Monetarna - Skripta za prvih 85 pitanja namenjena nesrenicima koji nisu poloili kolokvijum1. Fenomen monetarne ekonomijeU monetarnoj ekonomiji novac utie na privredna kretanja, u nemonetarnoj igra neutralnu ulogu. Klasina ekonomska teorija predstavlja nemonetarnu ekonomiju. U njoj su realna kretanja odreena faktorima proizvodnje (rad i kapital) i delovanjem kamatne stope. Promene koliine novca ne utiu na proizvodnju, relativne cene, kamatne stope, potronju, investicije itd. Novac odreuje samo apsolutni nivo cena u privredi.Prihvaen je stav da novac utie ne samo na cene nego i na realna kretanja (investicije, zaposlenost, proizvodnju itd). Monetarni faktori utiu na realne tokove drutvene reprodukcije kada je poremeena monetarna ravnotea, tj. kad ponuda novca nije jednaka tranji.Tranja novca je elja ekonomskih subjekata da dre odreenu koliinu novca (i drugih oblika finansijske imovine-depozita, obveznica, strane valute). Ta tranja odreuje koliko treba da se povea koliina novca u opticaju.Procesi izjednaavanja ponude i tranje novca: kad se ponuda pribliava tranji u pitanju je kreiranje novca, koje je pod kontrolom monetarnih vlasti. Prilagoavanje tranje ponudi se odraava u privrednim kretanjima-nisu pod kontrolom ekonomske politike.Kada postoji monetarna neravnotea, pojavljuje se neravnotena koliina novca na tritu roba I usluga, finansijskom tritu, i ona se neutralie promenama u obimu proizvodnje, u nivou cena i ekonomskim odnosima sa inostranstvom.Privreda sa totalnim planiranjem je nemonetarna, toga nema a ni potpuno monetarne privrede u kojoj nema nikakvih deformacija, veina trinih privreda je danas sa razliitim stepenom monetarnosti. Naa privreda ima znatno manje elemenata slobodnog trita.2. Novac i privredna aktivnostMonetarna politika regulie koliinu novca, obim i strukturu kredita da bi delovala na privredna kretanja. Ona je sinteza monetarne teorije i prakse. Teorija prua definiciju monetarnih agregata, ocenu tranje novca i ciljeva monetarne politike u pogledu kretanja koliine novca I kamatnih stopa koji su u funkciji ekonomske politike. Praksa se odnosi na primenu teorijske osnove u uslovima odreenog ekonomskog sistema.1) Neokejnzijanci smatraju da se koliina novca sama prilagoava potrebama razmene dobara i da je pasivan element u ekonomskom sistemu, tako da nije izvor poremeaja. Doktrina trgovakih menica govori da isti faktori deluju na tranju i kreiranje novca-eskontovanje komercijalnih menica ne ugroava privrednu ravnoteu, koliina novca nema uticaja na dohodak i cene. Ekonomski efekti promene koliine novca su nepredvidljivi, ponaanje dohodne brzine opticaja novca je neizvesno.2) Monetaristi smatraju da promene koliine novca izazivaju snane distorzije u privredi, da je odnos novca prema ostaloj aktivi stabilan, pa promene novane mase imaju predvidljive efekte na privredne tokove. Koliina novca moe da se kontrolie sa zadovoljavajuom tanou monetarnom politikom CB.3. Neokejnzijanska analizaNeokejnzijanci uvode u monetarni model elju da se odri odreeni obim i struktura imovine. Ravnotea postoji ako obim i struktura imovine odgovaraju eljama pojedinaca (portfolio ravnotea). Uvode faktor rizika kao determinantu diverzifikacije strukture imovine. Nema pretpostavke o savrenosti trita, savrenoj informisanosti privrednih jedinica I nepogreivom reagovanju. Prihvata se gledite o neizvesnosti buduih kretanja. Ekonomski subjekti odluuju o iznosu tekueg dohotka koji ele akumulirati, potom u drugoj fazi odluuju o strukturi ukupne imovine, takoe mogu birati gde e uloiti svoje novane holdinge.U Kejnsovom IS-LM modelu novac se izdvaja kao posebna vrsta imovine nasuprot ostaloj. Supstitucija izmeu imovinskih oblika je ograniena i kamatna stopa je centralna transmisiona varijabla izmeu monetarnog i realnog sektora. Poveanje novca smanjuje kamatne stope, to dovodi do porasta investicija i do podizanja privredne aktivnosti, to se uveava multiplikacijom. Ublaava se povratnim efektima koji zbog vie aktivnosti dovode do porasta tranje za novcem i kamatne stope.Za neokejnzijance monetarni poremeaj dovodi do odstupanja obima i strukture imovine od eljenih vrednosti i dolazi do realokacije pojedinih oblika imovine. Prodaje se jedna vrsta imovine a kupuje druga, otplauju se finansijske obaveze, zakljuuju noveDakle, supstituiu se pojedini oblici imovine, poevi na finansijskim tritima a potom na tritu roba i usluga. Promene u tranji robe i usluga imaju efekat na cene i na proizvodnju. Smatraju da postoji dugo vremensko zaostajanje izmeu promena u koliini novca i promena drutvenog proizvoda. Izdaci za potronju su osetljiviji na dugorone nego na kratkorone kamatne stope. Kasni se obino oko 12 kvartala.New view-novac je samo jedan od oblika finansijske aktive I ne treba ga posebno izdvajati u odnosu na druge finansijske oblike, ali se istie ravnotena stopa prinosa na kapital kao kriterijum za dejstvo monetarne politike.4. Monetaristiko glediteMonetaristi novcu pridaju izuzetan znaaj u procesu uravnoteenja obima i strukture imovine. Nisu uspele empirijske studije kojima su pokuavali da kvantifikuju uticaj promena koliine novca i promena u fiskalnoj politici na iznos nacionalnog dohotka i privrednu aktivnost-crna kutija. Brunner i Meltzer su osnovali monetaristiko gledite zasnovano na transmisionom mehanizmu novca, koristei neokejnzijanski mehanizam relativnih cena i teoriju portfolio ravnotee.Reformulisana kvantitativna teorija: efekat novca na proizvodnju i efekat novca na kamatnu stopu.

1) Efekat na proizvodnju: Novac se nominalno odnosi na stok-ukupan iznos novca u privredi, realno se oodnosi na iznos novca usklaen sa promenama u optem nivou cena. Smatraju da vlasti mogu kontrolisati nominalnu koliinu novca ali da je novac u realnom izrazu odreen ponaanjem ekonomskih subjekata. Promena koliine novca u opticaju izaziva prilagoavanje obima i strukture imovine ekonomskih subjekata, jer dolazi do vika ili manjka novanih sredstava kod njih. (Mp+dM)/C > Mt/C --- viak novca u privrediRavnotea se uspostavlja smanjivanjem novanog holdinga u rukama pojedinaca tako to se leva strana izraza vraa na Mp (monetarne vlasti reguliu) ili rastu cene (C) tako da postojei viak novca zadovolji tranju koja nastaje zbog poveanja cena (C1). Ekonomski subjekti se mogu osloboditi novca tako to kupuju druge finansijske instrumente, dobra i usluge ili kupuju razliite oblike realne i finansijske imovine. Porast tranje za robom i uslugama poveava cene na C1:Mp1/C1=M1t/C1Znai, stepen porasta novanih sredstava u realnom izrazu zavisi od stepena varijabilnosti cena.Kada je recesija, poveanje nominalne koliine novca izaziva vee poveanje agregatne tranje i proizvodnje nego nivoa cena, a u fazi prosperiteta pun je efekat porasta nominalne koliine novca na poveanje nivoa cena.

2) Efekti na kamatne stope: --efekat likvidnosti, dohodni efekat i efekat oekivanja cenaVeliina ovih efekata i vreme zaostajanja u njihovom ispoljavanju zavise od stepena zaposlenosti privrednih resursa.Efekat likvidnosti: zbog porasta/smanjenja monetarnog rasta privredni subjekti imaju manje/vie novca koji ele da dre. Kad raste, viak novca se menja za druge finansijske instrumente i smanjuju se kamatne stope. Raste i tranja robe i usluga. To stimulie tranju za kreditom, i to je dohodni efekat i dovodi do porasta trinih kamatnih stopa. Poveava se nivo cena, inflacioni pritisak zavisi od zaposlenosti privrednih resursa. Meutim anticipiranje efekata inflacije (efekat oekivanja cena) dovodi do poveanja tranje kredita na postojeem nivou kamatnih stopa. To se i odraava na veliinu kamatnih stopa, zajmodavci e traiti viu naknadu za upotrebu svog novanog kapitala zbog kompenzacije oekivanog gubitka kupovne snage novca.

Monetaristi smatraju da je nebankarski sektor stabilan i da su oscilacije u privrednoj aktivnosti posledica intervencije drave. Promene relativnih cena uravnoteuju privredni sistem.Transmisioni mehanizam novca-supstitucioni procesi izmeu razliitih oblika ukupne imovine ekonomskih subjekata su generisani pomeranjima u relativnim cenama pojedinih oblika imovine.Imovinski portfolio: novac, finansijska i realna aktiva.Viak ponude jednog oblika aktive izaziva supstituciju sa onim oblikom aktive s kojim ima najbolji odnos razmene.Kad se vodi ekspanzivna monetarna politika, kupuju se kratkorone dravne HOV nebankarskog sektora, pa je poremeena portfolio ravnotea ekonomskih subjekata. Viak novca se eliminie supstitucijom sa onim oblicima koji donose kamatu (obveznicama), a onda pada prinos na obveznice u poreenju sa akcijama. Zatim raste tranja za akcijama, pa skau i njihove cene, to podstie investicije i poveanje privredne aktivnosti procesom multiplikacije.

