I II Organizacija (1)

8/13/2019 I II Organizacija (1)

http://slidepdf.com/reader/full/i-ii-organizacija-1 1/223





















































































































































































































• Projektovanjem organizacione strukture preduze da oblikuje seformalna organizaciona struktura

• U formalnoj organizacionoj strukturi preduze da ljudi su konstanta,a organizacione šeme stati čne. Formalna organizaciona struktura,zna či, ne može prikazati vrlo heterogene oblike ljudskogponašanja . Zato se, pored formalne, u preduze dima "modelira" ineformalna organizaciona struktura.

• Neformalna organizaciona struktura , kao i formalna, ima:svoj cilj, svoje delove, podsisteme - neformalne grupe;sistem veza i odnosa -neformalne relacije, manji ili ve di broj nivoahijerarhije;mehanizme koordinacije i funkcionisanja.

• Neformalne grupe, podsistemi neformalne organizacije, stvarajuse spontano na osnovu ljudskih potreba članova organizacije.Neformalna organizaciona struktura nije prost zbir svojih delova -neformalnih grupa. U njoj se razvija složen sistem relacija: izme đugrupa -intergrupne, i unutar grupa - intragrupne.



• Sa aspekta organizacione strukture, u teoriji organizacije izvršeno jediferenciranje slede dih tipova neformalnih grupa:

1- Vertikalno strukturirane neformalne grupe čine članovi sa razli čitih nivoaorganizacione strukture. Osnovni ciljevi povezivanja članova organizacije poovom osnovu mogu biti: razni interesi, poznanstva, veze van preduze da idrugi osnovi vertikalnog tipa.

2- Horizontalno strukturirane neformalne grupe sastavljene su od članova organizacije sa istog nivoa organizacione strukture. Oni uglavnom rade na

istom zadatku preduze da, i to je naj češdi osnov njihovog povezivanja.3- Kombinovano strukturirane neformalne grupe formirane su od članova organizacije sa razli čitih vertikalnih i horizontalnih nivoa organizacionestrukture. To mogu biti i radnici izraznih organizacionih jedinica u mestulociranja preduze da. Tako đe, neformalne grupe ovog tipa mogu činiti iradnici iz dislociranih organizacionih jedinica preduze da. Cilj njihovog

povezivanja, pre svega, odnosi se na: zajedni čke interese i funkcionalnupovezanost, koji se ne ostvaruju na adekvatan na čin kroz formalnuorganizacionu strukturu

21. Ponašanje pre uzed a



• Poslovanje pre uzeda, kao organizacionog sistema,

neraski ivo je povezano sa okruženjem.• Ta povezanost se manifestuje i kada se radi oobezbe đivanju inputa i ka a se ra i o ostvarivanjuoutputa. S

• Prilikom oblikovanja organizacione strukture,pre uzeda treba da poznaju karakteristike svogsloženog, inamičkog turbulentnog okruženja sakompleksnom me đuzavisnošdu njegovihkomponenti.



• Za uspešno poslovanje svakog pre uzeda, iznavedenih razloga, neophodno je permanentnoprilago đavati njegovu organizacionu strukturupromenama u okruženju.

• Te promene, koje prate poslovanje preduze da,

zahtevaju njegovo prilago đavanje konkretnojsituaciji. To je, u stvari, ponašanje preduze da. Zna či,pojmovna determinacija ponašanja preduze da glasi:to je na čin prilagođavanja pre uzeda promenama uokruženju. Adekvatno ponašanje treba da omogu dipreduze du racionalno korišdenje svih potencijala.Time se postiže njegovo efektivno i efikasno

funkcionisanje



• Načelno, postoje dva osnovna tipa ponašanja preduze da:1- Inkrementalno ponašanje predstavlja prilago đavanje

organizacione strukture preduze da ve d nastalim promenama uokruženju. To zna či da se modifikacije organizacione strukturevrše sa zakašnjenjem . Promene u okruženju, u ovom slu čaju,ved su postale o čigledne. Njihova manifestacija po čela je

negativno da uti če na ostvarivanje utvr đenog za atka,odnosno na postizanje cilja preduze da.2-Preduzetni čko ponašanje predstavlja prilago đavanje

organizacione strukture preduze da o čekivanim promenama u

okruženju. U ovom slu čaju radi se o takvom ponašanju preduze da, koje karakteriše : pra denje okruženja: iniciranjeodre đenih akcija, kojim bi se obezbe io razvoj pre uzeda;sprovo đenje mera, kojim bi se smanjila neizvesnost i rizik idrage preventivne aktivnosti.

