Italijanske oči

7/23/2019 Italijanske oi

1/100

Mari Gold

IT LIJ NSKE OI


2/100

I

ila je sredina avgusta. Vruina, neuobiajena za SanFrancisko, bila je nepodnoljiva. Vevie od tri nedelje nije

pala ni kap kie, a temperatura se nijednom nije spustila naneku prijatnu vrednost. Ko god je mogao, pobegao je iz grada naodmor. U agenciji za nekretnine sa jednostavnim nazivomAgencija Gregson", zaista je bila mrtva sezona. Gospodin

Gregson je na svojoj jahti isplovio iz grada, a njegov i zamenik,gospodin Reding, sedeo je u svojoj kancelariji i, po svemusudei, vodio je neki privatni razgovor, jer je Norma Dons krozstaklenu pregradu mogla da vidi kako se zavodniki smeje igladi svoje ridje brkove.

Ona zevnu. Jutros je vodila jednog klijenta u obilazak kue i,otkad se vratila, telefon nije zazvonio. Ona izvadi mobilnitelefon i poe da kuca poruku svom muu dogovarajui se sanjim o tome ko e da dovede decu sa treninga.

Odjednom, ulazna vrata se irom otvorie i u kancelarijuulete njena mladja koleginica Dilijen Kalan.

- Uf, kako lepljivo vreme! Jedva sam izdrala. ta imamoohladjeno? Neu koka-kolu, ona goji - ree ona na brzinu, prenego to je otila da se osvei u malom kupatilu.

Kada se vratila i sela za sto preko puta Norminog, onaprekrsti noge, uze au limunade koju joj je Norma sipala izavali se u svoju udobnu stolicu sa srenim uzdahom.

- Uf! E, ovo danas je bilo iskuenje.

B


3/100

- Iskuenje?

- Da, klijenti su bili takvi da sam dola u iskuenje da imnanesem telesnu povredu.

-A zato? - nasmeja se Norma.

- Pa, doao mi je brani par sa srednjeg Zapada. Mu se uposlednje vreme obogatio u poslu i hoe da se presele ovde. Celadva sata sam im pokazivala kuu na Pacifik Hajtsu. Odgovaralasam na pitanja o grejanju, podrumima, garai, najbliimsaobraajnicama, podzemnim vodama, minimalnimtemperaturama, o susedima, ceni unutranjih dekoratera,

tapetama, olucima... uh! I kad se sve to zavrilo, gospodja jeipak odustala, jer je izraunala da je bata ispred kue suviedugo u hladovini i da nee moi da gaji cvee koje je gajila naranu u preriji!

Norma se veselo nasmeja.

- Pa, dobro, ima takvih dana. Samo da prodju ove vruine -ona pogleda Dilijen, koja je sada, u sveoj atmosferi kancelarijemirno pijuckala svoju limunadu i zagledala se zamiljeno nekudu daljinu.

Kakva lepotica! I posle tri godine koje je provela u istojkancelariji sa njom, Norma nije mogla da dokui gde jegospodin Gregson upoznao tako izvanredno lepu devojku i kako

je ubedio da dodje da radi u njegovoj agenciji.

Dilijenina spoljanjost jednostavno nije imala mane. Imalaje vatreno ridju kosu i najzelenije mogue oi. Imale su tamnozelenu boju, kao ista duboka umska jezera. Kad god bi joj seusne izvile u malo podrugljiv osmeh, otkrile bi pravilne, sneno

bele zube. U pokretima, koji su bili brzi i gipki, ogledalo sezdravlje i ivotna radost. Bila je gradjena tako da bi svaki klijent


4/100

po ulasku u kancelariju i nesvesno ostajao zagledan u nju svedok mu se neko drugi ne bi obratio.

Ali, i pored svega toga, Dilijen do sada nije imala nijednu

ozbiljnu vezu. Ustvari, Norma se ne sea da joj je ikad pomenulabilo kakvog mukarca sa kojim izlazi. Sad, kad nisu imale tolikoposla, odluila je da pronikne u tu misteriju.

Utom se otvorie vrata i gospodin Reding promoli glavu.

- Naalost, Dilijen, imam tunu vest. Potrebno je to preprodati jednu vilu. Vlasnici za koji dan odlaze u Evropu. Imaju

vremena samo u nedelju da nam pokau kuu i da nam predaju

kljueve. Mislim da je najzgodnije da poaljem vas.- Naravno, gospodine Reding!

- nasmei se Dilijen. - To mi nee predstavljati nikakavproblem. Samo u vas zamoliti da mi date sve podatke.

- Sada u ih pripremiti - ree on i povue se u svoju sobu.

- E, ba si baksuz! - uzviknu Norma neraspoloeno. - Nigdenikog na vidiku, a odjednom ef ti prekida vikend.

- Ali, Norma, veruj mi da mi je to potpuno svejedno!

- Nemogue, Dilijen! Pa tebi je vreme da budezaljubljena,da nadjenekog ozbiljnog mukarca za kojeg ese udati, a za toti treba slobodno vreme.

Dilijen prsnu u smeh.

- Ne brini za mene, Norma. Ja odlino umem da pronadjem iiskoristim svoje slobodno vreme. Mukarci su tu uvek kad su mipotrebni, a o udaji sam odavno prestala da razmiljam.

Norma razrogai oi. Ovakav odgovor uopte nije oekivala.Sad je tek postala radoznala.


5/100

- Prestala si? Znai ipak si razmiljala? Pa ta se dogodilo?

- Nita posebno. Sasvim obina pria. Dola sam uKaliforniju iz Oregona, kad su mi roditelji umrli. Bila sam vrlo

ambiciozna. Radila sam i kolovala se. Primljena sam nauniverzitet. Zaljubila sam se u kolegu i volela sam iz sve snage.iveli smo zajedno i pravili planove za budunost... Ali, jednog

jutra sam se probudila i zapitala sam se gde sam to stigla i kudavodi takav ivot. Budunost nisam zamiljala kao Tomi. Osealasam da jo dugo neu biti spremna da budem ena i majka. Netrpim stege. Ne elim da stalno moram nekoga da obavetavamgde sam otila i kad u se vratiti. Nije bilo lako. Mislim da me je

mnogo voleo, a i ja njega na neki nain - ona pogleda zamiljenou daljinu grickajui olovku.

- I ostavila si ga? - nastavi Norma da zapitkuje.

- Da. I njega i studije. elela sam da se bacim u ivot. Radilasam na raznim sajmovima i promocijama. I tako...

- I tako si upoznala gospodina Gregsona - zakljui Norma. -Kako si uspela da dobije ovaj posao iako nisi imala iskustvo?

- Veruj mi, lako - nasmeja se Dilijan drsko, ali sa punoarma.

- Zavisi na koje iskustvo misli - dodade ona nestano.

I protiv svoje volje, Norma se nasmei. Pomisli u sebi kako seDilijen pokazala kao odlian agent i divna koleginica, sa kojom

je baimala sree.

- Zna ta ja mislim? - upita Norma mudro, poto jepromislila o svemu. - Jednostavno, jo nije naiao...

- Gospodin Pravi - zavri Dilijen njenu misao. - A dok setakvo vanzemaljsko bie ne pojavi, ja u da uivam u svakojsekundi ivota. Evo, na primer, kad smo vekod toga, hajde da


6/100

izadjemo ranije ako se sloi gospodin Reding, pa da te odvedemna ruak u jedan novi restoran. ula sam da je neto sasvimoriginalno. Italijanski je, ali ne zatrpavaju goste picama ipastama, nego slue stare specijalitete.

- Oho, a gde je to?

- Daleko je. Hajde, reci svom arliju da jednom on ode podeake, pa da krenemo.

Ubrzo, Dilijen je jurila u svojoj jarko crvenoj mazdi, koja jepotpuno odgovarala njenom temperamentu, okreui se da vidida li je Norma prati. Gospodin Reding rado ih je pustio ranije,

verovatno zahvalan to je Dilijen na sebe preuzela obaveze zavikend.

Ispred jednospratne bele zgrade sa tablom Kaza Arleti"pronale su poslednja dva mesta za parking. Tek kad su stigle doprijatno osvetljenog predvorja punog zelenila, Dilijen se tre ishvati da nije rezervisala sto. Jednostavno, nije ni pomiljala dau ovo doba godine negde moe da bude guva. Ali, ljubazni ielegantni recepcioner odmah im je saoptio tu tunu vest.

Delovao je malo prekorno, kao da se udi da neko moe i dapomisli da moe tek tako da ue u ovaj restoran koji je od skoropostao poznat.

Dilijen, koja je u svojoj pripijenoj bluzi sa malo dubljimizrezom i crvenoj suknji iznad kolena izgledala izuzetnozavodljivo, pokuavala je da umilostivi recepcionera. Uz najlepiosmeh, trudila se da ga ubedi da mora da otputuje iz grada, a daipak pre toga eli bar jednom da rua u ovom restoranu. On je

samo ravnoduno slegao ramenima.Meutim, kad je Norma, vepomirena sa sudbinom krenula

ka izlazu, a Dilijen jovodila uzaludnu borbu, otvorie se vrataslubenih prostorija sa druge strane hola.


7/100

Dva tamnokosa oveka u ivom razgovoru krenula su premastepenicama. Jedan od njih sluajno je pogledao ka Dilijen izastao, uvi njen razgovor sa slubenikom. To je bio visok mladovek, oigledno Italijan. Tamnoput, vitak, savreno graen ielegantan, lako mu je kosa bila malo dua, a gornje dugme nakoulji raskopano, sva ta nonalantnost doprinosila jesavrenom utisku i pokazivala koliko on ima oseaja za stil.

Kada ga je ugledala, Dilijen je prekinula svoju priu ipogledala ga od glave do pete sa odobravanjem. Oi su jojzablistale, a osmeh se sam od sebe izvio na usnama. Ali kada jeuhvatila njegov pogled, osetila je blagu jezu. Kako divne oi!

Tamne, meke, zagonetne. Oi koje mogu da miluju pogledomkao nejneniji somot, ali mogu da kriju u sebi i more strasti, ukome bi moda poelela da se utopi...

Dilijen je volela mukarce, ba kao to je i rekla Normi.Nikad nije beala od toga da im to i pokae. Namerno jezadrala neznanev pogled, isturila grudi i nasmeila se na svojnajzavodljiviji nain. On se zamiljeno namrti i pozvarecepcionera.

- Gvido, moeli da doeza trenutak?

Recepcioner prie i, poto saslua neznanca, vrati sezbunjeno i ekajui se iza vrata.

- Oprostite, gospoe... da... uh, ustvari, sada sam se setio dasam pogreio. Jedan od naih separea je ipak slobodan.Zaboravio sam da je rezervacija otkazana. Oprostite mi jo

jednom i dobrodoli u Kaza Arleti".

Norma i Dilijen zgledae se sa osmehom. Komentar je bionepotreban.

Unutranjost restorana ih je oduevila. Zidovi su bili beli ineravni, imitirajui kamen mediteranskih gradova. Svetlost koja


8/100

je dopirala odozgo bila je blaga i imala neku zlatastu boju, istukao i svetiljke koje su osvetljavale fontanu u sredini restorana.ovek je dobijao utisak da sedi u hladu nekog zida blizu mora,dok se popodnevno sunce odbljeskuje na talasiima bistretirkizne vode. Utisku je doprinosio i diskretni miris lavande.

- Fantastino! - uzviknu Norma. - Hvala ti na ovoj ideji. Ovoje tako razliito od pice i hamburgera.

Ruak, raii sa sosom punim miriljavih zaina, salate samaslinovim uljem, vrui brusketi, najbolje belo vino i kolaodsmokava za kraj, jovie im je popravio raspoloenje.

- ta misli, Dilijen, ko je onaj ovek? Verovatno vlasnik?- Najverovatnije - odgovori Dilijen ravnoduno.

- ta misli, hoeli ga opet videti?

Dilijen je bila sasvim sigurna u sebe.

- U to uopte ne sumnjam.

I zaista, nekoliko minuta posle toga, ovek o kome su govorile

pojavi se, ko zna odakle, i lagano prie njihovom stolu, smeeise. Njegovi savreni beli zubi bili su divan kontrast njegovommaslinastom tenu.

- Nadam se da ste zadovoljne naom kuhinjom i da etezaboraviti onaj nesporazum na poetku - glas mu je bio dubok imek.

Obe ene pourie da ga uvere da su oduevljene.

- U tom sluaju, nadam se da ete postati nai esti gosti -nastavi on gledajui uporno u Dilijen.

- Uzgred, ja sam Nikolo Arleti - ree i malo se nakloni.


