NARUČILAC POSLA :

„ JANEKS „ D.O.O. B R U S

NOSILAC POSLA :

„ F I N A N C E - C O „ d.o.o. B R U S

Kneza Miloša 13 37220 B R U S

RADNI TIM :

1. Todorović Svetislav , dipl.ecc.2. Čukuranović Dobrica , dipl.ecc.

D i r e k t o r „F i n a n c e – co“ _____________________

1

1. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU

1. 1. OPŠTI PODACI O INVESTITORU

Tabela broj 1.1. Naziv “ JANEKS “ d.o.o.

2. Sedište Brus , Kneza Miloša

3. Direktor: Ljubiča Janković

4. Telefon/fax 037 825 388

5. Datum osnivanja: 1992.god.

6. Poslednja registracija: Decembar 2006.god.

7. Osnivač: Ljubiša Janković

8. Pretežna delatnost: Trgovina na veliko i malo

9. Šifra pretežne delatnosti: 501000

10. Matični broj: 07940874

11. PIB broj: 101140100

12. Broj zaposlenih: 8

2

PODACI O PROGRAMU Tabela broj 2.

1. Naziv programa: Izgradnja hladnjače

2. Karakteri investicije: Dugoročna3. Lokacija: Lepenac - Brus4. Početak rada: 2008.god.5. Stalne cene:6. Devizni kurs: 85 din.7. Tehničko-tehnološki aspekt programa

· Proizvodni program i obim proizvodnje ’’za investiciju’’

· Proizvodni prostor: 850 met.kv.- Postojeći:

- novi : 850 met.kv.

· Oprema: 36.315.966, - domaća oprema - uvozna oprema 36.315.966,· Broj novih radnika: 47 ( 27 svedeno na

puno radno vreme )8. Tržišni aspekt programa(za program):

· Ukupni godišnji obim prodaje: 150.483.000, - domaći tržište: 44.483.000, - ino-tržište: 106.000.000,

3

· Vrednost godišnje nabavke: 118.000.000, - domaći tržište: 118.000.000, - ino-tržište:

9. Predračunska vrednost ukupnih ulaganja

65.280.241,

· Osnovna sredstva: 45.280.241, - gradjevinski objekti- - zemljište

7.442.615,1.521.660,

- oprema: 36.315.966,· Trajna obrtna sredstva: 20.000.000,

10. Konstrukcija finansiranja· Kredit fonda za razvoj: 22.676.000,· Sopstvena sredstva : 42.604.241,· UKUPNO: 65.280.241,

11. Efekti ulaganja :· Ukupan prihod: 150.483.000,· Ukupan rashodi: 138.577.000,· Neto dobit: 10.716.000,

12. Ekonomska ocena projekta:· Likvidnost projekta: likvidan· Interna stopa rentabilnosti: 26.68 % · Neto sadašnja vrednost: 107.068.000,· Vreme povraćaja ulaganja: 4 godine · Nivo razvijenosti opštine: nerazvijena

4

1 . 2 . OSNIVANJE I ISTORIJAT

Preduzeće je osnovano 1992. godine i od samog početka obavljalo je delatnosti u trgovini na veliko i malo , otkupa obojenog voća i proizvodnjom drvene galanterije. Po kategorizaciji spada u mala preduzeća.

Od osnivanja do danas preduzeće je poslovalo sa zavidnim finansijskim rezultatima i nikada nije bilo u blokadi zbog neizmirenih obaveza , niti je pak iskazalo negativne rezultate poslovanja.

U zadnjim godinama gro ukupnog prihoda se ostvaruje preko trgovine na malo prehrambenim proizvodima , trgovine na veliko i otkupom poljoprivrednih proizvoda. U svom vlasništvu ima market (površina 60 m.kv.), mini trgovinski centar ( površina 150 m.kv. ) i skladišni prostor ( površina 100 m.kv.) u Brusu. Takođe , za potrebe normalnog odvijanja poslovnih delatnosti nabavljena su dva teretna i dva putnička vozila.

Sve probleme i iskušenja koja su pratila poslovanje privrednih subjekata kod nas u predhodnom periodu , preduzeće je uspešno prebrodilo i sada ima tretman ozbiljnog privrednog subjekta kod poslovnih partnera i potrošača.Tome je posebno doprinela dobra kadrovska popunjenost koja je imala odraz na zdravu poslovnu politiku uz poštovanje ekonomskih zakonitosti i običajnih uzansi.

Prodajni objekti su locirani u centru Brusa , pa je kvalitet usluga i vrhunska ponuda roba iz godine u godinu samo povećavao broj potrošača , a što je pozitivno uticalo na rezultate poslovanja.Sve dosadašnje aktivnosti , u pogledu obezbeđenja obrtnih sredstava i investicionih zahvata, finansirane su gotovo u potpunosti iz sopstvenih izvora .

Posebno trebamo naglasiti da je poslovodstvo znalački iskoristilo deo prednosti ovog područja , a koje se ogledaju u proizvodnji i prometu

5

obojenog voća , kao i prometu šumskih proizvoda pa je veliki deo aktivnosti usmerilo u tom pravcu i to na duži rok . Od izuzetnog značaja je postojanje veoma čvrstih veza sa proizvođačima poljoprivrednih proizvoda koje su stvarane na dugi rok i sa velikim međusobnim poverenjem. Iste su proizašle iz dugogodišnjeg poštovanja cena u otkupu , rokova plaćanja i kvaliteta robe. Takođe , preduzeće već duži niz godina iznalazi načine za finansiranje proizvodnje unapred , pa kroz jačanje proizvodne osnove obezbeđuje sigurnost u snabdevanju robom koja je veoma konkurentna.

Pomenutim merama obezbeđuje se planirana količina kvalitetne robe i pored prisustva veoma jake konkurencije u ovom delu poslovanja. Svesni da se samo kvalitetnim nastupom kod proizviđača i kupaca može izgraditi dobar poslovni ugled i ojačati pozicije za dalja ulaganja u oblasti koja je veoma perspektivna za razvoj ovog područja , poslovodstvo je odlučilo da se dalji razvoj i nova ulaganja realizuju u organizaciji proizvodnje i usluga zasnovanih na prisutnoj sirovinskoj bazi. Iskustva i dobri rezultati iz predhodnog perioda, kao i ocena perspektivnosti u prodaji i potražnji proizvoda u inostranstvu su samo ojačali odlučnost da se krene u izgradnju proizvodno – uslužnih kapaciteta hladnjače određene zapremine.

Imajući u vidu da se radi o aktivnostima i robi sezonskog karaktera , a koje traju dosta kratko, to bi se kroz izgradnju pomenutih pogona produžile aktivnosti u faznoj proizvodnji obojenog voća , donekle izvršila finalizacija proizvoda i ostvarila bi se bolja upošljenost radne snage.

6

1 . 3 . D E L A T N O S T

Društvo je registrovano sa pretežnom delatnošću pod šifrom 50100 , a od osnivanja do danas dominantna aktivnost se ostvarivala preko trgovinskih aktivnosti na veliko i malo uz dopunu u sezoni otkupom i prodajom obojenog voća sa ovog područja.U trgovini najveći deo poslova se ostvaruje preko maloprodaje robe široke potrošnje i tehničke robe u svojim objektima.

U sezoni otkupa poljoprivrednih proizvoda – obojenog voća , obavljani su poslovi za poznatog kupca sa utvrđenim količinama i cenama. Uspostavljena je dobra terenska zastupljenost otkupnih mesta koja je osiguravala otkup u predviđenim količinama i dobrim kvalitetom.

