Umetnost > Ginter Iker: Zakivanje Strasti

8/11/2019 Umetnost > Ginter Iker: Zakivanje Strasti

1/9

Ginter Iker: Zakivanje strasti

Umetnik oblikuje materiju kako bi predstavio jednu irustvarnost u kojoj, pored tela, obitava i duh. Moe li se u tomnastojanju osloniti na mali neugledni predmet iz svakodnevice?

Ginter Iker (Gnther Uecker) je pripadnik posleratne generacijeumetnika. Roen u tadanjoj Nemakoj Demokratskoj Republici1930. godine, Iker zapoinje studije u vreme soc realizma. Pre negoto e iz Istonog Berlina 1953. godine prebei u Diseldorf, da binastavio obrazovanje na Umetnikoj akademiji, na Ikera e uticatidelo Kazimira Maljevia () koji je jo 1926. godineizlagao u Nemakoj. Izgleda da je pored geometrijske proienostiMaljevievog bespredmetnog sveta kao nosioca nedokuivemetafizike sutine, na Ikera trajan utisak ostavila i energija utisnuta udelo.


2/9

Umetnik se u Diseldorfu upoznaje sa previranjima epohe.Traei sopstveni izraz u kulturi obeleenoj potisnutim oseanjemkrivice, Iker primenjuje opteprihvaeni recept zaborav. Pokuaj daoslobodi svest od prolog, da ivi u trenutku i za trenutak, vodie gaod prakse budizma i taoizma do islama. Gregorijansko pevanje je jo

jedan od naina da se ritualnim ponavljanjem svest isprazni za novaiskustva. Takva kulturna klima doprinela je uspehu izlobe plavihmonohroma Iva Klajna (Yves Klein) 1957. godine u Diseldorfu.Jednobojna platna nebeske ili okean plave asociraju na prazninu inovi poetak. Iv-monohrom, koji e nekoliko godina kasnije oenitiIkerovu sestru, postaje prijatelj, mentor i uzor. Potrebno je jovremena da uenik uspeno u svoje delo ugradi i iskustva uitelja.Tadanja Ikerova praksa obuhvata runu obradu gustih nanosa boje,kao i postavljanje svakodnevnih predmeta na platno.


3/9

Konano, na slici se igrom sluaja ili sudbonosnim obrtompojavljuje ekser. Ovaj mali elini predmet od tog momenta postajeopsesija. Otkrovenje iz temelja menja filozofsku orijentaciju a potom iumetniku praksu. Igri ivota i umetnosti prikljuuje se tema smrti. Sasilinom potisnutog na povrinu izbijaju zanemarene strasti, stradanja i

bol. Iker je spreman za suoavanje. Prolama se spoznaja:Posleratna generacija postaje predratna generacija. Nemaporicanja, brisanja, istog poetka, vreme je da se tamna stranaprigrli, transformie i prikae. Ikerovo proienje postae kolektivno.


4/9

U poetku, potreban je oslonac. Kako organizovati novuslikarsku materiju? Kako je naterati da peva? Kako ogoliti njenetajne? Prvo uporite je geometrija. Kolone i redovi uspravnozakovanih eksera odjek su apstraktne istoe. Ovu varljivu harmonijudodatno upotpunjuje boja, najee bela, koja prekriva i eksere i

podlogu - uticaj poetike monohroma. Klajnov rad je samo oslonac,baza iz koje e se Iker otisnuti u sopstvenu odiseju. Pored mnogihslinosti, razlike su daleko uoljivije. Kao i Klajn, Iker osea jakutelesnu povezanost sa umetnikim radom, osea da njegova fizikaveliina, snaga i nain kretanja u velikoj meri utiu na objekatumetnike fiksacije, kao i na konane rezultate. Za razliku od uiteljakoji se na seansama za antropometrije pojavljuje ispred kamernoggudakog orkestra u neizbenom odelu sa leptir manom, Iker je nafotografijama u zaprljanom radnikom kombinezonu. Svoju sudbinuvezao je uz sudbinu onih koji rade, pate i stradaju. Njegova etkica je

eki.


