Epohe i Pravci

7/23/2019 Epohe i Pravci

1/66

ROMANTIZAM

Goethese oduevio izvedbom Tassovadjela u Francuskoj, zakljuivi da se

knjievnost ne smije ograniavati nacijama. Od 1!".do 1#!.godine urazliitim je ras$ravama i u razgovorima s %ckermannomus$ostavio ideju

svjetske knjievnosti, a na njegove je ideje utjecao i &ohann Gott'ried (erder,

koji je od 1").do 1*1.godine objavljivao ras$ravu +deje za 'ilozo'iju

$ovijesti ovjeanstva.

njievnost se u doba romantizmamijenja, iri se$ovijesno-vlada interes

za usmenom knjievnou, mitologiju,$redajeibajke/, ali i zemljo$isno0knjievnost $robija nacionalne granice, iri se njezin kor$us, a javlja se i

'enomen trivijalne knjievnosti u o$reci s umjetnikom knjievnou.

Godine 1*).$ojavljuje se $rva $ovijest svjetske knjievnosti ujemakoj. 2

angloamerikom krugu javlja se termin com$arative literature -3kom$arativna

knjievnost3, 1*4!./, u'rancuskomlitt5rature g5n5rale -3o$a

knjievnost3, 1*#4./, a u talijanskomstoria universale -1*##..

Godine 1**.osnovana je $rva katedra za kom$arativnu knjievnost u 6789u,

a 1*#:9ih$ostaje me;unarodno $riznata kao znanstvenadisci$lina.

njievni sejezikemanci$irao od bilo kakvog 3$rirodnog3, tradicijskog i

stilskog konteksta, a kanonizacija kvalitete 3knjievnog3 $rvo se iri

obuhvaajui drevnu indijskui$erzijsku knjievnost, a

$otom euro$skusrednjovjekovnu knjievnosti usmenu knjievnostmnogih

narodaroblematino je odre;ivanja kanona djela

koja ulaze u svjetsku knjievnost. >ojam kanona is$rva je u grkomznaio

3$ravilo3, 3$ro$is3 -gr. kan?@ n/, $otom zbirku 3svih biblijskih knjiga koje Arkva
http://hr.wikipedia.org/wiki/Johann_Wolfgang_von_Goethehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Torquato_Tassohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1827.http://hr.wikipedia.org/wiki/1832.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Johann_Peter_Eckermann&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Johann_Gottfried_Herderhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1874.http://hr.wikipedia.org/wiki/1891.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ideje_za_filozofiju_povijesti_%C4%8Dovje%C4%8Danstva&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ideje_za_filozofiju_povijesti_%C4%8Dovje%C4%8Danstva&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Romantizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Povijesthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Usmena_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Mitologijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Predaja&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bajkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zemljopishttp://hr.wikipedia.org/wiki/1894.http://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1952.http://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1935.http://hr.wikipedia.org/wiki/Italijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1933.http://hr.wikipedia.org/wiki/1899.http://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1930-ihhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Znanosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jezikhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Indijska_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Perzijska_knji%C5%BEevnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Srednjovjekovna_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Usmena_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetska_knji%C5%BEevnost#cite_note-1http://hr.wikipedia.org/wiki/18._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dki_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Torquato_Tassohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1827.http://hr.wikipedia.org/wiki/1832.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Johann_Peter_Eckermann&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Johann_Gottfried_Herderhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1874.http://hr.wikipedia.org/wiki/1891.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ideje_za_filozofiju_povijesti_%C4%8Dovje%C4%8Danstva&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ideje_za_filozofiju_povijesti_%C4%8Dovje%C4%8Danstva&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Romantizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Povijesthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Usmena_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Mitologijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Predaja&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bajkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zemljopishttp://hr.wikipedia.org/wiki/1894.http://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1952.http://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1935.http://hr.wikipedia.org/wiki/Italijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1933.http://hr.wikipedia.org/wiki/1899.http://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1930-ihhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Znanosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jezikhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Indijska_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Perzijska_knji%C5%BEevnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Srednjovjekovna_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Usmena_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetska_knji%C5%BEevnost#cite_note-1http://hr.wikipedia.org/wiki/18._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dki_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Johann_Wolfgang_von_Goethe


2/66

$riznaje kao nadahnute i dri ih normom vjere3

oznaavao akademski odabran zbir knjievnih djela koja su vaan dio

ljudske kulture. Bbog neobjektivnosti odabira, $ostojale su brojne kritike i

revizije kanona u teoriji knjievnosti.

>eriodizacija i e$ohe


3/66

6taroindijska knjievnostobuhvaa Cede, svete knjige znanja iz 14. stoljea

$rije rista, odnosno g9vedu, 6ama9vedu, &a;ur9vedui 7tharvavedu. Tako;er

u kor$us ulaze e$oviEahabharatai amajanate zbirka >anatantra.

njievnost antikeoslovi i dani/,

zatim liriari7lkman, 7lkej, 6a$'a, 7nakreont,>indari basno$isac %zo$. 2

klasinom razdoblju grke knjievnosti -4. stoljee $r. r.9 ). stoljee $r. r./

javljaju se

grki tragiari%shil, 6o'okloi %uri$idte komediogra'i7risto'ani Eenandar.

2 helenistikomrazdoblju grke knjievnosti javlja seu aleksandrijskom$odrazdoblju -#. stoljee $r. r./ idiliarTeokrit, a

u rimskom$odrazdoblju -#:. $r. r.9 4!*./ satiriarJukijante $isci grkog

helenistikog romana0 (ariton, (eliodor, seno'ont %'eanini Jongo.

imska knjievnost, koja se odnosi na djela na latinskom jezikudo 4.ili I.

stoljea, dijeli se na uvodno razdoblje -. stoljee $r. r.H !):. $r. r./, arhajsko

razdoblje -!):. $r. r.H :. $r. r./, zlatni vijek -:. $r. r.9 1)./ u koji

ulaze Aiceronovodoba -:. $r. r.H #:. $r. r./ i 7ugustovodoba -#:. $r.

r.9 1)./, zatim srebrni vijek -1).9 11"./ i stoljea $ro$adanja -11".9 )"I./. 2

uvodnom se razdoblju javljaju 'escenijska $jesma, satura, atelanai mimkao

anrovi. 2 arhajskom je razdoblju najstariji rimski $jesnik Jivije 7ndronik,
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Staroindijska_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Vedehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rg-veda&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sama-veda&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ja%C4%91ur-veda&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Atharvaveda&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Mahabharatahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ramajanahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pan%C4%8Datantrahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Svjetska_knji%C5%BEevnost&veaction=edit&vesection=6http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Svjetska_knji%C5%BEevnost&action=edit&section=6http://hr.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dka_knji%C5%BEevnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Homerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilijadahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Odisejahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Homersko_pitanje&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Starogr%C4%8Dka_knji%C5%BEevnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimska_knji%C5%BEevnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimska_knji%C5%BEevnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/8._stolje%C4%87e_pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/6._stolje%C4%87e_pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/Heziodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Teogonijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Poslovi_i_dani&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Lirikahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alkman&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Alkejhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sapfahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Anakreonthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pindarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ezophttp://hr.wikipedia.org/wiki/5._stolje%C4%87e_pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/4._stolje%C4%87e_pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/Tragedijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Eshilhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sofoklohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Euripidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komedijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aristofanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Menandarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Helenizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aleksandrijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/3._stolje%C4%87e_pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Idila&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Teokrithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/30._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/529.http://hr.wikipedia.org/wiki/Satirahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lukijan&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Romanhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hariton&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Heliodorhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ksenofont_Efe%C5%BEanin&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Longo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Rimska_knji%C5%BEevnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/5._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/6._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/6._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/8._stolje%C4%87e_pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/240._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/240._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/80._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/80._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/14.http://hr.wikipedia.org/wiki/Ciceronhttp://hr.wikipedia.org/wiki/80._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/30._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/Augusthttp://hr.wikipedia.org/wiki/30._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/30._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/14.http://hr.wikipedia.org/wiki/14.http://hr.wikipedia.org/wiki/117.http://hr.wikipedia.org/wiki/117.http://hr.wikipedia.org/wiki/476.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fescenijska_pjesma&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Satura&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Atelana&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mim&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Livije_Andronikhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Staroindijska_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Vedehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rg-veda&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sama-veda&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ja%C4%91ur-veda&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Atharvaveda&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Mahabharatahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ramajanahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pan%C4%8Datantrahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Svjetska_knji%C5%BEevnost&veaction=edit&vesection=6http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Svjetska_knji%C5%BEevnost&action=edit&section=6http://hr.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dka_knji%C5%BEevnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Homerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilijadahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Odisejahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Homersko_pitanje&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Starogr%C4%8Dka_knji%C5%BEevnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimska_knji%C5%BEevnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimska_knji%C5%BEevnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/8._stolje%C4%87e_pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/6._stolje%C4%87e_pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/Heziodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Teogonijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Poslovi_i_dani&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Lirikahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alkman&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Alkejhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sapfahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Anakreonthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pindarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ezophttp://hr.wikipedia.org/wiki/5._stolje%C4%87e_pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/4._stolje%C4%87e_pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/Tragedijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Eshilhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sofoklohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Euripidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komedijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aristofanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Menandarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Helenizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aleksandrijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/3._stolje%C4%87e_pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Idila&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Teokrithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/30._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/529.http://hr.wikipedia.org/wiki/Satirahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lukijan&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Romanhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hariton&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Heliodorhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ksenofont_Efe%C5%BEanin&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Longo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Rimska_knji%C5%BEevnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/5._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/6._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/6._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/8._stolje%C4%87e_pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/240._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/240._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/80._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/80._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/14.http://hr.wikipedia.org/wiki/Ciceronhttp://hr.wikipedia.org/wiki/80._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/30._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/Augusthttp://hr.wikipedia.org/wiki/30._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/30._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/14.http://hr.wikipedia.org/wiki/14.http://hr.wikipedia.org/wiki/117.http://hr.wikipedia.org/wiki/117.http://hr.wikipedia.org/wiki/476.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fescenijska_pjesma&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Satura&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Atelana&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mim&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Livije_Andronik


