Стилске фигуре

поређење као, к’о, попут метафора (скраћено поређење) јавља се без као, попут и сл. контраст поређење по супротности (Ја босиљак сејем, мени пелен ниче) персонификација давање људских особина нечему што није човек алегорија проширена метафора на целину (басне, сатира) епитет иде уз именице и описује их иронија давање речима супротан смисао од онога што значе симбол појединачне речи са широким спектром значења (голуб, крст) синестезија више чула учествује у догађају, па се доживљај једног исказује путем

другог чула (боје миришу, шуште звезде); доста је коришћена у импресионизму и симболизму

таутологија понављање речи сличног значења апострофа обраћање некоме ко није човек инвокација обраћање боговима реторско питање не тражи се одговор елипса изостављени делови реченице асидент намерно изостављање везника (срамота, понос, љубав, страх) полисидент намерно стављање везника (и крв и зној и сузе и страх) анафора понављање речи на почетку стиха епифора понављање последње речи у стиху асимплоха комбинација анафоре и епифоре (и једно и друго) асонанца понављање истих самогласника у непосредној близини (јеца звоно боно) алитерација понављање истих сугласника (пучина плава спава) дигресија намерно успоравање радње уметањем (интерполацијом) у дело

Књижевност

Трагедија води порекло из дионизијских свечаности. Обавезни чиниоци су трагичка кривица, трагични јунак и трагични завршетак. Закон о три драмска јединства је поставио Аристотел. У свом делу „Поетика” истакао је јединство места, времена и радње. катарза осећање сажаљења и страха које треба гледалац да проживи са трагичним

јунаком; прочишћењеЕтапе у развоју радње:

1. Увод (експозиција)2. Заплет3. Кулминација4. Перипетија5. Расплет.

У Есхиловим трагедијама постоје 2 лица наспрам хора.Софокле у „ Антигони” уводи 3 лица наспрам хора. У основи је мит о Едипу. Тема је

сукоб појединца и власти или писаних (Креонт) и неписаних закона (Антигона).Књижевни родови су:

1. Епика епске народне песме, епови и проза2. Лирика све што је у стиховима осим епских песама3. Драма све што је писано за извођење на позорници.

Наука о књижевности се дели на историју књижевности, теорију књижевности и књижевну критику.

1

Књижевно-научне врсте су: репортажа, аутобиографија, биографија, дневник, путопис и мемоари.

Врсте лирске уметничке поезије: дескриптивна, мисаона (рефлексивна), родољубива, љубавна, социјална и сатирична.

Одлике песничког језика: сликовитост, симболичност, емоционалност и ритам.Слојеви књижевног дела: слој звучања, слој значења, слој приказивања стварности,

слој схематизованих аспеката и слој мисаоне и идејне суштине.Најпревођенија балада је „Хасанагиница ” . Први ју је записао 1774. године Алберто

Фортис у делу „Путовање по Далмацији“. КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА

„Еп о Гилгамешу ” припада сумерско-вавилонској књижевности. Писан је клинастим писмом на 12 глинених таблица. Представља најстарији еп уопште. Мотиви су пријатељство и трагање за бесмртношћу.

„Библија ” се дели на:1. Стари завет историја јеврејског народа; састоји се из петокњижја, историјских, поучних

и пророчких књига; цару Соломону се приписује да је испевао „Песму над песмама”б) Нови завет састоји се из законских књига, јеванђеља (по Матеју, Марку, Луки и Јовану), историјских, поучних и пророчких књига

Мотив потопа у „Епу о Гилгамешу” и „Библији” представља лутајући мотив. ХЕЛЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ

Најзначајнија дела су епови „Илијада ” и „Одисеја”. „Илијада“ заправо описује само последњу годину десетогодишњег тројанског рата. Испевана је у 15696 хексаметарских стихова. Тема је гнев Ахилов. Издељена је на 24 певања од којих прво почиње инвокацијом.*Најзначајнији индијски епови у ово време су „Махабхарата“ и „Рамајана“ СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ

Сачињавају је хагиографије (византијска врста житија светих), апокрифи (лажне, јеретичке књиге), романи, приповетке, житија, похвале, молитве, летописи, хронике, повеље, родослови.

Животопис Ћирила и Методија налази се у „Панонским легендама“ непознатог писца.Најстарији писани ћирилички споменик је Самуилова плоча из 993. године.Најстарији писани глагољички споменик је Башчанска плоча из XI века.Најстарији споменик писан босанчицом (подврста ћирилице) је „Повеља Кулина бана”

из XII века.Најстарији словеначки споменик су „Брижински листићи“ из X века.

СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТПо узору на византијске хагиографије пишу се житија (и о живим владарима).Прво оригинално дело српске књижевности је „Житије Светог Симеона“ које је написао

Свети Сава (било је део Карејског типика).Савини биографи били су Доментијан (старији) и Теодосије (преуредио Доментијанову

биографију).Деспот Стефан Лазаревић написао је „Слово љубве“ („Реч о љубави“) која

представља песму у прози; писана је акростихом (врста стиха).Константин Филозоф написао је „Житије Стефана Лазаревића“ у којем има доста

података и о Косовској бици и о смрти Марка Краљевића.Јефимија (Јелена Балшић) је прва српска књижевница и примењена уметница

„Похвалу кнезу Лазару“ извезла је на црвеној свили златним концем и представља покров за ћивот (сандук са посмртним остацима). То је песма у прози са три целине: захвалност за гостопримство, величање дела и лика и промене у Србији након косовског пораза. НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ

Народна књижевност у стиху се дели на:

2

1. лирску (женску) породичне, митолошке, обредне, љубавне, обичајне, шаљиве, посланичке (о раду)