Zahvaljujući dobrim rezultatima u poslovanju , kao i pozitivnim iskustvima u delu otkupa i prodaje obojenog voća , planira se proširenje delatnosti kroz izgradnju kapaciteta za preradu i skladištenje voća putem rashlađivanja. Time bi se postigao kontinuitet poslovanja čija se prva faza ogleda u otkupu robe , a nastavak bi se realizovao kroz potrebnu preradu i skladištenje iste do prodaje – izvoza.

Pošto se radi o robi koja je u najvećem delu namenjena izvozu i za koju postoji konstantna tražnja , to se ulaganja u tom delu nebi dovodila u pitanje. Dodamo li tome da je dugoročnim planovima i prostornom opredeljenošču predvidjeno veliko povećanje zasada pod aktuelnim kulturama , onda su aktivnosti u tom pravcu veoma opravdane. Mikroklimatski uslovi , kvalitet i kvantitet proizvoda stavlja ovo područje u sam vrh po značaju u zemlji , odmah iza ivanjičkog kraja.

7

1 . 4 . TEHNIČKA I KADROVSKA OPREMLJENOST

Za obavljanje poslovnih aktivnosti na dosadašnjem nivou , društvo je u tehničkom smislu dobro opremljeno. Postoje izgrađeni građevinski objekti u vlasništvu i u njima se realizuju sve trgovinske aktivnosti . Opremljenost samog tehnološkog procesa je na nivou zahtevanih standarda u toj oblasti poslovanja , a transportna sredstva zadovoljavaju iskazane potrebe. Postojeći skladišni prostor u potpunosti odgovara nivou poslovanja , a u prilog ide i činjenica da nije potrebno finansiranje većih zaliha jer su prisutne veleprodajne organizacije obezbedile gotovo prometno snabdevanje traženom robom . Ovakav način organizacije ne zahteva veliki skladišni prostor i ne nameće obavezu organizovanja sopstvenog transporta. Transportna sredstva su više u funkciji otkupa i prodaje obojenog voća

Specifikacija tehničkih sredstava biće obrađena u delu troškova preko obračuna amortizacije osnovnih sredstava , a ovde dajemo pregled postojeće imovine sa stepenom otpisa.

Tabela 2. Stepen otpisanosti opreme i građevinskih objekata

%rb   2002 2003 2004 2005 2006

1 Nabavna vrednost opreme         2.715.000 2 Ispravka vrednosti opreme         2.411.000

3 Stepen otpis. opreme (2/1) (u %)         88.80

4 Nabavna vrednost građ. objekata         2,332,000 5 Ispravka vrednosti građ. objekata         110,000

6 Stepen otp. građ. objek. (2/1) (u %)         4.72

Kadrovska opremljenost je dobra , a specifičnost se ogleda u tome što se radi o porodičnoj organizaciji sa svim prednostima koje iz toga proizilaze.

8

Stuktura postojeće radne snage :

Tabela 3. Broj zaposlenih - obrazovni i kvalifikacioni nivo

rb   2002 2003 2004 2005 2006

1 VSS          2 VŠS       2 23 SSS       6 64 VKV          5 KV          6 PKV          7 NK            Ukupno 0 0 0 8 8

Tabela 4. Struktura zaposlenih - obrazovni i kvalifikacioni nivo

rb   2002 2003 2004 2005 2006

1 VSS       0.0 0.02 VŠS       25.0 25.03 SSS       75.0 75.04 VKV       0.0 0.05 KV       0.0 0.06 PKV       0.0 0.07 NK       0.0 0.0  Ukupno       100.0 100.0

9

1 . 5 . EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA

Tabela 5. Bilans stanja (aktiva)

000 dinara

A K T I V A 2003 2004 2005 2006 2007

2 3 4 5 6 7

NEUPL. UPISANI KAPITAL          

STALNA IMOVINA (I+II+III)       2,230 4,183

NEMATERIJALNA ULAGANJA          

Osnivačka ulaganja          

Konc. paten., licence i slično          

Goodwill          

Ostala nematerijalna ulaganja          

OSNOVNA SREDSTVA       2,230 4,183

Zemljište, šume i višeg.zasadi          

Građevinski objekti       2,230 4,183

Oprema          

Ostala osnovna sredstva          

Avansi i sredstva u pripremi          

DUGOR. FINAN. PLASMANI          

Uč. u kapitalu pov. pravnih lica          

Uč. u kapitalu dr. pravnih lica          

Dugor.krediti pov. prav. licima          

Dugoročni krediti          

Dugoročne hartije od vrednosti          

Ostali dugoročni plasmani          

OBRTNA IMOVINA (I+II+III)       8,536 8,012

ZALIHE       7,260 7,428

Materijal          

Nedovršena proizvodnja          

Gotovi proizvodi          

Roba       7,260 7,428

Dati avansi          

KRATK. POTRAŽ. I PLASM.       1,276 72

Kratkoročna potraživanja          

Kupci - povezana pravna lica          

Kupci       1,276 72

Ostala poslovna potraživanja          

Kratkoročni plasmani          

Krat. plasm. – pov. pravna lica          

Kratkoročni krediti          

Ostali kratkoročni plasmani          

10

GOT. EKVIVAL. I GOTOVINA         512

AKTIVNA VREMEN. RAZGR.       408 74

POSL. IMOVINA (A+B+V+G)       11,174 12,269

GUBITAK          

Gubitak ranijih godina          

Gubitak tekuće godine          

POSLOVNA AKTIVA (D+Đ)       11,174 12,269

VANPOSLOVNA AKTIVA          

UKUPNA AKTIVA (E+Ž)       11,174 12,269

11

Tabela 6. Bilans stanja (pasiva)

