranja dužan je platiti premiju osiguranja ali je osiguravač dužan primiti premiju od svakog lica koje ima pravni interes da ona bude plaćena.

c. Posledice neplaćanja premije: prestanak ugovora o osiguranju.d. Obaveštavanje osigurača o promenama rizika: ugovarač osiguranja je dužan kad je u

pitanju osiguranje imovine, obavestiti osiguravača o svakoj promeni okolnosti koja može biti od značaja za ocenu rizika, a kada je u pitanju osiguranje lica samo ako je rizik povećan zbog toga što je osigurano lice promenilo zanimanje. U slučaju smanjenja rizika ugovarač osiguranja ima pravo zahtevati odgovarajuće premije.


√ Obaveze osiguranika - isplata naknade ili ugovorene sume: kada nastupi osiguravajući slučaj, osiguranik je dužan isplatiti naknadu ili svotu dogovorenu ugovorom u roku, ali ne dužem od 14 dana od kada je osiguravač dobio obaveštenje da se osigurani slučaj dogodio.

√ Trajanje osiguranja: ako nije drugčije ugovoreno, ugovor o osiguranju proizvodi svoje dejstvo od 24 časa od dana koji je u polisi označen kao početak trajanja osiguranja, pa sve do svršetka poslednjeg dana roka za koji je osiguranje dogovoreno.

√ Uticaj stečaja na osiguranje: u slučaju stečaja ugovarača osiguranja, osiguranje se nastavlja ali svaka strana ima pravo da raskine ugovor o osiguranju u roku od tri meseca od otvaranja stečaja, u kom slučaju stečajnoj masi ugovarača pripada deo plaćene premije koji odgovara preostalom vremenu osiguranja. U slučaju stečaja osiguravača, ugovor o osiguranju prestaje po isteku od 30 dana od dana otvaranja stečaja.


√ Osiguranje imovine: a. Osnovna načela: načelo obeštećenja, postojanje interesa osiguranja, zabrana

kumuliranja naknade iz osiguranja i naknade štete od odgovornog lica, zakonska subrogacija osiguravača u prava osiguranika prema odgovornom licu, nedozvoljenost nadosiguranja i dvostrukog osiguranja i dozvoljenost podosiguranja i višestrukog osiguranja.

b. Interes osiguranja: osiguranje imovine može zaključiti svako lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani slučaj, pošto bi inače pretrpeo neki materijalni gubitak.

c. Svrha osiguranja: osiguranjem imovine obezbeđuje se naknada štete koja bi se desila u imovini osiguranika, zbog nastupanja osiguranog slučaja.

d. Sprečavanje osiguranog slučaja: osiguranik je dužan preduzeti propisane, ugovorene i sve ostale mere potrebne da se spreči nastupanje osiguranog slučaja, a ako on nastupi, dužan je preduzeti sve što je u njegovoj moći da se ograniče njegove štetne posledice.

e. Štete pokrivene osiguranjem: osiguravač je dužan naknaditi štete nastale slučajno ili krivicom ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika osiguranja, izuzev ako je u pogledu određene štete ova njegova obaveza izričito isključena ugovorom o osiguranju. On ne odgovara za štetu koju su ta lica prouzrokovala namerno, osim za lica za čije postupke osiguranik odgovara po ma kom osnovu.


f. Vrste osiguranja imovine: osiguranje stvari (od požara, poplave, krađe i dr.), osiguranje od odgovornosti (od opšte odgovornosti za štetu od upotrebe motornih vozila i dr.), osiguranje potraživanja (krediti i dr.), transportno imovinsko osiguranje (kasko, kargo i dr.).

√ Osiguranje lica: Vrste: osiguranje života (osiguaranje za slučaj smrti, za slučaj doživljenja i mešovita osiguranja) i osiguranje od posledica nesrećnog slučaja (osiguranje putnika u javnom prevozu, osiguranje na poslu i u privatnom životu, osiguranje vozača i putnika na motornim vozilima i dr.).

