1

Ggrađanska akcija LINGVA

Veljka Vlahovića 35/7; Olge Jovičić 24, Kraljevo 36000, Serbia Tel/Fax: +381 (0)36 320 300; (0)36 320 303

E-mail: lingua_kv@ptt.rs info@forumnvo.org.rs

Web: www.forumnvo.org.rs

I Z V E Š T A J

o poštovanju ljudskih prava izbeglih i raseljenih lica u centralnoj Srbiji,

za period jul 2010-jun 2011

Kraljevo, Srbija, jul 2011.

Radovan Milićević, direktor Dejan Jović, pravni savetnik

2

Status interno raseljenih lica Iako postoji sličnost u problemima i poziciji izbeglih i raseljenih lica, prisutna je i velika razlika u pravnom tretiranju problema ovih ugroženih grupa. Izbeglice uživaju zaštitu Konvencije i Protokola o izbeglicama UN, a o njima se brinu Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) i druge međunarodne organizacije. Vlade zemalja koje na svojoj teritoriji imaju interno raseljena lica, zadužene su, pre svega, za brigu o tim licima i njihovu zaštitu. Interno raseljena lica imaju ista prava i slobode kao i lica koja nisu raseljena, što znači da su zaštićena kako međunarodnim pravom ljudskih prava tako i svojim nacionalnim zakonodavstvom. Princip 1. “1.Raseljena lica uživaju potpuno jednako ista prava i slobode po međunarodnom i domaćem pravu kao i sva druga lica u njihovoj zemlji…” - 1) Za rešavanje problema interno raseljenih lica (IRL) u Republici Srbiji zadužen je Republički Komesarijat za izbeglice, kao i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, sektor za poslove Republike Srbije na Kosovu i Metohiji – Koordinacioni centar za KiM. Nadležnost Komesarijata uglavnom se odnosi na smeštaj interno raseljenih lica u kolektivnim centrima, priznavanje statusa interno raseljenih lica i izdavanje raseljeničkih legitimacija. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, predstavlja državni organ čiji je zadatak rešavanje problematike u vezi sa Kosovom i Metohijom i koordinacija aktivnosti koje se odnose na humanitarnu pomoć raseljenim licima, kao i obezbeđenje uslova za njihov povratak na Kosovo.

Za priznavanje statusa raseljenog lica: 1. Lična dokumenta (lična karta – strana sa ličnim podacima, fotografijom, i strana sa odjavama i prijavama

prebivališta – za punoletne, izvod iz MK rođenih, ne stariji od 6 meseci, i lična karta jednog roditelja za maloletne),

2. Prijava boravišta, 3. Izjava o smeštaju (ukoliko stranka poseduje nepokretnosti i u njoj boravi, priložiti dokaz o vlasništvu), 4. Dve fotografije za starije od 16 godina.

1) UN “Vodeći principi o internoj raseljenosti” - Principi su usvojeni kao aneks Rezoluciji br.1997/39

koju je donela komisija za ljudska prava UN na svojoj 53. sednici

UN “Vodeći principi o internoj raseljenosti” Ovaj dokument promovisao je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Frensis Deng, 1998. godine (Principi su usvojeni kao aneks Rezoluciji br.1997/39 koju je donela Komisija za judska prava UN na svojoj 53. sednici) radi zaštite prava interno raseljenih lica. Principi utvrđuju ona prava i garancije koji su od važnosti za zaštitu interno raseljenih u svim fazama raseljenja. Ovi principi ne predstavljaju obavezujući instrument, oni odslikavaju i u skladu su sa međunarodnim ljudskim pravima i humanitarnim pravom o izbeglicama. Raseljena lica su skoro redovno izložena velikim uskraćivanjima, teškom životu, diskriminaciji i sve većem antagonizmu lokalnog stanovništva. Vodeći principi pružaju korisne praktične smernice vladama, ostalim nadležnim organima vlasti, međunarodnim organizacijama i NVO u njihovom radu sa interno raseljenim licima.

3

1. Zaštita prava raseljenih lica za vreme raseljenja 1.1. Obezbeđivanje ličnih dokumenata Princip 20. “1. Svako ljudsko biće ima pravo da u svim okolnostima bude priznato kao ličnost pred zakonom. 2. Da bi interno raseljena lica stvarno uživala ovo pravo, organi vlasti dužni su da im izdaju sva potrebna dokumenta neophodna za uživanje i korišćenje njihovih zakonskih prava,…” - 2) Izvod iz matične knjige, Svaki građanin za dobijanje lične karte i određivanje JMBG, ima obavezu da prvo pribavi podatke o rođenju i podatke o državljanstvu (državljanstvo) kod nadležne matične službe po mestu rođenja. Izmeštanjem državnih organa sa teritorije Kosova, pa i matičnih službi u druge gradove u Srbiji, koji gravitiraju prema Kosovu i Metohiji i zadržavanjem njihove mesne nadležnosti, otežalo je ostvarivanje osnovnih građanskih prava raseljenih lica. Tako se izmeštene matične službe sa Kosova i Metohije nalaze u Opštinama Vranje, Leskovac, Jagodina, Kruševac, Kraljevo, Kragujevac i Niš. Za raseljena lica sa područja SO Klina i nekih drugih, čije matične knjige nisu iznete, vršena je obnova matičnih knjiga i knjiga državljana na zahtev ovih lica. Tako su za obnovu matičnih knjiga i knjiga državljana zahtevi podnošeni za sva lica za koja nema podataka u matičnim knjigama. Zbog velikog obima posla i Zakonom propisanog postupka, podneti zahtevi nisu rešavani u roku. Tako raseljena lica moraju više puta da putuju u izmeštenu matičnu službu i čekaju na obnovu ličnih dokumenata i do godinu dana. U slučaju gde se ne raspolaže sa podacima na osnovu kojih se može izvršiti obnova MK, lice se upućuje na sud, da se u sudskom postupku utvrde činjenice iz MK, što čini postupak još složenijim i dužim. Jedan broj starih, bolesnih i socijalno ugroženih lica još uvek nije regulisao svoja lična dokumenta. Imajući u vidu značaj i važnost pitanja ličnih dokumenata raseljenih lica i da ovo pitanja ne mogu rešiti bez naše stručne pomoći, tragali smo za mogućim jednostavnim i prihvatljivim rešenjem u okviru postojećih zakonskih rešenja. ______________________________________________________________________________ 2) UN “Vodeći principi o internoj raseljenosti” Primer:

V.D. (52) je raseljeno lice iz Drenovca – Klina, sa mestom boravka u Kraljevu, živi u privatnom smeštaju. Prilikom raseljavanja u Kraljevo, od ličnih dokumenta posedovao je samo ličnu kartu, a matična služba Opštine Klina nema matične knjige građana. Za dobijanje nove lične karte, mora se na osnovu starih izvoda izdatih pre 1999. izvršiti obnova podataka u matičnoj knjizi rođenih kod nadležne matične službe, i nakon toga se preko MUP-a Republike Srbije mora podneti zahtev za utvrđivanje državljanstva. Za sprovođenje ovih postupaka potrebno je dosta drugih ličnih dokumenata i sama procedura vremenski dugo traje. Tako je podneo zahtev kod nadležne matične službe, koji je odbijen, jer nije posedovao potrebnu dokumentaciju u septembru 2006.godine. Pošto je zahtev odbijen V.D. nije podnosio novi zahtev, niti je kod Opštinskog suda u Kraljevu pokretao sudski postupak za utvrđivanje činjenice rođenja. Oktobra 2010. uz pravnu pomoć pravnika „LINGVE“ podnet je zahtev za obnovu upisa u matičnu knjigu rođenih kod nadležne matične službe SO Klina, koja je razmeštena u Kragujevcu. Po ubrzanom postupku doneto je rešenje Gradske uprave sekretarijata za opštu upravu grada Kragujevca za matično područje opštine Klina, kojim se odobrava obnova upisa u matičnu knjigu rođenih pod brojem P-11091 za godinu 2011.

4

Državljanstvo Nakon što se utvrde činjenice rođenja u matičnim knjigama, raseljeno lice podnesi zahtev za utvrđivanje državljanstva kod Policijske Uprave po mestu prebivališta. Odvojeni (upravni) postupak za utvrđivanje državljanstava, koji se sada vodi kod MUP-a traje od 6 meseci do godinu dana, što je veoma dug postupak, od podnošenja zahteva za obnovu MK, do utvrđivanja državljanstva i ispunjavanja uslova za dobijanje lične karte. Ukoliko se u postupku oceni da zahtevu nedostaje neki dokaz, MUP ne preduzima mere po službenoj dužnosti da utvrdi eventualno spornu činjenicu, već to nalaže podnosiocu zahteva, što dodatno odugovlači postupak. Tako su stare osobe čiji su roditelji davno umrli ili pak ne pamte pojedine činjenice, suočene sa velikim problemom kako da obezbede tražene dokaze i ostvare pravo da se utvrdi državljanstvo, pošto GU Kragujevac ne poseduje matične knjige i knjige državljana za područje SO Klina. Po podnetim zahtevima za “utvrđivanje” državljanstva, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, sprovodi postupak kao da je zahtev podnet za “prijem u državljanstvo”. Tako se podnosiocu zahteva po okončanja upravnog postupka dostavlja rešenje „prima se u džavljanstvo“, iako to svojim zahtevom nije tražio. Doneto rešenje treba da glasi „utvrđuje se državljanstvo“ Republike Srbije, kako je i predviđeno u Zakonu o državljanstvu. Ova razlika je suštinska, a izreka rešenja pogađa ljudska prava IRL. Dokumenta za utvrđivanje državljanstva: Za utvrđivanje državljanstva, potrebno je obezbediti sledeće dokaze: a) dokaz da knjiga državljana nije izneta sa Kosova (nije upisan); b) izvod iz MK rođenih; v) uverenje o državljanstvu za roditelje; g) izvod iz MK venčanih za roditelje; d) dokument kojim se dokazuje pretpostavka državljanstva i e) dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi. Postupak za pribavljanje navedenih dokaza je komplikovan i pojedinačno traje i više meseci. Primer,

M.L (79) i R.L (84)su raseljena lica iz Mlečana – Klina smeštena u kolektivnom centru u Mataruškoj Banji. Podneli su zahtev za utvrđivanje državljanstva, sa svim potrebnim dokumentima i uplatom administrativne takse MUP–u Republike Srbije, preko nadležne Policijske Uprave Peć, pod brojem 204-1-649/08 od 19.09.2008. S obzirom da je prošlo 10 meseci i da se radi o starim i bolesnim osobama koje ne poseduju lična dokumenta, i koja su samim tim onemogućena da ostvare pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje, podneta je urgencija načelniku Policijske Uprave u Peći, 28. jula 2009. kako bi se ubrzao postupak za utvrđivanje državljanstva. Nažalost i po podnetom zahtevu od 19. avgusta 2008. i urgencije od 28. jula 2009. do 31. Juna 2011. ništa nije urađeno od strane MUP-a Republike Srbije po pitanju utvrđivanja državljanstva za M.L i R.L. Od strane pravnika Lingve, je posle dve godine od podnete urgencije Ministarstvu unutršnjih poslova Republike Srbije upućena još jedna urgencija, kao i predstavka na rad nadležnog organa, s obzirom da je od podnetog zahteva za utvrđivanje državljanstva za M.L. i R.L. prošlo skoro tri godine a nadležni u MUP-u Republike Srbije po ovom pitanju do sada nisu uradili ništa.

Odugovlačenje postupka za utvrđivanje državljanstva nema opravdanja, iz razloga što: a) nije uzeto u obzir da su podnosioci zahteva starije osobe, raseljena lica, potencijalni korisnici MOP-a, b) da matične knjige rođenih i knjige državljana nisu iznete sa Kosova po završetku rata 1999. godine, nesavesnim radom službenih lica lokalne uprave, čime su oštećeni građani; c) da su u posebnom postupku na Sudu već utvrđene činjenice iz matičnih knjiga, kao i da su članovi porodice rođeni i živeli u R. Srbiji; d) pa postoje razlozi za oslobađanje od plaćanja troškova postupka i e) što se u konkretnim slučajevima, utvrđivanje državljanstva može vrsiti i po službenoj dužnosti, prema članu 44. stav 1. Zakon o državljanstvu RS, analogno tački 96/2 Uputstva o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga. Zakon o državljanstvu R Srbije, član 44.:

„Za lice koje je steklo državljanstvo Republike Srbije a nije upisano u matičnu knjigu rođenih ili u evidencije državljana Republike Srbije vođene po dosadašnjim propisima, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove utvrdiće državljanstvo tog lica na njegov zahtev, odnosno na zahtev nadležnog organa koji vodi postupak u vezi sa ostvarivanjem prava lica ili po službenoj dužnosti.

5

O utvrđivanju državljanstva Republike Srbije ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove donosi rešenje. Lice za koje je utvrđeno državljanstvo Republike Srbije upisuje se u evidenciju državljana Republike Srbije koja se vodi po odredbama ovog zakona.“

Upravni postupak: Obnovu matičnih knjiga i utvrđivanje državljanstva neophodno je smatrati hitnim postupkom. Pored toga postoje i pravno valjani razlozi da prvostepeni organ u postupku rešavanja po zahtevu i pribavljanja drugih dokaza može preduzimati mere i radnje i po službenoj dužnosti. Zakon o državljanstvu Republike Srbije u članu 44. stav 1. predviđa mogućnost utvrđivanja državljanstva po službenoj dužnosti. Pribavljanje izvoda iz matične knjige i uverenja o državljanstvu (državljanstvo) uslov je za izdavanje lične karte, određivanje JMBG i izdavanje drugih ličnih dokumenata, a time i ostvarivanje, prava iz socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, prava na rad i drugih prava. S toga podneti zahtevi za obnovu MK rođenih i utvrđivanje državljanstva, mogu predstavljati dovoljan osnov da se dalje izvođenje dokaza u upravnom postupku vrši po službenoj dužnosti, primenom načela pravne pomoći. Pored toga postoji zakonska mogućnost da se IRL oslobode plaćanja troškova upravnog postupka (čl. 104. stav 1. tačka 6. ZUP-a), socijalno ugrožena, stara, obolela lica i sva raseljena lica smeštena u kolektivnim centrima. 1.2. Pravo na imovinu i adekvatan smeštaj Princip 18. 1. Sva interno raseljena lica imaju pravo na odgovarajući životni standard. 2. Bez obzira na okolnosti i bez diskriminacije, nadležni organi vlasti dužni su da obezbede interno raseljenim licima minimalne uslove u smislu bezbednog pristupa: a) osnovnim prehrambenim namirnicama i pitkoj vodi; b) osnovnom stambenom smeštaju; c) odgovarajućoj odeći, i d) osnovnim medicinskim uslugama i higijenskim uslovima. -3) U jesen 1999, Vlada SRJ je uputila molbu da UNHCR u Srbiji i Crnoj Gori proširi mandat u zemlji i na 223.353 interno raseljenih lica sa Kosova (od toga 206.044 u Srbiji, do 15. marta 2008.). U 2002-oj godini, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije podržan od UNHCR, pokrenuo je program zatvaranja kolektivnih centara. Januara 2002. na teritoriji Republike Srbije bilo je 388 kolektivnih centara u kojima je bilo smešteno 26.863 lica. Na dan 1. maja 2011. godine, na teritoriji Republike Srbije postoji 54 kolektivnih centara u kojima je smešteno 4.101 lice. Od ukupnog broja kolektivnih centara na teritoriji Srbije, van Kosova i Metohije se nalaze 37 kolektivnih centara sa 3.444 lica, dok je na teritoriji Kosova i Metohije locirano 17 kolektivnih centara sa 657 smeštenih lica. Prema podacima UNHCR-a, na teritoriji Kraljeva, Trstenika i Vrjačke Banje nalazi se ukupno 25.227 raseljenih i izbeglih lica, i to: raseljenih 24.073 i izbeglih lica 1.154. Od ukupnog broja raseljenih lica u Kraljevu je 19.458, Trsteniku 971, i u Vrnjackoj Banji 3.644 lica, a izbeglih ukupno 1.154 lica. Jedan broj raseljenih lica je smešten u 11 kolektivnih centara na području Kraljeva (sa oko 397 izbeglih i raseljenih lica), što predstavlja najveći broj kolektivnih centara u Srbiji. Početkom septembra 2009. godine u Kraljevu su zatvoreni kolektivni centri za izbeglice, KC Vila „Maričić“ i KC MUP-ovo odmaralište „Morava“ u Mataruškoj Banji. Korisnici ovih kolektivnih smeštaja su useljeni u 2 novoizgrađene stambene zgrade za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima na Beranovcu-Kraljevo (40 porodica), a preostale porodice su smeštene u neki od četiri objekata KC DP Mat. i Bogut. Banja „Žiča“ u Mataruškoj Banji. Život u pojedinim kolektivnim centrima je ekstremno težak i nepodnošljiv, posebno u onima koji se vode kao „neregistrovani“ kolektivni centri. U Kraljevu postoje šest kolektivna centra koja se vode kao „neregistrovani“, i to: «Dom kulture» u Vitanovcu, «Dom kulture» u Vrbi, «Voćar» u Adranima, «Stara Škola» u Roćevićima, „Norveška kuća“ na Beranovcu (do 01. oktobra 2010. bio zvaničan K.C.) i „Samački Hotel“ u

6

Kraljevu (do 01. septembra 2008. bio zvaničan K.C.). Pomenuti centri ne ispunjavaju minimalne uslove za smeštaj i nisu registrovani kod Republičkog Komesarijata za izbeglice kao kolektivni centri. Korisnicima „neregistrovanih“ kolektivnih centara je uskraćeno pravo na adekvatan smeštaj, kao i zadovoljenje osnovnih potreba neophodnih za život, kao što je voda za piće (kol. centar Vitanovac nema vodu jer im meštani ne dozvoljavaju korišćenje vode iz seoskog vodovoda).