000 dinara

rb PASIVA 2003 2004 2005 2006 2007

1 2 3 4 5 6 7

A KAPITAL (I+II+III+IV+V)       6,814 7,709

I OSNOVNI KAPITAL       1,299 1,299

1 Akcijski kapital          

2 Udeli DOO          

3 Ulozi          

4 Državni kapital          

5 Društveni kapital          

6 Ostali kapital          

II EMISIONA PREMIJA          

III REVALORIZAC.REZERVE          

IV REZERVE IZ DOBITKA       1,142 1,142

V NERASPOREĐENI DOBITAK       4,373 5,268

1 Neras. dobitak ranijih godina          

2 Neras. dobitak tekuće godine       4,373 5,268

B DUGOR. REZERVISANJA          

1 Rezerv. za troškove i rizike          

2 Odloženi revaloriz. dobitak          

3 Odloženi negativni goodwill          

4 Ostala dugor. rezervisanja          

V OBAVEZE (I+II)       4,227 4,408

I DUGOROČNE OBAVEZE          

1 Obav. konvertovati u kapital          

2 Obav. prema pov. prav.licima          

3 Dugoročni krediti          

4 Ostale dugoročne obaveze          

II KRATKOROČNE OBAVEZE       4,227 4,408

1 Kratkor. finansijske obaveze       2,316 2,837

1.1 Krat. krediti - pov. pravna lica          

1.2 Kratkoročni krediti       2,316 2,837

1.3 Ostale kratk. finansij.obaveze          

2 Kratkor. poslovne obaveze       1,911 1,571

2.1 Primlj. avansi, dep. i kaucije          

2.2 Dobavljači - povez. pravna lica          

2.3 Dobavljači       1,855 1,571

2.4 Ob. za zar. i nakn. zarada          

2.5 Ostale obaveze iz poslovanja       56  

G PVR       133 152

I Primljene donacije          

II Ostala PVR          

12

D POSL. PASIVA (A+B+V+G)       11,174 12,269

Đ VANPOSLOVNA PASIVA          

E UKUPNA PASIVA (D+Đ)       11,174 12,269

Tabela 7. Bilans uspeha

13

000 dinara

    2001 2002 2003 2005 2006

A POSLOVNI PRIHODI I RASHODI          

I POSLOVNI PRIHODI       42,879 59,408

1 Prihodi od prodaje robe       42,876 59,408

2 Prih. od prodaje proiz. i usluga          

3 Prih. od aktiviranja učinaka i robe       3  

4 Poveć. vrednosti zaliha učinaka          

5 Smanj. vrednosti zaliha učinaka          

6 Ostali poslovni prihodi          

7 Smanj. vr. zal. iznad posl. prih. p.          

  POSLOVNI PRIHODI PERIODA          

  Prihodi od prodaje robe          

  Prihodi od izvoza          

II RASH. DIR. MATER. I ROBE       36,863 52,419

1 Nabavna vrednost prodate robe       36,863 52,419

2 Troškovi materijala za izradu          

III BRUTO POSLOVNI REZULTAT       6,016 6,989

IV OSTALI VARIJAB.TROŠKOVI       810 1,374

1 Troškovi ostalog materijala          

2 Troškovi goriva i energije       810 1,374

3 Troškovi proizvodnih usluga          

V KONTRIBUCIONA DOBIT (III-IV)       5,206 5,615

VI FIKSNI I REL. FIKSNI TR. POSL.       3,045 2,763

1 Troškovi bruto zarada       1,175 1,329

2 Troškovi amortizacije       668 149

3 Nematerijalni troškovi       1,202 1,285

4 Troškovi poreza          

5 Troškovi doprinosa          

VII POSLOVNI REZULTAT (V-VI)       2,161 2,852

B FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI       668 668

I FINANSIJSKI PRIHODI       706 50

II FINANSIJSKI RASHODI       38 219

III REZULTAT FINANSIRANJA (I-II)       668 -169

V NEPOSLOVNI I VANR. PRIH. I RASH.       -522 -1,519

I NEPOSLOVNI I VANR. PRIHODI          

II NEPOSLOVNI I VANR. RASH.       522 1,519

III NEPOS. I VANR. REZ. (I-II)       -522 -1,519

G REVALORIZACIONI PRIH. I RASHODI          

I REVALOR. PRIHODI (1+2)          

1 Tekući revalorizacioni prihodi          

2 Prih. od ukid. odlož. reval. prih.          

II REVALORIZACIONI RASHODI          

1 Rashodi po osnovu tek.revalor.          

2 Odlaganje revaloriz.prihoda          

III REVALORIZ. REZULTAT (I-II)          

D BRUTO REZULTAT       2,307 1,164

  BRUTO DOBITAK       2,307 1,164

  BRUTO GUBITAK          

14

Đ DOBITAK I GUBITAK       2,307 1,164

  DOBITAK (GUBITAK)          

E POREZI I DOPR. IZ DOBITKA       231 269

Ž NETO REZULTAT       2,076 895

  NETO DOBITAK (GUBITAK)       2,076 895

Tabela 8. Vlasnička struktura i pojedinačni vlasnici kapitala

rb vrsta kapitala 000 dinara %

1 Društveni kapital 0 0.002 Akcijski kapital 0 0.003 Državni kapital 0 0.004 Ostali kapital 7.709 100.00

  Ukupni kapital 7.709 100.00rb Najveći vlasnici kapitala   %

1 Janković Ljubiša   100.00

2     0.00

3     0.00

  Ukupno 0 100.00

Tabela 9. Pokazatelji strukture sredstava (aktiva)

(koeficijenti)

rb Pokazatelj 2003 2004 2005 2006 20071 Učešće stalnih u uk.sred.       0 0.3

15

.20 4

2 Učešće zemlj. u uk.sred.       - -

3 Učešće građ obj. u uk. sr.       0

.20 0.3

4

4 Učešće opr. u uk.sred.       - -

5 Učešće obr.u uk. sred.       0

.76 0.6

5

6 Učešće novč.u obr.sred.       -

0.04

7 Učešće mat.u zalihama       - -

8 Učešće got. pr. u zalih.       - -

9 Učešće robe u zalihama       1

.00 1.0

0

Tabela 10. Pokazatelji strukture izvora sredstava (pasiva)

(koeficijenti)

rb Pokazatelj 2003 2004 2005 2006 20072 Uč.sop.kap.u fin.pos.pas. 0.61 0.633 Uč.poz.izv.u posl. pas. 0.38 0.364 Uč.dug.ob.u poz.izvor. 0.00 0.005 Uč.kratk.ob.u poz.izv. 1.00 1.006 Uč. sop.kap.u dug.izv. 0.00 0.00

Tabela 11. Neto obrtni kapital preduzeća

000 din

rb Pozicija 2003 2004 2005 2006 20071 Kapital (bez umanjenja za gubitak) 0 0 0 6,814 7,7092 Neuplaćeni upisani kapital 0 0 0 0 03 Otkupljene sopstvene akcije 0 0 0 0 04 Gubitak 0 0 0 0 05 Sopstveni kapital (1-2-3-4) 0 0 0 6,814 7,709

16

6 Stalna sredstva 0 0 0 2,230 4,1837 Sopstveni neto obrtni kapital (5-6) 0 0 0 4,584 3,5268 Dugoročna rezervisanja 0 0 0 0 09 Dugoročne obaveze 0 0 0 0 010 Ukupni neto obrtni kapital (7+8+9) 0 0 0 4,584 3,52611 Zalihe + AVR 0 0 0 7,668 7,50212 Višak neto obrtnog kapitala (10-11) 0 0 0 -3,084 -3,97613 Kratkoročne finansijske obaveze 0 0 0 2,316 2,83714 Višak kr. fin. iz za fin. zal. (12+13) 0 0 0 -768 -1,139

Tabela 12. Pokazatelji solventnosti

rb Pokazatelj 2003 2004 2005 2006 20071 Stepen pokrića stalnih.sredstava kapit.       3.06 1.842 Step. pokrića stal.im.i zalih. kapitalom       0.72 0.663 Stepen pokrića zal.i AVR NOK-om       0.60 0.474 St.pok.zal.i AVR NOK-om i kr. fin. ob.       0.90 0.855 Stepen pokri.obr.sredstava NOK-om       0.54 0.44

Tabela 13. Rashodi preduzeća

000 dinara

rb Rashodi 2003 2004 2005 2006 2007  UKUPNI RASHODI 0 0 0 41,278 58,2941 Poslovni rashodi 0 0 0 40,718 56,5562 Finansijski rashodi 0 0 0 38 2193 Neposlovni i vanr. rashodi 0 0 0 522 1,5194 Revalorizacioni rashodi 0 0 0 0 0

Tabela 14. Struktura rashoda

17

%

rb Rashodi 2003 2004 2005 2006 2007

  UKUPNI RASHODI       100.00 100.001 Poslovni rashodi       98.64 97.022 Finansijski rashodi       0.09 0.383 Neposlovni i vanr.rashodi       1.26 2.614 Revalorizacioni rashodi       0.00 0.00

Tabela 15. Struktura poslovnih rashoda

u %

rb Rashodi 2003 2004 2005 2006 2007

  Poslovni rashodi       100.00 100.001 Nabavna vrednost prodate robe       90.53 92.692 Troškovi materijala izrade       0.00 0.003 Troškovi ostalog materijala       0.00 0.004 Troškovi goriva i energije       1.99 2.435 Troškovi proizvodnih usluga       0.00 0.006 Troškovi bruto zarada       2.89 2.357 Troškovi amortizacije       1.64 0.268 Nematerijalni troškovi       2.95 2.279 Troškovi poreza       0.00 0.0010 Troškovi doprinosa       0.00 0.00

