I

Jednog osuenika na smrt, jednog deaka poslao sam u gasnu komoru u Hantsvilu. Tog jednog i nikog vie. Ja ga uhapsio, ja svedoio. Bio sam tamo i posetio ga dva il tri puta. Mislim tri puta. Poslednji put bee na dan smaknua. Nisam moro da idem al sam otio. A nisam hteo. Stvarno nisam hteo d idem. Ubio je etrnaestogodinju devojicu i sad vam kaem da nikad nisam imao nikakvu veliku elju da ga vidim a kamoli da prisustvujem izvrenju kazne a opet sam otiao. Po sudskim papirima bio je to zloin iz strasti a on mi je reko da nije bilo nikakve strasti. Izlazio je s tom malom mada je bila ba klinka. Devetnaest go-dina, tolko je on imao. I jo mi je reko da je oduvek hteo nekog da ubije, oduvek to moe da se seti. Kad bi ga pustili, rekao je, opet bi to uradio. Pravo u u pakao, tako je rekao, znao je to. Ja sam uo kad mi je to rekao. Ne znam ta o tome da mislim. Ba ne znam. Nikad do tada nisam sreo nekog takvog i poeh da se pitam da moda nije neka nova vrsta. Gledao sam dok su ga ve-zivali i onda zatvorili vrata. Moda je bio malo nervozan ali to je sve. Stvarno verujem da je znao da e za petnaest munuta biti u paklu. vrsto sam uveren. Puno puta sam mislio o tome. Nije bilo s njim teko da se pria. Zvao me je erif. A ja nisam znao ta s njim da priam. ta da kae oveku koji sam kae da nema duu? Zato bilo ta rei? Mnogo sam o tome razmiljao. Ali on je bio nita prema onome to se valjalo iza brda.

Kau da su oi ogledala due. Ja ne znam kakvi prozori su oi i ini mi se da i ne elim da znam. Postoji i drugi pogled na svet i drugaije oi koje na svet drugaije gledaju i u tom pravcu ovo ide. To je dovelo do mesta do koga nisam mogao ni da pomislim da u ikada dospeti. Tamo negde postoji pravi ivi prorok unite-nja i ja neu da se s njim sretnem. Znam da postoji. Video sam njegovo delo. Jednom sam proao ispred tih oiju. Neu ponovo. Uopte neu da se junaim da se isprsim ili da krenem da ga sretnem. Nije to samo zato to sam ostario. A voleo bih da je zbog toga. Moda to nije ni ono to bih hteo da uinim. Isto sam odu-vek znao da ovek mora da ima neku spremnost da umre, ne ka-em elju da bi se bavio ovim poslom. Oduvek je to istina. Nema tu nita slave, to ti je posao i to je to. Ako nisi na to spreman, oni e to znati. Videe ko si u tvojim sopstvenim otkucajima srca. ini mi se, najzad, da je osnovno ta eli da postane. I mislim da ovek mora biti spreman da rizikuje svoju duu. A ja to neu uiniti. I mislim da to nikad neu uiniti.

Zamenik erifa ostavio je igura da stoji u uglu kancelarije s rukama iza lea i vezanim lisicama. On je seo u stolicu sa tokiima, skinuo eir, podigao noge na sto i mobilnim telefonom pozvao Lamara.

Tek to je uao u sobu. Imao je na sebi neto kao to je boca sa kiseonikom za emafizem ili za tako neto. Onda je imao crevo koje se sa unutranje strane rukava sputalo sve do ne-kakvog pitolja za uspavljivanje kakav se koristi u klanicama. Da, gospodine. Pa na to je liilo. Moe to da se vidi. Da, da, gospodine. Ja sam tu, drim ga na oku. Tako je, gospodine.