Postoje 4 trita: trite proizvoda iroke potronje, kreditno, novano i trite za postojea kapitalna dobra. Samo se na kreditnom tritu odvija promet HOV izmeu bankarskih i nebankarskih transaktora. Banke su ponuai kredita a nebankarski ekonomski subjekti traioci. Njihove transakcije odreuju visinu kamatnih stopa, a novano trite odreuje stopu prinosa od kapitala (cene po kojima subjekti ukljuuju raspoloive zalihe kapitalnih dobara u imovinski portfolio), to je bitna karika u transmisionom mehanizmu novca.Opti zakljuak: promene koliine novca jako utiu na tokove privredne aktivnosti, s tim to se dejstva monetarnih faktora ispoljavaju sa vremenskim zaostajanjem.5. Teorije vrednosti novca - metalistika teorijaNovac mora imati svoju unutranju, materijalnu vrednost, koja potie od vrednosti supstance od koje je izraen. Svi metali mogu sluiti kao novana roba, ne samo zlato i srebro. Prirodna svojstva ih ine novcem, a osnova prometne vrednosti je sama prometna vrednost metala kao robe koja je sadrana u novcu. Primer je isto zlatno vaenje. Vrednost papirnog novca se temelji na zameni za metalni.Postoje klasini i savremeni metalizam.Zahteva se da novana jedinica mora biti vezana za neki metal koji bi sluio kao garant stabilnosti. Na osnovu ove teorija nastala je novana teorija koja je nareivala striktno vezivanje emisije novanica sa zlatnim pokriem - ako doe do odliva zlata, smanjuje se i opticaj banknota, padaju cene i vrednost novca se poveava pa dolazi do priliva zlata u zemlju. Smatralo se i da samo metalni novac moe igrati ulogu svetskog novca u meunarodnim plaanjima.6. Teorije vrednosti novca - nominalistika, dravna teorija novcaVrednost novca potie od nominalne, od drave odreene vrednosti. Ne mora da ima supstancu vrednosti, ve opticajnu, dravnim aktom odreenu vrednost. Postoji samo novac sa utvrenim kursom koga svako u prometu prima jer iza njega stoji autoritet drave. Zakonsko je sredstvo plaanja. Plemeniti metali onda imaju 2 svojstva-realno (iz supstance) i opticajnu vrednost (funkcija novca kao sredstva prometa i plaanja). Sa razvojem depozitnog novca primarna postaje opticajna funkcija a sekundarna je supstanca, vrednost dravne uputnice se regulie koliinom novanih znakova. To vodi ka kvantitativnoj teoriji novca, koja vrednost novane jedinice odreuje koliinom novca u opticaju, i teoriji pariteta kupovnih snaga u meunarodnim plaanjima.Meutim, novac se posmatra kao apstraktna raunska jedinica i ne uvia se da je novac po svom poreklu roba. Vrednost novca se najee formira samostalno, nezavisno od elja drave, to se odraava u inflaciji npr.Bankarska teorija novca smatra da promena opticaja banknota ne zavisi od emisione banke ve od potreba privrede za sredstvima plaanja. Ako se povea promet roba poveae se i novani opticaj i obrnuto. Ako drava povea previe koliinu novca on e se povui iz prometa, i ako se previe ograniava zakonom, sredstva e se nadoknaditi drugim oblicima kreditnih sredstava.7. Karakteristike i geneza savremenog novca1) Trampa, naturalna razmena: (R-R)->tako se stvara pojedinani, prosti oblik vrednosti, proizvodi se razmenjuju na osnovu njihovih upotrebnih vrednosti. X robe A=Y robe B, 4 para cipela=1 odeloNema ekvivalentne razmene jer nema univerzalnog sredstva kojim se moe izmeriti vrednost svih proizvoda.2) Proireni oblik vrednosti: X robe A=Y robe B, Z robe C, V robe D-neka dobra se vie cene u razmeni i primaju za bilo koji drugi proizvod (krzno, stoka, koa, platno), to je roba A i poinje da funkcionie kao novac, ima svoju prometnu vrednost. Ta dobra kasnije postaju opti ekvivalenti i mera vrednosti svih ostalih roba.3) Razvijeni oblik vrednosti-pojedinani ekvivalent postaje opti ekvivalent i stvara se novani oblik vrednosti. Ima i drutvenu upotrebnu vrednost-njime se meri vrednost ostalih roba.Kasnije su se: 1) Osamostalile funkcije novca2) Drava intervenie na monetarnom planu3) Razvijaju se razliiti oblici novca (depozitni, meunarodni, elektronski)4) Smanjuje se znaaj nekih funkcija (novac kao blago npr) 8. Novanica (banknota)Novac u obliku papirne cedulje. Surogati novca su vrednosni papiri koji sadre pravo na odreenu koliinu punovrednog novca (zlata). Novanica se razvija zbog potreba prometa jer je novani promet neelastian i nije mogao da se iri prema potrebama sve vee proizvodnje i prometa. Novanice nemaju unutranju vrednost ali glase na odreeni iznos zlata. Prvo su se na osnovu deponovanog zlata izdavale pismene cedulje koje su glasile na odreenog bankara u drugom mestu, kome bi se nareivalo da isplati neki iznos zlatnog kovanog novca. Odatle se razvija banknota koja se u poetku putala u promet samo u visini deponovanog zlata i bila je potpuno konvertibilna u svakom trenutku u zlato. Poto je uvek ostajalo neto zlata kao rezerva u bankama izdavale su se vee koliine banknota nego to je bilo deponovanog zlata. Emisione banke su razvile emisiju i povlaenje banknota zbog potreba prometa, jer se nedovoljno irio zlatni novani opticaj. Novanice su nastale kombinacijom menice i eka. Dobija utvreni kurs i postaje zakonsko sredstvo plaanja i prometa i postaje jedino.9. Papirni novac i isto papirno vaenjeBanknoti se ukida konverzija u zlato, dobija prinudni kurs i pretvara se u papirni novac. Zlatni novac je istisnut iz promeza. Novanica postaje zakonsko sredstvo plaanja i svako ih prima u njenoj nominalnoj vrednosti, ne moe se zameniti za zlato. To je papirno vaenje-sistem slobodne valute. Novanica ima samo posrednu vrednost, zato to funkcionise u opticaju. Koliina papirnog novca u opticaju je odreena koliinom zlatnog novca koja bi bila potrebna za odvijanje privredne aktivnosti. Centralna banka vri emiciju papirnog novca. Njegova vrednost zavisi od pokria robama a ne zlatom. Izvan granica zemlje gubi funkciju zakonskog sredstva plaanja jer u meunarodnom prometu tu ulogu preuzima zlato, koje je do skoro zadralo ulogu primarne rezerve likvidnosti.10. Savremeni depozitni (bankarski) novacRazvija se iz funkcije novca kao platenog sredstva i predstavlja zapravo potraivanje. Gotovina je potraivanje na banku (zlato nekad), depozitni novac je potraivanje od depozitne banke. Sve banke imaju pravo za stvaranje depozitnog novca kojim se stvara jo vea mogunost proirivanja novanog volumena. Prvo je nastalo emisijom banknote iznad metalnog pokria. Cirkulacija banknota i papirnog novca je dopunjena cirkulacijom depozitnog novca. Ogranienja postoje u neophodnoj likvidnosti banke, pa svaki iznos kredita mora biti pokriven odreenim procentom gotovine u blagajni ili gotovinom na raunu kod CB, tako da postoji veza izmeu deponovanog novca (banknota i papirnog) i kreiranog depozitnog koji mu je osnova. Ako se depozitni novac manje transformie u gotovinu poveava se kreditni potencijal banke pa rezerve likvidnosti mogu biti manje. Izvori novanih sredstava koji se formiraju iz raspodele drutvenog dohotka u bankama ine depozite, i oni su osnova realnog kreditiranja privrede. Emisiona banka takoe daje kredite poslovnim bankama u primarnom novcu. Banke stvaraju i dodatne, izvedene depozite koji su znatno iznad stvarnih depozita, pa se ukupni depoziti dele na stvarne i fiktivne, koji su poeli da cirkuliu kao stvarni novac. Osnovni izvor novca u opticaju i depozitnog novca su kratkoroni bankarski krediti. Regulisanje novanog opticaja se vri kreditnom politikom. Efektivni (primarni) novac ostaje i dalje osnova depozitnog novca. Ta gotovina i depoziti ine organsku celinu. Kovanice i papirni novac se mogu konvertovati u depozitni novac i obrnuto. Zamagljuje se veza izmeu stvarnih, fiktivnih depozita i stvarnog novca. Pojavni oblici savremenog novca (kovani sitni novac, novanice i depoziti) ne vuku neposredno svoje poreklo iz novca metalnog vaenja nego iz vrednosnih papira.

Razvojna putanja: Robni novac---metalni novac---surogati---ist papirni novac---depozitni novac11. Znaenje novca-istorijska perspektivaDefinie se kao sredstvo razmene, uvar vrednosti i jedinica za obraun (funkcionalna definicija). Obuhvata metalni novac, kasnije papirni novac i onda depozite na raunima privrednih subjekata kod banaka. Pre Kejnsa se makroekonomija baivla teorijom privrednog ciklusa, makroekonomski novac je varijabla koja preko kamatne stope utie na dohodak ili direktno na nivo cena u nekim verzijama kvantitativne teorije.12. Problem definisanja novcaMonetarna ekonomija je skup pretpostavki i zakljuaka o odnosima izmeu novca i drugih ekonomskih pojava. Objanjava promene koliine novca u opticaju i njihove efekte na cene, p-nju, zaposlenost. Izbegava da eksplicitno definie novac. Ali smatra se da je novac sve to slui kao sredstvo razmene (osnovna funkcija, ili zakonito plateno sredstvo), jedinica za obraun i uvar vrednosti (privremeni pojavni oblik kupovne snage). Neki ukljuuju i oroene depozite, bankarske ekove i kreditne kartice. Pri definisanju novca bi trebalo uzeti u obzir razliku izmeu definicije i identifikacije stvari koje taj pojam treba da obuhvati, razlika izmeu potrebnih i dovoljnih uslova za definiciju i izmeu tranje i ponude novca.13. Novac kao sredstvo razmene i isticanje osobine likvidnostiSuma gotovine i depozita izaziva iste makroekonomske efekte bez obzira u kojoj su srazmeri. Neki ekonomisti smatraju novcem samo gotovinu novcem zato to depoziti nisu fiziki opipljivi. Dugovi nebankarskih finansijskih posrednika su vrlo likvidna aktiva jer se mogu unoviti u kratkom roku, takoe i kredit trgovca/proizvoaa omoguavaju dobijanje robe/usluga bez aktiviranja gotovine. Nedostatak gotovine ne ometa potronju ekonomskih subjekata. Viak novca se upotrebljava za isplatu dugova ili poveanje likvidne aktive, a manjak se reava komercijalnim kreditom. Potronja nije ograniena koliinom novca nego likvidnou. Kretanje ukupne potronje u privredi nije odreeno samo koliinom novca u opticaju ve i brzinom opticaja.14. Pristup definisanja novca koji naglaava osobinu sredstva plaanja i sredstva razmeneClower: Novac je neto to rutinski slui kao sredstvo plaanja na organizovanim tritima. U tu definiciju spadaju gotovina, depoziti i komercijalni kredit, koji ukljuuje osim kredita trgovinske radnje i kreditnu kartu, overdraft, travelers ekove i komercijalne vrednosne papire.Johnson: Sve to moe da rutinski bude razmenjeno za dobra bez stvaranja duga i obaveze otplate. U tu def spadaju samo gotovina i depoziti nebankarskih privrednih subjekata, krediti ne jer stvaraju obavezu vraanja duga. Meutim danas su prihvaeni i bankarski i nebankarski travelers ekovi jer su prihvaeni u razmeni i ne stvaraju obaveze.Dva neophodna uslova: da je sredstvo razmene i da cirkulie rutinski. Nebankarski travelers ekovi nisu onda novac jer ne cirkuliu rutinski. Rutinski cirkuliu samo gotovina, depoziti nebankarskih privrednih subjekata i depoziti finansijskih institucija kod CB. Gotovina+nebankarski depoziti=M115. Isticanje odnosa izmeu novca i nominalnog drutvenog proizvodaFridman: Novac je skup likvidnih oblika finansijske aktive privrednih subjekata koji su povezani nominalnim izrazom ukupne privredne aktivnosti.Y=a1+b1MY=a2+b2E Y-nacionalni dohodak, M-novac, E-autonomna potronja

1. kriterijum: novac predstavlja onaj skup razliitih oblika finansijske aktive koji pokazuje najvii stepen korelacije sa nacionalnim dohotkomako je u izboru izmeu agregata (M1: gotovina+depoziti) i (M2:gotovina+depoziti+oroeni depoziti banke) ovaj drugi mnogo vie povezan sa dohotkom, onda ovaj kriterijum sugerie iru definiciju novcaM2.2. kriterijum: dohodak mora da bude vie povezan sa celim monetarnim agregatom nego sa pojedinanom komponentom agregata. Po ovom kriterijumu u novac spadaju gotovina+depoziti po vienju+oroeni depoziti banaka (M2). Meutim do te definicije doli su polazei od toga da je to empirijsko pitanje, tako da su izmeali znaenje definicije pojma sa identifikovanjem stvari koje odgovaraju toj definiciji.16. Naglasak na stabilnosti funkcije tranje novcaNestabilnost u monetarnom sektoru privrede nastaje kao posledica destabilizirajuih akcija CB, pre nego od ponaanja pojedinaca. Ne dolazi od strane tranje jer je ona stabilna funkcija imovine, dohotka, kamatne stope i stope rasta cena. Ponuda se menja esto i u znatnoj meri. Stabilna funkcija tranje novca je preduslov za efikasnu monetarnu politiku, ako nije onda joj se monetarna politika prilagoava estim promenama u ponudi.

Postoje 3 iroka gledita o tome ta je novac u privredi SAD:1) gotovina+depoziti po vienju2) gotovina+depoziti po vienju+oroeni depoziti3) oblici pasive nebankarskih finansijskih posrednika su bliski supstituti za pasivu poslovnih banakaMeutim pokuaj da se novac definie tvrenjem da je funkcija tranje za novcem stabilna je metodoloki neispravan-ne moe se istovremeno utvrditi stabilnost tranje i definisati novac, jer se definicija novca odnosi na stok, ponudu novca, a ne tranju.17. Isticanje funkcije privremenog boravita kupovne snageSada je mogue odvojiti akt prodaje od akta kupovine, a u vremenskom intervalu mora postojati likvidna aktiva jednog privrednog subjekta koja e mu omoguiti da se u budunosti pojavi u ulozi kupca. Tako novac slui kao privremeno boravite kupovne snage, uvar vrednosti u vremenskom odseku izmeu ina kupovine i prodaje. Ako nema tu karakteristiku onda ne moe ni da slui kao sredstvo razmene. Ona podrazumeva M2 (gotovina+depoziti po vienju+oroeni depoziti). Taj agregat je jae povezan sa nacionalnim dohotkom u odnosu na druge.