2. епску (јуначку) десетерачке и бугарштице (песме дугог стиха – 14, 15 и 16)3. лирско-епску (песме на међи) баладе и романсе (обавезна мелодија). НЕИСТОРИЈСКИ „Свеци благо деле” ПРЕТКОСОВСКИ „Урош и Мрњавчевићи“, „Бановић Страхиња“ (мотив праштања) КОСОВСКИ „Смрт мајке Југовића“, „Кнежева вечера“ (мотив издаје) ПОКОСОВСКИ „Диоба Јакшића“ (Анђелија главни лик – чаша молитвена симболизује

мудрост), „Болани Дојчин“ ЦИКЛУС ПЕСАМА О МАРКУ КРАЉЕВИЋУ „Марко пије уз рамазан вино“ (контраст и

дијалог Марка и цара) ХАЈДУЧКИ „Мали Радојица“ УСКОЧКИ „Ропство Јанковић Стојана“(птица вила гнездо – алегорија; лутајући мотив –

заробљеништво) ЦИКЛУС ПЕСАМА О ОСЛОБОЂЕЊУ СРБИЈЕ Филип Вишњић „Почетак буне против

дахија“, „Бој на Мишару“(гавран симбол несреће; дијалог са гавраном - контраст), „Бој на Чокешини“, „Бој на Салашу“

ЦИКЛУС ПЕСАМА О ОСЛОБОЂЕЊУ ЦРНЕ ГОРЕ „Освета Батрића Петровића“Народна књижевност у прози дели се на:

1. бајке „Девојка бржа од коња“2. басне „Еро с онога свијета“3. приповетке (новеле)4. легенде5. анегдоте6. кратке народне умотворине пословице, питалице, загонетке, брзалице, изреке. ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА (XIV – XVI век)

Франческо Петрарка „Канцонијер ” постоје два дела – за живота Лауре и након њене смрти то је сонет (устаљена песничка форма од 14 стихова у 4 строфе 2 строфе од 4 стиха,

катрени и по 2 строфе од 3 стиха, терцине)Петраркистичка школа:

Дубровчани Шишко Менчетић „Први поглед” Џоре Држић „Горчије сузе јесу ли гди коме?”

Данте Алигијери „Божанствена комедија ” религиозни еп из 3 дела: „Пакао”, „Чистилиште” и „Рај“ посвећено Беатричи први круг пакла зове се лимб кроз пакао га води Вергилије, а у рају га чека Беатрича

Ђовани Бокачо „Декамерон ” то је новела која се састоји од 10 • 10 прича („Књига од 10 дана“) теме су љубав, смрт, срећа, а догађаји су испричани на анегдотски начин

Мигуел де Сервантес „Дон Кихот ” пародија на витешке романе Санчо Панса претставља контраст Дон Кихоту

Виљем Шекспир „Ромео и Јулија ” трагедија од 5 чинова + пролог Шекспир се одриче Аристотелових 3 јединства драме (задржава само јединство радње)

Марин Држић „Новела од Станца” фарса (нижа врста комедије написана по наруџбини за свечаности)

„ Дунда Маро”

3

права ренесанса мотив тврдичлука најважнији у делу су слуге (слуга Дунда Мароја је Бокчило; Маров слуга је Попава:

Лаурина слуга је Петруњела; слуга Уга Тудешка је ПометБарокне тенденције код нас представљају: Гаврил Стефановић Венцловић „Црни биво у срцу” Захарије Орфелин „Плач Сербији”

то је јеремијада, песма о колективној несрећи народа БАРОК

Иван Гундулић „ Осман” еп од 20 певања; изгубљена су 14. и 15. која је допунио Иван Мажуранић еп „Сузе сина разметнога“, пасторална драма „Дубравка“ КЛАСИЦИЗАМ

Плаут „Аулуларија ” мотив тврдичлука

Жан Батист Молијер „Тврдица ” оличење тврдичлука у овом делу је Харпагон мотив тврдичлука се јавља и код Држића и Стерије

Врсте комедија:1. карактера исмева се једна од људских особина2. нарави исмевају се групне особине друштва, средине или народа3. интриге заплет непредвиђених догађаја ПРОСВЕТИТЕЉСТВО (XVII и XVIII век)

Доситеј Обрадовић „Писмо Харалампију ” представља манифест просветитељства основне идеје: залагање за увођење народног језика у књижевност, равноправно

школовање мушке и женске деце и верска трпељивост „Живот и прикљученија” („Живот и обичаји“) аутобиографија; описује младост до

одласка у Хопово; битан је лик игумана Теодора Милутиновића који га је одговорио од идеје да постане свети човек Јован Стерија Поповић „ Тврдица” (познатија као „Кир Јања”)

социјално условљена комедија комедије: „Лажа и паралажа“, „Родољупци“, „Покондирена тиква“ сатирични романи: „Роман без романа“ (руга се књижевности Милована Видаковића) збирка поезије „Даворје“ РОМАНТИЗАМ (прва половина XIX века) основне одлике: побуна против феудалног друштва, незадовољство класицизмом,

наглашена субјективност и незадовољство животом; негује се култ природе, враћање у прошлост, нарочито антику, привлаче их далеки егзотични крајеви; исказују љубав према свом народу Џорџ Гордон Бајрон „ Путовање Чајлд Харолда”

исказује незадовољство главног јунака стањем у Енглеској (одлази у егзотичне крајеве) творац поеме (епско-лирска уметничка врста са елементима драмског)

Бајронизам: песничка струја са наглашеном индивидуалношћу; изражава побуну против постојећег

устројства света, сан о сопственој и општој слободи (светски бол), сукоб са светом Александар Сергејевич Пушкин „ Цигани”

поема; Алеко има све одлике бајроновског типа јер је назадовољан (свој идеал није могао да нађе у циганском табору)

сувишни човек – уочава недостатке постојећег, али то није у стању да промени

4

„Евгеније Оњегин“ роман у стиху у оњегинским строфама (14 стихова који се деле на 3 дела: у прва 4 укрштена1-3, 2-4, у друга 4 наизменична1-2, 3-4, трећа 4 обгрљена1-4, 2-3, а последња 2 узастопна1-2