Tabela 16. Koeficijenti obrta i dani vezivanja

rb Koeficijent 2003 2004 2005 2006 20071 Koeficijenti obrta poslovne aktive       3.84 4.842 Koeficijenti obrta ukupnih zaliha       5.91 8.003 Koeficijenti obrta potraž. od kupaca       33.60 825.114 Koeficijenti obrta kapitala       6.29 7.715 Koeficijenti obrta dobavljača       23.12 37.826 Dani vezivanja poslovne aktive       95 757 Dani vezivanja ukupnih zaliha       62 468 Dani vezivanja potraž. od kupaca       11 09 Dani vezivanja kapitala       58 4710 Dani vezivanja dobavljača       16 10

18

Tabela 17.. Pokazatelji rentabilnosti %

rb Pokazatelji 2003 2004 2005 2006 20071 Neto rezultat/Ukupan prihod       0.05 0.023 Neto rezultat/Poslovni prihodi       0.05 0.024 Poslovni prihodi/Poslovna aktiva       3.84 4.845 Poslovni prihodi/Kapital       6.29 7.716 Poslovna aktiva/Kapital       1.64 1.597 Neto rezultat/Kapital       0.30 0.12

Tabela 18. Kontribuciona analiza rezultata

rb Elemenat 2003 2004 2005 2006 20071 Poslovni prihodi       42,879 59,4082 Varijabilni i pret. varij.rashodi       36,863 52,4193 Marža pokrića       6,016 6,9894 Fiksni i pretežno fiksni rashodi       3,855 4,1375 Poslovni rezultat       2,161 2,8526 Rezultat iz stavki finansiranja       668 -1697 Neto poslovni rezultat       2,829 2,6838 Porezi i doprinosi iz fin.rez.       231 2699 Neto fin.rezultat iz red.posl.       2,598 2,41410 Faktor poslovnog rizika       2.78 2.4511 Faktor finansijskog rizika       0.76 1.0612 Faktor rizika poresk.zahvat.       1.08891455 1.11143330613 Faktor ukupnog rizika       2.32 2.9014 Uč. marže pokr.u ukup.prih. - %       0.14 0.12

15 Prelomna tačka prihoda       27,

476 35,16

5

19

16 Odnos posl.prihod/prel. tačka       1

.56 1.6

9

Analizom predhodno datih pokazatelja , uočavamo da se radi o društvu koje gotovo u potpunosti posluje sa sopstvenim sredstvima , kako osnovnim , tako i obrtnim. Koeficijenti solventnosti i likvidnosti su na zavidnom nivou i uklapaju se u opštu sliku dobrog poslovanja privrednog subjekta.Dominantna kategorija prihoda su Poslovni prihodi , a isti tretman je i u strukturi rashoda. U ukupnim rashodima najveće učešće ima , nabavna vrednost prodate robe ( 92,69 % ), a što navodi na zaključak da se radi o društvu koje se bavi prevashodno trgovinskom delatnošću.

Koeficijenti obrta i dani vezivanja kupaca i dobavljača pokazuju izuzetnu efikasnost u poslovanju , što znači da su obaveze izmirivane u gotovo zakonskom roku , a naplata je na veoma zadovoljavajućem nivou tim pre jer se radi o opredeljujućem učešću maloprodaje u ukupnim poslovnim aktivnostima.

Da se radi o veoma znalačkom vodjenju poslovanja i kontroli pratećih troškova , svedoče i pokazatelji rentabilnosti gde su angažovana sredstva imala dobar prinos u periodu posmatranja , a od ukupnog prihoda nakon podmirenja svih poslovnih i zakonski obaveza ostaje 5 % za kategoriju dobiti u 2006.godini i 2 % u 2007. godini.

FAKTOR POSLOVNOG RIZIKA ( leveridža ) u 2006.godini iznosi 2,45 i govori da se radi o sigurnom nivou poslovanja.

20

FAKTOR FINANSIJSKOG RIZIKA za istu godinu je 1,06 i govori da je prinos na sopstvena sredstva veći od prinosa na ukupna sredstva i radi se o veoma sigurnoj zoni poslovanja.

FAKTOR UKUPNOG RIZIKA ostvarenja finansijskog rezultata je 2,90 i on je umnožak koeficijenata poslovnog i finansijskog rizika , pa kao takav takođe, iskazuje stabilno poslovanje.

Pomenuti faktori rizika su manji ukoliko je veće učešće sopstvenih sredstava u strukturi ukupnih sredstava , a to je slučaj kod našeg privrednog subjekta.

Prelomna tacka se nalazi na 69 % ukupnog prihoda i iznosi 35.165, dinara , a što ukazuje na dobar nivo razlike u ceni u ukupnoj prodajnoj ceni.Ne sme se zanemariti ni učešće drugog dela trgovine ( otkup i prodaja obojenog voća ) u ostvarivanju ukupnog prihoda .

Tabela 19. Obim prodaje preduzeća

000 dinara

rb Proizvodi 2003 2004 2005 2006 2007

1 Trgovačka roba       21.868 30.7042 Otkup i prodaja obojenog voća       21.011 28.7043            4            5            6            

  U K U P N O 0 0 0 42.879 59.408

Tabela 20. Struktura prodaje preduzeća

21

%rb Proizvodi 2002 2003 2004 2005 2006

1 Trgovačka roba       55.00 51.002 Otkup i prodaja obojenog voća       45.00 49.003 0       0.00 0.004 0       0.00 0.005 0       0.00 0.006 0       0.00 0.00

  U K U P N O   0 0 100 100

Obim i struktura prodaje robe dati su da bi se uočilo učešće prometa obojenog voća u ukupnom prometu , a što je dalo osnova za planiranje novih investicionih ulaganja u tom delu.

2 . OPIS I SVRHA INVESTIRANJA

Dugogodišnje iskustvo u trgovinskoj delatnosti , a posebno aktivnosti u prometu obojenim voćem i rezultati koji su iz toga proizašli , daju za pravo da se naredni korak u razvoju društva učini u pravcu proširenja delatnosti kroz nova ulaganja u proizvodno – uslužne kapacitete. Planira se izgradnja hladnjače sa kapacitetom od 600 tona sa mogućnošću dalje nadgradnje.

Izabrana je lokacija u selu Lepenac u neposrednoj blizini Brusa i značajnom činjenicom da pored transportne povoljnosti veliki broj okolnih sela gravitira oko pomenutog sela , a transportno i životno je povezan sa njim.su i velike površine sa zasadima obojenog voća , šljive i jabuke. Svi preduslovi za gradnju postoje , prevashodno gledano preko infrastrukturnih činioca. Struja , voda , kanalizacija i dobre saobračajnica su prisutne u neposrednoj blizini lokacije.

22

Poseban akcenat se baca na sirovinu iz topličkog kraja , koji je u neposrednoj blizini i udaljen je 25 – 30 kilometara , a povezan je regionalnim putem sa lokacijom. U tom delu se računa na višnju , jagodu i šljivu kao dominantnim poljoprivrednim kulturama topličkog kraja .

Postojanje konstantne tražnje za proizvodima po osnovu ovog programa je i najbitniji elemenat koji je opredelio ulaganja. Već evidentiranoj tražnji iz Zapadne Evrope u zadnjih nekoliko godina dodata je i rastuća tražnja iz Rusije za gotovo svim artiklima iz programa.

Uz činjenicu da se radi o veoma povoljnim makroklimatskim uslovima koji najviše utiču na kvalitet roda , sledi i cenovna komponenta koja je veoma stimulativna za proizvođače , a i za dalju preradu i prodaju robe.

Krajnji cilj celog projekta je da se roba preradi u poluproizvode ili finalne proizvode i kao takva proda kupcima , naravno uz ekonomske prednosti koje iz toga proizilaze , a koje su dale pozitivan efekat u dosadašnjem radu.

3 . ANALIZA TRŽIŠTA

3 . 1 . TRŽIŠTE PRODAJE

Pošto se nova delatnost uključuje u poslovanje društva koje egzistira duži niz godina , to ćemo posebno obraditi kupce pre ulaganja , a zatim obraditi nove kupce i konkurenciju.