3) UN “Vodeći principi o internoj raseljenosti” Kolektivni centri

Problem registrovanih i „neregistrovanih“ kolektivnih centara je dramatično intenziviran posle iseljavanja sa Kosova 1999. godine. Postojeći kolektivni centri već su bili popunjeni izbeglicama iz Bosne i Hrvatske, a lokalna vlast u saradnjii sa Republičkim Komesarijatom za izbeglice, smestila ih je protivno njihovoj želji u napuštene seoske domove kulture, od kojih su 2001/2002.godine, postali tzv.“neregistrovani“ kolektivni centri. Neregistrovani kolektivni centri nemaju osnovne smeštajne i higijensko sanitarne uslove za brigu o zdravlju, posebno dece i starih osoba. Sistem grejanja nije adekvatan i bezbedan. U centru Vitanovac, sa 21 boksom, ukupne površine oko 700 m2, postoje samo 3 šporeta na čvrsto gorivo koji greju celu zgradu. Elektro-naponska mreža ne dozvoljava dodatno individualno grejanje. Vlasti nisu preduzele nikakve mere da obezbede snabdevanje vodom za piće i osnovna sredstva za čišćenje i higijenu u Vitanovcu. Naprotiv, uvođenje vode, koje je obezbedila francuska NVO Lekari bez granica, aprila 2001. sprečili su lokalna samouprava kao i domicilno stanovništvo, s ciljem da nateraju IRL da napuste Vitanovac. U centrima gde su smeštene izbeglice iz Hrvatske, sistem grejanja nije adekvatno radio, a u svakom slučaju, žitelji nemaju para da plate grejanje. Sanitarni objekti su takođe krajnje jednostavni. U centru “Stari aerodrom”, gde su smešteni Romi, IRL, ne postoji zajedničko kupatilo sa tuševima već godinu i po dana, prostor u kampu i oko njega je higijenski zapušten sa nagomilanim smećem i otpadom. Pošto se smeće sa tog prostora ne odvozi na gradsku deponiju (udaljenu svega 50 m od centra), postoji opravdana opasnost da se može pojaviti epidemija infektivnih bolesti kod stanovnika ovog centra, kao i u OŠ gde deca iz centra pohađaju nastavu.

10. septembra 2010. kolektivni centar „Norveška kuća“, na Beranovcu, posetili su predstavnici Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, poverenik za Raški Okrug i dva predstavnika lokalnog Komesarijata za izbeglice, kao i predsednik mesne zajednice Beranovac/Kovanluk. Pravnik Lingve je 11.09.2010. posetio kolektivni centar „Norvešku kuću“ na Beranovcu i tom prilikom žitelji centra su izjavili da su ih predstavnici Komesarijata za izbeglice obavestili da kolektivni centar „Norveška kuća“, na Beranovcu, mora da bude zatvoren do 01. oktobra 2010., kao i da moraju da pređu u kolektivni centar hotel „Žiča“ u Mataruškoj Banji u roku od 8 dana, kako bi prezimili, a odatle bi trebalo da budu smešteni u socijalne stanove u Užicu. Dve porodice sa stautusom izbeglih lica, iz kolektivnog centra „Norveška kuća“, 16. septembra su se preselile u kolektivni centar „Vila Triglav“ u Mataruškoj Banji. 04.09.2010. porodica M. raseljena lica, koja su bila smeštena u kolektivnom centru „Dom kulture“ u Vitanovcu, od septembra 1999. prešla je u kolektivni centar „Norveška kuća“ na Beranovcu, tako što su obili vrata i smestili se u dve sobe koje su prazne još od avgusta 2009. Porodicu Masic je 09. septembra 2010. posetio lokalni poverenik za izbeglice, a sledećeg dana predsednik mesne zajednice Beranovac/Kovanluk, koji su pomenutoj porodici pretili da će je policijia prisiliti da napusti kolektivni centar „Norveška kuća“. Supruga, N. M. odbila je da se iseli iz centra sve dok joj ne pronađu neko adekvatno rešenje. Pravnik Lingve je porodici M., smestenoj u kolektivnom centru „Norveška kuća“ na Beranovcu, dao pravni savet, da niko ne može da ih prisili da napuste pomenuti centar, i da tu ostanu sve dok im se ne pronađe adekvatno rešenje sa kojim bi i oni bili saglasni.

7

Izvestaj o poseti KC „Norveška kuća“

Prilikom redovnog obilaska zgrade za socijalno stanovanje na Beranovcu, gde su smeštena raseljena lica, 10. septembra 2010. pravnik Lingve je saznao da su istog dana kolektivni centar „Norvešku kuću“ na Beranovcu posetili predstavnici Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, Draga Trnanić poverenik za Raški Okrug, u pratnji sa još dva predstavnika Komesarijata za izbeglice, lokalnog poverenika za izbeglice, kao i predsednika mesne zajednice Beranovac/Kovanluk. Pravnik Lingve je 11.09.2010. posetio kolektivni centar „Norvešku kuću“ na Beranovcu kako bi se kod korisnika smeštenim u pomenutom centru raspitao o razlozima posete predstavnika Komesarijata za izbeglice Republike Srbije. Žitelji centra su obavestili pravnika Lingve da je predstavnik Komesarijata za izbeglice Republike Srbije (Draga Trnanić, poverenik za Raški Okrug) korisnicima smeštenim u kolektivnom centru „Norveška kuća“ izjavila da pomenuti kolektivni centar na Beranovcu mora da bude zatvoren do 01. oktobra 2010., a da oni moraju u roku od 8 dana da pređu u kolektivni centar hotel „Žiča“ u Mataruškoj Banji, kako bi prezimili, a odatle bi trebalo da budu smešteni u socijalne stanove u Užicu. Porodica Opačić se nije složila sa predlogom poverenika za Raški Okrug, dok će porodica Pupovac da razmisli i najverovatnije pristati da pređe u kolektivni centar hotel „Žića“. U petak 04.09.2010. porodica Mašić koja je bila smeštena u kolektivnom centru „Dom kulture“ u Vitanovcu, prešla je u kolektivni centar „Norveška kuća“ na Beranovcu, tako što su obili vrata i smestili se u dve sobe koje su prazne još od avgusta 2009. kada su dve porodice koje su bile smeštene u pomenutom centru prešle u socijalne stanove finansirane od strane Nemačke humanitarne organizacije HELP. Porodicu Mašić je 09. septembra 2010. posetio lokani poverenik za izbeglice, a sledećeg dana predsednik mesne zajednice Beranovac/Kovanluk, koji su pomenutoj porodicu pretili da će je policiji prisiliti da napusti kolektivni centar „Norvešku kuću“. N. M. je tom prilikom rekla lokalnom povereniku za izbeglice, kao i predsedniku mesne zajednice da neće da se iseli iz centra, sve dok joj ne pronađu neko adekvatno rešenje, i da ni po koju cenu ne želi više da se vraća u „neformalni cemtar“ „Dom kulture-Vitanovac“, u kojem je provela 12 godina, u boxu, bez tekuće vode čije korišćenje im od 2002. uskračuju žitelji sela Vitanovac, uz podršku republičkih i lokalnih vlasti. Pravnik Lingve je korisnicima kolektivnog centra „Norveške kuće“ na Beranovcu dao pravni savet, da niko ne može da ih prisili da napuste pomenuti centar, i da tu ostanu sve dok im se ne pronađe adekvatno rešenje sa kojim bi oni bili saglasni. ------------------------------------------------------------------------------------------------

8

Dana 29. septembra 2010. direktor „Lingve“ uputio je dopis Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije u vezi davanja saglasnosti da se N.D. (raseljeno lice, 75 godina starosti) premesti iz neformalnog kolektivnog centra „Dom kulture“ – Vitanovac u Samački hotel “Kablar“ – Kraljevo. Dopis Lingve: Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

- Za Dragu Trninić, koordinatorku za Raški okrug Narodnih Heroja 4, 11070 Novi Beograd U Kraljevu, 29.09.2010. Predmet: Zahtev za premeštaj N. D. iz neformalnog kolektivnog centra „Dom kulture“ - Vitanovac u „Samački hotel Kablar“ - Kraljevo. Poštovana gospođo Trninić, Obraćamo Vam se povodom slučaja N. D., rođene 1943. godine, sa statusom interno raseljenog lica, koja od novembra 1999. smeštena u neformalnom kolektivnom centru „Dom kulture“ u Vitanovcu. U ovom kolektivnom centru uslovi za život su jako loši, nema tekuće vode, sanitarnog čvora, niti grejanja. N. D. živi u skučenom i neadekvatnom prostoru, površine od oko 6 m2. N.D. je majka četvoro dece. Stariji sin, P. (1968.) živi u Češkoj sa porodicom, nema stalni posao, izdržava petočlanu porodicu sa troje maloletne dece. Mlađi sin, G. (1972.) živi u Smederevu, samohrani je roditelj, otac troje maloletne dece. Starija ćerka, V. R. (1974.) živi u Ratarima, Opština Smederevska Palanka. Najmlađa ćerka, G. DŽ. (1975.) živi u Glavici, Opština Paraćin, u četvoročlanoj porodici sa dvoje maloletne dece. N.D. je decembra 2004. godine doživela tešku porodičnu tragediju. Svekrva njenje starije ćerke Vidosave, usled duševne bolesti, u mestu Ratarima, zapalila je porodičnu kuću, u kojoj je nastradalo četvoro unučadi N. D., (11 godina, 9 godina, 5 godina, 3 godine). Ćerka V. je prilikom pokušaja spašavanja dece zadobila teške telesne povrede, opekotine II i III stepena. Od posledica požara, V. je kategorisana kao osoba sa invaliditetom. Suprug, M. D., preminuo je 20.08.2010. godine, nakon duge i teške bolesti. Od tada je N. D. sama. Pokojni suprug je imao penziju u iznosu od 8 200 dinara. N. D. očekuje u narednom periodu donošenje Rešenja o korišćenju porodične penzije. Od smrti supruga, troškovi života su se povećali, na račun zaduživanja za plaćanje troškova lečenja, u avgustu zbog troškova sahrane, zbog čega je i došlo do finansijskog zaduživanja. N. D. je oštećenog zdravlja Težak je srčani bolesnik, sa čestim epizodama pogoršanog krvnog pritiska. Nakon smrti supruga, uočen je i promenjen psihički status sa znacima depresivnog stanja. N. je izgubila je telesnu masu, zbog depresije. Takođe, prati je upadljiv poremećaj ritma spavanja, kao i nemogućnost upadanja u san. Smanjen je prag tolerancije, pojačan osećaj praznine, besmisla, kao i pojačan osećaj straha. N. D., iz navedenih razloga, kao i prisutnog straha, posledica svega što joj se dešavalo od juna 1999. do danas, ne može, i ne želi da više živi u kolektivnom centru „Dom kulture-Vitanovac“, i kako sama kaže: „pre ću umreti, ali ne želim da dočekam zimu, sama, u Vitanovcu“. Očekujem da će Komesarijat za izbeglice Republike Srbije preduzeti adekvatne mere u smislu davanja saglasnosti da se N. D. premesti iz neformalnog kolektivnog centra „Dom kulture“ – Vitanovac u „Samački hotel Kablar“ - Kraljevo, što bi popravilo uslove stanovanja, a samim tim, popravilo bi se i njeno zdravstveno stanje. U iščekivanju Vašeg odgovora,

9

S poštovanjem, Radovan Milićević, direktor ----------------------------------------------------------------------------------------------------- Dana 21. oktobra 2010. stigao je odgovor od strane Komesarijata za izbeglice u kojem direktora „Lingve“ obaveštavaju da je Samački hotel „Kablar“ u Kraljevu pre dve godine ugašen kao kolektivni centar i da samim tim ne mogu dati saglasnost u vezi premeštaja pomenute starice u isti objekat i da s obzirom na njeno zdravstveno stanje, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije može ponuditi smeštaj u gerontološki centar. Odgovor komesarijata za izbeglice Republike Srbije:

10

Komesar za izbeglice je obavestio pravnika Lingve da Gerontološki centar nema kapaciteta da primi N.D. nakon čega su aktivisti Lingve pomogli N.D. da se iz CC „Dom kulture-Vitanovac“ preseli u CC „Žiča“ u Mataruškoj Banji.

1.3. Pravo na rad Broj nezaposlenih lica, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji iznosi preko 900.000 lica. Struktura nezaposlenosti u Srbiji je izuzetno loša, kada se zna da je nezaposlenost među mladima 48%, da 300.000 nezaposlenih nema nikakve kvalifikacije i da postoji veliki broj takozvanih "tranzicionih gubitnika" koji imaju 45-50 ili više godina i bez posla su. Opšta nezaposlenost je povećala konkurenciju za poslove i oborila vrednost nadnica. Pogoršali su se uslovi egzistencije najsiromašnijih, kako izbeglica i raseljenih, tako i lokalnog stanovništva. Na ovo utiče visoka stopa nezaposlenosti i netransparentni proces privatizacije državnih preduzeća. Problem postojeće nezaposlenosti ne kompenzuje nijedna ekonomska korist koju privatizacija treba da donese. U narednom periodu očekuje se da će zbog svetske ekonomske krize koja će zahvatiti i Srbiju, kao i restruktuiranja ili privatizacije velikih preduzeća posao izgubiti veći broj zaposlenih. U Kraljevu, kod Nacionalne službe za zapošljavanja, evidentirano je, u oktobru 2010., 18.000 lica, ali je broj nezaposlenih znatno veći, prema procenama oko 22.000, ne računajući raseljena i izbegla lica.

Raseljena lica često zarađuju samo od nadničarskih poslova radeći “na crno”, na građevinama ili seoskim imanjima. Bilo kakvo drugo zaposlenje je teško dobiti. Međutim, dnevnice koje se plaćaju raseljenim licima i lokalnim radnicima su nejednake na štetu raseljenih. Nezaposlena lica bez kvalifikacije i ona starija od 50 godina se posebno teško zapošljavaju. U kolektivnim centrima, u strukturi radno sposobnih upravo ove kategorije često dominiraju ili su barem značajno zastupljene.

Zaposlena izbegla i raseljena lica, kod svojih poslodavaca, često su suočena sa nepoštovanjem ekonomsko socijalnih prava iz radnog odnosa, kao što je rad bez ugovora o radu, neisplaćivanje

11

zarade, prekovremeni rad, zlostavljanje na radnom mestu i drugih prava. U praksi, postupak zaštite prava zaposlenih, izbeglih i raseljenih lica je neefikasan. Zaposleni se ne odlučuju da traže zaštitu svojih prava, preko poslodavca ili Inspekcije rada, bojeći se da zbog sukoba sa poslodavcem ne dobiju otkaz. Ukoliko se odluče na zaštitu svojih prava, najčešće na kraju moraju da to zatraže na sudu, ali bezuspešno, zbog toga što je sam postupak vezan za plaćanje advokatskih usluga, a oni nisu u materijalnoj mogućnosti da to podnesu. Na svoju inicijativu, kada zaposleni posumnja da mu se ne uplaćuju doprinosi, pouzdano može utvrđivati podatake o prekidima u stažu osiguranja, preko Republičkog Fonda PIO zaposlenih. Obaveza prijave zaposlenog na osiguranje je predviđena Zakonom o radu (čl. 35.), tako da je poslodavac dužan da zaposlenom prilikom zasnivanja radnog odnosa, obavezno dostavi primerak prijave o socijalnom osiguranju. U vezi sa ovim, Zakon o PIO zaposlenih, je propisana obaveza nadzora (član 211. i član 216.) od strane Fonda PIO, da li poslodavac, zaposlenom uplaćuje ili ne uplaćuje doprinose. U praksi se pokazalo da je ovo nedovoljno regulisana obaveza, pošto nije predviđena obaveza Fonda PIO, prema osiguraniku – zaposlenom da ga na vreme obavesti da li poslodavac redovno uplaćuje doprinose ili ne. Primer:

Za V.I. (51) iz Muhadžer Talinovca, SO Uroševac, dana 27.04.2010. od strane pravnika LINGVE je preduzeta aktivnost u vidu pisanja zahteva za izvršenje rešenja o raspoređivanju zaposlenog na radno mesto „Viši referent u Mesnoj kancelariji Muhadžer Talinovac“, upućenom Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, Slađani Radojević, pomoćniku ministra za upravu i koordinaciju službi lokalne samouprave. U avgustu 2010. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, pozitivno rešava zahtev koji je V.I. podnela pomenutom ministarstvu u aprilu 2010. za izvršenje rešenja o raspoređivanju na radno mesto “Visi referent u Mesnoj kancelariji Muhadžer Talinovac”, tako da je V.I. nakon intervencije Ministarstva za Kosovo i Metohiju rasporedjena na radno mesto “Viši referent u Mesnoj kancelariji Muhadžer Talinovac”.

Princip 2. “1. Ove principe moraju da poštuju svi organi vlasti, grupe i pojednici bez obzira na njihov pravni status i oni se moraju primenjivati tako da se ne prave nikakve razlike sa nepovoljnim dejstvom.. .. ..” -4) U Gradu Kraljevo je zabeležen otvoren slučaj postavljanja prepreke raseljenim licima kada žele da se registruju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ). IRL se, naime, tada suočavaju s problemom dobijanja radne knjižice, jer im nadležna opštinska služba - koja izdaje radne knjižice traži da od budućeg poslodavca donesu (neobavezujuću) potvrdu da će ih primiti u radni odnos, kao i da je radna knjižica za tu svrhu potrebna. Stvarno stanje je da je najvećem broju raseljenih lica potrebna radna knjižica da bi se prijavili kao nezaposleno lice u NZS ili zatražili MOP kod Centra za socijalni rad, te su prisiljeni da traže fiktivne potvrde kako bi to pravo i ostvarili. Sve je to dobro poznato pomenutoj opštinskoj službi i Ministarstvu za rad RS, što čitavu proceduru čini i besmislenom kao i pravno upitnom. Primenom odredaba Pravilnika o izdavanju radnih knjižica, raseljena lica su diskriminisana u odnosu na lokalno stanovništvo, tako što im je uskraćeno pravo da se mogu evidentirati kao nezaposlena lica kod NZS i po osnovu nezaposlenosti ostvarivati socijalna prava koja im pripadaju (pravo na MOP, dečiji dodatak i dr. socijalna prava), kao i pravo na rad i zapošljavanje pod jednakim uslovima preko NZS. U cilju da se promeni ovakva praksa, R.C.G.A. LINGVA je upućivala više puta obrazložene predloge Ministarstvu za rad i socijalnu politiku da se što pre izmeni sporni član 5. Pravilnika o izdavanju radnih knjižica. Za sada nemamo informacija da je ovaj predlog uzet u obzir, niti da se Ministarstvo za rad izjasnilo po njemu.