5/9

vrsta strukturna organizacija, kao i bela boja radova, dovodedo toga da Iker 1958. godine izlae zajedno sa dvojicom umetnikaprividno sline orijentacije. Hajnc Mak (Heinz Mack) i Oto Pine (OttoPiene) osnivai su grupe Zero, kojoj se Iker formalno prikljuuje1961. godine. Deluje neobino da se neko ko je vepronaao izlaz iz

posleratnih dilema, vraa na poetak. Grupa Zero predstavljasvojevrsnu opoziciju enformel pokretima koji kroz slikarsku materijuna platno izlivaju sopstvenu nesigurnost, oaj i civilizacijski bunt,poput apstraktnog ekspresionizma u Americi i evropskog taizma.Namera grupe bila je plemenita obnoviti pokidane veze izmeuotuenog umetnika i drutva. Krenuti od nule, stavljanjem sa straneuznemirujuih sadraja kojih je Iker vepostao bolno svestan. Poredzajednikog zanimanja za kinetiku umetnost, igru svetlosti i senke,kombinaciju skulpture i slike, provejava i kritina razlika kojavremenom narasta. Uprkos obnavljanja impresionistikog

interesovanja za oblikovanje svetlostnih efekata, koje podrazumeva iodreenu dozu optimizma, u Ikerovom delu nezaustavljivo raste i jakaekspresionistika crta, neto neobuzdano i sirovo, ali ne manje lepo.


6/9

Vojniki poredak eksera gubi svoju krutu formu. Sa novomsigurnou Iker grupie mase zakovanih eksera u nesimetrinomrasporedu. Taka u koju se zariva elina otrica vie nije orijentir utkanju koje diriguje kontrolisanu igru senki. Delovi platna ili daskenapadnuti su invazijom elinih bodlji, dok su drugi sasvim prazni.

Ekser je sve ee ogoljen, bez sloja boje koja maskira njegovubrutalnost. Inficirani, ranjivi, bolni delovi slike surovo su izloeniposmatrau. Nova, organska struktura dodatno pojaava simbolikustradanja. Ubod je nemilosrdan. Naneta rana nepopravljiva.Istovremeno, ekseri su i vrsta zatite, iskonski odbrambenimehanizam, poput ekinja, bodlji ili trnja. Delo se brani bezopasnomravnom plohom glave eksera. Sa svakim novim probojem, Iker krozsebe provodi kosmiku energiju neophodnu da se rasporede stotine,a esto i hiljade elinih bodlji. Upravo ta dobrovoljna patnja, tastravina koncentracija, ta iscrpljujua rutina utiskuje energiju koja

isijava iz dela.


7/9

Ponekad, uspravni ekser se povija. Agresor pada kao i rtva.Talasi izvijenih elinih bodlji predstavljaju matricu ili spravu zamuenje? Preko takvog ablona, Iker postavlja istu belu povrinu nakojoj ostaju utisnuta udubljenja, svedoci izvrenog pritiska, ali i trajnoobeleje jednog planiranog ina. Nije to uvek nasilje, Iker esto pravi

paralelu sa radovima na polju, sa dozrelom letinom, sa krugovimapoleglog ita. ak i tada, krugovi podseaju na mete.


8/9

Saradnja sa grupom Zero nije dugo potrajala. Umetnici serazilaze 1966. godine, a do tada je Iker stekao potrebnosamopouzdanje da postavlja pitanja, da otvara dileme, da seangauje u novonastalim problemima modernog sveta u kojem sezatekao. Kolonije elinih bodlji napadaju svakodnevicu u kojoj

ivimo, unosei tako oseaj nelagodnosti u udobnost potroakogmentaliteta. Upotrebni predmeti poput stola, stolice ili TV prijemnika,ostaju lieni svoje osnovne namene, ali bivaju uzneti u jednu viurealnost, ili tanije vraeni u jedan kontekst iri od projektovanesterilne drutvene rutine. Uostalom, bez umetnikove intervencije iekser je deo skuene svakodnevice.


9/9

Kao afirmisani stvaralac, Iker se oprobao i u instalacijama, lendartu i hepeningu, ali je sa velikim uspehom dizajnirao i scene zaBetovenovu i Vagnerove opere. Uestvovao je na izlobamaDokumenta 3, 4 i 7 u Kaselu (1964, 1968, 1982) i VenecijanskomBijenalu (1970). Postavljen je za profesora 1976. godine na

Umetnikoj akademiji u Diseldorfu gde je drao predavanja do 1995.godine. Sve vreme je aktivno uestvovao na meunarodnoj sceni,esto kao politiki angaovan umetnik. Naa publika je imala prilikeda se suoi sa njegovim stvaralatvom aprila 2001. godine, kada jekroz saradnju ULUS-a i Gete instituta organizovana izlobaIzmrcvareni ovek: 14 umirenih naprava u Umetnikom paviljonuCvijeta Zuzori. Iker je za tu priliku preveo i uramio i 120 glagola izpolitikog govora mrnje nemakih ekstremista koji su 1992. godine uBerlinu pozivali na pogrom emigranata i stranaca.

Iker je jednom izjavio: "Moj neuspeh je moja umetnost". Shodnotome, umetnost je uspeno estetsko oblikovanje drutvenogneuspeha. Umetnik plemenito prihvata takav drutveni status.Prihvata li drutvo umetnika?

Documents

Umetnost > Ginter Iker: Zakivanje Strasti