√ Reosiguranje: ugovor o reosiguranju predstavlja takav ugovor kojim jedna strana, reosigurač, preuzima obavezu da drugoj ugovornoj strani, osiguravaču, plati deo iznosa ili čak ceo iznos koji je ovaj platio ili treba da plati osiguraniku, a osiguravač preuzima obavezu da reosiguvaraču plati određenu premiju.


Ugovor o licenci:√ Pojam: ugovorom o licenci obavezuje se davalac licence da sticaocu licence ustupi, u

celini ili delimično, pravo iskorišćavanja pronalaska, tehničkog znanja i iskustva, žiga, uzorka ili modela , a sticalac licence se obavezuje da mu za to plati određenu naknadu (čl. 686. ZOO).

√ Forma: obavezno pismena.√ Trajanje: ne može biti duže od zakonske zaštite tih prava.√ Oblici: ugovorom o licenci sticalac licence stiče isključivo pravo iskorišćavanja predmeta

licence samo ako je to izričito ugovoreno (ISKLJUČIVA LICENCA). Ostale mogućnosti iskorišćavanja licence zadržava davalac licence (NEISKLJUČIVA LICENCA). Ako ugovorom o licenci nije označeno o kakvoj je licenci reč, smatra se da je data neisključiva licenca.

√ Obaveze davaoca licence: on je dužan da sticaocu licence u određenom roku preda predmet licence, kao i tehničku dokumentaciju potrebnu za praktičnu primenu licence. Davalac licece jemči da pravo iskorišćavanja koje je predmet ugovora, pripada njemu, da na njemu nema tereta i da nije ograničeno u korist trećeg.


√ Obaveze sticaoca licence: on je dužan da iskorišćava predmet licence na ugovoreni način u ugovorenom obimu i u ugovorenim granicama. On je obavezan isplatiti davaocu licence ugovorenu naknadu u vreme i na način predviđenim ugovorom.

√ Podlicenca: sticalac isključive licence može pravo iskorišćavanja predmeta licence ustupiti drugom (podlicenca), ako to nije isključeno ugovorom.

√ Prestanak ugovora: a. Protekom vremena za koje je zaključen,b. Prećutnim obnavljanjem licence,c. Otkazom u ugovorenom otkaznom roku ako on nije predviđen on iznosi 6 meseci s

tim što se ne može dati u prvoj godini korišćenja,d. Smrću ne nastaje prestanak ugovora o licenci osim ako drugčije nije ugovoreno (kod

smrti davaoca licence), a kod smrti sticaoca licence njegovi naslednici produžavaju njegovu delatnost,

e. Stečaj: u slučaju stečaja ili redovne likvidacije sticaoca licence davalac licence može raskinuti ugovor.


Ugovor o građenju

√ Pojam: ugovor o građenju je ugovor o delu kojim se proizvođač obavezuje da prema određenom projektu sagradi u ugovorenom roku određenu građevinu na određenom zemljištu, ili da na takvom zemljištu, odnosno na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu (čl. 630. stav 1. ZOO).

√ Forma: obavezno pismena.√ Bitni elementi: a. Predmet ugovora je određena građevina, odnosno građevinski radovi na postojećem

objektu. Pod pojmom “građevine” podrazumevaju se zgrade, brane, mostovi, tuneli, kanalizacije i dr.

b. Cena građenja se može odrediti po jedinici mere određenih radova (JEDINIČNA CENA), ili u ukupnom iznosu za celi objekat (UKUPNO UGOVORENA CENA)

c. Rok građenja je bitan elemanat ugovora o građenju kada je to ugovorom predviđeno ili iz sadržaja ugovora nesumnjivo proizilazi da ugovorne strane (prvenstveno naručilac) imaju poseban interes da se ugovoreni radovi završe u ugovorenom roku.