12

Inače, u praksi su evidentirani slučajevi grubog kršenja prava iz radnog odnosa od strane nekih državnih organa i javnih preduzeća prema neraspoređenim radnicima, raseljenim licima sa Kosova. Primer:

A.Z. (21), raseljeno lice iz Kline, smeštena u neformalnom kolektivnom centru „Dom kulture“ u selu Vitanovac, po završetku srednje škole podnela je zahtev Gradskoj upravi Kraljeva za izdavanje radne knjižice kako bi se mogla prijaviti kod NZS - Filijala u Kraljevu i ostvariti pravo za slučaj nezaposlenosti i pravo na zdravstvenu knjižicu. Pošto je A.Z. raseljeno lice sa Kosova i nema prijavljeno prebivalište u Kraljevu, već samo boravište, nije joj overena radna knjižica, dok ne ispuni dodatni uslov. Traženo je da naknadno donese “fiktivnu” potvrdu od poslodavca, da je primljena u radni odnos, što je nemoguće dobiti. C.B. (21), raseljeno lice romske nacionalnosti iz Prištine, smešten u kolektivnom centru “Stari Aerodrom” u Kraljevu, oženjen. Obratio se Centru za socijalni rad, kako bi ostvario pravo na MOP. Jedan od uslova je bio da se kod NZS – Filijala u Kraljevu prijavi kao nezaposleno lice, a za šta je pre toga morao da dobije radnu knjižicu. Podneo je zahtev kod Gradske Uprave za izdavanje radne knjižice. Pošto je raseljeno lice sa Kosova i nema prijavljeno prebivalište u Kraljevu, već samo boravište, nije mu overena radna knjižica, dok ne ispuni dodatni uslov i donese “fiktivnu” potvrdu od poslodavca, da je primljen u radni odnos. Ovakvim postupkom u oba slučaja raseljena lica su bila izložena diskriminaciji i dvostrukom maltretiranju prilikom ispunjavanja dodatnih uslova kod Gradske Uprave u Kraljevu.

Saglasno Zaključku Vlade Republike Srbije iz 2003.godine, raseljena lica-radnici javnih i društvenih preduzeća, koji su ostali bez posla usled ratnih dešavanja 1999. godine, a vode se na evidenciji nezaposlenih kod NZS, ostvarila su pravo na materijalnu naknadu po osnovu nezaposlenosti u mesečnom iznosu od 8.400 dinara. Utvrđeni iznos je daleko ispod iznosa utvrđenog za materijalnu naknadu za slučaj nezaposlenosti po Zanonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i ne predstavlja mogućnost za materijalnu egzistenciju i preživljavanje nezaposlenih i njihovih porodica. Određen broj nezaposlenih - raseljenih lica je ostao i bez ove minimalne naknade zato što nisu iz opravdanih razloga blagovremeno podneli zahtev za ostvarivanje ovog prava. Pored toga postoje i lica koja su u međuvremenu navršila godine života i po zakonu su stekli jedan od uslova za odlazak u penziju, a da nisu ostvarili potreban staž osiguranja kod RF PIOZ. Na taj način su stare osobe - raseljena lica, ostala u stanju iščekivanja više od godinu dana da im se utvrdi pravo na penziju. Za to vreme su ova lica bez bilo kakavih primanja, a neka od njih i bez izgleda i mogućnosti da ostvare pravo na starosnu penziju. Prava IRL u postupku privatizacije Privatizacija preduzeća na Kosovu Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, Skupština Kosova je 21.05.2008. godine donela Zakon o Kosovskoj Agenciji za Privatizaciju. Donošenjem ovog zakona zamenjuje se bilo koja odredba koja nije u skladu sa njim. Na osnovu ovog Zakona formirana je posebna Kosovska Agencija za Privatizaciju (KAP), da se bavi pitanjima privatizacije društvenih i javnih preduzeća na Kosovu. Stavljena je van snage Uredba UNMIK-a 2002/12 sa svojim izmenama i dopunama. Isto tako, prestala je da postoji Kosovska poverilačka Agencija, a KAP je ustanovljena je kao jedno nezavisno javno telo koje je dužno da obavlja svoje funkcije i odgovornosti potpuno samostalno. Raseljena lica - radnici privatizovanih preduzeća nisu u mogućnosti da blagovremeno reaguju i zaštite svoja ekonomsko-socijalna prava iz radnog odnosa u društevim preduzećima na Kosovu i Metohiji, gde su radili. Njihov status i težak ekonomski položaj im ne omogućava da koriste web sajt KAP i da plaćaju advokatske usluge, bez kojih sami valjano ne mogu da ostvare svoja prava. U vezi zaštite prava raseljenih lica na deo prihoda od privatizovanih preduzeća na Kosovu i Metohiji, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju Vlade R. Srbije ne preduzima mere u tom pravcu, a međunarodne organizacije i NVO na Kosovu, kao i u Republici Srbiji, još uvek ne pokazuju

13

zainteresovanost za ovaj problem. Ishod je da su raseljena lica prepuštena sama sebi ili da traže pomoć advokata, za čije usluge nemaju dovoljno novca. U periodu od maja 2009. do jula 2011. Kosovska agencija za privatizaciju je za 216 društvenih preduzeća objavila privremene i konačne spiskove radnika. R.C.G.A. LINGVA je prepoznala problem nemogućnosti ostvarivanja prava raseljenih lica na 20% od prihoda ostvarenog privatizacijom društvenih preduzeća na Kosovu. Tako se proces privatizacije preduzeća odvija bez mogućnosti da u tome na pravi način učestvuju raseljena lica. Objektivno, IRL nisu u stanju da formulišu i dostave zahtev za potraživanje prilikom privatizacije preduzeća, kao i da pokrenu žalbeni postupak kod nadležnog organa za ostvarivanje prava od privatizacije. LINGVA je za gore pomenuti period pratila objavljivanje spiskova radnika privatizovanih preduzeća i informisala radnike-raseljena lica o mogućnostima da blagovremeno podnesu odgovarajuću žalbu. Omogućene su neophodne informacije, obrasci, pravni saveti i pravna pomoć. 1.4. Socijalna prava: U Srbiji raseljena lica imaju pristup socijalnim pravima i uslugama pod jednakim uslovima kao svi građani. Uprkos izvesnim poboljšanjima, IRL se susreću sa ozbiljnim problemima u pribavljanju mnogobrojnih dokumenata, radi ostvarivanja ovih prava. Veliki broj raseljenih lica je bez sredstava za život, žive u siromaštvu i zavisni su od socijalnih davanja i pomoći države. Od raseljenih lica, Romi su u najgorem položaju. Usvajanjem Nacionalne strategije za integraciju Roma 2004, kao i nacionalnih akcionih planova za Rome, predstavljaju pozitivne pomake. Sada ti programi treba da budu podržani konkretnim akcijama u korist raseljenih Roma, pre svega njihovom registracijom i boljim uslovima smeštaja. Pošto se ocenjuje da je politika otvorenog zagovaranja za integraciju raseljenih politički isuviše osetljivo pitanje, insistiranje na pristupu pravima i poštovanju dostojanstvenog načina života predstavlja za međunarodne i nevladine organizacije način da u kontaktima sa vlastima Srbije iniciraju mere za unapređenje realizacije prava ljudi u mestima raseljenja. „Integracija i povratak se ne isključuju međusobno, već su komplementarni, i postoji hitna potreba da se nađu trajna rešenja za najugroženje među raseljenim licima. Druga iskustva su pokazala sledeće: što se raseljena lica brže integrišu u produktivan život, to imaju više mogućnosti za slobodan izbor, koji obuhvata i mogućnost povratka, čak i ako njeno ostvarenje može značiti suočavanje sa novim izazovima. Pravo iz penzijsko-invalidskog osiguranja Raseljena lica sa Kosova dobijaju penzije na osnovu radnih knjižica u kojima su sadržani podaci o radnom stažu i uplaćenim doprinosima za PIO. Ukoliko nemaju radne knjižice, oni od Fonda za penziono i invalidsko osiguranje dobijaju provizorno određenu penziju, koja je značajno manja od one koju bi realno trebalo da dobijaju. Mnoge radne knjižice su ostale na Kosovu, a Vlasti Srbije i UNMIK jedni drugima ne priznaju M-4 formulare (formulari koji se koriste za donošenje odluke o penzijama). Svi korisnici penzija među interno raseljenim licima, trebalo je da odmah po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, 9. juna 1999. godine, podnesu zahtev za isplatu penzije na privremenu adresu na području Republike Srbije, van Kosova. Zahtev je trebalo podneti Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja – Službi direkcije Priština. Za sve korisnike penzija koji nisu podneli ovaj zahtev, Republički fond PIO, u postupku koji se pokreće po službenoj dužnosti, donosi rešenja kojima im se privremeno obustavlja isplata penzije. U vezi sa navedenim problemom, ova kategorija korisnika podleže i obavezi obnavljanja

14

dokumentacije, kako bi se mogla nastaviti isplata penzija. Naime, Direkcija fonda Priština sa sedištem u Beogradu traži da korisnici prilože određena dokumenta kao što su: fotokopija lične karte, prijava mesta boravka na području Republike Srbije, rešenje o penziji, poslednji ček, raseljenička legitimacija. Ima slučajeva da korisnici nisu pribavili raseljeničku legitimaciju, iz različitih razloga: neki zbog nedovoljne informisanosti, neki nisu želeli da prihvate činjenicu da su raseljena lica, neki su se iselili van granica Republike Srbije, ili su zbog bolesti propustili rokove, itd. Treba naglasiti da do obustave isplate penzije dolazi i u slučaju da korisnici penzije sa Kosova ne prilože sva navedena dokumenta. Ostvarivanje prava iz PIO zaposlenih, PIO samostalnih delatnosti, kao i PIO zemljoradnika ne ostvaruje se pod istim uslovima kao za sve građane Republike Srbije. Razlozi se nalaze u neažurnosti evidencije o plaćenim doprinosima na ostvarene zarade radnika sa Kosova, ili neuplaćenim doprinosima za PIO zaposlenih za duži vremenski period. Sve su to razlozi zbog kojih raseljena lica, bez svoje krivice, ne mogu da ostvare pravo na penziju ili neopravdano primaju umanjene penzije. Što se tiče ostvarivanja prava iz Republičkog Fonda PIO poljoprivrednika i PIO samostalnih delatnosti sa Kosova, osiguranici do sada nisu ostvarili nikakva prava po osnovu ovog osiguranja. Ostaje i dalje otvoreno pitanje kada će se i kako, utvrditi pravo na starosnu penziju pomenutim kategorijama osiguranika. Postupak za rešavanje zahteva za utvrđivanje prava na penziju traje godinu i više dana, pa čak i po dve godine, što dovodi osiguranike u vrlo težak socijalni položaj. Za to vreme naknadno se traže podaci o uplatama doprinosa za PIO na obrascu M-4 iz Fonda od Kosovske službe PIO i daju se usmena objašnjenja da podaci nisu sređeni i da nije izvršeno mikro-filmsko iščitavanje podataka. Brojni su primeri da su uskraćena prava na utvrđivanje konačnog iznosa penzije prema ostvarenom radnom stažu osiguranika i uplaćenim doprinosima za PIO zaposlenih. Donose se privremena rešenja po Odluci o nadležnosti i privremenom načinu ostvarivanja iz Republičkog Fonda PIO osiguranika i lica sa Kosova, 04/4 br. 022.2-10/3 od 04.03.2004., a da se tim rešenjima ne određuje rok do kada i ko je obavezan da proveri i obezbedi podatke o uplati doprinosa za PIO, za sporni period za koji podaci nedostaju. Primer:

N.G. (56), izbeglo lice iz Republike Hrvatske, podneo je zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju 23. februara 2010. godine preko Filijale PIO u Kraljevu. Rešenjem republičkog fonda PIO zaposlenih-filijala u Kraljevu pod brojem 182.8-1 00296/10, од 11.10.2010. godine, za N.G. se ne priznaje pravo na invalidsku penziju, jer lečenje nije završeno. Nezadovoljan odlukom prvostepenog organa Republičkog fonda PIO, dana 01.11.2010. godine, N.G. je uložio žalbu na privremeno rešenje pomenutog organa pod brojem 182.8-1 00293-6/10 od 11.10.2010. S obzirom da je od podnošenja žalbi drugostepenom organu Republičkog fonda PIO zaposlenih-direkciji u Beogradu prošlo više od tri meseca, N.G. je dana 14. februara 2011. podneo urgenciju i predstavku po zahtevu za ostvarivanje prava na invalidsku penziju Republičkom fondu PIO zaposlenih-direkcije u Beogradu. Po podnošenju urgencije i predstavke od strane N.G., drugostepeni organ Republički fond PIO Direkcija-Beograd donosi rešenje pod br. 531066 od 28.03.2011. kojim se saglasio sa donetim rešenjem prvostepenog organa RF PIOZ u Kraljevu, jer je drugostepeni organ veštačenja u Beogradu svojim mišljenjem na osnovu priložene lekarske dokumentacije utvrdio da lečenje nije završeno. N.G. je 06. maja 2011. godine podneo tužbu za pokretanje upravnog spora protiv drugostepenog organa Republičkog fonda PIO zaposlenih-direkcija u Beogradu. Čeka se odgovor Upravnog suda u Beogradu na podnetu tužbu za pokretanje upravnog spora N.G.

15

Povezivanje radnog staža Primenom Zakona o uplati doprinosa za PIO za pojedine kategorije osiguranika – zaposlenih («Sl. glasnik RS» broj 85/05), nisu obuhvaćena sva raseljena lica, o čemu nisu bili blagovremeno informisani. Pravo na uplatu doprinosa za PIO, nisu u mogućnosti da ostvare sva zaposlena raseljena lica, koja nemaju povezan penzijski staž u dužem vremenskom periodu, zato što nisu u mogućnosti da obezbede dokaze o zaposlenju i radnu knjižicu iz dobro poznatih razloga. Podneti zahtevi za “povezivanje” radnog staža se delimično usvajaju ili u celini odbijaju, “jer nije utvrđen period proveden u osiguranju”, zato što je radnu knjižicu sa junom 1999.godine neovlašćeno zaključilo sadašnje rukovodstvo preduzeća na Kosovu i tako doprinelo daljoj diskriminaciji u ostvarivanju prava iz radnog odnosa. Sa tako zaključenim radnim knjižicama raseljena lica su diskvalifikovana u postupku ostvarivanja prava na “povezivanje” radnog staža i drugih prava iz radnog odnosa. Pored toga zahtevi se odbacuju kao nepotpuni zbog nedostatka dokaza, koje raseljena lica nisu u mogućnosti da obezebede. U postupku odlučivanja po zahtevima, prvostepeni organ nije omogućio podnosiocu zahteva da se pre donošenja rešenja izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za odlučivanje i eventualno predloži nove dokaze, kako bi na taj način bilo moguće da zaštiti svoja prava i pravne interese. Podneti zahtevi nisu rešeni u zakonskom roku, a na rešenja se čekalo više od godinu dana. Ovako dug postupak posebno dovodi u težak socijalni položaj raseljena lica koja su ispunila sve zakonske uslove za odlazak u penziju. Zbog propusta i kršenja Zakona o opštem upravnom postupku, na štetu raseljenih lica, podneto je više upravnih tužbi protiv rešenja Direkcije RF PIOZ, po Zakonu o upravnim sporovima. Pokrenuti upravni sporovi su rešeni u korist zaposlenih osiguranika, a tuženom Organu je naloženo da ponovi upravni postupak po zahtevu. Ovo su samo neki problemi sa kojima se suočavaju raseljena lica u ostvarivanju njihovih prava po osnovu prava na uplatu doprinosa za PIO, za pojedine kategorije osiguranika – zaposlenih, na teritoriji Kraljeva, Vrnjačke Banje i Trstenika. Radi potpunijeg sagledavanja i analize nepoštovanja prava raseljenih lica na penzijsko-invalidsko osiguranje zaposlenih, potrebno je izvršiti posebno istraživanje ovog problema kod raseljenih lica sa Kosova I Metohije. U vezi sa primenom Zakona o uplati doprinosa za PIO za pojedine kategorije osiguranika – zaposlenih («Sl. glasnik RS» broj 85/05) uočena su neka sporna pitanja vezana za “povezivanje” radnog staža kada se radi o raseljenim licima sa Kosova. 1. Većina korisnika prava je nedovoljno upućena u način postupka kako da ostvare ovo pravo; 2. Raseljena lica sa Kosova nemaju povezan penzijski staž u dužem vremenskom periodu ( i pre 1991.godine); 3. Raseljena lica vrlo često nisu u mogućnosti da obezbede dokaze o zaposlenju i radnu knjižicu i da provere da li je poslodavac ispunio obaveze o uplati doprinosa za PIO, za pojedine kategorije osiguranika – zaposlenih. Primer:

S. P. (48) je raseljeno lice, živi sa svojom šestočlanom porodicom (supruga i četvoro školske dece) u kolektivnom centru za raseljena lica, u ekstremno teškim uslovima (bez vode za piće), bez dovoljno sredstava za život. U zakonskom roku S.P. podneo je zahtev za «povezivanje» radnog staža kod RF PIOZ, Filijala u Čačku. Dostavio je dokaz o prijemu na rad i da je bio je prijavljen kao osiguranik na PIO zaposlenih, od dana zasnivanja radnog odnosa. Radio je neprekidno sve do juna 1999. godine, kada je prisilno morao da napusti radno mesto i kuću i raseli se sa porodicom u Kraljevo. Sa sobom nije uspeo da ponese ništa od dokaza da je bio u radnom odnosu, osim jednog rešenja i zdravstvene knjižice. Rešenjem Filijale PIO zaposlenih Čačak, broj: 181. 12-4. 1414/07 od 12.01.2007. godine, S.P. je odbijen zahtev da se utvrdi pravo na uplatu doprinosa za PIO za period od 01.01.1991.godine do 31.12.2003.godine, zbog toga što nisu ispunjeni zakonski uslovi. Nezadovoljan takvom odlukom uložio je žalbu drugostepenom organu.

16

Republički Fond PIO Direkcija u Beogradu donela je rešenje 02/1 broj: M-2535 od 09.12.2008., kojim se žalba uvažava, i predmet vraća prvostepenom organu na ponovni postupak, s obzirom da je pomenuto rešenje S.P. dobio 05.02.2009. u međuvremenu je po istoj stvari pokrenut upravni spor zbog „ćutanja administracije“. Upravni sud u Beogradu 13. marta 2011. donosi rešenje kojim se tužiocu S.P. nalaže da se u roku od 15 dana od dana prijema rešenja izjasni da li je zadovoljan naknadnim rešenjem tuženog organa 02/1 broj M-2535 od 09.08.2008. godine, ili ostaje pri podnetoj tužbi i u kom obimu, odnosno da li tužbu proširuje i na novi akt. S.P. je u zakonski predviđenom roku odgovorio Upravnom sudu u Beogradu da ostaje pri tužbi, s obzirom na činjenicu da prvostepeni organ Republičkog fonda PIO filijale u Čačku ni posle dve godine od donetog rešenja drugostepenog organa Republičkog fonda PIO direkcije u Beogradu nije postupio po istom. Upravni sud u Beogradu, dana 17. marta 2011., donosi rešenje kojim se tužba odbacuje. Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja , Upravni sud je našao da istim nije povređen zakon na štetu tužioca. Prema tome tužilac S.P. imače mogućnosti da u ponovnom postupku pred prvostepenim organom istakne sve činjenice koje je izneo u tužbi. Postupak po zahtevu kod prvostepenog organa je, i dalje je u toku. Tako je S.P., bez svoje krivice doveden u situaciju da i dalje bezuspešno čeka regulisanje svog statusa i ostvarivanje svojih prava.

