RAZVOJ LJUDSKIH RESURSARAZVOJ LJUDSKIH RESURSA

BOR BOR -- GRADSKA ZAJEDNICA OPGRADSKA ZAJEDNICA OPŠŠTINATINA

USLOV STRATEUSLOV STRATEŠŠKOG RAZVOJAKOG RAZVOJAOObrazovanjebrazovanje prema potrebi privredeprema potrebi privrede

* * Svaka lokalna ekonomija i njen strateSvaka lokalna ekonomija i njen stratešški razvoj zavisi od kvaliteta ki razvoj zavisi od kvaliteta ljudskih resursa, koji predstavljaju primarni faktor razvoja (osljudskih resursa, koji predstavljaju primarni faktor razvoja (osnovna novna infrastrukturna pretpostavka rasta i razvoja zajednice).infrastrukturna pretpostavka rasta i razvoja zajednice).

** OkruOkružženje u kojem se odvija danaenje u kojem se odvija današšnje privredno obrazovanje, nje privredno obrazovanje, prupružža određene prednosti i izazove a određene prednosti i izazove (koji se javljaju sa globalizacijom, (koji se javljaju sa globalizacijom, otvorena konkurencija i informatiotvorena konkurencija i informatiččke tehnologije, koje su sve to i ke tehnologije, koje su sve to i omoguomoguččile), ali i ograniile), ali i ograniččava (demografskom strukturom stanovniava (demografskom strukturom stanovnišštva tva evropskih narodaevropskih naroda -- pa i srba pa i srba, n, nasleđenom negativnom kadrovskom asleđenom negativnom kadrovskom selekcijom, selekcijom, veoma veoma rigidnim institucijama i zakonodavstvom, rigidnim institucijama i zakonodavstvom, ččime ime se se kokoččii napredak, reforme i evropske integracije). napredak, reforme i evropske integracije).

GLOBALNI USLOVIGLOBALNI USLOVIFleksibilnost i otvorenost za reformeFleksibilnost i otvorenost za reforme

* * Sektor privatnih subjekata, predstavljaSektor privatnih subjekata, predstavlja ,,reformski ,,reformski motormotor globalglobalizacijeizacije,,. Pona,,. Ponaššanje velikih kompanija anje velikih kompanija u privatnom sektoru i javnih preduzeu privatnom sektoru i javnih preduzećća i ustanova a i ustanova koje trebaju biti servis građana i privredekoje trebaju biti servis građana i privrede, mora biti , mora biti fleksibilno i otvoreno za reformske promene fleksibilno i otvoreno za reformske promene (uslov konkurentnosti na tr(uslov konkurentnosti na tržžiišštu). tu).

REFORMA SISTEMA OBRAZOVANJAREFORMA SISTEMA OBRAZOVANJAImplikacijeImplikacije

* * Brzina promena u potrebama za raznovrBrzina promena u potrebama za raznovrssnim venim vešštinama i znanjima, uslovljava brzo zastarjevanje tinama i znanjima, uslovljava brzo zastarjevanje znanja koje se stiznanja koje se stičče u redovnom sistemu obrazovanja,e u redovnom sistemu obrazovanja,** Istovremeno Istovremeno, p, postoji kontraproduktivna tendencija usklađivanja redovnog ostoji kontraproduktivna tendencija usklađivanja redovnog šškolovanja, kolovanja, ** Informacije su danas lako dostupne i akcenat na faktografiji u Informacije su danas lako dostupne i akcenat na faktografiji u sistemskim procesima obrazovanja sistemskim procesima obrazovanja zastareva,zastareva,* * Sposobnosti uSposobnosti uččenja, analize i sinteze znanja, kljuenja, analize i sinteze znanja, ključčne su i sistem obrazovanja ih mora garantovati,ne su i sistem obrazovanja ih mora garantovati,** Aktivno znanje stranih jezika (naroAktivno znanje stranih jezika (naroččito engleskog) i informatiito engleskog) i informatiččka pismenost, temelj su ekonomije ka pismenost, temelj su ekonomije znanja, koji se mora garantovati srednjeznanja, koji se mora garantovati srednješškolskim obrazovanjem građanakolskim obrazovanjem građana,,** Restrukturiranje pRestrukturiranje prereduzeduzećća, prema globalnim tra, prema globalnim tržžiiššnim zahtevima, predstavlja veoma vanim zahtevima, predstavlja veoma važžan element an element konkurentnosti privrede. Sistem obrazovanja mora podrkonkurentnosti privrede. Sistem obrazovanja mora podržžati napore druati napore drušštvene zajednicetvene zajednice,, koja podnosi koja podnosi deo trodeo trošškova u obrazovanju građana kova u obrazovanju građana (prekvalifikacije i dokvalifikacije radnika, koje su neminovne (prekvalifikacije i dokvalifikacije radnika, koje su neminovne prilikom restrukturiranja privrede, moraju biti programski sufinprilikom restrukturiranja privrede, moraju biti programski sufinancirane),ancirane),** SpecifiSpecifiččnost tranizicijskih zajednica sa aspekta sistema obrazovanja je,nost tranizicijskih zajednica sa aspekta sistema obrazovanja je, da da ćće strukturne promene e strukturne promene biti mnogo brbiti mnogo bržže i bolnije od onih u evropskim drue i bolnije od onih u evropskim drušštvenim zajednicama, i bitvenim zajednicama, i bićće neophodnoe neophodno,, brzo putem brzo putem dodošškolovanja i prekvalifikacija, menjati strukturu postojekolovanja i prekvalifikacija, menjati strukturu postojeććih znanja i veih znanja i vešština radnosposobnih građana tina radnosposobnih građana (zaposlenih (zaposlenih -- aktivnih i nezaposlenih aktivnih i nezaposlenih -- neaktivnih). neaktivnih).

