Zvoncica&Foxy

1

Zvoncica&Foxy

U VRTLOGU

STRASTI

2

Zvoncica&Foxy

1. poglavlje

Šta je bilo? - Rejn pogledaj devojku koja je progunđala sebi u bradu

nešto nerazumljivo. - Baš si mogla i nešto drugo da obučeš rekla je sitna plavuša. - A šta fali ovome? - Rejn je zbunjeno pogleda. Rejn Holis je bacila pogled na sebe u ogledalu lifta i zaista nije mogla

da nade nikakavu zamerku svojoj garderobi. Na sebi je imala maskirnu uniformu bez dodatne opreme i duboke vojničke čizme.

Tako nešto ne bi, naravno, nosila van baze kada ima slobodan dan, kao što je to bio slučaj te večeri. Ipak, išli su na zabavu za Noć veštica i svi če doći kostimirani, pa nije videla razlog da ne obuče nešto u čemu će se prijatno osećati.

Osmehnula se kada je odmerila plavušu u kostimu srednjovekovne dame ili princeze. Kloi Vester je bila devojka njenog brata Rida i upravo ju je ona nagovorila na ovu glupost.

Kloi je svojom sitnom figurom, dugom plavom kosom i krupnim plavim očima podsećala na devojčicu i bilo je teško odbiti joj bilo šta. Rejn je iskreno saosećala sa svojim bratom znajući da će ga ova devojka uvek vrteti oko malog prsta.

Za razliku od nje, Rejn je bila visoka i vitka, s naglašenom muskulaturom tela i blagim devojačkim oblinama. Njena crna kosa bila je kratko ošišana, ali to je odgovaralo njenom načinu života.

Rejn se nikada nije trudila da izgleda ženstveno jer nije videla svrlui u tome. Bila je dovoljno privlačna da je muškarci primećuju i zato nikada nije provodila sate ispred ogledala ulepšavajući se.

- Uniformi ništa ne tali - obrecnu se Kloi. - Međutim, ne sviđa mi se poruka koju šalje.

- A to je? - Rejn se trudila da obuzda osmeh. - Dalje od mene! - pokazala je na njen opasač. - Čak si i pištolj ponela! - On je sastavni deo uniforme - Rejn sleže ramenima. - Osim toga, ni

tvoj kostim ne odgovara prilici. - A zašto? Kloi prekrsti ruke na grudima. - Molim te! - nasmejala se Rejn zabacivši glavu. - Princezi na zrnu

graška teško da je mesto na proslavi Noći veštica. - Nisi valjda očekivala da ću obući neki od onih užasnih kostima?! -

uzviknula je plavuša zapanjeno.

3

Zvoncica&Foxy

- Mislim da se moja uniforma mnogo više uklapa od te tvoje haljine - nasmejala se Rejn. U tom trenutku otvorila su se vrata lifta na spratu hotela na kojem je bila zabava.

- Ni reč da nisi rekla! - Kloi preteći podiže kažiprst. - Znaš, to možda prolazi kod mog brata, ali kod mene... - odmahnula

je glavom i dalje se smešeći. - Hajde da se dogovorimo: neću više pominjati tvoj kostim ako ostaviš na miru moju uniformu.

- Uf! - plavuša udari nogom o pod i zabaci kosu preko ramena izlazeći iz lifta. - Dobro! Gora si od Rida sto puta! Nijedan muškarac neće te pogledati...

- Nisam pristala da dođem na ovu zabavu da bi me muškarci gledali - oštro je prekinu Rejn. - Ne znam ni šta radim ovde. Htela sam da se odmorim za vikend, ali ti si insistirala da izađemo.

- Rid je u pravu! - Kloi demonstrativno odmahnu rukom. - Da te zatvorimo u sobu punu muškaraca, nijednog ne bi pogledala.

- Samo zato što ne bih imala ništa novo da vidim. Zaboravljaš da ih svaki dan viđam, i to previše njih.

- Upravo ti o tome govorim! - plavuša se okrenu prema Rejn nateravši je da se ukopa u mestu. - Gledaš ih, ali ih ne vidiš! Kako možeš da ostaneš ravnodušna u okruženju svih tih mišićavih lepotana?!

Pretpostavljaš li šta bi devojke dale da su na tvom mestu?! I što je najbolje, svi ti momci pristali bi da...

- Stani! - Rejn podiže ruku da bi zaustavila bujicu Kloinih reči. - Prvo, sa svima njima radim. Šta misliš, šta bi se desilo ako bi se po bazi proširile priče o tome da jurim sve što ima višak testosterona? Drugo, ti momci me ne privlače baš zato što su toliko mišićavi.

- Ne razumem - Kloi se zbunjeno namršti. - Da si odrasla sa četvoricom mišićave starije braće i istim takvim

oceni, razumela bi - duboko je uzdahnula provukavši prste kroz kosu. - Hajde da više ne pričamo o tome. Bolje da potražimo Stejsi i Melisu, sigurno su ovde negde.

- U redu - plavuša podiže ruke kao da se predaje. - Ionako smo došle u Vegas da se provedemo za vikend.

- Ipak mi nije jasno zašto si insistirala da i ja pođem - progunđa Rejn prateći Kloi kroz gužvu.

- Bile su nam potrebne tvoje veze u vojsci da nam središ besplatan prevoz od Norfolka do Las Vegasa - dobacila joj je plavuša preko ramena.

4

Zvoncica&Foxy

- To je mogao da vam sredi bilo ko od Holisa - Rejn odmahnu glavom i duboko uzdahnu. - Ali vas tri ste imale nešto drugo na umu.

- Prekini, stalno se buniš - Kloi se propinjala na prste. - Da li ih vidiš u ovoj gužvi?

Dobro izvežbanim okom Rejn je preletela po velikoj sali u kojoj se održavala zabava. Njen mozak je navikao na to da brzo procenjuje situaciju i da u mnoštvu nepoznatih ljudi izdvaja određena lica.

Zato joj je trebalo manje od minuta da, i pored maski i kostima koje su svi na sebi imali, u gužvi uoči Stejsi Holis i Melisu Stivens. Stejsi je bila udata za njenog najstarijeg brata Levija, a Melisa je sledećeg meseca trebalo da se uda za mlađeg Kita.

- Eno ih tamo - pokazala je glavom u tom pravcu. - Kod bara. - Trebalo je da pretpostavim - Kloi poče da se probija kroz gužvu. -

Njih dve su uvek u blizini bara. - Pa šta?! - Rejn sleže ramenima. -Nijedna od nas nije na dužnosti, i

mi ponekad možemo da se opustimo. Zar nisi rekla da treba da uživamo u ovom vikendu?

- Tako je, da uživamo, ali ne da se napijemo - plavuša se namršti. - Ovo treba da bude vikend za pamćenje, a ako se napiju, ničega se neće sećati.

- Preteruješ, Kloi. Od kada si počela da radiš u Odeljenju poroka, postala si nemoguća. Ne znam samo kako te Rid trpi.

Plavuša je zaustila da joj odgovori, ali je onda odmahnula glavom i požurila za njom. Rejn ni posle godinu dana nije mogla da shvati kako je Kloi uspela da zavede njenog brata.

Rid je uvek voleo visoke crnke sa zanosnim oblinama, pa bi Melisa bila njegov tip. Ipak, niko nije mogao da ospori Kloinu unutrašnju snagu koja je izbijala iz svakog njenog gesta ili reči.

Iznenada je shvatila da je svaka od njih u stvari posebna na svoj način i da su se sve one izdvajale u mnoštvu. Muški pogledi najčešće su se zaustavljali na Kloi i Stejsi koja je bila visoka žena, duge vatrenocrvene kose i krupnih zelenih očiju.

- Hej, devojke! - Melisa ih je prva ugledala. - Konačno ste stigle - Stejsi ih dočeka s osmehom. - Hajde da igramo. - Odlična ideja - odmah prihvati Kloi. - Samo vi idite - Rejn sede na barsku stolicu. - Pridružiću vam se

kasnije. - Ponekad si tako uštogljena - reče Kloi udaljavajući se.

5

Zvoncica&Foxy

Rejn duboko uzdahnu svesna činjenice da je devojka donekle u pravu. Ona nikada u životu nije uradila bilo šta ne promišljeno ili instinktivno. Odrasla je okružena čeličnom disciplinom pa je tako nešto bilo nezamislivo.

Krajičkom oka primetila je da se muškarac, koji je sedeo podalje od nje, polako približava. I pre nego što se spustio u visoku stolicu do nje, osetila je miris jake kolonjske vode zbog čega se nesvesno namrštila.

Nije volela muškarce koji su koristili previše mirisa. Njegov kostim grofa Drakule dovoljno joj je rekao o ličnosti tog čoveka. Znala je kakve su njegove namere pre nego što je progovorio.

- Zdravo - nagnuo se prema njoj. -Kako si? - Odlično, hvala - osmehnula se. - Ti? - Fantastično! - bila je u stanju da mu preboji sve zube, toliko se

široko osmehnuo. I još bolje od kada si ti stigla. Rejn je prevrnula očima. Ovaj tip čak nije pokušavao da bude

originalan, pomislila je odmerivši ga. Bio je to sasvim prosečan muškarac smeđe kose i svetlo-plavih očiju koje su se caklile. Sigurno je mnogo popio.

- Jesi li za piće? - ponudio je naginjući se još više ka njoj. - Nisam raspoložena, ali hvala u svakom slučaju - odgovorila mu je

ledenim glasom. - Zar ne piješ? - začuđeno ju je pogledao. - Vozim - nezainteresovano je rekla, pogledom tražeći devojke. - Ali noć je tek počela, a jedno piće ne može da ti škodi - nije

odustajao. - Radije ne bih - odmahnula je glavom. - Ime mi je Din - malo je zapleo jezikom. - Hoćeš li da odemo na neko

mirnije mesto? Rejn ga je pogledala ispod oka boreći se sa željom da se naglas

nasmeje. Tip joj je ponudio piće i sada je smatrao da ona time treba da bude polaskana i da odmah uskoči u njegov krevet. Neke žene bi verovatno to uradile ali njoj ništa slično nije padalo na pamet.

- Ovde sam s prijateljima - pokušala je da ga otkači na fin način. - Stvarno? - osvrnuo se oko sebe. - A gde su? - Na podijumu za ples - mirno je odgovorila. - Hoćeš li da im se pridružimo? - pokušao je ponovo. - Ne, hvala - odmahnula je glavom oštro ga pogledavši.

6

Zvoncica&Foxy

Odlučila je da više ne obraća pažnju na njega i okrenula se da potraži devojke. Iz zvučnika je još uvek dopirala brza muzika i za trenutak je razmišljala da li da im se pridruži. Ali kada je njen udvarač ustao, odustala je od toga.

Din se premestio na suprotni kraj bara, pored plavuše s ogromnim grudima za koje je Rejn mogla da se zakune da nisu prave. U svakom slučaju, bilo joj je drago što ga se relativno lako oslobodila.

Odsutno je prelazila pogledom po sali a onda ju je privukao rimski gladijator. Stajao je nemarno naslonjen na sto, ali čak i sa te udaljenosti dobro je videla da je visok, mišićav i neverovatno seksi. I gledao je pravo u nju.

Brzo je skrenula pogled osetivši da joj se puls ubrzava. Mada mu je sada bila okrenuta leđima, osećala je njegov pogled na sebi. Taj gladijator bio je najzgodniji čovek koga je u životu videla bez obzira na to što je bio krupan i mišićav.

Sačekala je nekoliko trenutaka a zatim je, naizgled nezainteresovano, ponovo pogledala u njegovom pravcu. I otkrila je da on i dalje gleda pravo u nju. Nije se pomerio s mesta, nije pokušao da joj priđe, ali je ona bila veoma svesna njegovog prisustva. Tako nešto nikada joj se nije desilo.

- Daj mi duplu tekilu - zatražila je od šankera. Dva minuta koja su momku bila potrebna da joj naspe piće činila su

joj se duga kao večnost. Neprimetno se pomerila tako da je u svakom trenutku krajičkom oka mogla da vidi gladijatora, istovremeno se pitajući zašto se oseća tako čudno.

Ispila je tekilu u jednom gutljaju osetivši da joj tečnost pali grlo. Alkohol joj nikada nije bio potreban da se ohrabri, ali u tom trenutku osećala je neodoljivu potrebu za jakim pićem.

Dobro izvežbanim perifernim vidom uočila je da se pokrenuo pa je opsovala u sebi. Nije bila raspoložena za upoznavanje ni za razgovor, ali je znala da to neće moći da izbegne.

Za tren je nestao iz njenog vidokruga, ali je ona osećala da joj se približava. Talas topline spustio joj se niz kičmu i Rejn odjednom oseti buđenje osećanja koja su odavno bila uspavana u dnu njenog srca.

Rejn Holis je uvek mogla da prepozna opasnost pa ni ovoga puta nije bilo izuzetka. Bila je to stečena sposobnost, dar ili naučena veština, ni sama nije znala šta od toga, koju je nasledila od oca i braće.

Uzbunila se svaka ćelija u njenom organizmu jer je taj muškarac bio hodajuća opasnost. I ne samo zato što je s tom tamnoplavom kosom i prodornim plavim očima bio najlepši čovek koga je videla, već zato što je

7

Zvoncica&Foxy

u njemu bilo nečeg zbog čega su se sitne dlačice na njenom vratu nakoslrešile, a puls joj se ubrzao.

Osetila ga je pre nego što ga je ponovo ugledala, do nje je dopro blagi miris skupog muškog parfema, koji ju je uzdrmao. Neprimetno je uzdahnula i polako se okrenula da bi se suočila s njim.

Pod njegovim upornim pogledom osećala se potpuno nagom i za trenutak je izgubila moć koncentracije. Osmeh na njegovom licu bio je istovremeno intiman, seksi i, na njeno iznenađenje, potpuno nevin.

Kao da je tačno znao šta joj se u tom trenutku mota po glavi, zapanjeno je pomislila Rejn. Kada se konačno zaustavio na samo korak od nje, progutala je knedlu koja joj se formirala u grlu.

Taj čovek je prava gromada, pomislila je. Njena braća jesu krupna, a otac je nekada bio krupniji od svih njih, međutim, činilo joj se da bi ovaj čovek mogao da izađe na kraj sa svima njima bez imalo truda.

Crte njegovog lica bile su oštre, kao da su isklesane u kamenu, a ten preplanuo od sunca. Kostim gladijatora nije ostavljao mnogo prostora mašti. Ramena su mu bila široka, a grudi prekrivene spletom snažnih mišića.

Kratke kožne trake koje su se spuštale od struka otkrivale su njegove snažne noge. Rejn nije mogla da shvati zašto se tako oseća kada on uopšte nije bio tip muškarca koji bi je privukao.

Ipak, taj gladijator je definitivno najzgodniji predstavnik muškog roda koga je ona u životu videla.

Bez reči je seo na slobodnu stolicu pored nje. Trudila se da ga ignoriše, ali to je bilo nemoguće. Gladijator je bio previše krupan i previše muškarac, mirisao je fantastično i očigledno je bio svestan toga.

Pogledala ga je iskosa i otkrila da je toliko blizu nje da bi usnama mogla da dodirne njegov obraz ako se samo malo nagne. Gledao ju je netremice pa je osetila jezu kako joj se spušta niz kičmu.

- Izvinjavam se što zurim - rekao je dubokim glasom. - U stvari, izvinjavam se što to radim toliko očigledno.

Rejn je nesvesno podigla jednu obrvu, iznenađena njegovom iskrenošću. Iz njega je izbijala samouverenost kojoj je, na njeno čuđenje, nedostajala arogancija tako karakteristična za većinu muškaraca.

- Da li nekoga čekaš? - upitao je osmehnuvši se. - Ne - odmahnula je glavom i pokazala u pravcu plesnog podijuma. -

Ovde sam s nekim prijateljicama.

8

Zvoncica&Foxy

- Nećeš se naljutiti ako ti ponudim piće? - zagledao joj se pravo u oči i, primetivši da se namrštila, brzo je dodao: -Samo jedno piće i obećavam da ću posle toga otići ako to budeš želela.

- Dogovoreno - prihvatila je. - Ja sam Rejn. - Slejt - klimnuo je glavom. - Šta piješ? - Tekilu - nasmešila se. - Čuvaj se, upravo stižu moje blesave

prijateljice. - Uf. - Kloi se sručila na najbližu slobodnu stolicu. - Baš sam se umorila - progunđa Stejsi sedajući do nje. - A ko si ti? - Melisa nepoverljivo odmeri neznanca. - Devojke, ovo je Slejt - Rejn odgovori umesto njega. - Ovo je Melisa,

pa Stejsi, a plavuša je Kloi. - Zdravo! - devojke su odgovorile uglas. - Nije loša ova zabava - Kloi je pokušavala da na sebe skrene pažnju

šankera. - Jesi li došao sam? - Da - Slejt klimnu glavom i osmehnu se. - Ali se nadam da će se to

promeniti pošto sam na probi dok Rejn ne popije piće. - Stvarno? - Stejsi podiže obrvu gledajući čas jedno čas drugo. - Stvarno - Rejn se tiho nasmeja. -Međutim, proba je upravo

završena. - Da li mi dozvoljavaš da ostanem? -upitao je zagledavši joj se u oči. - Da - klimnula je glavom posle kraćeg razmišljanja i osmehnula se. - Odlično! Džek, daj turu za sve! - pozvao je šankera. - Stiže! - momak je klimnuo glavom. - Omah da naglasim: nemam nikakve zadnje namere - nastavio je

Slejt sa osmehom na usnama. - Kao, na primer, da vas sve napijem i iskoristim.

- Ne? - Rejn ga pogleda iskosa. - Ni slučajno - odmahnuo je glavom. - Dovoljno sam muškarac da priznam da se ni u ludilu ne bih mogao

izboriti sa sve četiri. - Neverovatno! - Stejsi se nasmeja. -Muškarac koji poznaje svoje

granice. - Zaista retka osobina - složila se Melisa otpivši gutljaj pića. - Onda, čime se bavite, devojke? - upitao je zainteresovano i nisu mu

promakli pogledi koje su međusobno razmenile.

9

Zvoncica&Foxy

- Da li sam pitao nešto što ne treba? - Ni slučajno! - Rejn odmahnu glavom. - Ali muškarci obično pobegnu

glavom bez obzira kada čuju čime se bavimo. - Sada sam zaintrigiran - nagnuo se prema njima. - U redu, ali nemoj da kažeš da te nisam upozorila - Rejn duboko

uzdahnu. - Kloi je detektiv u porocima, Stejsi je takođe detektiv ali za

maloletničku delikvenciju, a Melisa je forenzičar. - Nemoj mi reči da i ti radiš u policiji?! - uzviknuo je. - Ni slučajno! - podigla je ruke kao da se brani. - Dobro je - osmehnu se široko. - Za tren mi se učinilo da sam upao u

neku epizodu "Čarlijevih anđela". - Nisi mnogo pogrešio - promrmljala je sebi u bradu. - Hoćeš li da plešemo? - upitao ju je iznenada. - Naravno. Slejt ju je odveo do malog podijuma i privukao u naručje. Ponovo je

bila prijatno iznenađena otkrivši da je on odličan plesač a, uprkos svojoj visini i krupnoći, kretao se lako i gipko. Priznala je sebi da uživa u igri s njim.

Potpuno nesvesno Rejn mu se približila, a on joj je odgovorio blagim stiskom. Privukao ju je sebi i obavio ruke oko njenog tela tako da je mogla da oseti snažno kucanje njegovog srca pod svojim dlanom.

Pogledala ga je u oči i osmehnula mu se, a zatim je ponovo utonula u njegov zagrljaj. Bili su izgubljeni u zadovoljstvu koje im pružao dodir tela. Rejn je sada znala da ga neće odbiti ako bude izrazio želju da provede noć s njom.

Sve joj je bilo čudno i neočekivano, ali je odlučila da se ponaša shodno trenutku. Obično je bila veoma oprezna kada su muškarci u pitanju, ali sada je bila spremna za kratku i neobaveznu avanturu.

Toplota koja se širila njenim telom od mesta na kojem su počivali njegovi dlanovi učinila je da se u njoj upali vatra. Kada je ritam iz sporog naglo prešao u brzi, Rejn se trgnula i malo odmaknula od svog partnera. Slejt se osmehnuo, uhvatio ju je za ruku i poveo nazad do bara.

- Vas dvoje kao da ste to već radili ranije - Kloi ih je dočekala značajno se osmehujući.