4/66

zatim re'ormator Gnej evijete komediogra'i >lauti Terencije. 2 Aiceronovo

doba znaajni su Aiceron, Gaj Calerije atuli neoterici, a u 7ugustovo

doba (oracije, OvidijeiCergilije. 2 srebrnome vijeku >etronije-6atirikon/

i 6eneka, a u stoljeima $ro$adanja jaa crkvena knjievnost

-$atrizam/0 7mbrozije, sveti &eronim, sveti 7urelije

7ugustin,>rudencijei oetije.

Knjievnost srednjovjekovlja

6rednjovjekovna knjievnost$oinje )"I.ili 4!).godine, a zavrava$adom Aarigrada1)4#., otkriem 7merike1)*!.ili 141". godine,

$oetkom re'ormacije. Od 1:. stoljea$oinje se $isati na narodnim jezicima.

2 e$ikuulazebiblijskae$ika na latinskom jeziku te junaka e$ika na narodnim

jezicima -eoKul', >jesan o Aidu, >jesan o olandu, 6$jev o +gorovu

$ohodu, 6aga o ibelunzima, %ddei, uvjetno, rekonstruirana alevala/. 2 e$iku

se ubraja i roman, $osebice arthurovski-Geo''reL od Eonmutha, Ahr5tien deTroLes/ koji tematizira udvornu ljubav, te Tristan i +zoldai oman o rui-s

dvostrukim autorstvom0 Guillaume de Jorris, &ean de Eeung/. Tako;er su

e$iki anrovi laisi 'abliauM.

Nto se dramske knjievnostisrednjega vijeka tie, ograniena je

na liturgijskudramu koja se $reko $oluliturgijske drame razvija u svjetovnu

dramu s $omou mimai $reseljenja $ozornice izvan crkve te nastajesrednjovjekovna 'arsaili sotija.

6rednjovjekovna lirika bila je duhovna -himan, versi'icirane molitve/ i

svjetovna, trubadurskalirika, s $jesnikim vrstama kanconom, albomi

tzv.$irventes te tematikom kulta dame -najznaajniji trubaduri0 Guillaume od

>oitiersai 7lienora 7kvitanska/.
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gnej_Nevije&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Plauthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Terencijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gaj_Valerije_Katulhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Neoterici&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Horacijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ovidijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vergilijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Petronijehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Satirikon&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Seneka_mla%C4%91ihttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Patrizam&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ambrozijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Jeronimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Aurelije_Augustinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Aurelije_Augustinhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prudencije&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Boetije&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Srednjovjekovna_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/476.http://hr.wikipedia.org/wiki/524.http://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1453.http://hr.wikipedia.org/wiki/Amerikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1492.http://hr.wikipedia.org/wiki/1517http://hr.wikipedia.org/wiki/Reformacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/10._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Epikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biblijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Beowulfhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pjesan_o_Cidu&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pjesan_o_Rolandu&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spjev_o_Igorovu_pohodu&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spjev_o_Igorovu_pohodu&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Saga_o_Nibelunzima&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Edde&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Kalevalahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Romanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kralj_Arthurhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Geoffrey_od_Monmutha&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Chr%C3%A9tien_de_Troyes&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Chr%C3%A9tien_de_Troyes&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Tristan_i_Izoldahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Roman_o_ru%C5%BEihttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Guillaume_de_Lorris&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jean_de_Meung&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lais&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fabliaux&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dramahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Liturgijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mim&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Farsahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sotija&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Himanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Molitvahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Trubadur&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kancona&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alba_(poezija)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pirventes&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Guillaume_od_Poitiersa&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Guillaume_od_Poitiersa&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alienora_Akvitanska&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gnej_Nevije&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Plauthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Terencijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gaj_Valerije_Katulhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Neoterici&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Horacijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ovidijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vergilijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Petronijehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Satirikon&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Seneka_mla%C4%91ihttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Patrizam&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ambrozijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Jeronimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Aurelije_Augustinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Aurelije_Augustinhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prudencije&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Boetije&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Srednjovjekovna_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/476.http://hr.wikipedia.org/wiki/524.http://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1453.http://hr.wikipedia.org/wiki/Amerikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1492.http://hr.wikipedia.org/wiki/1517http://hr.wikipedia.org/wiki/Reformacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/10._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Epikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biblijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Beowulfhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pjesan_o_Cidu&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pjesan_o_Rolandu&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spjev_o_Igorovu_pohodu&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spjev_o_Igorovu_pohodu&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Saga_o_Nibelunzima&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Edde&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Kalevalahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Romanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kralj_Arthurhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Geoffrey_od_Monmutha&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Chr%C3%A9tien_de_Troyes&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Chr%C3%A9tien_de_Troyes&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Tristan_i_Izoldahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Roman_o_ru%C5%BEihttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Guillaume_de_Lorris&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jean_de_Meung&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lais&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fabliaux&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dramahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Liturgijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mim&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Farsahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sotija&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Himanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Molitvahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Trubadur&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kancona&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alba_(poezija)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pirventes&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Guillaume_od_Poitiersa&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Guillaume_od_Poitiersa&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alienora_Akvitanska&action=edit&redlink=1


5/66

2 srednjovjekovlju se ra;aju i dvije $jesnike kole0 sicilijanska-&aco$o

Jentini, stvaraju sonet/ i kola 3slatkog novog stila3 -Guido Guinicelli, Guido

Aavalcanti, $osebice 8ante 7lighieri/.

Knjievnost renesanse

enesansna knjievnostzaetke ima u djelima 8antea, occacciai >etrarke,

koji kronoloki $ri$adaju srednjemu vijeku.

2 N$anjolskoj$rodor$etrarkizmajest $oetkom 14. stoljeu, u Francuskoju 1I.stoljeus $jesnikom kolom Ja >l5iade, u %ngleskojlirikom %dmunda

6$ensera, ujemakoju 1". st.lirikom Eartina O$itza, a u slavenskim

knjievnostima oko 1I. stoljea 9 u >oljskoji hrvatskomobalnom $odruju.

Francesco >etrarcaza$oinje $etrarkizam, occaccioustanovljuje novelukoju

iri i Aervantes, Eichel de Eontaignestvara esej, a javlja se i renesansni e$$o

uzoru na 7riostov ijesni Orlando. Franois abelais'ormira i Gargantua i>antagruel, niz satirinihromana. 2 dramatici se javlja commedia

eruditatemeljena na >lautovu naslije;u, a u 1I. stoljeu u +talijii commedia

dellParte, komedijas ti$iziranim likovima.

njievnost manirizma i baroka


6/66

2 N$anjolskoj su glavni $redstavnici Juis de GQngora, Jo$e de Cega, Francisco

de Ruevedote >edro AalderQn de la arca, a u u +taliji TorSuato

Tassoi Giambattista Earino.