RAZVOJ LJUDSKIH RESURSARAZVOJ LJUDSKIH RESURSACiljeviCiljevi

* * Sistem obrazovanjaSistem obrazovanja mora biti oslonac dugoromora biti oslonac dugoroččnog razvoja nog razvoja zajednicezajednice, a ne teku, a ne tekuććih potreba ih potreba privredeprivrede. . PPotrebno otrebno je dugoroje dugoroččno planirati,no planirati, alternativnealternativne stratestratešške ke pravce razvoja pravce razvoja zajednice i privrede,zajednice i privrede, i prilagođavati i prilagođavati ssistemeisteme formalnog formalnog i doi dožživotnog obrazovanjaivotnog obrazovanja,, prema lokalnim potrebama i globalnim prema lokalnim potrebama i globalnim trendovimatrendovima,,* * Obzirom da je Obzirom da je proseproseččna inteligencija i sposobnostna inteligencija i sposobnost, u posedu ve, u posedu veććine građana zajednicaine građana zajednica, , kapacitet kapacitet korikoriššććenjaenja potencijalapotencijala, predstavlja, predstavlja kljuključč razvojarazvoja zajednice i njene privredezajednice i njene privrede. Nadareni. Nadareni građani građani, predstavljaju, predstavljajulokalni lokalni bonus. bonus. Zato sistem obrazovanjaZato sistem obrazovanja mora temora težžitiiti, , da proseda proseččnni građanii građani razvijrazvijuu priroprirodnedne ili steili steččene ene vevešštine tine i znanja, i znanja, ččimeime bivaju motivisani bivaju motivisani da iskorida iskoriste, u potpunosti svojeste, u potpunosti svoje potencijalpotencijale,e,* * SSistem obrazovanjaistem obrazovanja mora izgrađivati samoinicijativu mora izgrađivati samoinicijativu, kreativnost, kreativnost, , ppreduzimljivostreduzimljivost, kriti, kritiččnostnost iikomunikativnost komunikativnost pojedinaca ipojedinaca i timski rad. Na taj natimski rad. Na taj naččin in ćće, e, pripremiti pojedince za konkurenciju, uliti im veru pripremiti pojedince za konkurenciju, uliti im veru u sebe i stvarati jedinke spremne za u sebe i stvarati jedinke spremne za aktivizamaktivizam demokratskodemokratskogg civilnocivilnogg drudrušštvtva,a,** Sistem mora da omoguSistem mora da omoguććii pojedincipojedincimama koji su pogrekoji su pogreššili u odabiru ili u odabiru šškole ili fakultetakole ili fakulteta,, ili nisu zadovoljili ili nisu zadovoljili kriterijume profesijekriterijume profesije, , da da mogu nastaviti mogu nastaviti šškolovanje s minimalnim gubitkom vremena i sredstava. kolovanje s minimalnim gubitkom vremena i sredstava. Za Za zajednicuzajednicu je najskuplji pojedinac bez kvalifikacijeje najskuplji pojedinac bez kvalifikacije,, na kojeg su vena kojeg su većć utroutroššena znatna sredstvaena znatna sredstva -- uusluga sluga profesionalne orijentacije i informiprofesionalne orijentacije i informissanjaanja,, mora biti kvalitetna i svmora biti kvalitetna i svugdeugde dostupnadostupna,,* * OOtvorentvoren sistem obrazovanja razmatra,sistem obrazovanja razmatra, ssve obrazovne potrebeve obrazovne potrebe, koje, koje moraju biti predmet zajednimoraju biti predmet zajedniččkog kog razmrazmatranjaatranja drudrušštventvenee zajednice (zajednice (od dece, roditelja, uod dece, roditelja, uččitelja, gritelja, građanskih ađanskih ii strustruččnih udrunih udružženja, do institucija enja, do institucija vvlastilasti),), pri pri ččemu jeemu je najvanajvažžnija snija sistemskaistemska veza sa veza sa privredomprivredom -- direktan ili zajednidirektan ili zajedniččki rad, preko socijalnih ki rad, preko socijalnih partnera,partnera,** Kako obrazovanje Kako obrazovanje predstavlja predstavlja javno dobrojavno dobro -- mora biti dostupno svima jednako i trebalo bi najvemora biti dostupno svima jednako i trebalo bi najveććim im delom biti finandelom biti finanssirano irano iz javnog budiz javnog budžžeta zajednice,eta zajednice, kao i kao i drugadruga infrastrukturainfrastruktura zajednicezajednice (plan integralnih (plan integralnih ttrorošškkova,ova, sistema redovnog obrazovanja i sistema sistema redovnog obrazovanja i sistema prekvalifikacijprekvalifikacijaa i dokvalifikacijai dokvalifikacija -- sa mogusa moguććnostimanostimaporastporastaa dela trodela trošškkovaova obrazovanja u proraobrazovanja u proraččunuunu,, ali i kombinali i kombinovovanjanjaa razlirazliččitih izvora finanitih izvora finanssiranjairanja))..

