METODOLOŠKI PRAVCI II

IDEALISTIČKI DIJALEKTIČKI IDEALISTIČKI DIJALEKTIČKI PRAVAC - HEGELPRAVAC - HEGEL

• 1770.-1831.

• Oduševljen Francuskom revolucijom

• “Konačno je svet postavljen na glavu!”

• Upoređivao se sa Aristotelom

• Kraj moderne filozofije i početak savremene

OSNOVNE POSTAVKE HEGELOVE DIJALEKTIKE

• Treći veliki filozofski sistem: PANLOGIZAM

• Ceo svoj sistem je oblikovao pomoću TRIJADA:

TEZA (pozicija)

ANTITEZA (negacija)

SINTEZA (negacija negacije)

• Dijalektika = PROTIVREČNOST, ali i razvojnost i nastajanje

• Ne pristaje na Kantovo odvajanje RAZUMA i UMA

• Ponovno uspostavljanje TOTALITETA stvarnosti (Apsoluta)

APSOLUT

• Glavni predmet • Apsolut = APSOLUTNI DUH, STVARNOST, CELINA• Filozofija = samorazumevanje Apsoluta• Niz usputnih stanica kojima Apsolut juri ka svojoj spoznaji• Kraj puta = sistem apsolutnog duha = “kraj filozofije” i

“kraj istorije”• Neophodno je da prođe kroz iskustva različitih oblika koja

se dijalektički nadovezuju• Dijalektika je istovremeno način egzistencije Apsoluta, ali i

metod istraživanja Apsoluta.

ХЕГЕЛОВ СИСТЕМ:

1. АПСОЛУТНА ИДЕЈА (идеја по себи) ТЕЗА, ПОЗИЦИЈА - logos = појам – ПАНЛОГИЗАМ (цео свет, живи и неживи, прожет је логиком)

2. ПРИРОДА АНТИТЕЗА, НЕГАЦИЈА 1. Механика 2. Физика 3. Органска (једноставна) (сложена) 1. артикулација 1. Геолошки 2. Вегетативни 3. Анималистички 2. асимилација (настаје човек) 3. генерација

3. ДУХ (УМ) – СЛОБОДА СИНТЕЗА 1. Субјективни 2. Објективни 3. Апсолутни 1. Уметност 2. Религија 3. Филозофија

1. Душа 2.Свест 3.Ум 1. Право 2.Индив.моралитет 3.Социјални моралитет

1.Теоријски 2.Практични 3.Слободни

1. ПОРОДИЦА 2. ГРАЂ. ДРУШТВО 3. ДРЖАВА

FILOZOFIJA ISTORIJE

1. ORIJENTALNA FAZA

- sloboda jednog (kralj, faraon, car)

2. GRČKO-RIMSKA ANTIKA

- sloboda nekolicine

3. HRIŠĆANSTVO GERMANSKIH NARODA

- sloboda svih

MARKSISTIČKI DIJALEKTIČKI MARKSISTIČKI DIJALEKTIČKI PRAVACPRAVAC

• 1804.-1972.

• “Filozofi su do sada samo tumačili svet, vreme je da se on promeni!”

• Filozofija mora da postane socijalna stvarnost, a kada to postane, ona će iščeznuti

• Kritikovao stari materijalizam i Hegelov idealizam, jer je smatrao da se temelje na aristokratskom preziranju rada.

MARKSOVO SHVATANJE ČOVEKA

• Stroga podeljenost sveta prirode i sveta čoveka. Zajednički su im jedino ZAKONI razvoja.

• Čovek radom proizvodi sebe, preobražavajući prirodu i podeđujući je svojim potrebama.

• Suština čoveka je UNIVERZALNA ljudska delatnost (RAD), za razliku od JEDNOSTRANE delatnosti životinje.

• Samo kad je oslobođen potrebe, nužde, čovek stvara lepotu.

PRAXIS

• delovanje, aktivnost, upućeno na svrhu• Stvarnost nije duh, već materijalna, društvena, a posebno

ekonomska stvarnost!• Ona je poprište socijalnih sukoba. Njih filozofija proučava i

tako stvara idejnu osnovu za revoluciju. • PRAXIS = slobodna, stvaralačka delatnost. Aktivan odnos

prema prirodi i svetu bez otuđenja i eksploatacije.

• Sve ima svoj uzrok i posledicu, svuda ima protivrečnosti.

OTUĐENJE

• Uslovljeno je proizvodnim oblicima• Krajnji cilj društva je ukloniti bedu (eksploataciju) i stvoriti

nove uslove za nesputano stvaranje. • Osnovna otuđenja su u sferi društveno-ekonomskih

odnosa:

1. OTUĐENJE PROIZVODA OD PROIZVOĐAČA

2. OTUĐENJE RADA

3. OTUĐENJE ČOVEKA OD PRIRODE

4. OTUĐENJE ČOVEKA OD ČOVEKA

ZAKONI RAZVOJA

• Zakon protivurečnosti proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa

• Zakon podele rada• Zakon borbe klasa:

I Primitivna – plemenska svest

II Podela rada – početak klasne borbe

III Komunizam – besklasno društvo

PROLETERI (radnici) su Apsolutni duh

Bitni principi konkretne dijalektičke metode

1. Princip dijalektičkog identiteta – dijalektičke analize

2. Princip dijalektičke suprotnosti i protivrečnosti

3. Princip dijalektičkog jedinstva i borbe opšteg, posebnog i pojedinačnog

4. Princip dijalektičkog jedinstva borbe sadržaja i forme

5. Princip dijalektičkih prelaza iz jednog u drugo

6. Princip daljeg i dubljeg saznanja u kretanju od poznatog ka nepoznatom, od spoljašnosti ka suštini

FRANKFURTSKA ŠKOLA (Kritička teorija)

• Horkhajmer, Majnham, Markuze, Habermas

i Adorno

• Kritikuju prosvetiteljstvo – suzilo pojam

racionalnosti sam na racionalnost

NAUČNOG znanja, a izbacilo mitsku svest.

• MIT NAUČNOG SAZNANJA

• Znanje kao moć• Tehnika Instrumentalna• Korisnost racionalnost

*Nekontrolisano iskorišćavanje rađa totalitarizam, deformaciju demokratije i gubitak identiteta

*Izlaz nije iracionalnost, već obnova ideje uma kao slobodnog, autonomnog i racionalnog delanja.

*Ponovno uspostavljanje razlike RAZUM/UM *ADORNO – egzemplarna metoda i misaoni experiment

HABERMAS• “Negativna dijalektika”• Kritikuje Hegelov model slobode, ističe Kanta

1) Mišljenje je negativno, suprotstavljeno sebi. Nema identičnosti s predmetom mišljenja

2) JASTVO – subjektivni odnos subjekta

3) Prevazilaženje

4) Negacija

• Ističe jedinstvo teorije i prakse – zadatak je da promišlja o postojanju, odgovara na praktična pitanja, unapređuje interes uma za zrelost i autonomiju, oslobađa od dogmi