9/100

Dok mu je Norma predstavljala sebe i prijateljicu i hvalilanjegov restoran, Dilijen ga je otvoreno i bez ustruavanjaposmatrala i bila je vrlo zadovoljna onim to vidi. Njegovafigura, visoka, vitka i spretna, pa i njegov neodoljiv osmeh, bilisu neto to su imali svi vrlo zgodni Italijani koje je do tadaupoznala, ali oi su bile neto posebno. Tamne i duboke, malotajanstvene, malo podrugljive, uznemiravale su je na nekinaroit nain.

Odluila je da i sama pokae inicijativu i da se baci u novuigru.


10/100

II

amo dva dana posle prve posete restoranu Kaza Arleti" ,Dilijen je ponovo dola u njega da veera i to sama. Na sebi

je imala malu crnu haljinu koja je bila potpuno pripijena uznjeno savreno telo, a jedini nakit na njoj bile su mindjue kojesu svetlucale istim smaragdnim sjajem kao i njene oi.

Nonalantno je prila recepcioneru i izjavila da nemarezervaciju, ali da svakako eli da se za nju pronae slobodansto. Dok je recepcioner zbunjeno odmahivao glavom irazmiljao kako da reaguje u ovakvoj situaciji, na vratima salepojavio se Nikolo. Delovao je neverovatno armantno u strogomcrnom veernjem odelu i sa uperkom sjajne kose, crne kao no,koji mu je pao na elo. U njegovim blistavim i nasmejanimoima videlo se izvesno uzbuenje.

- Gospoice Kalan! Oduevljen sam! Ili da priznam da sam seipak nadao ovome?

- Gospodine Arleti...

- Molim vas, Nikolo.

- Nikolo, - ree Dilijen prilazei mu - mislim da nema osobekoja nije poelela da opet doe ovde, a posle onako ljubaznogdoeka od proli put... - ona mu uputi znaajan pogled. -

Pretpostavila sam da e rezervacija biti najmanji problem.- Naravno, kod nas e svaki gost naii na dobrodolicu kakva

mu pripada. A to se vas tie, Dilijen, - i on je pogleda upitno,na ta mu ona osmehom i klimanjem glave dozvoli da je zove po

S


11/100

imenu - bila bi mi ast da mi veeras pravite drutvo i spaseteme od monotonih poslovnih razgovora i problema. Takoe,odabrau za vas najbolje specijalitete koje kua nudi. ta kaetena moj predlog?

- Nikolo, divni ste - Dilijan mu pokloni svoj najzahvalnijiosmeh.

- Potpuno u vam se prepustiti.

Nikolo je neno uhvati ispod ruke i odvede do jednihstepenica koje ranije nije videla, a koje su iz sale vodile na gornjinivo, gde se nalazilo nekoliko separea. U separeu, na jedan

njegov znak, nekoliko kelnera beumno i hitropostavilo je sto,upalilo svee, donelo aperitiv, a najstariji od njih upravo jepaljivo sluao Nikolova uputstva.

To to je sto postavljen tek kad je ona dola pokazivalo je, ilije bar tako trebalo da izgleda, da Nikolo ne veera svako vee uenskom drutvu, nego samo u specijalnim prilikama.

Ubrzo su sedeli za stolom prekrivenim najlepim jelima kojenudi mediteranska kuhinja i pijuckali su neko zaista izvrsno

vino.

- I tako, ti si znai poslovna ena! Borac u ringu ivota. Pa, tome i ne udi. Tvoj izgled pokazuje da si vrlo uporna i uspena.

- To je istina, - sloi se Dilijen - moda zato to sam rasla udivljini i to sam se uglavnom igrala sa deacima, a moda i iznekog drugog razloga, ali je se zaista ne predajem.

- A moda je tome kriva i boja tvoje kose? - nasmeja seNikolo.

- alim se. Ali me zanima o kojoj to divljini govori. Irska?


12/100

- Neee, tamo je odrastala moja prababa! Mislila sam naOregon. Jahanje, plivanje, pentranje, to je bilo moje detinjstvo!

A ti? Da li si ti roen u Italiji?

- U mom sluaju, to je bio moj

deda. Doao je kao doseljenikna istonu obalu i tu su ga primili njegovi zemljaci. Nikadanismo saznali kakvim poslom se bavio, ali novac koji je ostao odnjega moj otac je uloio u nekretnine, a kad se jo obogatiodoao je ovde i poeo da ulae i u razne druge stvari.

Dok je ovo priao, Nikolo je lagano pijuckao vino i mirno ipaljivo posmatrao Dilijenine oi i usne. Kao da su njihovipokreti i pogledi vodili neki razgovor razliit od onog glasno

izgovorenog.

Iz sale se ula muzika. Muki glas, praen gitarom, meko, astrasno, priao je na jedan od milion naina priu o lepotiljubavi.

Dilijen ispi poslednji gutljaj vina i ispusti uzdah istogzadovoljstva.

- Ovo vino, za razliku od mene, ipak nije ovdanji proizvod. Unjemu je pravo italijansko sunce.

Sva njena ula uivala su ove veeri. Ovaj ovek milovao jesvojim glasom, svojim reima i svojim divnim tamnim oima.Osetila je da je neki magnet vue u njegovu blizinu.

Kao da je proitao njene misli, Nikolo u istom trenutku ree:

- Ponudio bih ti jo malo togvina i to iz najbolje berbe, ali zar

ne bi bilo prijatnije da preemo na neko udobnije mesto?Upravo to je trebalo da kae, pomisli Dilijen, a glasno ree:

- Mmm, zato da ne?


13/100

Nikolo otvori vrata u dubini separea. Dok mu je Dilijenprilazila, on sjajnim pogledom predje preko njene savrenefigure i, obgrlivi je blago oko struka, uvede je u svoj apartman.

- Evo, ovo je moj kutak kada sam suvie umoran da sevraam kui. Ovde mogu i da radim i da se opustim. A, meunama reeno, ponekad mi dosade kancone.

I, sa jednim pritiskom na dugme, po prostoriji se razlee,uzbudljiv a smirujui, instrumentalni dez.

Dilijen se udobno namestila na meki koni trosed iprekrstila noge, dobacivi Nikolu pogled pun izazova. Sviali su

joj se mukarci kao on. Tako tihi, oputeni, a puni nekeunutranje vatre.

On je iz bifea odabrao bocu vina, otvorio je i nasuo samojednu au koju je polako pruio Dilijen. Ona je, ne skidajuipogled sa njega otpila dva-tri gutljaja i pruila au njemu.Meutim, on je au spustio na sto i poeo polako svojimusnama da skida zaostale kapi vina sa njenih. Od tog dodira,

vrelog, a mekog kao somot, Dilijen je sva uzdrhtala.

Nije se pomerala, samo je putala da kroz nju prolaze divnitreptaji dok je usnama lagano, lagano, prelazio preko njenihslepoonica, vrata, polako se sputajui ka njenim grudima. Nisama nije bila svesna kako je njena haljina poela da klizi i kako

je na kraju sasvim skliznula sa nje. Njegove ruke eljno suobuhvatile njene dojke, a usne su mu se neumorno sputale svenie i nie...

Dilijen vie nije mogla da bude mirna. Oteo joj se glasanuzdah. Njene ruke posegnule su za njegovim vrstim ramenima,a njene usne poele su da istrauju glatku zategnutu kounjegovog vrata i grudi. elela je i da ga ljubi i da sasvim nestaneu njegovom zagrljaju. Da mu stavi do znanja gde bi elela da


14/100

oseti njegove usne. Sve se pretvorilo u divlju igru, punu enje inestrpljenja.

On je tano pogaao svaku njenu misao i elju. Kada ju je

doveo do takvog uzbuenja da je osetila da ne moe ni sekunduda eka potpuno ispunjenje, on je i dalje, kao da se igra sa njom,odlagao taj trenutak, muio je i milovao je, samo da bi taj

vrhunac doiveli zajedno na to lepi nain.

I dalje je drao vrsto zagrljenu. Oseala se potpuno srenomi potpuno zadovoljnom.

- Dilijen, - proaputao je - ti si najlepa ena koju sam ikada

video.Ona se okrete u njegovom naruju i pomilova ga po licu.

-A ti ima najlepe oi koje sam ikada videla.

I zaista, i sada, dok su je posmatrale sreno i smireno, unjihovoj dubini nazirala se neka tajanstvena melanholija.

Priznala je sebi da je ni jedan mukarac u poslednje vremenije toliko zainteresovao.


15/100

III

sledea dva-tri dana, iako vruine nisu mnogo popustile,Norma je primetila da je Dilijen divno raspoloena. Bolje

rei, fantastino. Kada je pokuala da sazna razlog pomounekih nagovetaja, Dilijen je samo namignula i stavila prst nausta. Poziva i dalje skoro da nije bilo, pa su se obradovale kada

je gospodin Reding, posle jednog telefonskog razgovora, poslao

Dilijen na sastanak sa kupcem koji je eleo da odmahpogleda veliku kuu sa divnim pogledom na okean.

Kada je stigla pred graevinu od crvene cigle sa batom inekoliko terasa, videla je da su tu veparkirana velika bela kola.Izala je iz kola, zakljuala vrata, a kad je podigla pogled,uzviknula je oduevljeno.

- Nikolo! Stvarno si me iznenadio!

- Imao sam neodoljivu elju da te vidim u akciji!

Dilijen prsnu u smeh.

- Kada bi gospodin Reding saznao za ovo...

Pomislila je kako mu divno stoje lagane letnje pantalonemaslinaste boje i ista takva majica ispod koje su se ocrtavalimiii. Krv je odmah poela bre da joj struji.

- Ne razumem, - ree on uz osmeh prilazei i skidajuinaoare za sunce - razmiljam o kupovini ovakve kue, agospodin Reding je prodaje. Molim te, upoznaj me sa detaljima!

U


16/100

- Dobro! Ovuda, molim vas -Dilijen otkljua vrata i uvedeNikola u veliki hladoviti hol.

Dok su obilazili silne sobe i terase luksuzno nametene kue,

Dilijen je, priajui kao navijena, svaki put kad bi pogledalaNikola primetila da se zagledao u njene usne, kosu ili vrat.Meutim, kad su stigli do centralne spavae sobe na spratu ikada je ona irom otvorila vrata terase kroz koja ih jezabljesnulo plavetnilo okeana, Nikolo se odjednom oduevio.

- E, ovo je najzad ba kako treba! Hvala bogu, nematelevizora. Ali, muzika je tu, zatim mali bar, a ovo ogledalo jenajvee koje sam video! - on prie stoiu. - Ovaj prazan ram

kao da eka sliku nekog novog srenog para. Lepo - rekao je,ispruio se preko prostranog branog kreveta i stavio ruke podglavu. - Pravi ambijent za jedno lenjo letnje popodne.

- Da li to znai da mogu gospodinu Redingu da prenesen da sizainteresovan? - zadirkivala ga je Dilijen.

On malo nakrivi glavu da bi je bolje pogledao.

- Izvini, ali moram jo dobro da razmislim. Nisam jo nikadkupovao kuu. Zato mi malo ne pomogne?

Dilijen pogleda u njegove lepe tamne oi i jedva se odupreelji da mu se ne pridrui na ogromnom krevetu. Potrudila se dazadri slubeni ton.

- Nikolo, mora mi rei malo vie o tome zbog ega kupujekuu. Ova kua malo je prevelika za poslovnog oveka koji ivisam, ali je idealna za onoga koji planira da osnuje porodicu.

- Porodicu? Pa dobro, pretpostavljam da je i to u planu.Jednog lepog dana - pogleda je zamiljeno. - A danas samraspoloen da se igram. Da se pravim da je to ve tako - onustade i poe polako prema Dilijen. -Dolazim kui sa posla,


17/100

umoran. Doekuje me prelepa ena. Spremila mi je au nekogdobrog pia koje oputa. Ona mi ga prua, gledajui me pravo uoi. I... ja zaboravljam sve svoje probleme - zavri on malopromuklim glasom sputajui svoje usne na Dilijaninepretvarajui neni dodir od koga se sva najeila u vreli poljubac.

Ma koliko da je elela da ovo izazivanje i zavoenje tee tolaganije, Dilijen je na njega reagovala kao i prvi put. Sve se vrlo

brzo pretvorilo u nestrpljenje i neizdrivu elju. Pomagala mu jeda to pre skine sa nje sve to mu je smetalo da je oseti celu injihova tela uskoro su bila isprepletana u prastaroj, a ipak uveknovoj igri strasti.

Kada je igra prola, kao nekaletnja oluja, leali su oznojeni izadihani jedno drugom u naruju. Dilijen je sluala otkucajeNikolovog srca dok je on neno drao, a pogled joj je lutao poplavoj povrini okeana i mislila je kako je ovaj trenutak modanajblii njenom pojmu savrenstva. Podigla je pogled ka Nikoluda vidi da li i on deli njene oseaje, ali u njegovim oima,zaudo, spazi neku setu.

- Mili, neto nije u redu?

- Naprotiv, - tre se on - sve je isuvie u redu. Samo sam sesluajno setio nekih obaveza.