сувишни човек Оњегин СРПСКИ РОМАНТИЗАМ

Вуков рад:1. на реформи језика и правописа2. на сакупљању и систематизацији народних умотворина3. књижевна критика (романе Милована Видаковића „Љубомир и Јелисавета“ и „Усамљени

јуноша“4. Вук као оригинални писац биографија „Житије Хајдук Вељка Петровића“

Петар Петровић Његош једина његова лирска љубавна песма је „Ноћ скупља вијека” драма „Лажни цар Шћепан Мали“, религиозно-филозофски еп „Луча микрокозма“ „Горски вјенац“ – еп са елементима драме (имамо лица) прати конкретни историјски

догађај истрагу потурица (XVIII век); претставља епско-драмску форму посвећену Карађорђу и има 3 дела: скупштина на Ловћену, скупштина на Цетињу, Бадње вече; јавља се колективни лик – коло; иза лика владике Данила крије се Његош; има доста пословичних стихова, елемената лирског (сан, плач, тужбалица)

учитељ му је био Сима Милутиновић Сарајлија (спев „Србијанка“) Бранко Радичевић

„Кад млидијах умрети” елегија (блиски предосећај смрти; алитерација, асонанца) „Ђачки растанак“ поема и дитирамб (слави живот) „Луди Бранко“ поема

Ђура Јакшић „Орао” симбол песника Јакшића, бајронистичка „На липару“ диптих, песма из два дела: вече (славуји – симбол доброте; дијалошка

форма по принципу контраста – глас песника и птица) и поноћ (елегија; преовладава тајанствена атмосфера и неизвесност; појава духа – мајке)

„Јелисавета кнегиња црногорска“ трагедија у 5 чинова (радња из XV века) Јован Јовановић Змај

часописи „Невен“, „Јавор“, „Змај“, „Жижа“ збирке песама „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“ (елегијска збирка); жена му је била Ружа Личанин сатирична поезија „Јутутунска народна химна“ (против кнеза Михајла) – пародија,

имитација химне; и графички је пародија јер су заменице писане великим словом (Му, Га) Лаза Костић

„Међу јавом и мед сном“ програмска поема где износи своје схватање поезије; треће стање духа представља кратак тренутак на прелому јаве и сна, укрштај супротности (срце – место укрштаја и основни симбол); плетиља асоцијација на Пенелопу

„Santa Maria della Salute” – љубавна, елегична песма, писана након смрти Ленке Дунђерски; укрштају се разум и срце, свесно и несвесно; слиле су се у једно и Богородица и Ленка и црква Госпи од Спаса; пуна је неологизама

Иван Мажуранић „Смрт Смаил-аге Ченгића” – историјски еп од 5 делова (аговање, ноћник, чета, харач и

коб); одступио је од историјских чињеница (историја не памти агу као толиког тиранина) РЕАЛИЗАМ (друга половина XX века) реалистички принцип је присутан од антике

5

јунаци су људи из обичног живота, теме свакидашње, приповедање објективно, језик једноставан, без фигуративности, преовлађује проза

манифест написао Балзак у предговору „Људској комедији” (заједнички назив за све Балзакове романе); пореди људски род и животињски свет, указује на сувопарност историје; издваја историјски роман Валтера Скота, а себи даје задатак да напише историју нарави, као и француског друштва XIX века

теоретичар српског реализма био је Светозар Марковић у делима „Певање”, „Мишљење“ и „Реалност у поезији“ (текстови, манифести) Оноре де Балзак „Чича Горио ”

осликава француско друштво; роман на општем плану прати све слојеве, а на индивидуалном судбину Чича Горија, као представника оних који су се неправедно обогатили;

„пароксизам“ очинске љубави – свака врста осећаја која превазилази границе разумљивог

лик Вотрена је лик резонера – сваки лик иза кога се крију пишчеви ставови Гогољ „Ревизор ”

комедија од 5 чинова (први пут да једна комедија има 5 чинова, јер је Гогољ руско друштво доживљавао као трагедију)

представља комедију ситуације (интриге) сви ликови су носиоци неке негативне људске особине

осуђује царску страховладу, а жртва је човек са најниже друштвене лествице главни лик је Хљестаков (“Сви смо ми понекад Хљестаков” – осуда савременика) и друштвена (сви се можемо препознати у њој) и морална сатира (критикује Русију оног

доба) Јаков Игњатовић „ Вечити Младожења”

писац из Сент Андреје описује два времена – успон и пад породице Кирић по теметици је слична „Буденброковима” Томаса Мана, „Саги о Форсајтима“ Голсфордија

и „Господи Глембајевима“ Мирослава Крлеже творац нашег реалистичног романа

Милован Глишић први пише приповетке са сеоском тематиком „Прва бразда“, „Шило за огњило“, „Глава

шећера“ анегдотског карактера, у духу народне прозе (лик Радана, оштећеног сељака и лик капетана Максима Сармашевића, који симболизује подмитљивост чиновника

приповетка са елементима сујеверја; Сава Савановић, први српски вампир у приповетци „После деведесет година“

приповетке „Шетња после смрти“, „Ноћ на мосту“ Лаза Лазаревић

творац српске психолошке приповетке написао је укупно 9 приповетки „Све ће то народ позлатити“, „Први пут с оцем на

јутрење“, „Швабица“, „Вертер“, „Ветар“ (елементи симболизма и унутрашњи монолог – одлика модерне књижевности)

Радоје Домановић творац српске сатиричне приповетке најпознатија дела су му „Вођа”, „Данга”, „Марко Краљевић по други пут међу Србима”,

„Страдија“, „Мртво море” критикује власт, радикалну странку Николе Пашића, али и народ

6

Стеван Сремац први представник регионалне књижевности (Ниш и Војводина) „Зона Замфирова“ хуманистички роман, добро компонован роман „Поп Ћира и поп Спира“ лимунација (догодовштина на селу) роман „Вукадин“