Ako je x novac, onda x slui kao privremeni uvar vrednosti, ili obrnuto. Meutim obrnuto nije tano, jer uvar vrednosti ne vai samo za novac jer i druga finansijska aktiva ima tu ulogu.Pristupi koji su obuhvatili glavne osobine novca su sredstvo plaanja i sredstvo razmene u rutinskoj cirkulaciji.18. Pojam monetarnih agregataNovana masa obuhvata i klasine oblike novca (kovani novac i novanice) i druge likvidne finansijske oblike, znai zbir svih finansijskih oblika koji se smatraju novcem u privredi zemlje.Novana masa je najlikvidniji deo finansijskih instrumenata. Stepen trine likvidnosti zavisi od mogunosti njihove prodaje na tritu novca i kapitala. Broj stepeni u skali likvidnosti bie razliit u razliitim zemljama jer to zavisi od institucionalnih uslova, stepena privredne razvijenosti i drugih faktora.19. Koncepcije novane maseNovana masa je zbir finansijskih instrumenata koji obavljaju funkcije novca.1) Teorijski pristup: istie funkcije koje novac moe da obavlja-mera vrednosti, sredstvo razmene, plateno sredstvo, novac kao likvidan oblik imovine.2) Empirijski pristup: ciljevi na planu realnih privrednih kretanja koje je mogue ostvariti iskoriavanjem razliitih funkcija novca.Teorijska definicija je prihvatljiva za sve ekonomske sisteme, a empirijska se razlikuje u razliitim privredama i periodima u razvoju jedne privrede.20. Teorijski pristupiIma 4 gledita o tome ta je novana masa:1) Ono to vri funkciju prometnog i platenog sredstva-gotovina+depoziti po vienju (tradicionalni)-zvanina definicija u veini zemalja2) Privremeni pojavni oblik kupovne snage (Fridman)-gotovina+depoziti po vienju+oroeni depoziti3) Sredstva u pasivi nebankarskih finansijskih institucija (tednih i kreditnih udruenja i osiguravajuih drutava) se takoe ukljuuju, pa i potraivanja prema njima-gotovina+depoziti+oroeni depoziti+potraivanja prema nebankarskim finansijskim institucijama. Svakom obliku moe se dodeliti ponder na osnovu stepena zamenljivosti za novac. Gotovina i depoziti imaju jedinini ponder a ostali oblici od 0 do manje od 1, zavisno od brzine konverzije.4) Redklifov izvetaj: sve prethodno + nemerljivi likvidni finansijski oblici-kreditne linije.

Ranije je dolazilo u obzir samo zlato, pa novanice, pa depoziti, i oni su u istorijski najkasnijoj fazi.Gotovina je zvanino sredstvo plaanja i odmah prihvatljivo, depoziti su takoe prihvaeni kao sredstvo plaanja, ali su nedoumice u pogledu novca koji je napustio raun platioca ali jo nije odobren raunu korisnika. Gotovina+depoziti su tradicionalni koncept novane mase. Fridman i Schwartz smatraju da je mana tradicionalnog koncepta novane mase u tome to uzima nekritiki da je bitna karakteristika novca jedino kao sredstvo razmene.

Izmeu ina kupovine i prodaje postoji vremenski gep i u njemu mora postojati neka likvidna aktiva (privremeni pojavni oblik kupovne snage), koji e omoguiti sadanjem prodavcu da kasnije bude kupac. Tu se vidi da ako finansijski oblik ne moe da slui kao privremeno boravite kupovne snage, ne moe da slui ni kao sredstvo razmene. Meutim, ako je boravite kupovne snage, ne znai da je i sredstvo razmene-tedni depoziti kod banaka. Takoe, svi finansijski oblici koji su privremeno boravite kupovne snage nisu podjednako likvidni. Zbog toga tradicionalna definicija ukljuuje i oroene depozite. Novana masa se premeta ka ukupnoj masi emitovanih kredita, i novana masa utie na privredne tokove na osnovu povezanosti bankarskog kredita sa ukupnim obimom kredita koji je kreiran u okviru privrednog sistema. Mobilan kreditni sistem obezbeuju tedionice, kreditna udruenja, fondovi, osiguravajua drutva itd. Tako finansijska aktiva jedne privrede moe podrati vii nivo potronje. Nebankarski privredni subjekti mogu da odravaju dati nivo potronje, drei kod sebe sve manji iznos istog novca. Preduzea mogu takoe davati pozajmice, pa ako i sama zapadnu u nelikvidan poloaj, mogu se zaduiti na kratkoronom kreditnom tritu. Pravo na kredit obuhvata Redklifov izvetaj.21. Empirijski pristupiNovac je vaan kao sredstvo za regulisanje tokova privredne aktivnosti. Najbolja definicija novca je ona koja obezbeuje kontrolu nad dohotkom, zaposlenou i cenama. Treba napraviti vezu izmeu monetarnih agregata i mera monetarne politike i veza sa realnim privrednim kretanjima.

1. grupa pristupa: pretpostavka je da definicija treba da zavisi od konkretnog problema koji se istrauje. Npr, ako se istrauje tranja novca i analiza efekata novane mase na tokove privredne aktivnosti, najprikladnija definicija obezbeuje najbolje statistike rezultate povezanosti novane mase sa ostalim finansijskim i realnim varijablama. Ako je ua definicija novca predvidljivija, monetarna politika treba da se izraava u terminima ue definicije. Dakle, monetarni agregati se definiu tako da se postigne stabilna povezanost agregata sa nemonetarnim varijablama. Empirijska istraivanja pokazuju da li treba u okvir novane mase ukljuiti i druge instrumente razliitog stepena likvidnosti, i da li treba definisati samo jedan agregat ili vie njih.2. grupa pristupa: identifikovanje prelomne take u spektru finansijskih oblika poreanih po stepenu likvidnosti. Ako je zamenljivost izmeu depozita po vienju i oroenih depozita nia nego izmeu oroenih i ostale likvidne finansijske aktive, onda definicija novane mase treba da bude ograniena na gotovinu i depozite po vienju. Ako je zamenljivost izmeu oroenih i po vienju velika, onda se oroeni mogu ukljuiti u definiciju.Krajem 70ih i tokom 80ih se razvilo finansijsko trite, nastaju novi finansijski instrumenti, ukinule su se regulativne barijere koje su ometale konkurenciju finansijskih institucija. Banke su se izjednaile se ostalim finansijskim institucijama, poveala se zamenljivost finansijskih oblika koji su instrument plaanja i onih koji nemaju takvu osobinu, razvijeni su tedni depoziti sa ogranienim transakcionim osobinama.Zakljuilo se da razliiti finansijski oblici imaju razliiti stepen novanosti (obim monetarnih usluga koje svaki finansijski oblik obezbeuje draocu), zato se svaki finansijski oblik ponderisao stepenom novanosti koji nosi. Konstruisao se i jedan ponderisan prosek koji ujedinjuje razliite stepene novanosti pojedinih komponenata monetarnog agregata. Mogu se koristiti indeksi za agregiranje razliitih oblika finansijske aktive-indeksi monetarnih usluga.

3. Barnettov pristup: na jednom kraju nalaze se oblici koji su isto sredstvo razmene (gotovina) i ne donose kamatu a na drugom oblici u ulozi sredstva akumulacije (instrumenti tednje), donose kamatu ali nisu upotrebljivi kao privremeno boravite kupovne snage. Interval je od 0 do 1.Troak korienja jednog finansijskog oblika je razlika izmeu kamatne stope koju donose instrumenti tednje i njegove stope prinosa. Gotovina, ija je stopa prinosa 0 ima najvii troak korienja (oportunitetni). Depoziti imaju manji ponder, najmanje pondere imaju moni oblici koji nemaju funkciju sredstva razmene i slue samo kao sredstvo akumulacije. Ti oportunitetni trokovi slue za izraunavanje pondera. Uslovi koji postoje u jednoj zemlji odreuju stabilnost relevantnih funkcionalnih odnosa izmeu monetarnih i nemonetarnih varijabli i time jednim istim finansijskim instrumentima daju razliite osobine. Finansijski sistem se razvija tokom vremena, tako da ni definicija novca nee ostati fiksirana.22. Monetarni agregati kod nas

1) Primarni novac (monetarna baza, M0) je novac koji kreira CB. On je osnova za kreiranje potrebnog kvantuma novca u opticaju.2) Novac kao instrument plaanja (novana masa, M1)-instrumenti plaanja koje kreiraju CB i poslovne banke--- gotovina+depoziti3) Novac kao deo imovine (M2)---gotovina+depoziti po vienju+oroeni depozitiKriterijum sredstva razmene daje uu definiciju novca, a ire definicije se zasnivaju na kriterijumu likvidnosti pojedinih oblika finansijske aktive. NBS prema irem pristupu uzima u obzir: Gotovinu, depozite po vienju, tedne depozite banaka i Potanske tedionice, oroene depozite banaka i Potanske tedionice.Na depozite po vienju mogu da se vuku ekovi, oni su plativi na zahtev, sredstvo su plaanja.Oroeni depoziti su terminski utvreni depoziti i njima se ne raspolae putem ekova, mada se lako unovavaju. Slini su depozitima po vienju jer se brzo povlae i pretvaraju u gotovinu ili sredstva na raunima.M1: Novana masa-gotovina, depoziti po vienju kod banaka i u Potanskoj tedioniciM2: M1+kvazi novac (dinarski i devizni depoziti po vienju oroeni do godinu dana, kratkorone HOV nefinansijskih privrednih subjekata)M3: M2+ogranieni depoziti i udruena sredstva (sredstva rezervim sr za doznake u inostranstvo, sr na ime pokria po akreditivima, ostali ogranieni depoziti, sr za kupovinu deviza i udruena sredstva)M4: ukupni depoziti-M3+dugoroni depoziti preko godinu dana, dugorone obaveze banaka prema domaim komitentima u devizama, dugorona udruena sredstva, dugorone obaveze banaka po izdatim HOV.Ranije se M1 koristio kao osnovni monetarni agregat, meutim kasnije se prihvatio M2 jer je:

1) Stabilnost tranje novca vea na nivou M2 nego M12) M2 manje podloan uticaju sezonskih i vanrednih faktora to je lake za monetarnu politiku tokom godine i u kraim vremenskim intervalima3) Veza izmeu monetarnih i realnih privrednih kretanja stabilnija na nivou M24) Obuhvatnost efektivne i latentne domae tranje je vea na nivou M25) Efikasnost sistema monetarnog regulisanja preko instrumenata obavezne rezerve banaka kod CB-stopa obaveznih rezervi na osnovicu koju ine svi depoziti po vienju i deo oroenih, to je uticalo na friziranje pasivu banaka. Zato je CB odredila osnovicu u kojoj su ukljueni svi depoziti u domaoj valuti, a na due oroena sredstva se primenjuju nie stope izdvajanja. U nekim privredama se sistem obavezne rezerve primenjuje i na finansijske posrednike koji u svojoj pasivi nemaju iskazane depozite po vienju.6) Efekti instrumenata monetarnog regulisanja na kretanje monetarnih agregata su izvesniji i stabilniji kod ire definisanih agregata.7) Promene agregata M2 (godinje i po kvartalima) merene u apsolutnim iznosima i procentima su stabilnije od M1.23. Endogenost/egzogenost novane maseNeokejnzijanci smatraju da su ciklusi u kretanju stope rasta novane mase endogeno determinisani, ponaanjem nefinansijskih privrednih subjekata i sektora poslovnih banaka. Danas se razmatra stepen u kom monetarni uslovi dominiraju nad drugim faktorima koji mogu uticati na kretanje nominalnog dohotka-da li nominalni dohodak utie na koliinu novca ili obrnuto?Obim kredita je uslovljen odlukama privrednih subjekata u pogledu njihovog zaduivanja i spremnosti banaka da pozajmljuju. Tranja kredita je vea u uslovima ekspanzije i poveanja opteg nivoa cena. I ponuda je vea tokom ekspanzije jer je rizik od neizvrenja obaveze plaanja relativno manji.Promene u bilansu ekonomskog odnosa zemlje sa inostranstvom menjaju obim primarnog novca tako to varira iznos deviznih rezervi.Sektor stanovnitva takoe utie na ponudu novca-moe drati vei iznos gotovine kod sebe umesto da ulae novac na tednju. To dovodi do smanjenja primarnog novca u bankama i mogunosti plasmana i tako se smanjuje ponuda novca.Instrumenti monetarnog regulisanja: porast cena koji preko kreditne ekspanzije utie na rast koliine novca u opticaju, ali se istovremeno smanjuje novana masa preko pogoranja trgovinskog bilansa i formiranja kontraefekta na devizne rezerve.Endogena varijabla-kretanje te varijable je rezultat delovanja ostalih varijabli u modelu.Egzogena varijabla-varijabla ija je vrednost odreena faktorima koji se nalaze van ekonomskog modela.Novana masa je endogena varijabla jer sadri povratni efekat-dejstvo inicijalne promene novane mase prvo kree prema realnim privrednim tokovima pa se vraa natrag ka novcu-monetarnom sektoru.