Pored potrošnje na domaćem tržištu, evidntno je prisustvo tržište Zapadne Evrope i kao novina javlja se tržište Rusije.

Tržište je potpunosti izdiferenciralo artikle po vrstama i kalitetu i to :

MALINA :

23

. Malima rolend , duboko zamrznuta , proizvedena od svežih , zdravih neoštećenih plodova ,kalibraže 16 mm, bez stranih primesa i smrznutoj na najmanjoj temperaturi od – 18 C ili niže.

Malina griz , proizvedena mlevenjem ploda koji je čist , zdrav i bez buđi.

Malina blok , proizvedena od mahom deformisanog ploda , gde je dozvoljena plesnost do 5 % , i upotrebljava se mahom za proizvodnju sokova.

KUPINA :

- Kupina konfitura , plodovi moraju biti zdravi i krupni bez crva i tamne boje. Maksimalno je dozvoljeno 20 % crvenih plodova bez peteljki i stranih primesa. Smrzavnje se vrši u punoj tehnološkoj zrelosti na – 18 C ili niže.

- Kupina blok , duboko zamrznuti plod koji je maksimalno deformisan do 3 % , a koristi se mahom u proizvodnji sokova.

ŠLJIVA :

- Stanley ( B/K ) , plodovi čvrsti i zdravi , ujednačene veličine , prečnika 32 – 38 mm. bez crva , ne suviše zrela , ne oksidirana , ručno sečena na jednake polovine , bez koštica i duboko zamrznuta.

- Šljiva Požegača ( mašinski sečena ) , plodovi čvrsti i zdravi , ujednačene veličine , prečnika 26 – 32 mm., bez crva i tragova crva , ne suviše zrela , ne oksidirana , mašinski sečena na jednake polovine, bez koštica i vrhova koštica i duboko zamrznuta.

VIŠNJA :

24

- Višnja Oblačinska ( S/K ) , duboko zamrznuta , zdrava , bez peteljki , listova i stranih primesa, sa košticom . Uobičajena roba za presu.

- Višnja oblačinska ( B/K ) , duboko smrznuta , zdrava , bez peteljki i stranih primesa , bez koštica , sjajna rupica mora da bude ujednačena ( “ bez krpica “ ) , plodovi moraju da budu celi .

Ako se uzme u obzir da evropsko tržište apsorbuje 250.000 tona maline i 600.000 tona jagoda godišnje , onda se može steći slika o zainteresovanosti svih proizvođača da na njemu učestvuju. Pored Srbije , malinu proizvodi Čile , Bosna , Bugarska i Poljska. Pored evropskog tržišta ona se plasira u Japan , Maleziju , Hong – Konk i Singapur. Jagoda se izvozi u Italiju , Poljsku , Englesku i Francusku.

Svetska proizvodnja maline iznosi 274.000 tona. Na Srbiju otpada do

78.000 tona i najveći smo svetski proizvošači , sa prosečnim prinosom od 4.375 kg/ha.

Svetska proizvodnja jagoda iznosi 1.675.388 tona , a Srbija učestvuje sa 32.477 tona.Srbija ima neujednačeni izvoz ranog voća i maline , a perspektivnost se ni jednog momenta ne dovodi u pitanje.Srbija je godinama važila za najvećeg poizvođača i izvoznika kvalitetnog jagodičastog voća u svetu. Međutim , poslednjih godina sve je prisutnija konkurencija i drugih poizvođača i gde dominantno mesto zauzima Čile.Čile proizvodi i do 27.000 tona sveže maline. Oni izvezu oko 3.000 tona u lepom pakovanju od 150 grama u Evropu i oko 20.000 tona u smrznutom stanju izveze u Evropu i Ameriku.Kao proizvođač maline javlja se i Amerika sa 45.000 tona i ona nešto prodaje Japanu , a ostatak zadržava za svoje potrebe . Poljaci proizvode oko 40.000 tona , a Mađri oko 20.000 tona.

25

Kao zaključak može se navesti da u opštem deficitu u spoljnotrgovinskom poslovanju naše zemlje , izvoz voća i povrća jedino ima suficit u celokupnoj grupi poljoprivredno – prehrambenih proizvoda.

Sve napred izneto ukazuje da postoje velike rezerve kako u proizvodnji i preradi voća , tako i u plasmanu jer je prisutan stalni rast tražnje za ovim proizvodima.Nova ulaganja u tom pravcu su veoma opravdana sa posebnim osvrtom na povećani kvalitet proizvoda i ponudom koja će obuhvatiti širu lepezu preradjevina od voća. To znači da će se ići na veći stepen finalizacije proizvoda koji su namenjeni izvozu. Naravno , veliki napori se moraju uložiti u marketinške akcije na domaćem i stranom tržištu.

Poljoprivreda kao bazna grana uvek mora imati potporu državne strategije razvoja i samo u tom kontekstu se mogu očekivati veća ulaganja i dalji razvoj ove privredne grane koja će u budućnosti biti dominantna delatnost u našoj zemlji. Postojanje veoma dobrog poljoprivrednog zemljišta , adekvani klimatski uslovi i odgovarajući tretmani u proizvodnji samo će pozitivno uticati na prinose i kvalitet proizvoda koji će naći kupca na evropskom i svetskom tržištu. Daljim razvojem i jačanjem ove grane , dolazi se do faze

kada se stvaraju uslovi za izgradnju prerađivačkih kapaciteta zasnovanih na postojećoj sirovinskoj bazi. Viši stepen finalizacije samo jača ponudu i donosi veće koristi kroz prodaju na inostranom tržištu.U tom pravcu se kreće i predmetno investiciono ulaganje , a koje se uklapa u dugoročnu strtegiju razvoja naše zemlje , a imajući u vidu i prednost manjih proizvođača u pogledu kvaliteta i fleksibilnosti u nameni korišćenja izgrađenih kapaciteta.

Tabela 21. Proizvodnja voća u Srbiji

1. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003.

26

2. Trešnja 29080 23413 30634 19226 24644 26007 20973 19900 15726 25655

3. Višnja 85495 60667 85235 61819 68002 70979 58013 63355 48919 86174

4. Kajsija 22889 12156 28575 7973 6132 27095 12474 15642 13409 27365

5. Jagoda 20563 24078 26371 24441 30875 39707 24910 34696 34577 29868

6. Malina 44479 53084 62658 45020 63815 64680 55999 77781 93982 78974

Tabela 22.. Najvažniji kupci

000 dinararb Kupci 2003 2004 2005 2006 20071 EUROKOP BEOGRAD       2,044 5,1502 JUTRA BEOGRAD       4,076 10,9803 BUDIMGRAD BUDILOVINA       6,132 8,5504 POBEDA PROKUPLJE       4,629 9,1505 Ostali kupci       1,805 6,610

  UKUPNA PRODAJA       18,686 40,440

Tabela 23. Najvažniji kupci - struktura %

rb Kupci 2003 2004 2005 2006 2007

27

1 EUROKOP BEOGRAD       10.94 12.732 JUTRA BEOGRAD       21.81 27.153 BUDIMGRAD BUDILOVINA       32.82 21.144 POBEDA PROKUPLJE       24.77 22.635 Ostali kupci       9.66 16.35

  UKUPNA PRODAJA       100.00 100.00

Nakon puštanja novih kapaciteta u funkciju , računamo da ćemo imati sledeće kupce :

1. “ Eurokop “ Beograd ,2. “ Jutra “ Beograd ,3. “ Pobeda “ Prokuplje ,4. “ Budimgrad “ Budilovina ,5. “ Vulić-Vulić “ Valjevo ,6. “ Frigonais “ Niš ,7. “ Fruktal product “ Leskovac ,8. “ Minar fruit “ Šljivovo – Brus ,9. “ Menex “ Kruševac,10 . “ Eurocop “ Beograd ,11. “ Popex “ Brus .