Бранислав Нушић творац српске комедије „Народни посланик” (исмева власт и радикалну странку Николе Пашића), „Сумњиво

лице“, „Протекција“, „Госпођа министарка“, „Ожалошћена породица“, „Покојник“, „Др“ пише комедије интриге по узору на „Ревизора“

Сима Матавуљ пише о три поднебља – ужој Србији, Црној Гори и Далмацији представник регионалне књижевности најпознатија новела му је „Поварета” (у одсуству речи приказује менталитет далматинског

човека) наслутио модерне правце, поготово симболизам „Бакоња фра Брне” роман који је почео да објављује у часопису „Стражилово” (прати

животни пут најмлађег Јерковића) Војислав Илић

једини песник међу реалистимаФазе:

класицистичка „Бахус и Купидон” реалистичка „Сиво суморно небо” (описна песма; умирање природе и човека) парнасовска „Тибуло“ (о уметности уопште) симболистичка „Запуштени источник“ сатирична „Маскенбал по руднику“ описне „Јесен“, „У позну јесен“, „Вече“

Иво Андрић „Мост на Жепи“ (везир Јусуф одлучио да гради мост), есеј „Мостови“, „На Дрини ћуприја“ смисао моста: естетска, друштвена, етичка, философска

Лав Николајевич Толстој „Ана Карењина ” „Све срећне породице личе једна на другу, а свака несрећна несрећна је на свој начин” епитаф романа „Освета је моја, ја ћу је вратити” (реченица из јеванђеља) МОДЕРНА (почетак XX века) збирни појам за неколико праваца импресионизам, симболизам, парнасизам,

ларпурлартизамПарнасизам:

заједничка збирка „Савремени Парнас“ Верлен, Маларме, Готије одмереност, хладноћа исказа, потиснуто ја, неговање култа

савршене формеСимболизам:

бежање од стварности мотиви: самоћа, туга, песимизам метафоре и симболи доминирају над осталим изражајним средствима пејсаж постаје огледало душе Рембо, Маларме, Верлен, Бодлер (збирка песама “Цвеће зла” у којој исказује

разочарење, клонуће, критикује људску болест, насиље, грехИмпресионизам:

инсистирање на слици и детаљу из природе није важан садржај, већ утисак о предмету

7

импресионистичка драма доминира одсуство радње, инсистирање на атмосфери најпознатији представник је Антон Чехов

Ларпурлартизам: уметност ради уметности Жан Пол Готије није битан садржај већ форма (композиција) дела „Моја поезија” Јован Дучић

Шарл Бодлер „Везе” – сонет – програмска песма симболистичке поезије; задатак песника је да открива

симболе око њега и да их пренесе у поезију; истиче се синестезија „Албатрос“ симбол песника

Пол Верлен „Месечина“ битна улога пејзажа (представља подлогу људке душе која је у

немогућности да се јасно формулише Артур Рембо

„Самогласници“ – синестезија; за самогласнике каже да имају боје (звук) „Офелија“ – претворио је у песнички симбол (судбина свих безгрешних у овом свету)

Стефан Маларме „Лабуд“ (писац) – спутан друштвом и временом (залеђено језеро симбол малограђанске

средине) Антон Чехов „ Ујка Вања”

драма у 5 чинова тема: разорно дејство несврсисходне лепоте (Јелене Андрејевне – обрнуто од Соње) то је импресионистичка драма (тежиште је на атмосфери – радња је статична; пажња је

усредсређена на средину) јунаци су интелектуалци неспособни да сами нешто промене (сувишни људи) сви имају пасиван однос према животу осим Астрова (активистички однос) Чеховљеве драме су још и „Галеб”, „Три сестре“, „Вишник“ СРПСКА МОДЕРНА КЊИЖЕВНОСТ

Теоретичари: Богдан Поповић

„Српски књижевни гласник” – трасирао нашу модерну од 1901. до 1914. и од 1920. до 1940.

Предговор „Антологији новије српске лирике” Богдана Поповића из 1911. представља манифест у коме излаже основна начела песма мора бити лепа цела, мора да има емоције и да буде јасна Јован Скерлић Алекса Шантић

иако биографски модерниста, више припада традиционализму родољубиви сонет „Моја отаџбина” меша опште и колективно елегија „Претпразничко вече“ меша садашњост и прошлост; истиче се жал за

прохујалим временом – контраст садашњој вечери када је сам; дакле, мотив је самоћа; птице – симбол песништва

„Вече на шкољу“ – дескриптивно-социјална песма; има затворену композицију јер се први мотив јавља и као последњи (природа човек Бог природа); три типа слика – визуелне, тактилне и звучне; доста се примењују алитерација и асонанца; тема је немоћ човека који остаје сам, беспомоћан Јован Дучић

врхунац наше модерне омиљени књижевник Богдана Поповића „Залазак Сунца” – љубавна; Дучићева жена није стварна, већ замишљена

8

„Јабланови” – описна; пејзаж је оквир за субјекат који слути, страхује; у средишту су јабланови, а насупрот њима је субјекат који је у самоћи; доминирају реторска питања (јабланови заправо представљају песниково друго ја)

„Сунцокрети” – рефлексивна; сунцокрети симболизују песника, као и све уметнике, који осећају јаче од других и бол и лепоту, па им стога треба више сунца

заједничке теме у његовим песмама су љубав, природа, усамљеност, пролазност, тражење вере, помиреност са смрћу Милан Ракић

„Искрена песма” (песникова жена је конкретна, чулна и песник јој сопштава истину да је не воли, да је она само објекат за њега, јер је љубав само пролазна страст), „Сетна песма”, „Очајна песма” – љубавне

„Долап” (симбол напора људских, муке и патњи где вранац симболизује човека, а долап је живот; песимизам), „Мисао” – мисаона (рефлексивна)