Pravo na socijalnu pomoć Bez odgovarajućeg zaposlenja, brojne porodice raseljenih jedva preživljavaju. U posebno ranjive grupe spadaju samohrani roditelji, porodice nestalih, ljudi koji žive u kolektivnim centrima, Romi, osobe sa invaliditetom, osobe sa posebnim potrebama i deca. Oni su posebno pogođeni ukidanjem pomoći u hrani i osnovnim životnim artiklima. Svi stanovnici Srbije imaju pravo na socijalnu pomoć po Zakonu o socijalnoj zaštiti. Teška ekonomska situacija u Srbiji i dalje ograničava pomoć koju Vlada može da pruži svim ugroženim stanovnicima. Raseljena lica imaju pravo na socijalnu i humanitarnu pomoć, međutim, da bi ostvarili to pravo, oni moraju imati neophodna lična dokumenta. Jedan od neophodnih dokumenata je svakako radna knjižica, sa kojom se jedino mogu evidentirati kao nezaposlena lica i potencijalni korisnici materijalnog obezbeđenja porodice (MOP). U vezi sa problemom i teškoćama na koje nailaze u dobijanju radne knjižice je već napred izneto u delu o ostvarivanju prava na rad. Nemogućnost dobijanja radne knjižice je u direktnoj vezi sa ostvarivanjem prava na MOP, zbog čega su na taj način najviše pogođene socijalno ugrožene osobe i njihove porodice, a posebno

17

Romi. Na kraju, kada uspeju nekako da savladaju dodatne uslove za dobijanje radne knjižice i prijave se na evidenciju nezaposlenih, da bi ostvarili pravo na MOP, moraju da provedu u tom statusu najmanje 3 meseca, da bi stekli jedan od uslova da podnesu zahtev za MOP. Po Zakonu o socijalnoj zaštiti, pravo na materijalno obezbeđenje ima porodica koja nema prihode, ili ima manji prihod od minimalnog nivoa socijalne sigurnosti, koji utvrđuje Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Zahtev za MOP se podnosi na propisanom obrascu koji se dobija u nadležnom Centru za socijalni rad. Neophodna dokumentacija za Novčanu socijalnu pomoć:

1. Izvod iz knjige rođenih za maloletna lica 2. Lična karta na uvid sa upisanim JMBG i fotokopija iste 3. Uverenje o nezaposlenosti iz Nacionalne službe za zapošljavanje 4. Uverenje o redovnom školovanju za decu stariju od 15 godina 5. Prijava prebivališta za decu (pribavlja se u SPU-u) 6. Potvrda Fonda za prnzijsko i invalidsko osiguranje da nije korisnik penzije 7. Uverenje poreske uprave da se ne zadužuje porezima i doprinosima (uverenje se preuzima u

bivšoj SDK) 8. Uverenje Službe za katastar nepokretnosti 9. Ukoliko je brak razveden – kopija presude sa utvrđenim iznosom alimentacije 10. Ukoliko su deca vanbračna – kopija presude za izdržavanje ukoliko je ona već doneta 11. Ukoliko je prestao radni odnos - kopija rešenja, kao i potvrda o iznosu isplaćene otpremnine 12. Posledenji izveštaj iz Elektrodistribucije

Dokumenta koja su potrebna da bi se lice prijavilo za pomoć, u okviru programa materijalnog obezbeđenja porodice (MOP), jasno ilustruju prepreke na koje raseljena lica nailaze u postupku. Pored toga, Centri za socijalni rad ne pokazuju dovoljnu spremnost da pruže pravnu pomoć po službenoj dužnosti socijalno ugroženim licima, prilikom obezbeđivanja ličnih dokumenata, a sasvim je izvesno da su to potencijalni korisnici pomoći. Ovo se posebno odnosi na lica koja su bolesna, nedovoljno obrazovana, bez primanja i zbog stanja socijalne ugroženosti se teško snalaze u postupku kod drugih organa. ------------------------------------------------------------------------------------------- 15.12.2010. upućen je dopis Centru za socijalni rad, od strane medicinsko-psihološkog tima ,,LINGVE’’. Dopisom se ukazuje na tešku materijalnu situaciju porodice, koja se sastoji od dva člana: V. P., rođenog 1942. godine i M. P., rođene 1946. godine, sa statusom izbeglih lica iz Hrvatske. Porodica P. je smeštena u kolektivnom centru „Vila Triglav“ u Mataruškoj Banji. Dopis je upućen u cilju obezbeđivanja jednokratne finansijske pomoći koje bi zadovoljile osnovne potrebe ove porodice. Dopis Lingve:

Regionalni centar građanske akcije »LINGVA«

Olge Jovičić 24, Kraljevo 36000 Tel/fax:036/320 300; 036/320 303;

E-mail: forumnvo@ptt.rs Web: www.forumnvo.org.rs

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD Naselje Moše Pijade 28/A 36000 Kraljevo

U Kraljevu, 15.12.2010.

18

Poštovani/a, Obraćamo Vam se povodom slučaja porodice P., koja se sastoji od dva člana: V. P., rođenog 1942. godine i M. P., rođene 1946. godine, sa statusom izbeglih lica iz Hrvatske, koji su smešteni u kolektivnom centru „Vila Triglav“ u Mataruškoj Banji. Oba člana ove porodice su oštećenog zdravstvenog stanja, Veljko je srčani bolesnik, Marija takođe, zbog čega su im neophodni svakodnevni lekovi. Zbog nedostatka finansijskih sredstava, ova porodica oskudeva u svim elementarnim životnim potrebama. Obraćamo se Vašoj instituciji da bi Vam predočili tešku situaciju u kojoj se ova porodica nalazi, kako biste im, u skladu sa Vašim mogućnostima, izašli u susret i pružili pomoć u smislu obezbeđivanja jednokratne finansijske pomoći. S poštovanjem, Radovan Milićević, direktor --------------------------------------------------------------------------------------------------- Centar za socijani rad je odobrio jednokratnu novčanu pomoć porodici P. ----------------------------------------------------------------------------------------------------

Readmisija Sporazum između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave u zemljama EU, potpisan je 18. septembra 2007. godine. Republika Srbija ovim Sporazumom ima obavezu da prihvati sve svoje državljane koji nemaju pravni osnov za dalji boravak u zemljama EU, kao i lica koja su preko njene teritorije ušla u neku od zemalja EU. Ispunjavanje obaveza po osnovu Sporazuma je jedan od osnovnih uslova za stavljanje Republike

19

Srbije na tzv. belu šengensku listu. Ovim Sporazumom, zemlje EU su se obavezale da ulože veće napore za efikasnu i održivu socio-ekonomsku reintegraciju povratnika, kroz veću finansijsku pomoć i druge vidove podrške. Po istom Sporazumu Srbija je preuzela obavezu da što pre donese Strategiju reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji. Procenjuje se da postoji mogućnost za povratak oko 100.000 lica po Sporazumu o readmisiji. Od toga, 70% povratnika su lica romske nacionalnosti i uglavnom pripadaju grupi prisilnih povratnika. Posebno treba istaći problem sa kojim se suočavaju IRL i Romi, povratnici iz readmisije, a čiji se povratak u zemlju očekuje u znatno većem broju. Prema nekim procenama, među ovim licima je najviše Roma i interno raseljenih lica. Povratnici su do sada bili upućeni da se sami snalaze, a Centri za socijalni rad nisu imali budžetom obezbeđena sredstva za readmisante, pa su njihove potrebe rešavane u redovnoj poceduri a što je nedovoljno i nailazilo je na veliko razočarenje i nove patnje ovih lica.

ČČiinnjjeenniiccaa jjee ddaa jjee VVllaaddaa RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee uussvvoojjiillaa SSttrraatteeggiijjuu rreeiinntteeggrraacciijjee ppoovvrraattnniikkaa ppoo oossnnoovvuu SSppoorraazzuummaa oo rreeaaddmmiissiijjii i da je ffoorrmmiirraann SSaavveett zzaa iinntteeggrraacciijjuu ppoovvrraattnniikkaa ii ttiimm zzaa iimmpplleemmeennttaacciijjuu,, aallii nnoovvaacc uu bbuuddžžeettuu nniijjee oobbeezzbbeeđđeenn zzaa 22001100.. ggooddiinnuu.. Planirano je otvaranje 6 tranzitnih centara za interventni prihvat povratnika, ali je to još daleko od realizacije, jer se u Srbiji već nekoliko godina realizuje strategija zatvaranja kolektivnih centara.

Veliki problem predstavlja povratak iz inostranstva sve više lica poreklom sa Kosova. Oni koji ne mogu da se vrate na Kosovo, ili ne žele da se vrate na Kosovo, jednostavno nisu bili ničija briga. A oni koji dođu do graničnog prelaza, odnosno do aerodroma „Nikola Tesla“, sa višečlanim porodicama, nemaju čak novca ni da plati prevoz do Beograda. O svim ovim problemima sa kojima se suočavaju povratnici, po sporazumu o readmisij, blagovremeno smo informisali nadležne državne institucije. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------- Princip 4. 2. Određene kategorije interno raseljenih lica kao što su deca, naročito deca bez roditeljske pratnje, trudnice, majke sa malom decom, samohrane majke, invalidi i stara lica imaju pravo na zaštitu i pomoć shodno njihovom stanju i na postupanje u skladu sa njihovim posebnim potrebama. -5) ______________________________________________________________ 5) UN “Vodeci principi o internoj raseljenosti” Sve veći broj raseljenih lica živi u siromaštvu, stanju socijalne potrebe, kao potencijalni korisnici prava na dodatak za MOP, prava na dečiji dodatak, prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica i drugih prava iz oblasti socijalne zastite. Nedostatak materijalnih sredstava za egzistenciju, školovanje, zdravstvenu zaštitu... čini život još težim. Većina ovih lica je sa seoskog područja, koji nigde nisu radili i nemaju nikakvih primanja, veoma teško žive ili primaju minimalnu socijalnu pomoć. Oni koji su radili u preduzećima primaju simboličnu materijalnu nadoknadu po osnovu nezaposlenosti preko nacionalne službe za zapošljavanje (od 8.400 dinara mesečno), što je za višečlane porodice sa školskom decom, porodice sa starim i bolesnim licima, nedovoljno. Rente za iznajmljene stanove za one koji privatno stanuju su visoke, a što lokalno stanovništvo vidi kao izvor prihoda. U nekoliko slučajeva postupana po zahtevima IRL, u upravnim stvarima, državni organi su pokazali neažurnost i sporost. Odlučivanje po zahtevima osiguranika kod RF PIOZ za izlazak na invalidsku komisiju radi ocene sprečenosti za rad, telesnog oštećenja i prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, sporo je, i traje i po godinu dana. Za dobijanje podataka iz matičnih knjiga rođenih za SO Klina, zbog obnove matičnih knjiga, čeka se više meseci, a procedura je komplikovana i spora. Neažurnost se posebno pokazuje prema zahtevima koje građani/ke podnose putem pošte.

20

U svakom slučaju, državni organi u primeni zakona treba da pokažu veće razumevanje za zahteve i spečifične potrebe raseljenih i izbeglih lica i da postupaju po službenoj dužnosti kad god za to postoji zakonska mogućnost. Tako, Gradska Odluka Grada Kraljeva o naplati administrativne takse ne predviđa olakšice za raseljena lica koja se nalaze u kolektivnim centrima i druga lica koja su u postupku pribavljanja ličnih dokumenta, izvoda iz MK i uverenja o državljanstvu, a radi ostvarivanja prava na socijalnu pomoć porodici.

Pravo na obrazovanje Pristup školskim ustanovama u Republici Srbiji je omogućen i zakonom je garantovana jednakost za sva lica, pa tako i za raseljena lica. Osnovni i presudni faktor u ostvarivanju prava na obrazovanje je materijalni položaj raseljenih lica. Materijalni troškovi za školovanje dece, ishranu, odeću i drugo, kao i težak socijalni položaj porodice, direktno uslovljava ostvarivanje prava na školovanje, a što se posebno odnosi na raseljena lica romske nacionalnosti smeštena u kolektivnom centru “Stari Aerodrom” u Kraljevu. Pravo na zdravstvenu zaštitu Princip 19. 1. Sva ranjena i bolesna interno raseljena lica kao i ona sa invaliditetom imaju pravo da im se pruži u najvećoj mogućoj meri, i uz najmanje odlaganje, medicinska nega i pažnja koja im je potrebna, bez ikakve razlike, izuzimajući razloge medicinske prirode. Interno raseljenim licima biće omogucen pristup psiho-socijalnim službama kada se za to ukaže potreba. - 6) ______________________________________________________________________________

6) UN “Vodeci principi o internoj raseljenosti”

21

U ostvarivanju zdravstvene zaštite kod raseljenih lica problem je izraženiji zato što su u ovoj grupi zdravstveni problemi učestaliji i što je njihov ekonomski položaj generalno lošiji, pa uglavnom nema materijalnih mogućnosti da se, alternativno, zdravstvena usluga potraži i u privatnom sektoru. Početkom 2009. godine prestale su da važe potvrde o pravu na zdravstvenu zaštitu, a raseljena lica su u obavezi da izvade zdravstvenu knjižicu, da bi mogli ostvariti pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu. Tako su sada IRL, što se tiče ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu i posedovanja zdravstvenih knjižica izjednačena sa ostalim građanima. Savremenom organizacijom zdravstvene službe izvršene zdravstvene usluge se elektronski evidentiraju preko JMBG korisnika osiguranja. Tako raseljena lica koja imaju problem sa obezbeđivanjem ličnih dokumenata, JMBG, kao i raseljeničke legitimacije, nemaju mogućnosti da dobiju zdravstvenu knjižicu i da ostvare pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu, bez pružene pravne pomoći od strane pravnika ’’LINGVE’’ u pogledu obezbeđivanja potrebne dokumentacije za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu.

Primer:

Za M.R. izbeglo lice iz Hrvatske, sa boravkom u Kraljevu, od strane pravnog tima LINGVE je preduzeta aktivnost u vidu pisanja prigovora na odluku 15 broj 21618 prvostepene lekarske komisije Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Filijale Kraljevo od 07.10.2010. godine, kojom se odbija zahtev M.R. za stacionarno lečenje u Rehabilitacionom centru „Agens“ u Mataruškoj Banji. Od strane specijaliste neurologa indikovan je fizikalni tretman, stacionarno u trajanju od 3 nedelje. Povodom podnetog prigovora, drugostepena lekarska komisija Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Filijale Kraljevo, je potvrdila odluku prvostepene lekarske komisije i donela rešenje da M.R. ne ispunjava uslove za upućivanje na specijalistički pregled-stacionarno lečenje u zdravstvenoj ustanovi za specijalizovanu rehabilitaciju «AGENS» u Mataruškoj Banji. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

19.07.2010., Medicinsko-psihološki tim ,,LINGVE’’, lekar i psiholog, uputili su dopis Službi kućne nege i terapije u Zdravstvenom centru ,,Studenica”, sa ciljem dobijanja potvrde o

22

ograničenoj pokretljivosti M.M. rođene 1914. godine, iz Hrvatske, smeštene u kolektivnom centru „Hotel Žiča“, u Mataruškoj Banji. Potvrda je potrebna kao dokaz nemogućnosti da samostalno ili u pratnji obilazi zvanične institucije, u cilju produženja izbegličke legitimacije i overe zdravstvene knjižice. Dobijanjem ove potvrde, stekli bi se uslovi i o izlasku mobilnog tima Ministarstva unutrašnjih poslova, koji bi omogućili popunjavanje Zahteva za produženje izbegličke legitimacije, a nakon toga stekli bi se i uslovi za overu zdravstvene knjižice. Dopis Lingve: Zdravstveni centar ,,Studenica” Jug Bogdanova 66, Kraljevo 36000 Služba kućne nege i terapije Za načelnicu, dr Radu Novaković, Kraljevo, 19.07.2010..godine Poštovana dr Novaković, Obraćamo Vam se povodom slučaja M. M., rođene 1914. godine, sa statusom izbeglog lica iz Hrvatske. M. M. je smeštena u kolektivnom centru „Hotel Žiča“, u Mataruškoj Banji. Prilikom redovnih terenskih obilazaka kolektivnih centara od strane medicinsko – psihološkog tima, uočeno je teško zdravstveno stanje ovog lica. M. M. je osoba u poodmakloj starosti, narušenog zdravstvenog stanja, kojoj je potreban pregled od strane medicinskog tima Zdravstvenog centra „Studenica“, u cilju dobijanja potvrde o ograničenoj pokretljivosti. Potvrda je potrebna kao dokaz nemogućnosti da samostalno ili u pratnji obilazi zvanične institucije, u cilju produženja izbegličke legitimacije i overe zdravstvene knjižice. Dobijanjem ove potvrde, stekli bi se uslovi i o izlasku mobilnog tima Ministarstva unutrašnjih poslova, koji bi omogućili popunjavanje Zahteva za produženje izbegličke legitimacije, a nakon toga, stekli bi se i uslovi za overu zdravstvene knjižice. Obraćamo se Vašoj službi, u cilju pronalaženja načina za obilazak ovog lica na terenu i izdavanja potvrde o ograničenoj pokretljivosti. Prethodnih dana uspostavili smo telefonski kontakt sa osobljem Vaše službe u vezi ovog lica. Želimo da i Vas, lično, upoznamo sa teškim stanjem M. M., u nadi da ćete pronaći način za adekvatnu zdravstvenu pomoć. S poštovanjem, Radovan Milićević, direktor ------------------------------------------------------------------------------------------------- 21.07.2010. na osnovu dopisa od strane medicinsko-psihološkog tima ,,LINGVE’’, ekipa Službe kućne nege i terapije, Zdravstvenog centra ,,Studenica”, posetila je korisnicu M.M. u kolektivnom centru “Hotel Žiča”, i izdala je potvrdu o ograničenoj pokretljivosti M.M. Na osnovu dobijene potvrde sin korisnice M.M. je u Ministarstvu unutrašnjih poslova, produžio izbegličku legitimaciju, a nakon toga overio je i zdravstvenu knjižicu. ---------------------------------------------------------------------------------------------------

23

Pravo na imovinu Jedan od preduslova da raseljena lica (povratnici i dr.) slobodno uživaju i raspolažu nepokretnostima na Kosovu (kuće, stanovi, zemljišni posedi) je ažuriranje zemljišnih knjiga i utvrđivanje stvarnog vlasništva nad imovinom. Ostavinske rasprave o deobi imovine posle smrti ostavioca uglavnom nisu pokretane od strane nadležnih sudova, niti su to tražili naslednici. Ima slučajeva da se nepokretna imovina u Katastru vodi na lica koja su umrla i pre 30 godina i da su u međuvremenu umrli i neki naslednici iz prvog naslednog reda. Ostavinska rasprava u tom slučaju se sprovodi po predlogu naslednika kod nadležnog suda na Kosovu, a vrlo je teško obezbediti da se na sudu pojave svi naslednici. Kada se uzmu u obzir troškovi postupka, putovanja, strah za bezbednost, kao i materijalne mogućnosti raseljenih lica, nameće se zaključak da to još uvek nije moguće sprovesti. Isto tako je prisutna velika neažurnost u prometu nepokretnosti kada je reč o kupoprodaji ili zameni imovine između vlasnika, koja je ranije izvršena na Kosovu, pošto nije vršen prenos vlasništva, pa tako i nema podataka u Katastru o stvarnim vlasnicima. Neefikasna je pravna zaštita u pogledu prava posedovanja, raspolaganja i korišćenja na nepokretnostima na Kosovu. U velikom broju, imovinu raseljenih lica samovlasno koriste Albanci, a u nedostatku pravne komunikacije međusobnim nepriznavanjem nadležnosti, IRL postaju žrtve raznih prevara i falsifikata, neovlašćenom prodajom imovine i tome slično. 1.5. Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju Pravo na slobodu kretanja Princip 14. 1. Svako interno raseljeno lice ima pravo na slobodu kretanja i izbora mesta stanovanja. Princip 28.