- Priznajem! - Slejt podiže desnu ruku uvis. - Nije mi prvi put da plešem.

10

Zvoncica&Foxy

- Mislila sam... zajedno - ispravila se plavuša uputivši mu otrovan pogled.

- Možda u prethodnom životu - umeša se Rejn dajući joj do znanja da je dosta.

Okrenula se prema njemu u nameri da brzo promeni temu ali je otkrila da on gleda nekud iza nje. Bacila je pogled preko ramena i duboko uzdahnula primetivši da im se približava Din, a zatim je prevrnula očima.

- Tvoj prijatelj? - upita Slejt nakrivivši glavu. - Ne - odmahnula je glavom. - On je samo jedna poteškoća od ranije. - Shvatam - osmehnuo se značajno. -Nije prošao probni period. - Mislio sam da ne piješ - u tom trenutku Din je stigao do njih. - Promenila sam mišljenje - Rejn sleže ramenima. - Promenila si mišljenje i o plesu? -nagnuo se ka njoj. - Očigledno - promrmljala je gledajući mimo njega. - Odlično - zaplitao je jezikom. - Hajde onda da plešemo. Din je spustio ruku na njenu mišicu, ali je Rejn istog trenutka

reagovala i izmakla se iz njegovog domašaja. Neverovatnom brzinom Slejt je ustao sa stolice i zakoračio prema Dinu.

- Dodirni je samo još jednom i slomiću svaku koščicu u tvojim šakama - rekao je opasno tihim glasom.

Din je tupo gledao u Slejta i nesvesno je uzmaknuo korak unazad. Rejn je razmenila značajan pogled s devojkama trudeći se sve vreme da prikrije osmeh na usnama. Ona je bila sasvim sposobna da se izbori s Dinom, ali nije htela to da oduzme Slejtu.

- Svaka šaka sadrži dvadeset i sedam kostiju - nastavio je mirno Slejt. - Lomiću svaku polako da bi imao vremena da ih sve prebrojiš.

- Naučile smo nešto novo!- tiho zviznu Stejsi. - Hvala ti - Rejn se osmehnu Slejtu, - Ali ne bih želela da uletiš u tuču zbog mene. - Uvek sam spreman da rizikujem ako je razlog dobar - slegnuo je

ramenima. - Osim toga, u ovom slučaju nije bilo nikakvog rizika. - Zaista si bio ubedljiv - Melisa ga pogleda iskosa. - Da li bi mu

stvarno slomio ruke? - Naravno - odgovorio je bez oklevanja. - Neverovatno! - Kloi odmahnu glavom u neverici.

11

Zvoncica&Foxy

- Jesi li raspoložena za još jedan ples? - ponovo se okrenuo prema Rejn. Ustao je pruživši joj ruku, a ona je

poslušno pošla za njim do plesnog podijuma. Počela je da se kreće u ritmu muzike prepuštajući se njegovom vodstvu, što je bilo potpuno novo iskustvo za nju.

Rukom joj je nežno milovao leđa i budio sva njena čula. Slejt ju je privlačio bliže sebi, ukoliko je to uopšte bilo moguće, a Rejn je uživala u njegovom naručju. Prvi put od kada zna za sebe uspela je da se opusti u naručju takvog muškarca.

- Kada sam te večeras prvi put ugledao, poželeo sam da te poljubim - prošaputao je tih uz njeno uho. - Nadam se da nikoga nećeš pozvati u pomoć ako to sada uradim.

Bilo joj je smešno, ali se uzdržala. Njegov zagrljaj bio je čvrst i uzbudljiv, baš kao i on, a usne su mu bile beskrajno nežne. Rejn je obavila ruke oko njegovog vrata i željno mu je odgovorila na poljubac.

Kao da je samo na to čekao, Slejt ju je privukao bliže, a ona je istog trenutka osetila neočekivano i ogromno zadovoljstvo. Njegova snažna, negovana ruka, krenula je polako naniže, do njenih bokova.

Slejt se naže napred i obuhvati njeno lice rukama. Zaustavila je dah kao da se plašila da će razbiti čaroliju koja je lebdela medu njima. Osetila je jači pritisak njegovih prstiju na svojim obrazima, kao i toplinu njegovog daha na svom licu. Zadrhtala je kada su njegove usne dodirnule njene slepoočnice. Osećala je da joj se puls ubrzava pod njegovim usnama. Još više se privila uz njega i kao nikada ranije poželela je da se ta noć ne završi.

Znala je da i on to želi jer je želja plamtela u njegovim plavim očima, a osećala je to i u zategnutim mišićima njegovog tela. Njegove usne ponovo su se spustile na njene i u njoj se razbuktala strast.

Osećajući lupanje njegovog srca, prepustila se snazi njegovih ruku koje su je držale u zagrljaju. Znala je da je slaba, previše slaba da mu se odupre. Zaboravila je i vreme, i mesto, i sve drugo na svetu osim njegovih usana.

Bila je bolno svesna želje koja je buknula medu njima. Ne razmišljajući o posledicama, privila se uz njega. Osećala je svaki delić njegovog tela, kao da su bili u krevetu, i više nije sumnjala u to da će tamo završiti. I to ubrzo.

- Hoćemo li? - iznenada se odmaknuo od nje. - Idemo - tiho je rekla. - Samo ću se javiti devojkama da ne bi

organizovale poteru.

12

Zvoncica&Foxy

- Naravno - složio se dobacivši joj osmeh od kojeg joj se zavrtelo u glavi.

Rejn duboko uzdahnu svesna svoje zbunjenosti. Obično je savršeno dobro znala koji će biti njen sledeći korak. Sve do sada. Osećala je da je on i fizički i emotivno privlači, a to joj je bilo novo.

Trgnula se kada je shvatila da je Slejt netremice posmatra. Vragolasto se nasmejao, kao da je hteo da joj pokaže da zna o čemu razmišlja. Rejn se prisetila osećanja koja su njegove usne probudile u njoj.

Sva ta osećanja još uvek su bili tu, a izazivao ih je dodir njegovih mišića, opojni miris njegovog muškog tela, zvuk njegovog dubokog, baršunastog glasa. Ponovo je poželela je da je dotakne, da je čvrsto drži u zagrljaju.

Atmosfera medu njima bila je puna uzbuđenja i veoma opasna, a ona se iskreno plašila snage kojom ju je privlačio. A još više ju je plašilo to što je osetila da u njoj plamte osećanja koja dotad nije poznavala.

- Ovde je previše zagušljivo, idem malo da prošetam - rekla je kada su stigli do bara.

- Dobro - Kloi se značajno osmehnu. -Nemoj da uradiš ništa što ja ne bih.

- Ne moraš da žuriš nazad - dodala je Stejsi otpivši gutljaj pića. - Lepo se provedi! - dobacila je Melisa za njima. Slejt joj je prebacio ruku preko ramena i poveo ju je ka izlazu iz sale,

a zatim prema liftovima. Čim su se vrata lifta zatvorila, strasno ju je poljubio i nerado su se razdvojili kada se lift zaustavio.

Rejn je bila iznenađena kada je samo trenutak kasnije ušla u veoma luksuzan apartman. Zbunjeno se osvrnula oko sebe jer nije mogla da se seti kada je poslednji put bila u takvom okruženju.

- Mislila sam da ćemo prvo otići do nekog bara ili restorana - zavukla je ruke u džepove.

Zastao je na korak od nje. - Ako si gladna, mogu da poručim da nam nešto donesu. - Ne - odmahnula je glavom zbunjeno se osmehnuvši. - Ne treba. Slejt ju je polako odmerio od glave do pete. U njegovim očima

prepoznala je onaj zadovoljni muški pogled koji joj je govorio da mu se dopada ono što vidi. Zlatne iskrice u njegovim očima učinile su da se oseća posebnom.

13

Zvoncica&Foxy

Prišao joj je sasvim blizu spustivši ruke na njena ramena. Gledao ju je kao da ne može da je se nagleda, a zatim ju je privukao sebi i divlje počeo da je ljubi. Odjednom, učinilo joj se da gubi tlo pod nogama.

Od topline njegovog daha na svojoj koži strast u njoj razbuktala se kao nikada pre. Zaboravila je na sve drugo i bila je svesna samo dodira njegove ruke koja je zavodljivo klizila po njenom telu.

Osetila je njegove vrele i meke usne na vratu i grudima. Kroz nju je prostrujalo toplo, intimno osećanje iščekivanja i shvatila je da beskajno uživa u njegovom dodiru. Privila se uz njega obuzeta silnom strasti.

Želela je potpuno da mu pripadne, da bude samo njegova. Zagrlila ga je strasno, osetila je ludi ritam njegovog srca i njihove usne ponovo su se spojile s još većom strašću.

Osetila je vrtoglavicu od dodira njegovih snažnih mišića i iznenadila ju je neverovatna sigurnost koju je osećala u njegovom zagrljaju. Ni pomislila nije da zaustavi njegove ruke koje su vešto počele da svlače komad po komad njene odeće.

Pogledala ga je kroz poluspuštene trepavice i krišom uzdahnula. Slejt je zaista bio najprivlačniji i najmuževniji muškarac koga je srela. I mada nije bio njen tip, osetila je u čitavom telu navali vreline koja je brzo prerastala u pravu groznicu.

Ni sumnjala nije u to da bi mu mnoge žene rado pale u zagrljaj, a sada je i ona postala jedna od njih. Razum joj je govorio da neće biti poslednja u tom nizu, ali to joj u ovom trenutku nije bilo važno.

Od pogleda na njegove široke, snažne grudi prekrivene zlatnim dlačicama, osušila su joj se usta kao nekoj šiparici. Bilo je nečeg u njegovom telu, u čitavoj njegovoj pojavi, što je tako delovalo na nju.

Pramen tamnoplave kose pao mu je na čelo dajući mu dečački izgled, i Rejn shvati da ju je upravo to nešto nestašno u njemu privuklo.

Ako je negde, duboko u njoj, do tog trenutka postojala potreba da zaustavi sve što se dešava, nestala je s tim saznanjem. Slejt je zavukao prste u njenu kosu i poljubio ju je, a onda se malo odmaknuo zagledavši joj se u oči pogledom zamućenim od strasti.

Ne skidajući pogled s nje, brzo se oslobodio ostataka svoje odeće, a Rejn je s uzdahom primetila da je uzbuđen koliko i ona. Jedina razlika bila je u tome što se činilo da Slejt potpuno vlada situacijom, za razliku od nje.

Sledećeg trenutka ponovo je osetila njegove usne na svojima. Produbio je poljubac, a ona mu je odgovorila istom žestinom. Rejn kasnije nije mogla da se priseti kako su se našli na krevetu, samo je osetila prijatnu težinu njegovog tela.

14

Zvoncica&Foxy

Izvila se prema njemu kada je osetila da je ruke spustio na njene grudi, i prepustila se njegovim zahtevnim usnama. Udisala je već prepoznatljivi miris njegove kože dok se nadnosio nad njom.

Nijedan muškarac do tada nije uspeo da probudi strast u njoj u tolikoj meri i nikada u životu nije osećala takvo zadovoljstvo u bilo čijem zagrljaju. Sve oko nje postalo je nekako maglovito i nejasno, bila je svesna samo Slejtovog prisustva.

Bila je besna na sebe zbog sopstvene slabosti, ali nije mogla da mu se odupre. Obuhvatila je dlanovima njegove obraze potraživši njegove usne.

Slejt ju je ponovo iznenadio jer joj je prepustio inicijativu i povinao se njenim željama i nemirnim rukama. Rejn se još jače privila uz njegovo snažno telo osetivši da je preplavljuje vrelina.

Noktima je lagano pratila liniju njegove kičme predajući se potpuno lepoti trenutka. Znala je, iz iskustva, da je život ispunjen predivnim trenucima koji kratko traju i koje treba iskoristiti.

Osetila je njegovu ruku kako polako klizi niz njen vrat, pa preko leđa, da bi se zaustavila na njenim bokovima. Slejt ju je posmatrao s izrazom divljenja u očima i nežno se osmehnuo pre nego što ju je ponovo zagrlio.

Zadrhtala je kada su njegove usne dodirnule njenu toplu kožu. Osetila je njegov topli dah na vratu i čula njegov glas drhtav od strasti kako izgovara nerazumljive reči. U tom trenutku želela je da njegov zagrljaj potraje što duže i da se ponovi nebrojeno puta.

U Slejtovim dodirima smenjivali su se vatra i led, i u jednom trenutku Rejn se činilo da će izgoreti u njegovom zagrljaju da bi već sledećeg trena osetila da celo njeno telo drhti od hladnoće jer se odmaknuo od nje.

Osetila je kako se snažni, naglašeni mišići njegovog stomaka zatežu pod njenim dodirom a telo počinje da mu podrhtava. Ipak, Slejt je imao snage da njihovu igru produži i tako probudi u njoj još veću želju za njim.

Spremno ga je dočekala kada se konačno svom snagom spustio na njeno uzdrhtalo telo. Uhvatila ga je oko struka i malo se pomerila. Sledećeg trenutka njihova tela su se čvrsto spojila u strasti i želji.

Telo joj je drhtalo i grčilo se, a on je pokušavao da ga obuzda i umiri svojim snažnim rukama. Primala ga je spremno i potpuno, prepuštajući se njegovom ritmu. Kretali su se u savršenoj harmoniji.

Pogledi su im se sreli, mutni od strasti i neizgovorenih obećanja. Posle nekog vremena Rejn je osetila da u njoj raste plima zadovoljstva. Pritisnula je ruke na njegova leđa privlačeći ga još bliže sebi.

15

Zvoncica&Foxy

Grč vrhunskog zadovoljstva zahvatio ih je u istom trenu, izvila se prema njemu, kao da je čitavog života čekala samo taj trenutak. Kada se konačno sve umirilo, ostali su spojeni, teško dišući i bez reči.

Rejn nije želela da se pokrene da ne bi prekinula taj čarobni trenutak, želela je da ostane u njegovom zagrljaju zauvek. Polako je otvorila oči i pogledala ga zamagljenim, čežnjivim očima.

Slejt se nežno osmehnuo, a zatim ju je strasno poljubio. Jezikom je rastvorio njene usne i privio ju je u čvršći zagrljaj, a ona mu je spremno uzvratila poljubac. Izvila se pod njegovim veštim dodirima dok se u njoj ponovo rasplamsavala vatra.

Čeznula je za tim da mu se ponovo preda, obavila mu je ruke oko vrata i zavodljivo se promeškoljila pod njim. Više nije mogla da izdrži, a Slejt je nije pustio da čeka. Ponovo se obrela u novom, do tada nepoznatom svetu u kojem nije bilo mesta razumu.

Njegovi uzdasi mešali su se s njenima, stopili su se u jedan, zajedno dostigli vrhunac i zajedno utihnuli. Šćućurila se u njegovom zagrljaju. Glava joj je ležala na njegovom ramenu dok ga je nežno milovala po grudima polako spuštajući dlan naniže.

- Ti si najfantastičnija žena koju sam upoznao - rekao je još uvek neravnomerno dišući.

- Ni ti nisi loš - uzvratila mu je s osmehom. - Nisam loš? - pridigao se na lakat zagledavši joj se u oči. - To je sve

što imaš da mi kažeš? - A šta si očekivao? - uzvratila je i dalje se smešeći. - Pa, ništa posebno - vragolasto se osmehnuo. - Možda da mi kažeš da

sam fantastičan ljubavnik i da si uživala. Tako nešto. - Ti si fantastičan ljubavnik i stvarno sam uživala - ponovila je

njegove reči. -Ali mislim da je sada vreme da pođem jer me devojke čekaju.

- Ne dolazi u obzir! - naglo se uozbiljio. - Ne nameravam da te pustim iz ove sobe bar mesec dana.

- Imaš tačno... - pogledala je na sat - dvadeset i četiri sata da me ubediš u to. U ponedeljak moram da se javim na dužnost.

16

Zvoncica&Foxy

2. poglavlje

Slejt Harkot je stajao na vrhu stepeništa i polako prelazio pogledom

po kazinu u sklopu hotela u kojem je odseo. Kao i uvek, kazino je bio prepun bez obzira što je bilo rano popodne. U Vegasu najčešće nije postojala razlika između dana i noći kada je zabava u pitanju.

Čitava sala bila je prepuna stolova prekrivenih tamnocrvenim plišem, a ogromni kristalni lusteri osvetljavali su taj prostor dvadeset i četiri sata dnevno. Zadovoljno se osmehnuo na dobro poznati zvuk bacanja kockica i okretanja ruleta.

U vazduhu se osećala napetost, neko je bio srećan što je dobio, a neko tužan ili ljut zato što je izgubio. Slejt je uvežbanim pogledom preleteo po ogromnoj sali i zadovoljno klimnuo glavom otkrivši da je sve u redu.

Iskreno, nije očekivao probleme jer su svi njegovi zaposleni dobro znali svoj posao. Ipak, iz kancelarije mu se učinilo da ima malo više gostiju nego što je uobičajeno za to doba dana i želeo je da se lično uveri u to.

Naravno, nisu mu promakli zadivljeni pogledi žena koje su ga odmeravale od trenutka kada se pojavio. Ali jedno gorko iskustvo od pre tri godine naučilo ga je da se ne upušta u kratkotrajne afere s gošćama svog hotela.

Namrštio se kada je ugledao svog prijatelja i šefa obezbedenja u hotelu Artura Mekigla kako se probija kroz gužvu prema njemu. U poslednje vreme nije znao da li da se raduje njegovom dolasku ili da strepi od njega. U svakom slučaju, vremena je bilo sve manje.

- Pronašao sam je - rekao je Artur zadovoljno. - Molim?! - Slejt ga je pogledao u neverici. - Stvarno si je pronašao?

Gde? - Priča je malo duža - osmehnuo se značajno. - Mislim da bi i ti više

voleo da ovaj razgovor nastavimo u tvojoj kancelariji, daleko od radoznalih ušiju.

- Naravno - Slejt je klimnuo glavom i požurio do lifta. Slejt nijednog trenutka u svom životu nije verovao u sudbinu, ali

posle onoga što mu se desilo bio je spreman da promeni mišljenje. Ako je Artur u pravu, konačno je posle tri godine uspeo da ude u trag Rejn Holis i to praktično u poslednjem trenutku.

Njegov život sastojao se od teškog rada i povremene zabave mada je zabave u poslednje vreme bilo sve manje. Slejtov deda je davno otvorio

17

Zvoncica&Foxy

malu kockarnicu u Vegasu, a onda se polako širio da bi njegov otac postao ponosni vlasnik ogromnog kazina i hotela.

Mada je rođen sa svim prednostima koje pruža novac, Slejt je dobro znao da ne sme olako da ga shvata jer lako može da ga izgubi. Mnogo toga trenutno je bilo u igri, a on nije voleo da gubi.

Nisu progovorili ni reč dok se lift uspinjao do poslednjeg sprata hotela, gde je bio njegov privatni apartman, kao i poslovne prostorije. Čim su se vrata lifta otvorila, Slejt je požurio u svoju kancelariju.

Obišao je oko stola i udobno se zavalio u masivnoj kožnoj stolici podigavši noge na sjajnu ploču stola. Duboko je uzdahnuo i samozadovoljno se osmehnuo, srećan što će se sve ubrzo vratiti u normalu.

- Dakle? - upitao je nestrpljivo. - Mislim da ove informacije zaslužuju bar jedno piće - Artur se

značajno osmehnuo. - Duplo. - Posluži se - pokazao je rukom na odlično opremljen bar. - I počni da

pričaš. - Mnogo si nestrpljiv, zar ne? - Artur se nasmejao. Bilo je neobično videti njegova široka ramena kako se tresu od

smeha, ali i to se ponekad događalo. Slejt je bio nestrpljiv, ali je odlično poznavao svog prijatelja i znao je da će početi onda kada sam to bude želeo.

- Pa, da počnemo od početka - rekao je Artur spustivši se u fotelju naspram Slejta. - Dotičnu devojku tražimo već tri godine, je li tako?

- Tako je - Slejt je klimnuo glavom. - Kada sam pre tri godine pregledao snimke bezbednosnih kamera sa

zabave, zaključili smo da je njena uniforma bila kostim za Noć veštica - otpio je gutljaj pića. - Je li tako?

- Tako je - složio se pitajući se dokle će to trajati. - Zato smo se koncentrisali na sve moguće izvore u potrazi za Rejn

Holis - Artur iskapi piće. - Sve mi je to poznato - Slejt se namrštio. - Reci mi, kuda ta tvoja

priča vodi? - Dozvoli da ti objasnim - Artur se značajno nasmešio. - U redu - nemoćno je raširio ruke. - Dakle, napravili smo ogromnu grešku u startu - Artur se ponovo

nasmejao.