RROSTOJEOSTOJEĆĆE STANJEE STANJEPropustiPropusti

** Obrazovne ustanove sistema ne podstiObrazovne ustanove sistema ne podstičču dovoljno razvoj, pre bi se reklo da uniu dovoljno razvoj, pre bi se reklo da unišštavaju prirodnu znatitavaju prirodnu znatižželju, elju, kreativnost i samoinicijativnost dece i omladine. Razlozi su: prkreativnost i samoinicijativnost dece i omladine. Razlozi su: preveliki razredi, neadekvatna savremena obueveliki razredi, neadekvatna savremena obuččenost enost uuččitelja, nastavnika i profesora (autoritaran odnos prema uitelja, nastavnika i profesora (autoritaran odnos prema uččenicima i studentima, potpora sistema vrijednosti, enicima i studentima, potpora sistema vrijednosti, koja zahteva poslukoja zahteva posluššnost, urednost, uljudnost, ponost, urednost, uljudnost, pošštivanje starijeg tivanje starijeg -- kvalitativnost, koja omogukvalitativnost, koja omoguććava profesionalnom ava profesionalnom personalu jednostavnije prenopersonalu jednostavnije prenoššenje, osnovnog i posebnog obrazovanja, znanja i veenje, osnovnog i posebnog obrazovanja, znanja i vešština, ali bez podsticanja tina, ali bez podsticanja individualnosti, ispitivanja postojeindividualnosti, ispitivanja postojeććeg, glasnog razmieg, glasnog razmiššljanja i diskusije).ljanja i diskusije).** Veza između obrazovnog sistema i privrede je veoma slaba Veza između obrazovnog sistema i privrede je veoma slaba. Nema percepcije, da je glavni strate. Nema percepcije, da je glavni stratešški faktor ki faktor razvoja pojedinac (ili grupa) kao vrednost kapitala (HR razvoja pojedinac (ili grupa) kao vrednost kapitala (HR -- human resource). Sve human resource). Sve ššto je u vezi sa privredom to je u vezi sa privredom smatra se na neki nasmatra se na neki naččin sveto, dok se znanje predstavlja kao lukavost (ne postoji mudin sveto, dok se znanje predstavlja kao lukavost (ne postoji mudrost). Ne shvata se rost). Ne shvata se da da ččovek u koga druovek u koga drušštvo ulatvo ulažže, mora opravdati tu investiciju u intergeneracijskoj razmeni vre, mora opravdati tu investiciju u intergeneracijskoj razmeni vrednosti,ednosti,* * Negativna selekcija kadrova u obrazovanju, teNegativna selekcija kadrova u obrazovanju, tešško je oko je ošštetila sposobnost podizanja kvalitettetila sposobnost podizanja kvalitetaa šškolkolovanjaovanja, a nedostatak , a nedostatak konkurencije i kvalitativnost, kao i relativne plate, doveli su konkurencije i kvalitativnost, kao i relativne plate, doveli su do zamrzavanja postojedo zamrzavanja postojeććeg nekvalitetnog kadra, iako seeg nekvalitetnog kadra, iako sežžrtve iskazuju generacijama rtve iskazuju generacijama i i pokoljenjpokoljenjimima.a.