Smatra se da CB nedovoljno kontrolie novanu masu ako:1) CB sprovodi jednu stabilizacionu politiku na kreditnom tritu2) Poslovne banke neumereno uzimaju kredite od CB3) Poslovne banke menjaju strukturu sredstava u pasivi, poveavajui udeo nemonetarne pasiveStabilizaciona kreditna politika ima 2 cilja: da oscilacije kamatnih stopa odrava na minimumu i odrava dovoljno nizak nivo kamatnih stopa. Oba cilja podravaju investicionu aktivnost, prvi minimizira neizvesnost, a drugi dri trokove finansiranja investicija na niskom nivou. Tada finansira deficit sa smanjenim trokovima. Kad vea tranja uzrokuje rast kamatne stope, CB prodaje HOV da bi ih smanjila. Tako se poveava obim primarnog novca naizmenino. Stabilizaciona kreditna politika omoguuje priticanje kreditnog novca i zadovoljenje tranje za njim na kratak rok.

Kada raste tranja za kreditima, banke ele da privuku tedie podizanjem prinosa na oblike svoje pasive koje ine nemonetarni deo pasive-oroeni depoziti, HOV ijim se vlasnicima isplauju visoke kamatne stope. Ako je ta pojava rairena, smanjuje se koeficijent izmeu depozita i nemonetarnih oblika pasive i dolazi do oslobaanja obaveznih rezervi koje su sada spremne za nove plasmane.Povratni efekat: kad monetarne vlasti svojom akcijom poveavaju kvantum novane mase da bi stimulisali privrednu aktivnost, porast privredne aktivnosti uzrokovae porast tranje novca i onda rast kamatnih stopa. Time se poveava oportunitetni troak banaka u vezi sa dranjem rezervi novca iznad iznosa obaveznih rezervi. Banke tee da smanje svoje rezerve plasirajui slobodna novana sredstva i tako kreiraju novac koji je zapoet akcijom CB.

Monetaristi shvataju novanu masu kao egzogenu varijablu jer smatraju da preovlauje efekat koji ide od novca prema realnim privrednim tokovima i da monetarne vlasti mogu da kontroliu koliinu novca u opticaju i da utiu na privrednu aktivnost bez obzira na povratne efekte od realnog sektora ka monetarnom.24. Shvatanje monetaristaPromene koliine novca su odreene faktorima van privrednog sistema, akcijama monetarnih vlasti na osnovu samostalne monetarne politike. Novac je egzogeno odreena varijabla ije promene nisu pasivan odgovor na promene u tranji novca.Promene u koliini novca prethode promenama u tokovima privredne aktivnosti.Te promene su bile odreene ponudom novca koju je kontrolisala monetarna politika.Odnos izmeu novca i privredne aktivnosti bio je stabilan uprkos promenama u institucionalnim faktorima koji utiu na novani opticaj i promenama u metodama monetarnih vlasti.M=mxB M=novana masa, B=primarni novac, m=multiplikator

Multiplikator zavisi od koeficijenta gotovine (odnos gotovine prema depozitima) i koeficijenta rezervi banaka (odnos rezervi prema ukupnim bankarskim depozitima). Veliina koeficijenata je odreena ponaanjem nebankarskih ekonomskih subjekata i poslovnih banaka.Promena u ponudi primarnog novca je samo egzogena ukoliko je inicirana samostalnom akcijom monetarnih vlasti, a ne kao odgovor na promenu dohotka ili kamatne stope.Deficit moe da se finansira na 3 naina: prodajom HOV privatnom sektoru (emisijom javnog duga), prilivom kapitala iz inostranstva i pozajmljivanjem od CB (kreiranjem novog kvantuma primarnog novca). Znai, faktori od kojih zavisi promena monetarne baze su obim deficita, obim HOV javnog sektora i veliina inostranog kapitala koji se moe transferisati u domau privredu. Javna potronja i poreska politika, koje odreuju veliinu budetskog deficita ne podleu brzim promenama, ali priliv inostranog kapitala i prodaja HOV jesu nepredvidivi. Obino sa velikim budetskim deficitom nije mogua uspena monetarna kontrola, osim ako su monetarne vlasti spremne da prihvate veliko podizanje kamatnih stopa.

Monetaristiki stav ne odbacuje povratnu spregu (feedback) od poslovne aktivnosti ka novanoj masi, ali smatraju da su ti efekti sekundarni u odnosu na dejstvo primarnog novca, ije je kretanje egzogeno odreeno.Monetarizam otvorene privrede-obaveza odranja fiksnog deviznog kursa povlai za sobom gubitak kontrole nad kvantumom novane mase. Iako novana masa postaje endogeni faktor u otvorenoj privredi sa fiksnim deviznim kursom, pa nije pod kontrolom CB, promene novane mase i dalje imaju ulogu nezavisnog faktora koji deluje na domai nominalni dohodak.25. Gledite neokejnzijanaca i endogenost/egzogenost novane maseRedklifov komitet je tvrdio da se ne moe povui jasna granica izmeu novca i ostale finansijske aktive, jer svaki oblik finansijske aktive sadri u sebi monetarni kvalitet, samo razliite snage. Ako se ogranii pasiva finansijskih institucija, privredne jedinice e formirati nove fin. institucije iz ije pasive e finansirati eljenu potronju. Po neokejnzijancija, CB ne moe da kontrolie koliinu novca u opticaju. Smatraju da se na dugi rok ponuda novca prilagoava tranji. Postavka je da je postojea koliina novca endogena i na kratak rok. Porast koliine novca u opticaju moe se realizovati u spoju sa fiskalnom politikom ili posredstvom operacija na otvorenom tritu. U prvom sluaju, viak novca je ispraen podizanjem nivoa dohotka nebankarskih subjekata preko fiskalne ekspanzije, izdaci nebankarskih subjekata e reagovati na porast dohotka i otvoriti spiralu multiplikacionih efekata. U drugom sluaju, kupuju se obveznice od nebankarskih subjekata, meutim samo ako oni hoe da se njih oslobode i dre novac. Ako imaju vie novca nego to ele, kreditnim mehanizmom ga se mogu osloboditi, otplaivanjem duga sektoru banaka. Viak novca ne moe nikada tako dugo da postoji da deluje na potronju.

Takoe se iskljuuje mogunost oskudice novca-reaguje CB i obezbeuje potreban nivo likvidnosti makrosistema, ako ne odobrava monetarnu ekspanziju, podie svoje diskontne stope. Ponuda novca je uvek odreena tranjom za njim pri izrabranoj kamatnoj stopi CB.U svemu tome koliina novca igra pasivnu ulogu u odreivanju nominalnog dohotka, meutim kamatna stopa moe da se iskoristi tako da utie na investicije. Dakle kauzalni odnos ide iskljuivo od tranje prema ponudi novca. Na osnovu ekonometrijske analize, Moore je dokazao da nominalne nadnice rastu u periodima opadanja produktivnosti rada zbog rigidnosti u kretanju nadnica nadole. To rezultira u nelikvidnosti preduzea koja uzimaju kredite da bi izmirili dospele obaveze. Ako banke ne obezbeuju kredit okreu se CB koja obezbeuje dodatnu koliinu novca, meutim ako ona u tome ne uspe doi e do nezaposlenosti proizvodnje. Zato dozvoljavaju stvaranje novih kredita, zbog politikog pritiska.Tako ponaanje nominalnih nadnica igra kljunu ulogu u odreivanju tranje za bankarskim kreditima nebankarskih subjekata. Akcije CB doputaju novanoj masi da se prilagodi poveanju tranje za bankarkim kreditima. Sposobnost CB da kontrolie stopu rasta monetarnih agregata zavisi vie od sposobnosti da kontrolie stopu rasta bankarskih kredita nego monetarne baze.

Dakle, po monetaristima CB ima ulogu regulatora novanog opticaja, dok po neokejnzijancima ona jedino moe da kamatnu stopu postavlja na odreeni nivo.26. Ocena teorijskih gledita o endogenosti/egzogenosti novane maseNajprihvatljiviji je koncept koji polazi od meuveza i meuuticaja realnih i finansijskih tokova u okviru reprodukcionih procesa i naglaava da je nemogue uspostaviti jednosmernu kauzalnu vezu izmeu promene koliine novca i obima proizvodnje, zaposlenosti i nivoa cena. Nijedan ekonometrijski nalaz ne potvruje istu egzogenost ili endogenost. Stvarni obim novane mase je odreen ponaanjem i monetarnih vlasti i privatnog sektora privrede koji obuhvata nebankarske subjekte, banke i druge finansijske institucije. U sluaju vika novca, privredni subjekti dre vei iznos realnih novanih sredstava nego to ele, sve dok se ne uravnotee stvarni obim novane mase i eljena novana sredstva nekom kombinacijom niih kamatnih stopa, viih cena i veeg dohotka. Ako je oskudica u novcu, poveava se dohodak ili reducira potronja. Ako su ove promene u ponaanju iroko rasprostranjene, to ostavlja posledice na realna privredna kretanja-smanjenje rasta nominalnog dohotka.

Sa druge strane, moe se postii egzogeni karakter novca ako monetarne vlasti imaju vrsto definisan cilj u pogledu monetarne ekspanzije i ele da kupe HOV po bilo kojoj ceni od subjekata u makrosistemu. Tada ekspanzija novca ne zavisi od odluka banaka i nebankarskih ekonomskih subjekata.27. Brzina opticaja novcaMera vremena koja razdvaja akt prodaje od akta kupovine. U sluaju trampe brzina opticaja je beskonano velika i potrebna koliina novca je jednaka 0.

M=T/V=T/beskonacno=0V=brzina opticaja, M=potrebna koliina novca (tranja za novcem), T=obim transakcijaKoliina novca je statiki aspekt novca, brzina opticaja dinamiki.

1) Brzina opticaja je vea ako je vremenski razmak izmeu kupovine i prodaje manji (roba-novac-roba)2) Ekstremne take su kad je brzina opticaja novca beskonana ili 0. Kad je trampa novac nestaje i brzina opticaja je beskonana, kad je neaktivni novac brzina je 0. Obe ekstremne take su negacija novca kao prometnog i platenog sredstva.3) U realnosti, brzina opticaja je izmeu ekstremnih vrednosti4) Brzina se moe smanjivati ili poveavati, dakle menja se vremenski razmak izmeu akta kupovine i prodaje5) U uslovima robnog novca ona je merilo razmaka izmeu prodaje i kupovine i merilo potrebne koliine novca. U uslovima nerobnog novca je odraz faktora koji odreuju monetarnu i privrednu ravnoteu.28. Koncepcije brzine opticaja novca

1) Transakciona brzina opticaja-odnos izmeu ukupnog iznosa novanih transakcija i koliine novca (koliko jedinica novanih transakcija se obavlja jedinicom koliine novca u opticaju,Vt= T/M)Parcijalne transakcije: finansijske i prometne. Brzina opticaja pokazuje koliko puta u jednom vremenskom periodu jedna novana jedinica pree od jednog vlasnika do drugog.2) Dohodna brzina opticaja-odnos izmeu NDP i koliine novca (koliko jedinica NDP opsluuje jedinica koliine novca u opticaju, Vd=NDP/M)NDP predstavlja novane transakcije finalnog prometnog procesa po tekuim cenama. Ne obuhvata meufazne ni finansijske transakcije.Ako broj meufaza oznaimo sa f, onda je Vd=Vt/f3) Odnos koliine novca i nominalnog drutvenog proizvoda-reciprona vrednost, V=M/NDP=1/VdPokazuje koji deo drutvenog proizvoda se dri u novcu pa predstavlja najpogodniju varijantu za povezivanje novca sa prometnim procesom. Neki ovu varijantu smatraju kategorijom tranje novca

29. Parcijalne brzine opticaja novcaUkupne novane transakcije se ralanjuju na:1) Prometne transakcije2) Finansijske transakcije 3) Transakcije finalne tranje (potronja i investicije)

Koliinu novca moemo predstaviti kao Mp (novac kao prometno sredstvo), Mb (neaktivni novac), Mn (neuravnoteeni novac). Ove kategorije se ne mogu statiki identifikovati jer se stalno prelivaju jedna u drugu i njihova brzina opticaja ima analitiki karakter. Neaktivni novac ima brzinu 0.Brzina opticaja je sloena od vie parcijalnih brzina, predstavlja njihov ponderisani prosek.30. Faktori brzina novanog opticaja1) Sistem plaanja koji odreuje maksimalnu brzinu opticaja2) Ostale determinante zbog kojih je brzina manja od maksimalne

1) Maksimalna brzina opticaja je vremenski period potreban da se izvre operacije plaanja. Kod depozita-to je period izmeu izdavanja naloga od platioca da se izvri isplata do momenta kada primalac dobije obavetenje da su mu sredstva odobrena na raunu-tehnika brzina opticaja.Savrenija tehnika smanjuje masu novca u platnom prometu i tako dovodi do rasta brzine opticaja.2) Ostale determinante:-decentralizacija ili centralizacija novanih sredstava-centralizacija dovodi do poveanja brzine. Kad je vea disperzija novca vea je masa zadravanih sredstava zbog odravanja stope likvidnosti svakog subjekta.-sektorska delovanja-u sektoru stanovnitva brzina opticaja je manja, i ako se novac preraspodeli u sektor preduzea i poraste uee privrednih subjekata u ukupnim transakcijama poveava se brzina opticaja. To se deava u periodu ekspanzije privredne aktivnosti, tokom recesije se smanjuje. -stepen sigurnosti-dre se manja novana sredstva kao sredstva likvidnosti ako postoji velika sigurnost u prilivu sredstava u poslovanju i ostvarivanju dohotka.-psiholoki faktori-njih je teko kvantifikovati, oni deluju na tranju novca uopte i na brzinu opticaja-frekvencija u plaanjima u procesu raspodele nacionalnog dohotka-obraun i isplata dohotka, doprinosa, poreza itd. Ako su intervali u plaanju dugi, smanjuje se brzina opticaja i obrnuto.-stabilnost privrede, odnosno stopa inflacije-vea inflaciona nestabilnost vodi brem oslobaanju od novca i brem opticaju.