Uk lik i i k i ij i i j j i d ili žiš i



• Ukoliko se primeni kriterijum intenziteta menjanja proizvoda ili tržišta, i u tusvrhu izvrši modifikacija ili promena organizacione strukture, sva pre uzeda mogu da se grupišu na slede di na čin:

1) Preduze da reaktor i ponašaju se nezainteresovano prema promenama uokruženju. Ova pre uzeda ne preduzimaju nikakve promene u svomponašanju . Niti u organizacionoj strukturi, sve dok se ne manifestuju pritisciiz okruženja. Uzroci neefikasnog i neefektivnog poslovanja preduze da mogu

biti objektivne i subjektivne prirode. U vezi sa tržištima i proizvodima,ovakva preduze da ne utvr đuju intenzitet inovacija niti ih planiraju.Organizaciona struktura je uglavnom neadekvatna. U stvari, sve vodientropiji sistema. Ovakvo ponašanje pre uzeda naj češde prouzrokujenjihovu likvidaciju.

2) Preduze da branioci uglavnom se ne interesuju za zbivanja u okruženju. Ona

prate jedino promene iz svog domena. To su preduze da koja se odlu čuju zarast putem: penetracije tržišta i ograni čenog razvoja proizvoda.Organizaciona struktura je funkcionalnog tipa. Ovakvo ponašanje imanentno je malim preduze dima.

3) d d l č i iš k ž j li ih



3) Preduze da analiti čari ne ignorišu promene u okruženju, ali ih neistražuju. U pitanju su preduze da koja se rukovode kriterijumomdiferencirane orijentacije. To se manifestuje i na organizacionustrukturu. Organizaciona struktura je dualnog tipa. U pojedinimorganizacionim jedinicama odvijaju se poslovi vezani za stalnatržišta i stalne proizvode. U drugim delovima organizacionestrukture odvijaju se aktivnosti inovativnog karaktera. One suvezane za tržišta i proizvode, a zasnivaju se na oponašanju drugihpre uzeda.

4) Preduze da tražioci se intenzivno bave istraživanjem okruženja. Onanastoje da što adekvatnije iskoriste svaku šansu . Polaze di odkriterijuma grupisanja, to su preduze da koja svoje poslovanjetemelje na: novim tržištima i novim proizvodima. Sa aspektaorganizacione strukture, to su preduze da koja projektuju fleksibilnuorganizaciju. Ona uklju čuje organizacione jedinice, timove,projektne grupe. Stoga se odlu čivanje organizujedecentralizovano

22. Organizaciona struktura i funkcije preduze da

š



• Sa stanovišta organizacionog strukturiranja,poslovne funkcije predstavljaju podsisteme uorganizacionoj strukturi preduze da.

• Funkcije se pojmovno efinišu kao skup istih ilisrodnih poslova, kojima se izvršavaju zadaci u okviru

odre đenog ela pre uzeda. U stvari, u pitanju jedeo organizacione strukture —organizaciona jedinica.

• Znači, organizacione jedinice predstavljaju delovepreduze da, odnosno delove organizacione strukture- njene podsisteme. One se formiraju za izvršavanje odre đenih za ataka, odnosno za obavljanje

odre đenih poslova

K d i i i i k f k ij



• Kao podsistemi organizacione strukture, sve funkcije upreduze du čine sistem poslovnih funkcija. One su

me đusobno povezane i uslovljene.• Znači, poslovne funkcije su interakcijski povezane.Svaka funkcija ima svoj delokrug rada, ali je u procesusvog delovanja upu dena na saradnju sa ostalim

funkcijama - direktno ili indirektno.• Sa aspekta funkcionisanja, može se govoriti i o sistemuveza i odnosa izme đu poslovnih funkcija.