„На Газиместану”, „Наслеђе”, „Јефимија” – родољубиве „Јасика” – мисаона; настала непосредно пред смрт; у треперењу јасике песник је

пронашао тајну живота (трајање) „Наслеђе” – припада циклусу „Косово” песник је хтео да покаже да веза са прецима још

постоји, да ће нова поколења наставити пут својих предака Сима Пандуровић

залагао се за интегралну поезију – све што је посредно и непосредно доживљено може бити предмет песништва

најпознатија збирка песама му је „Посмртне почасти” у којој се налази и песма „Светковина”

нападао га Јован Скерлић наглашене су јаке емоције, најдубљи песимизам

Владислав Петковић Дис осуђивао га је Скерлић Дисово космогонијско схватање света изложено је у збирци „Утопљене душе” из које је и

песма „Ми чекамо цара” у песми „Тамница” покушава да открије тајну рађања; тамница симболизује живот који

није у складном односу са човеком; осећа се утицај будизма „Можда спава” – његова жена није конкретна; Дис није сигуран ни да ли она уопште

постоји, не може да разазна јаву од сна; очи – мотив – у њима човек доноси одсјај звезда који у њему још увек постоји, а очима у песми се сасвим изгубила боја

„Нирвана” – говори о смрти; нирвана симболизује трајно блаженство Бора Станковић

припада модерни, односно „модерној фази реализма”; по Јовану Деретићу лирском реализму (преовладавају емоције и песма)

спада и у регионалне писце (Врање) у приповетци „Ноћ” примењује ретроспекцију (писање по сећању) „Коштана” – мелодрама драма у којој музика игра значајну улогу; песме прате душевна

стања Коштане и Миткета (они су исти, патријархалне норме су их обоје учиниле несрећним)

„Нечиста крв” социолошки роман (Врање крајем XIX века) ; меша се одлазеће са новим (које симболизује газда Марко); сви Софкини преци и она представљају превазиђене Петар Кочић

„Јазавац пред судом” – сатира из једног чина; Давид Штрбац представља босанског сељака израбљеног од стране Турака, а и Аустро-Угарске; мотив: „који искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас”

9

исмева се аустро-угарска власт приповетка „Мрачајски прото” почиње in medias res (одмах, без увода); главни јунак је

човекомрзац; у току приповетке сазнајемо и зашто – побегао је у мржњу не би ли се заштитио, јер је био изневерен од људи

КЊИЖЕВНОСТ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА експресионизам – негација импресионизма; подвлачи осећање изгубљености, безизлаза

и животне беде манифест је написао Станислав Винавер под називом „Манифест експресионистичке

школе” футуризам – јавља се у Италији; представници овог правца се окрећу будућности, култу

машине и брзине; слави се револуција, а уметност ставља у службу живота надреализам – јавља се у Француској; први правац који се истовремено јавио и у Србији; покрет бунта и негације свега постојећег; писци овог правца пишу тако да „чим почне да

се контролише мисао, престаје писање”; залажу се за одсуство логике социјална књижевност (пролетерска) везана за комунизам, као покрет је усмерена на живот радника и сиромашних

Владимир Мајаковски поема „Облак у панталонама” футуристички је песник, залаже се за негацију свега постојећег („Доле ваша уметност!”)

Федерико Гарсија Лорка збирка песама „Цигански романсеро” из ове збрике најпознатија је песма „Романса месечарка” где се стапају стрепња, љубав,

смрт, злочин, преовлађује зелено као симбол боје живота; црвена боја симболизује злочин, а злочин крв и у супротности је са зеленом Рабиндранат Тагоре

збирка љубавних песама у прози „Градинар” љубав је основни покретач света (и то не само љубав међу половима) Милутин Бојић

химна „Плава гробница” надахнута голготом српских војника и њиховој сахрани у Јонском мору

средиште песме представља апострофа „стојте галије царске” Душан Васиљев

„Човек пева после рата” – антиратна (прошлост и садашњост – две врсте писања) човек мора поново наћи разлоге за живот

Иво Андрић „Ex Ponto” (преовлађују самоћа, патња, тишина, страх, а у средишту је увек човек),

„Знакови поред пута”, „Немири” – лирска проза Милош Црњански

„Објашњење Суматре” представља манифест српског авангардизма; даје критику дотадашњих књижевних струјања, тражи писање слободним стилом; језик се ослобађа тако што се допушта да све уђе у поезију; настоји на заменици ми

„Суматра” 1920. објављена, развијена на асоцијативним везама (све је повезано на овом свету); даје велики значај бојама: бела, црна, плава, црвена

суматраизам као правац: „Дневник о Чарнојевићу”, „Сеобе” (XVIII век) поеме „Стражилово”, „Сербија”, „Ламент над Београдом” „Бескрајан плави круг. У њему звезда” (цитат из „Сеоба”) колективна и индивидулна судбина Вука Исаковича; све је рађено у паралели: Вук и

Аранђел (контраст), Вук вођа пука и Вук који машта о својој звезди – Русији главни лик је славонско-подунавски пук госпожа Дафина је једини женски лик

10

употребљавао доста црквенословенизама Растко Петровић

путопис „Људи говоре” средишње место заузима људска реч (и изговорена и неизговорена јер обе утичу на људске судбине) у путописној прози Момчило Настасијевић

„Туга у камену” – песма; мотиви: туга, корен, камен (чува успомене на претке и зато је супротстављен свему осталоме; он је једини трајан) Исидора Секулић

збирка приповетки „Сапутници” „Хроника паланачког гробља” - „Госпа Нола” – глава породице; велика унутрашња снага и

лепота без спољне, физичке лепоте; муж јој је супротност у сваком погледу; строга, правична и врло побожна Вељко Петровић

збирка приповедака „Раванград” (Сомбор) „Салашар” – приповетка о Бабијену, преко кога показује како човек када се одвоји од свог света постаје јединка несигурна у себе, не сналазећи се и служи другима за подсмех Тин Ујевић