24

1. Nadležni organi vlasti imaju prevashodnu dužnost i obavezu da uspostave uslove i da obezbede sredstva koja će omogućiti interno raseljenim licima dobrovoljan bezbedan i dostojanstven povratak njihovim kućama ili prebivalištima ili dobrovoljno nastanjenje u nekom drugom delu zemlje. Ti organi će nastojati da olakšaju reintegraciju interno raseljenih lica koja se vraćaju ili drugde nastanjuju. Princip 29. 1. Interno raseljena lica koja se vrate svojim domovima ili prebivalištima ili lica koja se nastane u drugom delu zemlje ne smeju biti izložena diskriminaciji usled toga što su bila raseljena. Oni imaju pravo na potpuno i jednako učešće u javnom životu na svim nivoima i biće im omogućen jednak pristup javnim službama. - 7) Raseljenim licima se sada u Srbiji garantuje pravo na slobodu kretanja i nastanjivanja, a što ranije nije bio slučaj. Lica sa prijavljenim boravištem, po Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, IRL ne ostvaruju jednaka prava, kao ostali građani u istom postupku. Ovo je posebno izraženo u pogledu prava na dobijanje radne knjižice kao ličnog dokumenta, o čemu je već bilo reči u izveštaju. _____________________________________________________________________________ 7) UN “Vodeći principi o internoj raseljenosti” 2. Ostale aktivnosti 2.1. Saradnja sa državnim institucijama: 04. aprila 2011. poverenik Komesarijata za izbeglice Republike Srbije uputio je direktoru LINGVE zahtev za delegiranje predstavnika za člana Komisije za izbor korisnika i raspodelu humanitarnih paketa hrane koje će obezbediti Komesarijat za izbeglice Republike Srbije za najugroženije porodice izbeglih i interno raseljenih lica koja se nalaze na području grada Kraljeva. Dopis Povereništva za izbeglice:

25

05. aprila 2011. direktor LINGVE uputio je dopis povereniku Komesarijata za izbeglice Republike Srbije u kojem je imenovao pravnika LINGVE za člana Komisije za izbor korisnika i raspodelu humanitarnih paketa hrane za najugroženije porodice izbeglih i raseljenih lica sa područja teritorije grada Kraljeva. Tokom aprila su održana tri sastanka (11., 18. i 27.) Komisije za izbor korisnika i raspodelu humanitarnih paketa hrane za najugroženije porodice izbeglih i raseljenih lica sa područja teritorije grada Kraljeva koju čine: pomoćnik gradonačelnika za socijalna pitanja, poverenik Komesarijata za izbeglice, predstavnik Centra za socijalni rad, predstavnik Crvenog Krsta, predstavnik Građanske akcije LINGUA i predstavnik UNHCR, a u cilju definisanja liste korisnika najugroženijih porodica izbeglih i raseljenih lica u privatnom smeštaju, lica koja se nalaze u neformalnim kolektivnim centrima („Voćar“-Adrani, „Stara škola“-

26

Roćevići, „Dom kulture“-Vitanovac i Vrba), kao i korisnici koji se još nalaze u ugašenim/zatvorenim kolektivnim centrima (Samački hotel „Kablar“-Kraljevo i „Norveška kuća“-Beranovac). Komisija je odlučila da se i par porodica iz kategorije lokalnog stanovništva koje je socijalno ugroženo, a nalaze se u Samačkom hotelu „Kablar“ i „Norveškoj kući“ budu uključeni u listi korisnika za raspodelu humanitarnih paketa hrane za najugroženije porodice izbeglih i raseljenih lica sa područja teritorije Kraljeva. 2.2. Povlastica u javnom prevozu:

16. jula 2010. direktor Lingve uputio je dopis novoj gradskoj vlasti u vezi ostvarivanja prava na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju i za kategorije izbeglih i raseljenih lica sa mestom boravka na teritoriji grada Kraljeva, i u prilogu im je uputio pismo podrške Komesara za izbeglice Republike Srbije, iz juna 2010. Dopisi Lingve: a)

Regionalni centar građanske akcije »LINGVA«

Olge Jovičić 24, Kraljevo 36000 Tel/fax:036/320-300; 036/320 303;

E-mail: forumnvo@ptt.rs Web: www.forumnvo.org.rs

Grad Kraljevo Trg Jovana Sarića br.1 36000 Kraljevo

27

- Za Ljubišu Simovića, gradonačelnika - Za Slobodana Stanišića, poverenika Komesarijata za izbeglice U Kraljevu, 16.07.2010. Poštovani, Ovo je peti dopis koji Vam šaljem, od jula 2009-mart 2010., a na koji nisam dobio odgovor. Skupština Grada Kraljeva, na svojoj Petnaestoj sednici, održanoj 20. juna 2009. godine, donela je, između ostalih odluka, i Odluku o besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva. Osnov za ostvarivanje navedenog prava po ovoj odluci mogu ostvariti određene kategorije naših sugrađana, i istom odlukom precizirane su osnove po kojima se može ostvariti pravo na besplatnu vožnju u autobuskom saobraćaju. Kao što znate, u našem gradu, ne svojom voljom, našlo je utočište preko 22 hiljade izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica. Veći deo izbeglih i prognanih lica je dobilo državljanstvo Republike Srbije, kao i prebivalište u našem gradu, i samim tim može ostvariti pravo na besplatnu vožnju ukoliko pripada preciziranoj kategoriji koja ostvaruje pravo na besplatnu vožnju. Međutim, određeni broj raseljenih lica ima prijavljeno mesto boravka na teritoriji SO Kraljeva, gde de facto žive od momenta prisilnog raseljenja, a u ličnim dokumentima sa prebivalištem mesta iz kojih su prisilno raseljeni. Povod mojeg obraćanja je upravo ova marginalizovana kategorija stanovništva koja zbog nepromenjenog mesta prebivališta u ličnim dokumentima ne može ostvariti pravo na besplatan prevoz u autobuskom saobraćaju na teritoriji Grada Kraljeva, mada, po svim pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije, kao i najvišim zakonskim aktom, ustavom, imaju sva prava kao i ostali građani Republike Srbije. Odlukom Gradkog veća iz maja 2009., a što je verifikovano na skupštini, od 20. juna 2009., došlo je do izuzeća, a samim tim, prema Ustavu Republike Srbije, član 21. stav 3, kao i Zakonu o zabrani diskriminacije, član 6. i do neposredne diskriminacije navedene kategorije stanovništva, od kojih se većina nalazi u izuzetno teškoj materijalno/finansijskoj situaciji. Ovom, neposrednom diskriminacijom, najviše su pogođena raseljena lica smeštena u kolektivnim centrima. Verujem da Vam je poznato je da je preko 60% raseljenih lica smeštenih u kolektivnim centrima starije od 65 godina, bez materijalnih primanja, pa su ovakvom odlukom getoizirani, zbog nemogućnosti udaljavanja od mesta boravka. Nadam se da ćete Vi, konačno, uticati da se preinačenom odlukom obuhvate i raseljena lica, sa mestom boravka na teritoriji SO Kraljeva, a sa mestom prebivališta u ličnoj karti koja se nalaze na Kosovu i Metohiji, a u koje bi se većina njih vratila ukoliko bi se ostvarili neophodni bezbednosni uslovi, što je i osnovni razlog neodjavljivanja mesta prebivališta. Važno je naglasiti da su i raseljena lica, na inicajativu LINGVE, starija od 65 godina, koristila besplatan autobuski prevoz u periodu od septembra 2008. do maja 2009, kada im je gradsko veće, kojim ste Vi predsedavali, uskratilo ovo pravo, bez ikakvih zakonskih osnova. O diskriminaciji koju je gradska vlast vršila u periodu od juna 2009-do danas, obavešteni su i Ministrastvo za manjinska i ljudska prava, Republički komesarijat za izbeglice, kao i

28

mnogobrojne međunarodne organizacije koje sa bave zaštitom ljudskih prava (http://www.forumnvo.org.rs/analize/Izvestaj_o_postovanju_ljudskih_prava_2010.pdf ) 7. juna 2010. dobio sam odgovor od republičkog komesara za ibeglice, gospodina Cucića, u kojem me obaveptava da Komesarijat daje podršku našem zahtevu da se i raseljenim licima omogući povlastica besplatnog gradskog prevoza. Takođe, državni sekretar Ministarstva za manjninska i ljudska prava, Marko Karadžić, 10. juna 2010. obaveštava me, u telefonskom razgovoru, da podržava naš zahtev, kao i da će ovaj zahtev i on lično potpisati. Očekujem da ćete na prvoj narednoj sednici Gradskog veća preinačiti odluku iz maja 2009. kojom ćete i raseljenim licima, koja imaju boravak na široj teritoriji Grada Kraljeva, vratiti pravo na besplatan saobraćaj ukoliko pripadaju preciziranoj kategoriji građana koji ostvaruje pravo na besplatnu vožnju. U prilogu je dopis koji sam dobio od Vladmira Cucića, republičkog komesara za izbeglice, od 7. juna 2010. U iščekivanju Vašeg odgovora, S poštovanjem, Radovan Milićević, direktor b)

Regionalni centar građanske akcije »LINGVA«

Olge Jovičić 24, Kraljevo 36000 Tel/fax:036/320-300; 036/320 303;

E-mail: forumnvo@ptt.rs Web: www.forumnvo.org.rs

Grad Kraljevo Trg Jovana Sarića br.1 36000 Kraljevo - Za Milomira Šljivića, predsednika skupštine grada U Kraljevu, 16.07.2010. Poštovani gospodine Šljiviću, Ovo je treći dopis koji Vam šaljem, od jula 2009-mart 2010., a na koji nisam dobio odgovor. Skupština Grada Kraljeva, na svojoj Petnaestoj sednici, održanoj 20. juna 2009. godine, kojom ste Vi predsedavali, donela je, između ostalih odluka, i Odluku o besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva. Osnov za ostvarivanje navedenog prava po ovoj odluci mogu ostvariti određene kategorije naših sugrađana, i istom odlukom precizirane su osnove po kojima se može ostvariti pravo na besplatnu vožnju u autobuskom saobraćaju. Kao što znate, u našem gradu, ne svojom voljom, našlo je utočište preko 22 hiljade izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica. Veći deo izbeglih i prognanih lica je dobilo državljanstvo Republike Srbije, kao i prebivalište u našem gradu, i samim tim može ostvariti pravo na besplatnu vožnju ukoliko pripada preciziranoj kategoriji koja ostvaruje pravo na besplatnu vožnju.

29

Međutim, određeni broj raseljenih lica ima prijavljeno mesto boravka na teritoriji SO Kraljeva, gde de facto žive od momenta prisilnog raseljenja, a u ličnim dokumentima sa prebivalištem mesta iz kojih su prisilno raseljeni. Povod mojeg obraćanja je upravo ova marginalizovana kategorija stanovništva koja zbog nepromenjenog mesta prebivališta u ličnim dokumentima ne može ostvariti pravo na besplatan prevoz u autobuskom saobraćaju na teritoriji Grada Kraljeva, mada, po svim pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije, kao i najvišim zakonskim aktom, ustavom, imaju sva prava kao i ostali građani Republike Srbije. Odlukom Gradkog veća iz maja 2009., a što je verifikovano na skupštini, od 20. juna 2009., došlo je do izuzeća, a samim tim, prema Ustavu Republike Srbije, član 21. stav 3, kao i Zakonu o zabrani diskriminacije, član 6. i do neposredne diskriminacije navedene kategorije stanovništva, od kojih se većina nalazi u izuzetno teškoj materijalno/finansijskoj situaciji. Ovom, neposrednom diskriminacijom, najviše su pogođena raseljena lica smeštena u kolektivnim centrima. Verujem da Vam je poznato je da je preko 60% raseljenih lica smeštenih u kolektivnim centrima starije od 65 godina, bez materijalnih primanja, pa su ovakvom odlukom getoizirani, zbog nemogućnosti udaljavanja od mesta boravka. Nadam se da ćete Vi, konačno, uticati da se preinačenom odlukom obuhvate i raseljena lica, sa mestom boravka na teritoriji SO Kraljeva, a sa mestom prebivališta u ličnoj karti koja se nalaze na Kosovu i Metohiji, a u koje bi se većina njih vratila ukoliko bi se ostvarili neophodni bezbednosni uslovi, što je i osnovni razlog neodjavljivanja mesta prebivališta. Važno je naglasiti da su i raseljena lica, na inicajativu LINGVE, starija od 65 godina, koristila besplatan autobuski prevoz u periodu od septembra 2008. do maja 2009, kada im je gradsko veće uskratilo ovo pravo, bez ikakvih zakonskih osnova, što je verifikovano na skupštini 20. Juna 2010. Kojom ste Vi predsedavali. O diskriminaciji koju je gradska vlast vršila u periodu od juna 2009-do danas, obavešteni su i Ministrastvo za manjinska i ljudska prava, Republički komesarijat za izbeglice, kao i mnogobrojne međunarodne organizacije koje sa bave zaštitom ljudskih prava (http://www.forumnvo.org.rs/analize/Izvestaj_o_postovanju_ljudskih_prava_2010.pdf ) 7. juna 2010. dobio sam odgovor od republičkog komesara za ibeglice, gospodina Cucića, u kojem me obaveptava da Komesarijat daje podršku našem zahtevu da se i raseljenim licima omogući povlastica besplatnog gradskog prevoza. Takođe, državni sekretar Ministarstva za manjninska i ljudska prava, Marko KaraDžić, 10. juna 2010. obaveštava me, u telefonskom razgovoru, da podržava naš zahtev, kao i da će ovaj zahtev i on lično potpisati. Očekujem da ćete na prvoj narednoj sednici skupštine preinačiti odluku iz maja 2009. kojom ćete i raseljenim licima, koja imaju boravak na široj teritoriji Grada Kraljeva, vratiti pravo na besplatan saobraćaj ukoliko pripadaju preciziranoj kategoriji građana koji ostvaruje pravo na besplatnu vožnju. U prilogu je dopis koji sam dobio od Vladmira Cucića, republičkog komesara za izbeglice, od 7. juna 2010. U iščekivanju Vašeg odgovora, S poštovanjem, Radovan Milićević, direktor -------------------------------------------------------------------------------------------------- 19. jula 2010., na poziv gradonačelnika grada Kraljeva, direktor Lingve je imao sastanak sa predstavnicima nove gradske vlasti, gradonačelnikom, pomoćnikom gradonačelnika za socijalnu politiku i predsednikom skupštine grada. Na sastanku je gradonačelnik obećao direktoru Lingve da će problem u vezi sa ostvarivanjem prava na besplatne karte za izbegla i raseljena lica sa boravkom na teritoriji grada Kraljeva „biti rešen za par dana“. Ovo su potvrdili i pomoćnik gradonačelnika za socijalnu problematiku, kao i predsednik skupštine grada.