- urinekuda?

- Sad me nita ne bi moglo odvui odavde. Ne, nego upoznaosam te tako iznenada i ti si me tako brzo... Hou da kaem, dasam privremeno zaboravio da uskoro idem u Evropu.

- Nije valjda? - uzviknu Dilijen sa svim razoaranjem koje jezaista oseala.


18/100

- Naalost. Kroz koji dan. Ustvari, idem u Italiju, na strunousavravanje. Moj otac je ipak sve stariji i, polako, brat i jamoramo da ga potpuno zamenimo.

- Koliko ostaje? - Dilijen se i sama iznenadi koliko sesnudila.

- Dva meseca. Ali... ima dotle vremena. Treba ga iskoristiti napravi nain.

Kada su najzad krenuli kui, veje uveliko bio mrak. Dilijenje veto manevrisala svojim kolima kroz, ne mnogo gust,saobraaj i zakljuila da nema razloga za brigu. Dva meseca brzo

proe, a bila je sigurna da je Nikolo zagrejan za nju bar istotoliko kao i ona za njega.


19/100

IV

etko se dogaalo da se Nikolo i Dilijen ne uju bar nakratko, a svako vee se zavravalo na najlepi nain,

intimnom veerom u njegovom apartmanu.

On je otputovao u ponedeljak i Dilijen se od tog trenutkausredsredila na posao, odluna da to bolje popuni prazninukoju je napravilo njegovo odsustvo.

Zbog toga, njeno zaprepaenje je bilo bezgranino kada je uetvrtak zazvonio telefon i kada je shvatila da je Nikolo jo uveku gradu.

Desilo se neto nepredvieno. Morao sam da saekam da seneke stvari zavre, pa tek sutra kreem... Dilijen, tako bih eleoda te vidim. A ti mene? - zapitao je pomalo nesigurno.

- Pa divno, zaista! - uzviknu Dilijen iznervirano. Namerno jeuzela sav posao, ak ga je i izmiljala, da ne bi mnogo mislila nanjega, a sad ovo. - Danas idem u Karmel, ao mi je, ne vredi.

- Odlino, - ree on veselo - videemo se tamo. Pokazau tinau jahtu!

I zaista, ubrzo poto je klijentima u Karmelu pokazala vilu,Dilijen i Nikolo naoe se na malom trgu, u delu grada

namenjenom turistima, sa mnogo malih restorania iprodavnica suvenira. Nikolo je bio oputen i nasmejan. Nimalomu nije smetalo to je zbog nje preao silne kilometre i izgledalo

je da je vrlo zadovoljan to je vidi jo jednom pre putovanja.

R


20/100

Posle ruka, odvezli su se do marine i ukrcali se na dugakuelegantnu jahtu koja je pripadala Nikolovoj porodici. Bili susami, Nikolo je veto upravljao brodom i ubrzo su se usidrili umaloj uvali gde nije bilo nikoga osim njih.

- Nikolo, ne znam ta da kaem! Prvo si me sasvimporemetio, a sad ovo! - uzviknu Dilijen uznemireno, ali ipakzadovoljno, osvrui se po tom malom raju. Ona je bila enakoja je volela sve da ima pod kontrolom, ali ovoj situaciji nije seimalo ta zameriti.

- Draga, sami smo na svetu - on poe da joj skida majicu. -Ostavi ovde sve krpice i doi da vidikako je voda divna.

On je uhvati za ruku i uskoro su joj talasii zalivali stopala.Dilijen potra nekoliko koraka kroz kristalnu prohladnu vodu i

baci se u nju, a Nikolo ubrzo za njom. Uivala je u predivnomoseaju potpunog oputanja. Ali, znala je da im ubrzo to nee

biti dovoljno. Prepustila se talasima koji su je milovali i koji suje polako nosili ka mestu gde je plivao Nikolo.

Najzad, ovla je dodirnula njegova preplanula ramena, da bi

je ve sledei talas odneo od njega. Poela je da se smejeuivajui u toj igri talasa koja se stalno ponavljala. Najzad,Nikolo izgubi strpljenje i pokua da je uhvati. Ona se vetoizmae i poe da pliva to je bre mogla. Ali, naila je na mnogo

boljeg plivaa. Nije prolo mnogo, a Nikolo ju je ve draozarobljenu u vrstom zagrljaju i ljubio je dok su im tela lebdela uplavoj vodi. Oseala ga je celim telom i opet su je obuzimali vepoznati trnci.

Ne odvajajui se, doplivali su do pliaka i, dok su njegovenemirne ruke milovale svaki delinjenog prelepog tela, ljubilaga je eljno kao da je unapred htela da nadoknadi vreme koje eprovesti bez njega.


21/100

Voenje ljubavi sa Nikolom u ovoj usamljenoj uvali, namekom pesku, meu mlakim talasiima pliaka, bilo je najlepekoje je ikada doivela. Kada se odvojio od nje, u njegovimsjajnim oima videla je neto nalik na sreu.

- Dil, odlazim i nosim u glavi sliku najlepe ene na svetu.Vratiu se najbre to mogu.


22/100

V

oao je petak, subota, pa nedelja. Bilo je oigledno da jeNikolo sada stvarno otputovao. Vruine su prestale i posao

je polako krenuo. Ali, koliko god da je bila svesna da joj seNikolo uvukao pod kou i da e joj bez njega biti pusto, Dilijense nije nadala da e njegov odlazak izazvati toliku mrzovolju iapatiju.

Ve krajem prvog meseca njegovog odsustva, jedva jeuspevala da ustane ujutru kad joj zazvoni alarm, a vepolovinom dana oseala je da jedva vuenoge.

Jednog jutra, Norma primeti: Dilijen, strano si bleda. Da tenije zakaio neki virus?

Verovatno, sino sam i povraala. Ali, sada je i vreme zaviruse.

Nekoliko dana posle toga, kada joj je Norma ponudila parepice, Dilijen iskrivi lice i okrete glavu.

Ne! Zaboga, to je tako masno! - i trenutak kasnije ode ukupatilo.

Norma se uozbilji. Suvie dobro je poznavala ove znake.Nemogue da Dilijen nije posumnjala?

- Dil, draga, - ree Norma kad se ova vratila - da te muninenemaju veze sa tvojim lepim Italijanom? - pri tome Normaznaajno podie obrve.

D


23/100

- Misli... ma... daj, pusti, molim te. To ne moe meni da sedesi. Nisam toliko glupa.

Ali, kako je vreme prolazilo i drugi signali su ukazivali

Dilijen da mora ozbiljno da razmotri Normine sumnje. Setilase, Karmel! To je bilo neplanirano. Mislei da je Nikolo veotputovao, prestala je da pije pilule. Malo se acnula. To jeznailo da joj je neko ipak postao znaajan, jer je bila tolikosigurna da joj pilule nee trebati dok se Nikolo ne vrati.

U najkraem roku potraila je lekara.

- Pa, gospoo Kalan, potpuno ste u pravu. Vi ste u drugom

mesecu trudnoe. Sve je u najboljem redu. Pazite da uzimatedosta vitamina i da se mnogo ne premarate. Za sada e to bitisasvim dovoljno.

Sada je Dilijen iskusila kakva je razlika izmeu sumnje istvarnosti. Posle doktorovih rei, vrlo neprijatni marci sili su

joj niz kimu, a u stomaku je osetila kocku leda. Dakle, to je to!Ono na ta nikada nije pomiljala, to je svakako elela daizbegne, upravo joj se dogaalo!

Odvezla se taksijem kui, jer nije mogla da se koncentrie navonju. Automatski je pregledala elektronsku potu. Opet jestigla poruka od Nikola. Nije joj se javljao basvaki dan. To senije moglo oekivati. Ljudi kao to je Nikolo i kao to je ona dodanas bila ne dopisuju se svakodnevno. To su slobodni inezavisni ljudi, sigurni u sebe. Ali, danas! Danas joj je bilo

vano da proita njegovu poruku i da pokua iz nje daprotumai ta bi on mislio o svemu ovome. Pa, on joj je sada

blii od svih mukaraca koje je poznavala. On je moda i buduiotac njenog deteta, ako ga bude rodila.

Njegova slika sa terase nekog hotela iz San Rema bila jepropraena veselom i prijateljskom porukom. Duh ove poruke


24/100

nije mogao biti dalji od njenog trenutnog raspoloenja. Odluilaje da mu nita ne pominje dok se ne vrati. Prvo mora sama sasobom da odlui ta eli.

Sutradan, u kancelariji, Norma je saekala Dilijen sva kao naiglama. Josa vrata je napala.

- I? Jesam li bila u pravu? - pitala je ali kada je boljepogledala njeno lice, malo se povukla. - Dil, jesi li dobro?

- Savreno - odgovori Dilijen smirenim i ozbiljnim glasom.

Ta smirenost i ozbiljnost bile su rezultat razgovora koje jecele noi vodila sama sa sobom. Prethodne veeri, kada je

proao prvi ok od neoekivanog saznanja, Dilijen je sela ipogledala se u ogledalo. Da li je sve ovo toliko nepodnoljivo,zapitala se. Ona je u najboljim godinama, nesigurnost mladosti

je iza nje, stekla je neke pozicije na svom poslu, tako da imaprostora da se posveti i nekoj porodinoj stvari. GospodinGregson je oboava i zadovoljan je njenim radom, pa ne bi imaonita protiv da ona napravi pauzu od nekoliko meseci. Dakle, otome ne mora da brine.

S druge strane, u njenoj dui pojavilo se novo, do tadanepostojee oseanje. U njoj sada nastaje jedan novi ivot. Rastemalo, nemono bie. Samo njeno. Odnosno, ne samo njeno. Unjemu je i Nikolova krv.

Pa, na kraju krajeva, pomislila je, moda je ovo njenasudbina! Moda je upravo sada momenat da sazri i da postanemajka kao i tolike druge ene. Sada, kada osea da ima snage za

dvoje. Kada je na kraju pola u krevet, oseala je nekouzbuenje pomeano sa radou.

U novi dan zakoraila je kao sasvim nova linost. Zbog toga jeNormi izgledala tako neobino.


25/100

- Misli... rodiebebu?!

Dilijen klimnu glavom.

- I to ti ne smeta? - nastavi Norma. - Do jue sam imalautisak da je to za tebe neto to ne dolazi u obzir.

- Pa, moda sam gledala stvari po nekoj inerciji - ree Dilijenpolako. - Ono to mi je bilo vano pre nekoliko godina ne morami biti vano i danas. A drugo, zavisi i ko je otac deteta. Mislimda ja imam sree. Nikolo je najprijatniji, najneniji ovek kogapoznajem. Njegova pisma su divna i duhovita. Lep je. Bilo bilepo da dete ima njegove oi.

Norma htede neto da kae, pa

se ugrize za jezik. Onda jeoprezno upita:

-A ta on kae? Je Ise iznenadio?

- Tek e se iznenaditi. Ipak, to je stvar koju treba saoptitilino. Ne znam - zamisli se Dilijen - kako e tano da reaguje.

Ali, sigurna sam da e se mnogo obradovati. Znam da to nijeoekivao, ali po neemu mi se ini da jednog dana planira da

ima porodicu. Mnogo nam je lepo kada smo zajedno, a on znada ja neu insistirati ni da se venamo. Mislim da emo bitidobri roditelji, kako god da organizujemo budui ivot.

Dok je Dilijen zadovoljno grickala okoladicu, Normazabrinuto zavrte glavom. Plaila se da je Dilijen tolikoponesena ovim neoekivanim dogaajem, da ni ne sanja kakvesve prepreke mogu da se pojave.


26/100

VI

o Nikolovim porukama, Dilijen je mogla da zna kada tanoda ga oekuje. Napustio je Italiju, bio koji dan u Parizu,

jedan dan u Njujorku, i na kraju, doao je taj za nju sudbonosnitrenutak kada joj je javio da se vratio u San

Francisko. Kao to je i oekivala, eleo je da je vidi te veeri usvom restoranu.

Dilijen je stigla u restoran sva uzbuena, unapredpredviajui efekat koji e njena vest imati na njega. Zamiljala

je njegovu reakciju na razne naine, ali ni na trenutak nijeposumnjala da e se silno obradovati.

On ju je ekao veu predvorju. Bio je obuen joelegantnijenego pre, to je verovatno imalo nekakve veze sa njegovim

boravkom u Parizu. U oima mu se italo zadovoljstvo to jeopet vidi, ali kao da su odavale i neku zabrinutost i nervozu.Kada je odveo do svog separea, nekako sveano uhvatio je njenuruku i prineo je svojim usnama, pa je poveo da sedne za sto.

- Fantastino izgleda. Ti si moja kraljica! - poe on kada jeseo naspram nje. - Mislio sam o tebi mnogo vie nego to samoekivao.

Dilijen se nasmei dok ju je ispunjavalo oseanje trijumfa.