• Bez obzira na karakteristike, svako preduze de ima iste

poslovne funkcije. Sa ovog stanovišta , razlike između preduze da postoje jedino u pogledu brojaorganizacionih jedinica, gde su locirane poslovnefunkcije.

k d d l k k k k



• Rukovode di se internim ili eksternim karakteristikamafunkcionisanja preduze da, kao što je ve d konstatovano, mogu

se diferencirati tri situacije.• Prva, da se u jednoj organizacionoj jedinici obavlja jedna

funkcija.• Druga, da se u jednoj organizacionoj jedinici obavljaju dve ili

više funkcija.• Treda, da se u dve ili više organizacionih jedinica obavlja jedna

funkcija.• Preduze da se me đusobno mogu razlikovati prema broju

organizacionih jednica ali ne prema broju poslovnih funkcija.• I mala i velika preduze da imaju iste poslove, odnosno funkcije.

Jedino je grupisanje funkcija i formiranje organizacionih jedinica za njihovo obavljanje razli čito

23. FUNKCIJA UPRAVLJANJA



• Upravljanje je skup teku dih aktivnosti ili aktivnosti

tokom vremena, kojima se deluje na sistem sanamerom da se postignu ciljevi sistema, odnosnoupravljanja .

• Upravljanje obuhvata sve aktivnosti koje suneopho ne za što a ekvatnije iskorišdavanjeraspoloživih resursa - ljudskih, materijalnih ifinansijskih, radi ostvarivanja ukupnog zadatkapreduze da.

• Na taj na čin postižu se i utvrđeni ciljevi pre uzedakao ekonomskog organizacionog sistema.



• Poslovanje preduze da mora se zasnivati naodgovaraju dim odlukama.

• onošenje i ostvarivanje pojedinih odluka treba daomogu di adekvatno pozicioniranje preduze da u srediniu kojoj funkcioniše.

• Znači, pojedine odluke treba da obezbe đuju poslovnomsistemu željeno stanje. Načelno, to je osnovna uloga,odnosno opšti cilj, funkcije upravljanja.

• Cilj funkcije upravljanja jeste onošenje odgovaraju dihodluka. U okviru ove funkcije utvr đuje se ukupanza atak pre uzeda, koji je sa ržan u tim odlukama.



Zadaci funkcije



• Zadaci funkcije su:- utvr đivanje ciljeva pre uzeda,- utvr đivanje ukupnog za atka pre uzeda,

- upravljanje elementima procesa rada,- upravljanje procesom rada,- upravljanje rezultatima rada,- upravljanje raspodelom rezultata rada,- upravljanje investicijama, i druge odluke

strategijskog karaktera.



• Nosioci funkcije upravljanja mogu su:

1- Vlasnici preduze da - osniva či preduze da. Oni sutako đe i vlasnicisredstava preduze da, odnosnokapitala. To je osnov njihovog upravljanjapreduze dem. U ulozi vlasnika može se pojaviti:pojedinac, grupa- akcionari, ržava. S obzirom na to,nosioci upravljanja mogu biti: individualnisopstvenici - poje inci, a ukoliko se ra i o viševlasnika i ržavi- organi upravljanja.

2-



P lj j fi iš k k đ ih



• Proces upravljanja se efiniše kao skup o ređenihkontinuiranih aktivnosti. Njegovu strukturu čine slede dielementi:

- utvr đivanje upravljačkih aktivnosti,

- sprovo đenje upravljačkih aktivnosti,

- kontrola upravlja čkih aktivnosti.1 - Utvrđivanje upravljačkih aktivnosti predstavlja odre đivanje

upravljanja. To zna či: odabiranje akcija, odabiranjerezultata, o abiranje rešenja, i onošenje upravljač kiho luka. onošenje upravljačkih odluka je jedan odosnovnih ciljeva procesa upravljanja.