√ Obaveze izvođača radova: a. Administrativne obaveze: obaveza prijave početka radova nadležnom opštinskom

organu, obaveza imenovanja rukovodioca gradilišta, obaveza vođenja građevinskih knjiga,obaveza obezbeđenja gradilišta.

b. Ugovorne obaveze: obaveza proučavanja tehničke dokumentacije, obaveza izvođenja ugovorenih građevinskih radova, obaveza pridržavanja ugovorenih rokova, obaveza plaćanja ugovorne kazne, obaveza omogućavanja naručiocu da vrši nadzor, obaveza osiguranja radova, obaveza zaštite obustavljenih radova, obaveza obaveštavanja naručioca o važnim okolnostima.

√ Obaveze naručioca radova: a. Obaveza obezbeđenja projektno-tehničke dokumentacije,b. Obaveza uvođenja izvođača u posao,c. Obaveza vršenja stručnog nadzora,d. Obaveza plaćanja ugovorene građevinske cene,e. Obaveza plaćanja avansa (ako je ugovorom predviđeno).


√ Primopredaja građevinskih radova: po donošenju rešenja od strane administrativnog organa (opštinske uprave) da su radovi izvedeni u skladu sa pravnom i tehničkom dokumentacijom i da se objekat može koristiti (upotrebna dozvola) vrši se primopredaja izgrađenog objekta između ugovornih strana faktičkom predajom što se potvrđuje zapisnikom o primopredaji.

√ Konačan obračun: nakon izvršene primopredaje sprovodi se konačni obračun cene radova što se mora završiti u roku od 60 dana od primopredaje.

√ Odgovornost izvođača za nedostatke građevine i radova: a. Odgovornost u pogledu načina izvođenja radovab. Odgovornost u pogledu poštovanja rokovac. Odgovornost u pogledu materijala i opremed. Odgovornost za greške u projektue. Odgovornost za mane zemljišta

Izvođač odgovara za nedostatke u izradi građevine što se tiče njene solidnosti, ukoliko bi se ti nedostaci pokazali za vreme od deset godina od prijema i prijema radova.Izvođač se ne oslobađa odgovornosti zbog toga što je pri izvođenju radova postupao po zahtevima naručioca.


ZAKONSKO ZALOŽNO PRAVO

Stiče se kada se ispune uslovi određeni zakonom

Nema publiciteta – nije uslovljeno upisom u registar niti predajom stvari

Ima pravo prvenstva u odnosu na ugovorno i sudsko založno pravo

Međusobni prioritet zakonskih založnih poverilaca: prvenstvom naplate obrnutim redom od reda nastanka potraživanja


Zakonsko založno pravo u privredi

√ Prevozilac na robi koja mu je data u prevoz

√ Skladištar na uskladištenoj robi

√ Nalogoprimac na pokretnim stvarima koje je dobio po osnovu naloga i na novčanim iznosima koje je naplatio po osnovu naloga

√ Trgovinski zastupnik na novčanim iznosima naplaćenim za račun nalogodavca

√ Vršilac kontrole na robi koja mu je predata na kontrolu


Ovlašćenja zakonskih založnih poverilaca

√ Ovlašćenje da se prioritetno namire iz predmeta zaloge

√ Kada su u pitanju ugovori iz privrede - pravo poverioca da sam izloži stvari na javnoj prodaji, po obaveštavanju dužnika o nameri prodaje

√ Ovlašćenje namirenja u stečaju – mogućnost oštećenja poverilaca

√ Zaloga važi i za potraživanja nastala nakon sticanja založnog prava


Pravo prevoznika

√ Prevozilac: obezbeđenje naplate naknade za prevoz i nužnih troškova

√ Državina predmeta prevoza ili državina tovarnog lista

√ Više prevoznika: poslednji prevozilac naplaćuje sva njihova potraživanja

√ Prioritet: Prevoznik i otpremnik naplaćuju se pre komisionara i skladištara, obrnutim redom od reda nastanka


Prava skladištara i komisionara

√ Pravo zaloge skladištara - za potraživanje iz ugovora o uskladištenju i ostala potraživanja nastala u vezi sa čuvanjem robe