Knjievnost klasicizma i prosvjetiteljstva

lasicizam $oiva na 8escartesovoj'ilozo'ijiracionalizmate na

slije;enju antikihuzora, $osebice 7ristotelove>oetike. Temeljno je znaenje

o$onaanja $rirode te 7ristotelovo jedinstvo mjesta, vremena i radnje, doim jeglavni anr tragedija. Bnaajni su autori0 $jesnici Franois de Ealherbei &ean

Aha$elainte $rozaik &ean Guez de alzac. &avlja se $olemika 3starih3 -icolas

oileau98es$r5auM, &ean acine/ koji ele odrati $rimat antike i 3modernih3

-Aharles >errault/.

2 %ngleskojsu znaajni 7leMander >o$e-%seji o kriticikao mani'est

neoklasicizma/, 6amuel &ohnson-sentimentalni roman/ tebritanski em$iristi-&ohn Jocke, George erkeleL,8avid (ume, Thomas

(obbes/, zatim 8aniel 8e'oei &onathan 6Ki'tu struji moralizmate Jaurence

6ternes tzv. antiromanom. Francuskise $isci oslanjaju na britanske em$iriste, a

djeluju enciklo$edisti Coltaire, 8ideroti ostali te komediogra'Eolire.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Luis_de_G%C3%B3ngorahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lope_de_Vegahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Francisco_de_Quevedo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Francisco_de_Quevedo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Pedro_Calder%C3%B3n_de_la_Barcahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Torquato_Tassohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Torquato_Tassohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Giambattista_Marinohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Descarteshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filozofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Racionalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Antikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aristotelhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poetikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tragedijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fran%C3%A7ois_de_Malherbe&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jean_Chapelain&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jean_Chapelain&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jean_Guez_de_Balzac&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nicolas_Boileau-Despr%C3%A9aux&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nicolas_Boileau-Despr%C3%A9aux&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Jean_Racinehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Charles_Perrault&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alexander_Popehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Eseji_o_kritici&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Samuel_Johnson&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Empirizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/John_Lockehttp://hr.wikipedia.org/wiki/George_Berkeleyhttp://hr.wikipedia.org/wiki/David_Humehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Thomas_Hobbeshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Thomas_Hobbeshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Daniel_Defoehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jonathan_Swifthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Moralizam&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Laurence_Sterne&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Laurence_Sterne&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Voltairehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Diderot&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Komedijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Moli%C3%A8rehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Luis_de_G%C3%B3ngorahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lope_de_Vegahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Francisco_de_Quevedo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Francisco_de_Quevedo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Pedro_Calder%C3%B3n_de_la_Barcahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Torquato_Tassohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Torquato_Tassohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Giambattista_Marinohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Descarteshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filozofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Racionalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Antikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aristotelhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poetikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tragedijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fran%C3%A7ois_de_Malherbe&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jean_Chapelain&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jean_Chapelain&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jean_Guez_de_Balzac&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nicolas_Boileau-Despr%C3%A9aux&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nicolas_Boileau-Despr%C3%A9aux&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Jean_Racinehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Charles_Perrault&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alexander_Popehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Eseji_o_kritici&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Samuel_Johnson&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Empirizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/John_Lockehttp://hr.wikipedia.org/wiki/George_Berkeleyhttp://hr.wikipedia.org/wiki/David_Humehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Thomas_Hobbeshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Thomas_Hobbeshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Daniel_Defoehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jonathan_Swifthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Moralizam&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Laurence_Sterne&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Laurence_Sterne&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Voltairehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Diderot&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Komedijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Moli%C3%A8re


7/66

Knjievnost romantizma

omantiarska knjievnostoslanja se na ideale$rirode,$ovijestii usmenog

$jesnitva, $osebice zbog zbirke &ohanna Gott'rieda (erderaGlasovi naroda u

$jesmama.

2jemakojromantizam $oinje 6turm und 8rang$okretom -Friedrich

6chiller/, nastavlja se na tzv. Keimarsku klasiku-&ohann Uol'gang von Goethe,

Friedrich 6chiller/ te na romantizam u uem smislu -JudKig

Tieck,ovalis, %rnst Theodor Uilhelm (o''mann. 2 %ngleskojse javlja

antiklasicizam 3jezerskih3 $jesnika Uilliama UordsKorthai 6amuela TaLlora

Aoleridgea-Jirske balade/ te 3demonskih3 $jesnika &ohna eatsa, Georgea

Gordona Lronai >ercLja Lsshea 6helleLja. 2 Francuskoj se u $rvoj 'azi

javljaju 7l$honse de Jamartinei 7l'red de CignL, a u drugoj se slama

klasicizam, duboko ukorijenjen u 'rancuskoj knjievnosti, o$usom Cictora

(ugoa

Knjievnost realizma

ealistika knjievnostknjievno$ovijesno odre;uje se granicama 1#:. 9 1:.

ealizam, $rema &akobsonu, oznaka je za tenju autora da u vlastito knjievno

djelo unese to vie em$irijske uvjerljivosti, oznaka za tenju itatelja da na

temelju vlastite $rosudbe $rihvaa djelo kao $rimjereno zbilji i oznaka za

osobine djela 1*. stoljeakoja su $ostala idealnim

obrascem umjetnikogstvaranja i oblikovanja. Glavni je anr roman.

2 Francuskojmani'est realizma $ie Aham$'leurL-ealizam, u $rvom je

narataju dualizam romantizma i realizma0 6tendhal, (onor5 de alzac, a u

drugom se javljanaturalizam0 Vmile Bola-%ks$erimentalni roman/, GuL de

Eau$assant, Gustave Flaubert. +naica naturalizma u +talijinaziva se verizmom,
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Romanti%C4%8Darska_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Prirodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Povijesthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Johann_Gottfried_Herderhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glasovi_naroda_u_pjesmama&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glasovi_naroda_u_pjesmama&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sturm_und_Dranghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Schillerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Schillerhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Weimarska_klasika&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Johann_Wolfgang_von_Goethehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ludwig_Tieckhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ludwig_Tieckhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Novalishttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ernst_Theodor_Wilhelm_Hoffmann&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/William_Wordsworthhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Samuel_Taylor_Coleridgehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Samuel_Taylor_Coleridgehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lirske_balade&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/John_Keatshttp://hr.wikipedia.org/wiki/George_Gordon_Byronhttp://hr.wikipedia.org/wiki/George_Gordon_Byronhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Percy_Bysshe_Shelleyhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alphonse_de_Lamartinehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alfred_de_Vignyhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Victor_Hugohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Victor_Hugohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Realisti%C4%8Dka_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1830http://hr.wikipedia.org/wiki/1880http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Roman_Jakobson&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/19._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Romanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Champfleury&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Realizam_(Champfleury)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Stendhalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Honor%C3%A9_de_Balzachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Naturalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C3%89mile_Zolahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Eksperimentalni_roman&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Guy_de_Maupassanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Guy_de_Maupassanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gustave_Flauberthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Italijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Verizamhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Romanti%C4%8Darska_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Prirodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Povijesthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Johann_Gottfried_Herderhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glasovi_naroda_u_pjesmama&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glasovi_naroda_u_pjesmama&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sturm_und_Dranghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Schillerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Schillerhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Weimarska_klasika&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Johann_Wolfgang_von_Goethehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ludwig_Tieckhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ludwig_Tieckhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Novalishttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ernst_Theodor_Wilhelm_Hoffmann&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/William_Wordsworthhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Samuel_Taylor_Coleridgehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Samuel_Taylor_Coleridgehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lirske_balade&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/John_Keatshttp://hr.wikipedia.org/wiki/George_Gordon_Byronhttp://hr.wikipedia.org/wiki/George_Gordon_Byronhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Percy_Bysshe_Shelleyhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alphonse_de_Lamartinehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alfred_de_Vignyhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Victor_Hugohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Victor_Hugohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Realisti%C4%8Dka_knji%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1830http://hr.wikipedia.org/wiki/1880http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Roman_Jakobson&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/19._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Romanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Champfleury&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Realizam_(Champfleury)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Stendhalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Honor%C3%A9_de_Balzachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Naturalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C3%89mile_Zolahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Eksperimentalni_roman&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Guy_de_Maupassanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Guy_de_Maupassanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gustave_Flauberthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Italijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Verizam


8/66

$od vodstvom Giovannija Cerge. 2%ngleskojvlada viktorijanizam0 Aharles

8ickens, Uilliam Eake$eace ThackeraL, George %liotte sestre %milL

rontW, Aharlotte rontWi 7nne rontW. 2 usijise u ranoj 'azi javljaikolaj

Casiljevi Gogolj, u srednjoj +van Turgenjev, a u visokoj Fjodor Eihajlovi

8ostojevski, Jav ikolajevi Tolstoji +van 7leksandrovi Gonarov.