18

Zvoncica&Foxy

- Uniforma je bila prava! - Molim?! - Slejt ga je zapanjeno pogledao. - Kako to misliš... prava? - Prava pravcata maskirna uniforma na pripadniku američke vojske -

naglasio je svaku reč. - Ne mogu da verujem - odmahnuo je glavom i polako spustio noge

sa stola naginjući se napred. - Hoćeš da kažeš da ona radi za vojsku? - Baš tako! - Artur klimnu glavom. -Savetujem ti da sipaš i sebi piće,

trebaće ti. - Pričaj! - rekao je Slejt oštro. - Dobro, kako hoćeš - slegnuo je ramenima. - U povratku iz Njujorka

navratio sam da posetim starog prijatelja iz vojske, gore u bazi u Norfolku. I dok smo sedeli i oživljavali uspomene u kafeu usred baze, pogodi ko je prošao na manje od metar od nas?

- Ona? - promrmljao je u neverici. - Ona - Artur ponovo klimnu glavom. - I opet u uniformi, s tim što je ovog puta imala oznake čina. - Čina? - Slejt je imao utisak da njegov glas odjekuje. - Naša draga Rejn Holis poručnik je kopnenih snaga - objasnio je. - Siguran si da je to bila ona? - upitao je Slejt namrštivši se. - Slejte, najviše sam gledao njeno lice u poslednje tri godine - Artur je

zvučao uvređeno. - Zar zaista misliš da bih posle svega napravio takvu grešku?

- Izvini - slegnuo je ramenima i ponovo se zavalio u stolici. - Samo mi je teško da poverujem u to.

- Ali to nije sve! - pogledao ga je iskosa. - Siguran si da nećeš piće? - Neću! - nestrpljivo je odbio. - Reci mi da imaš njenu adresu. - Imam - Artur klimnu glavom. - Ali je to bila usluga koju neću moći

da vratim dok sam živ. Moj prijatelj je mnogo rizikovao da je nabavi. - Ne razumem te - Slejt se namrštio. -Zar je njena adresa tajna? - Tajni su svi njeni podaci - objasnio je ustajući od stola da obojici

naspe piće. - Vidim da ću ipak morati da čujem celu priču - promrmljao je Slejt

duboko uzdahnuvši. - Gde sam stao? - upitao je Artur pružajući mu dopola punu čašu. - A,

da! Rejn Holis je prošla na manje od metar od mene. Da ne poveruješ! Posle onakve potrage jednostavno mi se pojavila pred nosom. Neverovatno!

19

Zvoncica&Foxy

- Ti baš uživaš u ovome? - procedi Slejt kroz stisnute zube i otpi gutljaj pića.

- Neizmerno! - Artur se glasno nasmejao sedajući ponovo u fotelju. - A ti mi ne možeš ništa, moraš da ćutiš i da slušaš.

- Blago meni - prekrstio je ruke na grudima. - Doduše, sam sam kriv za to.

- Tačno tako - Artur se zavalio u fotelji. - Znači, idemo dalje. Naravno, odmah sam pitao svog prijatelja da li poznaje devojku, a on je rekao da je ne zna, ali je pristao da se raspita o njoj.

- I? - Slejt nije mogao da prikrije znatiželju. - Rekao sam mu sve što sam znao o njoj. I ništa! Nije uspeo da izvuče

njene podatke. - Ne razumem. Zar nisi rekao da radi za vojsku? - Strpljenja, prijatelju, strpljenja - bezobrazno se iscerio Artur. - Popij

to piće, kažem ti da će ti trebati, a ja ću nastaviti. Onda je momak pokušao nešto drugo i izvukli smo dosije koji je glasio na ime poručnika Eša R. Holisa. I pre nego što postaviš pitanje, da, to je ona. Ispostavilo se da se dosijei pripadnika specijalnih jedinka zavode pod šifrovanim, a ne pod ličnim imenima. Zato nismo uspeli da ga nađemo iz prve. Sada ću skratiti priču i reći ću ti da je tvoja slatka Rejn Holis ženska verzija Ramba.

- Ne pričaj gluposti! - Slejt iznervirano odmahnu rukom. - Tako nešto ne postoji.

- Nažalost, nisam mogao da ti donesem kopiju njenog dosijea, moj prijatelj je ionako uradio više nego što je smeo - Artur odloži praznu čašu na stočić pored sebe. - U svakom slučaju, poručnik Eš R. Holis je više puta odlikovani pripadnik specijalne jedinice Crveni jastreb, koja pripada Delta odredima.

- Delta odredi? - Slejt je bio potpuno zbunjen. - Specijalne jedinice kopnene vojske - objasnio je Artur brzo. - I to

nije sve. Devojka potiče iz vojne porodice, otac joj je admiral stacioniran na Havajima, a izgleda da su joj i sva braća u vojsci. Jedan je takode član jedinice Crveni jastreb. Lepo ti kažem da je ona ženska verzija Ramba.

- Neverovatno! - Slejt nervozno prevuče dlanom po čelu. - Siguran si u to što govoriš?

- Apsolutno - Artur klimnu glavom. - Prema njenom dosijeu, baš onog dana ponovo se javila na dužnost

u bazi. Izgleda da je u poslednjoj misiji, o kojoj, naravno, nema nikavih podataka jer su oni tajna, bila povređena i da se neko vreme oporavljala.

20

Zvoncica&Foxy

Što znači da sam imao ludačku sreću što sam baš tada došao u bazu. Ko zna da li bismo je uopšte pronašli...

- Uspeo si da nabaviš njenu adresu? - oslonio je bradu na obe šake. - To je sve što smo uspeli da nabavimo - progunđao je Artur vadeći

parče papira iz unutrašnjeg džepa. - I broj telefona. - Mobilni? - brzo je uzeo papir. - Kamo sreće - nezadovoljno frknu Artur. - Samo fiksni, a i to je bilo

teško nabaviti, veruj mi. - Hvala ti - Slejt se prvi put posle dugo vremena osmehnuo. -

Naravno, ne moram da te podsećam na to da sve treba da ostane između nas dvojice. Niko drugi ne mora da zna, naročito sada kada će se sve razrešiti.

- Ćutao sam dosad, ćutaću i nadalje - Artur je klimnuo glavom ustajući. -Pretpostavljam da krećeš prvim letom za Norfolk.

- Tačno tako. Vidimo se kada se vratim, prijatelju. I još jednom, hvala ti za sve.

Dvojica muškaraca su se rukovala, a onda je Artur izašao iz kancelarije pažljivo zatvorivši vrata za sobom. Slejt je duboko uzdahnuo, provukao je prste kroz svoju gustu kosu i bacio se u najbližu fotelju.

Zatvorio je oči pitajući se da li je sve sanjao ali kada ih je otvorio, papirić je i dalje bio u njegovoj ruci. Poslednji sunčevi zraci probijali su se kroz velika dvokrilna staklena vrata obasjavajući prostoriju.

Polako je ustao, prišao vratima i širom ih otvorio. Duboko je udahnuo svež večernji vazduh, a zatim se vratio unutra. Odvezao je kravatu i, zajedno sa sakoom, bacio ju je na najbližu fotelju.

Uspravio se i rukom protrljao ukočeni vrat pokušavajući da tako otera teskobu koja ga je pritiskala. Posle pune tri godine moći će mirno da spava i mnogo opuštenije da započne svaki novi dan jer će problem koji ga je sve to vreme pritiskao uskoro nestati.

U trideset šestoj godini bio je uspešan biznismen, međutim, iako je odavao utisak zadovoljnog čoveka, samo je on znao da je to privid vešto stvoren da zavara ljude oko sebe.

Do pre tri godine nijedna žena nije uspela da otopi led oko njegovog srca. Nažalost, taj led se ponovo formirao, a sada je bio deblji i čvršći.

S Rejn Holis je tog vikenda otkrio sasvim novi svet, nikada nije mislio da će mu jedna žena pružiti toliku sreću i zadovoljstvo. A onda se sve srušilo kada se probudio sam u krevetu. Mesece je proveo u uzaludnom traganju za njom.

21

Zvoncica&Foxy

Konačno mu se ukazala prilika da je pita zašto ga je bez reči ostavila pre tri godine. Zaista će početi da veruje u sudbinu, pomislio je prošavši još jednom prstima kroz kosu, naročito zato što je njegovo venčanje s Mirandom Foks bilo zakazano za sledeći mesec.

Nesvesno se namrštio setivši se svoje verenice. Bila je to zgodna plavuša, lepih manira i još boljeg porekla. Njihovo venčanje već je proglašeno događajem godine, jer je podrazumevalo spajanje dva velika bogatstva.

Znao je da će jednoga dana morati da se oženi da bi obezbedio naslednika porodičnog imena, ali je svesno odlagao taj dan. A odluku nije mogao da donese jer nijednu ženu, koju je poznavao, nije mogao da zamisli kao majku svog deteta.

Ni Miranda nije bila zadovoljavajuće rešenje, ali je bila najbolja u mnoštvu zainteresovanih žena. Verovao je da će mu biti pristojna supruga i dobra majka njihovoj deci, a među njima je postojala i određena privlačnost.

Prišao je baru da naspe piće gorko se osmehnuvši načinu na koji je razmišljao o svom braku. Nekada ga je zamišljao potpuno drugačije, nekada, kada je upoznao Rejn Holis, ali je to sada bila daleka prošlost.

Ispio je piće i duboko uzdahnuo pre nego što je odložio čašu i vratio se za radni sto. Preostalo mu je još samo da rezerviše kartu za prvi let za sever i zauvek će se rešiti demona iz prošlosti.

22

Zvoncica&Foxy

3. poglavlje

- Mogu li da dobijem još malo soka, teta Rejn? - upitao je mališan

stojeći u vratima kuhinje. - Molim te? Rejn se trudila da sakrije osmeh jer je ovo bio već treći put da je njen

bratanac pokušao da iskamči još soka iako mu je Stejsi to zabranila. Spustila je poslužavnik sa salatama i polako se okrenula mališanu.

- A da li je mama rekla da možeš da popiješ još soka, Mete? - upitala je uzimajući mu čašu iz ruke.

- Ne - rekao je posle kraćeg razmišljanja. - Ali svi drugi imaju sok, samo ja nemam!

- To je zato što si ti svoj sok prvi popio - objasnila je i pomilovala ga po kosi. -Strpi se još malo, pa će roštilj biti gotov i dobićeš novi sok.

- Uf! - dečak je molećivo pogleda. - Molim te! - Da li to pokušava da te ubedi da mu daš još soka? - upitao je njen

brat Kit ulazeći u kuhinju. - Nisam! - viknuo je Met i istrčao napolje. - Dakle, mali je nemoguć - Kit odmahnu glavom smejući se. - Levi će

osedeti pre vremena zbog njega. Znaš U da je sve redom pokušao da ubedi da mu daju još soka?

- Zašto se čudiš? - nasmeja se Rejn naslonivši se na pult. - Nasledio je poznatu upornost Holisovih. Nego, šta ćeš ti u mojoj kuhinji?

- Nestalo nam je piva - objasnio je Kit otvarajući frižider. - Roštilj je gotov, čekamo tebe i te tvoje salate.

- Baš sam krenula - pokazala je poslužavnik - ali me je Met prekinuo. Kit joj namignu i pruži paket piva, a onda podiže veliki poslužavnik

prepun činija s raznim salatama. Rejn se nasmejala odmahnuvši glavom; od kada je pamtila, njena braća su uvek bila gladna.

Krenula je za njim prema kuhinjskim vratima koja su vodila u zadnje dvorište kada ju je u pola koraka zaustavilo zvono telefona. Kit ju je upitno pogledao, ali mu je ona dala znak da produži i požurila da se javi.

- Halo? - rekla je spustivši pakovanje piva na pult. - Rejn Holis? - čula je duboki muški glas. - Da? - promrmljala je osećajući da joj se podižu dlake na vratu od

tog glasa.

23

Zvoncica&Foxy

Mada nije mogla ni da pretpostavi ko je s druge strane žice, uznemirio ju je ton tog glasa, koji je bio mek, lenj i istovremeno veoma moćan. Rejn je naprosto znala da čoveka takvog glasa niko nije olako shvatao.

Sledećeg trenutka osetila je dobro poznato treperenje u stomaku, kao i uvek kada je nešto važno trebalo da se desi. Ponekad su ti leptirići umeli da označe neposrednu opasnost i Rejn se zapitala šta je ovoga puta posredi.

- Da li me se sećaš? - upitao je muškarac s druge strane žice. Rejn je naglo duboko udahnula jer je stekla utisak da joj je neko

upravo isterao sav vazduh iz pluća. Za trenutak je bila potpuno paralizovana izgubivši moć govora. Prebledela i počela da se guši, učinilo joj se da se prostorija naglo smanjuje i da će se svakog trenutka obrušiti na nju.

Dok se borila da udahne vazduh, do je počelo da joj izmiče pod nogama i pala bi da se nije oslonila na kuhinjski element. Poslednjom snagom volje pokušavala je da se koncentriše na ono što joj je čovek s druge strane telefonske linije govorio.

- Molim? - pokušala je da dobije na vremenu da bi se pribrala. - Ako prodajete nešto, u užasnoj sam gužvi i...

- Rejn, razočarala si me - nasmejao se tiho i pomalo nategnuto. - Zar se ne sečaš Las Vegasa? Pre tri godine?

- Las Vegas? - ponovila je kao da razmišlja. - Pre tri godine? - Tražim te već duže vreme, Rejn - dodao je naglašavajući svaku reč. Znala je da više nema smisla da se pretvara da ne zna s kim

razgovara, a pogled joj je nesvesno skrenuo do prozora. Iskreno se nadala da niko do članova njene porodice neće izabrati baš taj trenutak da ude u kuhinju. Naročito jedan određeni član...

Na njeno olakšanje, Itan je bio zabavljen jureći za Metom koji mu je očigledno oteo neku igračku. Videla je i Roka kako pokušava da ih uhvati i smesti za sto, i mogla je slobodno da odahne.

- Žao mi je - promrmljala je mirno. -Zaista bih volela da mogu da sedim i pričam s tobom, ali u velikoj sam gužvi i...

- Zašto se onda ne bismo našli kasnije? - brzo je predložio. - Recimo, večera u osam. Rezervisao sam sto u "Prazničnom trgu", rekli su mi da je to jedan od najboljih restorana u gradu. Očekujem te tamo i nemoj da ti padne na pamet da se ne pojaviš. Imam tvoju adresu i neću oklevati da ti se pojavim pred vratima. Nas dvoje imamo o mnogo čemu da razgovaramo, duguješ mi neke odgovore.

24

Zvoncica&Foxy

Rejn je bez reči prekinula vezu i sručila se na najbližu stolicu posežući istovremeno za bokalom koji je bio na stolu jer su joj usta bila potpuno suva. Bio je to glas iz njene prošlosti, za koji je verovala da ga nikada više neće čuti.

Sećala se, kao da je juče bilo, onog jutra kada se probudila s užasnom glavoboljom u njegovom krevetu. Nije mogla da se seti šta su sve radili i šta su pili pošto je osećala da joj se glava raspada.

Još uvek je mogla da se seti smirenog izraza njegovog lica dok je spavao, ta slika bila je urezana u njeno pamćenje. Nije bila ponosna na sebe zato što jc otišla pre nego što se on probudio, ali nije imala izbora, pozvali su je i imala je deset minuta da se spremi.

Kad god bi pomislila na taj vikend u Las Vegasu, otkrila bi da je veći deo vremena bio u užasnoj, gustoj magli. U početku ju je nerviralo to što nije mogla svega da se seti, a onda je prestala da razmišlja o tome.

Uspešno je potisnula sećanja na taj vikend u jedan ugao svoje memorije i ona su izvirila odatle možda jednom ili dvaput za sve ove godine. Do sada, ali sada je mogla mnogo toga da izgubi. U početku joj je bilo teško, naročito kada je otkrila da je trudna.

Bilo joj je teško da izdrži pritisak braće i oca da kaže ko je otac njenog deteta, ali je i to pregurala. Više od njihove ljutnje smetala joj je činjenica da njeno dete nikada neće upoznati oca jer ona nije mogla da se seti Slejtovog prezimena.

Tačnije, nije bila sigurna da li joj ga je uopšte rekao ili su čitav vikend proveli znajući samo lična imena. Doduše, to je trebalo da bude usputna avantura za oboje, pa nije bilo razloga da se bolje upoznaju.

Nijedno od njih dvoje nije moglo da zna da će se iz te avanture roditi nešto trajno, a ona se, ipak, nije kajala ni zbog čega. Da može da bira, bila je uverena da bi sve ponovo uradila isto, do najsitnijih detalja.

- Hej, Rejn! - Kitovo lice pojavilo se na prozoru. - Gde je to pivo? - Pivo? - zbunjeno ga je pogledala. - Evo ga! - Mala, jesi li dobro? - zabrinuto je upitao netremice je gledajući. - Da

li se nešto desilo? - Ne - prisilila je sebe da se osmehne. - Samo sam umorna. - Onda požuri - Rid se pojavio pred vratima kuhinje. - Što nas pre

nahraniš i napojiš, pre ćemo otići. - U pravu si - nasmejala se i dobacila mu je pakovanje piva. - Hajde,

pravac za sto, a ja ću doneti još jedan paket. - Treba li ti pomoć? - Kloi je provirila kroz prozor.

25

Zvoncica&Foxy

- Dolazim za minut, samo vi sedite - promrmljala je otvarajući vrata frižidera.

Nije joj promakao Rokov upitni pogled, ali se trudila da ga ignoriše. U tom trenutku zaista nije bila raspoložena ni za kakva objašnjena, naročito zato što je čitava porodica bila na okupu.

Ostatak dana prošao je za tren jer su joj sve vreme misli bile zaokupljene onim telefonskim razgovorom. Nijednog trenutka nije sumnjala u to da je Slejt bio u stanju da se pojavi u njenoj kući, a to je želela da izbegne po svaku cenu.

Sada kada se ponovo pojavio u njenom životu, smatrala je da bi trebalo da mu kaže za Itana, ali kada ona odluči da je pravo vreme i pod njenim uslovima. Duboko je uzdahnula zatvorivši vrata za poslednjim Holisom.

Stejsi i Levi ponudili su se da noćas čuvaju Itana, pa je s te strane mogla da bude potpuno mirna. Pogledala je na sat i otkrila da ima tek toliko vremena da se istušira i obuče da ne bi zakasnila.

Pre tri godine otišla je i nije morala da se suoči s njim i brojnim pitanjima, ali ju je to sada sustiglo i moraće da se izbori s tim. Ponovo će ga videti, večeraće s njim, zadovoljiće njegovu znatiželju, možda će mu reći za Itana, a zatim će otići i više se nikada neće okrenuti.

Bila je uverena da će Slejt želeti da zna zašto ga je ostavila bez reči. Znala je da ju je baš zbog toga tražio. Možda se nije sećala svakog trenutka koji su proveli zajedno zbog pića koje joj je zamutilo pamet, ali odlično se sećala njega.

Sećala se njegove snage i odlučnosti, i znala je da bi je majka, da je poživela, sigurno upozorila na muškarce poput njega. Nažalost, ona je oduvek volela da se igra vatrom, čak i onda kada bi je ta vatra opekla.

Duboko je uzdahnula, zatvorila vodu i izašla iz tuš-kabine. Obrisala se energičnim pokretima i osušila je kosu, a zatim je požurila da se obuče. Nekoliko trenutaka neodlučno je stajala pred otvorenim ormarom, a onda je izabrala jednostavnu crnu haljinu.

Razmišljala je da li da se našminka, ali je odustala, nije želela da Slejt pomisli da se doterala za njega. Najednom je shvatila da se svaka njena misao vrti oko tog čoveka od trenutka kada je čula njegov glas preko telefona.

Njegov lik nije ni za tren napuštao njene misli i to joj se nimalo nije dopalo. Njena uspavana osećanja polako su ponovo počela da se bude i od nje je zavisilo da li će moći da ih kontroliše.

26

Zvoncica&Foxy

Čvrsto je odlučila da ih stavi pod kontrolu, kao i sve ostalo u svom životu. Taj čovek je neverovatno uticao na nju. Nije smela da dozvoli da opet prođe kroz sve ono, pomislila je.