Onda je zamenik ustao sa stolice, skinuo sveanj kljueva koji mu je visio za pojasom i otkljuao zakljuanu fijoku stola da bi uzeo kljueve zatvorske elije. Bio je malo nagnut nad stolom kad igur unu i spusti svoje pozadi vezane ruke do visine svojih kolena. Malo se zaljuljao i podvukao lisice ispod svojih nogu i odmah se bez napora uspravio. Njegove vezane ruke bile su sad ispred njega. Uradio je sve ovo s lakoom i i-nilo se da je to obavljao puno puta. Prebaci vezane ruke preko glave zamenika erifa, odbaci se u vazduh i sa oba kolena udari pozadi u zamenikov vrat, istovremeno zateui lanac.

Obojica se skotrljae na pod. Zamenik je pokuavao da uba-ci svoje ake pod lanac koji ga je davio ali nije uspevao. I dalje na podu, igur je zatezao lanac dok su mu kolena bila izmeu

ruku. Lice mu je bilo okrenuto u stranu. Zamenik je uspeo da se pridigne, poe da ide postrance, divlje tresui telom, zape tako i prosu kantu za smee, zakai i stolicu koju njeni tokii prebacie na drugi kraj sobe. Zakaio je nogom vrata koja se zalupie uz tresak a otira za noge se prevrnuo. Krv mu je izbi-la na usta. Davila ga je njegova roena krv. igur je stezao sve jae. Lisice su ve presekle kou i zarivale se sve dublje u vrat. Desna zamenikova arterija pue i mlaz krvi iknu preko cele sobe, udari u zid i poe da se sliva. Zamenikove noge usporie pa stadoe. Leao je, a laki trzaji prolazili su kroz njegovo telo. I onda se umirio. igur je takoe bio na podu, beumno je disao, jo uvek drei zamenika u zagrljaju. Kad je ustao, uze zamenikove kljueve, oslobodi svoje ruke, zamenikov revolver zadenu za pojas i ode do kupatila.

Preko zglobova pusti hladnu vodu sve dok ne stade krva-renje. Zubima rascepi pekir, napravi kao trake, kao zavoje, i uveza zglobove. Vrati se u sobu. Sede na sto, uze selotejp i obavi zavoje. Istovremeno je zurio u mrtvog oveka na podu sa mrtvo razjapljenim ustima. Zatim iz zamenikovog depa izva-di novanik, uze novac koji stavi u dep koulje, a novanik baci na pod. Uze onda onu bocu s gasom i pitolj za klanicu i pravac kroz vrata i pravo u zamenikov auto i upali motor, pa malo u rikverc da ispravi i odmah na drum.

Na autoputu odabra jedan fordov nov model u kome je bio samo voza. Ukljui rotaciono svetlo i na kratko pritisnu sirenu. Ford uspori, stade u zaustavnoj traci. igur stade iza njega, iskljui motor, prebaci onu bocu preko ramena i izae iz kola. Voza forda posmatrao ga je u retrovizoru. Pratio je kako prilazi.

U emu je problem, erife? upita ovek.Gospodine, moete li da izaete iz vozila?ovek otvori vrata i izae iz forda. O emu se radi? upita.Udaljite se koji korak od vozila, molim vas.ovek poe unazad od svog forda. igur primeti nagove-

taj sumnje u oima oveka koji je tek sad primetio vidljive tragove krvi po onom ko ga je zaustavio. Ali bilo je to preka-sno za vozaa forda. igur mu stavi ruku na glavu kao to to ine verski iscelitelji. Pneumatski pisak i okida zazvuali su kao kad se zatvaraju vrata. ovek beumno skliznu na zemlju, sa okruglom rupom nasred ela, odakle je u mehuriima izbi-jala krv, slivajui se u njegove oi zatvarajui ih za navek za ceo vidljivi svet. igur obrisa aku maramicom. Nisam eleo da krvlju uprlja kola, kapira? ree igur.