• 2 S đenje pra ljačkih kti ti t lji d i



• 2- Sprovo đenje upravljačkih aktivnosti temelji se na donesenimupravlja čkim odlukama, odnosno na utvr đenim upravljačkim

aktivnostima. Donesena upravlja čka odluka inicira sprovo đenjeupravljačkih aktivnosti.• 3- Kontrola upravlja čkih aktivnosti vrši se Prvo, da se otkriju eventualna odstupanja, odnosno devijacije:

nepravilno sagledavanje i ocena dejstva faktora u toku pripremepre loga o luka, greške u procesu onošenja o luka, greške prilikomorganizovanja sprovo đenja o luka, greške u toku neposre nogsprovođenja o luka, promene u preduze du - usled dejstva internihfaktora, promene u okruženju - usled dejstva eksternih faktora,pogrešno tumač enje odluka od strane nosilaca odlu čivanja ili nosilacanjihovog sprovo đenja i izvršavanja.

Drugo, da se, putem mehanizma povratne sprege, utvrde i sprovedumere za otklanjanje utvr đenih o stupanja. Ukoliko to nije mogude,

Poskovi upravljanja

• U i ti d t g k ji j lj čki it j l i



• U zavisnosti od toga koji je upravlja čki proces u pitanju, posloviupravljanja se mogu sistematizovati na slede di na čin:

1- Poslovi utvr đivanja upravljanja odnose se na: definisanje cilja,prikupljanje podataka i informacija, klasifikacija i obrada podataka iinformacija, utvr đivanje mogudih rešenja, izbor optimalnog rešenja -predloga upravlja čke odluke, izbor kriterijuma za odlu čivanje,

kompletiranje pre loga o luke, i neposre no onošenje o luke. 2- Poslovi sprovo đenja upravljanja odnose se na: delegiranje zadataka,

ovlašdenja, autoriteta, odgovornosti na nosioce ovog procesa;

koordinaciju; komunikacije ; primenu svih oblika motivacije; primenu

drugih organizacionih mera koje de oprineti uspešnijem o vijanjuovih poslova.3-Poslovi kontrole upravljanja odnose se na sagledavanje i ocenu svih

aktivnosti u vezi sa utvr đivanjem upravljanja i sprovođenjem

upravljanja.

24. Funkcija rukovo đenja

• R k đ j j k l k f k ij



• Rukovo đenje je kompleksna funkcija.• Njenu strukturu čine poslovi koji organizaciono regulišu

funkcionisanje preduze da.• Osnovni cilj funkcije rukovo đenja je očuvanje kontinuiteta

funkcionisanja pre uzeda kao organizacionog sistema.

• Razlikuju se 2 grupe ciljeva rukovođenja. Prva grupa ciljeva funkcije rukovođenja se odnosi na

ostvarivanje ciljeva pojedinaca (pojedinih članova radnogkolektiva) ; ciljeve pre uzeda (ciljeve radnog kolektiva) i

ruštvene ciljeve.Druga grupa se odnosi na: ekonomske i organizacione ciljeve.

• N t đenog cilja inicira se proces njegovog



• Na osnovu utvr đenog cilja inicira se proces njegovogostvarivanja. To je po četak organizovanog usmeravanjaponašanja pre uzeda.

• Poslovni ciljevi se efinišu i formalizuju u okviru funkcijeupravljanja a njihovo ostvarivanje se prenosi u na ležnost

funkcije rukovo đenja.• Uloga nosilaca funkcije rukovo đenja odnosi se na:

1. elegiranje ovlašdenja, autoriteta i odgovornosti;2. odre đivanje vremena i nač ina obavljanja pojedinih

aktivnosti;

3. koordinaciju;4. komuniciranje;



2 F k ij k đ j j t k đ i " ifič i



2 - Funkcija rukovo đenja je takođe i "specifičniposrednik" izme đu pre uzeda i ruštvene zaje nice.U stvari, pored internih zadataka, funkcijarukovo đenja obavlja i eksterne zadatke. U pitanju suzadaci funkcije rukovo đenja koji uspostavljajurelaciju: preduze de - ruštvena zaje nica.