Pre tri godine bilo je dovoljno da je samo dodirne, pa da joj se učini da je osetila udar struje. Setila se topline koja je strujala čitavim njenim telom od dodira njegovih snažnih ruku. Zapitala se da li su se i druge žene tako osećale u njegovoj blizini.

Osetila je neobičnu slabost i želju da mu se ponovo preda. Više od svega bila joj je potrebna njegova blizina, u stvari, bila joj je potrebna blizina muškarca, ispravila je sebe ljutito. Predugo je bila sama i zato je postala preterano osedjiva.

U poslednjem trenutku promenila je mišljenje, skinula je crnu haljinu bacivši je na krevet. Brzo je prišla ormaru i počela da prebira po ono malo civilne garderobe koju je imala. Konačno je pronašla ono što je tražila: smaragdno-zelenu haljinu s tankim bretelama, koja je isticala njene čvrste grudi i uzan struk. Obula je zelene sandale s visokim potpeticama. Ipak se pažljivo našminkala i bila je spremna za ponovni susret sa Slejtom.

Želela je da bude privlačnija nego ikada jer je dobro znala da privlačna žena može da obeshrabri i najsamouverenijeg muškarca. Ona se uvek u životu oslanjala na instinkt, a on joj je sada govorio da njih dvoje moraju otvoreno da porazgovaraju o prošlosti.

Morala je da se suoči sa činjenicom da je njen život okrenut naglavačke i da je Slejt uzrok tome. Ušao je ponovo u njen život i potpuno ju je uzdrmao, dotaknuo je njen um i njene uspavane emocije. Izazvao je osećanja za koja je verovala da su pokopana duboko u njoj.

Zadrhtala je jer ju je snaga sopstvenih osećanja istovremeno i čudila i plašila. Nikada u životu nije osećala tako nešto ni prema jednom muškarcu i zato se plašila, tačnije, plašila se onoga što ne poznaje.

Uveravala je sebe u to da je Slejt za nju samo poznanik iz prošlosti, koga je sticajem okolnosti slučajno ponovo srela. Nastavi da ubeđuješ sebe u to, narugala se sebi u mislima, videćemo koliko će tvoja rešenost trajati kada se nađeš licem u lice s njim.

Slejt je bio jedini čovek pred kojim je izgubila samokontrolu i samopouzdanje. Pored njega se osećala kao slaba, nezaštićena žena koja ne ume da korača kroz život bez snažnog oslonca pored sebe. Mrzela je taj osećaj jer ona je bila sve samo ne slaba i nezaštićena žena.

27

Zvoncica&Foxy

4. poglavlje

Slejt je u restoranu izabrao sto odakle je mogao da je vidi onog

trenutka kada se pojavi na ulazu, i pre nego što ona njega ugleda. Želeo je da uživa u tim prvim, dragocenim sekundama koje će iskoristiti da je dobro osmotri.

Duboko je uzdahnuo i udobnije se smestio u stolici zadovoljan time što je njegova potraga za Rejn konačno završena. Mada je izgledao potpuno opušten, svaki mišić na telu bio mu je napet dok pogled nije odmicao od ulaza.

Jedva je primećivao svoje okruženje nestrpljivo iščekujući da je ugleda. Rejn se konačno pojavila i on je stekao utisak da se istog trenutka vratio u prošlost, u onu noć kada ju je prvi put ugledao.

Večernja haljina koju je na sebi imala savršeno je isticala obline njenog tela. Slejt je prisilio sebe da podigne pogled do njenog lica jer je shvatio da je najbezbednije da je gleda pravo u oči.

Privlačnost koja je strujala između njih od prvog trenutka dovela ih je u ovu situaciju, pomislio je. Iako je prošlo nekoliko godina, Rejn je bila podjednako privlačna i izanosna.

U stvari, izgledala je potpuno isto, savršeno, kao što je se sećao. Kosa joj je i dalje bila kratko ošišana i bio je uveren da je ona jedina žena na svetu kojoj ta, muška frizura nimalo ne umanjuje lepotu i ženstvenost.

Kada su se njihovi pogledi konačno susreli, shvatio je da nije u pravu. Na prvi pogled je zaista izgledala isto, ali sada je primetio promene na njoj. Na prvom mestu, nestalo je topline iz njenih crnih očiju.

Rejnin pogled, koji se zaustavio na njemu, bio je leden i bezizražajan. Jedva je uspeo da se izbori s potrebom da se strese pod njenim prodornim očima.

Nesvesno se uspravio u stolici, a protiv svoje volje pogled je skrenuo na smeđu kovertu koja je stajala na stolu. U toj koverti bio je razglog njihovog večerešnjeg sastanka, razlog zbog kojeg ju je tražio svih ovih godina.

Kada je ponovo ukrstio pogled s njenim, osetio je da ga preplavljuju osećanja. Na njegovo iznenađenje, nije ni bilo traga besa prema jedinoj ženi koja ga je ostavila bez reči i koja je sa sobom odnela deo njega.

Zamišljeno ju je posmatrao dok se lagano približavala njegovom stolu prateći konobara. Iznenada se trgnuo shvativši da u njenim očima jasno čita strah koji je bezuspešno pokušavala da sakrije.

28

Zvoncica&Foxy

Zbunjeno se namrštio pitajući se čega se to ona plaši, pa ona je ostavila njega, a ne on nju. Ako ništa drugo, trebalo bi bar da oseća olakšanje što će uskoro ta glupost biti zauvek iza njih. Osim ako, iz nekog razloga, nije znala...

- Znači, ipak si došla - rekao je osmehnuvši se kada je prišla njegovom stolu. - I ne čini mi se da si baš oduševljna time što me vidiš.

- Kako si me pronašao? - upitala je ledenim glasom. - Nije bilo lako - iskreno je odgovorio poučavajući njeno lice. - Da li si

namerno pokušala da me zavedeš na pogrešan trag ili je to tvoje uobičajeno ponašanje?

- Zar si me zato tražio? - pogledala ga je u neverici. - Da bi me pitao zašto sam otišla bez reči? Nisi imao pravo na to!

- Lagala si me - prebacio joj je suvo. - Nisam - odmahnula je glavom. - Nikada me nisi pitao ni ko sam ni

odakle sam, jednostavno si ponešto pretpostavio. - Možda - slegnuo je ramenima i nagnuo se prema njoj. - Ali oboje

znamo zašto sam ovde. Zar ne, Rejn? - O čemu pričaš? - namrštila se. - I pored svih detektiva koje sam angažovao, pronašao sam te sasvim

slučajno - ponovo se zavalio u stolici i otpio gutljaj vina. - Naime, moj prijatelj te je sasvim slučajno video u vojnoj bazi pre neki dan.

- I odmah ti je dojavio - bio je to zaključak, a ne pitanje. - Prvo se malo raspitao o tebi - osmehnuo se Slejt. - Šta je tačno saznao? - ponovo se namrštila. - Zar je to važno? Važno je da sam konačno uspeo da te pronađem. - Recimo da je važno - promrmljala je suvo. - Pa, otkrio je, na primer, podatak da si po činu poručnik - zagledao

se pravo u njene oči. - Tu činjenicu propustila si da mi kažeš pre nekoliko godina.

- Ništa nisam propustila da ti kažem - mirno je odmahnula glavom. - Ti si pretpostavio neke stvari umesto da pitaš. Ako me sećanje dobro služi, pitao si me da li radim za policiju i to je sve.

- U redu - duboko je uzdahnuo. - Nećemo se svađati oko toga šta je bilo.

- Znači, nisi ovde da bismo pričali o prošlosti? - upitno je podigla obrvu.

29

Zvoncica&Foxy

- Nisam - odmahnuo je glavom i gurnuo veliki koverat ka njoj. - Došao sam zbog ovoga.

- Šta je to? - upitala je namrštivši se. Nije znala! Duboko u sebi Slejt je osećao da Rejn nije znala, inače ne bi otišla bez reči. Čim je ugledao iznenađenje i zaprepašćenje na njenom licu, znao je da ga instinkt ni ovoga puta nije prevario.

Jasno je video da je šokirana i učinilo mu se da će se onesvestiti, ali to je trajalo samo trenutak. Nakratko je zatvorila oči, a zatim ih ponovo otvorila i nastavila da proučava papir pred sobom.

- Momci će me ubiti ako ikada saznaju za ovo - odmahivala je glavom. - Koji momci? - upitao je zbunjeno. - Duga priča - pogledala ga je pravo u oči. - Da li je ovo original? Da li

smo nas dvoje stvarno... - To jeste original i nas dvoje smo stvarno u braku - mirno joj je

odgovorio proučavajući izraz njenog lica. - Ali nemoguće je da smo venčani! -uzviknula je ne obazirući se na to

da je privukla pažnju nekolicine ljudi za susednim stolovima. - Znala bih! Kako je moguće da to ne znam? Ovoga bih morala da se sećam!

Slejt se tiho nasmejao i za trenutak je osetio sažaljenje prema njoj, ali je brzo podsetio sebe na to da je već jednom naseo na njenu "naivnost". To je pravi izraz, pomislio je, naseo je na njenu magičnu ranjivost.

A ispostavilo se da je Rejn bila sve samo ne to. Pa ipak, ona je bila jedina zbog koje je izgubio samokontrolu na koju je bio toliko ponosan. I sada je bio svestan fizičke privlačnosti koja je strujala između njih i koja ih je dovela u ovu nevolju.

- Čega se tačno sećaš u vezi s tim vikendom? - upitao je oštrije nego što je želeo.

- Fragmenata, uglavnom - zamislila se. - Veći deo obavijen je gustom maglom. Sećam se da smo mnogo popili i...

- Još uvek loše lažeš, draga Rejn - osmehnuo se ledeno. - Neverovatno! - odmahnula je glavom u neverici. - Ti to ozbiljno? - Zašto si me lagala? - upitao je kroz stegnute zube. - Nikada te nisam lagala - ljutito je procedila. - Ne možeš me optužiti

da sam te lagala samo zato što si ti izveo pogrešne zaključke. - Samo si propustila da mi kažeš neke stvari - prekorno ju je

pogledao. - Možda me nisi lagala, ali si zato prećutala mnogo toga. - Preteruješ - odmahnula je glavom.

30

Zvoncica&Foxy

- Ni ti ni ja nismo želeli ozbiljnu vezu. Taj vikend trebalo je da bude neobavezna avantura za oboje.

- Idemo nekud gde ćemo biti sami i na miru - rekao je primetivši zainteresovane poglede gostiju. - Moramo da završimo ovaj razgovor.

- Ne vidim o čemu više možemo da razgovaramo - ustala je. - Mislim da je i tebi jasno da moramo raščistiti ovaj haos u koji smo

upali - uhvatio ju je za ruku i poveo do izlaza. - Dakle, nemoj da ti ponovo padne na pamet da bežiš. Zastao je za trenutak da plati račun, ali nije ispuštao njenu ruku. Iako

je sada znao njenu adresu, nije želelo da ona ponovo nestane. Shvatio je da se tog trenutka našao na najvažnijoj prekretnici u svom

životu. S jedne strane bila je Rejn, sama, lepa i zavodljiva, a s druge Miranda Foks, hladna i bogata naslednica spremna da s njim uđe u brak.

Pomogao joj je da obuče kaput pre nego što su izašli na ulicu. Primetio je da se stresla od zime podižući istovremeno kragnu kaputa. Mahnuo je rukom da zaustavi taksi.

Kud idemo? - upitala je dok joj je otvarao vrata od kola. U moj hotel - odgovorio je. U tvoj hotel? - naglo se okrenula prema njemu. Pogled joj je opet bio leden i Slejt je bio u iskušenju da je podseti na

neke detalje njihovog zajednički provedenog vikenda. Međutim, primetio je nešto u dubini njenog pogleda, što nije mogao da razume.

- To je veliki, moderan hotel i ima nekoliko prijatnih barova - objašnjavao joj je strpljivo, kao detetu. - Ne nameravam da jurim kroz Norfolk u potrazi za polupraznim barom u kojem možemo pričati na miru.

Rejn je zaustila da mu odgovori, ali je u poslednjem trenutku promenila mišljenje i utonula u zadnje sedište. Slejt je nerado priznao sebi da mu se dopada čak i da se raspravlja s njom. U njoj je bilo nešto čemu nije mogao da odoli.

- Pitam se koliko sam popila kada se ne sećam da smo se venčali - prošaputala je sebi u bradu.

Slejt ju je iskosa pogledao, po njenom glasu mogalo se zaključiti da ona taj brak smatra najgorim što joj se desilo u životu. Ipak, ona nije bila ni u približno nezgodnoj situaciji kao on, s verenicom i ugledom koji je mogao biti uništen u trenutku.

31

Zvoncica&Foxy

- Hoćeš li mi reći šta se zapravo desilo? - tiho je upitala ne gledajući ga. - Poslednje čega se sećam jeste da smo ušli u neka velika kola smejući se. Pretpostavljam da je to bilo pre nego što smo se venčali.

Slejt je nekoliko trenutaka proučavao njen profil, meku liniju njenog vrata, a zatim mu se pogled spustio naniže. Kaput joj se rastvorio i on je jasno video njen dekolte pa je brzo skrenuo pogled.

- Posle nekoliko boca šampanjca utuvili smo sebi u glavu da bi trebalo da se venčamo - rekao je gledajući kroz prozor.

Osetio je da je Rejn okrenula glavu prema njemu, ali je naterao sebe da nastavi da zuri kroz prozor. I sada su ga preplavila ista osećanja kao onda kada je sve u njemu govorilo da je ona prava žena za njega. Ali to je bilo onda i za to je bio zaslužan alkohol.

- U Las Vegasu možeš da se venčaš kad ti padne na pamet, i niko te ne pita da li si dobro razmislio - nastavio je suvo. -Za tačno trista četrdeset i pet dolara nas dvoje smo dobili dozvolu i venčanje iz snova u pustinji. Koliko se sećam, veoma si uživala u svemu tome.

- Čitav svet okretao se oko mene i ništa nije izgledalo stvarno - zamišljeno je rekla.

- Otišla si bez reči - prekor je odzvanjao u njegovom glasu. - Morala sam - mirno je odgovorila. - Mogu li da znam zašto? - bezuspešno je pokušavao da uhvati njen

pogled. Recimo da je to bila avantura koja se izmakla kontroli - pogledala ga

je iskosa. - Avantura koja se izmakla kontroli? ponovio je njene reči s

gorčinom uz glasu. Za njega je to bilo malo više od avanture, sada mu je postalo jasno.

Tada je prvi put u životu spustio bedeme koje je podigao oko sebe i dozvolio je emocijama da upravljaju njime. On nije bio toliko pijan da nije znao šta radi u tom trenutku.

Zaista je želeo da se oženi Rejn čak i posle tako kratkog poznanstva jer je osećao da je ona prava žena za njega. Bio je besan na sebe zbog svoje slabosti, a sada je taj bes usmerio na nju.

Nije mogao da izbaci iz glave zapanjeni izraz njenog lica kada je otkrila da su njih dvoje u braku. Svih ovih godina mislio je na nju, a sada će konačno uspeti je odstrani iz svojih misli. I tačno je znao kako će to postići.

32

Zvoncica&Foxy

5. poglavlje

Bar je bio bezličan, baš kao što je Slejt rekao, u prizemlju hotela. Bio

je pomalo mračan, što je bilo dobro, i intiman, što nije bilo sasvim dobro, ali gotovo prazan. Rejn nije bila oduševljena situacijom u kojoj se našla.

Bila je veoma napeta u njegovom prisustvu od prvog trenutka, delom zbog privlačnosti koju je još uvek osećala prema njemu, a delom i zbog svoje tajne koja je počinjala da je izjeda.

Njeno telo nije se ponašalo onako kako treba i nije je slušalo. Iz njega je još uvek izbijala ona fatalna snaga koja ju je uvalila u nevolje i koja je u ovom trenutku bila pogubna po nju.

- Izvoli - Slejt joj je pružio piće. - Ako se ne varam, tražila sam đus - progunđala je spuštajući čašu na

sto. -Ovo je vino. - Počela si da mi pričaš zašto si me slagala - prešao je preko njenih

reči osmahnuvši se. - Po stoti put ti kažem: nisam te lagala - procedila je kroz stisnute

zube. - Sam si izveo neke zaključke, a za to nisam kriva. - Nastavi - otpio je gutljaj vina. - Nećeš da se okaniš ovoga, zar ne? -pogledala ga je namrštivši se. - Ne - odmahnuo je glavom. - Nikada me pre niko nije lagao. - Nikada? Tvoj život mora da je bio veoma ušuškan. - I zato sam bio lak plen ženi poput tebe - uputio joj je šarmantan

osmeh. - Koliko vidim, preživeo si - promrmljala je. - I nisi se mnogo bunio. - Šta to radiš? - zbunjeno je upitala pokušavajući da se oslobodi

njegovog stiska. - Bili smo dobri zajedno, zar ne? - prineo je njene prste svojim

usnama. - Da li je bilo mnogo muškaraca posle mene? - Mislim da je vreme da pođem - uspela je da istrgne ruku. - Zašto? - upitao je smešeći se. - Pošto sada oboje znamo za naš mali

problem, ne vidim razlog da ne razgovaramo kao dvoje odraslih. Osim toga, imam još nekoliko pitanja za tebe.

- Da? - sumnjičavo ga je pogledala. - Zašto si onako pobegla? - naglo se uozbiljio.

33

Zvoncica&Foxy

- Rekla sam ti - Rejn sleže ramenima. - Hoću istinu - odlučno je izgovorio. Rejn je osetila da teško diše.

Kolena su im se dodirivala ispod stola i od tog dodira njenim telom širila se toplota. Nije mogla da shvati šta joj se to događa.

- Dakle? - Slejt se jače nagnuo prema njoj. Iznenada pred njenim očima iskrsnu slika njegovog nasmejanog lica

i prelepih plavih očiju ispunjenih neobičnim sjajem. Zatreptala je terajući to sećanje što dalje od sebe i pokušavajući da se koncentriše na sadašnjost.

Slejt je bio deo njene prošlosti i tako treba da ostane. Ona je bila isuviše jaka, isuviše samostalna i isuviše svoja da bi mogla da bude s muškarcem kakav je on. Itan je nešto sasvim drugo i to će morati sama da reši.

- Rekla sam ti još na početku da moram da se javim na dužnost, ali ti to očigledno nisi shvatio ozbiljno - zavalivši se u stolicu, hladno ga je pogledala. - Nisam onakva kakvom me smatraš. Za nas oboje bila je to igra i dobro smo znali u šta se upuštamo. Mada sam, očigledno, ja u sve to zagazila mnogo dublje nego što sam u prvom trenutku planirala.

- A šta je s drugim muškarcima? - poklopio je njenu šaku svojom. - Da li si me čekala ili...

- Ne budi smešan! - prekinula ga je odmahnuvši glavom. - Nikada nisam očekivala da ćeš me potražiti. Zapanjena sam što se uopšte sećaš mog imena.

- Ti si moja žena - podsetio ju je osmehnuvši se. - Da, to sada znam - duboko je uzdahnula. - Sve to ostavila sam iza

sebe i nastavila da živim. Nije joj se dopao načina na koji ju je Slejt gledao, kao ni način na koji

je njeno telo reagovalo na njegovu blizinu čak i posle toliko vremena. Činilo joj se da se vratila u prošlost i da ga ponovo gleda istim očima kao pre nekoliko godina.

- U redu, prihvatam - klimnuo je glavom. - Ali sada sam ovde i želim da znam da li je u tvom životu bilo drugih muškaraca posle mene.

Rejn je odmahnula glavom nesposobna da odgovori. U njenom životu nije bilo mnogo vremena za muškarce ni pre nego što je njega srela pre tri godine, a naročito posle.

Vazduh između njih bio je prepun neizgovorenih reči koje su ostale da vise u vazduhu. Ispružila je ruku, veoma sporo, kao da se njena ruka kretala po nekoj svojoj volji, potpuno nezavisno od njenog mozga i lagano je dodirnula njegov obraz.

34

Zvoncica&Foxy

Njeno telo pratilo je ruku i ona se nesvesno nagnula ka Slejtu osetivši istog trenutka nadiranje želje. Nežno je uhvatio njenu ruku i palcem počeo da miluje njen dlan.

On je bio deo njene prošlosti, ali duboko u sebi osetila je komešanje koje je polako preraslo u saznanje da ga ona, u stvari, nikada nije zaboravila. To je bio jedini odgovor na pitanje koje je često sebi postavljala.