30

13. avgusta., Direktor Lingve je uputio nov dopis gradonačelniku grada Kraljeva, kao i Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije, a u vezi ostvarivanja prava na besplatan prevoz u gradskom autobuskom saobraćaju, pošto je od sastanka koji je održan 19. jula 2010. prošlo dvadeset dana, a gradske vlasti u medjuvremenu nisu ništa preduzele za ostvarivanje prava na besplatne karte za izbegla i raseljena lica. Dopisi Lingve: a)

Regionalni centar građanske akcije »LINGVA«

Olge Jovičić 24, Kraljevo 36000 Tel/fax:036/320-300; 036/320 303;

E-mail: forumnvo@ptt.rs Web: www.forumnvo.org.rs

Grad Kraljevo Trg Jovana Sarića br.1 36000 Kraljevo - Za Ljubišu Simovića, gradonačelnika U Kraljevu, 13.08.2010. Poštovani gospodine,

31

Podsećam Vas da ste me 19. jula 2010. pozvali na sastanak , nakon dopisa koji sam Vam uputio 16. jula 2010. u vezi ostvarivanja prava na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju i za kategorije izbeglih i raseljenih lica sa mestom boravka na teritoriji grada Kraljeva. Na sastanku su bili prisutni i Vaš pomoćnik za socijalnu politiku, kao i predsednik skupštine grada. Vi ste na sastanku izjavili da će ovaj problem biti rešen „tokom narednih par dana“. Iz dopisa koji sam Vam uputio 16. jula 2010. kao i na samom sastanku, upoznati ste sa činjenicom da imamo podršku Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, kao i od državnog sekretara iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Bez obzira na ove činjenice, kao i na Vaše obećanje, ni nakon mesec dana, ni Vi, niti predsednik skupštine grada, niste preduzeli aktivnosti da se diskriminatorska odluka o ukidanju povlastica za besplatan gradski prevoz za kategoriju izbeglih i raseljenih lica prema kriterijumima koji se odnose i na domicilno stanovništvo, a koji ovu povlasticu koriste, konačno ispravi. Obaveštavam Vas da me je u dopisu od 14. maja 2010. zavedenim pod brojem 278/2010-I, u arhivi Grada Kraljeva, prethodni gradonačelnik, dr Ljubiša Jovašević, obavestio o činjenici da je Odlukom Gradkog veća, iz maja 2009., a na osnovu preporuke komisije koju ste vi formirali istog meseca, a kojom je predsedavala izvesna gospođa Danijela Miletić, ta komisija zaključila „da se usled nedostatka finansijskih sredstava ukinu beneficije u vidu besplatnih karata u gradskom autobuskom saobraćaju za kategoriju izbeglih i raseljenih lica“. Diskriminatorski, nezakoniti predlog komisije verifikovalo je Gradsko veće kojim ste Vi predsedavali, a odluka Gradkog veća je verifikovana na skupštini, 20. juna 2009., čime je došlo do izuzeća, a samim tim, prema Ustavu Republike Srbije, član 21. stav 3, kao i Zakonu o zabrani diskriminacije, član 6. i do neposredne diskriminacije navedene kategorije stanovništva, od kojih se većina nalazi u izuzetno teškoj materijalno/finansijskoj situaciji. Ovom, neposrednom diskriminacijom, najviše su pogođena raseljena lica smeštena u kolektivnim centrima. U dopisima koje sam slao Vama, i Vašim saradnicima, od jula 2009. upozoravao sam Vas da je preko 60% raseljenih lica smeštenih u kolektivnim centrima starije od 65 godina, bez materijalnih primanja, pa su ovakvom odlukom getoizirani, zbog nemogućnosti udaljavanja od mesta boravka, tj. kolektivnih centara. Obaveštavam Vas, da je posledica diskriminatorske odluke Komisije, Gradskog veća, skupštine grada, ne samo getoizacija izbeglih i raseljenih lica, već i promena prebivališta mnogobrojnih raseljenih lica, koja su, da bi mogli koristiti povlastice koje koristi i domicilno stanovništvo, odjavili prebivalište na Kosovu i Metohiji, i prijavili prebivalište u Kraljevu, čime ste posredno uticali na demografske promene. Očekujem da ćete Vi, konačno, uticati da se preinačenom odlukom obuhvate i raseljena lica, sa mestom boravka na teritoriji SO Kraljeva, a sa mestom prebivališta u ličnoj karti koja se nalaze na Kosovu i Metohiji, a u koje bi se većina njih vratila ukoliko bi se ostvarili neophodni bezbednosni uslovi, što je i osnovni razlog neodjavljivanja mesta prebivališta. U iščekivanju Vašeg odgovora, S poštovanjem, Radovan Milićević, direktor

32

b) Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

- Za Vladimira Cucića, komesara Narodnih Heroja 4, 11070 Novi Beograd U Kraljevu, 13.08.2010. Poštovani gospodine Cuciću, Skupština Grada Kraljeva, na svojoj Petnaestoj sednici održanoj, 20. juna 2009. godine, donela je, između ostalih odluka, i Odluku o besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva, koja je diskriminatorska, jer su ovom odlukom izuzeta izbegla i raseljena lica, koja su ovo pravo koristila, kao i domicilno stanovništvo, na inicijativu „LINGVE“, od septembra 2008-maj 2009. Ovim, svesnim previdom došlo je do izuzeća, a samim tim prema Zakonu o zabrani diskriminacije, član 6. i do neposredne diskriminacije navedene kategorije stanovništva, od kojih se većina nalazi u izuzetno teškoj materijalno/finansijskoj situaciji, a izvestan broj raseljenih u našem gradu je smešten u kolektivnim centrima koji se nalaze na široj teritoriji Grada Kraljeva. Ovom, neposrednom diskriminacijom raseljena lica su direktno oštećena, jer je preko 60% raseljenih smeštenih u kolektivnim centrima starije od 60 godina, bez materijalnih primanja, pa su ovakvom odlukom getoizirani zbog nemogućnosti udaljavanja od mesta boravka. tj. kolektivnih centara. Dana 16. jula 2010. po peti put sam uputio dopis novoj/staroj gradskoj vlasti u vezi ostvarivanja prava na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju i za kategorije izbeglih i raseljenih lica sa mestom boravka na teritoriji grada Kraljeva, i u prilogu im uputio Vaše pismo podrške, odnosno, Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, iz juna 2010.

33

Nakon pomenutog dopisa, 19. jula 2010. godine imao sam sastanak sa predstavnicima stare/nove gradske vlasti gradonačelnikom, Ljubišom Simovićem, pomoćnikom gradonačelnika za socijalnu politiku, Milunom Jovanovićem i predsednikom skupštine grada, Milomirom Šljivićem. Na sastanku mi je gradonačelnik obećao da će pitanje u vezi ostvarivanja prava na besplatne karte za izbegla i raseljena lica sa boravkom na teritoriji grada Kraljeva biti rešeno za par dana, pri čemu je prethodno upoznat da imamo i pismenu podršku od strane Komesarijata za izbeglice Republike Srbije. Tj. Od Vas, iz juna 2010. kao i usmenu podršku državnog sekretara Ministarstva za ljudska i manjinska prava, g-dina Marka Karadžića. Od pomenutog sastanka prošlo je skoro mesec dana, a stara/nova gradska vlast po ovom pitanju do današnjeg dana nije ništa preduzela kako bi se Odluka Skupštine opštine Grada Kraljeva preinačila i kako bi i izbegla i raseljena lica sa mestom boravka na teritoriji grada Kraljeva mogla da ostvaruju prava na besplatan prevoz u gradskom autobuskom saobraćaju. Očekujem da ćete Vi uticati na gradsku vlast Kraljeva da se preinači diskriminatorska odluka koju je ova vlast i donela na sednici Gradskog veća, a što je verifikovano na skupštini, 20. juna 2009. Obaveštavam Vas da ću krajem avgusta 2010. napisati Otvoreno pismo Predsedniku Republike Srbije, u kojem ću hronološki navesti sve nezakonite aktivnosti vezane za uskraćivanje prava na besplatan gradski prevoz za kategoriju izbeglih i raseljenih lica prema kriterijumima koji se odnose i na domicilno stanovništvo. Otvoreno pismo će objaviti relevantni mediji u Srbiji. U prilogu Vam dostavljam dopise upućene predstavnicima gradske vlasti od 16.07.2010, kao i od 13.08.2010. godine. S poštovanjem, Radovan Milićević, direktor ------------------------------------------------------------------------------------------------------- 2. septembra 2010., u dogovoru sa direktorom Lingve, pravnik Lingve obavio je telefonski razgovor sa predsednikom skupštine grada. U ime direktora Lingve, postavio je pitanje predsedniku skupštine grada, šta je preduzeto povodom dopisa koji je direktor Lingve, 13. avgusta 2010., uputio predstavnicima gradske vlasti, a u vezi ostvarivanja prava na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju. Predsednik skupštine grada odgovorio je da kabinet gradonačelnik treba da pripremi predlog odluke, a da gradsko veće treba da je usvoji i potom je uputi skupštini grada na izglasavanje. Predsednik skupštine grada je izjavio i da će na skupštini biti doneta odluka kojom se pravo na besplatne karte u gradskom saobraćaju proširuje i na kategorije izbeglih i raseljenih lica. 2. septembra 2010., pravnik Lingve, obavio je telefonski razgovor sa gradonačelnikom grada Kraljeva u vezi ostvarivanja prava na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju i za kategorije izbeglih i raseljenih lica. U ime direktora Lingve, postavio je pitanje gradonačelniku šta je preduzeto povodom dopisa koji je direktor Lingve 13. avgusta 2010., uputio predstavnicima gradske vlasti u vezi ostvarivanja prava na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju, kao i obećanja gradonačelnika direktoru Lingve, sa sastanka od 19. jula, da će “problem karata biti rešen u roku od par dana”. Gradonačelnik je odgovorio da je naložio svom pomoćniku za socijalnu problematiku da napiše predlog odluke kojom će i kategorije izbeglih i raseljenih lica moći ostvariti pravo na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju, kako bi ista odluka bila usvojena na gradskom veću, a potom bila predata skupštini grada na izglasavanje. Gradonačelnik je pravniku Lingve izjavio da je pomoćnik

34

za socijalnu problematiku odsutan do 06. septembra 2010., kao i da će on lično, u međuvremenu, proveriti da li je predlog odluke već napisan. ------------------------------------------------------------------------------------------------------ U dogovoru sa direktorom Lingve, pravnik Lingve je 14.09.2010. obavio telefonski razgovor sa pomoćnikom gradonačelnika za socijalnu problematiku, u vezi povlastica na besplatan gradski prevoz. Pomoćnik gradonačelnika za socijalnu problematiku je izjavio da „to nije razmatrano na prošlonedeljnoj sednici gradskog veća, iz razloga što je preduzeće Autotransport-Kraljevo u stečajnom postupku“. Odgovor pomoćnika gradonačelnika za socijalnu problematiku pokazuje da gradska vlast, koja je i donela diskriminatorsku odluku o ukidanju povlastica na besplatan gradski prevoz za kategoriju izbeglih i raseljenih lica, maja 2009., ni nakon godinu i po dana od donošenja diskriminatorske, protivpravne odluke, ne želi da preinači ovu nakaradnu, protivpravnu odluku. ------------------------------------------------------------------------------------------------------- 28.09.2010. direktor Lingve uputio je nove dopise u vezi ostvarivanja prava na besplatne karte u gradskom autobuskom sabraćaju za izbegla i raseljena lica Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije, Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, državnom sekretaru Ministarstva za ljudska i manjinska prava, kao i ministru za ljudska i manjinska prava. Na dnevnom redu sednice skupštine grada Kraljeva, održane 17.09.2010. nije razmatran problem ostvarivanja prava na besplatan prevoz za izbegla i raseljena lica. Dopis Lingve: a)

Regionalni centar građanske akcije »LINGVA«

Olge Jovičić 24, Kraljevo 36000 Tel/fax: 036/320 300; 036/320 303;

E-mail: forumnvo@ptt.rs Veb: www.forumnvo.org.rs

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

- Za Vladimira Cucića, komesara Narodnih Heroja 4, 11070 Novi Beograd U Kraljevu, 28.09.2010. Poštovani gospodine Cuciću, Skupština Grada Kraljeva, na svojoj Petnaestoj sednici održanoj 20. juna 2009. godine, donela je, između ostalih odluka, i Odluku o povlastici na besplatnu vožnju u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva, koja je diskriminatorska, jer su ovom odlukom izuzeta izbegla i raseljena lica, a koja su ovo pravo koristila, kao i domicilno stanovništvo, na inicijativu „LINGVE“, od septembra 2008-maj 2009.

35

Ovim, svesnim previdom došlo je do izuzeća, a samim tim prema Zakonu o zabrani diskriminacije, član 6. i do neposredne diskriminacije navedene kategorije stanovništva, od kojih se većina nalazi u izuzetno teškoj materijalno/finansijskoj situaciji, a izvestan broj raseljenih u našem gradu je i dalje smešten u kolektivnim centrima koji se nalaze na široj teritoriji Grada Kraljeva. Nakon Vašeg dopisa, iz juna 2010. u kojem pružate podršku našoj inicijativi, a koji sam prosledio gradonačelniku Grada Kraljeva, gradonačelnik, Ljubiša Simović, pozvao me je na sastanak 19. jula 2010. a na kojem su bili prisutni i pomoćnik gradonačelnika za socijalnu problematiku, Milun Jovanović, kao i predsednik skupštine grada, Milomir Šljivić. Na sastanku, gradonačelnik mi je izjavio da će odluka „biti ispravljena u roku od par dana“. Nakon mesec dana, pošto gradska vlast ništa nije preduzela da ispravi diskriminatorsku odluku, 13. avgusta 2010. po šesti put sam uputio dopis gradskoj vlasti u vezi ostvarivanja prava za povlastice na besplatne karte i za kategorije izbeglih i raseljenih lica sa mestom boravka na teritoriji grada Kraljeva, i u prilogu sam, ponovo, dostavio Vaše pismo podrške, odnosno, Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, iz juna 2010. Pošto odgovor od gradskih vlasti nisam dobio, po mom nalogu, pravnik Lingve je 2. septembra. 2010. obavio telefonski razgovor sa gradonačelnikom. Pravnik Lingve je postavio pitanje gradonačelniku šta je preduzeto povodom dopisa koji sam 13. avgusta 2010. uputio predstavnicima gradske vlasti. Gradonačelnik je odgovorio da je naložio svom pomoćniku za socijalnu problematiku da napiše predlog odluke kojom će i kategorije izbeglih i raseljenih lica moći ostvariti pravo na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju, kako bi ista odluka bila usvojena na gradskom veću, a potom bila predata skupštini grada na izglasavanje. Gradonačelnik je pravniku Lingve izjavio da njegov pomoćnik za socijalnu problematiku trenutno nije u Kraljevu, ali da će on, lično, u međuvremenu, proveriti da li je predlog odluke već napisan. Pravnik Lingve je 14.09.2010. obavio telefonski razgovor i sa pomoćnikom gradonačelnika za socijalnu problematiku, u vezi povlastica na besplatan gradski prevoz. Na pitanje pravnika Lingve šta je gradska vlast preduzela u vezi sa pomenutim ostvarivanjem prava, pomoćnik gradonačelnika za socijalnu problematiku je odgovorio da „to nije razmatrano na sednici gradskog veća, iz razloga što je preduzeće Autotransport-Kraljevo u stečajnom postupku“, a što nije istina, jer preduzeće „Autotransport“ već dve godine finansijski pomaže gradska vlast. Odgovori gradskih čelnika pokazuju da gradska vlast, koja je i donela diskriminatorsku odluku o ukidanju povlastica na besplatan gradski prevoz za kategoriju izbeglih i raseljenih lica, maja 2009., ni nakon godinu i po dana od donošenja diskriminatorske, protivpravne odluke, ne želi da preinači ovu nakaradnu, protivpravnu odluku. Jednostavno, aktuelna gradska vlast, ne želi da poštuje Ustav Republike Srbije, Zakon o antidiskriminaciji (član 6.). i na taj način diskriminiše građane/ke Kraljeva. Ovom, diskriminatorskom odlukom čelnika aktuelne gradske vlasti grada Kraljeva, pogođeno je oko 3.000 izbeglih i raseljenih lica, a koji su najranjivija populacija (podaci iz Strategije smanjenja siromaštva u Srbiji). Očekujem da ćete Vi uticati na gradsku vlast Kraljeva da se preinači diskriminatorska odluka koju je ova vlast i donela na sednici Gradskog veća, a što je verifikovano na skupštini, 20. juna 2009. U prilogu je Vaš dopis u kojem nam pružate podršku, iz juna 2010.

36

U iščekivanju Vašeg odgovora, S poštovanjem, Radovan Milićević, direktor b) Ministarstvo za Kosovo i Metohiju

- Za Gorana Bogdanovića, ministra Bulevar Mihajla Pupina 2, 11000 Beograd U Kraljevu, 28.09.2010. Poštovani gospodine Bogdanoviću, Skupština Grada Kraljeva, na svojoj Petnaestoj sednici održanoj 20. juna 2009. godine, donela je, između ostalih odluka, i Odluku o povlastici na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva, koja je diskriminatorska, jer su ovom odlukom izuzeta izbegla i raseljena lica, a koja su ovo pravo koristila, kao i domicilno stanovništvo, na inicijativu „LINGVE“, od septembra 2008-maj 2009. Ovim, svesnim previdom došlo je do izuzeća, a samim tim prema Zakonu o zabrani diskriminacije, član 6. i do neposredne diskriminacije navedene kategorije stanovništva, od kojih se većina nalazi u izuzetno teškoj materijalno/finansijskoj situaciji, a izvestan broj raseljenih u našem gradu je i dalje smešten u kolektivnim centrima koji se nalaze na široj teritoriji Grada Kraljeva. Nakon dopisa komesara za izbeglice Republike Srbije, Vladimira Cucića, kao i podrške državnog sekretara Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Marka Karadžića, iz juna 2010. u kojem pružaju podršku našoj inicijativi, a koje sam prosledio gradonačelniku Grada Kraljeva, gradonačelnik, Ljubiša Simović, pozvao me je na sastanak 19. jula 2010. a na kojem su bili prisutni i pomoćnik gradonačelnika za socijalnu problematiku, Milun Jovanović, kao i predsednik skupštine grada, Milomir Šljivić. Na sastanku, gradonačelnik mi je izjavio da će odluka „biti ispravljena u roku od par dana“. Nakon mesec dana, pošto gradska vlast ništa nije preduzela da ispravi diskriminatorsku odluku, 13. avgusta 2010. po šesti put sam uputio dopis gradskoj vlasti u vezi ostvarivanja prava na povlastice za besplatne karte i za kategorije izbeglih i raseljenih lica sa mestom boravka na teritoriji grada Kraljeva, i u prilogu sam, ponovo, dostavio pismo podrške, komesara za izbeglice Republike Srbije, iz juna 2010. Pošto odgovor od gradskih vlasti nisam dobio, po mom nalogu, pravnik Lingve je 2. septembra. 2010. obavio telefonski razgovor sa gradonačelnikom. Pravnik Lingve je postavio pitanje gradonačelniku šta je preduzeto povodom dopisa koji sam 13. avgusta 2010. uputio predstavnicima gradske vlasti. Gradonačelnik je odgovorio da je naložio svom pomoćniku za socijalnu problematiku da napiše predlog odluke kojom će i kategorije izbeglih i raseljenih lica moći ostvariti pravo na povlasticu za besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju, kako bi ista odluka bila usvojena na gradskom veću, a potom bila predata skupštini grada na izglasavanje. Gradonačelnik je pravniku Lingve izjavio da njegov pomoćnik za socijalnu problematiku trenutno nije u Kraljevu, ali da će on, lično, u međuvremenu, proveriti da li je predlog odluke već napisan. Pravnik Lingve je 14.09.2010. obavio telefonski razgovor i sa pomoćnikom gradonačelnika za socijalnu problematiku u vezi povlastica na besplatan gradski prevoz. Na pitanje pravnika Lingve šta je gradska vlast preduzela u vezi sa pomenutim ostvarivanjem prava, pomoćnik gradonačelnika za socijalnu problematiku je odgovorio da „to nije razmatrano na sednici gradskog veća, iz razloga što je preduzeće