** Nastavni programi su pretrpani, metodiNastavni programi su pretrpani, metodiččki neprilagođeni i glorifikuju kvantitet ki neprilagođeni i glorifikuju kvantitet ččinjenicinjenicaa. Potpuno je zanemaren . Potpuno je zanemaren najvanajvažžniji znaniji značčaj pedagoaj pedagošškog pristupa kog pristupa -- razvijanje morazvijanje moćći rasuđivanja i sinteze znanjai rasuđivanja i sinteze znanja,,** Programi obrazovanja su nefleksibilni i ne prilagođavaju se lok Programi obrazovanja su nefleksibilni i ne prilagođavaju se lokalnim, regionalnim i nacionalnim potrebama i tralnim, regionalnim i nacionalnim potrebama i tržžiišštima. tima. Analize pokazuju da pojedini programi, iz godine u godinu, proizAnalize pokazuju da pojedini programi, iz godine u godinu, proizvode kadrove ,,za berzu rada,,. To je vode kadrove ,,za berzu rada,,. To je ččesto najveesto najvećći i podsticaj emigraciji iz zaostalih podrupodsticaj emigraciji iz zaostalih područčja (u kojima je bio prisutan monoprivredni sistem ja (u kojima je bio prisutan monoprivredni sistem -- ,,,,jedno preduzejedno preduzećće i jedna e i jedna šškola,kola,,,nakon lonakon loššeg poslovanja fabrikeeg poslovanja fabrike,, šškola idalje stvara isti kadar).kola idalje stvara isti kadar).** Obrazovni sistem je izuzetno rigidan i ekstenzivan. Obrazovni sistem je izuzetno rigidan i ekstenzivan. ŠŠto je vito je višši nivo obrazovanja, vei nivo obrazovanja, većći broj pojedinaca ispada iz sistema. i broj pojedinaca ispada iz sistema. Nakon iskljuNakon isključčenja, vrlo teenja, vrlo tešško i gotovo nikako se, pojedinci ne mogu ukljuko i gotovo nikako se, pojedinci ne mogu uključčiti na nekom niiti na nekom nižžem ili paralelnom nivou em ili paralelnom nivou obrazovanja. Ovakvo neracionalno i skupo ponaobrazovanja. Ovakvo neracionalno i skupo ponaššanje, kasnije se plaanje, kasnije se plaćća nezaposlenoa nezaposlenoššćću i napuu i napušštanjem drutanjem drušštevene tevene zajednice od strane građanazajednice od strane građana..* * Sistem obrazovanja odraslih, gotovo da i ne postoji Sistem obrazovanja odraslih, gotovo da i ne postoji -- sveden je na prusveden je na pružžanje znanja, koja su vianje znanja, koja su višše u podrue u područčju hobija, ju hobija, nego u funkciji promene strukture i kvaliteta, postojenego u funkciji promene strukture i kvaliteta, postojeććih znanja i veih znanja i vešština. Istovremeno se urutina. Istovremeno se uruššavanjem velikih preduzeavanjem velikih preduzećća, a, uniunišštava mnotava mnošštvo kvalitetnih obrazovnih jedinica za rad na radntvo kvalitetnih obrazovnih jedinica za rad na radniim mestm mestimaima, bez , bez nikakve nikakve pojave alternative poslovanja.pojave alternative poslovanja.

MOGUMOGUĆĆEE PROMENEPROMENEReformska naReformska naččelaela

Promene se moraju uvoditi prema naPromene se moraju uvoditi prema naččelima: elima:

* * Upotrebe internih potencijala, Upotrebe internih potencijala, ** PovePoveććanja efikasnosti institucija,anja efikasnosti institucija,** Pozitivne selekcije kadrova sposobnih za promene,Pozitivne selekcije kadrova sposobnih za promene,* * Strogog kvalitativnog pristupa pri odabiru reformskih kadrova. Strogog kvalitativnog pristupa pri odabiru reformskih kadrova.