- Što ne menja sadašnje stanje - slegnuo je ramenima. - Možda - zamišljeno je klimnula glavom. - Odrasla sam s ocem i

četvoricom starije braće seleći se od baze do baze. Čitavog života bila sam okružena vojnicima pa nije čudo što sam pristupila vojsci. Tog vikenda uspeo si da učiniš da se osećam posebnom, ženstvenom i ja sam se prepustila. Tačno je da ti namerno nisam rekla čime se bavim, ali to je zato što muškarci obično pobegnu glavom bez obzira kada saznaju da sam profesionalni vojnik.

- Zbilja? - upitao je podigavši obrvu. - Pretpostavljam da si besan na mene - mirno ga je gledala pravo u

oči. - Recimo da sam više impresioniran tvojim glumačkim

sposobnostima - zavalio se u stolicu. Zagledao se netremice u nju i pod tim njegovim pogledom osetila je

blagu vrtoglavicu. Nešto se u trenutku promenilo, a ona nije mogla da shvati šta, samo je znala da mora otići odatle pre nego što se dogodi nešto što nije smela da dopusti.

- Da li si smislio način na koji ćemo se razvesti? - brzo je promenila temu.

Tak kada je izgovorila te reči, otkrila je koliko neobično i nerealno zvuče u njenim ušima. Ona je bila u braku koga se nije sećala mada su neki delovi sećenja počeli da se uklapaju poput slagalice, i imala je dete o kome njen suprug ništa nije znao.

- Taj deo nisam sasvim razradio - nagnuo se ka njoj. - Da li moramo da se vratimo u Las Vegas? - duboko je uzdahnula.

Zelela je da se sve to što pre završi. - Ne mogu da napustim bazu bez objašnjenja.

- Mislim da to neće biti potrebno - samouvereno je odgovorio uhvativši je za ruku.

Sada je znala zašto je nijedan muškarac nije privukao toliko da bi se upustila u vezu. I zašto je mogla da se smeje s njima, da priča o svemu, ali nikada nije poželela da je dodirnu.

35

Zvoncica&Foxy

I zašto je posle ovako kratkog vremena provedenog u Slejtovom društvu gorela od želje. Bolna potreba za njim, da ga dodiruje, sve je više rasla u njoj i plašila se da neće moći da joj se odupre.

- Mislim da je vreme da krenem - za svaki slučaj, povukla se na bezbednu udaljenost. - Pozovi me kada pripremiš papire za razvod i ja ću potpisati sve što treba.

- Zar ne želiš da oživimo prošlost? -tiho je upitao zagledavši joj se u oči. -Da vidimo da li smo zaista toliko dobri zajedno kao što smo mislili?

- To je ludost - odmahnula je glavom. Rejn je osetila da je hvata panika jer je iz njegovog pogleda shvatila da i on u tom trenutku oseća isto što i ona. Uplašila se kao nikada u životu otkrivši da želi da oživi prošlost s njim makar nakratko.

- Moram da pođem - brzo je ustala. - Da li pokušavaš da ubediš mene ili sebe u to da želiš da odeš

odavde sama? - upitao je preprečivši joj put. - Zašto line bih odvezao kući? Voleo bih da vidim kako izgleda tvoj dom.

- Ne! - gotovo je vrisnula. To nikako nije smela da dozvoli, pomislila je uplašeno. lako Itan nije

bio tamo. po čitavoj kući bili su tragovi njegovog prisustva, a inteligentnom čoveku kakav je Slejt ne bi trebalo mnogo da poveže neke činjenice.

- Odseo sam u ovom hotelu - prošaputao je zavodljivo. - Nemoj da mi govoriš takve stvari - promucala je. - Zašto? - lagano ju je dodirnuo prstom po obrazu. - Drhtiš, Rejn. Da li

je to zbog mene? Glas mu je bio nabijen emocijama i ona se nesvesno stresla osećajući

da je prepravljuju talasi želje. Ukočeno je gledala, nesposobna da se pomeri, kako se njegovo lice primiče njenom i sledećeg trenutka osetila je njegove usne na svojima.

Rejn je proklinjala svoje izdajničko srce koje je tuklo kao ludo, kao da želi da iskoči iz grudi, i bila je uverena da on može da ga čuje. A onda se predala, privivši se uz njega, mada je duboko u sebi znala da će zažaliti zbog toga.

Rejn se plašila svoje slabosti i nije znala kako da se izbori s tim. S druge strane, nikada nije oprezno išla kroz život i nije videla nijedan razlog da baš sada nešto menja.

Njeno usamljeno srce ponovo je bilo ispunjeno, ali mu ona nije verovala. A poljubac, koji je ona želela da bude poslednji, oproštajni,

36

Zvoncica&Foxy

nikako da se završi. Slejt ju je snažno stegnuo i privukao u još jači zagrljaj i ona je znala da je nastao presudni trenutak.

Osećala se kao da se konačno, posle dugog lutanja, vratila u svoju luku i to joj se nije dopalo. Nežno, ali odlučno oslobodila se njegovog zagrija i ustuknula korak da bi mogla da mu se zagleda u oči.

- U redu - rekao je posle kraćeg ćutanja. - Možda si u pravu i možda ovo između nas nije ništa posebno, ali ni tebi ni meni neće naškoditi ako pokušamo to da otkrijemo. Uostalom, venčani smo.

Rejn ga je bez reči posmatrala dok se u njoj vodila bitka, možda najteža u njenom životu. Iznenada je shvatila da će se ujutro kajati ma koju odluku sada donela i zato je prestala da se bori sa sobom.

-.Mislim da previše pričaš - osmehnula se. Slejt ju je uhvatio za ruku i poveo prema izlazu. Dok su išli prema

liftu, Rejn je znala da radoznalim posmatračima liče na zaljubljeni par. Zapitala se da li je moguće da je nešto što je počelo potpuno neobavezno, kao zabava, otišlo toliko daleko. A onda više nije bilo vremena za razmišljanje jer se lift zaustavio i vrata su se otvorila.

Bilo je potrebno samo nekoliko koraka da stignu do njegove sobe, a onda su njihove ruke bile posvuda. Njegov zavodljivi, tihi glas pun obećanja toliko ju je uzdrmao da su nestali svi izgovori i sve sumnje.

Shvatila je da je zbog tog čoveka bila u stanju da odbaci svoje principe i životne stavove. Odlučila je da se bar ove noći prepusti bujici, da se opusti i uživa u Slejtovom zagrljaju.

Šaputao joj je da želi da vodi ljubav s njom, da želi da uživa u njenom telu. Shvatila je da je posle Las Vegasa njen emotivni život postao prazan i da niko nije mogao da popuni tu prazninu osim Slejta.

Kada ga sledećeg jutra ponovo bude napustila, prvo će morati da nauči nešto što je važno, nešto što će joj biti neophodno u budućem životu. Moraće da nauči da živi bez tog visokog, zgodnog muškarca koji joj se neprimetno uvukao pod kožu.

Već sledećeg trenutka oterala je sve misli iz glave jer su se njegove usne spustile na njen vrat i pronašle mesto koje je snažno pulsiralo. Rukama je nežno kružio po njenom telu.

- Veoma si poželjna, Rejn - rekao je muklo. - Izluđuješ me.

37

Pokušala je da ubedi sebe da je sve zbog toga što je tako dugo bila sama, ali je već sledećeg trenutka sebe nazvala lažljivicom. Nesvesno, obavila mu je ruke oko vrata i privukla ga sebi nudeći mu usne, potpuno spremna da mu se preda. O posledicama nije mogla da razmišlja, kao ni o onome što će biti sutra. Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Do nje su jedva doprle te reči, bila je svesna isključivo želje koja ju je obuzela i koja je zahtevala da bude zadovoljena. Podrhtavala je, kao nekada, pre beskrajno mnogo vremena, zbog njegove blizine i toplote njegovog tela.

Tiho je uzdahnula i još više se privila uz Slejtovo telo. Koliko god da je njegovo prisustvo unosilo nemir u nju, istovremeno se osećala sigurnom i zaštićenom. Nije joj bilo važno koliko će dugo ovog puta trajati. Isključila je ceo svet, u tom trenutku postojali su samo njih dvoje.

Njegove ruke su sigurnim pokretima istraživale njeno telo a ono se izvijalo prema njemu, toplo i podatno, ispunjeno željom. Mišići su mu podrhtavali pod njenim ispitivačkim prstima, a dah mu je postao isprekidan.

- Potrebna si mi, Rejn - promrmljao je ljubeći joj vrat. - Ne možeš da zamisliš koliko si mi potrebna...

Te reči bile su dovoljne... Bez razmišlja nja prepustila se njegovoj silovitosti. U polumraku je stekla utisak da su njegove oči užarene i da će izgoreti u vatri koja je plamtela u njima.

Kao i prošlog puta kada se neočekivano našla u njegovom zagrljaju, bila je zatečena snagom koja je izbijala iz Slejtovog tela, čvrstinom njegovih mišića i opojnim usnama. Njen razum se povukao pred strašću koja ju je obuzela i pred željom koja je plamtela u njoj.

Uzdahnuvši glasno, a to je označavalo njenu konačnu predaju, Rejn je obavila ruke oko njegovog vrata i privukla ga bliže sebi. Više nije bilo povratka, nije mogla da mu kaže "ne", budio je vatru i strast u njenom telu, činio je da se oseća najpoželjnijom ženom na svetu.

Ponovo je želela da mu pripadne, da bude njegova, da ga voli makar samo te jedne noći. Slejt kao da je osetio njenu predaju, shvatio je ono što mu je njeno tclo govorilo: želela ga je koliko i on nju.

Veštim pokretima oslobodio ju je haljine dok joj je usnama palio vatru na vratu spuštajući se do njenih grudi. Dah mu je bio ubrzan i isprekidan, i zastao je za trenutak kada je obnažio njene čvrste grudi.

Zadivljeno ih je gledao i prstima je prešao po isturenim vrhovima koji su odmah reagovali na njegov dodir. Rejn se činilo da će izgoreti dok joj je on milovao grudi obasipajući ih vlažnim poljupcima.

Uskoro je stajala pred njim naga dok je on još uvek bio obučen i zagledan u njeno vitko telo. Rejn je osetila novo, dotad nepoznato osećanje u grudima dok ju je Slejt podizao u naručje.

38

Zvoncica&Foxy

Lagano ju je spustio na krevet i zagledao se u nju očima sjajnim od želje. Rejn se uspravila na kolena i počela da mu otkopčava košulju ljubeći njegovu glatku, zategnutu kožu na grudima.

Zatim je beskrajno polako usnama prelazila do korena njegovog vrata i tu se zaustavila. Osetila je da mu telo podrhtava pa je levu ruku spustila, nežno mu milujući kožu, do pojasa njegovih pantalona.

Kada je spustila usne na njegov ravan stomak, čula ga je kako snažno uvlači vazduh i osetila da se pod njenim dlanovima zatežu mišići. Drhtavim prstima otkopčala mu je pantalone i iznenada je shvatila da više ne vlada sobom.

Brzo je svukao ostatak odeće sa sebe i bacio ga u ugao sobe, a Rejn je uzdrhtala od pogleda na njegovo snažno telo. Ispružila je ruke nemo ga pozivajući da joj se pridruži na krevetu i on nije dozvolio da ga čeka.

Požudno ju je ljubio, klizio je usnama niz njen vrat, zatim joj je ljubio grudi pa glatku kožu njenog zategnutog stomaka. Izluđivao ju je puštajući je da čeka i poigravajući se njenom strašću, držeći je potpuno u svojoj vlasti.

Čim je osetila njegove usne na svojim grudima, zavukla mu je prste u kosu i jače privukla njegovu glavu. Rejn je drhtala od njegovih dodira i nestajala u vrtlogu strasti.

Zagrlio ju je tako da je shvatila da njegova želja nije ništa manja od njene. Milovao joj je nežno bokove, stomak i sva osetljiva mesta. Kada je njegova ruka pronašla put do unutrašnje strane njenih butina, oboje su zadrhtali.

Njeni dlanovi klizili su niz njegova leđa dok ga je grčevito grlila privlačeći ga sebi. Rejn je čula svoj prigušeni krik a onda je osetila da njeno telo potresaju snažni drhtaji.

Posegnula je za njim, poletela mu u susret izdižući bokove i već sledećeg trenutka osetila je kako je ispunjava. Prepustila mu se željno, kao da je se ništa drugo ne tiče na celom svetu. Kretali su se u savršenoj harmoniji, kao jedno, gledajući se netremice očima punim strasti.

A onda je osetila vrelu reku kako se razliva njenim telom i kao kroz san čula je Slejtov prigušeni vrisak. Svet je prestao da postoji. Usne su im se silovito spojile, dahovi su im se izmešali a zatim su zajedno klonuli.

Njegovo snažno telo nije joj bilo teško, osećala je slatku toplinu od tog prijatnog pritiska. Ni Slejt nije pokazivao želju da se pomeri i ostali su dugo tako, čvrsto spojeni.

A onda su ponovo gladno posegnuli jedno za drugim, pokrenula su se njihova tela a usne spojile kao da nisu upravo doživeli vrhunac, kao da

39

Zvoncica&Foxy

su ostali nezadovoljeni. Njihova tela bila su jedno u trenutku ekstaze koja ih je ostavila bez daha.

Kada je njihovo disanje počelo polako da se smiruje, Rejn nije mogla rečima da opiše zadovoljstvo koje joj je pružio. Slejt se pomerio i legao pored nje, ali ju je i dalje držao u čvrstom zagrljaju. Srce joj je snažno lupalo, kao i njegovo.

Dugo su ležali tako, u tišini, ljubeći se. Rejn nije znala da li je to između njih ljubav, jer oni se praktično nisu poznavali, ali je znala da je nešto drugačije, posebno.

Duboko je udahnula njegov karakteristični miris, divlji i muževan. Slejt joj je postajao sve važniji, ali to je bio problem s kojim je morala sama da se izbori. Nadala se da joj neće praviti scene kada se sutra budu rastajali.

- Dobro si? - upitao je sklanjajući joj kosu s lica. - Ne očekuješ valjda da ću hraniti tvoj ego time što ću ti priznati da je

bilo fantastično, zar ne? - uzvratila mu je pitanjem. - Odlično - oči su mu zasijale. - Pomislio sam da možda nisam tvoj tip. Rejn ga je pogledala u neverici, pa on je bio svačiji tip, san svake žene

mada je ona nekada mislila drugačije. Slejt ju je podigao u visine za koje je verovala da ih je nemoguće dosegnuti.

- Fantastična si - osmehnuo se. - Ne mogu da poverujem u to da ne postoji muškarac koji u ovom trenutku ne pokušava da provali u sobu i da me sravni sa zemljom samo zato što sam ovde s tobom.

- Veruj mi da ne bih bila ovde da takav postoji u mom životu - prošaputala je skrećući pogled.

- Svestan sam toga, ali... - odmahnuo je glavom. - Drago mi je što ne postoji drugi, ali mi je teško da u to poverujem.

- Nije toliko teško, veruj mi - promrmljala je odsutno. - Moj posao je neobičan, nemam radno vreme i nisam tip slabašne žene, kakve muškarci vole.

- Meni se dopadaš baš zato što si takva - prošaputao je i potražio njene usne.

Sada je pravi trenutak da mu kaže za Itana, pomislila je. Morala je da mu ka že, dugovala mu je toliko. Tiho je pročistila grlo tražeći prave reči, ali pre nego što je uspela da ih izgovori, zazvonio je njegov mobilni telefon.

Slejt jedva da se pomerio da ga dohvati s noćnog stočića, ali kada je pogledao displej, naglo se uspravio. I Rejn je sela u krevetu povlačeći

40

Zvoncica&Foxy

pokrivač do brade i gledajući u njegova napeta ramena koja su joj govorila da se nešto desilo. Ili da će se desiti.

41

Zvoncica&Foxy

6. poglavlje

Slejt je video Amandino ime na displeju i brzo ustao svestan

činjenice da ga Rejn netremice posmatra. Upravo je vodio ljubav s njom i uživao je u svakom trenutku. Od trenutka kada ju je ugledao na ulazu u restoran, ni pomislio nije na verenicu koja ga je čekala u Las Vegasu.

Znao je da bi trebalo da oseća ogromnu krivicu u trenutku kada je odgovorio na njen poziv, ah nije. Imao je i ogromnih teškoća da prizove njen lik u misli, a to je bila žena kojom je trebalo uskoro da se oženi.

- Hoćeš li mi objasniti zašto si nestao bez reči?! - čuo je njen ljutiti glas. - I šta radiš u Norfloku?!

- Otkud znaš gde sam? - upitao je udaljavajući se od kreveta i pritom se ne trudeći da sakrije svoju nagost.

- Ako si zaboravio, trebalo je da provedemo vikend s mojim roditeljima i Simensovima! - Amanda se nije trudila da obuzda bes. - A to je veoma teško pošto nisi u Nevadi, zar ne?!

- Kako si saznala gde sam? - ponovio je pitanje. Njegova i Amandina veridba bila je logičan sled događaja koji su

počeli pre osam meseci kada su ih njeni roditelji upoznali. Adam i Karolina Foks želeli su da udaju svoju kćerku za nekoga ko je dovoljno moćan i dovoljno bogat da joj pruži luksuzan život na koji je navikla.

Vlasnik kockarnice i hotela potpuno se uklapao u sliku njihovog budućeg zeta, a on je pristao na to jer mu je Amanda odgovarala. Dopala mu se, koliko i svaka žena s kojom je bio u vezi pre nje. Izuzev Rejn, naravno, ona je bila nešto drugo.

Uvek su mu se dopadale žene s kojima je bio u vezi, neke su mu čak bile prijatelji do kojih mu je stalo, ali nikada, ni s jednom od njih, nije osetio žaljenje kada bi ih ostavio ili kada je bio ostavljen.

Jedino je s Rejn gubio samokontrolu. Samo s njom potpadao je pod vlast strasti koja je brisala svaku razumnu misao. Samo uz nju želeo je da pruži onoliko koliko je primao.

To medu njima bila je privlačnost, strast, želja, ali i nešto više što se nije usuđivao da imenuje. Rejn je bila poput droge.

Čak i u tom trenutku bio je potpuno svestan njenog nagog tela koje ga je privlačilo toliko da ga je bolelo. Nije se usuđivao da je pogleda jer se borio sa željom da se vrati u krevet i ponovo oseti njenu meku kožu pod prstima.

42

Zvoncica&Foxy

- Ti si... šta?! - upitao je gotovo uspaničeno kada su Amandine poslednje reči doprle do njegove svesti.

Njegova verenica je, prvi put, koliko je to njemu poznato, ostavila svoj društveni život ispunjen ručkovima, kozmetičarima i kupovinom, i došla u Norfolk. Naljutilo ga je to, jer je nije ovde želeo.

Nije je želeo, ponovio je u sebi saznanje koje se tog trenutka iskristalisalo u njegovim mislima. Činilo mu se da nikada u životu nije bio toliko besan zbog nečijeg postupka. Izuzev, naravno, zbog Rejninog odlaska pre nekoliko godina.

Brzo je završio razgovor i duboko uzdahnuo pre nego što se okrenuo i polako došao do kreveta. Trudio se da ne gleda u prelepu ženu koja je tamo ležala i koja je, sudeći po sjaju u njenim očima, bila ljuta.

- Šta se desilo? - upitala je stisnuvši usne. - Žao mi je, ali sada moraš da odeš - okrznuo ju je pogledom jer je sve

drugo bilo preveliko iskušenje za njega. - Naravno - brzo je ustala. - Ne gledaj me tako - obrecnuo se prošavši prstima kroz kosu. - Uopšte te ne gledam - tražila je svoju odeću. - Voleo bih da možeš da ostaneš - rekao je iskreno. Ali dok je izgovarao te reči, i sam je počeo da se oblači. Mogao je da

zamisli kako joj sve to izgleda i jednostavno je znao da joj je glava puna pitanja u vezi s malopredašnjim pozivom. Gotovo da je osećao agoniju u tišini koja se spustila između njih.

- Moramo ponovo da se vidimo - rekao je gotovo grubo i, brzo joj prišavši, uhvatio ju je za mišicu. - Zaista nisam planirao da se ovo dogodi.

- Da li treba da budem polaskana ili uvređena zbog toga? - upitala je hladno.