2orvekojdjeluje(enrik +bsen, dramatiar, a u Nvedskojdramatiar 7ugust

6trindberg.

Knjievnost modernizma

Eodernizam se tradicionalno dijeli na esteticizam, avangardu, kasni

modernizami$ostmodernizam.

%steticizam je u Francuskoju obliku simbolizmau $jesnitvu Aharlesa

audelairea-Avjetovi zla/ i lar$urlartizma, a vee se i s tzv. $arnasovcima

-Jeconte de Jisle, Th5o$hile Gautier/. Francuski su tradicionalni simbolistibili 6t5$hane Eallarm5-mani'est 2mjetnika krivovjerja, >aul

Cerlaine-mani'est >jesniko umijee/ i 7rthur imbaud. 2 %ngleskojse

javlja Oscar Uilde, ujemakojainer Earia ilke, a u Francuskoj tako;er

i Earcel >roust.

Avangarda se dijeli na futurizam -Fili$$o Tommaso Earinetti, Cladimir

Eajakovski/ zanesen na$retkom, ekspresionizam-Georg Trakl, Gott'ried

enn/ temeljen na izrazu i emocijama, dadaizam s

idejamaietzscheovanihilizma-Tristan Tzara/ i nadrealizam kao njegov

radikalniji oblik oslonjen na$sihoanalizu-7ndr5 reton/.

2 kasnom modernizmu slabi utjecaj avangarde. 7utori0 Eihail

ulgakov, Thomas Eann, 7lbert Aamus, &ean9>aul 6artre, 6amuel
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Giovanni_Verga&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Viktorija,_kraljica_Ujedinjenog_Kraljevstvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Charles_Dickenshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Charles_Dickenshttp://hr.wikipedia.org/wiki/William_Makepeace_Thackerayhttp://hr.wikipedia.org/wiki/George_Eliothttp://hr.wikipedia.org/wiki/Emily_Bront%C3%ABhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Emily_Bront%C3%ABhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Charlotte_Bront%C3%ABhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Anne_Bront%C3%ABhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rusijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nikolaj_Vasiljevi%C4%8D_Gogoljhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nikolaj_Vasiljevi%C4%8D_Gogoljhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Turgenjevhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Fjodor_Mihajlovi%C4%8D_Dostojevskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Fjodor_Mihajlovi%C4%8D_Dostojevskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lav_Nikolajevi%C4%8D_Tolstojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Aleksandrovi%C4%8D_Gon%C4%8Darovhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Norve%C5%A1kahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Henrik_Ibsenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vedskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/August_Strindberghttp://hr.wikipedia.org/wiki/August_Strindberghttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Esteticizam&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Avangardahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kasni_modernizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kasni_modernizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Postmodernizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Simbolizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Charles_Baudelairehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Charles_Baudelairehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Cvjetovi_zla&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Larpurlartizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Leconte_de_Lislehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Th%C3%A9ophile_Gautierhttp://hr.wikipedia.org/wiki/St%C3%A9phane_Mallarm%C3%A9http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Umjetni%C4%8Dka_krivovjerja&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Paul_Verlainehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Paul_Verlainehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pjesni%C4%8Dko_umije%C4%87e_(Verlaine)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Arthur_Rimbaudhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Oscar_Wildehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rainer_Maria_Rilkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marcel_Prousthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filippo_Tommaso_Marinettihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vladimir_Majakovskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vladimir_Majakovskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Georg_Traklhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gottfried_Bennhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gottfried_Bennhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Emocijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nietzschehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nihilizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tristan_Tzarahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Psihoanalizahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Andr%C3%A9_Bretonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Bulgakovhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Bulgakovhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Thomas_Mannhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Albert_Camushttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jean-Paul_Sartrehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Samuel_Becketthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Giovanni_Verga&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Viktorija,_kraljica_Ujedinjenog_Kraljevstvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Charles_Dickenshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Charles_Dickenshttp://hr.wikipedia.org/wiki/William_Makepeace_Thackerayhttp://hr.wikipedia.org/wiki/George_Eliothttp://hr.wikipedia.org/wiki/Emily_Bront%C3%ABhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Emily_Bront%C3%ABhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Charlotte_Bront%C3%ABhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Anne_Bront%C3%ABhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rusijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nikolaj_Vasiljevi%C4%8D_Gogoljhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nikolaj_Vasiljevi%C4%8D_Gogoljhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Turgenjevhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Fjodor_Mihajlovi%C4%8D_Dostojevskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Fjodor_Mihajlovi%C4%8D_Dostojevskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lav_Nikolajevi%C4%8D_Tolstojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Aleksandrovi%C4%8D_Gon%C4%8Darovhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Norve%C5%A1kahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Henrik_Ibsenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vedskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/August_Strindberghttp://hr.wikipedia.org/wiki/August_Strindberghttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Esteticizam&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Avangardahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kasni_modernizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kasni_modernizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Postmodernizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Simbolizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Charles_Baudelairehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Charles_Baudelairehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Cvjetovi_zla&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Larpurlartizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Leconte_de_Lislehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Th%C3%A9ophile_Gautierhttp://hr.wikipedia.org/wiki/St%C3%A9phane_Mallarm%C3%A9http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Umjetni%C4%8Dka_krivovjerja&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Paul_Verlainehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Paul_Verlainehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pjesni%C4%8Dko_umije%C4%87e_(Verlaine)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Arthur_Rimbaudhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Oscar_Wildehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rainer_Maria_Rilkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marcel_Prousthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filippo_Tommaso_Marinettihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vladimir_Majakovskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vladimir_Majakovskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Georg_Traklhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gottfried_Bennhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gottfried_Bennhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Emocijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nietzschehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nihilizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tristan_Tzarahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Psihoanalizahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Andr%C3%A9_Bretonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Bulgakovhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Bulgakovhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Thomas_Mannhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Albert_Camushttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jean-Paul_Sartrehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Samuel_Beckett


9/66

eckett, %ugene +onesco, %rnest (emingKaL,&. 8. 6alinger , >ablo

eruda, oris >asternak, Earguerite Xourcenaritd.

ostmodernizam $roblematizira se ili kao dio modernizma ili kao zasebna

e$oha. 2 autore se obino svrstavaju &orge Juis orges, +talo Aalvino, otho

6trauY, Thomas >Lnchon, 7lain obbe9Grillet, 2mberto %coitd.

revna umjetnostra$ovijesnaumjetnostje vrijeme kada su najstariji umjetniki radovi obino

imali religijsku ili magijsku namjenu0 $redstavitiboga, na$rimjer, ili donijeti

lovcu sreu u $rikradanju ivotinjama. 8ijelimo ju

na$aleolitiku, neolitikui umjetnost metalnog doba. 2

starom 6umeru-dananjijuni +rak/ razvila se Eezo$otamska umjetnost, bogata

umjetnika tradicija tijekom #. tisuljea $r. r. koja je utjecala na umjetnost

drevnog %gi$ta. Obje ove monumentalne religijske i vladarske umjetnosti su$odjednako utjecale na %gejsku umjetnost6redozemlja. Ba$adnoeuro$ska

umjetnost izrasla je izravno iz tradicije drevnogmediteranskogsvijeta, naroito

umjetnosti stare Grkei ima. Osobito su skul$ture nastale u ovim starim

civilizacijama naravne, ili naturalistike, a usredoene su na ljudskilik.