Pojedine promene se mogu ostvariti kratkoroPojedine promene se mogu ostvariti kratkoroččno, dok je za neke no, dok je za neke potrebno vreme. Kljupotrebno vreme. Ključčno je razumevanje no je razumevanje reformereforme, predstavlja , predstavlja mogumoguććnost izbora najkvalitetnijih ljudskih resursa (omogunost izbora najkvalitetnijih ljudskih resursa (omoguććavanje avanje sprovođenja promena sprovođenja promena -- institucionalna reformska podrinstitucionalna reformska podršška).ka).

AKTIVNOSTIAKTIVNOSTIMereMere

** KratkoroKratkoroččne merene mere

** SrednjoroSrednjoroččne mere, ine mere, i

** DugoroDugoroččne mere.ne mere.

AKTIVNOSTIAKTIVNOSTIKratkoroKratkoroččne merene mere

* Aktiviranje unutra* Aktiviranje unutraššnjih potencijalanjih potencijalaKao u svakom sistemu, a naroKao u svakom sistemu, a naroččito u sistemu gdje je brojnost nastavnog kadra velika, postoje oito u sistemu gdje je brojnost nastavnog kadra velika, postoje osobe koje su spremne sobe koje su spremne i sposobne za promene u obrazovanju, samo im je potrebno dati pri sposobne za promene u obrazovanju, samo im je potrebno dati priliku, da se ukljuiliku, da se uključče u proces reforme obrazovnog e u proces reforme obrazovnog sistema. Bilo bi dobro, da predlozi koji se odnose na reformu obsistema. Bilo bi dobro, da predlozi koji se odnose na reformu obrazovanja, poslurazovanja, poslužže kao podsticaj za e kao podsticaj za šširoku javnu raspravu iroku javnu raspravu koja koja ćće sastavno ukljue sastavno uključčivati ivati -- nastavni kadar i njihova udrunastavni kadar i njihova udružženja, roditelje i njihovu djecu, lokalnu samoupravu, socijalne enja, roditelje i njihovu djecu, lokalnu samoupravu, socijalne partnere i institucije na trpartnere i institucije na tržžiišštu rada tu rada -- sve zainteresovane institucije zajednice.sve zainteresovane institucije zajednice.

* Identifikacija unutarnjih potencijala, otvaranje prema lokalno* Identifikacija unutarnjih potencijala, otvaranje prema lokalnoj zajednici i povezivanje sa predstavnicima stranih obrazovnih j zajednici i povezivanje sa predstavnicima stranih obrazovnih institucija i udruinstitucija i udružženjaenjaŠŠiroka javna rasprava bi trebala da omoguiroka javna rasprava bi trebala da omogućći identifikaciju najkvalitetnijih kadrova u okrui identifikaciju najkvalitetnijih kadrova u okružženju obrazovnog sistema. enju obrazovnog sistema. Njihov reformski doprinos, primenio bi se u okviru lokalne zajedNjihov reformski doprinos, primenio bi se u okviru lokalne zajednice, ali i uz pomonice, ali i uz pomoćć domadomaććih i stranih struih i stranih struččnjaka i njaka i investitora. Neophodno je otvoriti i reformisati sistem obrazovainvestitora. Neophodno je otvoriti i reformisati sistem obrazovanja, prema potrebama i trendovima, nja, prema potrebama i trendovima, kao i lokalno kao i lokalno globalnih globalnih inicijativa u zajednicama inicijativa u zajednicama -- osposobiti lokalne resurse za partnerske projekte. Dosadaosposobiti lokalne resurse za partnerske projekte. Dosadaššnja saradnja opterenja saradnja optereććivana je ivana je nepoverenjem i zatvorenonepoverenjem i zatvorenoššćću sistema obrazovanja, u sistema obrazovanja, ččime smo izgubili dragocene prilike za unapređenje naime smo izgubili dragocene prilike za unapređenje naššeg obrazovnogeg obrazovnogsistema. sistema. Potrebno jePotrebno je formiratiformirati,, vivišše radnih grupa e radnih grupa -- prema relanim potrebama zajednice:prema relanim potrebama zajednice:

-- Za pojedine segmente obrazovnog sistema: srednje strukovno Za pojedine segmente obrazovnog sistema: srednje strukovno šškolstvo prema grupama srodnih zanimanja, gimnazije, kolstvo prema grupama srodnih zanimanja, gimnazije, vivišše poslovne e poslovne šškole i fakultete prema glavnim smerovima (ova strukole i fakultete prema glavnim smerovima (ova struččna grupa treba razmatrati nastavne planovena grupa treba razmatrati nastavne planove i i programe, programe, organizaciju, finansiranjorganizaciju, finansiranje, e, međusobno povezivanje i sve druge aspekte obrazovanjameđusobno povezivanje i sve druge aspekte obrazovanja. U. Uččesnici: nastavni kadar, esnici: nastavni kadar, predstavnici privrede i sindikata, moraju predviditi partnerske predstavnici privrede i sindikata, moraju predviditi partnerske oblike saradnje sa domaoblike saradnje sa domaććim i stranim struim i stranim struččnjacima i njacima i investitorima).investitorima).

-- Grupa u kojoj su prisutni predstavnici roditelja i institucija Grupa u kojoj su prisutni predstavnici roditelja i institucija lokalne zajednice, kao i svih ostalih zainteresovanih aktera lokalne zajednice, kao i svih ostalih zainteresovanih aktera interesno povezanih sa obrazovanjem u zajednici.interesno povezanih sa obrazovanjem u zajednici.-- Između aktivnih i sposobnih reformskih kadrovaIzmeđu aktivnih i sposobnih reformskih kadrova, , potrebno je potrebno je odabrati rukovodeodabrati rukovodećće kadrove i postaviti ih na mesta e kadrove i postaviti ih na mesta koordinatora reformskih proseca u sistemu obrazovanju, pri koordinatora reformskih proseca u sistemu obrazovanju, pri ččemu je neophodno emu je neophodno definisanjedefinisanje razvojnih partneskih ciljeva i razvojnih partneskih ciljeva i dinamike njihove ralizacije dinamike njihove ralizacije -- razvojnih logirazvojnih logiččkih okvira reformskih procesa u sistemu obrazovanja.kih okvira reformskih procesa u sistemu obrazovanja.

AKTIVNOSTIAKTIVNOSTISrednjoroSrednjoroččne merene mere

* * Osnovanje institucija za doOsnovanje institucija za dožživotno obrazovanje, koje ivotno obrazovanje, koje ćće e pripremati savremene programe politike obrazovanja i partnerske pripremati savremene programe politike obrazovanja i partnerske saradnje sa stranim razvojnim institucijama i investitorima.saradnje sa stranim razvojnim institucijama i investitorima.

* * OmoguOmoguććiti monitoring, evaluaciju i superviziju, implementacije iti monitoring, evaluaciju i superviziju, implementacije reformskih procesa reformskih procesa -- kvalitativnost nastave i nastavnika, ali i kvalitativnost nastave i nastavnika, ali i relavantnosti razvojnih privrednih programa i projekata.relavantnosti razvojnih privrednih programa i projekata.

* * Definisati sistem odluDefinisati sistem odluččivanja i praivanja i praććenja kvaliteta i relevantnosti enja kvaliteta i relevantnosti obrazovnih reformskih procesa, uz uobrazovnih reformskih procesa, uz uččeeššćće nastavnika, socijalnih e nastavnika, socijalnih partnera, institucija na trpartnera, institucija na tržžiišštu rada i zainteresovanih institucijatu rada i zainteresovanih institucijana nekoliko nivoa: lokalna zajednica, region i drna nekoliko nivoa: lokalna zajednica, region i držžava.ava.

AKTIVNOSTIAKTIVNOSTIDugoroDugoroččne merene mere

** Permanentno informisanjePermanentno informisanje,, reorganizacija obrazovnih institucija reorganizacija obrazovnih institucija i krovnih institucija sistema obrazovanja,i krovnih institucija sistema obrazovanja,

** Partnerstvo postojePartnerstvo postojeććih domaih domaććih institucija obrazovanja sa evropskim ih institucija obrazovanja sa evropskim inicijativama i programima doinicijativama i programima dožživotnog obrazovanja ivotnog obrazovanja -- primena globalnih primena globalnih standarda, u cilju sticanja savremenih vrednosti obrazovanja ljustandarda, u cilju sticanja savremenih vrednosti obrazovanja ljudskih dskih resursa i razvoja konkurentskih prednosti unutar druresursa i razvoja konkurentskih prednosti unutar drušštvenih zajednica.tvenih zajednica.