- Moram da se pozabavim nečim - promrmljao je skrećući pogled. - Tačno tako - oči su joj Ijutito sevnule. - Moraš da se pozabaviš

nečim što se zove naš razvod. Pošalji mi papire koje treba da potpišem i ja ću ih potpisati. Nema potrebe da se ponovo vidimo. Nazovimo ovo što se večeras desilo konačnim oproštajem.

- Bićemo u kontaktu - nije želeo da prizna sebi da su ga njene reči pogodile.

- Imaš moj broj, upotrebi ga - slegla je ramenima. - Ne želim da te vidim nikada više, dva puta u ovom životu bilo je više nego dovoljno.

43

Zvoncica&Foxy

Potom se okrenula i otišla, a njemu je preostalo da tupo zuri u vrata koja su se za njom zatvorila. Trgnuo se shvativši da sada ne može da uradi ništa jer prvo treba da se pobrine za problem koji je iskrsnuo.

Nekoliko minuta kasnije čuo je odlučno kucanje po vratima i požurio je da otvori. Ugledao je Amandu čije su oči ljutito sijale dok joj je na licu blistao ledeni osmeh za koji je znao da ne obećava ništa dobro.

Ona nije bila navikla da bilo ko i bilo šta remeti njene planove, a njen dolazak u Norflok bio je upravo to. Znao je da će se još više razljutiti kada joj bude rekao ono što mora.

Bez obzira na to koliko je njihov brak bio dobar posao, on ga nije želeo. U tom trenutku pitao se zašto je uopšte pristao na to. U stvari, dok ponovo nije video Rejn, nije se sećao kako izgleda to kada strast i žudnja potpuno preokrenu život.

A po njegovom mišljenju, upravo su strast i žudnja bile osnova uspešnog braka. Sada je znao da su sva ta osećanja bila duboko u njemu, zatrpana ali prisutna. I kada ih je ponovo otkrio, nije želeo da ih se odrekne.

- Amanda - oprezno je počeo spremajući se za okršaj - ovo neće funkcionisati.

- U pravu si, dragi - rekla je mirnije, ali je on primetio blagu uznemirenost u njenom pogledu. - Ponašam se pomalo nerazumno, zar ne? Hajde da preskočimo bilo kakva objašnjenja u vezi s tim zašto si morao da dođeš ovde i da malo uživamo. Možda bismo mogli da izaberemo burme, a, šta misliš?

- Očigledno me nisi dobro čula - odmahnuo je glavom. - Ili me nisi razumela. Gotovo je između nas. Ne volim te kao što ni ti ne voliš mene.

Znao je da ne može da se završi na tome. U njegovim snovima Amanda bi mu možda velikodušno dozvolila da se povuče, ali ona to nije učinila. Izraz njenog lica rekao mu je sve.

- Šta se događa ovde? - oštro je upitala namrštivši se. Jedino što je u tom trenutku Slejt želeo bilo je da ona ode da bi

mogao na miru da pozove Rejn. Osećao je razdiruću potrebu da joj objasni zašto je morao da je zamoli da ode posle vođenja ljubavi.

- Ništa se ne događa - odgovorio je mirno. - Morao sam da razmislim i zato sam došao ovde gde me niko ne poznaje.

- Zaista? - usne su joj se razvukle u ružnu, tanku crtu. - Želim da se istuširam - prošao je prstima kroz kosu. - A kada budem

izašao iz kupatila, ne želim da te vidim ovde. Rekli smo sve što je trebalo da se kaže.

44

Zvoncica&Foxy

- Šta očekuješ da uradim?! - vrisnula je. - Da kažem svima?! Mojim roditeljima?! Prijateljima?! Da im svima kažem da si me otkačio...

Slejt ju je pogledao ledenim očima, bilo mu je svega dosta. U lom trenutku nije razumeo ni samog sebe kako je mogao, makar i za tren, da poveruje da će mu ta žena biti dobra supruga.

- Platićeš mi za ovo! - doviknula je za njim. Nije se ni okrenuo da je pogleda, njega što se tiče, medu njima je bilo

gotovo. U stvari, bilo je gotovo onog trenutka kada su počeli, pomislio je zalipivši iz sve snage vrata kupatila za sobom.

Čim se istušira, pozvaće Rejn i odbaciće sav ponos da bi je ubedio da se ponovo vidi s njim. A onda će je lako ubediti da njihovoj vezi pruži još jednu šansu. Ni sa jednom ženom nije bio tako blizak kao s njom.

Pre nekoliko godina u Las Vegasu uspela je da mu se, za samo nekoliko sati, uvuče pod kožu. I od onda je bila tamo, tiha, pritajena, uvek prisutna. Verovao je da će se izlečiti od te želje ako ponovo bude vodio ljubav s njom, ali to se nije desilo.

Naprotiv, pomislio je oslobađajući se odeće, ta želja postala je jača. Stvari se nisu odvijale onako kako je očekivao i nije znao da li zbog toga treba da se raduje ili da bude zabrinut.

Desetak minuta kasnije odahnuo je s olakšanjem kada se vratio u praznu sobu. Shvatio je da je isuviše kasno da sada zove bilo koga i da će morati da sačeka jutro da obavi razgovor koji je nestrpljivo iščekivao.

Nasuo je sebi viski i zavalio se u fotelju da sačeka svitanje jer je znao da neće ni oka sklopiti. Kada se sunce koji sat kasnije probilo u sobu, otkrio je da mu Rejn užasno nedostaje i odmah je posegnuo za telefonom. Posle trećeg zvona javila se sekretarica koja ga je obavestila da će njegov poziv biti preusmeren.

- Halo? - čuo je potpuno nepoznat ženski glas. - Mogu li da razgovaram s Rejn Holis? - upitao je pomalo zbunjen. - Ona nije u zemlji - dobio je neočekivani odgovor. - Nemoguće! - uzviknuo je zapanjeno. - Pa sinoć sam se video s njom. - A, znači, s vama je izašla - žena se tiho nasmejala. - Pre dva sata

dobili su poziv iz baze i dosad su ko zna gde. U takvim situacijama svi njeni pozivi prebacuju se na moj broj.

- Znate li kada se vraća? - nervozno je prošao prstima kroz kosu. - To se nikada ne zna - glasio je odgovor. - Mogu se vratiti za

nekoliko dana, a možda i za dve-tri nedeije. Želite li da ostavite poruku?

45

Zvoncica&Foxy

- Ne - procedio je suvo. - Pozvaću opet. Moram lično da razgovaram s njom.

Slejt je prkinuo vezu i besno bacio telefon preko sobe. Ponovo je to uradila, pomislio je, ponovo je pobegla od njega. Ipak, ovoga puta nešto je bilo drugačije. Ovoga puta znao je kako da je pronađe.

46

Zvoncica&Foxy

7. poglavlje

Zora je odavno svanula i Rejn je znala da će uskoro sve oko nje

uzavreti, osećala je to svim svojim čulima. Nervoznim pokretom ruke oterala je insekta koji je uporno zujao oko nje.

Bilo je toliko toga što je mrzela u džungli da nije znala odakle da počne. Na prvom mestu vlaga, koja je bila tolika da je isparavala iz svake pore njenog tela, a zatim i vrućina, koju je bilo teško podnositi u kamuflažnoj uniformi.

Raznorazni insekti pronalazili su put do njene kože iako su rukavi bili uzani, a nogavice uvučene u čizme. Užasne su bile i zmije koje su praktično padale s drveća na svakom koraku i uvlačile se u vreće za spavanje i čizme.

Od iritirajuće dreke koju su stvarali majmuni i ptice, nije moglo da se spava. Ali najgori u toj džungli bili su narko-karteli, njihova skladišta i polja na kojima su uzgajali drogu. Oni su bili razlog zbog kojeg je došla u taj pakao.

Rejn i njen tim već deset dana pratili su Santjagov kartel, način transporta robe i ljudi. Baza je bila mala s obzirom na veličinu njihove organizacije, samo petnaest naoružanih ljudi nadgledalo je kamp, pa kovanje i transport kokaina vrednog milione dolara.

Osnovni zadatak specijalaca bio je da unište proizvodnju u toj regiji, a ako pritom uspeju da uhvate Huana Karlosa Santjaga, glavnog narko-bosa amazonske regije, tim bolje. Santjago je obilazio ovaj kamp jednom nedeljno dolazeći helikopterom.

U tom trenutku, bez obzira na opasnosti koje su ih vrebale na svakom koraku, činilo joj se da je mnogo bezbednija nego u Slejtovom prisustvu. Čak je osećala uzbuđenje pred prestojeću akciju.

Prema svim informacijama kojih su se domogli, trebalo je da Santjago dođe danas. Zato je čitav tim bio spreman za pokret čim je zora svanula, uostalom, ionako im je bilo dosta čekanja.

Pronašli su idealno mesto za skrivanje i osmatranje, stacionirali su se nedaleko do improvizovanog heliodroma i kampa. Polja su bila malo dalje, ali lako dostupna kada za to dođe vreme.

Rejn pogledom prelete po svim članovima svog tima. Greko Filds je proveravao još jednom svoju opremu, Kater Level sedeo je sklopljenih očiju leđima naslonjen na stablou, a Tag Stil je proveravao oružje poslednji put.

47

Zvoncica&Foxy

Tu su još bili i Adam Hačins, koji je koristio jednu od brojnih spravica da proveri temperaturu, jačinu vetra, balistiku i sve one sitnice koje će im uskoro biti važne i, naravno, njen stariji brat Rok Holis, koji je bio voda tima.

Niko od njih nije želeo da se vrati kući neobavljenog posla niti da zaglavi u džungli još nedelju dana do Santjagovog sledećeg dolaska. Pogledala je na sat i otkrila da je već devet pa je duboko uzdahnula znajući da će Rok svakog trenutka narediti pokret.

Čim izda naredbu, Tag i Greko će se popeti na dva unapred određena stabla i pokrivaće ih odozgo. Njen zadatak bio je da pokriva njih dvojicu, Kater je trebalo da zapali polja, a Adam i njen brat pokušaće da uhvate Santjaga.

- Sve u redu? - upitao je Rok uspravljajući se. - Da - odgovorili su svi uglas. - Spremna, Eš? - pogledao je Rejn preko ramena. - Spremna - odgovorila mu je bez oklevanja. Rok je klimnuo glavom i pogledao oko sebe pre nego što je još

jednom proverio vreme. Tag i Greko navlačili su kamuflažu od lišća koja će ih učiniti potpuno nevidljivim u krošnjama drveća.

- Devet i deset - Rok se ponovo oglasio. - Vreme je za pokret. Sledećeg trenutka Tag i Greko počeli su da se penju uz visoka stabla i

uskoro su nestali u krošnjama. Rejn je na brzinu još jednom proverila svoju opremu dok je čekala da se njih dvojica jave.

- Na poziciji smo - uskoro su čuli Tagov glas. - Kakav je pogled odozgo? - upitala je. - Fantastičan - javio se Greko. - Baš lepo - progunđala je. - Vas dvojica uživate dok se mi

preznojavamo. - Sledeći put, Eš, možemo da zamenimo uloge - dobacio je Tag. - A

sada, budi dobra devojčica i pobrini se za to da budemo bezbedni. - Ako ste vas troje za zabavu, možemo da odložimo misliju -

progunđa Rok Ijutito. - Hajde, pokret! I, Eš... - Molim? - pogledala ga je preko ramena. - Čuvaj se, mala - rekao je meko. - Uvek - namignula mu je i tiho se nasmejala. - Osim toga, ovo mi je

poslednja misija. - Da, znam - klimnuo je glavom. -To si rekla i prošli put.

48

Zvoncica&Foxy

Zaustila je da mu odgovori, ali je on već nestao u gustom zelenilu. Odmahnula je glavom i potpuno se posvetila svom zadatku. Patrolirala je određenim pojasom čekajući ugovoreni znak.

Tag i Greko su možda bili nevidljivi sa zemlje i možda su imali odličan pogled na kamp i njegovu okolinu, ali zato nisu mogli da vide ništa ispod sebe. Njen zadatak bio je da čuva odstupnicu čitavog tima. Pažljivo se kretala među drvećem mada nikoga nije očekivala. Kartel jeste patrolirao po toj oblasti, ali su ih oni dovoljno dugo posmatrali i znali su da ne odstupaju od ustaljenih ruta.

Tog jutra bila je primetna pojačana aktivnost u kampu jer se očekivao dolazak svog bosa.

Iznenada je osetila ubod na vratu i već sledećeg trenutka otkrila je da to nije buba. Počela je da pada, jezik joj je utrnuo a grlo se stegnulo, dok su joj udovi postali potpuno mlitavi.

Nije imala snage ni da podigne ruke da se dočeka prilikom pada i nije bila u stanju da izgovori nijednu reč kojom bi upozorila ostale. Trebalo je da im čuva odstupnicu, ali neko je očigledno trebalo da čuva njena leđa, pomislila je pre nego što se oko nje sve zacrnelo.

Probudila se iznenada i istog trenutka poslala je svesna svog okruženja, baš onako kako je bila naučena. Glava ju je užasno bolela, ali taj bol nije mogao da se uporedi s onim koji je osećala u zglobovima. Odmah joj je bilo jasno da je vezana, da njene ruke nose čitavu težinu tela i da visi, najverovatnije, s tavanice. )oš uvek je mogla da oseti prstena rukama, što je značilo da nije dugo u tom položaju, ali to je bila mala uteha.

Trudila se da ne načini nijedan pokret da ne bi odala da je budna. Pokušala je da kontroliše disanje i da joj se na licu ne vidi bol, međutim, izgleda da nije uspela u tome.

- Ah! - čula je muški glas s jakim meksičkim akcentom. - Lepotica se probudila.

Rejn je oprezno napunila pluća vazduhom, ali nije odgovorila i dalje se pretvarajući da je u nesvesti. Ipak, nikoga nije uspela da prevari i već sledećeg trenutka osetila je hladnu cev pištolja na obrazu.

- Znam da si budna, curo - rekao je smejući se. - Droga ne traje toliko dugo.

Razmišljala je da li da nastavi da se pretvara, ali je shvatila da će taj čovek bez oklevanja upotrebiti pištolj samo da bi dokazao da je u pravu.

- U redu - rekla je podižući glavu - budna sam.

49

Zvoncica&Foxy

Zaustavila je pogled na dobro poznatom licu Santjagovog zamenika Karlosa Ortiza, a zatim je diskretno osmotrila oko sebe. Otkrila je da se nalazi u najvećem otvorenom skladištu koje je bilo na severu kampa, najbliže heliodromu.

Sunce je odskočilo, što znači da je oko jedanaest sati. Osam od petnaest naoružanih pripadnika kartela bili su u njenom vidokrugu dok su ostali verovatno po džungli tražili njen tim.

- Ne interesuje me ko te je poslao, curo, hoću da znam gde su ti prijatelji - Karlos ju je uhvatio za bradu nateravši je da ga pogleda. - Ti ćeš mi to reći.

Rejn se otrgnula iz njegovog stiska i glasno se nasmejala. Taj smeh nije odražavao hrabrost već uslovljenu reakciju na pritisak neprijatelja. Već sledećeg trenutka Karlos ju je snažno udario.

- Nemam prijatelje - procedila je kroz stisnute zube. - Govori! - ponovo je zamahnuo. - Nema svrhe - promrmljala je kada je došla do daha. - Ne mogu da ti

kažem ono što ne znam, bez obzira koliko me puta udario. Sama sam. Rejn je znala da mora da izdrži sat ili dva do Santjagovog dolaska i

Rokove naredbe za akciju. Nadala se da Karlos neće pozvati svog bosa i javiti mu da ne dolazi.

- Videćemo - Kolimbijac se glasno nasmejao. - Donesite mi kokain. Trudila se da ne pokaže, ali u tom trenutku bila je prestravljena, kao

nikada u životu. Droga je mogla da je ubije, da stvori od nje zavisnika ili da joj razveže jezik. Karlos je najverovatnije želeo ovo poslednje. Kolumbijac je očigledno uživao u tome da polako priprema drogu i da je beskrajno dugo uvlači u špric. Kada je konačno završio, prišao joj je s opasnim osmehom na licu i polako počeo da prelazi iglom po njenom vratu.

- Naš proizvod je najbolji u čitavoj Južnoj Americi - zadovoljno je rekao. -Dopašće ti se, siguran sam. Ne izgledaš loše, curo, možda bismo kasnije mogli da se zabavimo.

- Ne - odmahnula je glavom trudeći se da joj glas ne zadrhti. - Ako to ne želiš, reci mi ono što hoću da znam - Kolumbijac je jače

pritisnuo iglu na njen vrat. - Skloni to đubre od mene! - procedila je kroz stisnute zube. - Šteta što ne želiš da sarađuješ - Karlos doboko uzdahnu. Sledećeg trenutka Rejn je osetila ubod igle u žilu kucavicu na svom

vratu i znala je da će ubrzo droga početi da deluje. Činilo joj se da joj je

50

Zvoncica&Foxy

srce nakratko prestalo da kuca, a onda je počelo divlje da udara kao da će iskočiti iz grudi.

Stekla je utisak da lebdi, da leti i nestaje u prostoru bez vremena, u nepoznatom svemiru. Videla je milione zvezda, plivala je u okeanu zadovoljstva koji je dotad iskusila samo s jednim muškarcem u životu.

Jedva je čula glas koji je dopirao preko tog okeana. Napregnula se da čuje, potpuno se koncentrisala na taj glas, kapci su joj bili toliko teški da nije mogla da ih otvori. Konačno je uspela da razazna reči koje su se odnosile na njen tim, a glas joj je zvučao nekako poznato.

- Slejte? - prošaputala je zbunjeno. Nije dobila odgovor i sledećeg trenutka glas nestao u daljini, a ona je

utonula u težak san bez snova. Kada je ponovo došla sebi, sve je bilo mutno, a bolovi u glavi i zglobovima postali su jači nego pre.

Ničega nije mogla da se seti: ni šta se desilo, ni da li je nešto rekla, ni gde su svi odjednom nestali. Ipak, njen instinkt je proradio pa ako su bili dovoljno glupi da je ostave samu, ukazala joj se šansa da se oslobodi.

Međutim, pitanje zašto su to uradili nametnulo se samo od sebe dok je isprobavala jačinu čvorova. Tada se setila da ju je nešto probudilo, neki zvuk, nešto značajno što se dešavalo u tom trenutku.

Zatvorila je oči u pokušaju da se koncentriše. Do nje je doprla glasna vika na španskom, kao i rafalna paljba, a negde u daljini čula je zvuk helikoptera koje se pokreće.

Stigao je neko veoma važan i zato je nastao haos, zato su je svi ostavili samu. Shvatila je da su uzaludni njeni pokušaju da se oslobodi jer su konopci bili profesionalno vezani i preostalo joj je samo da čeka. Još nekoliko minuta do nje su dopirali zvukovi pucnjave i dovikivanja, a onda je, iznenada, sve utihnulo. Zatim je čula nečije korake i glas koji ju je dozivao po imenu.

Osetila je nečije snažne ruke kako je hvataju oko struka i podižu, a sledećeg trenutka ruke su joj bile slobodne. Osetila je i olakšanje i strah, ali je bila previše slaba da se izbori s tim i nije se bunila kada ju je taj neko prebacio preko ramena.

Izgleda da je u jednom trenutku ponovo izgubila svest jer kada je otvorila oči, bila je okružena džunglom i ponovo sama. Naglo se uspravila trljajući bolne zglobove i osmotrila je oko sebe tražeći najpogodnije mesto za zaklon.

Do nje je dopro zvuk koraka koji su se približavali i Rejn se s teškom mukom uspravila na noge. Napravila je prvo jedan korak, pa zatim još jedan sve dok nije konačno bila u stanju da potrči.

51

Zvoncica&Foxy

Gotovo se bacila u gusto zelenilo pred sobom sklanjajući se s puta onima koji su dolazili. Nije znala gde je ni ko juri za njom, znala je samo to da je slobodna i da namerava to da ostane.

Krajičkom oka uhvatila je neki pokret i ugledala je muškarca koji se brzo približavao mestu na kojem se ona krila. Bio je krupan, izgledao je opasno i imao je pušku.

Rejn je osetila da joj se mišići instinktivno grče spremajući se za odbranu, a zatim je ugledala još jednog vojnika. I on je izgledao opasno.

Onda je ugledala još jednog, pa još jednog. U prvi mah pomislila je da joj se privida, a onda je shvatila da su joj sva ta lica poznata. Misli su joj bile užasno spore, a razum prekriven gustom maglom i nikakao nije mogla da se seti odakle ih poznaje. Ipak, nešto u njenoj potsvesti govorilo joj je da ih ona sve odlično poznaje i da ih viđa gotovo svakodnevno. Razum, na koji je želela da se osloni, savetovao joj je da beži, dok joj je instinkt govorio da ostane i da im se pridruži.