- Ba zbog toga eleo sam sa tobom ozbiljno da razgovaram, -nastavi on - ali, izvini, zaboravio sam! Pre svega ovo - i on jojprui elegantnu barunastu kutiju tamnozelene boje. - Izgledada sam najvie mislio na tebe u Parizu.

P


27/100

Dilijen je potajno uzdrhtala dok ga je gledala iromotvorenih oiju. Da li je to to? Da li je mogue da je Nikolo samod sebe zakljuio da bi eleo da mu ona bude ena? Ne, ne smese preterano nadati. Sa nestrpljenjem koje se trudila da sakrije,otvorila je kutiju i ostala bez daha. Malo se razoarala. Nije bioprsten. Ali, ogrlica koju je ugledala bila je retko raskona ielegantna. Bila je od belog zlata sa smaragdima boje njenihoiju. Nekoliko sekundi samo je gledala u blistavi nakit. Zatim,dirnuta skoro do suza, zahvalno pogleda u Nikola.

- Pa, moram priznati, nain na koji mislina mene je odlian!Potpuno si pogodio moj ukus! Potrudiu se da i ubudue ima

po emu da me pamti- dodade ona zavodljivim glasom.Nikolo se neodreeno nasmei.

- Drago mi je da ti se dopada. Ali, kao to sam rekao, eleobih da razgovaramo ozbiljno.

- Ustvari, i ja bih imala sa tobom da razgovaram netoozbiljno. Ali, ti si prvi poeo, pa izvoli.

- Ne, ne, ovo nije nita hitno. Molim te, Dilijen, ispriaj sveto eli. Da nema neki problem? Mogu li ja nekako dapomognem?

- Pa, eto... Ovome se nisi nadao, ali mislim da e ti biti jakodrago... Ukratko, dobiemo bebu!! Ti i ja! Mislim, - nastavi ona

brzo, spazivi da se on sasvim zaledio u pokretu - naravno danam to nije bilo ni na kraj pameti, ali kada se ve desilo... Jasam odjednom shvatila da mi ta ideja nije nimalo mrska.

Ustvari, jedva ekam da rodim dete! Volela bih da bude deak ida ima te tvoje divne oi!

Kada joj je doprlo do pameti da i dalje ne nailazi na odziv punoduevljenja na koji je nekako automatski raunala, Dilijenmalo promeni ton.


28/100

- Nikolo, zato si se zabrinuo? Pa, valjda si me upoznao tolikoda shvata da je nisam neko ko eli brak po svaku cenu? Nenameravam da ti postanem finansijski teret! Ja u uvek moisama da se izdravam! Sa tobom elim samo da delim gajenjenaeg deteta!

Nikolo polako podie glavu i pogleda je sa toliko tuge ioajanja u oima, da ona u trenutku ostade bez glasa.

- Dilijen, naalost, ova vest bi za mene bila neto najlepe daje situacija drukija - ree on polako. - Ovako, trenutno ne moguda odluim ta treba uraditi - pokrio je lice rukama. - Potpunosam zbunjen. Moram da razmislim.

- Da razmisli? - ree ona sasvim otrenjeno. - Shvatam.

- Mislim da ne shvata - ree on polako. - Da, ne shvata. Ali,ima pravo da uje sve. Ustvari, to je ono to sam se ionakopripremio da ti kaem.

- Ne eli vie da me via? Upoznao si nekoga u Italiji? -upita ona skoro apatom.

- Nisam nikoga upoznao. A moje elje nemaju veze sa tim.Dilijen, evo o emu se radi... -Nikolo malo pouta, kao da biranajpogodnije rei. - Ja nisam slobodan. Istina je da mi nijednaena osim tebe sada nita ne znai, ali... ja nisam slobodan. Jasam vegodinama veren sa erkom oevog pokojnog prijatelja iuskoro emo se venati. Moj otac u poslednje vreme eli da sepovue iz posla jer je ostareo i hoe da ja stvorim svojuporodicu.

- Ima verenicu?! Nisi mi nita rekao.

- Dil, shvati da moja oseanja nemaju veze sa tim. Sa tobommi je bilo fantastino. Nadao sam se da je i tebi lepo. Uvek samimao veze sa slobodnim i nezavisnim enama kao to si ti. Ba


29/100

zato to ne elim nikoga da povredim. Dok sam bio u Italiji...moram da priznam, uplaio sam se! Odjednom sam shvatio dasi mi ti neto vie od toga i da nije poteno da i dalje odravamtaj odnos.

- Nije vie bilo dovoljno neozbiljno? - zapita Dilijen sagorinom.

- Da! ak sam se uplaio da u ja nau vezu shvatiti previeozbiljno i da e to tebi zasmetati.

Dilijen se ugrize za usnu. Zaista, Nikolo je sasvim dobrouvideo kakva je ona. Niko nije mogao da predvidi neku glupu

greku!- Razumem te, Nikolo. Ali samo delimino. Zar je tvoj otac

tako tvrdoglav ovek? Pa, i sa mnom ima priliku da uradiupravo ono to on eli! Da osnuje porodicu.

- Kad bi to bilo tako jednostavno! Ali, nije. Ovo je neto to nemogu i neu da menjam. Da nije bilo tog oevog prijatelja, mojotac bi u jednom trenutku potpuno propao. To mu nikada nijezaboravio. Obeao mu je da u se ja oeniti njegovom erkom.Isto kao i mene, tako ni nju niko nije pitao za miljenje. Ali, ona

je jedna ozbiljna devojka i posluna ki. Ona nikada nije bila nisa jednim mukarcem jer je sigurna da u ja odrati rei oenitise njom. Ja u to i uraditi. Uvek sam se trudio da se ponaamtako da nikog ne povredim. To je neto to ne mogu dapodnesem. A to upravo radim! - on opet sae glavu i pokri licerukama.

Dilijen tekom mukom proguta neto gorko to joj seispreilo u grlu.

- Razumem - ree ravnim glasom. - Nisam ljuta. Sama sambila nepromiljena. Ali, - ona malo pouta - ipak elim ovo dete i


30/100

sama u ga gajiti. I... drago mi je to si ti otac. A sad, oprosti,moram da idem. Nisam gladna.

Kada je krenula ka izlazu iz separea, Nikolo odjednom skoi.

- Nisi me uopte razumela. Naravno da se neu odrei svogdeteta! Istina je da moram da se oenim Veronikom, ali svetrokove oko deteta uzimam na sebe, priznau ga zakonski i, akotebi bude predstavljalo teret, odgajae ga moja porodica!

Dilijen oseti hladnu jezu.

- Zaboga, ne! Ti mene nisi shvatio! Ja u odgajati svoje dete!Pomomi ne treba! - skoro je viknula. - Nikolo, ne ljutim se. I

elim ti svu sreu - dodala je malo smirenije.


31/100


32/100

Odgovorila je: Hvala to si mijavio. Ne brini. Ja sam dobro.

Kao to se i nadala, na poslu nije doivela nikakveneprijatnosti. Radila je dokle god je oseala da moe, tako da ju

je na kraju sam gospodin Gregson poslao na plaeno odsustvo irekao joj da povede vie brige o svome zdravlju. Jedino vrstotlo u njenom ivotu koji se nekako polako okretao naglavake,

bila je Norma, koja je uvek bila tu da je saslua i da je ohrabri.

Jednog sunanog jutra, sredinom maja, iako sva izmuena odbolova, Dilijen se nasmeila sa olakanjem dok joj je srceispunjavao neopisiv ponos. Zaula je prvi pla svog deteta!Rodio se mali deak. To malo bie, svo crveno od naprezanja da

plakanjem izrazi da je gladno i edno, bilo je njen sin! Osetila jeneku nepoznatu snagu. Ako treba, suprotstavie se bilo kome.Ona sada ima svoju malu porodicu!

Malo kasnije, dok je beba okupana i pokrivena mirno lealapored nje, doneli su joj formulare o rodjenju deteta koje jetrebalo popuniti. Kada je slubenica osiguravajueg drutvasaznala da e bebu odgajati samo Dilijen, odmah je poela da

joj objanjava kakvi sve projekti postoje za pruanje podrkesamohranim majkama i kakve olakice moe da ostvari. Dilijen

je samo ponosno odmahnula.

- Lepo je to takve stvari postoje zbog onih ena kojima suneophodne. Nas dvoje snai emo se i sami.

Slubenica je samo pogleda i shvatila da ne treba danavaljuje.

- Gospoo Kalan, da bismo vaeg sina odmah ukljuili u vaugovor o zdravstvenom osiguranju, bilo bi dobro da mu to preodredite ime.

Dilijen je vedugo razmiljala o tome. elela je da ga nazovepo svom pokojnom ocu.


33/100

- On veima ime. Zvae se Mark.

- Mark?

U tom trenutku, Dilijen baci pogled na malog deaka koji sebio tek probudio i zbunjeno gledao irom otvorenih oiju,verovatno spremajui se da zaplae. Te oi, krupne i tamne, istekao Nikolove, kao da su za trenutak pogledale prekorno pravo unjenu duu. I protiv svoje volje, ona se tre.

- Ne Mark, Marko.

- Marko? Kao Italijani?

- Da, ba tako. Kao Italijani.


34/100


35/100

ruka koja je, kao i mnogo puta ranije, krenula ka tastaturi,zaustavila se.

Sledeeg dana, spremala se da svrati do agencije i da se

dogovori sa gospodinom Gregsonom kako da se postepenoukljui u posao. Poto je vreme bilo divno, kao i obino, povela

je Marka u park. To je bila obaveza koju nikada nije preputaladrugima, jer se trudila da to vie vremena provodi sa njim. Utakvim trenucima, ona gorina u grlu je poputala i oseala je dapostupa kako treba.

Upravo su se vraali u stan, gde ih je na otvorenim vratimaoekivala Keti. Odjednom, drugi lift se zaustavi na istom spratu.

Ona se sledi kada shvati da je jedan od dvojice mukaracakoji su izali iz njega bio Nikolo.

Dilijen se oseti vrlo nelagodno. lako je trebalo da bude ljutana njega to tako nepozvan upada u ivot koji je samo njen, onashvati da joj je i vie od toga stalo da pronikne u njegovaoseanja. Na njegovom licu nije videla bes koga se podsvesnopribojavala. Na njemu je bila samo tuga, ak bol. Nije rekao

nita. Samo je zastao i zagledao se u malog deaka u njenomnaruju.

Meutim, stariji mukarac, iako elegantno i moderno odeven,imao je lice iz koga je izbijala hladnoa, skoro surovost.Prodoran pogled koji joj je uputio bio je nadmen i optuujui.

- Nikolo... - izgovorila je vie bojaljivo nego prekorno, kaoto je elela.

- Dilijen, morali bismo neto da raspravimo. Pusti nas nakratko unutra, molim te.

Poto je neko u stanu preko puta poeo da otvara vrata,Dilijen se i protiv svoje volje pomeri u stranu i dade im znak da


36/100

udju. Dotle se malo pribrala i pripremila se da hrabro izdrioigledno neprijatan razgovor. Kada je ula za njima, Nikoloree:

- Dilijen, ovo je moj otac, Paolo Arleti.- Drago mi je - ree ona mehaniki.

- Gospoice! Nema potrebe da glumimo! Drago vam je istokoliko i meni - obrecnu se on.

- Tata, molim te, ovo nikuda ne vodi - umea se Nikolo.

- Nikolo, nismo doli ovde da vodimo diplomatske pregovore

sa jednom drskom i nerazumnom enom. Ovde smo daostvarimo naa prava. Tvoja prava ispravi se on nervozno.

Od tona njegovog glasa, mali Marko poeo je prvo da semekolji, a zatim briznu u pla.

- Keti, molim te, uzmi Marka! Doi u za minut - doviknuDilijen, sad veiznervirana.

- Marko? Tako si ga nazvala? - ree Nikolo tiho. A onda, kada

pogleda oca i vide da se opet sprema da napadne Dilijen,zaustavi ga pokretom ruke. -Dozvoli da ja objasnim. Dakle...Dil... evo ta moj otac predlae. On misli da bi za Marka bilonajbolje... a i ja to mislim... i elim.. da on treba i zvanino dapostane moj sin, treba da me upozna i da i ja postanem deonjegovog ivota.

- Izvini, Nikolo, ti si sam uinio da to postane nemogue -poe Dilijen glasom koji je jo pokuavao da ostane miran. -Tvoj i njegov ivot sada vie ne mogu da se sretnu. I zato je zaMarka najbolje da to nikada i ne pokuavamo.

- Jesi li sigurna da je to za njega najbolje? Priznajem da bi zatebe to moda bilo tee, ali da li zaista elida kazni i njega i


37/100

mene time to on ne bi poznavao svog oca? - njegove lepe tamneoi gledale su je zabrinuto i moleivo. - Dil, siguran sam, ako

bismo se oboje potrudili, moda bismo postigli da niko ne pati.