37

Autotransport-Kraljevo u stečajnom postupku“, a što nije istina, jer preduzeće „Autotransport“ već dve godine finansijski pomaže gradska vlast. Odgovori gradskih čelnika pokazuju da gradska vlast, koja je i donela diskriminatorsku odluku o ukidanju povlastica na besplatan gradski prevoz za kategoriju izbeglih i raseljenih lica, maja 2009., ni nakon godinu i po dana od donošenja diskriminatorske, protivpravne odluke, ne želi da preinači ovu nakaradnu, protivpravnu odluku. Jednostavno, aktuelna gradska vlast, ne želi da poštuje Ustav Republike Srbije, Zakon o antidiskriminaciji (član 6.). i na taj način diskriminiše građane/ke Kraljeva. Ovom, diskriminatorskom odlukom čelnika aktuelne gradske vlasti grada Kraljeva, pogođeno je oko 3.000 izbeglih i raseljenih lica, a koji su najranjivija populacija (podaci iz Strategije smanjenja siromaštva u Srbiji). Očekujem da ćete Vi uticati na gradsku vlast Kraljeva da se preinači diskriminatorska odluka koju je ova vlast i donela na sednici Gradskog veća, a što je verifikovano na skupštini, 20. juna 2009. U prilogu je dopis komesara za izbeglice Republike Srbije u kojem pruža podršku našoj inicijativi, iz juna 2010. U iščekivanju Vašeg odgovora, S poštovanjem, Radovan Milićević, direktor

c) Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Republike Srbije

- Za Svetozara Čiplića, ministra Bulevar Mihajla Pupina 2, 11000 Beograd

38

U Kraljevu, 28.09.2010. Poštovani gospodine Čipliću, Skupština Grada Kraljeva, na svojoj Petnaestoj sednici održanoj, 20. juna 2009. godine, donela je, između ostalih odluka, i Odluku o povlastici na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva, koja je diskriminatorska, jer su ovom odlukom izuzeta izbegla i raseljena lica, a koja su ovo pravo koristila, kao i domicilno stanovništvo, na inicijativu „LINGVE“, od septembra 2008-maj 2009. Ovim, svesnim previdom došlo je do izuzeća, a samim tim prema Zakonu o zabrani diskriminacije, član 6. i do neposredne diskriminacije navedene kategorije stanovništva, od kojih se većina nalazi u izuzetno teškoj materijalno/finansijskoj situaciji, a izvestan broj raseljenih u našem gradu je i dalje smešten u kolektivnim centrima koji se nalaze na široj teritoriji Grada Kraljeva. Nakon dopisa komesara za izbeglice Republike Srbije, Vladimira Cucića, u kojem pruža podršku našoj inicijativi, kao i podrške Vašeg državnog sekretara, Marka Karadžića, iz juna 2010., a koji sam prosledio gradonačelniku Grada Kraljeva, gradonačelnik, Ljubiša Simović, pozvao me je na sastanak 19. jula 2010. a na kojem su bili prisutni i pomoćnik gradonačelnika za socijalnu problematiku, Milun Jovanović, kao i predsednik skupštine grada, Milomir Šljivić. Na sastanku, gradonačelnik mi je izjavio da će odluka „biti ispravljena u roku od par dana“. Nakon mesec dana, pošto gradska vlast ništa nije preduzela da ispravi diskriminatorsku odluku, 13. avgusta 2010. po šesti put sam uputio dopis gradskoj vlasti u vezi ostvarivanja prava na povlastice za besplatne karte i za kategorije izbeglih i raseljenih lica sa mestom boravka na teritoriji grada Kraljeva, i u prilogu sam, ponovo, dostavio pismo podrške, komesara za izbeglice Republike Srbije, iz juna 2010. Pošto odgovor od gradskih vlasti nisam dobio, po mom nalogu, pravnik Lingve je 2. septembra. 2010. obavio telefonski razgovor sa gradonačelnikom. Pravnik Lingve je postavio pitanje gradonačelniku šta je preduzeto povodom dopisa koji sam 13. avgusta 2010. uputio predstavnicima gradske vlasti. Gradonačelnik je odgovorio da je naložio svom pomoćniku za socijalnu problematiku da napiše predlog odluke kojom će i kategorije izbeglih i raseljenih lica moći ostvariti pravo na povlasticu za besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju, kako bi ista odluka bila usvojena na gradskom veću, a potom bila predata skupštini grada na izglasavanje. Gradonačelnik je pravniku Lingve izjavio da njegov pomoćnik za socijalnu problematiku trenutno nije u Kraljevu, ali da će on, lično, u međuvremenu, proveriti da li je predlog odluke već napisan. Pravnik Lingve je 14.09.2010. obavio telefonski razgovor i sa pomoćnikom gradonačelnika za socijalnu problematiku, u vezi povlastica za besplatan gradski prevoz. Na pitanje pravnika Lingve šta je gradska vlast preduzela u vezi sa pomenutim ostvarivanjem prava, pomoćnik gradonačelnika za socijalnu problematiku je odgovorio da „to nije razmatrano na sednici gradskog veća, iz razloga što je preduzeće Autotransport-Kraljevo u stečajnom postupku“, a što nije istina, jer preduzeće „Autotransport“ već dve godine finansijski pomaže gradska vlast. Odgovori gradskih čelnika pokazuju da gradska vlast, koja je i donela diskriminatorsku odluku o ukidanju povlastica na besplatan gradski prevoz za kategoriju izbeglih i raseljenih lica, maja 2009., ni nakon godinu i po dana od donošenja diskriminatorske, protivpravne odluke, ne želi da preinači ovu nakaradnu, protivpravnu odluku. Jednostavno, aktuelna gradska vlast, ne želi da poštuje Ustav Republike Srbije, Zakon o antidiskriminaciji (član 6.). i na taj način diskriminiše građane/ke Kraljeva. Ovom, diskriminatorskom odlukom čelnika aktuelne gradske vlasti grada Kraljeva, pogođeno je oko 3.000 izbeglih i raseljenih lica, a koji su najranjivija populacija (podaci iz Strategije smanjenja siromaštva u Srbiji). Očekujem da ćete Vi uticati na gradsku vlast Kraljeva da se preinači diskriminatorska odluka koju je ova vlast i donela na sednici Gradskog veća, a što je verifikovano na skupštini, 20. juna 2009.

39

U prilogu je dopis komesara za izbeglice Republike Srbije u kojem pruža podršku našoj inicijativi, iz juna 2010. U iščekivanju Vašeg odgovora, S poštovanjem, Radovan Milićević, direktor --------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Dana 21. oktobra 2010. stigao je odgovor od strane Komesarijata za izbeglice Republike Srbije u kojem direktora „Lingve“ obaveštavaju o sledećem: „Budući da je pomenuti akt donet od strane Skupštine grada Kraljeva a da ocena kršenja Zakona o zabrani diskriminacije i protivpravnost donete Odluke nisu u nadležnosti Komesarijata za izbeglice, nismo u mogućnosti da utičemo na iste.“ Ministarstvo za Kosovo i Metohiju Republike Srbije, kao i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Republike Srbije nisu odgovorili na dopis od 28. 09.2010. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dana 17. februara 2011., direktoru „Lingve“ stigao je odgovor od strane Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. U prilogu je dostavljeno rešenje Poverenika, doneto po žalbi direktora „Lingve“ zbog nedobijanja informacija od gradonačelnika grada Kraljeva, po zahtevu o pristupu informacijama od javnog značaja koji je direktor „Lingve“ uputio 15. januara 2011. Rešenjem Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, broj: 07-00-00224/2010-03 od 03. februara 2011., nalaže se gradonačelniku grada Kraljeva da bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema ovog rešenja obavesti Regionalni centar građanske akcije „Lingva“, da li poseduje informacije o broju građana iz kategorije domicilnog stanovništva i broju građana raseljenih lica koji su koristili pravo na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju u aprilu 2009., kao i informaciju o

40

broju građana domicilnog stanovništva koji su ovo pravo koristili u toku decembra 2009. i da žaliocu, ukoliko poseduje ove informacije, u istom roku dostavi kopiju dokumenata u kome su one sadržana. Odgovor Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja:

41

42

43

---------------------------------------------------------------------------------------------- Dana 25. februara 2011., direktoru „Lingve“ stigao je odgovor Kabineta gradonačelnika grada Kraljeva u kojem obaveštavaju direktora „Lingve“ da Odeljenje društvenih delatnosti nema podatak o broju korisnika besplatnog prevoza u gradskom autobuskom saobraćaju u aprilu 2009., ni za kategoriju domicilnog stanovništva, niti za kategoriju raseljenih lica starijih od 65 godina,

44

pošto Odeljenje nije učestvovalo ni u donošenju ni u sprovođenju Zaključka Skupštine od 07. avgusta 2008. Od jula pa do kraja decembra 2009. godine ovo Odeljenje na osnovu važeće Odluke o besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljevo („Službeni list grada Kraljeva“, broj 12/09), izdalo je ukupno 2.700 uverenja za korišćenje besplatnog prevoza u skladu članom 2. Odluke. Odeljenje društvenih delatnosti u prilogu direktoru „Lingve“ dostavljaju Zaključak Skupštine broj 06-75/2008-I od 07.08.2008. i Ugovor broj 1897/08 od 05. septembra 2008., koji je ovo Odeljenje pribavilo od Odeljenja za zajedničke poslove-nadležno za plaćanje u vreme važenja ugovora. Odgovor gradskih vlasti:

45

46

47

48

49

50

51

52

------------------------------------------------------------------------------------------------ Iz odgovora kabineta gradonačelnika, očigledno je da gradska uprava, kao ni republičke institucije, ne žele da dostave podatke o broju raseljenih lica koja su koristila povlastice na besplatnu vožnju u gradskom saobraćaju, a kojima je gradska uprava Kraljeva to pravo ukinula juna 2009. Ovo je krivično delo prikrivanja podataka, ali republičke institucije nisu ni u ranijim dopisima direktora Lingve reagovale na kršenje Zakona o andtidiskriminaciji. ------------------------------------------------------------------------------------------------

Dana 03. marta 2011., direktor LINGVE je podneo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja gradskoj upravi: povereniku za pristup informacijama od javnog značaja i gradonačelniku grada Kraljeva. Direktor LINGVE je tražio da mu se dostavi sledeća informacija: Na osnovu kojeg opšteg akta/odluke ili preporuke organa/službe je maja 2009. godine ukinuta Odluka Skupštine grada Kraljeva, iz avgusta 2008. godine, kojom su raseljena lica starosti preko 65 godina, ostvarivali pravo na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju. Dopis Lingve:

Regionalni centar građanske akcije »LINGVA«

Olge Jovičić 24, Kraljevo 36000 Tel/fax: 036/320-300; 036/320 303;

E-mail: forumnvo@ptt.rs Veb: http://www.forumnvo.org.rs

53

Grad Kraljevo Trg Jovana Sarića br.1, Kraljevo 36000 - Za Marinu Krasojević, poverenika za pristup informacijama od javnog značaja.

Z A H T E V ZA PRISTUP INFORMACIJI OD JAVNOG ZNAČAJA

Na osnovu čl. 15. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (''Službeni glasnik RS'' br. 120/04 i 54/07), od gore navedenog organa zahtevam:

- KOPIJU DOKUMENTA koji sadrži traženu informaciju.

Dokument koji sadrži traženu informaciju dostaviti: POŠTOM. Zahtev se odnosi na sledeće informacije: Odlukom Skupštine opštine Kraljeva, iz avgusta 2008. godine, raseljena lica starosti preko 65 godina, sa boravkom na teritoriji opštine Kraljeva, zajedno sa domicilnim stanovništvom, ostvarivali su pravo na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju, sve do maja 2009. godine. Odlukom skupštine opštine Kraljeva iz juna 2009. godine, odobreno je pravo na besplatne karte domicilnom stanovništvu koje ispunjava određene kriterijume, a istom odlukom su raseljena lica sa boravkom na teritoriji opštine Kraljeva uskraćena ostvarivanju tog prava. Tražim da mi se dostavi sledeća informacija:

1. Na osnovu kojeg opšteg akta/odluke ili preporuke organa/službe je maja 2009. godine, ukinuta Odluka Skupštine grada Kraljeva, iz avgusta 2008. godine, kojom su raseljena lica starosti preko 65 godina, ostvarivali pravo na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju.

S poštovanjem, Tražilac informacije Radovan Milićević, direktor U Kraljevu, 03.03.2011. godine ------------------------------------------------------------------------------------------------ Pošto u zakonom predvidjenom roku (15 dana) nije dobio odgovor od gradonačelnika Kraljeva, čime je gradska uprava počinila krivično delo skrivanja dokumenta, dana 25. marta 2011. direktor LINGVE je uputio Žalbu zbog ćutanja administracije, republičkom povereniku za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Dopis Lingve:

54

Građanska akcija LINGVA Veljka Vlahovća 35/7, Kraljevo 36000

Tel/fax: 036/320-300; 036/320 303; E-mail: lingua_kv@ptt.rs

forumnvo@ptt.rs Veb: http://www.forumnvo.org.rs

POVERENIKU ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI G-din Rodoljub Šabić Nemanjina 22-26 11000 Beograd U skladu sa članom 22. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja podnosim:

Ž A L B U

Zbog ćutanja administracije

Protiv gradske uprave grada Kraljeva: Marine Krasojević, poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i Ljubiše Simovića, gradonačelnika, jer nisu postupili u zakonskom roku, po mom zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, koji sam podneo dana 03.03.2011. godine, a kojim sam tražio da mi se u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogući uvid- kopija dokumenta koji sadrži informacije o /u vezi sa:

2. Na osnovu kojeg opšteg akta/odluke ili preporuke organa/službe je maja 2009. godine ukinuta Odluka Skupštine grada Kraljeva, iz avgusta 2008. godine, kojom su raseljena lica starosti preko 65 godina, ostvarivali pravo na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju.

Na osnovu iznetog, predlažem da Poverenik uvaži moju žalbu i omogući mi pristup traženoj informaciji.

Kao dokaz, uz žalbu, dostavljam kopiju zahteva sa dokazom o predaji organu vlasti. S poštovanjem, Tražilac informacije: Radovan Milićević, direktor U Kraljevu, 25.03.2011. godine --------------------------------------------------------------------------------------------------

55

29. marta, nakon intervencije Republičkog poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti., direktor Lingve je dobio dopis od gradonačelnika grada Kraljeva, u kojem dostavlja ugovor sa privatnim preduzećem “Autotransport”, iz jula 2009, ali ne dostavlja kopiju dokumenta koji je organ/služba gradske uprave ukinula povlastice za gradski prevoz izbeglim i raseljenim licima, što je bio u zakonskoj obavezi da uradi, na zahtev direktora Lingve. Odgovor gradske vlasti:

56

57

58

59

60

61

------------------------------------------------------------------------------------------------ 31. marta direktor Lingve je poslao Republičkom povereniku za slobodan prisup informacijama Žalbu zbog nepostupanja u celosti, u kojoj zahteva da Republički poverenik naloži gradskoj upravi Kraljeva da se direktoru Lingve konačno dostavi kopija dokumenta iz koga se može videti ko je iz gradske uprave grada Kraljeva, maja 2009., naložio da se raseljenim i izbeglim licima ukine povlastica na besplatan gradski prevoz. Dopis Lingve:

Građanska akcija LINGVA

Veljka Vlahovća 35/7, Kraljevo 36000 Tel/fax: 036/320-300; 036/320 303;

E-mail: lingua_kv@ptt.rs forumnvo@ptt.rs

Veb: http://www.forumnvo.org.rs POVERENIKU ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI G-din Rodoljub Šabić Nemanjina 22-26 11000 Beograd U skladu sa članom 22. (stav 1. tačka 6.) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, podnosim:

Ž A L B U Zbog nepostupanja u celosti

Protiv kabineta gradonačelnika, jer nije postupio u celosti po mom zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a koji sam podneo 3. marta 2011. godine, u kojem sam tražio da mi se u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dostavi kopija dokumenta koji sadrži informaciju:

Na osnovu kojeg opšteg akta/odluke ili preporuke organa/službe je maja 2009. godine ukinuta Odluka Skupštine grada Kraljeva, iz avgusta 2008. godine, kojom su raseljena lica, starosti preko 65 godina, ostvarivali pravo na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju.

29.03.2011. godine, dobio sam odgovor od kabineta gradonačelnika (odgovorno lice-Marina Milović) na upućen zahtev o pristupu informacijama od javnog značaja od 03.03.2011. Iz odgovora kabineta gradonačelnika nije dobijena kopija traženog opšteg akta/odluke/preporuke, koja je u pomenutom zahtevu bila tražena, tako da se iz odgovora, kao i dobijenih dokumenata pomenutog organa, jasno vidi da mi onemogućavaju pristup traženom opštem aktu/odluci/preporuci.

62

Napominjem da sam 14.05.2010. godine dobio pisani odgovor od bivšeg gradonačelnika, Ljubiše Jovaševića, u kojem me je obavestio da donošenje Odluke, vezamo za povlastice u gradskom saobraćaju, za osobe starije od 65 godina, zavisi od gradskog veća, kao i da je maja 2009. godine, gradonačelnik Ljubiša Simović formirao Komisiju čiji je predsednik bila Danijela Miletić, članica gradskog veća, koja je ukinula prethodnu Odluku skupštine grada, iz avgusta 2008. godine, a kojom su i izbegla i raseljena lica mogla da koriste pravo na besplatan prevoz u gradskom autobuskom saobraćaju. Na osnovu iznetog, predlažem da Poverenik uvaži moju žalbu i omogući mi pristup traženom dokumentu.

Kao dokaz, uz žalbu, dostavljam kopiju zahteva sa dokazom o predaji organu vlasti, odgovor kabineta gradonačelnika od 29.03.2011. godine, kao i odgovor bivšeg gradonačelnika, Ljubiše Jovaševića od 14.05.2010. godine. S poštovanjem, Podnosilac žalbe: Radovan Milićević, direktor U Kraljevu, 31.03.2011. godine ----------------------------------------------------------------------------------------------------- Dana 17. maja 2011. direktor LINGVE uputio je zahtev za pristup informacijama od javnog značaja gradskom povereniku za pristup informacijama od javnog značaja, kao i gradonačelniku grada Kraljevo, u kojem je tražio da se dostavi kopija dokumenata koja sadrži sledeću informaciju: 1. Na osnovu kojeg opšteg akta/odluke ili preporuke organa/službe/komisije je maja 2009. godine ukinuta Odluka Skupštine grada Kraljeva, iz avgusta 2008. godine, kojom su interno raseljena lica sa Kosova i Metohije, sa boravištem na teritoriji grada Kraljeva, starosti preko 65 godina, ostvarivali pravo na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju. Dopis Lingve: Grad Kraljevo Trg Jovana Sarića, br.1 36000 Kraljevo - Za Ljubišu Simovića, gradonačelnika - Za Marinu Milović, poverenika za pristup informacijama od javnog značaja.

ZAHTEV ZA PRISTUP INFORMACIJI OD JAVNOG ZNAČAJA

Na osnovu čl. 15. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (''Službeni glasnik RS'' br. 120/04 i 54/07), od gore navedenog organa zahtevam:

- KOPIJU DOKUMENTA koji sadrži traženu informaciju.

Dokument koji sadrži traženu informaciju dostaviti: POŠTOM.