3 . 2 . TRŽIŠTE NABAVKE

Dobavljačima koji su bili evidentirani u dosadašnjem poslovanju , priključujemo dobavljače koji će opsluživati nove poslovne aktivnost u hladnjači.

Ovde se ne nameće problem obezbeđenja potrošačke i tehničke robe za održavanje proizvodnog ciklusa , već u prvi plan izbijaju potrebne aktivnosti oko nabavki sirovina za doradu i preradu u procesu rada.

Za potrebe trgovinske delatnosti koja je u osnovi poslovanja društva od osnivanja , dajemo pregled dobavljača koji imaju najveće učešće u iskazanim prometima .

28

Tabela 24. Najvažniji dobavljači000 dinara

  Dobavljači 2003 2004 2005 2006 20071 IMPEX PROMET NIS       5,647 9,5502 SWISSLION NIS       1,727 3,8703 PONTO KOMERC N.BEOGRAD       1,080 2,5804 PANICI DOO BRUS       2,774 4,1505 Ostali dobavljači       23,293 12,476

  UKUPNA NABAVKA 0 0 0 34,521 32,626

Tabela 25. Najvažniji dobavljači - struktura %

  Dobavljači 2003 2004 2005 2006 20071 IMPEX PROMET NIS       16.36 29.272 SWISSLION NIS       5.00 11.863 PONTO KOMERC N.BEOGRAD       3.13 7.914 PANICI DOO BRUS       8.04 12.725 Ostali dobavljači       67.47 38.24

  UKUPNA NABAVKA       100.00 100.00

Dugogodišnjim učešćem u aktivnostima oko otkupa i daljoj prodaji obojenog voća sa korektnom cenovnom ponudom i poštovanjem rokova za plaćanje preuzete robe , društvo je stvorilo solidnu polaznu bazu u tom delu kod proizvođača. Takodje , stvorena je pouzdana mreža otkupnih mesta na terenu.

Ranije smo istakli da je ustaljena praksa u ovom delu da se vrši beskamatno kreditiranje proizvođača putem novca ili pak potrebnih sredstava za pripremu proizvodnje do novog roda , kako bi se obezbedile planirane količine za otkup. Ovaj vid aktivnosti će u budućem periodu dobiti više na značaju kada budu u opticaju namenska sredstva za podsticaj poljoprivrednih aktivnosti od odgovarajućih vladinih agencija i institucija.

Pored obezbeđenja potrebne robe na navedeni način , mora se računati i na nabavku robe sa drugih područja u nedostatku iste sa ovog terena , ili pak

29

zbog neproizvodnje pojedinih proizvoda na ovom terenu. Tu se posebno misli na jagodu , višnju i šljivu.

Sigurno je da će kao najveći dobavljači za potrebne sirovine figurirati individualni poljoprivredni proizvođači , radnje ili društva koja se bave samo otkupom proizvoda i na kraju već organizovani proizvođači koji imaju interesa da prodaju otkupljenu robu. U zadnja dva slučaja se mahom misli na robu koja dolazi sa drugih terena.

Nabavka u okviru našeg terena se do sada kretala u količinama od 1.500 tona robe , a ukupna ponuda po proizvodima se kretala :

- malina : 9.000 tona ,- kupina : 7.000 tona- šljiva : 15.000 „- borovnica : 200 “- višnja : 3.000 “- jagoda : 100 “- jabuka : 10.000 “

Dobavljači na koje se može računati u ukupnom radu društva su :

1. “ Impex promet “ Niš ,2. “ Swisslion “ Niš ,

3. “ Ponto komerc “ Novi Beograd ,4. “ Nektar “ B. Palanka ,5. “ Frikom “ Beograd ,6. “ NELT LTD “ Beograd ,7. “ Timing “ Beograd ,8. “ Internacional “ Beograd ,9. “ Artech “ Beograd ,10. “ Popex “ Brus ,

30

11. “ Panići “ Brus ,12. “ Budimgrad “ Brus ,13. “ MODO “ o.d. Čačak ,14. “ Jukomerc “ Kruševac ,15. “ Imlek “ Kraljevo ,16. “ EPS “ Kruševac ,17. “ Frutal product “ Leskovac ,18. “ Impex promet “ Niš ,19. “ Swisslion “ Niš ,20. “ Ponto komerc “ Novi Beograd .

3 . 3 . K O N K U R E N C I J A

Konkurencija vezana za oblast koju obrađuje program je posebno naglašena jer je prisutna i u nabavci , a i u prodaji.

Kod nabavke je posebno izražena jer je proizvodnja obojenog voća kod nas još uvek nedovoljna da bi pokrila celokupno izraženu tražnju , pa borba za popunu kapaciteta , koji su u ekspanziji , nameće veoma jaku konkurenciju u tom domenu. Već smo naglasili da su tu prisutne mere koje idu na ruku proizvođačima , a koje se ogledaju u obezbeđenju sredstava redovnim putem

31

ili putem plaćanja unapred , da bi se poboljšali uslovi proizvodnje i obezbedio siguran otkup proizvoda.

Ako nam je poznato stanje naše privrede , gde je trgovinski deficit u razmeni sa inostranstvom dostigao maksimum , a da je izvoz voća i povrća gotovo u vrhu izvoznih artikala , onda se ne treba posebno naglašavati zainteresovanost za otkup i prodaju navedenih artikala .

Takođe , u zadnjih nekoliko godina je izražena ekspanzija u izgradnji malih i osrednjih kapaciteta , koji kao takvi imaju veoma dobru fleksibilnost u procesu rada , pa je konkurentnost veoma prisutna i u stalnom rastu.

Ovde nam nije cilj da nabrojimo sve proizvođače , pa ćemo navesti nekoliko proizvođača na našem području i iz bližeg okruženja.

* “ Vino Župa “ Aleksandrovac ,* “ Vulić – Vulić “ Pleš ,* “ Panići “ Brus ,* “ Swet home “ Batote ,* “ Minar frucht “ Šljivovo - Aleksandrovac ,* “ Budimgrad “ Budilovina .* “ Plantaža “ Leskovac ,* “ Voćar “ Čačak ,* “ Podgorka “ Osečina...

4 . REZIME INVESTICIONOG PROGRAMA

U dosadašnjim aktivnostima , društvo je ostvarivalo poslovne rezultate i održavalo kontinuitet u poslovanju oslanjajući se na trgovinsku delatnost.Aktivnosti su se ogledale u realizaciji trgovine na veliko i malo robe široke potrošnje i otkupu i daljoj prodaji obojenog voća sa ovog područja.

32

Pokazatelji poslovanja za zadnje dve godine navode na zaključak da su poslovi obavljani sa dobrim uspehom , a analize iz ranijeg perioda ukazuju na kontinuitet uspešnog rada u zadnjih deset godina.

Dosadašnja ulaganja u osnovna i obrtna sredstva ostvarivala su se mahom iz sopstvenih izvora.Angažovanje tuđih sredstava korišćeno je samo u momentima kampanje otkupa poljoprivrednih proizvoda i to po pravilu na kratak rok.

Dugogodišnje iskustvo , a i postignuti rezultati u segmentu otkupa i prodaje obijenog voća , kao i stalni porast tražnje , doveli su do odluke da se dalja ulaganja usmere na izgradnju rashladnih kapaciteta uslužnog i proizvodnog karaktera.

Osnovni cilj ulaganja je povećanje obima poslovanja kroz delimičnu finalizaciju proizvoda , postizanje boljih finansijskih efekata kroz prodaju prevashodno na inostranom tržištu , obezbedjenju realizacije dugoročnih planova razvoja društva i konačno upošljavanje novih radnika kao zajedničkog interesnog segmenta državne politike i privrednih društava.