- Ha, ha - nasmeja se Dilijen skoro histerino. - Da niko nepati! Ni ti, ni tvoji roditelji, ni tvoja ena, ni Marko! To je takodetinjasto - zautala je umorno. -Nikolo, ostavi nas, molim te. Tisi izabrao svoj put, a ja svoj.

- Dosta je bilo gluposti! - odsee odjednom Nikolov otac. -Savama ne vredi razgovarati pristojno! Vi ste od mog sina sakrilida mu se rodilo dete! To dete je Arleti! Ono je nae. Ono imapravo da dobije sve to mu pripada. Da ga mi odgajimo onako

kako vi nikada neete moi.

Dilijen oseti kako joj krv navire u glavu.

- ta vam pada na pamet?! Kakva vi imate prava? - viknu onaneprijatno hrapavim glasom. - Ne moete mi uzeti sina!Odlazite!

- Moj sin ima pravo da vas tui i to e i uiniti. Siguran samda emo moi da platimo mnogo bolje advokate. A kad sud budepresudio u nau korist - presee je on ledenim pogledom - biemnogo gore nego da ste sad pristali na dogovor.

Dilijen, koja je zbog poroaja i mnogih neprospavanih noibila manje snana nego to je mislila, oseti kako joj se na oisputa mrak, a lik Nikolovog oca leluja u magli, dok mu glaspostaje sve tii. Oseti kako su je uhvatile neke snane ruke kojesu je neno spustile na krevet. Uskoro, Nikolo joj prinese aicu

nekog estokog pia. Dok je dolazila sebi, ula ga je kako govori:- Ne dozvoljavam ti da napada Dilijen! Nikada vie! Da li ti

je jasno? Vie nikada nemoj da se mea u ovo! - njegov glaszvuao je kao da je od elika.


38/100

- Razgovaraemo nas dvojica jo o ovome - prosikta njegovotac besno.

- Naravno da hoemo! Imam mnogo toga da ti kaem. Ali, ne

ovde. Molim te, izai!Kada je njegov otac izaao, Nikolo se vrati i uhvati obe

Dilijenine ruke u svoje. Ona malo oamueno podie pogled kanjemu.

- Dil, ovo se nikada, nikada, nee ponoviti. Razume?

Ona zahvalno klimnu glavom.

- Oprosti mi, Dil. Sve je drugaije nego to sam eleo izamiljao.

Ubrzo je i on otiao. U tiini koja je nastala, Dilijen zaukako mali Marko gue i smeje se dok mu Keti peva neku

jednostavnu pesmicu. Hvala bogu, ipak je sve u redu. Istina,srce joj se stezalo od saaljenja prema Nikolu. Zaista, njemu nijeimala ta da zameri, ali moralo je da bude ovako. Bie mu teko,ali kada bude dobio dete sa svojom enom, verovatno e se

pomiriti sa situacijom. A ona e spokojno da ivi sa svojimsinom, koji je sada za nju predstavljao ceo svet.

Te veeri, na elektronskoj poti ekala ju je nova poruka odNikola:

"Oprosti. Nije trebalo da dolazim nenajavljen. Moj otac neeti vie smetati. Zapretio sam mu da u se razvesti i napravitiskandal, a njegov ponos to ne moe da podnese. Ni mene vie

neevideti ako tako eli. Ali, bilo bi poteno da i ti meni netouini. Mislim da zasluujem da dobijam vesti o Marku. Modaponekad neku fotografiju? Tebi kao i uvek elim sve najbolje.Dao bih sve da sam mogao drugaije.


39/100

Ona zatvori oi i uini joj se da uje njegov glas. Nikolove reipodsetie je kako se danas nala u njegovom zagrljaju kada joj jepozlilo i kako je on zatitio od napada svog oca. Ona zadrhta.

Neki oseaj u dubini stomaka govorio joj je da njena podsvesti dalje ezne za njim i da se, uprkos svakoj logici, nadanemoguem, nada se tome da bi njih dvoje ipak jednom mogliponovo...

Ona se tuno nasmei. Odabrala je fotografiju snimljenunekoliko dana pre toga. Marko je radoznalo gledao u kamerupruajui ruicu da je dohvati, a na slici su dominirale njegove

velike blistave crne oi.


40/100

IX

alo pomalo, Marko je venapunio dve godine. Dilijen jebilo malo krivo to na njegovom licu ne pronalazi nijednu

svoju crtu. Ali, ne samo da je likom bio isti otac, nasluivala jeda je takav i po karakteru. Bio je pun ljubavi prema svemu to

vidi. Voleo je ivotinje i prirodu. Nije se plaio nepoznatih. Ponjemu, Dilijen je zakljuila da je Nikolo zaista ovek pun

dobrote i plemenitosti, kao to joj se i uinilo odmah im ga jeupoznala.

Poto vie nije bilo uznemiravanja od strane njegoveporodice, ona mu je revnosno slala Markove slike sa rodjendanai iz raznih drugih prilika. Njegovi odgovori kazivali su da mu tomnogo znai ali nisu mogli sakriti njegovu enju da bude sasvojim sinom.

Dilijen se posle rodjenja deteta dodatno prolepala. Briga odetetu odravala je njenu vitku liniju. A u pogledu i osmehupojavila se neka nova zrelost koja ju je inila joizazovnijom zamukarce.

Po prirodi svog posla, dolazila je u dodir sa zaista velikimbrojem ljudi. Naravno, nije nedostajalo udvaranja i upornihpoziva na sastanke. Ali, mada je i samoj Dilijen to biloneobino, odbijala ih je. Ne samo zbog Marka. Imala je osobe od

poverenja kojima bi mogla da ga ostavi uvee. Ne! Jednostavno,svaka pomisao na nekog mukarca zavravala se tako to bi usrcu osetila ubod i to bi joj se pred oima javila slika krupnihcrnih melahnolinih oiju, a u ulima seanje na najnenije

M


41/100

ljubavne zagrljaje, lako je vreme proteklo i znala je da je sveuzalud, te slike nisu bledele.

Jednog dana, sedela je u agenciji sa svojom novom

koleginicom, Natali. Norma je pre nekoliko meseci napustilaposao jer je njen arli poeo mnogo bolje da zarauje, pa je onamogla sasvim da se posveti nadzoru nad dva svojeglavatinejdera.

U ekaonicu je ula mlada crnokosa ena srednjeg rasta.Kada su je zapitali kako joj mogu pomoi, kratko je odgovorilada ni o emu ne eli da razgovara dok ne doe njen mukogaoekuje svakog asa. Ponudili su joj da sedne u ekaonicu i da

prelistava kataloge.

Otprilike pola sata posle toga, Natali se pozdravi sa Dilijen iode na sastanak sa nekim klijentom. Istog trenutka kada su se

vrata za Natali zatvorila, mlada ena iz ekaonice ustade i uekod Dilijen u kancelariju. Dilijen je doeka sa profesionalnimosmehom:

- Odluili ste da vie ne ekate? Izvolite, sedite.

- Ja sam ekala priliku da razgovaram sa vama.

Na ovaj udni odgovor, Dilijen je malo bolje pogleda. To jebila crnokosa, malo punaka, vrlo mlada, ali ne i mnogo lepaena. Meutim, na njenom licu se videlo da je obuzeta nekimsnanim oseanjem koje Dilijen u tom trenutku uopte nijemogla da razume.

- Sa mnom? Da li se poznajemo?

- Ja sam Veronika Arleti. Vi vrlo dobro znate za mene.

Dilijen vidno preblede.

- Znam. Naravno.


42/100

- Ali zato ja za vas znam tek od jue! - uzviknu VeronikaArleti dok su joj oi sevale. - Jue mi je moj dragi svekar na svojdirektni nain saoptio da Nikolo ima sa vama vanbranog sina!

- Zaista mi je ao, ali to nema veze sa mnom. I ne znam zatoje to uradio?

- Zato je to uradio? Da me ponizi i povredi. Zato to, od kadasam se udala, on od mene oekuje samo jedno. Da rodim Nikolusina. Skoro samo o tome govori kada god me vidi. Kada sam se

jue usudila da kaem da moda nisam samo ja kriva za to tonemamo dece, on mi je tresnuo u lice da jesam! Jeste, gospoiceKalan, ja sam kriva. Ja, koja sam Nikolova zakonita ena. A za

sve to vreme postoji sin, ali sin koga ste vi rodili u grenoj,nezakonitoj vezi!

- ta hoete da kaete, gospoo Arleti? Kakve veze moj sin i jaimamo sa vaim problemima?

- Hou da kaem da Nikolo treba da dobije svog sina. Mi smose venali u crkvi i nikada se ne moemo razvesti. Nije pravednoda ja do kraja ivota snosim krivicu to on nema naslednika i

nije pravedno da njegov sin ivi bez oca! On treba da ivi upravoj porodici. Da ima i oca i majku!

U Dilijeninim oima zasija neto ledeno.

- Gospoo Arleti, najbolje da prekinemo ovaj razgovor. Nemoete dobiti mog sina. Ne u ovoj dravi, lako mi je ao...Nikola, morate shvatiti da se sina nikada ne mogu odrei.

Veronika Arleti pogleda je besno i pakosno.

- Ali moraete! Vi ne razumete. Ako neete milom, mojsvekar e vas na to naterati. Nemojte da se alite Nikolu. Sveemo uraditi tako da ga uverimo da imamo vapristanak. Inae,moj svekar moe da nabavi dokaze da zanemarujete sina i da


43/100

vodite nemoralan ivot i da pokae te dokaze mom muu. Osimtoga, on ima mnogo prijatelja koji su spremni i na neke gorestvari. Shvatate, Dilijen? - ona je pogleda iskosa, dok su joj oisevale zlobnim sjajem. - Ne samo da ete ostati bez sina, ve i

vama moe da se dogodi neka nezgoda. ivot je nepredvidiv.

Sluajui ove monstruozne rei, Dilijen je drhtala od glavedo pete. Nadala se da se to ne primeuje. Shvatila je da imaposla sa potpuno oajnom enom i surovim beskrupuloznimovekom.

- Ja verujem u Boga - nastavi Veronika na Dilijeninozaprepaenje. - On e pomoi da pobedi pravda. Ja sam dobra

ena i mene e nagraditi, a vas e kazniti jer ste grenica - sa timreima izae iz kancelarije odsenim korakom.

Dilijen se spusti na stolicu sva oamuena. Marko i ona suzaista u opasnosti! Nije smela da se obrati Nikolu, jer e sveonda da se okrene protiv nje! Nije smela da rizikuje. Da je sama,

borila bi se sa takvim ljudima na sve naine i niega je ne bi bilostrah. Ali, Marko! Evo, na primer, dok je na poslu, ne moe dapazi na njega.

U panici, ona drhtavom rukom okrete Ketin broj telefona, alisa olakanjem saznade da je sve u redu, da je Marko dobro i daim niko nije zvonio niti prilazio na ulici. Dobro, za sada je sve uredu. Ali, ubudue?

U njenoj glavi, misli su se kristalisale sa surovom jasnoom.Sve se svodilo na jedno. Ona i Marko moraju to pre da nestanuiz ovog grada tako da niko ne moe da ih nae. Odrei e se

posla, odrei e se i svakog dopisivanja sa Nikolom. Sada je biovaan samo Marko i njegova budunost.

To popodne, Dilijen je zavrila sve svoje poslove. Podigla jesvu svoju uteevinu, platila raune, poslala pisma gospodinu


44/100

Gregsonu, Keti i vlasnicima stana u kome je ivela ne govoreinikom kuda ide. Nije to uradila usmeno, jer je elela da za njenodlazak saznaju tek kad ona napusti grad.

Sutradan, najbre to je mogla, spakovala je svoje i Markovenajnunije stvari i, nedugo zatim, njih dvoje sedeli su u kolimakoja su se brzo udaljavala od San Franciska, grada u koji semoda nikada vie nee vratiti.

Kuda da ide? Jedino mesto gde je Dilijen znala da e bitisigurna bio je njen rodni kraj. Od ivih roaka, najblia joj je

bila tetka Marta koja je ivela u selu Rejn Fols, u najlepem deluOregona. Tetka naravno nije ni sanjala da e uskoro da joj

stignu gosti.

Dilijen odahnu sa meavinom tuge i olakanja. Kao da se najedan deo njenog ivota spustila zavesa. O onome to je tek prednjom sada nije imala snage da razmilja. Jedino ega je bilasvesna je da je njen sin na sigurnom.


45/100

X

ledam ovo tvoje dete kako je lepo! Mora da ti je taj Italijanba bio zgodan. Jesam li u pravu?

- zapita tetka Marta na svoj neposredni nain. To je bilavisoka suvonjava ena, izboranog lica i bistrih plavih oiju, kojase drala pravo kao strela i uvek gledala direktno u sagovornika.