√ Državina stvari ili isprave kojom može raspolagati stvarima

√ Pravo zaloge komisionara – za potraživanja nastala iz ugovora o komisionu, kao i za zajmove i predujme bez obzira da li su nastala u vezi sa stvarima u državini komisionara ili sa nekim drugim stvarima

√ Državina stvari ili isprave kojom može raspolagati stvarima


Prava nalogoprimca i vršioca kontrole

√ Pravo zaloge nalogoprimca – radi obezbeđenja naknade i učinjenih troškova

√ Pravo zaloge trgovinskog zastupnika – za naplatu dospelih potraživanja nastalih ugovorom o zastupanju (na predmetima i novčanim iznosima koje drži on, neko po njegovom nalogu, ili dok drži ispravu koja ga ovlašćuje da njima raspolaže)

√ Pravo zaloge vršioca kontrole – radi obezbeđenja ugovorene naknade i naknade troškova


Zakonsko založno pravo u pomorskom i vazduhoplovnom pravu

√ Zakonska založna prava na brodu u skladu sa Zakonom o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi "Službeni list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99, 73/00

√ Zakonska založna prava na vazduhoplovu, u skladu sa Zakonom o obligacionim i osnovnim materijalno pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi "Službeni list SRJ", br. 12/98, 15/98


JEMSTVO

Pojam: ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika, ako ovaj to ne učini (čl. 997. ZOO).

Forma: obaveza jemca mora biti data u pismenoj formi u ugovoru o jemstvu.

Sposobnost za jemčenje: samo lice sa potpunom poslovnom sposobnošću.

Predmet jemčenja: svaka punovažna obaveza, bez obzira na sadržinu. Jemčiti se može i za određenu buduću obavezu kao i za uslovnu obavezu a jemac može dati jemstvo i za drugog jemca (jemac jemčev).


Obim jemčeve odgovornosti: jemčeva obaveza ne može biti veća od obaveze glavnog dužnika ali može biti ugovoreno da jemac odgovara samo za deo obaveze glavnog dužnika, ili ugovoriti blaže uslove. Jemac odgovara i za povećani obim odgovornosi ako je ona nastala dužnikovom docnjom ili krivicom.

Odgovornost za kamatu: jemac odgovara samo za onu ugovorenu kamatu koja je nastala posle zaključenja ugovora o jemstvu.

Prelazak poveriočevih prava na jemca: na jemca koji je namirio poveriočevo potraživanje prelazi to potraživanje sa svim sporednim pravima i garancijama njegovog ispunjenja (subrogacija).


Oblici jemstva: od jemca se može tražiti ispunjenje obaveze tek nakon što glavni dužnik ne ispuni u roku određenu, u pismenom pozivu, svoju obavezu, osim:

√ Ako je očigledno da se iz sredstava glavnog dužnika ne može ostvariti ispunjenje obaveza,

√ Ako je glavni dužnik pao pod stečaj,

√ Ako se jemac obavezao kao jemac platac,

√ Jemac za obavezu nastalu iz ugovora u privredi odgovara kao jemac platilac, osim ako nije što drugo ugovoreno,

√ Solidarnost jemaca: više jemaca nekog duga odgovaraju solidarno bez obzira da li su jemčili zajedno ili odvojeno, ako nije drugačije ugovoreno.


= Stečaj glavnog dužnika:√ U slučaju stečaja glavnog dužnika poverilac je dužan prijaviti svoje potraživanje u stečaj

i o tome obavestiti jemca inače odgovara jemcu za štetu koju bi ovaj imao zbog toga.

√ Smanjivanje obaveza glavnog dužnika u stečaju ili prinudnom poravnanju ne povlači za sobom i odgovarajuće smanjivanje jemčeve obaveze i on odgovara za njen ceo iznos.

√ Jemčevi prigovori: jemac može istaći protiv poveriočevog zahteva sve one prigovore koje ima glavni dužnik, uključujući i prigovor prebijanja, osim dužnikovih ličnih prigovora. Jemac može istaći prema poveriocu i svoje lične prigovore (npr. zastarelost, ništavost ugovora o jemstvu i sl.) a eventualno dužnikovo odricanje od tih prigovora nema dejstvo prema jemcu.