Kao dobar preduslov za uspešan rad mogu se navesti postojanje veoma razvijene otkupne mreže na terenu , dobri poslovni odnosi sa proizvođačima koji su stvarani kroz dugogodišnju uspešnu saradnju zasnovanu na obostranim interesima i razrađen mehanizam prodaje robe .

Planirani obim delatnosti u 2009.god. : Hladnjača 117.460.000, din. Trgovina 33.023.000, din. Ukupno 150.483.000, din. Izvoz 106.880.000, din. Dom.tr. 43.603.000, din.

Postojeći broj radnika : 8Novi radnici u st.rad.odnosu : 6Novi radnici – sezonski : 41 – svedeno na puno radno vreme na godišnjem nivou preko norma časova je 27 radnika.

33

Dinamička ocena projekta : Interna stopa rentabilnosti - 26,68 % Neto sadašnja vrednost - 107.068.000, din. Vreme povraćaja sredstava - 4 god. ( 2012.god.)

Statička ocena projekta : - akumulativnost 16,41 % - ekonomičnost 108,59 % - repr.sposobnost 22,79 % - kapitalna opremljenost 1.839.188, din. - prosečna bruto zarada po radniku 29.025, din.

Analizom predhodnih rezultata poslovanja , kao i sagledavanjem očekivanih rezultata po osnovu novih ulaganja , zaključujemo da se radi o privrednom subjektu koji je stabilno poslovao i realno postavio planske zadatke za naredni period. Novi kapaciteti će kroz veći stepen finalizacije , doprineti boljem kvalitetu robe , postizanju viših cena u prodaji i na kraju ostvarenju boljih finansijskih rezultata društva.

5 . TEHNIČKO – TEHNOLOŠKA REŠENJA PROJEKTA

5 . 1 . OPIS PROCESA PROIZVODNJE I PROIZVODI

Cilj celog programa je zamrzavanje maline , kupine , višnje i jagode u prebranom i očišćenom stanju.

34

Zamrzavanje spada u jednu od najboljih metoda konzerviranja prehrambenih proizvoda , posebno za očuvanje vitamina. Da bi se vitamini očuvali , najbolje je zrelo voće zamrzavati odmah nakon berbe.

Sam proces se sastoji od sledećih faza :

1 . Otkup poljoprivrednih proizvoda preko otkupne mreže na terenu i u krugu hladnjače.

2 . Prebiranje voća u cilju odstranjivanja loših i oštećenih plodova , i stranih primesa u vidu lišća , peteljki i sl.Zamrznuta malina se istresa iz kartonskih kutija ili plastičnih gajbi na usipnu platformu . Radnik na ovoj platformi kontroliše kvalitet ,krupne strane primese i eventualni mrzli blok razdvaja rukama u rolend. Platforma je pod kosinom i radnik lagano gura robu na šipkasto vibro sito koje na sebi ima dva kalibra. Na prvoj polovini se izdvaja roba kalibra ispod 8 milimetara i ta roba je za griz , dok se na drugoj polovini izdvaja roba ispod 12 milimetara i ova roba je u “ b “ ruh. Izlazni levkovi su podešeni tako da obe frakcije primaju u posebne kartonske kutije . Ukoliko proizvođač želi da svu robu do kalibra 14 mm melje u griz , može objediniti oba kalibra.

Malina većeg prečnika od 12 mm prelazi sa vibro sita na inspekcijsku traku dužine 4,5 m , na kojoj se ispod jakog i dobrog osvetljenja vrši dopunska kontrola robe , tako da se na izlazu dobije kvalitetan rolend.

Izneđu vibro sita i inspekcione trake postavljena je duvaljka kojom se vrši odvajanje nečistoća , pre negošto roba padne na traku. Tu postoji mogućnost

promene brzine vazdušne struje u zavisnosti od stranih primesa i kvaliteta robe.

Sva malina koja ne odgovara zahtevima kvaliteta i eventualne strane primese, radnici odvajaju u posebne kanale pa se roba uz pomoć trake i levkova pakuje u kutije , a zatim melje sa robom za griz. Rolend malina silazi sa trake u posebna dva levka prilagođena da prime PE kesu od 2,5 kg za završno pakovanje.

35

Poslužilac prihvata malinu griz u PE kese i stavlja ih u kartonsku kutiju , koja je smeštena na valjkastom transporteru , a ispod isipnih levkova inspekcione trake. Nakon toga , kutiju prebaca na radni sto za pakovanje , gde na elektronskoj vagi , čiji je displej okrenut prema njemu , vrši merenje i egalizaciju težine kartonske kutije.Čim je izvršio merenje, pristupa se zavarivanju PE kese na varilici koja se aktivira pomoću nožne komande. Nakon ove operacije , zavarene kese se pakuju u kartonske kutije koje su postavljene u nivou stola.

3. Pranje voća i detekcija metala.

4 . Očišćeno i oprano voće se pakuje u gajbice i transportuje u komoru gde se na temperaturi od – 24 C zamrzava , a nakon toga ubacuje u hladnjaču.

5 . Iz hladnjače se voće uzima i u prostoru namenjenom za pakovanje , pakuje u PVC kese , a onda u kartonske kutije 10 / 1 kg.Nakon ovog postupka roba ide transportnom trakom na detekciju metala.

6 . Upakovani proizvodi se skladište u hladnjači do momenta isporuke.

Proizvode smo već pomenuli , a sastoje se od :

Malina rolend , griz i blok ,Kupina konfitura i blok ,Šljiva stenley i šljiva požegača ,Višnja oblačinska S / K i višnja oblačinska B / K ,Jagoda.

Roba će se pakovati u standardnim težinama , a i po zahtevima kupaca.

5 . 2 . KAPACITETI I OBIM PROIZVODNJE

Na osnovu planiranog obima proizvodnje na godišnjem nivou , projektovani su kapaciteti hladnjače na 600 tona jednovremene angažovanosti uz odgovarajući koeficijent obrta zaliha.

36

Zbog sve većih zahteva izinostranstva za BIO proizvodima , neophodno je da hladnjača poseduje sertifikat za preradu i prodaju istih. Iz tih razloga društvo ima ugovore sa proizviđačima koji se bave BIO proizvodnjom , a što je preduslov za dobijanje finalnog proizvoda sa oznakom “ organska roba “.

Tunel za duboko zamrzavanje je kapaciteta 15 tona za 24 časa., a montiraju se dva , tako da je ukupan kapacitet 24 tone na dan.

Lager komora jednovremenog lagera je 300 tona , montiraju se dve , tako da je kapacitet jednovremenog lagera na dan 600 tona.

Planirani obim proizvodnje konvekcionalnih proizvoda je :1 . 500 tona malina ,2 . 500 tona kupima ,3 . 300 tona šljiva ,4 . 300 tona višanja .I 1.600 tona UKUPNO

Planirani obim BIO proizvoda je :1 . 200 tona biološke maline ,2 . 100 tona biološke kupine .II 300 tona UKUPNOIII 1.900 tona ( I + II ) UKUPNO PROIZVODA

5 . 3 . PREGLED OPREME

Tehničke karakteristike opreme , vrednosti komercijalni ulovi , navedeni su u ponudama koje su sastavni deo programa . Ovde dajemo pregled potrebne opreme u količinama i vrednostima.Tabela 26.Red.Br.