Neuravnoteeni novac (viak novca) se pribliava maksimalnoj brzini, jer nije potreban kao prometno sredstvo i ne dri se kao neaktivan novac, pa ga se draoci oslobaaju upotrebom za nabavke i otplate obaveza. Frikcioni faktori dovode do smanjivanja njegove brzine od maksimalne. Svakako je njegova brzina vea od brzine potrebnog novca, pa poveanje ovog novca dovodi do porasta brzine opticaja ukupne novane mase.31. Koncept primarnog novcaTri grupe subjekata: CB, banke i nebankarski privredni subjekti.

Nebankarski privredni subjekti rasporeuju novac na gotovinu i sredstva na tekuim raunima kod banaka i te raune dele na transakcione i netransakcione.Banke uzimaju ta potraivanja i postavljaju ponudu iz svoje pasive i rasporeuju aktivu na one oblike koji donose kamatu i na rezerve likvidnih sredstava.CB postavlja uslove ponude svojih sredstava, ograniava pasivu banaka i regulie oblike finansijske aktive koje banke mogu da dre.

M=mxBMonetarna baza (B) je ponaanje CB, m povezuje monetarnu bazu sa koliinom novca i odraava ponaanje banaka i nebankarskih ekonomskih subjekata. Primarni novac CB je oblik krajenjg definitivnog novca.Bankarski depoziti nose garanciju konvertibilnosti u gotovinu i zato banka mora drati rezervu gotovine kod CB. Gotovinska osnovica se sastoji od novanica i sredstava banaka kod CB koji se mogu povui kao novanice i pridruiti gotovom novcu kojim ve raspolau. Monetarna baza se raspodeljuje na novanice u rukama nebankarskih privrednih subjekata, novanice u blagajnama banaka i sredstava banaka kod CB. Na nju se nadograuju konvertibilni depoziti.

M=G+D (novana masa se sastoji od gotovine i depozita)B=G+R (monetarna baza se sastoji od gotovine i rezervi kod CB)B je osnova D. Vei deo R u veliini B donosi veu snagu varijabli Bu njenoj ulozi za dalje kreiranje novca.M=B(1+G/D)/(R/D+G/D)Znai, koliina novca je odreena primarnim novcem i koeficijentima G/D i R/D (odnos gotovine i depozita i odnos rezervi i depozita).

Svi tokovi kreiranja primarnog novca su vidljivi u aktivi bilansa CB a ukupna koliina je u pasivi:

A: krediti CB odobreni bankama P: sredstva obavezne rezerve banaka kod CB krediti CB odobreni neposrednim komitentima sredstva na raunima poslovnih banaka ostali plasmani CB ostala deponovana sredstva banaka kod CB+ neto devizne transakcije CB sa inostranstvom gotovina u opticaju- depoziti nebankarskih subjekata kod CB

Primarni novac moe biti predstavljen kao zbir razliitih oblika njegovog korienja od strane banaka i nebankarskih ekonomskih subjekata:1) Metoda upotrebe-B=G+Rpokazuje raspored primarnog novca2) Metoda kreiranja-suma svih oblika aktive-zbir svih oblika nemonetarne pasivepokazuje ponudu primarnog novca, na osnovu nje se ispituju izvori promena monetarne baze.Postoje tri definicije primarnog novca:I) Najira definicija-krediti CB dati poslovnim bankama, finansijskim i nefinansijskim sektorima koji se koriguju za neto iznos deviznih transakcija sa inostranstvom. To je ukupno kreiranje primarnog novca.II) Autonomni tokovi u kreiranju primarnog novca van kontrole monetarne politike-gotovina u opticaju, depoziti kod CB, obavezne rezerve banaka, neto iznos ostale aktive i pasive CB koji se menja pod dejstvom autonomnih faktora. Sve osim obaveznih rezervi odreuje kreditni potencijal finansijskih institucija.III) Pokazatelj likvidnosti poslovnih banaka-sredstva na raunima CB, sredstva obavezne rezerve i novana sredstva rezervnih fondova kod CB (neiskorieni kreditni potencijal poslovnih banaka)32. Mehanizmi i tokovi kreiranja primarnog novcaZa analizu faktora promene novane mase metoda upotrebe primarnog novca nije pogodna, zato koristimo metodu kreiranja:Finansijska aktiva=krediti odobreni bankama (Kb) Monetarna pasiva= Gotovina (G) krediti odobreni neposrednim komitentima (Knk) Rezerve (R) devizne transakcije sa inostranstvom (FA) devizne transakcije (FP)

Ostala aktiva = ostali plasmani (OC) Nemonetarna pasiva=nebankarski depoziti (CD) ostala nemonetarna pasiva (ONP)G+R+FP+CD+ONP=Kb+Knk+FA+OCB=Kb+Knk+(FA-FP)+(OC-ONP)-CDFn=FA-FPOP=OC-ONPB=Kb+Knk+Fn+OP-CDTransaktori koji imaju odnose sa CB: banke, dravne nemonetarne institucije i inostranstvoKanali emisije novca: operacije CB na otvorenom tritu, devizne transakcije CB sa inostranstvom i CB kao direktni zajmodavac.33. Operacije CB na otvorenom trituKupoprodajom dravnih HOV se regulie koliina primarnog novca i novca u cirkulaciji uopte kao i kamatnih stopa, i u razvijenim privredama je to osnovni instrument monetarne politike. Osim dravnim obveznicama, trguje se kratkoronim HOV koje emituje CB (blagajniki zapisi). U zemljama u razvoju se trguje uglavnom samo blagajnikim zapisima CB.Time se izazivaju promene u kreditnim tokovima, strukturi kamatnih stopa i to proizvodi efekat na optem nivou privrednih aktivnosti.Svaka kupovna operacija CB dovodi do poveanja obima primarnog novca za iznos vrednosti obavljene kupovine, svaka prodajna operacija CB povlai primarni novac. To se odraava na nivo likvidnosti poslovnih banaka jer se ona u skladu sa tim smanjuje ili poveava. Monetarnom multiplikacijom se prenose poetni efekti na planu likvidnosti banaka, npr, povlaenjem primarnog novca se redukuju njihovi kreditni plasmani. Takoe se poveavaju kamatne stope na kratak rok zbog smanjenja obima primarnog novca. Obrnuto dovodi do ekspanzije primarnog novca i smanjenje trinih kamatnih stopa.34. Devizne transakcije CB sa inostranstvomMonetarni efekti deviznih transakcija CB:1) Kreiranje/povlaenje primarnog novca2) Poveanje/smanjenje kreditnog potencijala poslovnih banaka i multiplikovano kreiranja novca putem porasta kreditaPoveanje deviznih potraivanja-kreiranje primarnog novca putem vee kupovine od prodaje deviza, poto su prodavci deviza poslovne banke. One dolaze tako do dinarskih sredstava i raste kreditni potencijal, u vrednosti kupljenih deviza minus obavezne rezerve (1-r).Smanjenje obaveza CB prema inostranstvu-kreiranje primarnog novca jer kupuje devize da bi otplatila dospele obaveze po inostranim kreditima. U obrnutom smeru deluje smanjenje deviznih potraivanja i poveanje obaveza prema inostranstvu.35. Krediti CB poslovnim bankamaCB ima funkciju krajnjeg kreditora jer obezbeuje likvidnost bankama u sezonskim intervalima tokom godine. Sezonska ekspanzija u realnim tokovima utie na sezonsku ekspanziju u tranji novca. Takoe refinansira banke selektivnim kreditima za odreene sektore koji odgovaraju ciljevima ekonomske politike zemlje.Postoje cikline oscilacije u tranji novanih sredstava nebankarskih privrednih subjekata, to je oslonjeno na oscilacije u realnom sektoru.CB pozajmljuje likvidna novana sredstva bankama da bi im pomogla u zadovoljenju poveane novane tranje njenih komitenata koji se javljaju u sezonskim ciklusima tokom godine. To radi tako to preko banaka kupuje HOV privrednih organizacija ili odobrava bankama kratkorone kredite na podlozi tih HOV, kao i inostranih HOV koje su u posedu privrednih organizacija.

Selektivni krediti slue za utvrene namene, to znai beneficiranu kreditnu podrku odreenim privrednim aktivnostima po osnovu mogunosti dobijanja sredstava iz novokreiranog novca CB, kamate, stope reeskonta i rokova vraanja kredita.

CB regulie i obim slobodnog kreditnog potencijala banaka sa ciljem da smanji ili povea bankarski kapacitet kreiranja novca, zavisno od konkretnih potreba i ciljeva monetarne politike. Banka je prinuena da pozajmljuje od CB kada deluju autonomni faktori (smanjenje likvidnosti zbog visokog porasta novca u rukama stanovnitva ili visoki deficit platnog bilansa).Postoji i meubankarsko trite novca na kom banke pozajmljuju jedne od drugih, ime se redistribuiraju likvidna novana sredstva od suficitarnih prema deficitarnim bankama.36. Priroda i struktura kreiranja novcaTeorija monetarnog multiplikatora: Ponuda novca je stabilna rastua funkcija primarnog novca. Ako se B menja, M se menja u istom smeru i veina promena varijable M se duguje promeni varijable B.

M=f(B), dM/dB > 0M=mxB; M=a+bxB m i b su pozitivne konstante, a moe imati i pozitivnu i negativnu vrednost.

Ova druga formula prikazuje M kao nesrazmernu funkciju od B, prva formula je vie prihvaena. b je marginalni multiplikator a m je i proseni i marginalni.

Postoje determinante koje utiu na primarni novac (one su pod kontrolom CB) i determinante koje utiu na monetarni multiplikator (one su endogenog karaktera, zavise od ponaanja banaka i nebankarskih uesnika u monetarnim procesima). Zato nosioci monetarne politike treba da se usredsrede na regulisanje B.

Banke se pojavljuju kao davaoci sredstava u sluaju kreiranja novca, a primaoci u sluaju povlaenja. Obrnuto je kod nebankarskih sektora. Banke prikupljaju sredstva od nebankarskih privrednih subjekata i CB (primarni novac), i one pozajmljuju drugim NPS ta sredstva i time posreduju, a delom kreiraju novac na osnovu emisije primarnog novca od CB.Ponaanje CB odreuje monetarna politika a poslovnih banaka motivima maksimizacije profita ili maksimizacije plasmana (socijalistike privrede). CB kontrolie nivo primarnog novca kroz operacije na otvorenom tritu, direktnu kreditnu aktivnost, promene u stopama obavezne rezerve ili promenama u diskontnoj stopi.Koliina novca u opticaju zavisi od rasporeda primarnog novca u okviru finansijskog sistema koji prave banke i nebankarski ekonomski subjekti. Kreiranje primarnog novca je u stvari nadoknada odliva primarnog novca sa rauna banaka. Nebankarski sektor definie koliinu gotovine u opticaju svojom tranjom, a ta tranja zavisi od dohotka, trinih kamatnih stopa i kamatnih stopa na tedne depozite.Koliina depozita je odreena ponaanjem banaka i NPS. Tranja za depozitima je pozitivna funkcija dohotka a negativna f-ja kamatnih stopa na finansijskim tritima i na tedne uloge kod banaka.Dakle prepliu se tokovi kreiranja novca i finansijskog posredovanja. Kvalitativna strana kreiranja novca zavisi od subjekata koji su ukljueni u ove transakcije.