!rednjovjekovna umjetnost

6rednjovjekovna obnova umjetnosti se javila u razdoblju

tzv. karolinkei otonske renesanse, ali je svoj $rocvat doivjela za vrijeme

$rvog euro$skog stila 9 romanike. Tijekom romanike dolo je do

razvoja arhitekture, ki$arstvai slikarstvado te mjere da se $o $rvi $ut nakonklasine antike $ostie na$redak u likovnom izrazu i brojnosti likovnih djela, no
http://hr.wikipedia.org/wiki/Samuel_Becketthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Eugene_Ionescohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ernest_Hemingwayhttp://hr.wikipedia.org/wiki/J._D._Salingerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pablo_Nerudahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pablo_Nerudahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Boris_Pasternakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marguerite_Yourcenarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jorge_Luis_Borgeshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Italo_Calvinohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Botho_Strau%C3%9F&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Botho_Strau%C3%9F&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Thomas_Pynchonhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alain_Robbe-Grillet&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Umberto_Ecohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Razdoblja_i_pravci_zapadne_umjetnosti&veaction=edit&vesection=2http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Razdoblja_i_pravci_zapadne_umjetnosti&action=edit&section=2http://hr.wikipedia.org/wiki/Prapovijesthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Religijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Boghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Paleolitska_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Neoliti%C4%8Dka_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_metalnog_dobahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sumerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Irakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drevna_Mezopotamijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_drevnog_Egiptahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_drevnog_Egiptahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Egejska_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mediteranhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_stare_Gr%C4%8Dkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_starog_Rimahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ljudihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karolin%C5%A1ka_renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Otonska_renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Romanikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Romani%C4%8Dka_arhitekturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Romani%C4%8Dko_kiparstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Romani%C4%8Dko_slikarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Samuel_Becketthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Eugene_Ionescohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ernest_Hemingwayhttp://hr.wikipedia.org/wiki/J._D._Salingerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pablo_Nerudahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pablo_Nerudahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Boris_Pasternakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marguerite_Yourcenarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jorge_Luis_Borgeshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Italo_Calvinohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Botho_Strau%C3%9F&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Botho_Strau%C3%9F&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Thomas_Pynchonhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alain_Robbe-Grillet&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Umberto_Ecohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Razdoblja_i_pravci_zapadne_umjetnosti&veaction=edit&vesection=2http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Razdoblja_i_pravci_zapadne_umjetnosti&action=edit&section=2http://hr.wikipedia.org/wiki/Prapovijesthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Religijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Boghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Paleolitska_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Neoliti%C4%8Dka_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_metalnog_dobahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sumerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Irakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drevna_Mezopotamijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_drevnog_Egiptahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_drevnog_Egiptahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Egejska_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mediteranhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_stare_Gr%C4%8Dkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_starog_Rimahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ljudihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karolin%C5%A1ka_renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Otonska_renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Romanikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Romani%C4%8Dka_arhitekturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Romani%C4%8Dko_kiparstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Romani%C4%8Dko_slikarstvo


10/66

$od snanom dominacijom 'eudalaca i osobito Arkve. aime, u to vrijeme dolo

je do religioznog o$timizma koji se oitovao u intenzivnoj gradnji, $onajvie

crkavaozivanje 6vetog Eatejaiz 1I::. god. se smatra za $rvo

djelobaroka

Francisco GoLa, #. svibnja 1:., >rado, Eadrid[ jedno od $rvih djela

romantizma i najutjecajnijih slika novog vijeka.

enesansa


11/66

>odrobniji lanak o temi0 enesansa

akon $ada imskog carstvakranskaje civilizacija u %uro$i klasinu

umjetnost antike smatrala odve $oganskom. o, u 14. stoljeusu slikari, ki$arii arhitekti $oeli u umjetnosti oivljavati klasinu tradiciju stvarajui vrlo

naravna kranska umjetnika djela. 2 isto vrijeme izumljen je tiskarski

strojkoji je omoguio dostu$nost knjigairim slojevima drutva, a ira

$rimjenabarutaje mijenjala nain ratovanja i gradnje utvrda. Tako;er su

za$oela velika geogra'ska otkriai razvoj slobodnih znanosti, kao to

su astronomijai 'izika, koji su $ridonijeli $odrobnijem razumijevanju svijeta.8rutvo se tako;er vie okree i razumijevanju ovjeka, a odnos $rema religiji

se mijenja u$rotestantskoj re'ormaciji. Ovaj $re$orod nazvan je renesansa,

$rema 'rancuskojrijei koja znai \$onovno ro;enje]. ana renesansase javila

u +taliji, avisoka renesansase $oetkom 1I. stoljea iri cijelom %uro$om

-sjevernoeuro$ska renesansa/, dok u +taliji nastaje rasa$ njenih vrijednosti koji

neki izdvajaju kao $oseban umjetniki stil 9 manirizam.

"AROK

>ojmombarokoznaava se stil u euro$skoj umjetnosti 1". stoljea koji je

nasto u imu, sreditu atolike crkve. aime, tijekom 1I. stoljeaatolika

crkvase rascije$ila na imokatolikui$rotestanske ogranke, to je doseglo svoj

vrhunac u tridesetogodinjem ratu. Od 1". stoljea atolika crkva koristila je

teatralanu i emocionalanu umjetnost za irenje svog nauka. Odbaroknog

slikarase trailo da $omou svjetla i sjene stvara dramatine kontraste, a
http://hr.wikipedia.org/wiki/Renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimsko_carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/15._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tiskarski_strojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tiskarski_strojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Knjigahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Baruthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Utvrdahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Velika_geografska_otkri%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Astronomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Fizikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Protestantska_reformacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rana_renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Italijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Visoka_renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sjevernoeuropska_renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manirizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Barokhttp://hr.wikipedia.org/wiki/16._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Katoli%C4%8Dka_crkvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Katoli%C4%8Dka_crkvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimokatoli%C4%8Dka_crkvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Protestantihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tridesetogodi%C5%A1nji_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Barokno_slikarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Barokno_slikarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimsko_carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/15._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tiskarski_strojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tiskarski_strojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Knjigahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Baruthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Utvrdahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Velika_geografska_otkri%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Astronomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Fizikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Protestantska_reformacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rana_renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Italijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Visoka_renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sjevernoeuropska_renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manirizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Barokhttp://hr.wikipedia.org/wiki/16._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Katoli%C4%8Dka_crkvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Katoli%C4%8Dka_crkvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimokatoli%C4%8Dka_crkvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Protestantihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tridesetogodi%C5%A1nji_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Barokno_slikarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Barokno_slikarstvo


12/66

od ki$ara da $rikae likove u dinaminim $oloajima. 8a bi $ostigli takve

e'ekte, umjetnici su morali biti tehniki vrlo vjeti.

2 isto vrijeme za$adnoeuro$ske drave, koje su $ostale arita umjetnosti

zamjenjujui mediteranske, su u novootkivenim zemljama razvijale svoje

kolonije, i u njima baroknu umjetnost. Obiljeje je toga doba i brz razvoj

znanosti, na$ose matematike, 'izike i astronomije, i tehniki na$redakariz. >o ovoj

slici je $rozvan $ravac im$resionizma.

N#OK$A!I%IZAM umjetniki $ravac koji se uvelike oslanja na

klasinu umjetnost stare Grkei ima. olijevkom neoklasicizma smatra

seimu treoj etvrtini 1. stoljea, no razvio se tek

u Francuskojzahvaljujui racionalizmu'rancuskog duha,$rosvijeenosti enciklo$edistai novim drutvenimodnosima koje je donijela

Francuska gra;anska revolucija.

>oetak 1*. stoljeadoba je kada se javlja i naglo iri industrijska

revolucijautemeljena na $rimjeni $arnog stroja.a$oleonosvaja gotovo cijelu

%uro$u u kojoj iri svoj Gra;anski zakonik, ali i neoklasicizam u obliku am$ira.