* * Globalni cilj reforme sistema obrazovanja, predstGlobalni cilj reforme sistema obrazovanja, predstvalja uvođenje valja uvođenje koncepta dokoncepta dožživotnog obrazovanja u praksi, u kojima Centri za ivotnog obrazovanja u praksi, u kojima Centri za obrazovanje, imaju realne razvojne ponude (za praktiobrazovanje, imaju realne razvojne ponude (za praktiččne vene vešštine, tine, strustruččno i visokostruno i visokostruččno znanje), radno aktivnom stanovnino znanje), radno aktivnom stanovnišštvu tvu zajednice zajednice -- pojedinapojedinaččne i grupne ponude, bez obzira na doba ne i grupne ponude, bez obzira na doba žživota, ivota, profesionalni i druprofesionalni i drušštveni statustveni status, kao, kao i model finansiranja.i model finansiranja.

OGRANIOGRANIČČAVAJUAVAJUĆĆI FAKTORII FAKTORIVizija i finansijska sredstvaVizija i finansijska sredstva

* * Vizija buduVizija buduććeg eg sistema sistema obrazovobrazovanja, predstavljaanja, predstavlja proizvod proizvod sistemasistema kojeg treba kojeg treba reformireformissatiati, pri , pri ččemu suemu su najvenajveććii ograniograniččavajuavajućći faktori i faktori -- znanja, vizije i kapacitet znanja, vizije i kapacitet ljudskih resursa u postojeljudskih resursa u postojeććem sistemu obrazovanja.em sistemu obrazovanja.

* * Nedostatak finansijskih sredstva za obrazovanje i tehniNedostatak finansijskih sredstva za obrazovanje i tehniččka opremljenost ka opremljenost (finansijska sredstva se najve(finansijska sredstva se najveććim delom troim delom trošše na plate nastavnog kadra, e na plate nastavnog kadra, koji iako je malo plakoji iako je malo plaććen, ne opravdava ni postojeen, ne opravdava ni postojećće troe trošškove). Potrebno jekove). Potrebno jepromeniti, relativno veliki broj nastavnog osoblja, pri promeniti, relativno veliki broj nastavnog osoblja, pri ččemu se mora pristupiti emu se mora pristupiti planski i podsticanjem pozitivne selekcije u okviru postojeplanski i podsticanjem pozitivne selekcije u okviru postojeććeg kadra.eg kadra.

ZAKONODAVNI OKVIRZAKONODAVNI OKVIRRedefinicija prema reformskim ciljevimaRedefinicija prema reformskim ciljevima

** Neophodno je redefinirati zakonodavni okvir, Neophodno je redefinirati zakonodavni okvir, prema navedenim ciljevima, ali tek nakon prema navedenim ciljevima, ali tek nakon ššto to se strategija reforme sistema obrazovanja sagleda se strategija reforme sistema obrazovanja sagleda u celostiu celosti ii nakon primene kratkoronakon primene kratkoroččnih aktivnosti.nih aktivnosti.

FINANSIRANJEFINANSIRANJEDecentralizacija i menadDecentralizacija i menadžžerski pristuperski pristup

** Finansijska decentralizacija Finansijska decentralizacija -- osnovne osnovne šškole na kole na lokalni lokalni nivo, osim nivo, osim u nerazvijenim podruu nerazvijenim područčjima, gde se nemogujima, gde se nemogućće prue pružžiti adekvatan kvalitet iti adekvatan kvalitet nastave i tehninastave i tehniččku opremljenost procesa obrazovanja,ku opremljenost procesa obrazovanja,

** Zahtevati i omoguZahtevati i omoguććiti menaditi menadžžerski pristup upravljanja u erski pristup upravljanja u šškolama kolama s ves veććim ingerencijama i mnogo viim ingerencijama i mnogo viššim stupnjem samostalnosti, ali i im stupnjem samostalnosti, ali i finansijske i drugih proceduralnih odgovornosti (finansijske i drugih proceduralnih odgovornosti (danas se globalnodanas se globalno, , na nivou srednjena nivou srednješškolskih centara, razvikolskih centara, razvijaju odseci za međunarodnu jaju odseci za međunarodnu saradnju, u kojima nastavni kadar obavlja poslove konsultanta, saradnju, u kojima nastavni kadar obavlja poslove konsultanta, ččime doprinosi jaime doprinosi jaććanju finansijske moanju finansijske moćći i afirmaciji poslovanja i i afirmaciji poslovanja svog svog šškolskog centra).kolskog centra).