√ Obaveštenje jemca o dužnikovom propuštanju: ako dužnik propusti da u roku ispuni svoju obavezu, poverilac je dužan da o tome obavesti jemca inače će mu odgovarati za eventualnu štetu.


Oslobođenje jemca: jemac se oslobađa odgovornosti:

√ Ako poverilac na njegov poziv posle dospelosti potraživanja ne zahteva ispunjenje od glavnog dužnika u roku od mesec dana od tog poziva,

√ Ako poverilac napusti zalogu i neko drugo pravo kojim je bilo obezbeđeno njegovo potraživanje ili ga izgubi svojom nepažnjom i tako onemogući prelaz tog prava na jemca,

√ Pravo na naknadu od dužnika: sve što je isplatio poveriocu na osnovu ugovora o jemstvu kao i kamatu od dana isplate, jemac može tražiti od dužnika,

√ Pravo na prethodno obezbeđenje: i pre nego što je namirio poverioca, jemac koji se obavezao sa znanjem ili odobrenjem dužnika ima pravo od dužnika zahtevati potrebno obezbeđenje u sledećim slučajevima:

√ Ako dužnik nije ispunio svoju obavezu o njenoj dospelosti,√ Ako je poverilac zahtevao isplatu od jemca sudskim putem,√ Ako se imovinsko stanje dužnika znatno pogoršalo posle zaključenja ugovora o

jemstvu.


Gubitak prava na naknadu: ako je jemac bez znanja dužnika izvršio isplatu poveriočevog potraživanja, dužnik može protiv jemca upotrebiti sva pravna sredstva kojima je u času isplate mogao odbiti poveriočev zahtev.

Regres prema ostalim jemcima: kad ima više jemaca pa jedan od njih isplati dospelo potraživanje, on ima pravo zahtevati od ostalih jemaca da mu svaki naknadi deo koji pada na njega.

Zastarelost: zastarelošću obaveze galavnog dužnika zastareva i obaveza jemca. Kada je rok za zastarevanje obaveze glavnog dužnika duži od dve godine, obaveza jemca zastareva po isteku dve godine od dospelosti obaveze glavnog dužnika, izuzev kad jemac odgovara solidarno sa dužnikom.


FINANSIJSKI LIZING

Davalac lizinga, primalac lizinga i isporučilac predmeta lizinga

Ugovor o isporuci koji davalac lizinga zaključuje sa proizvođačem (isporučiocem), prema specifikaciji i pod uslovima primaoca lizinga

Ugovor o finansijskom lizingu - davalac lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja na primaoca uz ugovorenu naknadu


Predmet lizinga i ugovor o lizingu√ Pokretna, nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.)√ Određenje predmeta, iznos naknade, iznos i broj pojedinih rata,vreme plaćanja i rok√ Pismena forma√ Smatra se ugovorom o privredi, osim kada je primalac fizičko lice

Davalac lizinga – privredno društvo registrovano za obavljanje poslova finansijskog lizinga, minimalni uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala 100.000 EU

Zadržava pravo svojine, a prenosi pravo držanja i korišćenja na primaoca lizinga


Stečaj primaoca lizinga: davalac lizinga ima pravo na izdavajanje predmeta lizinga iz stečajne mase (izlulčno pravo), ali pod uslovima i na način propisan čl. 75. Zakona o stečajnom postupku.

√ Hitno obaveštenje davaocu lizinga o pokretanju stečajnog postupka√ Odloženo pravo realizacije izlučnog prava: zabrana izvršenja i namirenja do dana

donošenja odluke o bankrotstvu i prodaji imovine√ Do dana donošenja odluke o bankrotstvu – obaveza urednog izmirivanja obaveza iz

ugovora, odnosno plaćanja√ U slučaju neurednog izmirenja obaveza – potraživanje se smatra troškom stečajnog

postupka√ Rok 30 dana od dana prijema zahteva koji može biti podnet tek nakon donošenja