Primarni nivo u mehanizmu promena novane mase: transakcije CB koje odreuju maksimalni iznos novane mase u cirkulaciji.Sekundarni nivo: transakcije poslovnih banaka koje odreuju iznos novane mase u okviru maksimalnog iznosa koji je ve odredio primarni nivo.Tercijarni nivo: transakcije NPS koje odreuju iznos novane mase u okviru iznosa na sekundarnom nivou.37. Teorija procesa formiranja novane maseTeorija mehanikog monetarnog multiplikatora-mehaniki odnos izmeu koliine novca u opticaju i primarnog novca koji kreira CB. Meutim zanemaruje delovanje ukupnog bankarskog sistema i nebankarskih privrednih sektora u smislu njihove neprekidne interakcije.Kasnije se formirao stav da koliina novca u opticaju nije u potpunosti egzogena varijabla nego je odreena i endogenim faktorima. Kreditna ekspanzija zavisi od prinosa koji donose razliliti oblici finansijske aktive. Tako promena obima novane mase zavisi i od interakcije izmeu CB, poslovnih banaka i nebankarskih subjekata. Banke i NPS kroz meusobno delovanje odreuju obim kredita, visinu kamatne stope i volumen novane mase zavisno od ponaanja monetarnih vlasti.38. Pogledi neokejnzijanaca na formiranje novane masePoslovne banke su orijentisane na maksimizaciji profita i dohodak ostvaruju kroz plasman svojih novanih sredstava u razne oblike kamatonosne aktive. Holding poslovne banke se deli na aktivu koja donosi kamatu i nekamatonosna sredstva rezervi. Rezerve likvidnosti se dre zbog izbegavanja rizika gubitka dela depozitnog potencijala (motiv predostronosti) i mogunosti za investiranje (spekulativni motiv). To dovodi do izbora izmeu dobre pozicije likvidnosti i ostvarivanja visokih profitnih stopa.Kad su trine kamatne stope visoke, banke moraju da odravaju rezerve likvidnosti i da ekonomiu sa njima, mogu pozajmljivati od CB ili od drugih finansijskih institucija.

Via kamatna stopa znai elju banaka da smanji rezerve likvidnosti i da investira slobodna novana sredstva u kamatonosne plasmane. Nia diskontna stopa CB znai takoe da je jeftinije pozajmljivati od CB plasirati slobodna novana sredstva. Zato, FR=FR (r, rds); dFR/dr < 0, dFR/drds > 0 Savremeni pristup kejnzijanaca-kamatna stopa izjednaava preferencije nebankarskih subjekata u pogledu razliitih oblika likvidne pasive u bilansima banaka sa spremnou banaka da ponude te oblike pasive u okviru datih akcija CB.G, D, OD (gotovina, depoziti i oroeni depoziti) zavise od r i Y.B=G(r,Y)+z0D(r,Y)+z1OD(r,Y)+FR(r,rds); z0=stopa obavezne rezerve na depozite po vienju, z1 na tedne.B i rds odreuje CB, G odreuje obim tranje nebankarskih subjekata, FR odreuju banke za plasman, OD odreuju portfolio prilagoavanja banaka i nebankarskih subjekata. Za bilo koji nivo dohotka, r izjednaava ponudu i tranju novca.39. Pogledi monetarista na formiranje novane maseMonetarni multiplikator saima u sebi ekonomske i institucionalne faktore koji mogu uticati na promenu koliine novca. Promene u veliini m odraavaju odluke banaka, drave i ostalih privrednih subjekata, koje zavise od oscilacija u tokovima privredne aktivnosti, trinih kamatnih stopa i buduih oekivanja u kretanju cena.B = R + GR = rdD + rtT + L; D=depoziti po vidjenju, T=oroeni depoziti, L=viak rezervird i rt odreuje CB, pri emu je rd>rt, a L je odluka poslovnih banakaD=R-rtT-L/rd=> M = G + R-rtT-L/rd (M dobijamo dodajui gotovinu NPS)Znai, M zavisi od 6 faktora, od monetarnih vlasti zavise rt, rd i R, od NPS zavise G i T, a od banaka zavisi L. Sada treba sve da stavimo u odnos sa depozitima po vienju i onda:B=(rd+rt+l+g)xDD=(1/rd+rt+l+g)xBM=(1+g)/(rd+tt+l+g)xB

Da bi se M potpuno kontrolisala, uslov je da monetarne vlasti kontroliu volumen monetarne baze, a drugi je da je M/B konstantan ili pod kontrolom monetarne vlasti. Faktori g,t i l moraju da budu fiksni koeficijenti. U praksi zavise od prinosa na razliite oblike imovine, diskontne stope CB i nivoa privredne aktivnosti. Monetaristi smatraju da je CB sposobna da neutralie oscilacije u m do kojih dolazi dejstvom autonomnih faktora. Konaan stav je da je stvarni iznos novane mase egzogena ekonomska varijabla, podlona kontroli. Dakle zbog empirijskih istraivanja tvrde da kretanje B dominantno utie na M.40. Tokovi stvaranja novane masePostoje 3 osnovna metoda analize promene koliine novca:

1) Metod zasnovan na jednainama koje definiu odnose u okviru procesa kreiranja novca2) Metod zasnovan na ekonometrijskom modelu-funkcija ponude novca3) Metod na bazi sredstava poslovnih banaka sposobnih za plasman

Obim dekomponovanja faktora koji induciraju promene koliine novca:I nivo (najnii): polazna osnova su bilansi monetarnih institucija i njihov konsolidovani bilans, i tu se razgraniavaju efekti samo pojedinih grupa faktora na promenu novane mase.II nivo: metodi koji ukljuuju varijable ponaanja pojedinih privrednih subjekata i kvantifikuju efekte tog ponaanja na promenu koliine novca u opticaju preko odreenih odnosa i koeficijenata.III nivo: Eksplicitno ukljuuje inicijalne faktore koji opredeljuju ponaanje ekonomskih subjekata (kamatna stopa, obim i struktura imovine...)Metodi na jednainama se zadravaju na prvom i drugom nivou, druga dva ukljuuju varijable treeg.41. Metod zasnovan na konsolidovanom bilansu*Metodi zasnovani na jednainama: metod zasnovan na konsolidovanom bilansu, metod zasnovan na raunima novanih tokova i metod zasnovan na jednaini koja definie monetarnu multiplikaciju.Prema ovom metodu, promena novane mase u nekom periodu se dobija kao neto rezultat promene svih ostalih pozicija konsolidovanog bilansa monetarnih institucija (CB i sistem poslovnih banaka). Bilansi ovih institucija se koriste za analizu promene koliine novca u opticaju.

Prvo: Koliina novca se moe promeniti samo u odnosima izmeu monetarnih institucija i NPS.Drugo: kreiranje primarnog novca CB odreuje maksimalni iznos novca u opticaju od strane ostalih monetarnih institucija, a on je istovremeno granica uticaja nemonetarnih privrednih subjekata na promene novlane mase.Tree: novac u opticaju koji je kreiran na osnovu primarnog novca se nalazi u pasivi monetarnih institucija kao deo obaveza, a u aktivi kod nemonetarnih finansijskih institucija i NPS, kao deo imovine.Aktiva bilansa monetarnih institucija objanjava kreiranje ili povlaenje novca a pasiva sadri tokove koji objanjavaju uticaj nemonetarnih privrednih subjekata na smanjenje/poveanje novane mase. Primarni novac se nalazi u pasivi CB kao obaveza a u aktivi ostalih monetarnih institucija i NPS. Obrnuto, u aktivi CB su tokovi kreiranja primarnog novca a predstavljaju obavezu ostalih monetarnih institucija i NPS.

Konsolidovani bilans

Aktiva: 1. Krediti banaka i ostala potraivanja prema komitentima (K) Pasiva: 1. Novana masa (M) 2. Neto devizne transakcije sa inostranim komitentima (F) 2. Nemonetarni depoziti (Dn)K + F = M + DnM = K Dn + FdM = dK dDn + dF42. Metod zasnovan na raunima novanih tokovaRauni NT obuhvataju sve transakcije privrednih subjekata u zemlji (u okviru gotovinskog i kreditnog novanog prometa). Transakcije se grupiu po institucionalnim sektorima i po vrstama transakcija.Sektori: -dva monetarna (CB i ostale monetarne institucije) -ostali finansijski i nefinansijski sektoriTransakcije: -finansijske (promene iznosa novca i promene ostalih finansijskih oblika) -nefinansijskePostoje 4 grupe finansijskih transakcija:

1) Izmeu monetarnih institucija2) Izmeu monetarnih institucija i ostalih finansijskih institucija3) Izmeu monetarnih institucija i NPS4) Izmeu domaih i inostranih subjekata

Rauni NT registruju ukupne ostvarene tokove u posmatranom periodu i to kod finansijskih transakcija u neto iznosima. Bez dodatnih informacija onda ne mogu da se sagledaju posredni i povratni efekti sadrani u tokovima kreiranja ili povlaenja novca koji su registrovani za ceo period.Ovaj metod se koristi za monetarnu analizu i planiranje i smatra se pogodnijim i elastinijim od sloenijih ekonometrijskih modela.43. Metod zasnovan na jednaini koja definie monetarnu multiplikacijumt = Mt/Bt; ---mt pokazuje ukupni efekat kreiranja i povlaenja primarnog novca CB na promenu obima novane mase. Pritom novana masa ima razliitu obuhvatnost, od najue (gotovina+depoziti) do najire sa oroenim depozitima. B se definie kao iznos plasmana CB domaim privrednim subjektima korigovan za neto obaveze prema inostranim subjektima. Ova teorija je posle obogaena reformulisanom kvantitativnom teorijom novca.44. Pristup Miltona Fridmana i Ane varcDeterminante promena koliine novca se dele na grupu koja zavisi od monetarnih vlasti i grupu koja zavisi od ponaanja banaka i NPS (monetarni multiplikator).

3 determinante: 1) Primarni novac se koristi kao gotov novac ili kao rezerve banaka kod CB2) Relativni iznos rezervi poslovnih banaka u odnosu na depozitni potencijal, D/R (zavisi od obaveznih rezervi kod CB i eljenog iznosa likvidnih rezervi u obliku rezervnih fondova)3) Odnos izmeu depozita i gotovine koja se nalazi u rukama NPS (D/G)

M = G + DB = G + R ->potom podeliti ova dva izraza i izraziti M, videti u knjizi

Promene novane mase kao rezultat aktivnosti i ponaanja CB, poslovnih banaka u pogledu slobodnih rezervi i ponaanja NPS u pogledu dranja gotovine su objanjene jednainom koja ukljuuje B kao primarni novac i dva odnosa D/R i D/G.Njih dvoje su ustanovili visok stepen korelacije izmeu monetarnih i realnih kretanja, a u okviru monetarnih izmeu primarnog novca i novane mase. Na dugi rok, promene M zavise od promene B, a B zavisi od mera politike monetarnih vlasti koje uvek mogu da efikasno neutraliu efekte autonomnih faktora.45. Pristup Filipa KaganaIstraivao je uzrok slaganja oscilacija novca i privredne aktivnosti na volumen novane mase. Tri sektora: drava, NPS i poslovne banke utiu na iznos novca koji se kreira. Drava utie na primarni novac, NPS na gotovinu jer utiu na raspored primarnog novca izmeu nebankarskog i bankarskog sektora, banke utiu na rezerve u odnosu na ukupni depozitni potencijal.B = G + RB/M = G/M + R/D G/M x R/DM = B / G/M + R/D + G/M x R/D Kagan je potvrdio primarni znaaj promene primarnog novca na novanu masu, ali nije dao znaaj parametrima R/D i G/M, jer je ovaj drugi rezultat promena faktora tranje gotovine u opticaju.46. Funkcionalni pristup analizi promene novane masePostavke: 1) Pored CB na promenu koliine novca utiu i monetarne institucije van okvira CB kao i subjekti van monetarnog sistema uopte.2) Ponaanje banaka i nemonetarnih privrednih subjekata je odreeno nizom ekonomskih faktora. Za banke je znaajno ponaanje u vezi sa rezervama likvidnosti, prikupljanjem depozita i drugih izvora sredstava i odobravanja kredita i drugih plasmana. Utiu kamatne stope (aktivne i pasivne), rizik naplate kredita, trokovi odobravanja kredita i dranja depozita...Cilj je maksimizacija profita ili plasmana.3) NPS (nemonetarne finansijske institucije, pojedinci, preduzea, dravni organi...) utiu na novanu samu promenom iznosa dranja gotovine, depozita kod monetarnih institucija, izmenom njihove strukture po ronosti, promenom iznosa tranje kredita. Cilj je maksimizacija dohotka.Promena novane mase se istrauje u obliku funkcije ponude novca-linearna dunkcija koja odraava odnos izmeu monetarnih efekata induciranim ponaanjem svih sektora nacionalne ekonomije.Prvi tip funkcije - teorijski pristup koji polazi od postojanja stabilnog odnosa izmeu novane mase i monetarne baze. Stabilnost potie od kontrole ukupnih likvidnih sredstava bankarskog i monetarnog sistema. Trina kamatna stopa ima vrlo mali uticaj na promene koliine novca.Drugi tip funkcije kao kljune faktore promene koliine novca uzima kamatne stope i obim sredstava poslovnih banaka slobodnih za plasman. Odluke o likvidnim rezervama banaka predviaju promene depozita i novane mase.Smatra se da su i ponuda i tranja novca osetljive na promene kamatne stope, kao i da vikovi likvidnih rezervi igraju vanu ulogu zbog koje se novana masa smatra endogenom varijablom.47. Pristup Karla Brunnera i Alana Meltzera1) Linearna hipotezaOni su poli od Fridmanovih jednaina i u svoju linearnu funkciju monetarnog rasta ugradili vie parcijalnih multiplikatora koji kvantifikuju efekte odreene podgrupe faktora koji determiniu promene monetarnih agregata.Promena primarnog novcapromena rezervi likvidnostipromena depozita, meutim posim toga promenu koliine novca mogu izazvati autonomni faktori (kamatne stope, poslovni rizik, tranja razliitih finansijskih instrumenata...). Isto tim faktorima moe biti izazvana promena rezervi.

