JEZIKA ISPITIVANJA DO XIX VEKAUVODNE NAPOMENE I ANTIKA GRKA

kole i pravci u lingvistici

Poeci lingvistike

Interesovanje za jezike probleme javlja se od najstarijih istorijskih vremena kod mnogih kulturno razvijenih naroda (pre oko 2500 godina).

U sredinama gde je religija igrala veliku drutvenu ulogu javlja se tenja za poznavanjem jezika kulta

U antikoj Grkoj jezika ispitivanja su se ukljuila u skalu filozofske problematike

Poeci lingvistike

Epoha centralizacije vlasti pred kraj feudalne epohe dovodi do rada na normativnoj gramatici

Sve to je raeno do poetka XIX veka nije Sve to je raeno do poetka XIX veka nije predstavljalo organizovanu naunu disciplinu

Fragmetarni karakter ispoljenih intereosvanja

Svaki narod je svoj jezik smatao uzor-jezikom

Jezika ispitivanja u antikojGrkoj Antiki Grci su bili prvi jeziki teoretiari u

svetuThe ancient Greeks had the gift of wondering at

things other people take for grated.(Bloomfield 1935: 4)(Bloomfield 1935: 4)

Osnivai principa klasine evropske gramatike

Ispitivanje jezika proizilo iz filozofskoginteresovanja

Jezika ispitivanja u antikojGrkoj Trudili su se da sagledaju:

Poreklo jezika

Odnos glasovne strukture i znaenja

Mogunost primene logikih principa u razjanjavanju sutine gramatikih normi

Jezika ispitivanja u antikojGrkoj Stoici:

Prvi koji su obraali panju na unutranjustrukturu jezika, na prvom mestu grkog.strukturu jezika, na prvom mestu grkog.

Zasluni za izdvajanje lingvistikihinteresovanja kao posebnog subjekta u okvirufilozofije.

Iako su bili prvi koji su na neki nainprepoznali lingvistiku kao posebnu disciplinu,njihova uenja nisu preneta na narednegeneracije.

Naturalizam i konvencionalizam

Diskusija o odnosu glasovne strukture jezika i odgovarajueg znaenjaodgovarajueg znaenja

Zaetnik diskusije Protagora (480-410) iliPitagora (572- 497)

Glas i znaenje Kiki and moumou: kada ujemo ove dve

rei, koja slika odgovara kojoj rei?

Analogisti

Jezik je prirodni dar a ne plod ljudskekonvencije

Jezik je pravilan i logian Jezik je pravilan i logian Forsirali su etimoloka ispitivanja Heraklit (oko 500 pre n. e.) isticao identinost

razuma u celini sa celinom jezike strukture

Anomalisti

Jezik otelovljuje sporazum postignut meu ljudima

Ukazivali na nepravilnosti na planu jezikih odnosaodnosa

Demokrit (460-360) izjasnio se protiv hipoteze o boanskom poreklu jezika

Aristotel: Jezik postoji po sporazumu, jer nikakva imena ne nastaju prirodnim putem.

Platon

Kloni se obeju krajnosti

On obrauje ovu temu u svom delu Kratil, u vidu rasprave izmeu Kratila (pristalice Heraklita), Hermogena (predstavnika anomalista) i filozofa Sokrata (zastupa anomalista) i filozofa Sokrata (zastupa kompromisna gledita i reprezentuje Platonov stav).

Re je materijalni oblik ideje, a u ideji lei poetak saznanja o svetu

Prvi pravi razliku izmeu imenica i glagola

Aristotel

Utemeljiva klasine evropske gramatike

Teorija o podeli rei na vrste: Teorija o podeli rei na vrste: Imenice (onoma) i glagoli (rema)

Sve ostale rei (sindesmoj)

Reenica ima samostalan smisao, ali i svaki njen konstituent takoe neto znai za sebe

Grci i jezika problematika

Filozofi u antikoj Grkoj nisu slutilikompleksnost jezike problematike

Smatrali da je u njihovom jeziku najboljeoformljena ljudska misao

Sva teoretisanja o jeziku mogu se izvoditiiskljuivo na bazi grkih lingvistikih fakata

Grci i jezika problematika

Antiki Grci udarili temelje filolokim studijama

Najpoznatiji filolog bio je Aristarh (216 144 ) Najpoznatiji filolog bio je Aristarh (216 144 )

Aleksandrijska kola Centar za jezika ispitivanja u Aleksandriji

(aktivan ve u III i II veku p. n. e.) Gramatika postaje samostalan disciplina sa

razgranatom specijalizacijomrazgranatom specijalizacijom Leksikografi Glosatori Retori Skolijasti

Aleksandrijska kola Nisu dali nieg naroito novog jezikoj teoriji Bili su naklonjeni normiranju jezikih fakata Sastavili su uvenu deskriptivnu gramatiku

grkog jezikagrkog jezika Dionizije Traanin autor prve sauvane

gramatike gramatike tehne (II vek pre noveere)

Aleksandrijska kola Apolonije Diskol (II vek pre nove ere)

radio na deskriptivnoj gramatici Prvi se ozbiljnije bavio sintaksom

Herodijan (Diskolosov sin) se bavio: Istorijom jezika prozodijom