Čak su joj i znaci rukama koje su razmenjivali bili poznati i Rejn odluči da im se pokaže. Polako je počela da se podiže kada je primetila treperenje zelenila iza jednog od njih.

- Bronko, iza tebe! - vrisnula je upozoravajući ga. Vojnik se istog trenutka bacio na zemlju i počeo da puca, meci su

poleteli na sve strane. Rejn se zaklonila iza stabla i pokrila je glavu rukama dok je napregnuto čekala da u džungli ponovo zavladaju mir i tišina.

Kada je jedan zalutali metak udario u stablo iznad njene glave, brzo se bacila u stranu. Pala je na nešto meko i istog trenutka otkotrljala se u stranu pre nego što se pridigla da vidi šta je to bilo.

Pored nje je ležao jedan član kartela, a krvi je bilo posvuda. I pre nego što je shvatila šta radi, istrgnula mu je pušku iz ruku i otpuzala nazad do svog skloništa, odakle je imala dobar pregled na prostor oko sebe.

Nije videla nikoga pred sobom osim tela pripadnika kartela, koja su ležala unaokolo u neprirodnom položaju. Glava ju je užasno bolela od naprezanja da razbistri misli, a rame joj je gorelo.

Doboko je uzdahnula i zatvorila oči, bio joj je potreban samo trenutak da se pribere.

- Eš? - trgnula se kada je čula tihi šapat nedaleko od sebe. Ovoga puta glas je bio preblizu i ona se brzo uspravila podižući

pritom pušku koju je čvrsto stezala u ruci. Ugledala je poznato lice, ali nije

52

Zvoncica&Foxy

mogla da ga poveže s imenom u svojoj glavi, u kojoj je još uvek vladala zbrka.

Muškarac ju je mirno posmatrao, nimalo uznemiren činjenicom da ga ona drži na nišanu. A onda se, poput duha iz zelenila, pojavio još jedan, onaj koga je upozorila i za koga je znala da se zove Bronko.

- Daj mi pušku, Eš, gotovo je - rekao je pruživši ruku. - Zadatak je obavljen, vraćamo se kući.

Ne odmahnula je glavom i uhvatila pušku obema rukama. Slušaj me, Rejn, niko te više neće povrediti - nastavio je

umirujućim glasom. - Spusti pušku i pođi s nama na mesto sastanka. Zadatak je uspešno obavljen, vreme je da se vratimo kući.

Spustila je pušku umirena njegovim glasom a onda je primetila pokret levo od sebe i ponovo se napela. Ugledala je vojnika, koji je izgledao još opasnije od druge dvojice, kako im se približava.

Bio je mnogo krupniji od drugih i njegov ljutiti pogled zaustavio se na njoj. Rejn je znala da bi trebalo da oseća strah, ali iz nekog razloga nije. U njegovoj pojavi bilo je nečega poznatog, nečeg što joj je ulivalo poverenje.

- Šta se dešava? - upitao je oštro. - Nemamo vremena za gubljenje, moramo odmah da krenemo.

- Reci to njoj - Bronko pokaza glavom u njenom pravcu. - Izgleda da ne želi da ide s nama. Čini mi se da su joj dali nešto što joj je pobrkalo misli.

Poput munje koja osvetljava mračno nebo, jedna slika pojavila se u njenim pomućenim mislima. Isti taj opasni vojnik stajao je pred njom, ali se sada smešio i sledećeg trenutka podigao ju je u naručje pre nego što ju je bacio u bazen.

- Rok? - prošaputala je namrštivši se. - Tako je, Rejn - rekao je neočekivano mekim glasom. - To sam ja. Daj

mi pušku, mala. Odvešću te kući, onima koje voliš. Sećaš se bar njih, zar ne?

Rejn je zbunjeno zatreptala shvativši da se suze skupljaju u njenim očima, ali ona nikada nije plakala. A onda se još jedna slika pojavila u njenoj svesti izazvavši osećaj topline i ljubavi.

- Itan? - promrmljala je trepćući. - Tako je, mala - Rok se osmehnuo. - Itan te čeka.

53

Zvoncica&Foxy

Dozvolila je da joj puška sklizne iz ruke pre nego što je pala na kolena teško dišući. Istog trenutka Rok je bio pored nje pažljivo je podižući na noge i gledajući je zabrinuto.

- Gde? - upitao je kratko. - Mislim da mi je iščašeno rame - prošaputala je stežući zube od bola. - Daću joj nešto protiv bolova - rekao je Bronko prilazeći. Rok ju je čvrsto zagrlio privukavši njenu glavu na svoje snažne grudi,

dok je Bronko spremao injekciju. Rejn se nesvesno stresla kada je ugledala špric jer ju je preplavilo mnoštvo neprijatnih slika.

- Ne! - pokušala je da se otrgne. - Smiri se, Rejn! - Rok ju je još čvršće stezao. - Pokušavamo da ti

pomognemo. Njegov glas ju je ponovo umirio i Rejn je dozvolila Bronku da joj da

injekciju. Nekoliko trenutaka su mirovali, a onda je Bronko uhvatio njenu povređenju ruku i snažno ju je povukao vraćajući zglob u pravi položaj.

Stegnula je zube boreći se sa suzama, neopisivim bolom i nesvesticom. Osetila je da je obliva ledeni znoj, istovremeno joj je bio i vruće i hladno. Naglo je uvukla vazduh u pluća da bi se izborila s bolom.

- Da li ti je sada bolje? - upitao je Rok popustivši stisak. - Ovo je definitivno poslednja misija u kojoj učestvujem - obećala je

sebi dok ju je brat podizao u naručje. - Znam, čuo sam - osmehnuo se. - Ovoga puta to zaista mislim - obavila mu je ruke oko vrata. - U redu je, mala - privio ju je uza se. - Zatvori oči i opusti se, a kada

ih ponovo otvoriš, videćeš Itana. Utonula je u san.

54

Zvoncica&Foxy

8. poglavlje

Uzdahnuvši, Rejn je tiho zatvorila vrata dečje sobe. Trebalo joj je

mnogo vremena i strpljenja da uspava Saru, Kitovu i Melisinu devetomesečnu kćerku.

Doduše, niko je nije prisilio da se ponudi da čuva Saru kako bi njen brat i Melisa mogli da provedu jedno veče poptuno sami i bez obaveza. Zavalila se u fotelju u dnevnoj sobi i uključila je televizor u nadi da će se malo odmoriti, ali se u tom trenutku oglasilo zvono pred ulazom.

Namrštila se i požurila do vrata jer nije želela da ponovno zvono probudi decu. Nije želela da pred vratima ugleda Slejta, jer je znala da ju je tražio dok je bila na zadatku, ali se istovremeno nadala da je upravo on njen neočekivani posetilac.

Njih dvoje rastali su se u svađi i znala je da to nije u redu. Ta misao proganjala ju je sve ovo vreme i nikako nije mogla da je se oslobodi. Osim toga, ona mu još uvek nije rekla za Itana i znala je da ni to nije u redu.

Provela je mesec dana razmišljajući o tom problemu, i još uvek nije bila sigurna šta treba da učini. Znala je da treba da mu kaže za sina, ali kako? Mogla je da zamisli njegov bes kada to sazna, a pored toga, to bi još više zakomplikovalo njihovu ionako komplikovanu situaciju.

Otvorila je širom vrata, spremna da se suoči s njim. Međutim, umesto Slejta, pred vratima je stajala žena duge, negovane plave kose, savršena u svakom smislu. Podsetila ju je na porcelansku lutku.

- Ti mora da si Rejn Holis - rekla je žena ledeno se osmehujući. - A ti si? - upitala je namrštivši se. - Mogu li da uđem? - uzvratila je pitanjem neznanka. Ne sačekavši odgovor, plavuša ju je blago odgurnula u stranu i ušla je

u kuću uputivši se pravo u dnevnu sobu. Rejn nije promakao ženin ispitivački pogled kojim je preletela po prostoriji a na kraju se zaustavio na njoj.

- Verovatno se pitaš šta radim ovde? - upitala je plavuša ponovo se osmehnuvši. - Recimo samo to da sam uspela da pronađem tvoje ime i adresu u mobilnom telefonu koji je nedavno bio na noćnom stočiću jedne hotelske sobe u Norfolku.

Rejn je to bilo dovoljno da shvati da je žena pred njom bila razlog zbog kojeg je Slejt zahtevao da napusti njegovu hotelsku sobu. Ponovo se namrštila prekrstivši ruke na grudima. Čekala je da plavuša završi inspekciju njenog pokućstva.

55

Zvoncica&Foxy

- Ko si ti i šta radiš u mojoj kući? -konačno je upitala. - Izvinjavam se - žena se trgnula kao da je tek tada postala svesna

Rejninog prisustva. - Ja sam Amanda Foks. - Pa, Amanda Foks - nastavila je Rejn ledeno - ne znam ko si ni šta

tražiš u mojoj kući, ali hoću da odmah odeš. - Sigurna sam da to ne želiš - Amandin osmeh postao je izveštačen. -

Bar ne dok ne čuješ šta želim da ti kažem. Znam da nikada pre nisi čula za mene, ali isto tako znam i da si čula za Slejta Harkorta. Pretpostavljam da me nije spominjao, zar ne? Naravno da nije. Malo koji muškarac s ljubavnicom raspravlja o svojoj verenici.

- Verenici? - godine prakse pomogle su Rejn da zadrži smiren izraz lica.

- Tako je, a ovaj verenički prsten dokaz je za to - podigla je ruku visoko da bi Rejn mogla da vidi prsten s velikim dijamantom. - Želim samo da znam koliko dugo to traje.

- Molim te, idi - obrecnula se Rejn. -Nas dve nemamo o čemu da razgovaramo.

Jedva se obuzdavala da je ne izbaci napolje ali, u suštini, više je bila ljuta na Slejta nego na nju. On je vodio ljubav s njom dok je u isto vreme planirao da se oženi drugom čim se njih dvoje razvedu.

- Koliko dugo? - Amanda nije lako odustajala. - Ničeg nema između Slejta Harkorta i mene - odgovorila je Rejn

hladno. - Mi smo dvoje poznanika koji se godinama nisu videli i koji su se posle dugo vremena slučajno sreli.

- Zaista? - plavuša ju je nepoverljivo odmerila. Rejn se nije mnogo iznenadila kada je čula zvuk otvaranja vrata, pre

nego što se okrenula znala je da su to vrata dečje sobe. Itan je izabrao najgori trenutak da se pojavi.

- Mama? - dečak je pospano trljao oči. - Žedan sam. - A ko je to? - upitala je Amanda. - Ne, nemoj da mi odgovoriš, dozvoli

da sama pogodim. Rejn je dobro znala da je plavuši bio potreban jedan pogled na Itana

pa da otkrije njegovu neverovatnu sličnost sa Slejtom. - Vrati se u krevet - osmehnula se dečaku. - Doneću ti vodu za minut,

samo da ispratim ovu tetu.

56

Zvoncica&Foxy

- Vidi, vidi, ko bi rekao - Amanda se sarkastično nasmejala. - Znači, ovo je razlog zbog kojeg je Slejt tako naglo dojurio ovamo. Da li si pokušala da ga uceniš? Sigurna sam da mu se to nimalo nije dopalao.

- Mama? - Itan ju je zbunjeno pozvao. - Nisam uradila ništa slično - obrecnula se Rejn podižući mališana u

naručje. - A sada, odlazi! - Naravno, neću te više zadržavati - plavuša je pošla prema izlazu

pogledavši sagovornicu preko ramena. – Možda Slejt i ja više nismo par iz bajke, ali zaista nisam mogla da zamislim dramatičniji način da se naša veza završi.

- A koji je to način? - upitao je Slejt s vrata prisilivši obe žene da se trgnu.

Pogledom je pratio Amandu, Rejn i Itana, a sjaj u njegovim očima upozoravao je na opasnost. Rejn je nesvesno čvršće stegnula dečaka u zagrljaj. Njen najveći problem rešio se sam od sebe, ali ne na način koji se njoj dopadao.

Mogla je da pretpostavi koje će reči izaći iz plavušinih usta, ali nije želela da ih čuje. Ostavivši ih da se rasprave, požurila je u kuhinju i dala je Itanu vode, a zatim ga je ponovo smestila u krevet.

Kada se nekoliko minuta kasnije vratila u dnevnu sobu, gotovo je želela da je Amanda još uvek tu. U tom trenutku bio joj je potreban neko ko će, makar i za tren, odložiti neizbežno. Nije bila ponosna na svoj kukavičluk, ali nije mogla ništa protiv toga.

Samo su joj godine treninga i rada u vojsci pomogle da sačuva miran izraz lica kada se suočila sa Slejtovim pogledom.

Pitala se šta mu je to Amanda rekla, ali njegov izraz lica rekao joj je sve što je trebalo da zna. Iz iskustva je znala da taj izraz, na bilo čijem licu, znači zatišje pred oluju.

- Šta tražiš ovde? - napad je oduvek bio najbolja odbrana, to je odavno naučila.

- Imaš li nešto da mi kažeš, Rejn? -zakoračio je prema njoj. - Nadam se da nemaš. Iskreno se nadam da ono što sam upravo čuo od Amande nije ništa drugo do izliv očaja.

- Htela sam da ti kažem - mirno mu je odgovorila. - Šta si htela da mi kažeš? - upitao je opasno tihim glasom. Zaustavio se tik pred njom, ali ona nije uzmaknula. Nikada u životu

nije bežala od sukoba, pa sigurno neće ni sada, pomislila je. Duboko je

57

Zvoncica&Foxy

udahnula puneći pluća vazduhom kao pred svaku akciju, ali to je bila greška.

S neophodnim vazduhom udahnula je i njegov miris, čist, muževan i oštar, koji je ispunio svaku ćeliju u njenom telu i od kojeg su joj noge zaklecale. Tišina medu njima bila je zaglušujuća.

- Pre tri godine... - zastala je da ovlaži suve usne. - Te noći... Odjednom je shvatila da prvi put u životu ne može da pronađe prave

reči. Čitav život provela je okružena muškarcima, surovim vojnicima, i niko nikada nije uspeo da je ostavi bez reči. Dosad. Do Slejta.

- Ostala si trudna - završio je njenu misao, a ona je klimnula glavom. - Znači, imam dete i to je bila toliko nevažna činjenica da si odlučila da je zadržiš za sebe.

Slejtove usne bile su stisnute u tanku liniju i ona je znala da se on svim silama trudi da zadrži kontrolu nad sobom.

- Ne razumeš - promucala je. - Prosvetli me - ironično je izvio obrve. - Slušaj, ovo nije ni vreme ni mesto za... Naglo je zaćutala shvativši da

Slejtov pogled više ne počiva na njoj, već da on gleda u nekoga iza njenih leđa. Pre nego što se okrenula znala je da je to Itan. Njegov tajming je savršen, jetko je pomislila.

- Mama, ispod mog kreveta je čudovište - dečak se pravdao plačnim glasom.

- Sigurna sam da ti se učinilo - naterala je sebe da mu se nežno osmehne. - Ah zašto ne bismo nas dvoje otišli da to proverimo i ako je zaista tamo, oteraćemo ga.

- Dobro - mališan je klimnuo glavom. Bilo joj je potrebno nekoliko minuta da ubedi Itana da ispod njegovog kreveta nema nikoga i da ga ponovo pokrije. Dečak je opet spavao kada je tiho zatvorila vrata sobe.

Znala je da deca instinktivno osećaju šta se oko njih dešava, ali Itan kao da je imao šesto čulo. Jedan pogled na Slejta rekao joj je da razgovor koji sledi neće biti nimalo prijatan.

- Pogledaj me, Rejn - naredio je. - Dok vodimo ovaj razgovor, hoću da vidim svaki izraz na tvom licu.

- To se neće dogoditi - mirno mu je odgovorila i sela je na sofu. - Kurs kontrole osećanja jedan je od osnovnih u vojnoj obuci. S mog lica ništa nećeš pročitati, a ako planiraš da mi pretiš, moraću da te zamolim da odeš.

58

Zvoncica&Foxy

U njenoj prirodi nije da bude slaba i uplašena žena, nikada to nije bila, i neće mu dozvoliti da je ubedi u bilo šta. Slejt je možda bogat, moćan i uticajan, ali ona je raspolagala drugim oružjima i nameravala je da ih upotrebi ako se za to ukaže potreba.

- Veruj mi da nisi u poziciji da zahtevaš tako nešto - rekao je. Seo je u fotelju naspram nje, ali je odmah ustao i počeo da šeta ukrug

kao da je tražio način da bes zadrži u granicama normale. Zastao je ispred police na kojoj su bile porodične fotografije, uzeo je Itanovu i zagledao se u nju.

- Zašto? - upitao je. - Zato što nisam mogla - odgovorila je iskreno. - Nisi mogla ili nisi htela? - presekao ju je pogledom vraćajući

fotografiju na policu. - Nisam mogla jer nisam znala tvoje prezime - slegnula je ramenima.

- Kao što i sam znaš, ne sećam se mnogo toga što se tada dogodilo. - To ti kažeš - ponovo je seo u fotelju. - To je istina - pogledala ga je pravo u oči. - Osim toga, zar bi ti se

zaista dopalo da ti ponovo uletim u život i obavestim te da ćeš postati otac posle nečega za šta smo se oboje na početku dogovorili da će biti afera za jednu noć? Ne mogu da zamislim da bi me zagrlio od sreće.

- Trebalo je da pokušaš da me pronađeš - naglo se uspravio i prošao prstima kroz kosu. - Ostaćemo u braku! Neće biti razvoda i ti ćeš se vratiti u Las Vegas sa mnom da zauzmeš mesto moje supruge i majke mog sina.

Nekoliko trenutaka Rejn se pitala da li je dobro čula, ali kada je videla odlučan izraz njegovog lica, shvatila je da jeste. Njeno srce je prvo radosno poskočilo, a onda je preskočilo nekoliko otkucaja.

- Molim? - pogledala ga je u neverici. - Čula si me - ponovo je počeo da šeta po sobi. - Ti si lud! - bilo je to jedino logično objašnjenje. - Lud? - zastao je ljutito je gledajući. - Smatram da je to jedino

pametno rešenje. I ne vidim zašto ti je ta ideja toliko strana kada si pre tri godine u trenutku donela odluku da se udaš za mene. Ovog puta imamo mnogo više razloga da ostanemo zajedno, zar ne?

- Nisam znala šta radim! - planula je skočivši na noge. - Oboje smo se ponašali glupo i neodgovorno! Bili smo pod uticajem alkohola i podlegli smo trenutnom raspoloženju!

- Slušaj me, Rejn! - prišao joj je uhvativši je za ramena. - Moj sin će biti tamo gde sam ja! Ne želim povremeno da ga viđam niti nameravam da

59

Zvoncica&Foxy

se razvedem da bi ti mogla ponovo da budeš samohrana majka koja jedva sastavlja kraj s krajem.

- Možda nisam bogata kao ti, ali sam daleko od toga da sastavljam kraj s krajem! - istrgnula se iz njegovog stiska.

- Nećemo se raspravljati oko ovoga! - rekao je glasom koji nije trpeo pogovor.

- A šta ćeš ako se ja ipak ne složim s tim?! - upitala je prkosno. - Boriću se s tobom do kraja! - uneo joj se u lice. - Nemaš šanse - podsmehnula se. - Znaš, ne možeš baš sve u životu

kupiti novcem. Osim toga, ja sam mu majka i ništa na svetu ne može to da ospori.

- A šta misliš, kako će se on osećati kada odraste i sazna da mu je majka svesno uskratila mogućnost da bude s oba roditelja istovremeno? - upitao je zagledavši joj se u oči. - Kada sazna da je njegov otac želeo da vodi računa o oboma, ali si ti to odbila iz sebičnih razloga i odvela nemoćno dete sa sobom. Da li će te voleti zbog toga? Nisam baš siguran.

- Ne preti mi, Slejte - iz očiju su joj sevale varnice. - Nateraćeš me da ga zaista odvedem tamo gde nikada nećeš moći da mu priđeš!

- Prevrnuću i nebo i zemlju da vas nađem - procedio je kroz stisnute zube.