Odmah $o $adu a$oleona javlja se reakcija na klasicizam 1. st. koji je
http://hr.wikipedia.org/wiki/Barokno_kiparstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Razdoblja_i_pravci_zapadne_umjetnosti#cite_note-SRZ-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Rokokohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuska_revolucijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Novi_vijekhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Razdoblja_i_pravci_zapadne_umjetnosti&veaction=edit&vesection=6http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Razdoblja_i_pravci_zapadne_umjetnosti&action=edit&section=6http://hr.wikipedia.org/wiki/Claude_Monethttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Impresija:_izlazak_sunca&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1872.http://hr.wikipedia.org/wiki/Parizhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_stare_Gr%C4%8Dkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_starog_Rimahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/18._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Racionalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Enciklopedijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dru%C5%A1tvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/19._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Industrijska_revolucijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Industrijska_revolucijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Napoleonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ampirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Barokno_kiparstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Razdoblja_i_pravci_zapadne_umjetnosti#cite_note-SRZ-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Rokokohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuska_revolucijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Novi_vijekhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Razdoblja_i_pravci_zapadne_umjetnosti&veaction=edit&vesection=6http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Razdoblja_i_pravci_zapadne_umjetnosti&action=edit&section=6http://hr.wikipedia.org/wiki/Claude_Monethttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Impresija:_izlazak_sunca&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1872.http://hr.wikipedia.org/wiki/Parizhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_stare_Gr%C4%8Dkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnost_starog_Rimahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/18._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Racionalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Enciklopedijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dru%C5%A1tvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/19._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Industrijska_revolucijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Industrijska_revolucijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Napoleonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ampir


13/66

naglaavao ravnoteu i red, romantizam. omantiarski umjetnici su $ostavljali

$itanje ovjekova $oloaja usvemiru, naglaavali su vrijednost emocija i mate,

te su slavili divlju snagu $rirode na dramatinim$ejzaima.

Cincent van Gogh, Bvjezdana no, (ouston

7ntonio Gaud^, Aasa atllQ,1*:)., arcelona

>olovicom 1*. st., $od utjecajem euro$skih gra;anskih revolucija i na$retka

znanosti, industrije i tehnologije, nastale su $rve 'otogra'ijekoje utjeu

na realizam. Glavni $redstavnik tog $ravca su Gustave Aourbet, 8aumieri &ean9

Franois Eillet. 2 industrijskom graditeljstvu $revladava gradnja elinim

konstrukcijama -arhitektura industrijske revolucije/, a u arhitekturi o$onaanje

stilova $rolih razodblja 9historicizamored Aourbeta, jo je jedan slikar

okirao javnost 1I#. godine 9 %douard Eanetsvojom slikom 8oruak na travi.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Romantizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Svemirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pejza%C5%BEhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vincent_van_Goghhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zvjezdana_no%C4%87http://hr.wikipedia.org/wiki/Houstonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Antonio_Gaud%C3%ADhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Casa_Batll%C3%B3http://hr.wikipedia.org/wiki/1904.http://hr.wikipedia.org/wiki/Barcelonahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Fotografijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Realizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gustave_Courbethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Daumierhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jean-Fran%C3%A7ois_Millethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jean-Fran%C3%A7ois_Millethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitektura_industrijske_revolucijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Historicizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Razdoblja_i_pravci_zapadne_umjetnosti#cite_note-SRZ-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Edouard_Manethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Doru%C4%8Dak_na_travihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Romantizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Svemirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pejza%C5%BEhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vincent_van_Goghhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zvjezdana_no%C4%87http://hr.wikipedia.org/wiki/Houstonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Antonio_Gaud%C3%ADhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Casa_Batll%C3%B3http://hr.wikipedia.org/wiki/1904.http://hr.wikipedia.org/wiki/Barcelonahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Fotografijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Realizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gustave_Courbethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Daumierhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jean-Fran%C3%A7ois_Millethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jean-Fran%C3%A7ois_Millethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitektura_industrijske_revolucijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Historicizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Razdoblja_i_pravci_zapadne_umjetnosti#cite_note-SRZ-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Edouard_Manethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Doru%C4%8Dak_na_travi


14/66

jegovo slikarstvo tretmanom svjetla i boje $redstavlja

$reteu im$resionizmakojemu u kasnim radovima i sam $ri$ada.

+m$resionizamje kola slikanja koja se razvila u Francuskojkrajem 1*. stoljea.

2mjetnici kao to suAamille >issarro-1#:.91*:#./ i Alaude Eonet-1):.9

1*!I./ i 7uguste enoir-1)1.91*1*./ slikali su svoje im$resije kratkog

vremenskog odsjeka, a osobito $romjene to ih izaziva sunevo svjetlo. 2

$oetku su ih kritizirali, budui da su gledatelji oekivali slike s vie detalja, no

kasnije su $ostali vrlo utjecajni. 6redinom 1*. stoljea umjetnici su $oeli

raskidati s tradicijom koju su utemeljile $rijanje generacije. 8ok su im $rije

njihovi zatitnici, koji su ih $laali, govorili to e slikati, oni su sad $oeli

stvarati ono to su eljeli, a $otom $okuavali svoje radove $rodavati.

>O6T+E>%6+O+B7E je stilski $ravac u umjetnosti s kraja 1*. st.,

kojeg oblikuju umjetnici koji su se razvili iz im$resionizma, ali koji su otili

dalje u svojim stremljenjima. ova generacija umjetnika -Cincent van

Gogh, >aul Gauguin, >aul A5zanne, (enri de Toulouse9Jautrec/ slijedila je

razliite, originalne i individualne $utove, kao n$r.$ointilizam6eurata.

orijeni 6+EOJ+BE7 su u romantiarskom trendu 1*. st. To je me;unarodi

$okret koji se $roirio %uro$om, a umjetnici tog stila eljeli su oivjeti sadraje

$roistekle iz $jesnitva, mitologije i $siholokih istraivaja. Codeu ulogu

odigrali su 'rancuski umjetnici u $olemici o estetici.

7rt ouveau-'r. za \nova umjetnost]/ je je $ravac u umjetnosti i dizajnukoji

eli \ulje$ati industrijsku $roizvodnju, s$ojiti umjetnost i obrt, ukrasiti bezline

'asade zgrada, itd.] 2 jemakoj se ova stremljenja nazivaju &ugendstil, u 6789

u 7rt 8eco, a kod nas je $oznatija $od austrijskim nazivom, secesija. astala

su1:.ih, a doivjela vrhunac $oetkom !:. stoljea.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Camille_Pissarrohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Claude_Monethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Auguste_Renoirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vincent_van_Goghhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vincent_van_Goghhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Paul_Gauguinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Paul_C%C3%A9zannehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Henri_de_Toulouse-Lautrechttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pointilizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Georges_Seurathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Art_Nouveauhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dizajnhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Secesijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1880.http://hr.wikipedia.org/wiki/20._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Camille_Pissarrohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Claude_Monethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Auguste_Renoirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vincent_van_Goghhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vincent_van_Goghhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Paul_Gauguinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Paul_C%C3%A9zannehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Henri_de_Toulouse-Lautrechttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pointilizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Georges_Seurathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Art_Nouveauhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dizajnhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Secesijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1880.http://hr.wikipedia.org/wiki/20._stolje%C4%87e


15/66

Moderna umjetnost &'( !tolje)a

Gos$o;ice iz 7vignonakoju je naslikao >ablo >icasso1*:". god. se smatra

$rvim $ot$uno modernim djelom !:. st.

>oetkom !:. stoljea umjetnici su $oeli istraivati mogunosti i granice novih

naina oblikovanja, $a se vrtoglavom brzinom smjenjuju brojni umjetniki

$ravci i $okreti, te u$oredo traje desetak razliitih, $a i me;usobno

su$rotstavljenih stilova


16/66

Euzej Guggenheim u eK XorkuarhitektaF. J. Urightaiz 1*4*. god. je jedna

od $rvih gra;evina izgra;enih iskljuivo kao muzej moderne umjetnosti.

Celiki dio moderne umjetnosti stvoren je za izlaganje u muzejuili galeriji, a ne

za kue,$alaeili crkve kao to je to bilo u $rolosti. _esto joj je namjera

zbuniti, $odrugivati se i $rovocirati svoju $olitiku a ne jasno $okazati svoje

znaenje. Tako je Francuskitrgovac umjetninama7mbrosie Collard-1I4.9

1*#*./ $okrenuo je ku$nju, $rodaju i izlaganja moderne umjetnosti. On je

umjetnicima s $oetka !:. stoljea davao iznimnu 'inancijsku i stvaralaku

slobodu da slikaju onako kako ele. 2mjetnici kao to su >ablo

>icasso-osniva kubizma/ i (enri Eatisse-osniva 'ovizma/ $ostigli su us$jeh u

Collardovoj galeriji u >arizu$oetkom !:. stoljea.

#K!R#!IONIZAM je $ojam koji je koristila

sku$ina njemakihumjetnika oku$ljenih oko dva aso$isa, 8ie ruckei 8er

laue eiter, kako bi o$isala svoja estetska naela u umjetnosti. Taj se izraz

moze koristiti za svaki umjetniki rad u kojem je objektivna stvarnost

$omaknuta da bi o$isala unutranje stanje umjetnika.