odluke o bankrotstvu√ Ako stečajni upravnik ne preda predmet u roku – zahtev za povraćaj državine i postupak

izvršenja i namirenja


√ Kada je izglasan plan reorganizacije√ Stečajni upravnik obaveštava davaoca lizinga o nameri korišćenja imovine ( 8 dana)√ U slučaju nepoštovanja roka – povraćaj državine i postupak izvršenja√ U slučaju neredovnog plaćanja tokom izvršenja plana reorganizacije: povraćaj državine i

postupak izvršenja√ Podnošenje obaveštenja sudu o neprimenjivanju usvojenog palana reorganizacije


Stečaj davaoca lizinga

√ Kada je stečajni dužnik davalac stečaja: primenjuju se odredbe ZSP o dvostranoteretnim ugovorima

√ Pravo na izbor u slučaju dvostranoteretnog ugovora

√ U slučaju da stečajni upravnik održi ugovor na snazi – obaveza urednog izmirivanja obaveza

√ U slučaju neispunjenja obaveza, potraživanje saugovarača smatra se troškom stečajnog postupka


Raskid ugovora o finansijskom lizingu

√ Neisporuka√ Neplaćanje lizing naknade√ Prva rata√ Jedna ili više uzastopnih rata čiji ukupan iznos dostiže ¼ naknade√ Jedna rata, a očigledno da ni ostale neće biti ispunjene√ Primeren rok za ispunjenje, pa raskid po zakonu√ Mogućnost davanja obezbeđenja


BANKARSKI I NOVČANI POSLOVIPojam: bankarski poslovi su pravni poslovi prometa novca i hartija od vrednosti, i određene usluge koje banke vrše svojim klijentima u vezi sa prometom novca (platnim prometom) i tim hartijama.

Vrste: aktivni bankarski poslovi (ugovor o kreditu)pasivni bankarski poslovi (ulog na štednju, ugovor o tekućem računu)neutralni bankarski poslovi (akreditiv, garancija)Vrste po ZOO:bankarsi depoziti (novčani depoziti, ulog na štednju, depozit hartija od vrednosti, ugovor o sefu)kreditni poslovi (ugovor o kreditu)uslužni poslovi (akreditiv, bankarska garancija, dokumentarni inkaso, platni promet, izdavanje hartija od vrednosti)


Ugovor o kreditu:

√ Ovim ugovorom banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez neke namene, a korisnik se obavezuje da plaća banci ugovorenu kamatu a dobijeni iznos na ime kredita vrati u ugovoreno vreme i na ugovoreni način (čl.1065. ZOO).

√ Forma: obavezno pismena.

√ Otkaz ugovora o kreditu: banka može otkazati ovaj ugovor u slučaju namenskih kredita ako je kredit korišćen u suprotnosti sa njegovom namenom, pre isteka ugovorenog roka u slučaju insolventnosti korisnika, kao i u slučaju prestanka pravnog lica ili smrti korisnika, ako bi time davalac kredita došao u bitno nepovoljniji položaj.

√ Prikazati jedan ugovor o bankarskom kreditu: npr. Ugovor o investicionom kreditu.


√ Odustajanje od ugovora: korisnik kredita može odustati od ugovora pre nego što je počeo koristiti kredit (čl. 1068. stav 1. ZOO) ali mora naknaditi štetu davaocu kredita, ako je ovaj istu pretrpeo.

√ Vraćanje kredita pre roka: korisnik kredita može vratiti kredit davaocu pre ugovorenog roka, ali ga o tome unapred obavestiti i naknaditi mu štetu ako je ovaj istu pretrpeo. U ovom slučaju nije dužan da banci plati kamatu za vreme od dana vraćanja kredita do dana kada je po ugovoru kredit trebao da bude vraćen (čl. 1068. stav 2.3.4. ZOO).

= Ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartije od vrednosti:√ Pojam: ovim ugovorom na osnovu zaloge hartija od vrednosti banka odobrava kredit u

određenom iznosu uz obezbeđenje zalogom hartija od vrednosti koje pripadaju korisniku kredita ili trećem licu koje na to pristane.