63

Zahtevam da mi se dostavi kopija dokumenta koja sadrži sledeću informaciju: Na osnovu kojeg opšteg akta/odluke ili preporuke organa/službe/komisije je maja 2009. godine ukinuta Odluka Skupštine grada Kraljeva, iz avgusta 2008. godine, kojom su interno raseljena lica sa Kosova i Metohije, sa boravištem na teritoriji grada Kraljeva, starosti preko 65 godina, ostvarivali pravo na besplatne karte u gradskom autobuskom saobraćaju. S poštovanjem, Tražilac informacije: Radovan Milićević, direktor U Kraljevu, 17. maja 2011. godine ----------------------------------------------------------------------------------------------------- Dana 24. maja 2011., direktoru LINGVE stigao je neadekvatan/nepotpun odgovor od strane poverenika za pristup informacijama pri gradskoj upravi u kojem ni ovog puta nije poslata kopija dokumenta koju je direktor Lingve tražio putem podnetog zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Tom prilikom je odgovoreno da ne postoji Odluka o besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva iz avgusta 2008. godine, koju je direktor Lingve naveo u gore pomenutom zahtevu o pristupu informacijama od javnog značaja, već da je Skupština grada Kraljeva dana 07. avgusta 2008. godine donela Zaključak koji se odnosi na obezbeđivanje sredstava za realizaciju besplatnog prevoza na teritoriji grada Kraljeva za sva lica starija od 65 godina, i na osnovu njega su sva lica starija od 65 godina ostvarivala pravo na besplatan prevoz.

Odgovor gradske vlasti:

64

65

66

67

------------------------------------------------------------------------------------------------------ Dana 25. maja 2011. direktor LINGVE uputio je novi zahtev za pristup informacijama od javnog značaja gradskom povereniku za pristup informacijama od javnog značaja, kao i gradonačelniku grada Kraljevo, u kojem je tražio da se dostavi kopija dokumenata koja sadrži sledeću informaciju: 1. Na osnovu kojeg opšteg akta/odluke ili preporuke organa/ komisije/službe je maja 2009. godine preinačen Zaključak Skupštine grada Kraljeva, iz avgusta 2008. godine, koji se odnosio na obezbeđivanje sredstava za realizaciju besplatnog prevoza na teritoriji grada Kraljeva za sva lica starija od 65 godina, uljučujući i izbegla i interno raseljena lica sa Kosova i Metohije sa boravištem na teritoriji grada Kraljeva, a na osnovu kojeg su od 20. juna 2009. godine u Odluci o besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva izbegla i raseljena lica sa boravištem na teritoriji grada Kraljeva uskraćena prava na povlastice za besplatan gradski prevoz (koja su koristila od avgusta 2008. do maja 2009. godine). Dopis Lingve:

Građanska akcija LINGVA

Veljka Vlahovića 35/7; Olge Jovičić 24; Kraljevo 36000 Tel/fax: 036/320-300; 036/320 303

E-mail: lingua_kv@ptt.rs; info@forumnvo.org.rs Web: http://www.forumnvo.org.rs

Grad Kraljevo Trg Jovana Sarića, br.1 36000 Kraljevo - Za Ljubišu Simovića, gradonačelnika - Za Marinu Milović, poverenika za pristup informacijama od javnog značaja.

ZAHTEV ZA PRISTUP INFORMACIJI OD JAVNOG ZNAČAJA

Na osnovu čl. 15. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (''Službeni glasnik RS'' br. 120/04 i 54/07), od gore navedenog organa zahtevam:

- KOPIJU DOKUMENTA koji sadrži traženu informaciju.

Dokument koji sadrži traženu informaciju dostaviti: POŠTOM. Zahtevam da mi se dostavi kopija dokumenta koja sadrži sledeću informaciju:

Na osnovu kojeg opšteg akta/odluke ili preporuke organa/ komisije/službe je maja 2009. godine preinačen Zaključak Skupštine grada Kraljeva, iz avgusta 2008. godine, koji se odnosio na obezbeđivanje sredstava za realizaciju besplatnog prevoza na teritoriji grada Kraljeva za sva lica starija od 65 godina, uljučujući i izbegla i interno raseljena lica sa

68

Kosova i Metohije sa boravištem na teritoriji grada Kraljeva, a na osnovu kojeg su od 20. juna 2009. godine u Odluci o besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva izbegla i raseljena lica sa boravištem na teritoriji grada Kraljeva uskraćena prava na povlastice za besplatan gradski prevoz (koja su koristila od avgusta 2008. do maja 2009. godine).

S poštovanjem, Tražilac informacije: Radovan Milićević, direktor U Kraljevu, 25. maja 2011. godine --------------------------------------------------------------------------------------------------

Do pisanja ovog izveštaja (15. jun 2011), direktor Lingve nije dobio odgovor od gradskih vlasti u vezi podnetog Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, čime je gradska vlast počinila krivično delo skrivanja dokumenta koji postoji, a koji je prema saznanju direktora Lingve donela komisija, koju je maja 2009. formirao gradonačečnik grada Kraljeva, Ljubiša Simović, a kojom je predsedavala Danijela Miletić, članica gradskog veća, diskriminatorskom Preporukom za ukidanje povlastica na besplatan gradski prevoz za kategoriju izbeglih i raseljenih lica.

69

-------------------------------------------------------------------------------------------------- 2.2. Ugroženost starih osoba Starija raseljena i izbegla lica su posebno ugrožena i potrebna im je hitna pomoć. Velikom broju nedostaje odgovarajuća ishrana i lečenje, privatnost u kolektivnim centrima, kao i trajna rešenja u vezi sa stambenim zbrinjavanjem. Oni često, u velikoj meri, zavise od programa i projekata međunarodnih organizacija, koje uglavnom ne zadovoljavaju sve njihove potrebe. Zbrinjavanje starih ljudi koji žive sami u privatnom smeštaju, bez bliskih rođaka, veoma često je povezano s posebnim teškoćama. Za pravnu pomoć Lingve, stare osobe su imale prioritet u rešavanju pravnih pitanja. Socijalna zaštita starih osoba: 25.01.2011. upućen je dopis Centru za socijalni rad, od strane medicinsko-psihološkog tima ,,LINGVE’’. Dopisom se ukazuje na tešku materijalnu situaciju porodice, koja se sastoji od dva člana: Milorada, rođenog 1932. godine i Radojke, rođene 1934. godine. Imaju status raseljenih lica i od juna 1999. godine, žive u neformalnom kolektivnom centru „Voćar“ u Adranima. Dopis je upućen u cilju obezbeđivanja jednokratne finansijske pomoći koje bi zadovoljile osnovne potrebe ove porodice. Dopis Lingve:

70

Regionalni centar građanske akcije »LINGVA« Olge Jovičić 24, Kraljevo 36000

Tel/fax:036/320 300; 036/320 303; E-mail: forumnvo@ptt.rs

Web: www.forumnvo.org.rs CENTAR ZA SOCIJALNI RAD Naselje Moše Pijade 28/A 36000 Kraljevo

U Kraljevu, 25.01.2011. Poštovani/a, Obraćamo Vam se povodom slučaja porodice Petrović, koja se sastoji od dva člana, Milorada, rođenog 1932. godine i Radojke, rođene 1934. godine. Imaju status raseljenih lica, i od juna 1999. godine, žive u neformalnom kolektivnom centru „Voćar“ u Adranima. U ovom kolektivnom centru uslovi za život su jako loši, bez vode, sanitarnog čvora i grejanja. Porodica Petrović živi u skučenom i neadekvatnom životnom prostoru od oko 9 kvadrata. Radojka Petrović je težak srčani bolesnik, sa teškim degenerativnim promenama na koštano-zglobnom sistemu, zbog čega je ograničene pokretljivosti i time joj je otežano samostalno staranje o sebi. Suprug Milorad Petrović je takođe lošeg zdravstvenog stanja, sa poremećajem ravnoteže, a i s obzirom da je staro lice nije u mogućnosti da obavlja fizičke poslove u cilju sticanja finansijskih sredstava potrebnih za život. Obraćamo se Vašoj instituciji da bi Vam predočili tešku situaciju u kojoj se ova porodica nalazi, kako biste im, u skladu sa Vašim mogućnostima, izašli u susret i pružili pomoć u smislu obezbeđivanja jednokratne finansijske pomoći. S poštovanjem, Radovan Milićević, direktor R.C.G.A. ”LINGVA” Kraljevo -------------------------------------------------------------------------------------------------- Centar za socijalni rad reagovao je pozitivno na dopis Lingve. -------------------------------------------------------------------------------------------------- 24.03.2011. upućen je dopis Centru za socijalni rad, od strane medicinsko-psihološkog tima ,,LINGVE’’. Dopisom se ukazuje na tešku materijalnu situaciju porodice, koja se sastoji od dva člana: Z.M. rođene 1938. godine i V.M. rođenog 1941. godine, sa statusom raseljenih lica, a koji od juna 1999. godine žive u neformalnom kolektivnom centru „Stara škola“ u Roćevićima. Dopis je upućen sa ciljem obezbeđivanja jednokratne finansijske pomoći koja bi zadovoljile osnovne potrebe ove porodice. Dopis Lingve:

71

Građanska akcija LINGVA Veljka Vlahovića 35/7; Olge Jovičić 24, Kraljevo 36000

Tel/fax:036/320 300; 036/320 303 E-mail: lingua_kv@ptt.rs

forumnvo@ptt.rs Web: www.forumnvo.org.rs

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD Naselje Moše Pijade 28/A 36000 Kraljevo U Kraljevu, 23.03.2011.godine Poštovani/a, Porodica Vučković sastoji se od dva člana, Zorke, rođene 1938. godine i Vukoja, rođenog 1941. godine, sa statusom raseljenih lica, a koji od juna 1999. godine žive u neformalnom kolektivnom centru „Stara škola“ u Roćevićima. Jedini prihod koji ostvaruje ova porodica je Materijalno obezbeđivanje porodice, u iznosu od 8.300,00 dinara. Prilikom redovnog terenskog obilaska kolektivnog centra od strane medicinsko–psihološkog i pravnog tima ,,LINGVE“, uočeno je pogoršano zdravstveno stanje Vukoja i Zorke. Zorka je težak srčani bolesnik, slabovidno lice koje ne može samostalno da se stara o sebi. Suprug Vukoje je posle operacije prostate i uz prisutnu ishemijsku bolest srca, lošeg zdravstvenog stanja, ne može da obavlja fizičke poslove u cilju sticanja finansijskih sredstava potrebnih za život. Obraćamo se Vašoj instituciji da bi Vam predočili tešku situaciju u kojoj se ova porodica nalazi, kako biste im, u skladu sa Vašim mogućnostima, izašli u susret i pružili pomoć u smislu obezbeđivanja jednokratne finansijske pomoći. S poštovanjem, Radovan Milićević, direktor ------------------------------------------------------------------------------------------------ Centar za socijalni rad reagovao je pozitivno na dopis Lingve. ------------------------------------------------------------------------------------------------

72

2.3. Pregled pruženih usluga Pravna kancelarija LINGVE pružala je usluge pravne pomoći i pravnih saveta, raseljenim i izbeglim licima koji se nalaze u kolektivnim centrima, kao i u privatnom smeštaju, kao i lokalnom, socijalno ugroženom stanovništvu. To su lica sa teritotije opština Kraljevo, Trstenik i Vrnjačka Banja, a bilo je i onih koji su se javljali po određenim pitanjima i iz drugih mesta centralne Srbije.

73

Tabelarni pregled pruženih usluga pravne pomoći za period jul 2010 – jun 2011.

P r a v n a o b l a s t

Indikator 1 Broj korisnika koji su ostvarili pravo

Indikator 2 Broj rešenih pravnih slučajeva

1. Pružanje pravne pomoći u kolektivnim centrima 929 2. Pružanje pravne pomoći u Lingva centru 832 3. Ostvarivanje prava na lična dokumeta 326 631 4. Ostvarivanje prava na rad i prava nezaposlenih 94 153 5. Ostvarivanje prava na potraživanje kod KAP u privatizaciji društvenih i javnih preduzeća na Kosovu

244 211

6. Ostvarivanje socijalnih prava, pravo na MOP, dečiji dodatak, tuđa pomoć i nega…

163 246

7. Ostvarivanje prava iz PIO zaposlenih i drugih prava 156 214 8. Ostvarivanje prava po različitim pravnim pitanjima 417 621 9. Pravna pomoć i pravni saveti starim i bolesnim osobama

361 361

10. U k u p n o (od 3 do 9) 1.761 2.437

Direktnih korisnika 2.591 11. Predlozi, informacije i inicijative, upućene nadležnim Organima za rešavanje problema

31

12. Odgovori nadležnih Organa na upućene predloge, informacije i inicijative od strane „LINGVE“

11

13. Održani sastanci i obavljeni telefonski razgovori sa predstavnicima lokalne vlasti i državnim organima.

14

* Pruženo je pravnih saveta, po različitim pravnim pitanjima, ukupno: 6.913

74

3. Zaključci i preporuke

3.1. Neophodno je da nadležni državni organi olakšaju proceduru koja je neophodna kod pribavljanja ličnih isprava, uključujući izvode iz matične knjige rodjenih, lične karte i radne knjižice, kako bi se IRL omogućilo da ostvare svoja ekonomska, socijalna i kulturna prava i to da se zahtevi primaju redovnom i elektronskom poštom.

U postupku naknadnog upisa ili obnove matičnih knjiga i knjiga državljana, kao i utvrđivanju činjenica iz matičnih knjiga i utvrđivanju državljanstva, neophodno je da se po zahtevima postupa po službenoj dužnosti i tako teret pribavljanja i izvođenja dokaza u celini prenese na Organ uprave. Prilikom rešavanja pitanja sukoba nadležnosti Organa uprave i sudova, da se uvaže interesi stranke i primeni procip procesne ekonomije. U tom smislu, nadležna Ministarstva treba da predlože izmenu postojećih zakonskih rešenja u upravnom postupku ili u odgovarajućem sudskom postupku prilikom utvrđivanja činjenica iz Matičnih knjiga.

3.2. Neophodno je da nadležni državni organi preduzmu sve mere kako bi obezbedili minimalne uslove za adekvatan smeštaj interno raseljenih i izbeglih lica, kao i readmisante, uvažavajući posebne potrebe invalidnih i bolesnih lica, starih lica i dece, kao i da zadovoljavaju osnovne bezbednosne i higijensko zdravstvene uslove. Za sva lica - prisilne migrante koja su smeštena u kolektivne centre od strane Komesarijata za izbeglice, bez obzira da li su „registrovani“ ili „neregistrovani“, obezbedi jednak tretman u pristupu programima usmerenim na poboljšanje njihovog socijalno ekonomskog položaja i jednako pravo na stambeno zbrinjavanje i korišćenje programa socijalnog stanovanja.

3.3. Da se, preko Nacionalnih službi za zapošljavanje, obezbedi prioritet u zapošljavanju i pristup programima zapošljavanja i samozapošljavanja interno raseljenih lica, izbeglica i povratnika, posebno kada se radi o članovima porodica u kojima niko nije zaposlen. Tokom implementacije Strategije za smanjenje siromaštva i sprovođenja nacionalnih planova akcije za implementaciju dekade za uključenje Roma, tražiti da se preduzmu posebne mere kako bi se ublažio stepen siromaštva među Romima.

3.4. Za IRL i izbegla lica, smeštena u kolektivnim centrima, neophodno je da se oslobode plaćanja administrativne takse ili da se umanje troškovi u postupku pribavljanja ličnih dokumenata, kao i za primaoce ili potencijalne korisnike socijalne pomoći. Pored toga, obezbediti za IRL, izbeglice i povratnike iz readmisije, kao i socijalno ugroženo lokalno stanovništvo i marginalizovane i ranjive grupe, primarnu besplatnu pravnu pomoć.

3.5. Da se osigura univerzalan pristup pristupačnoj osnovnoj zdravstvenoj zaštiti i to, na primer, povećanjem broja porodičnih lekara i domova zdravlja na lokalnom nivou.

3.6. Neophodno je da se preduzmu delotvorne mere i unapredi pohađanje škole među romskom decom i decom pripadnicima drugih manjinskih grupa, kao i decom izbeglica i interno raseljenih lica, povećanjem novčanog iznosa za MOP, za porodice sa školskom decom, kao i davanjem besplatno udžbenika i pribora za školu. 3.7. Neophodno je da Vlada Republike Srbije omogući ponovo otvaranje kancelarija Kosovske imovinske agencije u Srbiji, kako bi obezbedila lakši pristup raseljenim licima u ostvarivanju njihovih imovinskih prava i prava iz privatizacije kosovskih preduzeća.

75

3.8. Neophodno je da Vlada Republike Srbije pokrene inicijativu da pored individualnog, podrži i organizovan povratak, podržan od strane Vlade Republike Srbije i Vlade Kosova.

3.9. Neophodno je da Vlada Republike Srbije omogući raseljenim licima sa Kosova slobodu i pravo na integraciju u Republici Srbiji, kreiranjem transparentnih programa integracije.

3.10. Neophodno je da Vlada Republike Srbije svoj stav o neučešću srpske zajednice u radu

kosovskih institucija učini što više fleksibilnim, i da insistira na učešću Srba i nealbanaca u radu lokalnih službi, u sredinama gde je to od posebnog značaja za razvoj i održivost povratka.

3.11. Neophodno je da Vlada Republike Srbije preporuči i sastavi više zajedničkih dokumenata o održivosti povratka na Kosovo, sa ciljem da se pronađu i ponude bolja i efektivnija rešenja za konkretne probleme.

3.12. Neophodno je da Vlada Republike Srbije insistira na međusobnom dijalogu sa kosovskim institucijama i službama, o svim pitanjima i na svim nivoima vlasti.

4. Značenje skraćenica

1. UN – Ujedinjene Nacije

2. UNMIK – Privremena administracija misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu

3. UNHCR – Visoki komesarijat UN za izbeglice

4. UN HABITAT – Program ljudskih naselja Ujedinjenih Nacija

5. IRL – Interno raseljena lica

6. KC – Kolektivni centar

7. MK- Matična knjiga

76

8. MKR – Matična knjiga rođenih

9. NVO – Nevladine organizacije/ Udruženja građana

10. JMBG – Jedinstveni matični broj građana

11. MUP RS – Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije

12. GU – Gradska Uprava

13. MOP – Materijalno obezbeđenje porodice

14. ZUP – Zakon o opštem upravnom postupku

15. NSZ – Nacionalna služba zapošljavanja

16. PIO – Penzijsko invalidsko osiguranje

17. RF PIOZ – Republički Fond penzijsko invalidskog osiguranja

18. LAP – Lokalni akcioni plan

19. KAP – Kosovska Agencija za Privatizaciju

20. KPA – Kosovska Agencija za Imovinu

Napomena: Izveštaj je podržan od strane Norveške narodne pomoći - Jugoistočna Evropa, Beograd