„Свакидашња јадиковка” – написана после Првог светског рата из збирке „Лелек себра” изражава губитак вере у људе, идеале, а самоћа је једина извесност, а уз њу иде и људко

неразумевање Иван Горан Ковачић

поема „Јама” мотиви: крв, светло, тама (о Јасеновцу) Рајнер Марија Рилке

збирка песама „Девинске елегије” 9. елегија пролазност живота (смисао живота је томе што је све само једном и само овде Франц Кафка „Процес”

експресионистички роман Јозеф К. представник свих жртава тоталитарних режима, човек у апсурдном свету време радње није одређено (радња је могућа у сваком времену)

Ернест Хемингвеј „Старац и море” алегорични роман – симболика библијског броја 84 (толико му је дана требало док није

уловио рибу симболи: море – живот; лавови – човекова нада која никад не би смела да га напусти; човек је принуђен на борбу живота и смрти императив романа: никада не треба изневерити човека у себи романи „Збогом оружје”, „Снегови Килиманџара”, „За ким звона звоне”

Иво Андрић „На Дрини ћуприја” роман-хроника описује мост (главни јунак) од 1516. до 1914. мешају се историја и легенде: историјско – опис данка у крви, сам Мехмед-паша

Соколовић, зидање моста, улазак Аустро-Угарске у Босну, припајање, одјеци Балканских ратова и почетак Првог светског рата; легендарно – виле које онемогућавају градњу моста, узиђивање близанаца у мост, легенда о Радисављевом гробу, о црном Арапину

ликови: Алихоџа, Ћоркан, фата Авдагина, Лотика… „Проклета авлија” – прстенаста композиција (прича у причи) средиште романа „Ја сам то” валија – инкарнација власти; авлија – симбол режима

Михаил Шолохов „Тихи Дон” историјски роман (историја козака у Октобарској револуцији) 4 књиге; средишњи лик романа је Григорије Мелехов

11

његова разапетост је видљива између Наталије и Аксиње, као и неодлучности да ли да се придружи белима или црвенима

Методе проучавања дела:1. позитивистички2. биографски3. социолошки4. психолошки5. философски6. компаративни7. метод теорије рецепције.

Миодраг Павић „Пробудим се” – песма из збирке „87 песама” морамо се супротставити забораву или ће доћи до апокалипсе и владавине зла „Реквијем” – песма о животу и смрти, о нестајању људског у савременом свету

Васко Попа послератни авангардиста – збирка „Кора”, има 4 циклуса – „Опседнута ведрина”,

„Предели”, „Далеко у нама”, „Списак” (15 песама - „Патка”, „Коњ”, „Белутак”…) збирка песама „Усправна земља” циклус „Ходочашћа”, песма „Манасија” Зограф представља уметника који се не предаје

ни пред чим; песма „Каленић” – веза између лирског субјекта и анђела са иконе Бранко Миљковић

збирка „Ватра и ништа” програмска песма „Свест о песми” (песма је циљ коме се непрестано тежи; песник док ствара удаљава се од свега и затвара у свој свет)

„Балада охридским трубадурима” – о песништву; под утицајем Хераклита јавља се ватра, као и пепео и птица Феникс; певање је унутрашња ватра Десанка Максимовић

збирка „Тражим помиловање” – лирска дискусија са Душановим закоником „…ако игде мислим на глас свог народа, то је онда у овој збирци”; има разумевања за

меропха и себра, за уображене, обесправљене; нема разумевања за моћне Стеван Раичковић

традиционалиста, не експериментише стиховима, не припада никаквим струјама теме су му тишина, човекова усамљеност насловна песма из збирке „Камена успаванка” представља дијалог песника са самим

собом, песмом и смрћу; позива на мировање, да се сачува садашњи поредак природе и света Владан Десница

„Прољеће Ивана Галеба” – роман тока свести, есеј о лепоти, уметности и уметнику, жени, театру и књижевном делу, религији, животу, смрти

означава се и као роман-есеј (облик модерног романа) Албер Ками „Странац”

философија апсурда коју је објаснио у свом „Миту о Сизифу” солилокви (самоисповедање) – роман у првом лицу Мерсо – апсурдан човек у апсурдном свету, усамљеник који живот доживљава као досаду

која га је одвела у отуђеност, а ова у бесмисленост трајања; нихилиста, човек без наде и утехе Михајло Лалић

„Лелејска гора” – роман простора и лика тема из 1942. године Ладо Тајовић, главни лик кроз кога је приказано понашање људи у рату; он је поцепана

личност јер није сигуран у идеале револуције, као ни у себе

12

линија сукоба партизани – четници писан је у првом лицу једнине, бескрајни монолози, самоанализа, интроспекција, јавља

се лик ђавола Бранко Ћопић

„Башта сљезове боје” – збирка из два дела посвећена Бранковом пријатељу, песнику и саборцу Зији Диздаревићу:

1. „Јутра плавог сљеза” – детињство у коме преовлађује деда Раде2. „Дани црвеног сљеза” – сазревање, послератна дешавања и доживљаји (приповетка

„Немирни ратник”) Меша Селимовић

психолошки роман „Дервиш и смрт” XVIII век, босанска касаба дело почиње цитатом из Курана Ахмед Нурудин – главни лик, дервиш малвезијског реда проблем појединца у свету, доживљај света 2 начина: Ахмед бежи од света и покушава да у вери нађе ослонац (али га обузима

мржња); Хасан оличава човека који се не повлачи пред животом, на његовој страни је смисао постојања живота

може се окарактерисати и као роман о мржњи и љубави Исхак представља Хасаново друго ја (сличан ђаволу из „Лелејске горе” или Мефисту из

„Фауста”) Добрица Ћосић

„Корени” – Србија XIX век и почетак XX прати породично стабло Аћима Катића: Вукашин, Ђорђе, Симка (жена Вукашинова), Тола