7$straktna umjetnostne $rikazuje $redmete iz svakodnevnog ivota, nego ideju

ili emociju sugerira sama boja i oblik. Tako, $rema $rvom teoretiaru ove

umjetnosti 9 andinskom, a$straktna umjetnost $ostaje $o$ut glazbe, ni jedna ni

druga ne $rikazuju nita to bi se moglo iskazati rijeima, no obje mogu biti

izraajne i $okretake. onstruktivizamje ki$arskiavangardni$okret

nastao 1*1#. godine u usijina $oticaj Ealjeviakoji je svojim a$straktnim

slikarstvom su$rematizmautjecao na %l Jissitzkogi Tatljina. 7$straktna

umjetnost se $oslije 8rugog svjetskog rata razvija u razliitim oblicima kao to

su0 a$straktni eks$resionizam, o$ art, taizam, in'ormel, minimalizami dr.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Muzej_Guggenheim_u_New_Yorkuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Frank_Lloyd_Wrighthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Muzejhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Galerijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ku%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pala%C4%8Dahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crkvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ambrosie_Vollard&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Pablo_Picassohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pablo_Picassohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kubizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Henri_Matissehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Fovizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Parizhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Die_Bruckehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Der_Blaue_Reiterhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Der_Blaue_Reiterhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Apstraktna_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vasilij_Kandinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Glazbahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstruktivizam_(umjetnost)http://hr.wikipedia.org/wiki/Kiparstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Avangardahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1913http://hr.wikipedia.org/wiki/Rusijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kazimir_Maljevi%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Suprematizamhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=El_Lissitzki&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vladimir_Tatljin&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Apstraktni_ekspresionizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Op_arthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ta%C5%A1izamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Informelhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Minimalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Muzej_Guggenheim_u_New_Yorkuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Frank_Lloyd_Wrighthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Muzejhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Galerijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ku%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pala%C4%8Dahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crkvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ambrosie_Vollard&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Pablo_Picassohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pablo_Picassohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kubizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Henri_Matissehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Fovizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Parizhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Die_Bruckehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Der_Blaue_Reiterhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Der_Blaue_Reiterhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Apstraktna_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vasilij_Kandinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Glazbahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstruktivizam_(umjetnost)http://hr.wikipedia.org/wiki/Kiparstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Avangardahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1913http://hr.wikipedia.org/wiki/Rusijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kazimir_Maljevi%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Suprematizamhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=El_Lissitzki&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vladimir_Tatljin&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Apstraktni_ekspresionizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Op_arthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ta%C5%A1izamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Informelhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Minimalizam


17/66

*A*AIZAMumjetniki $okret koji akcentira besmislenost civilizacije

koja unitava vlastite vrijednosti. aglaavali su a$surdnost izlaui banalne

$redmete kao umjetnika djela. 2 isto vrijeme, $oslije >rvog svjetskog rata,

javljaju se jo dvije $retee nadrealizma, meta'iziko slikarstvoi Earc

Ahagall.adrealizamje 'antastina umjetnost 1*!:9ihkoja se bavila

istraivanjem naina na koji radi mozak. ove ideje ukazivale su na to

da ovjeksvjesno koristi samo vrlo mali dio svog mozga i da nije svjestan

$odsvjesne aktivnosti nad koje nema racionalne kontrole. izarne i snovite slike

nadrealista, kao to je n$r. $anjolski slikar 6alvador 8ali-1*:).91**./,

ins$irirane su u$ravo tim idejama.

Eodai umjetnostsu jako utjecale na $rodukte u dizajnui nijedan umjetniki

$ravac nije imao takav snaan dojam na komercijalni dizajn kao$o$ art. >o$

umjetnici kao 7ndL Uarhol, &as$er &ohns, oL Jichtensteini obert +ndianasu

okrenuli svijet umjetnosti nao$ako slikajui svakodnevnicu i reciklirajui to

kao ironiju, irelevantnu umjetnost.

once$tualna umjetnostje smjer u modernoj umjetnosti od ranih 1*I:9ih do

sredine 1*":9ih, nastao kao tenja umjetnika da dematerijalizira $redmet

umjetnikog djelovanja, da koritenjem netradicionalnih umjetnikih $ostu$aka

i materijala -$olaroid, 'ilm, video, tijelo umjetnika 9bodL art,$er'ormans,

urbane akcije i intervencije/ objasni idejni sadraj koji $rethodi djelu ili je u

njemu sadran. adikalno $roirila $odruje umjetnikog stvaralatva, zadrala

stalan kritiki stav $rema tradicionalnim umjetnikim i kulturnim vrijednostima.

IMR#!IONIZAM je$rije svega umjetniki$okret u slikarstvu, a

$otom i u glazbii knjievnosti, nastao $otkraj 1*. stoljeu u tenji da se u

umjetniko stvaranje unesu osobna ras$oloenja i dojmovi s obzirom na 'ormu
http://hr.wikipedia.org/wiki/Metafizi%C4%8Dko_slikarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marc_Chagallhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marc_Chagallhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nadrealizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1920.http://hr.wikipedia.org/wiki/Mozakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Covjekhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Salvador_Dalihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Modahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dizajnhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pop_arthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Andy_Warholhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jasper_Johnshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Roy_Lichtensteinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Robert_Indianahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ironijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konceptualna_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Polaroid&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Filmhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Videohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Body_arthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Performanshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slikarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Glazbahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Knji%C5%BEevnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/19._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metafizi%C4%8Dko_slikarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marc_Chagallhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marc_Chagallhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nadrealizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1920.http://hr.wikipedia.org/wiki/Mozakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Covjekhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Salvador_Dalihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Modahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dizajnhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pop_arthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Andy_Warholhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jasper_Johnshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Roy_Lichtensteinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Robert_Indianahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ironijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konceptualna_umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Polaroid&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Filmhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Videohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Body_arthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Performanshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Umjetnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slikarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Glazbahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Knji%C5%BEevnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/19._stolje%C4%87e


18/66

izlaganja i izraaje. Basniva se na realistikomi naturalistikom$romatranju

$rirode.

%douard Eanet, 8oruak na travi-Je 85jeuner sur lPherbe/, 1I#., ulje na $latnu,

!: ` !I) cm, Euzej 8POrsaL, >ariz.

%dgar 8egas, >rimabalerina, 1"., $astel, 4 ` )! cm, Euzej8POrsaL, >ariz.

6adraj

redstavnici im$resionizma u slikarstvu

! +m$resionizam u glazbi
http://hr.wikipedia.org/wiki/Realizam_(likovna_umjetnost)http://hr.wikipedia.org/wiki/Naturalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Edouard_Manethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Doru%C4%8Dak_na_travihttp://hr.wikipedia.org/wiki/D'Orsayhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Edgar_Degashttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Primabalerina&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/D'Orsayhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizam#Impresionizam_u_slikarstvuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizam#Predstavnici_impresionizma_u_slikarstvuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizam#Impresionizam_u_glazbihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Realizam_(likovna_umjetnost)http://hr.wikipedia.org/wiki/Naturalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Edouard_Manethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Doru%C4%8Dak_na_travihttp://hr.wikipedia.org/wiki/D'Orsayhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Edgar_Degashttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Primabalerina&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/D'Orsayhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizam#Impresionizam_u_slikarstvuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizam#Predstavnici_impresionizma_u_slikarstvuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizam#Impresionizam_u_glazbi


19/66

# +m$resionizam u knjievnosti

o #.1 >redstavnici im$resionizma u knjievnosti

) >oveznice

4 +zvori

I Canjske $oveznice

+m$resionizam u slikarstvu


20/66

EarL Aassatt, Gru$a u amcu, 1*)., ulje na $latnu, *: ` 11 cm, acionalna

galerija, Uashington.

Aamille >issarro, ulevar Eontmartre, 1*"., ulje na $latnu, 1"# ` *! cm,

Euzej %rmita,>etrograd.

erthe Eorisot, olijevka, 1"!., ulje na $latnu, 4I M )I cm, Euzej8POrsaL,

>ariz.