Mos je sedeo na ivici grebena, pete izama zakopane u vulkanski ljunak i polako je prelazio dvogledom preko pustinje koja se prostirala ispod njega. Dobar dvogled, nemaki, sa uveanjem dvanest puta. eir mu je bio zabaen pozadi. Laktovi naslonjeni na kolena. Puku je drao prebaenu preko ramena i visila je na vrstom konom remenu. Bio je to veliki kalibar 70, mauzer 98, sa rukohvatom i kundakom od vieslojnog drveta, javora i orahovine. Na puci se nalazio teleskop iste jaine kao dvogled. Antilopa je bila udaljena neto manje od jedne milje. Sunce se pojavilo pre manje od jednog sata i senke grebena, suvog rastinja i stena pruale su se daleko preko doline pod njim. Negde tamo bila je i Mosova senka. Spustio je dvogled i posmatrao predeo. Daleko na jugu su grube planine Meksika. Onamo iblje niz reku. Na zapadu beskrajna sprena zemlja boje cigle prua se du cele granice. Suvo pljunu i obrisa usta o rame svoje pamune radne koulje.

Puka moe da radi pojedinano i polurafalno. Najbolje do pola milje. Sa mesta gde se nalazio izabrao je da puca ne-to nie od jedne duge naslage kamenja poreklom od lave, a razdaljina je bila sasvim u dometu. Loe bee to to bi mu do tog mesta trebalo skoro sat, a antilope su pasle i udaljavale se. Najbolje to mu je ilo na ruku bee da nije bilo vetra.

7

Kad je stigao do podnoja tog kamenja od lave, polako se ispravio i pogledom potraio antilope. Nisu se mnogo pomerile od kad ih je ranije ugledao, ali metak bi ipak morao da pree dobrih sedam stotina jardi. Osmotrio je ivotinje kroz dvogled. Procena u razdaljini je nesigurna pri ovolikoj toploti i praini u vazduhu, treperava izmaglica dolazi od praine i polena. Nije bilo mogue nai drugi blii zaklon i odloiti pucanj.

Svali se na rastresito kamenje nalik ljunku, skide jednu izmu i stavi je na stenu i poloi cev puke preko izme kao oslonca i palcem otkoi okida i zagleda se kroz teleskop.

One su stajale uzdignutih glava, sve do jedne, i gledale u njegovom pravcu.

Doavola, proaputa. Sunce mu je bilo za leima, tako da su teko mogle primetiti odsjaj soiva teleskopa. Ipak, nema greke da su ga primetile. Puka je imala obara marke kandar, podeen na otpor od devet unci i on povue puku i izmu bli-e sebi; uinio je to paljivo, udahnuo ponovo i pomerio nian sasvim majuno u pravcu ivotinje, koja mu je bila okrenuta celom duinom tela. Znao je tano koje je odstupanje metka na tom odstojanju. Daljina je bila nesigurna. Prui prst u kri-vinu okidaa. Onjak divljeg vepra, koji je nosio na zlatnom lancu, skliznu na stenu pod njegovim ramenom.

Veliki kalibar dobro drmnu. Opalio je. I video je da su i-votinje ostale na istom mestu na kome su i bile. Za manje od sekunde teki metak preao je rastojanje do ivotinja, a zvuku, prasku, bilo je potrebno duplo vie. Antilope su stajale i gle-dale prainu koja se digla tamo gde je udario metak. Odmah zatim kao da je udario grom. Ukljuie najveu brzinu i duge skokove dok su za njima odjekivali pucnji, ono baaang valjalo

8

se za njima i odbijalo od stena u prostranom predelu jutarnje samoe.

Ustade, gledajui kako nestaju. Podie dvogled. Jedna i-votinja je neto zaostala za drugima i malo je opala na jednu nogu i on pomisli da je metak dobio rikoet i zakaio ivotinju po tetivi. Istegli se i pljunu. Doavola, ree.

Stado sasvim nestade iza vrhova stana prema jugu. Bledo na-randasta praina koja je lebdela u jutru bez daka vetra polako se rasplinu i takoe nestade. Prazan i nem prostor pod suncem. Kao da se tu ba nita nije dogodilo. Sede, navue izmu, podie puku iz koje izbaci upotrebljenu auru i stavi je u dep koulje, pa prebaci na poloaj zakoeno. Zabaci puku i krenu.

Bilo mu je potrebno oko etrdeset minut