Дачић (слуга) и старац Никола заплет: страх да ће лоза остати без наследника средиште: Преровска буна сукоби на линији Аћим Ђорђе, Ђорђе Вукашин, Аћим Вукашин… трагичне личности: Симка Ђорђе Никола роман-епопеја „Време смрти” – историјски роман (Први светски рат) 4 дела: 1 – породица Катић (судбина Вукашина и Ђорђа); 2 – борбе на фронту (истиче се

лик Живојина Мишића); 3 – догађаји након 1915. и победе у Колубарској бици болница у Ваљеву, ново српско стратиште (јавља се лик болничарке Надежде Петровић); 4 – одбрана и пад Београда и повлачење преко Албаније

историјске личности: Никола Пашић, војвода Радомир Путник, војвода Степа Степановић, краљ Петар

упркос мноштву ликова, главни лик је колективни – народ Александар Тишма

„Употреба човека” - роман и тема прати судбину три породице: Кронер, Лазукић и Божић хронолошко приповедање меша се 1. и 3. лице приповедања

Данило Киш „Башта, пепео”, „Мансарда”, „Псалам 44”, „Час анатомије”, „Гробница за Бориса

Давидовича” у збирци приповедака „Енциклопедија мртвих” Киш истиче важност сваког човека за

историју људске цивилизације Вилијем Фокнер

роман тока свести „Бука и бес” преузет из „Магбета” приповеда пишући са становишта свести Бенџамина, који је ретардиран

13

Семјуел Бекет - „Чекајући Годоа” антидрама (драма апсурда) „Ежен Јонеску” (такође антидрама) одбацује реалистичко поступање, нема излагања радње ни расплета (0-ти завршетак)

Душан Ковачевић комедија „Балкански шпијун” – 2 чина: главни лик Илија Чворовић, самозвани агент, у

сваком види непријатеља; као и његов брат Ђура, обојица су гротескне личности комедије „Маратонци трче почасни круг”, „Сабирни центар”, „Клаустрофобична комедија”,

„Урнебесна трагедија” Виљем Шекспир „Хамлет”

сиже за „Хамлета” чини исламска прича „Сакса граматика” Јохан Волфганг Гете „Фауст”

трагедија из 2 дела; инспирацију је нашао у записима о човеку који је живео у XV и XVI веку

Фауст: симбол човека који трага за границама сазнања Мефисто: човекова искушења Фауст бива разапет између три вредности: сазнања, љубави и стварања у завршним стиховима 2. дела је и смисао – рад за другог

Фјодор Михајлович Достојевски „Злочин и казна” роман-хроника, социјални роман; простор сужен (3-4 собе), време 9,5 дана Расколњиков - нека врста катарзе; Соња га води на пут просветљења; невоља је што он

тек после извршеног злочина тежи преображају „Браћа Карамазови” – Иван: носилац философског слоја романа (прича о великом

инквизитору); Димитрије: извршилац злочина Милорад Павић

роман-лексикон „Хазарски речник” прати се судбина Хазара кроз хришћанске, исламске и јеврејске изворе Хазари су историјски потврђени

Михаил Булгаков роман „Мајстор и Маргарита” истраживање људских граница, мешање измишљеног и стварног ђаво представља везу између свих ликова

NATURALIZAM – knjiž. Pravac koji se razvio u Franc. Iz realizma, insistirao na što vernijem slikanju, podražavanju prirode i života, težio da u knjiž.,naročito romanu, primeni strogo naučne, eksper.metode. Emil Zola, počeo je 1878. da okuplja u svojoj vili Meda, u okolini Pariza, prijatelje i s petoricom njih izdao je 1880. zbirku pripovedaka MEDANSKE VEČERI s programskim predgovorom…iste godine je razradio svoju teoriju u spisu EKSPERIMENTALNI ROMAN.

14

REALIZAM – stil i pravac koji teži da reprodukuje stvarnost onako kako se ona realno vidi i pojavljuje. Realizam je najveća dostignuća stvorio u prozi, što je i razumljivo s obzirom na težnju realista da što dublje zahvate u društvenu i životnu stvarnost vremena; tako je BALZAK svojim ciklusom LJUDSKA KOMEDIJA predstavljao primer realističke analize druš.odnoSa; zatim STENDAL,FLOBER, braća GONKUR od Francuza; DIKENS, tvorac mnogih satirično-realističkih romana.. U Rusiji…ŠČEDRIN, GOGOLJ, L.N.TOLSTOJ koji je svojim delima RAT I MIR, ANA KARENJINA i dr. dostigao same vrhunce realističke proze.

MODERNA ( fran) Naziv za knjiž.pravac u hrv.knjiž. na prelazu 19-20 vek. Cilj joj je bio da sledi kulturni život zapadne Evrope, zalagala se za moderno prosvećivanje.

PARADOKS - /GRČ/ mišljenje koje je protivno opšte prihvaćenom, ili ono što se događa suprotno očekivanju.

KATARZA (grč.), čišćenje, pročišćavanje. U teoriji knji.izraz se obično vezuje za TRAGIČKU KATARZU, tj. Za čuvenu Aristotelovu definiciju tragedije kao podražavanje ozbiljne, završene (celovite)radnje koja «izazivanjem sažaljenja i straha vrši pročišćavanje takvih efekata « ( MIMEZIS …podražavanje, izraz je prvi put primenjen na umetnost u Platonovom delu DRŽAVA, gde se veli da umetnik podražava samo spoljašnjost, izgled materijalnog sveta, koji je i sam «senka» TJ. «SLIKA»!SVETA SUŠTINA I ISTINE TJ.SVETA IDEJA. A RISTOTEL JE PRIHVATIO PLATONOV IZRAZ.