+m$resionizam u slikarstvu $osljedica je zajednikih zamisli nekih umjetnika u

odre;enom trenutku 'rancuske $ovijesti, kad je uku$no ozraje $ogodovalo

$roirenju i us$ostavi novog stila u slikarstvu. >rvi znakovi njegova$ojavljivanja uoavaju se $oetkom I:9ih godina 1*. stoljea, ali zajednika
http://hr.wikipedia.org/wiki/Mary_Cassatthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Washingtonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Camille_Pissarrohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ermita%C5%BEhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Petrogradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Berthe_Morisothttp://hr.wikipedia.org/wiki/D'Orsayhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Povijest_Francuskehttp://hr.wikipedia.org/wiki/19._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mary_Cassatthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Washingtonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Camille_Pissarrohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ermita%C5%BEhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Petrogradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Berthe_Morisothttp://hr.wikipedia.org/wiki/D'Orsayhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Povijest_Francuskehttp://hr.wikipedia.org/wiki/19._stolje%C4%87e


21/66

svijest nije bila jasno izraena sve do razdoblja izme;u 1I". i 1I*. >okretaka

sila im$resionizma bila je elja nekolicine umjetnika daslikarstvu$ristu$e na

$osve su$rotan nain od onoga koji je bio $rihvaen u slubenim, nedodirljivim

krugovima $arike institucije, 6alona. 2mjetnici koji su se veoma razlikovali $o

svojim osobnostima, dolazili su iz razliitih kola, svaki $osebno, i to $rilino

nagonski, krenuli $utem novog stila. Teme, tehnike i umjetniki jezik njihovih

djela bila su obiljeja koja su im$resionizam jasno izdvojila iz tradicionalnog

svijeta akademske umjetnosti.

>otkraj I:9ih godina 1*. stoljea tri su umjetnika -Eonet, enoiri >issarro/

obiavali odlaziti na obale rijeka 6eine i Oise i ondje slikati $rirodu. adasve ih

je zanimao odraz svjetlostiu rijeci. 6voje su $alete uinili svjetlijima i razliite

su sjene $odijelili, nesvjesni da $ritom $rimjenjuju teoriju kom$lementarnih

boja.

ema nekog osobitog datuma koji bi oznaio nastanak im$resionistikog

$okreta, iako je godina 1I*. nesumnjivo bila znaajna. Te su godine i Eonet i

enoir naslikali Ja Grenouillre, kavanu na otvorenom i ku$alite u

blizini ougivala. Ta se njihova djela danas smatraju $rekretnicom ranog

im$resionizma.

Ono to je sigurno jest da im$resionizam obuhvaa iznimno kratko razdoblje

u$ovijesti umjetnosti. o unato svom kratkom vijeku, $ostignua umjetnika u

tih nekoliko godina neizmjerno su vana.

+m$resionistike slike u $oetku nisu naile na odobravanje. onzervativna

$arika $ublika smatrala ih je nedovrenima, $o$ut im$roviziranih skica. a

velikim $latnima im$resionisti su $rikazivali slikovite i sentimentalne motive.

Bbog toga je u tim $rizorima bilo teko $ronai ikakvu $ravu $oruku. 2 $oetku

im$resioniste nisu $rihvaali ni kritiari umjetnosti. udui da ih je 6alon

odbio, 1"). imali su $rvu slubenu izlobu. ritiar i novinar JeroL ih je
http://hr.wikipedia.org/wiki/1867http://hr.wikipedia.org/wiki/1869http://hr.wikipedia.org/wiki/Slikarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Claude_Monethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pierre-Auguste_Renoirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Camille_Pissarrohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetlosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/1869http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=La_Grenouill%C3%A8re&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bougival&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Povijest_umjetnostihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1874http://hr.wikipedia.org/wiki/1867http://hr.wikipedia.org/wiki/1869http://hr.wikipedia.org/wiki/Slikarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Claude_Monethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pierre-Auguste_Renoirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Camille_Pissarrohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetlosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/1869http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=La_Grenouill%C3%A8re&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bougival&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Povijest_umjetnostihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1874


22/66

$odrugljivo nazvao 3im$resionistima3 $rema izloenoj Eonetovoj

slici +m$resija, izlazak sunca.

6likari im$resionisti $rirodi su $ristu$ali na $osve drukiji nain od svojih

$rethodnika. jihov novi jezik nije samo $romijenio tradicionalne konvencije,

ve je $reokrenuo i sam nain na koji se gledalo na svijet. 2mjetnici nisu

biljeili $rirodu kao statinu i ne$romjenjivu, ve su na $latno nastojali $renijeti

njezino stalno kretanje i $ulsiranje. +m$resionistima je slikarstvo $ostala

'renetina aktivnost jer je brzina izvedbe zahtijevala sve ubrzaniji ritam rada.

Oni su hvatali uzdahe $ovjetarca, ne$restano $romjenjivo neboi neuhvatljive

e'ekte svjetlostikoja se odraava na vodi. 6 $ojavom im$resionizma,

$rikazivanje $ovijesnih tema izgubilo je svoj $rimat. Ovim

umjetnicima$riroda je bila $rava gos$odarica0 uranjali su u nju i u vizualno

iskustvo koje im je $ruala. 6 tisuama $rijelaza boje i

vjetinom sjenanjai toniranja, im$resionisti su naslikali ono to se $o de'iniciji

nije moglo naslikati, jednostavno zato to se 'iziki nije moglo vidjeti,

$rimjerice kvalitetu zraka, njegovuvlaguili svjeinu. +m$resionisti su smatralida u umjetnosti treba uivati u svim ulima i vie su se bavili $risutnou

dubokih $odraaja nago hladnom realnou $rizora. Bbog toga je $siholoka

$erce$cija $ostala vanijom od 3stvarne3 teme, a sadraj je zamijenjen

vizualnim 3im$resijama3 svega to su osjetila mogla $erci$irati. >rikaz je

izgubio $rirodne tragove, koji su na kraju $okreta romantizma drali usidrenog u

stvarnosti. a njegovo mjesto doao je Eonetov izlazak suncakoji vie nije bioizlazak sunca, nego neto $osve drugo0 3im$resija3 izlaska sunca.

>redstavnici im$resionizma u slikarstvuissarro-1#:. H 1*:#./ jedan je od najveih im$resionista. 6voja

egzotina $latna uvijek je oslikavao jakim i ivim bojama. ikad nije

$okuao $rikazati $rozranost zraka ili vode, ve je ostao $rivren istoisvojih motiva. Banimanje za $ravila kom$ozicije dovelo ga je do
http://hr.wikipedia.org/wiki/Svijethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nebohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetlosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prirodahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sjen%C4%8Danje&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Toniranje&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vlaga_zrakahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Suncehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Impresionizam&veaction=edit&vesection=2http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Impresionizam&action=edit&section=2http://hr.wikipedia.org/wiki/Camille_Pissarrohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1830http://hr.wikipedia.org/wiki/1903http://hr.wikipedia.org/wiki/Svijethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nebohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetlosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prirodahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sjen%C4%8Danje&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Toniranje&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vlaga_zrakahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Suncehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Impresionizam&veaction=edit&vesection=2http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Impresionizam&action=edit&section=2http://hr.wikipedia.org/wiki/Camille_Pissarrohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1830http://hr.wikipedia.org/wiki/1903


23/66

$rikazivanja trodimenzionalnog $rostora $omou minijaturnih tokica, a ta

tehnika lei u samom srcu$oentilizmaidivizionizma. io je najstariji me;u

im$resionistima i samim time u oima drugih umjetnika imao je odre;eni

autoritet. A5zanne je za njega rekao0 3On je ovjek od kojega treba traiti

savjet0 $omalo je $o$ut oga.3

7l'red 6isleL-1#*. H 1**./, kojeg su mnogi smatrali najkonzistentnijim

me;u im$resionistima, $osvetio se gotovo u $ot$unosti $ejzaima, slikajui

uglavnom krajolike za$adno od >ariza, $odruja u kojem je ivio.eboje

vaan element njegova rada, a koristio se razliitim tehnikama kako bi

naslikao nebo koje 3nee biti jednostavno $ozadina3. Ba ivota mu $latna

nisu bila naroito cijenjena ni $otovana kao to su bila djela drugih

im$resionista.

>ierre97uguste enoir-1)1. H 1*1*./ bio je jedan od $rvih koji su irili

naela im$resionizma. >rizori iz svijeta zabave H sale za $lesnjake, ka'ane,

koncerti, kazalita H bili su omiljene teme im$resionista. enoir je tim

slikama dao jedinstven karakter sree. Baljubljeni $arovi na slici Ja Eoulin

de la Galette-1"I./ usred mrlja svjetlosti i sjena z

Documents

Epohe i Pravci