√ Forma i sadržaj: pismena uz naznačenje hartija od vrednosti koje se zalažu, nazivodnosno firma i sedište, odnosno prebivalište lica imaoca hartija, iznos i uslove odobrenog kredita kao i iznos vrednosti hartija koja je uzeta u obzir za odobrenje kredita.

√ Kad banka može prodati založene hartije: ako korisnik ne vrati po dospelosti dobijeni kredit, banka može prodati založene hartije od vrednosti (čl.1071. ZOO).


BANKARSKA GARANCIJAPojam: bankarskom garancijom se obavezuje banka prema korisniku garancije da će u slučaju da mu treće lice ne ispuni obavezu u ugovorenom roku sama ispuniti tu obavezu, ako su ispunjeni uslovi navedeni u garanciji.

Forma: pismena

Način ispunjenja: obavezno u novcu i kada treće lice duguje nenovčanu obavezu

Supergarancija: ako druga banka potvrdi obavezu iz garancije, korisnik može svoje zahteve iz garancije podneti bilo banci koja je izdala garanciju, bilo banci koja je potvrdila garanciju (čl. 1086. ZOO).

Prenos prava iz garancije: korisnik prava iz bankarske garancije može svoje potraživanje iz date garancije preneti na drugoga samo prenošenjem svojih obaveza u vezi sa obezbeđenim potraživanjem (čl. 1086. ZOO).


Garancija “bez prigovora”: ako bankarska garancija sadrži klauzulu “bez prigovora”, “na prvi poziv” ili sadrži reči koje imaju isto značenje, banka ne može isticati prema korisniku prigovore koje nalogodavac kao dužnik može isticati prema korisniku o obezbeđenoj obavezi. Nalogodavac je dužan platiti banci svaki iznos koji je bank a platila po osnovu ovakve garancije a korisnik garancije duguje nalogodavcu iznos primljen na osnovu ove garancije koji inače ne bi imao pravo zbog opravdanih prigovora nalogodavca (čl. 1087.ZOO).


PORAVNANJE

Pojam: ugovorom o poravnanju lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu, pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor odnosno uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze (čl.1089. stav 1. ZOO). Postoji neizvesnost i kada je ostvarivanje nekog prava nesigurno (popuštanje je delimično ili potpuno priznavanje nekog zahteva, uzimanje na sebe neke obaveze, smanjenje kamatne stope, produženje roka i dr.). Kad samo jedna strana priznaje drugoj strani prava, odnosno popusti joj, to ne podleže pravilima o poravnanju.

Sposobnost: za zaključenje ugovora o poravnanju potrebna je sposobnost za raspolaganje pravom koje je predmet poravnanja.

Predmet: može biti svako pravo kojim se može raspolagati (ne mogu biti sporovi koji se tiču statusnih odnosa).


Drugi posao: kad pod nazivom poravnanja ugovarači obave neki drugi posao na njihove odnose ne primenjuju se propisi o poravnanju već oni koji važe za stvarno obavljen posao.

Prekomerno oštećenje: zbog prekomernog oštećenja ne može se tražiti poništenje poravnanja.

Punovažnost poravnanja: punovažno poravnanje o pravnom poslu čije je poništenje mogla tražiti jedna strana ako je ona u času zaključen poravnanja znala za tu mogućnost, ali je ništavo poravnanje o ništavom pravnom poslu i kad su ugovarači znali za ništavost i hteli poravnanjem da je otklone.

Ništavost poravnanja: ništavo je poravnanje ako je zasnovano na pogrešnom verovanju oba ugovarača da postoji pravni odnos koji u stvari ne postoji i ako bez tog pogrešnog verovanja među njima ne bi bilo ni spora ni neizvesnosti. Isto važi i kad se pogrešno verovanje ugovarača odnosi na obične činjenice.

Odricanje od ove ništavosti nema pravno dejstvo.

Documents

OBLIGACIONO PRAVO - privatizacija.privreda.gov.rs