Funkcija ponude novca: M = m0 + m1 (B+L) m1a1g0 + m1a2t0 m1v0(i)

--M-novana masa u uem smislu, m0-empirijska konstanta, B+L-proirena monetarna baza zbog promena u obaveznim rezervama i izmene strukture depozita, a1g0-funkcija tranje gotovine, a2t0-funkcija tranje oroenih depozita, v0(i)-funkcija tranje banaka za likvidnim sredstvima, i-kamatna stopa.

Sva 4 elementa posle m0 mogu da izazovu promenu novane mase u nekom vremenskom intervalu, ali najverovatnije ako deluju sva 4 istovremeno. Poslednja 3 su ponaanja banaka i NPS a drugi je multiplikovani efekat aktivnosti CB.Uticaj kamatne stope u ovom mehanizmu je veoma ogranien.2) Nelinearna hipotezaRazlikuje stvarne rezerve likvidnosti (R) od eljenih iznosa rezervi (Rd) koje zavise od depozita po vienju (D), oroenih depozita (T), vektora kamatnih stopa (i) i diskontne stope (p).A = (b(D + T) A)B = A + BaB = R + Cp R + E = D + T + A E-ekstra rezerve likvidnosti banaka, A-reeskont HOV i zajmova CB---b-eljeni koeficijent zaduenja banaka kod CB, pa izraz b(D+T) predstavlja eljeni obim stvarnog zaduenja. U ostale 3 jednaine B je zbir reeskonta HOV kod CB, kredita CB odobrenih drugim bankama, prilagoen iznos primarnog novca (Ba) koji je generiran faktorima u realnoj sferi ekonomije.

Rezultati su sveli sistem na 2 jednaine: M = m2 x Ba ---pokazuje promene novane mase (m2-1)xBa = E (i,w) ---opisuje kreditno trite, w-nemonetarni faktoriM i i su zajedniki odreeni pomou te 2 jednaine.48. Pristup Ronalda TajgenaNjegova studija ocenjuje funkciju ponude i tranje, kao i funkciju dohotka. Maksimalno dostian nivo koliine novca se razdvaja na 2 komponente-egzogenu (primarni novac od CB) i endogenu (sredstva koja kreiraju banke kroz kreditnu aktivnost).Znai, maksimalan iznos novane mase odreuju: nivo rezervi kod CB, stabilna veza izmeu gotovine i ukupne novane mase, depoziti banaka.

Funkcija ponude novca: M/M* = X (r,rc) ---M-stvarni iznos novane mase, M*-egzogeni deo, r-cena prvoklasnih kratkoronih vrednosnih papira, rc-ponderisan prosek diskontnih stopa

Razvijen linearni oblik funkcije: M = k/1-c-h x (Rs-Re) + k/1-c-h x (B-1/kDg)M-novana masak-proseni multiplikator rezervnog novcac-odnos gotovine i novane maseh-odnos depozita prema novanoj masiRs-deo primarnog novca koji CB svojim akcijama stavlja na raspolaganje bankamaB-deo primarnog novca kreiranog na osnovu aktivnosti banakaRe-rezerve likvidnosti banaka kod CBDg-depoziti drave kod CBU prvi plan se istiu banke i NPS, za razliku od Brunnera i Meltzera.(Formule su jasnije prikazane u knjizi ebaga bolje tamo pogledajte)49. Pristup na bazi sredstava slobodnih za plasmanVeliki ponder se dodeljuje vikovima rezervi likvidnosti banaka u mehanizmu formiranja novane mase. Ukupni rezervni novac se sastoji iz sredstava obaveznih rezervi (R0) i sredstava na raunima banaka kod CB (R1). Koncentrisali su se na drugu komponentu, iznose potrebne rezerve likvidnosti, i to predstavlja sredinju taku u objanjenju mehanizma monetarne ekspanzije. Banke tee da odre eljene odnose izmeu sredstava slobodnih za plasman i ukupnih depozitima kojim raspolau, i ti odnosi su povezani sa kamatnim stopama i diskontnom stopom CB. Uticaj operacija na otvorenom tritu na promene koeficijenata slobodnih rezervi je mali i izraava se nakon odreenog vremenskog zaostajanja.

Porast novane mase realizuje se kroz proces stalnog usklaivanja stvarnog i eljenog iznosa primarnog novca poslovnih banaka na raunima CB. Autonomnim prilivima i odlivima sredstava na raunima banaka se naruava odnos ravnotee stvarnog i eljenog nivoa likvidnosti. Vei nivo stvarnih od eljenih rezervi inicira prestrukturiranje imovine i obaveza banaka pri emu se menja i iznos same novane mase ili depozitnog novca. Tako monetarne vlasti mogu da reguliu kretanje monetarnih agregata regulisanjem kretanja sredstava sposobnih za plasman. One mogu i da neutraliu ili pospee efekte koji dolaze iz drugih sektora u okviru privrednog sistema realizujui tako monetarnu ekspanziju ili kontrakciju.50. Ocena teorijskih pristupa tumaenju faktora monetarnog rastaRazlike u pristupima su i u metodologiji i u stepenu u kojem se vri diferenciranje i kvantifikacija faktora koji utiu na promene monetarnih agregata. U jednu osnovnu grupu spadaju Fridman-varcov i Kaganov model, u drugu grupu Bruner-Melcerov i Tajgenov model. Fridman i Kagan objanjavaju ex post promene novane mase rpomenama faktorima monetarnog rasta. Bruner i Tajgen koristi regresionu analizu na vremensku seriju podataka za novanu masu. Bruner ukljuuje delovanje i monetarne politike i banaka i NPS na ponudu novca, a Tajgen egzogene pretpostavke koje se odnose na kretanje novane mase. Monetarni multiplikator-Bruner i Tajgen ga posmatraju kao skup empirijskih povezanosti izmeu brojnih varijabli ija je veliina ocenjena statistikim postupcima, a Fridman i Kagan kao skup meuzavisnosti izmeu varijabli koje imaju definicioni karakter. Fridman i Kagan koriste samo 3-4 varijable a ostali mnogo vie.Slinosti-svi pominju sva tri sektora, i CB i banke i NPS i smatraju da novanu masu odreuje ponaanje mnogobrojnih subjekata u privrednom sistemu.51. Bankarski kredit kao instrument emisije i povlaenja novcaOsnovne determinante porasta ili smanjenja kredita su ponuda i tranja za njima.Tranja novca odreuje tranju kredita. Tranja kredita je vea od tranje novca jer treba raunati sa povlaenjem novca u nemonetarne depozite. Ona se takoe zasniva ne samo na tranji novca kao prometnog i platenog sredstva ve i za finansiranje potronje i investicija.

Tranja za kreditom je jednim delom odreena tranjom za novcem kao platenim sredstvom, a ona je funkcija proizvodnje, raspodele i prometa.Drugim delom, za finansiranje potronje i investicija, preputena je subjektivnim, psiholokim, administrativnim, socijalnim, politikim i drugim faktorima.

Kad ne bi bilo ove druge tranje, onda je dK = dM + dDn dF, dakle tranja kredita zavisi od tranje novca, poveanja ili smanjenja monetarne pasive banaka i monetarnog efekta odnosa sa inostranstvom. Meutim kad postoje krediti kao izvor finansiranja potronje i investicija, postaju autonomna varijabla i odstupa od iznosa koji bi se dobili u jednaini.Pitanje ponude kredita se svodi na pitanje kreditnog potencijala banaka, max iznosa kredita koji banke mogu odobriti pod uslovom da ostanu likvidne.52. Nemonetarni depoziti kao kanal stvaranja i povlaenja novane masePoveanje nemonetarne pasive utie na smanjenje novane mase i obrnuto. Banke funkcioniu kao poslovne banke kada odobravaju bankarske kredite na bazi obaveza po vienju, kratkoronih kredita CB kao a kao investicioni fondovi kada odobravaju dugorone, investicione kredite na bazi oroenih depozita i drugih dugoronih izvora. Kada su kao investicioni fondovi/finansijski posrednici, ne kreiraju novac ve prelivaju finansijskim kanalima sredstva koja potiu iz drutvenog proizvoda. Moramo iskljuiti i iz aktive i iz pasive stavke koje se odnose na finansijsko posredovanje jer one ne utiu na kretanje novane mase. Nemonetarna pasiva se onda dobija kao razlika izmeu ukupne pasive i novane mase. Tada e novana masa biti manja za iznos neplasiranih oroenih depozita i slinih dugoronih sredstava.

-Iz pasive se iskljuuju oroeni depoziti i dugorone HOV a iz aktive krediti za investicije u osnovna sredstva.-U okviru nemonetarne pasive treba ukljuiti ograniene depozite, nemonetarne obaveze po vienju, sredstva u obraunu i saldo razne aktive i pasive.

1) Ogranieni depoziti se formiraju na osnovu propisa o ograniavanju korienja sredstava i oni su znaajni i u pogledu kreiranja novane mase i krupnih oscilacija koje izazivaju. Tokom godine oni smanjuju novanu masu, a na poetku sledee godine kad doe do njihovog oslobaanja, pretvaraju se u faktor naglog porasta novane mase.2) Nemonetarne obaveze banaka po vienju su depoziti najblii depozitnom novcu, ali se razlikuju po tome to se ne koriste kao instrument plaanja. Tu spadaju ulozi na tednju, sredstva na zbirnim raunima, privremeni depoziti itd. Oni su stabilan faktor kretanja novane mase.3) Saldo razne aktive i pasive sadri neto iznos niza raznovrsnih rauna koji se ne mogu klasifikovati ni u jednu od stavki bilansa.53. Devizne transakcije banaka kao kanal kreiranja i povlaenja novane maseNovana masa, definisana kao iznos sredstava na poslovnim i tekuim raunima, gotov novac i bankarski instrumenti plaanja (ekovi) predstavlja deo konsolidovanog bilansa monetarnog sistema CB i poslovnih banaka. Konsolidovani bilans monetarnog sistema

Aktiva: Potraivanja od inostranstva (Ai) Pasiva: Obaveze prema inostranstvu (Pi) Domai plasmani (Ad) Novana masa (M) Ostale nemonetarne obaveze (NP)

Ai + Ad = Pi + M + NPM = Ad NP + (Ai Pi)dM = dAd dNP + (dAi dPi) --- Dakle, porast deviznih potraivanja i smanjenje deviznih obaveza utiu na porast novane mase, a obrnuto na smanjenje. Porast deviznih rezervi vodi poveanju novane mase ali se taj porast umanjuje za porast inostranih zajmova, odnosno poveava za iznos smanjenja tih zajmova. Devizne rezerve se poveavaju kupovinom deviza od finansijskih i nefinansijskih subjekata van sistema, ime oni dobijaju domai novac i poveavaju koliinu novca kojom raspolau. Obrnuto je kada se devizne rezerve smanjuju, ponitava se koliina domaeg novca za iznos kupljenih deviza. Meutim tih efekata nema ako je do promene iznosa deviznih rezervi dolo zbog poveanja ili smanjenja inostranog zaduenja. Dakle, devizne rezerve se poveavaju a paralelno i inostrano zaduenje, nema kupovine deviza od subjekata van monetarnog sistema i nema kreiranja novca. Obrnuto se smanjuju devizne rezerve i inostrano zaduenje.