N A Z I V Jedinicamere

Količina Vrednost u EUR

Vrednost uDINARIMA

A. HLADNJAČA 21.092.750,00

37

1. Termička izolacija i for.kom. Kpl. 72.900 , 6.196.500,00

2. Klizna i krilna vrata Kom. 10 16.750, 1.423.750,003. Rashladna oprema Kpl. 143.800, 12.223.000,00

4. Elektro radsovi Kpl. 14.700, 1.249.500,00

5. PDV 18 % 3.796.695,00

SVEGA A : 24.889.445,00

B. TEHNOLOŠKA OPREMA

4.333.492,00

1. Linija za preradu zamrznutog vo.

Kpl. 1.041.892,00

2. Detektor metala Kom. 1.066.000,00

3. Plastična gajba HOLANDEZ Kom. 40.000 2.225.600,00

4. PDV 18 % 780.029,00

SVEGA B : 5.113.521,00

C. SKLADIŠNA OPREMA

2.250.000,00

1. Ram palete Kom. 500 2.250.000,00

2. PDV 18 % 405.000,00

SVEGA C : 2.655.000,00

D. TRAFO - STANICA 3.100.000,00

1. Trafo - stanica Kpl. 3.100.000,00

2. PDV 18 % 558.000,00

SVEGA D : 3.658.000,00

UKUPNO OPREMA: A+B+C+D

36.315.966,00

5 . 4 . GRAĐEVINSKI OBJEKAT I ZEMLJIŠTE

Hladnjača će biti sagrađena na katastarskoj parceli br. KO Lepenac , opština Brus. Površina zemljišta je ari i u vlasništvu je investitora.

38

Objekat je montažnog tipa , jer se nakon zemljanih radova i betonske osnove, planira montaža čelične kostrukcije , a nakon toga zatvaranje površina putem panela.Zidovi i tavanica su predvišeni od poliuretanskih panela , sa obostranom oblogom od čeličnog plastificiranog lima. Paneli se međusobno povezuju specijalnom sponama.Plafonski paneli se postavljaju preko zidnih, uz mestimično prihvatanje za krovne rožnjače tamo gde je potrebno.

Završna obrada poda je fero beton. Unutrašnja i spoljašna strana zidova i tavanice ostaju bez ikakvih naknadnih obrada.Kontakti spoljnih i unutrašnjih holkela sa panelima , zatvaraju se trajnim plastičnim gitom. Fasadni zidovi i tavanica ostaju u osnovnoj obradi.

Krovno pokrivač je od jednostrukog trapezastog bojenog čeličnog lima. Od istog lima su i svi podužni i kalkanski venci. Na krovu su predviđeni snegobrani od gotovih elemenata.

Detaljni elementi celog objekta dati su u projektnoj dokumentaciji sa ponudom.

Predmer građevinsko - zanatskih radova dat je u skladu sa ponudom i iznosi:

Tabela 27.

A . GRAĐEVINSKI RADOVI

I Zemljani radovi 449.909,60 II Betonski i arm. betonski radovi 1.883.548,50 III Armirački radovi 336.520,00 IV Izolaterski radovi 610.000,00 V Čelična konstrukcija 2.952.000,00 VI SVEGA A : 6.231.978,10

39

B . ZANATSKI RADOVI

VII Bravarski radovi 163.000,00 VIII Limarski radovi 257.877,50 IX Podovi 781.000,00 X Fasaderski radovi 8.760,00 XI SVEGA B : 1.210.637,50 U K U P N O : A + B = 7.442.615,60

ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA

Tabela 28.

Red.br. N A M E N A I Z N O S

I OPREMA 36.315.966,00II GRAĐEVINSKO-ZAN.RADOVI 7.442.615,00III ZEMLJIŠTE 1.521.660,00IV UKUPNO 45.280.241,00

5 . 5 . STRUKTURA RADNE SNAGE

40

Na postojeći broj radnika koji obavljaju sadašnju delatnost ( 8 radnika ) , dodaju se radnici po novom programu i na osnovu toga dajemo pregled ukupno zaposlenih radnika.

Tabela 29. Broj zaposlenih - obrazovni i kvalifikacioni nivo

rb   Postojećiradnici

Novi radnici Sezonskiradnici

Ukupno stalnii radnici

Ukupno Sezonski radici

1 VSS   1    1   2 VŠS 2      23 SSS 6  2    84 VKV   1    1   5 KV   2    2   6 PKV   2    2   7 NK     39    39   Ukupno 8 8 39 16 39

5 . 6 . LOKACIJA I TRANSPORT

41

Objekat je lociran u selu Lepenac na veoma pristupačnom mestu , u neposrednij blizini regionalnog puta Kruševac – Brus . Pored same lokacije nalaze se svi infrastrukturni elementi ( struja , vodovod , kanalizacija ).

Lokacija i pozicija objekta omogućavaju veoma lak pristup i manipulaciju sa robom u toku otkupa ,a i kasnije kod isporuke robe.Situacionim planom je data tačna pozicija objekta u odnosu na postojeće komunikacije – puteve.

Lokacija je izabrana zbog saznanja da veliki broj sela gravitira prema otkupnoj poziciji po prirodnoj i komunikacionoj osnovi. Postoji veoma dobra i razuđena mreža puteva kojaće se koristiti kod sabiranja tj. otkupa robe , a što olakšava realizaciju popune kapaciteta po planiranoj dinamici.Transport gotovih proizvoda zahteva specifična i po gabaritu velika vozila , pa je postojanje dobre putne mreže u više pravaca , samo olakšavajuća okolnost.

6 . MERE ZAŠTITE

6 . 1 . MERE ZAŠTITE OKOLINE

42

Mere zaštite okoline određuju se u zavisnosti od tehnološkog procesa tj. od sirovina , repromaterijala i gotovih proizvoda koji iz tog procesa izlaze.Takođe , veoma su bitni materijali sa kojima se tretiraju sirovine i gotovi proizvodi u toku proizvodnog ciklusa.

Osnovna karakteristika ovog proizvodno – tehnološkog procesa je da ne spada u agresivne zagađivače okoline , iz rašloga što su otpaci prirodna materija koja se razgrađuje kroz prirodni proces.

Oprema koja se koristi u procesu rada , posebno za rashlađivanje , koristi materije koje su opasne po ljudsko zdravlje kako radnika , tako i okoline. Za normalan rad i eksploataciju iste , propisane su stroga upustva , koja se takođe moraju poštovati i u redovnom održavanju opreme.

Stalnim praćenjem , redovnim servisiranjem i poštovanjem tehničko – normativnih ograničenja pojedinih uređaja , eliminiše se rizik koji proizilazi u procesu rada po bilo kom osnovu.

Kod nas postoji veliki broj hladnjača u dužem nizu godina i samim tim da nije bilo gotovo nikakvih havarija koje bi ugrozile okolinu ili ljude , govori o visokoj sigurnosti ove vrste opreme.

Društvo je u inetesu zaštite i normalnog održavanja opreme predvidelo upošljavanje radnika sa određenim iskustvom i kvalifikacijama iz tog domena.

6 . 2 . MERE ZAŠTITE NA RADU

Zaštita radnika na radnim mestima obuhvata više postupaka zbog specifičnosti samog tehnološkog procesa. Radnici svoje radne obaveze

43

obavljaju u prostorima gde su temperature dosta niske pa je zaštitna odeća i obuća veoma bitan faktor u zaštiti zdravlja radnika.

Detaljnim upustvima za rad je predviđena dužina zadržavanja radnika u prostorima za duboko zamrzavanje , kao i pristup robi koja se tu nalazi.

Ostale mere lične zaštite odnose se na specifične poslove kod održavanja postrojenja i uređaja koji koriste električnu energiju ili gas za rashlađivanje i one su u domenu kvalifikovanih i osposobljenih osoba.

Preventivne mere se ogledaju u kontinuiranoj edukaciji zaposlenih , sa akcentima na opasnosti i posledice koje mogu proizići zbog ne poštovanja propisanih upustava za rad na pojedinim radnim mestima. Takođe, strogo su propisani postupci za slučaj problema sa gasom koj se koristi u postupku rashlađivanja.

44