Kada se Dilijen pre dva dana posle dugog puta najzadspustila sa susednog brda u Rejn Fols i dovezla se u Martinodvorite, izazvala je svojim dolaskom veliko iznenaenje ali iradost. Najzad je tetka Marta mogla da vidi malog unuka okome je znala samo preko retkih Dilijeninih pisama! Kada joj

je Dilijen odmah potom ispriala sve o razlogu svog dolaska,tetka je srdano potapa po ramenu:

- Dobro je to si dola! Ovde nema ega da se plai. Mada,iskreno, mislim da je ta pakosna ena samo elela da teprepadne i da njene pretnje nisu stvarne. Bilo kako bilo, dete eovde da bude mnogo vie na sveem vazduhu, a ako bilo kakavtuinac naie da te potrai, svima e odmah pasti u oi. Jer,naalost, ovom naem kraju i Bog je rekao laku no.

Zaista, Rejn Fols je mnogo opusteo u odnosu na doba kad jeDilijen bila dete. Tetka Marta i njen mu imali su iza brda

veliki rankoji je, posle njegove smrti, postao neisplativ, pa jeprodat po niskoj ceni. Marta je kupila malu farmu na kojoj jesada ivela i koju je mogla sama da vodi. Sinovi su otili uoblinji grad u potrazi za poslom. A tako je bilo i mnogimdrugima u kraju.

G


46/100

-A i ti e mi dobro doi, - nastavi Marta - par ruku viemnogo mi znai. Ni ja nisam vie ono to sam bila.

- To ti ne verujem. Odlino izgleda. Ali, raunaj na mene.

Jedva ekam da ponem neto da radim.Ve sledeeg dana, Dilijen je pomagala Marti u svim teim

poslovima. Temeljno je oprala kuhinju i vredno radila upovrtnjaku. Sada su sedele na verandi ispred kuhinje i pijuckalehladno pivo, dok je mali Marko oduevljeno trao po dvoritu ipokuavao da uhvati neko pile.

Na Martino pitanje, Dilijen uzdahnu:

- Da, moram da priznam da je izuzetno zgodan. Ali, nije samoto. On ima takve oi... ne mogu to da opiem... Ne, uopte, pun

je topline i nenosti - ona se enjivo zagleda u daljinu.

- Pa, dobro, - ree tetka gledajui je sa saaljenjem - sudbinati nije bila naklonjena. Ba mi je ao. Ali, ne vredi plakati zaneim emu nema pomoi - ree ona odluno.

- Naravno, sada mi je jedina elja da Marko i ja ivimo mirno

i da mu obezbedim to bolji ivot - malo je poutala. - TetkaMarta, ti shvatada mi je neophodan posao?

- Da. Palo mi je to na pamet.

Ova farma nee nikada dozvoliti da gladujemo, ipak onaprua samo ono najosnovnije. A detetu je potrebno mnogo to-ta. Pa, sad, ako ne bude mnogo birala, mislim da e se naineto. Eto, jadan Ari stalno ostaje bez radnika.

Ari je bio mali debeli ezdesetogodinjak koji je bio vlasnikpumpe i malog restorana pored nje, na putu koji je povezivaodva velika grada, a prolazio je ispod velikog brda na ijoj padini

je bila i Martina farma.


47/100

- Oh, jadan Ari! Pa, mladim ljudima ovde postane brzodosadno. ta, nema ko da prodaje gorivo?

- Ne, koliko sam shvatila, nema ko da slui pie i hranu u

restoranu. Poslednja konobarica iznenada je otila sa vozaemlepera.

- Odlino! Hvala ti, tetka. Svaki posao mi je sada dar sa neba.

U tom trenutku, mali Marko se nespretno popeo uzstepenice, na verandu.

- Baba-Malta! Gladan sam!

- O, duo moja, doi, dobieneto lepo.- E, poto se vas dvoje od poetka tako divno slaete, - ree

Dilijen - ja odoh odmah do Arija, da kujem gvoe dok jevrue.

I ve dvadesetak minuta posle toga, Dilijen je, silazei nizpranjavi brdski put, starim tetkinim kamionetom, stigla do

jedine seoske pumpe.

Ariju je trebalo nekoliko minuta da shvati ko je ona, ali kadaje shvatio, lice mu se razli u oduevljen osmeh.

- Dili, pa ti si postala prava dama! Izgledakao glumica nateleviziji! teta zbog tebe to si se vratila u ovu zabit.

- ika Ari, pustite sad to! Da li ja vama odgovaram kaokonobarica?

- Jo pita? Kada te budu videli, nijedan voza se vie neezaustavljati na drugim pumpama u okolini! I nadam se da tinee brzo dosaditi posao. Umoran sam od tolikih pramena.

Kada su otili u mali restoran, Dilijen shvati da se malo tapromenilo od njenog odlaska. Odavno okreena prostorija, stari


48/100

oteeni pod, izlizani stolovi i ank, ak i mueme iste boje kaonekada. Ari verovatno nije imao ni dovoljno novca ni volje daneto menja. Ali, dobila je posao! Marko e imati sve to musada treba, a uteevinu koju ima moi e da uva za njegovu

budunost.


49/100

XI

ije bilo potrebno mnogo vremena da Dilijen shvati dapreseljenje iz San Franciska u Rejn Fols nije ba

jednostavna stvar. Ovde je morala da se lii mnogih blagodeticivilizacije. A i rad na farmi bio je neto sasvim drugo odsedenja za kancelarijskim stolom. Ali, sve to bilo je neznatnacena za ono to je time dobila - bezbednost svog sina.

Bilo je podne i u restoranu na pumpi vladalo je zatije.Dilijen je vredno prala i glancala ae. Razmiljala je o tomekako je stari Ari bio u pravu. Skoro da nije bilo mukarca koji

je uao u restoran i video je za ankom, a da joj nije stavio doznanja da mu se izuzetno svia. Neki su to inili na pristojan, aneki na manje pristojan nain. Ona se odluno i veto odupiralanjihovim raznolikim predlozima, ne gubei osmeh sa lica. Ari

je bio prezadovoljan.

U tom trenutku, na pumpi se zaustavi veliki teretni kamionet.Iz njega izaoe dva visoka oveka i, dok je jedan ostao da naspegorivo, drugi, krupniji, uputi se pravo u restoran. irokimpokretom raskrilio je vrata i lenjim korakom doetao do anka.

Spustio je eir na ank i zatraio pivo. Kada se Dilijenokrenula prema njemu, oi mu zasijae i on se obema rukamanalakti na ank.

- Vidi, vidi ti to! Ari! - viknu on iz sveg glasa dozivajuigazdu koji je u nekom uglu dremuckao. -Zato mi nisi javio daovde kod tebe ima novosti?

N


50/100

- Novosti, Lari? Pa ta je novo u tome to imam novuankericu?- upita Ari prilazei i eui se po glavi.

- Ne pravi se naivan! Ovakva ankerica jeste neto novo -

nastavi Lari da govori kao da Dilijen uopte nije tu.- Kad smo kod toga, moda i jeste, ali ne onako kako ti to

misli! ta bi ti rekao kada bi znao da je odavno poznaje?

- Rekao bih da ti je i ono malo mozga to si imao isparilo naovoj vruini!

- E, pa, jo uvek mi nije sve isparilo. Sea li se male DiliKalan?

- Dil?! Lae! - on se okrenu prema Dilijen. - Ovo ovde jeDili Kalan? Neka sam proklet!

- Ne brini, Lari! Ni ja tebe nisam odmah poznala! - nasmeise Dilijen ljubazno. - ta e, vreme ini svoje.

- Ho, ho, ho! Zanima me koliko bi mu trebalo da uini netood moje ene!

- Ooo, znai, oenjen si? - nastavi Dilijen ljubaznim tonom. -Ima li dece?

Lari se ponosno isprsi. - Da, imam sina. Zove se Def. Pravi jeMarfi. Oboava konje.

- Ba mi je drago. To je lepo. Izvoli - ona stavi pred njegakriglu piva, i okrete se da nastavi da pere sudove.

On se nae preko anka i povue je za ruku.

- ekaj. Nismo zavrili.

- Lari, smeste skini ruke sa mene! - prosikta Dilijen besno.

On se odmae, podie ruke i nasmei se poluzbunjeno.


51/100

- Polako, smiri se. Nisam mislio nita loe. Pa, valjda moeda popijesa mnom jedno pivo za dobrodolicu!

Dilijen pogleda u gazdu. On je neraspoloeno gledao ispred

sebe sklanjajui neke ae i nije nita rekao.- Dobro, Lari, moda si u pravu - natoila je sebi jedno pivo i

pola za njim do stola.

Kada su seli, Lari zadovoljno povue veliki gutljaj iz krigle neprestajui da pilji u nju.

- Pa, gde si ti bila sve ovo vreme? Ti si neto studirala?

- Eh, to je duga pria - uzdahnu Dilijen. - Nije sve ispalokako sam mislila, ali nije ni tako loe. Ai uelela sam se rodnogkraja.

Da, da - ree on podsmeljivo oigledno joj ne verujui. - Kogod odavne ode, bogme se vie ne vraa. Ja bih rekao da si tiovde pobegla od neega. Ko te to proganja, Dil?

- Ne priaj gluposti, Lari! I prestani da me ispituje! - uzviknuona i ustade od stola.

On, nimalo uznemiren, lagano je odmeravao njenu figuru dokje palio cigaretu. Tada se vrata jo jednom otvorie i ue ovekkoji se dovezao sa Larijem. Bio je visok i ri kao Lari, ali seslinost na tome zavravala, iako su bili braa. Osim to je biomraviji, doljak je bio pegav, a lice mu je zrailodobroudnou.

Dilijen zastade, pogleda ga mrtei se od napora da se seti,pa odjednom uzviknu:

- Stiven! Da li me se sea?


52/100

On joj prie blie, zagleda se u njene zelene oi i reenesigurno:

- Kada bi bilo mogue da se Dil Kalan vrati ovamo...

- A kad bi bilo? - zapita ona vragolasto.

- Nije mogue! Dil! Pa to si stvarno ti! - on je zgrabi i poe sanjom da se vrti po restoranu, dok se ona veselo smejala.

Lari, koji je scenu posmatrao u poetku sa podsmehom, sadase namrti.

- Hej, hej! Ko te je uio da se tako ponaaprema dami?

Stiven se okrete sa poluosmehom.

- O emu govori?

Lari stade izmeu njega i Dilijen sa cininim izrazom lica sakoga nije mogao da sakrije ljubomoru.

- Pogledaj sam. To nije vie ona nekadanja cura. Ovo je sadaprava ena, vie nego zgodna. ta misli, koliko njih je motalaoko malog prsta tamo na zapadnoj obali? Pa sad nema drugaposla nego da troi vreme na takvog glupana!

On se okrete ka Dilijen gutajui je oima.

- ta e! Stiv je malo zaostao. Suvie dugo je iveo u ovojdivljini i mnogo bolje se snalazi sa kravama nego sa enama.

Dilijen se jako namrti, a Stiven, koji je krenuo da reaguje,pogleda Larija u oi i shvati da nije trenutak za to. Da bi

prekinuo ovu situaciju on ree:- Umesto da nam soli pamet, bolje da krenemo na voz.

Zakasniemo, pa eopet da besniako ne budu sve istovarili!


53/100

Lari se tre i ljutito opsova sebi u bradu. Nabi na glavu eir ikrete prema vratima. Jo jednom se okrete da pogleda Dilijen.

- Mala, odosmo. Drago mi je to u te esto viati - ree i

dodirnu eir u znak pozdrava.- Uh! - odahnu Dilijen briui oznojeno elo i nemono sede

na stolicu.

- Dobro kae, uh - nadoveza se Ari. - Naalost, Lari je svevie i vie nepodnoljiv. Svi pazimo da mu se sklanjamo sa puta.

- Ali, kako to? Jeste, seam se da je bio razmetljiv deak, alibio je dobar prema psima i konjima.

- Novac je kriv. Samo novac. Veina raneva u okolini jepropala, ali Marfijev ne. Stari Marfi je uporno kupovao zemlju igajio stoku. Sklopili su ugovor sa jednom velikom kompanijomda im isporuuju goveda. Od kada je stari umro, Lari jeodjednom shvatio da moe da radi ta hoe. Zasitio se rada.Hteo bi da uiva u ivotu i jo da mu se svi klanjaju zbognjegovog bogatstva. A uz to i pije. Naalost, sada se zakaio zatebe i sumnjam da e se lako otkaiti. Moramo dobro dapazimo.


54/100

XII

ilijen i Ari su se trudili da izbegnu konflikte sa Larijem.Dilijen je radila sama samo kada je bilo gostiju u

restoranu, tako da Lari nije uspeo da ostane sa njom nasamo,iako je esto svraao.

Naalost, u njegovom pogledu, Dilijen je videla da nimalonije popustio u nameri da joj se nametne i da samo vreba prilikuda nastavi sa svojim grubim udvaranjem. A u ovako malojsredini, ta prilika e se veukazati.