Platni bilans: PB + dZ + (dPi dAi) = 0 --PB-saldo platnog bilansa, Z-neto inostrane obaveze nemonetarnih subjekatadMi = dAi dPi = PB + dZ

Transakcija sa inostranim subjektima zavisi od 2 faktora-salda platnog bilansa i promene obaveza domaih nemonetarnih subjekata prema inostranim subjektima. Pozitivni saldo PB ima za posledicu kreiranje novca a negativni povlaenje novca. Saldu treba dodati iznos poveanja neto obaveza nemonetarnih subjekata prema inostranim subjektima a oduzeti smanjenje.

54. Pretpostavke procesa monetarno-kreditne multiplikacijeBanke su kreatori novca, finansijski posrednici i most za prenoenje efekata monetarne politike kroz privredni sistem. Svi izvori sredstava banaka nalaze se u pasivi bilansa a plasmani u aktivi. Slobodna i naplativa sredstva se nalaze na raunu banaka kod CB.Od ukupnog finansijskog potencijala treba oduzeti visinu obaveznih rezervi koje ne mogu da se plasiraju u vidu kredita: Fp = Kp + RKp = Fp R

Kada su stvarne rezerve likvidnosti vee od optimalnih, tada bankarstvo nedovoljno koristi finansijski potencijal, pa opada rentabilnost. Kada rezerve likvidnosti padnu ispod optimalne, ulazi u zonu nelikvidnosti i nemogunosti odobravanja novih kredita.55. Monetarni multiplikatorm = M/B ---m-monetarni multiplikator, M-ua definicija novca, B-primarna emisija-plasmani CB minus ostale obaveze

Do jednaine se dolazi pomou metoda konsolidovanog bilansa monetarnih institucija koji definie tokove formiranja novane mase, ili metoda koji identifikuje neposredne determinante i analizira njihovo dejstvo na ukupni monetarni multiplikator.Koliina novca je rezultat 3 grupe transakcija: kreiranje novca putem plasmana monetarnih institucija, prelivanje novca u nemonetarne depozite i kreiranje novca putem deviznih transakcija monetarnih institucija.

M = K N + F --- K-plasmani domaim subjektima, N-nemonetarne obaveze prema domaim subjektima, F-neto iznos potraivanja od inostranih subjekata, + ili -To je konsolidovani bilans CB i ostalih monetarnih institucija (one koje su izvan CB i u svojoj pasivi nemaju depozitni novac). B = R + G + MC + NC --- R-rezerve kod CB, G-gotovina, MC-depoziti nemonetarnih subjekata kod CB, NC-nemonetarne obaveze CBm = K N + F/R + G + MC + NCTransaktori su CB, ostale monetarne institucije, domai i strani nemonetarni subjekti. Brojilac pokazuje kreiranje/povlaenje novca, imenilac ponaanje subjekata u pogledu dranja primarnog novca. Podeliemo sve sa K da bismo videli odnos varijabli sa domaim plasmanima poto su oni osnovni instrument kreiranja novca:m = 1-n+f/r+g+mc+ncm = mk mn + mf ---mk-kreditni multiplikator, mn-multiplikator prelivanja novca u nemonetarne obaveze, mf-multiplikator deviznih transakcija monetarnih institucijaNormalno je da m bude vei od 1 i da ima pozitivan znak. Ako je pozitivna vrednost, pokazuje porast primarnog novca i novane mase, ako je negativna onda smanjenje primarnog novca koje prati i smanjenje novane mase. Ako je manji od 1, onda to znai vee prelivanje u nemonetarne obaveze i mali efekat kreiranja/povlaenja novca putem deviznih transakcija.Ako ima negativnu vrednost, onda moe biti povlaenje B a poveanje M ili poveanje B a smanjenje M.Ako je m beskrajno veliki onda je B nepromenjen.56. Ponaanje CB i poslovnih banaka pri promeni monetarnog multiplikatoraCB ulazi u proces kreiranja novca: 1) Odlukom o emisiji i strukturi instrumenata emisije2) Odlukom o stopi obavezne rezerve3) Odlukom o obaveznim depozitima4) Odlukom o deviznim transakcijama sa inostranstvom ili domaim

Poslovne banke: 1) Koriste maksimalni kreditni potencijal2) Dre primarni novac na raunima CB iznad iznosa obavezne rezerve zbog likvidnosti3) Koriste instrumente emisije primarnog novca ispod okvira koji nudi CB

Ponaanje banaka odraavaju 3 koeficijenta: r0 = Ro/Db, odnos obavezne rezerve i ukupnih depozita. Promenu ovog koeficijenta definie CB. r1=odnos minimalnih likvidnih rezervi i vika likvidnih sredstava. r2=promene ostalih deponovanih sredstava banaka kod CB57. Ponaanje nebankarskih sektora i promena monetarnog multiplikatoraDomai nemonetarni subjekti utiu na: 1) Korienje plasmana monetarnih institucija2) Dranje gotovine u opticaju3) Odluivanje o tranji novca i prelivanju u nemonetarne finansijke oblikePonaanje stanovnitva pokazuje odnos ukupne gotovine i ukupnih depozita: g = G/Db Porast gotovine usporava multiplikaciju. Ponudu gotovine obezbeuju poslovne banke u okviru rezervi likvidnosti kod CB.Osnovni faktori koji utiu na proporciju finansijske aktive u gotovini:1) Potpuna likvidnost gotovine2) Kamatna stopa koja utie na dranje gotovine ili tednju3) Racionalnost finansijskog ponaanja stanovnitva i sposobnost finansijskih organizacija da privuku finansijske vikove stanovnitva

Ukupni depoziti banaka ukljuuju depozitni novac, nemonetarne depozite (ostale po vienju, oroene, ograniene, udruena sredstva, neki iznos ostale pasive banaka). Meutim ogranieni depoziti su odreeni merama monetarne politike jer se koriste samo za specifine namene ili posle nekog vremena, u skladu sa zakonskim propisima.

58. Uticaj fiskalnih faktoraMere nosioca fiskalne politike utiu na visinu budetskih sredstava drave. Ta sredstva se dre kod CB i ine najvei deo centralnih depozita.l = D/Db koeficijent koji meri odnos centralnih depozita sa ukupnim depozitima59. Kreditni potencijal banaka i kreditni multiplikatorKreditni potencijal je maksimalni iznos plasmana banke u okvirima racionalne politike likvidnosti. Moe se odrediti u bruto i neto smislu. U neto smislu je maksimalni iznos plasmana u odreenom momentu, a u bruto smislu u odreenom periodu.Zavisi od: 1) Obima prikupljenih sredstava-on zavisi od tednje i mogunosti plasmana tednje u finansijske oblike, emu doprinosi i razvijenost finansijskog trita2) Rone strukture i stabilnosti prikupljenih sredstava-od znaaja su uslovi deponovanja kod banke, one treba da stimuliu oroena ulaganja jer im to omoguava vei kreditni potencijal i omoguava plasmane sa duim rokom bez rizika nelikvidnosti.3) Potrebnog iznosa neplasiranih sredstava radi obezbeenja likvidnosti-on zavisi od rone strukture sredstava banaka, dodatnih izvora likvidnih sredstava i likvidnosne strukture plasmana banke4) U bruto smislu zavisi i od rone strukture i naplativosti postojeih plasmana

U celini zavisi od dve grupe faktora-priliva/odliva bankarskih sredstavba i kreditnog multiplikatora i njihovog vremenskog rasporeda.Kj = sumaFtxkj-t+1----videti u knjiziKj-kreditni potencijal, Ft-iznos i vremenski raspored priliva ili odliva bankarskih sredstava, kj-t+1kreditni multiplikator60. Banke kao subjekti kreiranja novcaOvo je primer, sigurno nee biti, ali ako nekim udom doe, objasniti kao na primeru sa vebi61. Multiplikacija novca i monetarna politikaMonetarni multiplikator se pokazao kao endogena varijabla ijim se determinantama ne moe lako upravljati monetarnom politikom. Zato se monetarnom politikom kontrolie monetarna baza, i ona je kljuna determinanta novane mase. Meutim mere CB nisu jedini faktori koji utiu na kreiranje/povlaenje primarnog novca, ve i odluke nebankarskih subjekata i banaka doprinose oscilaciji B. Delom B zavisi od akcija CB a delom od endogenih faktora-devizne transakcije sa inostranstvom, depoziti nebankarskih subjekata. Zato je ispravnije rei da su neto-promene u B u granicama koje su pod kontrolom nosilaca monetarne politike.dB1 + dB2 = dB dB1-egzogene promene, dB2-endogene promeneEgzogene promene su odreene direktno odlukama monetarnih vlasti, a endogene ponaanjem banaka i nebankarskog sektora. Kao varijabla politike (egzogena) pojavljuju se krediti CB odobreni drugim bankama, ostali faktori kretanja primarnog novca su preteno autonomni.U jednoj privredi u razvoju razlikuju se 3 tipa porasta koliine novca u opticaju: neutralan, prekomeran (ekspanzivan) i nedovoljan (restriktivan). Neutralnost treba razumeti na dugi rok. Monetarna politika u jednoj zemlji treba da se vodi tako da generie neutralne trend-oscilacije novane mase.dM = m*x dB m*-marginalni monetarni multiplikatorUbaciti kapicu da se dobiju ciljne vrednosti. Proces kreiranja primarnog novca zahteva elastinost zbog uticaja sezonskih faktora na kretanje novane mase u intervalima kraim od 1 godine i zbog sezonskih promena monetarnog multiplikatora. Ciljna varijabla je M. Ali tokom godiner vrednosti m mogu da se kolebaju oko oekivane trend-vrednosti. Ako su kolebanja velika treba prilagoditi B.62. Pojam tranje novcaTranja novca je elja ekonomskih subjekata da dre odreenu koliinu novca. Taj iznos novca odravaju manjim ili veim korienjem dohotka, pretvaranjem nekog imovinskog oblika u novac. Tranja finansijskih izvora za dobijanje novca je tenja da se dobije novac kao instrument plaanja. Dakle, tranja novca je deo procesa odluivanja o 1) upotrebi dohotka za potonju ili akumulaciju 2) tednju za realne investicije ili finansijska ulaganja3) strukturi finansijskih ulaganja u novac ili nemonetarne finansijske instrumenteTraanja novca znai smanjenje brzine opticaja novca.Manji porast novane mase od tranje novca predstavlja restriktivnu monetarnu politiku (smanjuju se cene, usporava domaa proizvodnja, poveava se izvoz i usporava uvoz), obrnuto ekspanzivnu (rastu cene, proizvodnja, smanjuje se izvoz a poveava uvoz).Ocena kretanja tranje novca se vri preko nominalnog drutvenog proizvoda, pod pretpostavkom da se ne menja brzina opticaja kao ni broj jedinica plaanja na jedinicu proizvoda.63. Determinante tranje novcaTranja novca postoji za transakcione svrhe i formiranje imovine (tranja neaktivnog novca).Determinante tranje novca za transakcione svrhe:1) Obim transakcija ili iznos nominalnog drutvenog proizvoda kao reprezentanta obima novanih transakcija2) Kompleks faktora koji odreuju tranju novca pri odreenom obimu novanih transakcija

Faktori koji utiu na potrebne koliine novca za transakcije:1) Odnos novanih primanja i izdavanja pojedinaca2) Stepen neizvesnosti u predvianju vremenskog rasporeda plaanja i primanja3) Raspored novanih primanja i izdavanja po institucionalnim sektorima4) Razvijenost finansijske strukture5) Broj uesnika u transakcijama-to je vei, tranja novca je vea6) Sistem plaanja7) Trokovi dranja novca-trokovi i kamate kad je pozajmljen, proputeni prihod kad se ne daje kao imovinski oblik koji donosi prinos8) Neekonomski faktori-osetljivost na trokove dranja novca, rizike nelikvidnosti itd.Intenzitet ovih faktora zavisi od ekonomskog sistema i privredne razvijenosti Determinante tranje novca kao imovine:1) Postojei obim i struktura imovine2) Tekue i oekivano kretanje kamatnih stopa i trine vrednosti pojedinih oblika imovine u budunosti3) Oekivano kretanje cena robe i usluga, paralelno sa oekivanim kretanjem kamatnih stopa4) Oekivano kretanje deviznog kursa domae valute5) Trokovi pretvaranja jednog oblika imovine u drugi6) Neekonomski faktori-dostupnost informacija, osetljivost na dohodak/gubitak, istorijski fakto