Ukrstili su se njihovi ljutiti pogledi i nekoliko trenutaka u prostoriji je vladala apsolutna tišina, a onda se njegov izraz lica lagano promenio. Slejt je za trenutak zatvorio oči, a kada ih je ponovo otvorio, pogled mu je bio mnogo mekši a na licu mu je titrao osmeh.

- Zar nijednog trenutka nisi pomislila da sve to u vezi sa brakom ne mora da bude toliko loše? - upitao je značajnim tonom.

Rejn je duboko uzdahnula kada je osetila njegovu ruku oko svog struka, privlačio ju je bliže sebi. Sledećeg trenutka osetila je njegove usne na svojima i shvatila je da će joj biti potrebno mnogo snage da zadrži bistru glavu.

- To nije dovoljno - gotovo grubo ga je odgurnula. - Seks nikada nije bio dobra osnova za brak jer nije dovoljan. Osim toga, šta je s Amandom?

- Nas dvoje smo završili - rekao je pokušavajući opet da je zagrli, ali mu se ona izmaknula.

60

- Nisam rekla da nećeš moći da nas nađeš - osmehnula se ledeno - već da nećeš moći da nam se približiš. Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- To mi je jasno, ali ne mogu da shvatim zašto - povukla se na bezbednu udaljenost i obavila ruke oko svog tela. - Znao si da ću se razvesti od tebe i da je ono parče papira samo formalnost.

- Nisam zbog toga raskinuo veridbu s njom - progundao je provlačeći prste kroz kosu.

- A zašto jesi? - želela je da zna. - Naravno, ako to nije tajna. - To je bila više neka vrsta dogovora - objasnio je duboko

uzdahnuvši. - Dogovora? - ponovila je u neverici. - U tom trenutku oboma nam je tako odgovaralo - slegnuo je

ramenima. - Hajde da ne raspravljamo više o tome. - A zašto ne? - pogledala ga je iskosa. - Zato što je to nešto što mi je ličilo na dobru ideju... tada. U redu? - Misliš, kao što je bilo naše venčanje pre tri godine? - podsetila ga je

ledeno. - Ne - odmahnuo je glavom. - Ne možeš porediti te dve stvari. - A zar nije i ovo što si meni malopre predložio isto tako vrsta

dogovora? - netremice je proučavala njegovo lice. - Nije isto - ponovio je tvrdoglavo. - Možda je naša situacija drugačija, ali je krajnji rezultat gotovo isti -

rekla je strpljivo, kao da objašnjava malom detetu. Činjenica da je Slejt razmišljao o braku kao o poslovnom dogovoru,

rekla joj je da za njega ljubav i brak ne idu zajedno. A ona je u međuvremenu postala svesna činjenice da je zaljubljena u njega, ali nikada ne bi mogla da pristane da bude žena čoveku koji je ne voli.

- Slušaj, Slejte, ne mogu da se vratim s tobom u Las Vegas - podigla je ruku da ga spreči da progovori. - Pre nego što počneš da se raspravljaš sa mnom dozvoli mi da ti kažem sledeće: sa Itanom možeš provoditi onoliko vremena koliko želiš. Nikada te neću sprečavati. I, da, znam da će to biti malo nezgodno pošto živiš praktično na drugom kraju kontinenta, ali sigurna sam da često putuješ. Možeš doći kada god poželiš, ne moraš čak ni da me obavestiš o svom dolasku. Naravno, kada Itan odraste, moći će da dolazi kod tebe.

- Zašto ne želiš da budeš moja žena? - prišao joj je zagledavši se u njene oči. - U punom smislu te reči?

Mada su te reči izgovorene kao pitanje, Rejn je u njima osetila zapovest jer je čula i previše komandi u svom životu. Nije dolazilo u obzir

61

Zvoncica&Foxy

da mu prizna da ga toliko voli da ne može prihvatiti brak s muškarcem koji je ne voli, ma koliko plemenite bile njegove pobude.

- Zato što nas dvoje ne volimo jedno drugo - mirno je odgovorila izdržavaši njegov uporni pogled.

- Mogao bih da se borim s tobom - rekao je muklo. - Mogao bi, ali nećeš - bila je to istina i oboje su to znali. - Osim toga,

izgubio bi. - Da li si ikada pomislila na mene svih ovih godina? - upitao je

iznenada. Rejn je zbunjeno zatreptala shvativši tek sada, kada ga je ponovo

videla, koliko je često, u stvari, mislila na njega za protekle tri godine. Nesvesno je upoređivala sve muškarce s njim i svi drugi bili su samo blede kopije.

- Naravno - slegnula je ramenima. - Ipak si ti Itanov otac, ali nisam znala kako da stupim u kontakt s tobom. Osim toga, znam da muškarci ne vole da ih dete ometa.

- Zar tebi to nije smetalo? - pogledao ju je iskosa. Nikada nisam zažalila što sam ga rodila - nasmešila se. - Zar ne misliš da i ja zaslužujem šansu da budem otac? - upitao je

proučavajući njeno lice. - Naravno da zaslužuješ - klimnula je glavom. - Već sam ti rekla... - Znam šta si rekla - prekinuo ju je grubo. - Namenila si mi ulogu

vikend-tate. - Nisam tako mislila - pobunila se. - A šta će se desiti ako nađeš nekoga? - prekrstio je ruke na grudima.

- Misliš li da je u redu da moj sin drugog muškarca zove ocem? I zar ne misliš da bih voleo da vam finansijski pomognem? Da mu poklanjam stvari? Da ga gledam kako raste?

- Pretpostavljam - promrmljala je svesna snage njegovih argumenata.

- Kako mogu da vodim računa o njemu ako sam udaljen hiljadama kilometara? - prišao joj je korak bliže.

- Ti ne želiš da ti budem žena! - pobunila se. - Nisi me tražio da bi mi rekao da me voliš, da ti nedostajem i da me još uvek želiš! Tražio si me da bi mogao da se razvedeš i oženiš drugom!

- To je tačno - priznao je klimnuvši glavom - ali...

62

Zvoncica&Foxy

- Ali, šta?! - planula je ljutito. - Promenio si mišljenje samo zbog Itana!

- Prekinuo sam veridbu s Amandom pre nego što sam saznao da on postoji! - podsetio ju je.

- Da, ali... - Šta misliš, zašto sam to učinio? - zagledao joj se u oči. - Zato što... - zbunjeno je zastala ne znajući šta da odgovori. - Šta misliš, zašto sam se oženio tobom pre tri godine? - upitao je

mekše. - Zato što te je poneo trenutak i što si previše popio... - Nije mi bilo prvi put da me ponese trenutak - rekao je mirno. -

Veruj mi, bilo ih je mnogo u mom životu. I sigurno nisam bio baš toliko pijan kada sam organizovao da nam se izda dozvola za venčanje i iznajmio limuzinu i sve ostalo. Imaš li bolje objašnjenje?

- Dižem ruke! - duboko je uzdahnula. - Reci mi zašto. - Sećaš li se šta sam ti rekao te noći? - upitao je nežno. - I to sam ti

ponovio nekoliko puta dok smo bili zajedno? - Rekao si mi da me voliš - promrmljala je namrštivši se. - Ugledao sam te čim si ušla u salu gde se održavala zabava, i tvoja

pojava oduzela mi je dah - nasmešio se i nežno je prevukao prstom po njenom obrazu. - Pričali smo i plesali, i osetio sam nešto što nisam osetio ni pored jedne žene s kojom sam bio, a bilo ih je mnogo. Začarala si me i ja sam se zaljubio. To nije bila igra za mene, oženio sam se tobom zato što sam to želeo. Možeš li da zamisliš kako sam se osećao kada sam se probudio i otkrio da si nestala? Pokušao sam da te pronađem, ali sam stalno naletao na zid. Moja veridba s Amandom bila je propali pokušaj da izbrišem prošlost i sada mi je to jasno. Kada mi je prijatelj rekao da te je pronašao, sva ta osećanja ponovo su izbila na površinu. A onda sam te video i tvoja pojava mi je ponovo oduzela dah. Istog trenutka shvatio sam da moram da raskinem veridbu s Amandom.

- Slejte... - Pokušao sam da te mrzim kada sam malopre saznao za Itana -

nastavio je kao da je nije čuo - ali sve o čemu sam mogao da razmišljam bilo je da imam ženu i sina. Zato želim da se vratiš sa mnom, Rejn. Zato što te želim. Želim da se budim pored tebe svakog jutra, želim da zajedno podižemo našeg sina i želim da imamo još dece. Ako me sada ne voliš, možeš da naučiš. Ja mogu da te naučim kako da me voliš.

63

Zvoncica&Foxy

- Čekala sam - promucala je osmehnuvši se. - Mislim da sam čitavog života čekala da te upoznam. A protekle tri godine čekala sam da se vratiš, a da toga nisam bila svesna.

- Voliš li me? - upitao je uhvativši prstima njenu bradu. - Hoćeš li da ti to kažem ili pokažem? - pogledala ga je vragolasto. - Kako bi bilo i jedno i drugo? - veštim pokretom uhvatio ju je ispod

kolena i podigao u naručje. - Kuda? - Vrata u dnu hodnika - obavila mu je ruke oko vrata. - Da li bi bila ljubazna da otvoriš vrata? - upitao je osmehnuvši se. -

Ruke su mi trenutno zauzete. - Tipično muški - progundala je. Osećala je da strast počinje da kola u

njenim venama i da se toplota širi iz njegovih ruku po njenom telu. Rejn više nije imala snage da govori jer je osećala njegov vreli dah na obrazu i činilo joj se da gori kao u groznici.

Kada su se našli na krevetu, počela je nestrpljivo i gladno da ga ljubi, a on joj je uzvratio istom merom. Pogledi su im se ukrstili i nešto u njegovim očima toliko ju je uzbudilo da se stresla.

Slejt je nešto nerazgovetno promrmljao i privukao ju je u zagrljaj. Njegove usne ponovo su se spustile na njene, strasno i vatreno. Rejn je, kao i uvek kada ju je on ljubio, potpuno izgubila razum. Taj poljubac potresao ju je do srži njenog bića. Nijedan muškarac nikada je nije toliko požudno ljubio. A ta požuda bila je mnogo više od obične seksualne želje.

Slejt je polako podigao glavu da je pogleda i ona je pročitala plamteću želju u njegovim očima. Bila je sigurna da je to samo odraz onoga što je on video u njenim očima. Prstima je milovao njene grudi, bokove, butine.

- Potrebna si mi, Rejn - prošaputao je promuklo, ljubeći je sve strasnije. - Toliko si mi potrebna... Volim te...

A ona je osećala želju da mu se konačno preda i dušom i telom. Slejtov poljubac potpuno je zarobio sva njena čula. Njegova želja i glad za njom bili su toliko snažni da nije mogla da učini ništa drugo nego da mu se preda.

- Volim te - prošaputala je pre nego što je spustio usne na njene. Usnama je klizio po njenim vratom, grudima i stomaku. Njegove

snažne ruke potpuno su kontrolisale njeno telo a ona mu se predala bez ostatka, sada kada je bila sigurna u njegovu ljubav.

Ne skidajući pogled s nje, Slejt je polako počeo da ih oslobađa odeće i Rejn je videla da je i on uzbuđen koliko i ona. Kada su oboje ostali nagi,

64

Zvoncica&Foxy

privukao ju je sebi i potražio njene usne. Odgovorila je žestoko na njegov strasni poljubac.

Rejn je osetila prijatnu težinu njegovog tela, njegove bokove među svojim butinama. Odgovarala je njegovim zahtevnim usnama, prepuštala se njegovim veštim prstima. Izvijala je telo predajući se strasti.

Slejtovi poljupci pekli su joj kožu na vratu, a ruka mu se ponovo spustila do njenih grudi i počela nežno da ih miluje. Taj pokret oteo je uzdah zadovoljstva s njenih usana, a kao odgovor na taj uzdah, osetila je kako je ispunjava.

Osećaj zajedničkog spajanja bio je veličanstven za oboje, goreli su od želje i strasti koja je rasla u njima sa svakim pokretom. Drhtala je kao u transu, ni slutila nije da je moguće doživeti takvo telesno uzbuđenje i snažne nalete požude. Nešto se probudilo duboko u njoj dok je odgovarala na njegove poljupce i milovanja.

- Slejte... - prošaputala je glasom napuklim od emocija. Reagovala je na svaki njegov pokret, na svaki dodir i uzdah. Uživala

je dok je prelazila drhtavim prstima po njegovim napregnutim mišićima na grudima i leđima. Zajedno su dosegnuli vrhunac i još nekoliko minuta grčevito su držali jedno drugo.

Dok su se smirivali, grlila mu je ramena, ljubila vrat, zaranjala mu prste u kosu poslednjim atomima snage. On joj je oduzeo svu snagu, osećala je slatku obamrlost i radosno je dočekala njegove usne na svom licu i vratu.

- Želim da ovako uvek bude medu nama - prošaputala je prolazeći mu prstima kroz kosu. - Želim da budemo jednaki u svemu.

- Da li to znači da ću i ja morati da nabavim pištolj? - upitao je u šali. - Samo ako mi obećaš da ga nećeš uperiti u mene - odgovorila je sa

osmehom. - Dogovoreno - klimnuo je glavom i uzvratio joj pogled. - Moramo o

još nečemu da se dogovorimo. - O čemu? - zbunjeno ga je pogledala. - Ti tvoji misteriozni zadaci... - To poglavlje je okončano - prekinula ga je spustivši prst na njegove

usne. - Već sam uputila zahtev da me prebace na dosadni kancelarijski posao u bazi, međutim, to sada više ne dolazi u obzir, zar ne? Mislim da ću se zadovoljiti da ubuduće vodim računa o tebi i Itanu.

65

Zvoncica&Foxy

- Ne možeš da zamisliš koliko mi je taknuli! što to čujem - duboko je uzdahnuo. - Priznajem da sam se plašio da... Nije važno, hajde da pričamo o lepim stvarima.

- Kao na primer? - promeškoljila se u njegovom zagrljaju. - O venčanju - prevukao je nežno prstom po liniji njenog boka. - O

našem venčanju. - Ako se ne varam, mi smo već u braku - podsetila ga je. - Ali želim pravo venčanje - rekao je meko. - Onakvo kakvo si sanjala

kada si bila mala. - Nikada nisam maštala o venčanju, ali sam zato dobila mladoženju

koga sam želela. - Zar ne želiš glamurozno venčanje, belu haljinu, cveće i sve ostalo

što ide uz to? - upitao je iznenađeno. - Možeš li da me zamisliš u venčanici? - zakikotala se. - Izgledala bi prelepo - njegov pogled govorio je da to zaista misli. - Sve to nije mi važno - slegnula je ramenima. - Oduvek sam samo

želela da se udam za čoveka koga volim i koji mene voli. - Ispunila ti se ta želja - promrmljao je.

Rejn je nervozno pakovala svoje i hanove stvari u veliki kofer. Dečak je bio prepun priča i utisaka, a za nekoliko dana koliko je Slejt proveo u Nortloku, postao mu je blizak. Oduševljeno je prihvatio da će živeti u drugom gradu i Rejn je shvatila da mu je prijalo Slejtovo prisustvo.

Mada u njegovom životu nije nedostajalo muškaraca, imao je četvoricu ujaka i dedu, izgleda da mu je, ipak, nedostajao otac. Duboko je uzdahnula, sela na krevet i zagledala se kroz prozor držeći u ruci omiljenu Itanovu igračku.

Krajičkom oka registrovala je pokret, polako je okrenula glavu prema vratima svoje sobe i ugledala oca. Luk Holis je u šezdeset trećoj godini još uvek dobro izgledao zahvaljujući aktivnom vojničkom životu.

Potpuno seda kosa činila je neobičan kontrast njegovom preplanulom licu, a telo mu je bilo snažno i mišićavo. Rejn je znala da je njen otac privlačan i često se pitala zašto se nije ponovo oženio.

66

Zvoncica&Foxy

Jednom joj je rekao da je to zato što nije mogao da zaboravi njenu majku i ona je tek sada shvatila šta je mislio. Ni ona nije zaboravila Slejta dok su bili razdvojeni, ali sada se pitala kako će izgledati njihov zajednički život.

Umela je da brzo rasklopi i sklopi bilo koje oružje, poznavala je borilačke veštine i još mnogo toga, ali nije znala kako da bude nečija supruga. Nadala se da će, kao i sve ostalo, to brzo naučiti.

- Da li si sigurna da činiš ono što treba? - upitao ju je otac stojeći naslonjen na dovratak, s rukama prekrštenim na grudima.

- Jesam, tata - klimnula je glavom. - Ovaj razgovor već sam obavila s Rokom. Pretesao je sve, i za i protiv, veruj mi.

- Znam da postoje ljubavi na prvi pogled - rekao je Luk zamišljeno. - Verovatno je to kod tebe slučaj, a, osim toga, vas dvoje imate dete. Međutim, bojim se da si možda prenaglila. Ako je tako, još uvek imaš vremena da se predomisliš, a mi ćemo te podržati. To što smo te uvek nagovarali da nadeš sebi čoveka da ne bi bila sama, ne znači da smo želeli da te se oslobodimo. Znaš, svi te mnogo volimo i samo želimo da budeš srećna.

- Ne budi smešan, tata - nasmejala se. -Ne misliš valjda da sam ozbiljno shvatila te vaše šale? Sve se desilo spontano, zaista, a ja volim Slejta i to je jedini razlog što sam se udala za njega.

- Sada mi je lakše. Oduvek sam želeo da ti i momci budete srećni. - Hvala ti, tata - prišla mu je i poljubila ga u obraz. - Nema razloga da

brineš. - Vidim - Luk ju je nežno pomilovao po obrazu. - Ako je ta ljubav

obostrana, uveren sam da ćeš biti srećna. I ti i Itan. - A zar misliš da bih, u suprotnom, pristala da odem daleko od vas? -

upitala je. - Hajde, ako si gotova, odvešću te u bazu - prošao je rukama kroz

kosu. - Obezbedio sam vam avion. Rejn nikada nije volela da se oprašta, ali ovoga puta nije mogla to da

izbegne jer su svi došli da ih isprate. Odahnula je kada je konačno sela i vezala pojas. Itan je zaspao od umora čim je avion poleteo.

Slejt ih je sačekao kada su nekoliko sati kasnije sleteli, i požurio im je u susret. Gledali su se nekoliko trenutaka, a onda ju je nežno poljubio, uzeo Itana u naručje i poveo ih prema svom automobilu. Vožnja do Slejtovog hotela protekla je u veseloj atmosferi, za šta je najzaslužniji bio Itan.

67

Zvoncica&Foxy

Prirodno je prihvatio činjenicu da je Slejt njegov otac. Nepogrešivom dečjom intuicijom shvatio je da mnogo više može da postigne ubedivanjem Slejta nego Rejn pa je odlučio da to obilato koristi.

Bilo je potrebno mnogo strpljenja da ga te večeri nagovore da legne i bilo je kasno kada je konačno zaspao. Rejn je jedva imala snage da se istušira i legne, a Slejt je otišao da završi neke poslove.

Bila je ponoć kada je konačno otvorio vrata njihove sobe i mada je spavala, Rejn ga je čula. Nije se pomerila. Sledećeg trenutka osetila je da se ivica kreveta ugiba.

- Spavaš li? - upitao je tiho. - Više ne - pogledala ga je kroz poluspuštene trepavice. - Mislio sam da bi ti prijalo piće - rekao je pružajući joj čašu. - Zar se ne sećaš šta se prošli put desilo kada smo pili alkohol u ovoj

sobi? - nasmešila se. - Odlično se sećam - uzvratio je osmeh, a oči su mu zasijale. - Poneo

sam čitavu bocu, ne brini. - Znaš, nešto sam razmišljala... - pogledala ga je preko ruba čaše. - Treba li da se zabrinem? - upitao je otpivši gutljaj pića. - Postoji nešto u vezi sa našim venčanjem zbog čega žalim - odložila

je čašu na noćni stočić. - A to je? - Nismo otišli na medeni mesec - izazovno se protegnula. - Moraćemo da učinimo nešto - spustio se pored nje privukavši je u

zagrljaj. Obećavam da ćeš se sa mnom uvek osećati kao na medenom mesecu. Nikoga nisam želeo kao tebe i niko nije uspeo da me za tako kratko vreme sredi.

- Tek ću te srediti - prošaputala mu je tik uz uho. Sledećeg trenutka naterala ga je da legne na leđa, a onda ga je

opkoračila. Sve sumnje u vezi sa njihovim budućim životom nestale su tog trenutka jer je shvatila da će joj ljubav pomoći da se izbori sa svime.

KRAJ

68