Jednog dana, dok je Dilijen bila u glavnoj ulici Medforda,prvog veeg mesta u blizini, gde je povremeno ila u kupovinu,zau kako je neko zove. Kada se okrenula, ugleda Ketrin Lejsi,devojku iz njenog sela koja je ivela na jednom sasvimudaljenom ranu.

- Dilijen, odlino ta sam te srela! Htela sam neto da kaemtebi i tetka-Marti, pa sad ne moram zbog toga da dolazim nafarmu - ree ona zadihano, dok joj je lice blistalo od sree.

- Ooo, ini mi se da su to neke lepe vesti - ree Dilijen dok jeposmatrala visoku plavokosu i plavooku devojku vedrog lica.Seala se Ketrin kao sasvim male devojice koja je tek polazila ukolu kada je ona napustila selo.

- Pa, jesu - Ketrin sva pocrvene. - Za mesec dana bie mojasvadba. Udajem se za Stivena Marfija. eleli bismo da svi naisusedi dou na veselje. Bie velika proslava na ranu i volela bihda doei ti sa tetka-Martom. Naravno, zna da su tetka-Martai moja mama vrlo bliske.

D


55/100

- O, kako da ne! - odgovori Dilijen spremno. Ovde na selubilo je tako malo zabave, a bila je sigurna da na Marfijevomranu ne moe doiveti nikakvu neprijatnost u gomili gostiju. -Drago mi je to e imati tako dobrog mua. Koliko ga japoznajem, Stiv je divna osoba.

- Dilijen, ta da kaem? Ni sama ne verujem u toliku sreu.A sada, izvini, idem sa majkom da kupujem venanicu i ostalo. Ipozdravi tetka-Martu! - doviknu odlazei.

Kada je doao dan Stivenovog i Ketrininog venanja, sa farmeje na veselje krenula ipak samo Dilijen. Ona i Marta zakljuilesu da Marko ne moe ceo dan da izdri budan u bunoj

atmosferi.

Zato je Marta ostala da ga uva jer je elela da se Dilijen barponekad proveseli. A moda je u sebi mislila da je dolo vremeda njena sestriina pronae neku novu priliku za ljubav.

Nesvesna ovih tetkinih elja, Dilijen se odvezla na ranMarfijevih u drutvu prvih suseda, jednog mladog branog para.Kada su stigli, venanje u crkvi je vebilo zavreno.

Dilijen se za ovu priliku obukla vrlo jednostavnu jednobojnuhaljinu, zakopanu do grla. Sasvim suprotno ranijem obiaju,nije joj bilo stalo da privue bilo iju panju. I sama se udila tose nekadanja elja za flertovanjem izgubila kao dim.Nameravala je samo da se vidi sa starim prijateljima i poelisreu mladencima.

Vrlo brzo, prila joj je jedna ena u kojoj je lako prepoznala

Ketrininu majku. Ova zadovoljno primi Dilijenine estitke iodmah pree na temu koja je nju zanimala. Naime, naula je daje Dilijen dola u rodni kraj sa sinom, ali ona je elela da saznasve detalje o tome, zato se Dilijen vratila i ko je otac togdeteta. Ne putajui Dilijen, ona je povede ka stolu gde e biti


56/100

serviran ruak, sve vreme ljubazno pozdravljajui poznanikekraj kojih su prolazili.

- Sedi, molim te, ovde, pored mene, da se lepo ispriamo.

Pravo da ti kaem, plaila sam se kako u preiveti dananji dan.Donald uvek uti kao riba - ree ona i pokaza na svog mua kojise zbunjeno smekao, nenaviknut na tvrdu kragnu koulje ikravatu. - A Marfijeve, naravno osim Stiva, ne mogu dapodnesem, iskreno govorei.

Svi stolovi, sveano ukraeni, bili su rasporeeni na travnjakuispred ogromne nove kue. Mladenci su sedeli za centralnimstolom, a pored njih nekoliko njihovih najbliih prijatelja.

Dilijen vide da se nala za stolom za kojim sede uglavnomlanovi obe porodice. Stara gospoa Marti, sva ukoena od

vanosti, stajala je na travnjaku i razgovarala uglavnom sanajbogatijim i naznaajnijim zvanicama. Kada je doneseno prvo

jelo i svi krenuli ka svojim mestima, Dilijen sa uasom shvatida gospoa Marti kree ka mestu pored nje, a da je sa njomLari, koji je, kao stariji sin, igrao ulogu domaina umestopokojnog oca. Ona se instinktivno podie da bi otila za neki

drugi sto, ali on je vebio ugledao.- Gle gle! Lepo od tebe to si dola, Dili Kalan! Kuda e?

Sedi, pa nisi se ni pozdravila sa mojom majkom!

Dilijen nije imala kud. Okrenu se gospoi Marti. Staragospoa za trenutak odbaci svoju uobraenu masku i obrati seDilijen ak prilino srdano:

- Dilijen, vratila si se! Drago mi je zbog Marte, mogu da

zamislim koliko joj to znai! Ne sekiraj se. Nije srea uvek uvelikom gradu. Evo, vidi ta su moji momci ovde stvorili! - i onase okrete pobedonosno ka velikoj novoj kui.


57/100

Lari je stajao iza nje. Na njegovom licu videlo sesamozadovoljstvo pomeano sa prezirom prema svima ostalima.

- Da, da! Kad si ti otila, naa zemlja zavravala se kod Saut

Krika. A ta misli kako je sad?- Rekla bih da se sada prua mnogo dalje - ree pomalo

podsmeljivo Dilijen.

On joj uzvrati drskim i hladnim pogledom. - Sad se granii saranom Riordanovih.

- Zaista? - iskreno se iznenadi Dilijen.

- Svi su odustali. Tomasovi, Kenvudovi, Henesijevi, samoMarfijevi su ostali uporni. Pa, mi smo za ovu kompaniju, sakojom imamo ugovor, moda najvei snabdevau dravi!

Stajao je isturenih grudi i sa visine gledao ljude oko sebe.Kada je uoio svog brata, pogled mu odjednom postade cinian.

- A da bi sve bilo idealno, evo i Stiv od danas postaje oenjenovek i ponosni mu! Sada e i on da vidi ta je ivot posutruama! Ha-ha!

- Lari, - opomenu ga majka - smiri se. Danas je poseban dan.

- Pa, ta sam loe rekao?! Dili, vidili onu tamo sa zelenimeirom? To je sunce koje obasjava moj ivot. Zbog nje svako

vee sav radostan urim kui - nastavi on zajedljivo. Nasu sebipunu au pia i popi je naiskap.

Dilijen radoznalo pogleda Larijevu enu. Ona je pozdravljala

goste i pazila da li je sve poslueno kako treba, ali njeno strogo imravo lice zaista je imalo jednu nezadovoljnu grimasu koja jena ljude delovala odbojno. Svaki as bacala je na Larija ljutitepoglede zbog njegovog bunog ponaanja.


58/100

Lari intimno nasloni lakat na naslon Dilijenine stolice inastavi mrzovoljno gledajui ispred sebe.

- Ni sam ne znam gde su mi bile oi. I sad sam kanjen za ceo

ivot - on okrete glavu prema njoj i nastavi pakosno. - A kolikoujem, i ti si se usreila! Zato ne priada imai dete?

Dilijen uzdrhta. Uplaena dogaajima u San Francisku,instinktivno je teila da Marka sakrije od svih.

- Ne vidim kakvog to ima znaaja - ree ona neodreeno. -Osim toga, nisam danas dola da sluam tune prie - nastaviona odluno i brzo ustade i udalji se pre nego to je on ita

odgovorio.Sela je za sto za kojim su sedeli mladenci. Kada je videla

njihova lica obasjana iskrenom sreom, i ona je osetila toplinuoko srca. Mladi ljudi oko nje smejali su se i pravili dobroudneale sa novopeenim branim parom. Ali, nedugo zatim, zau seLarijev glas koji je opet sve nadjaao, lako je bio prilino popio,insistirao je da odri zdravicu. Kao to je Dilijen i predoseala, ita zdravica bila je puna neukusnog podsmeha na raun enidbe i

svi su se oseali neprijatno. Neko brzo predloi da se pone samuzikom.

Uskoro, ceo travnjak se areneo od plesaa. I Dilijen se naeuvuena u gomilu koja se talasala. Plesala je sa Stivenovimprijateljima, zatim i sa samim Stivenom. Najvie su joj se svidelepesme iz njihovog starog kraja, irske, jer je tu muziku nosila ukrvi. Bila je lagana kao pero i kao da se vratila u bezbrino

vreme svoje rane mladosti.

Meutim, sledei put kad je ostala bez partnera, na rame jojse spusti jedna velika aka i ona opet zau poznati glas:

- Najzad sam te stigao! Zamalo da mi izmakne i za ovaj ples.


59/100

Lari je vrsto i nestrpljivo uhvati u zagrljaj. Ona vide da jepogreila kada se nadala da je suvie popio da bi pokuao daplee. I pored pia, i pored toga to je bio tako visok i krupan, on

je veto vodio Dilijen izmeu drugih parova pratei ritam.

Netremice je gledao u njeno lice. Kada je video da onaizbegava njegov pogled, iscerio se.

- Misli da ne vidim da me danima izbegava?

Ona doeka njegov pogled i zelene oi joj sevnue.

- A ti misli da moe da me uplai? Videla sam ja mnogotakvih kao ti.

- Oho! Odmah sam video da si divlja. Ali namerila si se napogrenog. Nema divlje drebice koja mi se otimala, a kojunisam na kraju ukrotio i naterao je da me slua!

- Pa isto to hoeda radii sa enama?

- Dilijen, ne uivam u tome, ma ta ti mislila. Ne razumemkako ne shvata da ako bude dobra prema meni, ja mogu tostostruko da ti vratim.

Njegov zagrljaj je postajao sve vri, a na vratu je osealanjegov dah koji je mirisao na alkohol. Pokuala je da gaodgurne.

- Lari, kako te nije sramota da se ponaa tako pred svojomporodicom? I svojom enom?

- Ma, doavola s njom!! Ti i ja smo neto drugo. U nama je

jo ostalo stare irske krvi. Nas dvoje zajedno biemo pravivulkan.


60/100

Kada je Dilijen poela da gubi nadu da e uspeti da se iupaiz Larijevog zagrljaja, nekim udom naie Stiven. Odmah jeshvatio situaciju.

- Lari, posle ovog plesa dolazi seenje torte i ampanjac.Treba da budepored majke.

Lari tiho opsova, prestade sa plesom, uhvati Dilijen vrsto zaruku i povue je sa sobom ka glavnom stolu.

- Jo samo ta glupost i konano moemo da se opustimo.

Ovo je za Dilijen bilo kao dar sa neba. Ona duboko uzdahnusa olakanjem. Lari je stao pored svoje majke i govorio joj jeneto ljubazno se smekajui. Dilijen se pribliila gomilimladinih drugarica koje su razdragano avrljale. Posle seenjatorte i otvaranja ampanjca, prila im je i Ketrin.

- Uf, nisam zamiljala da je ovo ovako naporno!

- Hoete li otputovati negde? - zapita jedna devojka.

- Jao, da, jedva ekam! - odgovori Ketrin. - Ali, tek kad sezavri neka velika isporuka. Onda je Lari rekao da e pustitiStiva jedno deset dana. Idemo u Kaliforniju! U Karmel! Jedvaekam!

Karmel! Dilijen se snano tre. Kako je to bio aroban dan!

Od tog trenutka, sve to se deavalo vodilo je samo sve dalje idalje od Nikola, od njegove nenosti, njegove dobrote, njegovihdubokih, strasnih oiju...

- Ooo, a da li si spremila garderobu za Karmel? - bila jeuporna nepoznata devojka.

- Hoe da ti pokaem? Hajde, ako jo nekoga to tolikozanima, sad imam vremena.


61/100

Dilijen iskoristi priliku da se skloni sa glavnog travnjaka, pai ona poe za devojkama. Usput je Ketrin objanjavala:

- Stiv i ja iveemo na nekadanjem Tomasovom ranu, samo

to joneke stvari na kui treba da se poprave. Ovde emo bitiprivremeno.

I zaista, soba je bila puna stvari razbacanih bez odreenogreda. Dilijen je dobroudno posmatrala kako se devojkeoduevljavaju haljinama i kako ispituju Ketrin kakav je Stivprema njoj, ali joj misli brzo odlutae. Svaka ljubav je divna napoetku, ali ta dalje biva sa njom? Da li je ono to se desiloizmeu Nikola i nje mogla biti ljubav?

Ona i nesvesno sie niz stepenice i izae na trem koji je biona strani suprotnoj od travnjaka. Zagleda se u zelenu dolinu. Dali on esto pomisli na nju, pitala se. Da li se zabrinuo za Marka inju? Da lije shvatio zato je morala da ode? Kako li e se njenasadanja situacija uopte razreiti? Uzdahnula je i bespomonoslegla ramenima.