SIMBOLIZAM –poetski pravac nastao u drugoj pol. 19. veka , uglavnom u Francuskoj.Simbolisti su zahtevali slobodu forme, pa su napustili vezan stih parnasovaca i počeli pisati slobodnim stihom čiju je teoriju formulisao simbolički pesnik Gistav Kan.Osnovu za svoju teoriju simbolisti su našli kod Bodlera koji je prirodu nazvao « šumom simbola « i u svojoj poeziji veoma često upotrebljavao tehniku simboličkog nagoveštaja.

ASONANCA – pesnička figura, ponavljanje istih samoglasnika u više reči jednog ili više stihova , npr. Tuđa, masna, hladna, gruda, pije/gramzivo, žedno i lakomo pije / tu vruću ludu srpsku krv ( Veljko Petrović )

ODA – (grč.), vrsta lirske pesme kojom se izražava divljenje uzvišenim i veličanstvenim pojavama i stvarima u prirodi i ljudskom društvu, npr. Moru, bogu, velikom čoveku, prijateljstvu, junaštvu. Čuvene su ode starih književnosti, naročito rimske, a poznati klasični pisci oda su : PINDAR, HORACIJE, KOD NEMACA KLOPŠTOK, KOD SRBA MUŠICKI , NEKOLIKO ŠALJIVIH ODA ISPEVAO JE J.JOVANOVIĆ ZMAJ ( ODA CRVENOM NOSU)

KOMEDIJA – ( grč. Komoidia, od komos vesela družina i oidia pesma ), prema klasičnoj Aristotelovoj definiciji , « podražavanje nižih karaktera, ali ne u punom obimu onog što je rđavo, nego onoga što je ružno, a smešno je samo deo toga. Jer smešno je neka greška i rugoba koja ne donosi bola i nije pogubna «. Ona prikazuje čoveka goreg nego prosečnog i , za razliku od tragedije koja uzima za predmet čovekovu patnju, bavi se svakodnevnim životom. Njeni KARAKTERI više su rezultat generalizacije nego individualizacije, i stoga su likovi više tipični nego tipski ( uglavnom glupi, smešni, licimerni, podli ) ZAPLET, najbitniji deo komedije, farsičan je i pun sprdnji, nesporazuma i zamene identiteta, i predstavlja niz najraznovsnijih dogodovština koje ilustruju ljudske slabosti. RADNJA je često ispremetana, bez strogog uzročno-posledičnog sleda događaja koji se u tragediji neminovno vezuju jedan za drugi.

ELEGIJA – (grč.) setna pesma u kojoj pesnik u slutnji bliske smrti žali za životom ili tuguje za nečim nepovratno iščezlim, izgubljenim, npr. Detinjstvom, mladošću, prijateljstvom, ljubavlju…U našoj knjiž.

15

Poznate su elegije : KAD MLIDIJAH UMRETI B.RADIČEVIĆA, ELEGIJA NA RAZVALINAMA KULE SEVEROVE, ISPOVEST V.ILIĆA, ĐULIĆI UVEOCI J.J.ZMAJA, NA LIPARU Đ.JAKŠIĆA, USKOČKE ELEGIJE S.S.KRANJČEVIĆA.

ESEJ – (fran.eng),ogled, kraća rasprava o književnom ili kakvom drugom pitanju u čijoj obradi se naučnost udružuje sa literarnim elementima. Ovaj prelazni žanr ima korene u tekstovima grčkih i rimskih autora, mada se razvio u novovekovnoj evropskoj književnosti. Začetak mu je u delu fran.književnika i filozofa Montenja, ESEJI, 1580, da bi u kasnijim vremenima, posebno u 19. i 20.veku postao mnogolik i često korišćen oblik. Od izuzetnog značaja su: KARLAJL, SENT-BEV, HAKSLI,T.S.ELIOT,V.VULF,A.ŽID, LUKAČ I T.MAN, A U NAŠIM KNJIŽEVNOSTIMA B.POPOVIĆ, I.SEKULIĆ, A.G.MATOŠ,M.KRLEŽA,J.VIDMAR, M,RISTIĆ,M.BOGDANOVIĆ I DR.ESEJ PRIPADA NAUČNOJ PROZI!!!

EP, epopeja (GRČ), Naziv za duža dela u stihu koja pripadaju epskoj poeziji. Epsko pesništvo ima sledeća srukturalna obeležja: pesnik opeva značajan događaj iz prošlosti svoga naroda na način koji u stradanju i veličini pojedinaca vidi sudbinu kolektiva ili čak čitavog ljudskog roda. Zato je junak epa obično hiperbolisan u svojim vrlinama i moćima, a slična natprirodnost osvedočava se i u spajanju stvarnosti sa mitom i legendom.Deli se na:

- ISTORIJSKO-JUNAČKI EP- ROMANTIČNI EP- RELIGIOZNI- IDILIČNI- KOMIČNI- DIDAKTIČKI…

EPSKA PESMA – Pripada , takođe,epskoj poeziji u stihu, ali je obimom znatno manja od epa. Imajući u vidu nastanak , funkciju, donekle i strukturu, postoje znatne sličnosti među ovim vrstama. Razlika je u tome što epska pesma prikazuje jedan izdvojen segment, dok ep daje široku sliku života.

LARPURLAR, Larpurlartizam, fran. Umetnost radi umetnosti, shvatanje da umetnost ne treba da bude sredstvo ili cilj nečega, već da postoji radi sebe same.

BALADA- prvobitno pesma pevana uz igru, danas lirsko-epska pesma tužnog, sumornog sadržaja, npr. Naša narodna pesma HASANAGINICA, razvila se iz srednjovekovne romanske poezije.

TAUTOLOGIJA grč. Ponavljanje rečenog, logički sud u kojem su subjekt i predikat isti pojam, prividan dokaz ( sofizaM)IDEM PER IDEM ( ISTO ISTIM ) kojim se teza prepričava drugim rečima. Takođe naziv za retoričku ili stilsku figuru kojom se radi postizanja naročitog efekta, isti sadržaj više puta ponavlja različitim rečima.

16