** Izboriti finansiranje iz viIzboriti finansiranje iz višše izvora, e izvora, ššto to jeje jedino mogujedino mogućće, ako se prue, ako se pružžaju aju obrazovne usluge u komercijalnom formatu.obrazovne usluge u komercijalnom formatu.

INSTITUCIJEINSTITUCIJENeracionalnost i savremenostNeracionalnost i savremenost

** U potpunosti je neracionalno sistem obrazovanja U potpunosti je neracionalno sistem obrazovanja -- neprirodno u institucineprirodno u institucionalnonalnom om smislu, delitsmislu, deliti između pojedinih ministarstava dri između pojedinih ministarstava držžave. Jedna institucija, dovoljna ave. Jedna institucija, dovoljna je i neophodna, da sagledava ceo sistem.je i neophodna, da sagledava ceo sistem.

** OseOsećća se veliki nedostatak savremenih institucija znanja i vea se veliki nedostatak savremenih institucija znanja i vešština, koje bi tina, koje bi istraistražživale potrebe i analizirale sve aspekte funkcionisanja sistema oivale potrebe i analizirale sve aspekte funkcionisanja sistema obrazovanja brazovanja u zemlji i inostranstvu u zemlji i inostranstvu -- potrebno je razviti takve institucije i negovati njihov kadar.potrebno je razviti takve institucije i negovati njihov kadar.

Rođen 1969.godine. Osnovnu i srednju školu završio u Boru.Diplomorani inženjer Univerziteta u Nišu od 1993.godine. U petnaestogodišnjoj profesionalnoj karijeri obavljao: analitičke, normativne, koordinativne i upravno-nadzorne poslove, strateške i izvršne, organizacione i logističke, monitoring, supervizorske i savetodavne aktivnosti

(sektori - građanski aktivizam, javna uprava i privatni multinacionalni biznis; oblasti - zaštita životne sredine, ekonomski razvoj i integracije, bankarstvo i osiguranje,marketing, prodaja i preduzetnički konaslting i edukacija).

Aktivan učesnik u sticanju savremenih vrednosti i iskustva ekonomije znanja i profesionalnih kodeksa poslovanja, participijent u internacionalnim i nacionalnim razvojnim programima i projektima u regionu i lokalnim zajednicama (International SEED training ,,Train the trainer,, and National SEED training ,,Business plan,, - The Word Bank Group & International Finance Corporation; Workshop participation: Strategical Planning, Project Management, ExecutiveManagement and Founds Management - USAID & CHF/ADF).

Prema potrebi poslova koje obavlja, razvija savremenu bazu podataka, institucija i klijenata lokalnih zajednica Timočke regije (Bor, Majdanpek, Negotin, Kladovo, Zaječar, Knjaževac, Boljevac i Soko Banja): Lokalnih vlasti i javnih institucija(strateška i izvršna dokumenta i aktivnosti); Privatnih preduzetnika, msp i preduzeća (poslovni programi, razvojna produkcija i tržišni partneri) i Građanskih ekonomskih aktivnosti (potencijalni biznis, agroinicijativni i kooperativni, ruralno-turistički profili- umreženi u okviru razvojnih aktivnosti lokalnog stanovništva). Komunicira i prati razvojne aktivnosti, nacionalnih i internacionalnih institucija, agencija, fondova,asocijacija i poslovnih mreža u neposrednom okruženju. U skladu sa razvojnim strategijama i poslovnim politikama poslodavaca aktivno učestvuje u razvoju lokalnih i regionalnih zajednica i njihovih tržišta.

Unapređuje i prenosi moralni i profesionalni integritet. U izgrađenom dvodecenijskom bračnom partnerstvu,uživa porodične i roditeljske blagodeti. Globalni patriota, javno afirmiše neophodnost permanentnih promena u neposrednom okruženju - budućnost zasnovanu na realnim potrebama i stečenim iskustvima, funkcionalno sadržajnim partnerskim vrednostima, standardima i lokalnim resursima.Uvek, drugaćiji i pozitivniji, prenosi entuzijazam,na svoje saradnike, prijatelje, sugrađane i komšije. Životnom rezultantom, potvrđuje mogućnost realizacije savremene vizije života i rada u Boru.

Goran Stojanović