Nije ni primetila da je graja u kui prestala i da su devojke

kao jato ptica ve odleprale na drugu stranu. Nije obratilapanju ni na korake u prizemlju. Sve dok nije osetila tekodisanje iza svojih lea.

- Uplaio sam se da si pobegla - izgovori Lari sporo,prepliui jezikom. - Ne sme to da mi uradi. Ionako mi pucaglava.

On podie ruku i pomilova je po licu. Dilijen se hitro izmae.

Larijev glupavi osmeh pree u mrtenje.- Stani. Nemoj da bei- on je svojom snanom rukom epa

za rame i privue sebi. Drugom rukom uhvati je za kosu i silomje natera da podigne oi prema njemu. - Budi dobra prema


62/100

meni. Mora da mi da malo ljubavi. Pa, zar je strano to totraim?

Kada oseti da se Dilijen trudi svom snagom da se otme i

pobegne, on se razbesne.- Ako neemilom, moe i drugaije! Licemerko mala! Ko zna

kome si se sve davala od Kalifornije dovde! Samo mene nepodnosi! A ja sam bolji od svih njih! Pokazau ti ja!

Dilijen se nae zarobljena u elinom zagrljaju. U Larijevimoima videlo se da je potpuno prestao razumno da razmilja.Poeo je besno da je ljubi po licu i vratu i da joj silom

raskopava haljinu. Ona ga je udarila jednom slobodnomrukom, ali to je na njega uticalo koliko i ujed komarca.

Ona poe oajno da doziva u pomo.

Psujui, on joj zapui usta i pokua da je unese u kuu.Dilijen je udarala oko sebe rukama i nogama, pokuavajui daskrene neiju panju. Zgrabila je neku pepeljaru i zavitlala jeprema oknu na vratima. Kada se zauo tresak i Lari se zatrenutak okrenuo, ona jo jednom iz sve snage pozva u pomo.

Najzad se zaue koraci.

Dotrali su Stiven i jo jedan nepoznati ovek. Stiven bezmilosti povue Larija za okovratnik da ga odvoji od Dilijen. Ali,iako je bio jak isto kao i njegov brat, nije raunao na Larijev beskoji mu je davao nadoveansku snagu. Zato, drugi mladi,koristei injenicu da Lari nije hteo da pusti Dilijen, zadadeovome jedan direktni udarac pesnicom u lice. Lari najzad opusti

ruke i zatetura se unazad. Iz usne mu je tekla krv. Gledao jedvojicu mladia ubilakim pogledom.

Stiven mu samo ree:


63/100

- Zar si i danas morao da se pokae u pravom svetlu? - aonda se okrenuo ka Dilijen. -Sada je sve prolo, Dil. Ne boj se.Mogu samo da kaem da ovo nije prvi put da se ovako ponaa.Kad se otrezni, moram ozbiljno da razgovaram sa njim.

Kad su izali na prednja vrata, Dilijen vide da se okupilodosta ljudi. Neki su uli viku, a neki su se prosto pitali kuda sunestali Lari i Stiven. Kada su videli Dilijen sa pocepanomhaljinom i raupanom kosom, neki su poeli da se znaajnosmekaju, a neki su je gledali strogo, kao da je za neto osuuju.

Dilijen iznenada sa gaenjem shvati da oni misle da je onahtela da zavede Larija i time dovela do toga da on pokua da joj

strgne haljinu. Sva crvena od besa ona se okrete Stivenu da muobjasni, ali on je prijateljski zagrli oko ramena.

- Ne sekiraj se. Meni i Ketrin sve je jasno. Ovi ljudi ga nepoznaju. Hok, budi drug, odvezi Dilijen na Martinu farmu. Ne

brini, neemo popiti sve pie dok se ne vrati.

Celim putem do farme, Hok je uglavnom utao, modarazoaran to je morao da napusti drutvo, a ta tiina savreno

je prijala Dilijen, koja je do kue veuspela da se smiri.Meutim, im je stigla na farmu i im je Marta videla

pocepanu haljinu, ponovo je morala da proivljava ceo tajdogaaj.

Marta je bila puna gnuanja.

- Taj mladi magarac! Kada je samo postao tako razuzdan!?Pa, da, mora da je prolo mnogo vremena od kad ga je poslednjiput neka odbila. Ali sad, - nastavi ona filozofski - to je bilo, bilo

je. Kad bolje razmislim, kod nas nikada i nije bilo svadbe bezneke tue. Pazi kao i do sada, da ne ostanesama sa njim, i proie ga.


64/100

XIII

ilijen je kopala u bati, kada odjednom, takoreiniotkuda, Larijev kamionet dojuri pred njenu kapiju. Njoj

se za trenutak odsekoe noge. Kada vide Larija kako izlazi izkola i prilazi joj onako visok, i kad vide nemilosrdno hladanizraz njegovog lica, njen strah ne postade ni malo manji.

- I ta e sad? Mislila si da moe tek tako da me ponizipred onolikim ljudima? Ne odgovara ti kad sam dobar, sada eda vidikakav sam kada nisam.

Dilijen podie aov i, iako je drhtala od straha, viknuodluno:

- Ne prilazi, Lari! Vrati se kui. Pokajae se ako me neposlua.

- Ha, ha, ha! - on zabaci glavu.- Pravi se vana kao da imaime, a ti si jedna obina...

- Marfi, smesta napusti moje imanje! Ovde nisi dobrodoao! -zau se odjednom odseni Martin uzvik sa druge strane kue.Uskoro se i ona pojavi nosei prastaru puku svoga muapaljivo nianei i ne isputajui Larija iz vida. Lari opsova iokrete se prema svom kamionetu. Stavio je neto u dep,

verovatno pitolj. Sa rukom blizu depa, vratio se natrag,gledajui besno u Martu.

- ta sad pokuava, luae? Hoeli da ubijedve ene preddetetom?

D


65/100

Lari zbunjeno pogleda ka prozoru odakle su ga posmatraladva preplaena crna oka.

- Marta, ti se ne meaj! Imam neraiene raune sa ovom...

damom.Odjednom, oko njegovih nogu zapratae meci, i podie se

oblak praine.

- Kladim se da i danas gaam bolje nego ti! Ako ne napustiimanje, ubiu te.

Lari zastade za as, pogleda Martin nepokolebljiv pogled, pauplaeno deije lice na prozoru, okrete se ka Dilijen koja nije

bila ustuknula ni korak spremna da brani sina i sebe i na kraju,slee ramenima i mrmljajui neto, polako se vrati u kola. Besnotresnu vratima, okrete kamionet i odveze se u pravcu svograna.

Dilijen pritra Marti i zagrli je.

- Tetka, oprosti. Ja sam se plaila da te ne uvuem u nevoljesa Nikolom, a ovako neto uopte nisam oekivala.

- ta imam ja da ti opratam? - zapita Marta mirno. - Ovdestalno ima nekakvih nevolja. Ali, kako dou, tako i prou. tamogu kada mi je sestriina lepa, pa moram pukom da teramudvarae? - naali se ona na kraju.

Sledeih nekoliko dana, Dilijen je svaki dan strepela odsusreta sa Larijem. Oekivala ga je u restoranu, na farmi, a i naputu izmeu njih. Ali, nije se pojavio. I Ari je vrlo brzo uo za

taj dogaaj. Nita nije komentarisao, ali je nezadovoljnoodmahnuo glavom. Dilijen shvati sa nelagodnou da se ovajplai da se Lari ne naljuti na njega.

Prvom prilikom kada je na pumpu svratio Stiven, neke stvarisu se razjasnile. On se veselo pozdravi sa Dilijen.


66/100

- Zdravo, Dil! Nadam se da je sve okej?

- Naravno. A kod vas? - zapita ona oprezno.

- Ha, ti si kod nas napravila pravi zemljotres. Moja snaja setoliko naljutila na Larija zbog svega onoga, da se spakovala,uzela Defa, vratila se kod svojih i rekla je Lariju da e tamo iostati. Moj dragi brat je poludeo. On ne moe bez sina ni dvadana. Mislim da je spreman i da klekne da bi mu ona oprostila.Odjurio je za njom i tamo je venekoliko dana.

- Valjda e ga to nauiti pameti! - ree Dilijen zadovoljno.

I zaista, saznalo se da se Lari vratio sa enom i sinom i da muje ona oprostila ako obea da e se u budunosti promeniti.Kako to izgleda, uskoro je mogla da se uveri i Dilijen.

Lari je svratio na pumpu sa jednim radnikom. I dok je radnikizaao da natoi gorivo i da plati,

Lari je ukoeno i namrteno ostao sedei unutra i gledajuipravo ispred sebe.

Ona oseti kako joj pada kamen sa srca. Ta neprijatna mravaLarijeva ena uinila joj je veliku uslugu.

- Divno, Ari! ena je zabranila Lariju da svraa ovde. Hvalabogu!

Ari je pogleda ljutito.

- Dil, ta je tebi? ta je u tome dobro? A uz to, ona nijejedina.

- Ne razumem.

- Pa vidim da ne razume! Izvini, Dil, ja znam da ti nisi nitakriva. Ali ene to ovde ne znaju. I druge ene osim Larijeve ne


67/100

daju muevima da dolaze u restoran kad si ti ovde! A ja ne mogutako da radim! Ja od njih ivim.

Dilijen oseti kako joj je svega dosta.

- Zna ta, Ari!? Ja neu tebi da nanosim tetu. Ali, bogme,neu ni da beim. Zbog svog sina, pobegla bih na kraj sveta, alizbog sebe nikada. Ostau i pokazau svim Larijima i njihovimenama da se ne plaim.

- Ma nemoj! A kako to?

- Ve due vreme nerviram se kad pogledam na ta lii ovatvoja rupa.

- Molim te, Dil, ti znada nisam mogao...

- Znam. Ti si prosto takav. Ali, ja nisam. Poto vidim da udugo morati da ostanem ovde, a imam uteevinu, ja tipredlaem da postanemo ortaci. Renovirau ovu rupu, aotvoriemo i motel sa bungalovima.

- Motel? emu to?

- Zaboga, Ari! Ovde toliko ljudi proe i ne zadri se. A ovomesto je najlepe u krugu od petsto kilometara. Ko ima onakvo

jezero sa vodopadima kao mi? Odlino za ribolov. A to je odmahtu, preko brda. Priroda je arobna. Ovde mogu da prenoe, nesamo vozai drumskih krstarica, nego i parovi, na primer izMedforda, ili i nekog veeg grada, samo kada se malo uje zanas. Zna, ja znam dosta o reklami, mogla bih i u tome dapomognem. Ne moramo da zavisimo samo od ovih domaih

budala i njihovih ena.Ari je gledao u nju zapanjeno i uplaeno.

- Dilijen, bolje da ti prodam sve. Ja nemam snage za tolikiposao.


68/100

- Ne brini. Ja u da obavljam taj posao. Ti radi to si i do sadaradio. Ima jomnogo toga to treba od tebe na nauim. Onda,partneru, dogovoreno?

Ari se najzad nasmei.- Dogovoreno, Dilijen.


69/100

XIV

role su tri godine. Na mestu Arijevog restorana koji jeizgledao kao neki neugledni dodatak pumpi, ve izvesno

vreme blistao je novi motel. Na padini brda, iza njega, bili surazbacani, uvek puni, bungalovi nalik na ljupke planinske

brvnare. To je bio Dilijenin projekat u koji se unela svim srcem.Posle Marka, koji je postao lep i snaan deak, motel je bio stvar

na koju je bila najvie ponosna.Izaavi iz motela, na suncem obasjanu terasu okruenu

ardinjerama sa cveem, ona se pridrui starom Ariju koji jesedeo sa Stivenom Marfijem.

- Dil, sedi malo sa nama! - pozva je Stiven srdano. - Bapriam Ariju kako si sjajna. Sve si nas nauila pameti! Posleonog Larijevog glupiranja, ene su sklanjale mueve od tebe,

mislile su da si ti lukava zavodnica. A sada ti se sve one dive.Kako je Marko? Da li jo pria o jahanju?

- Naalost, neprestano - uzdahnu Dilijen obeshrabreno. -Mislim da se nee smiriti dok mu ne dozvolim da uzjae velikogkonja. A ja to prosto ne mogu.

- I mi smo vrlo mali jahali velike konje. Seam se kako je otaciao uz nas - ree Stiven, ali se ugrize za usnu. - Ovaj, hou dakaem da moe slobodno da pusti Marka da ui jahanje uzdobre jahae. Marfijevi su ti uvek na raspolaganju.

- Zaista, a kako je Lari ovih dana? Ne viamo ga - upita Ari.

P


70/100


71/100

- Nemoj, mama,

Documents

Italijanske oči