• Poslovi kojima se ostvaruju ovi zadaci funkcijerukovo đenja o nose se uglavnom na:

- obezbe đenje zakonitosti u ra u pre uzeda, - zastupanje preduze da,- predstavljanje preduze da.

Hijerarhija u organizaciji rukovo đenja • Organizacija funkcije rukovo đenja zasniva se na principima hijerarhije



• Organizacija funkcije rukovo đenja zasniva se na principima hijerarhije.• Hijerarhijska struktura funkcije rukovo đenja pre stavlja neopho nost.

• Projektovanje pre uzeda nije mogu de bez hijerarhije.• U stvari, formalne organizacije ne mogu funkcionisati bez formalne

hijerarhije. Pošto i funkcija rukovođenja pre stavlja jednu formalnuorganizaciju, to zna či a ona ne može elovati bez formalnehijerarhije.

• Sta je hijerarhija ? Na čelno hijerarhija predstavlja organizacionu



• Sta je hijerarhija ? Na čelno, hijerarhija predstavlja organizacionumeru, odnosno organizacioni instrument, rukovo đenja. Njen osnovni

zadatak je sprovo đenje koor inacije u strukturi funkcije rukovođenja.Sa ovog aspekta, hijerarhija omogu dava i predstavlja:- ecentralizaciju ovlašdenja o najvišeg nivoa o najnižeg nivoa

rukovo đenja u strukturi funkcije rukovođenja;

- posedovanje prava i mo di, na osnovu ecentralizacije ovlašcenja, aviši nivoi rukovođenja utiču na niže nivoe rukovođenja; - hijerarhijsku strukturu poslova, pri čemu je precizno definisan svaki

posao;

- utvr đivanje re osle a u procesu izvršavanja poje inih za ataka; - adekvatnu radnu disciplinu;- lokalizovanje i rešavanje problema u o ređenom elu strukture

funkcije rukovo đenja .

• Hijerarhijska struktura funkcije rukovođenja u tesnoj



• Hijerarhijska struktura funkcije rukovođenja u tesnoj je vezi sa:

- tehni čkom podelom rada,- raščlanjavanjem i grupisanjem zadataka,

- usmeravanjem svih aktivnosti na postizanje jedinstvenog cilja preduze da.

Koor inacija u rukovođenju

• Međusobni kontakti izme đu poje inih nivoa rukovođenja ili unutar



Međusobni kontakti izme đu poje inih nivoa rukovođenja, ili unutaro ređenog nivoa rukovo đenja, efinišu se kao oblik koordinacije.

• Razlikuju se dva oblika koordinacije:- vertikalna koordinacija,

- horizontalna koordinacija.

1 - Vertikalna koordinacija o vija se po vertikalnoj liniji: najviši nivorukovo đenja - najniži nivo rukovođenja u okviru istog sektora .

Vertikalna koordinacija predstavlja oblik me đusobnog povezivanjarukovo ilaca koji se nalaze na raznim nivoima rukovođenja u istomsektoru. Ovaj oblik koordinacije odnosi se na svakodnevne kontakte.Bez adekvatnog kontaktiranja izme đu raznih nivoa rukovođenja, utoku ra nog ana, nemogude je uspešno obavljati prenošenjeza ataka o izvršne funkcije.

2 Horizontalna koordinacija odvija se na odre đenom



2 - Horizontalna koordinacija odvija se na odre đenomnivou rukovođenja. U stvari, ovaj oblik koor inacijepredstavlja komuniciranje između rukovo ilaca kojisu pozicionirani na istom nivou u strukturi funkcijerukovo đenja.

• Znači, u pitanju je koordinacija izme đu rukovo ilacakoji su međusobno je naki po položaju uorganizacionoj strukturi ove funkcije.

• Na primer, to može biti sara nja izmeđurukovodilaca svih sektora u preduze du.

Koncepcije rukovo đenja

• Najpoznatije koncepcije rukovo đenja:



• Najpoznatije koncepcije rukovo đenja:

- rukovo đenje prema izuzecima, - rukovo đenje prema pravilima o lučivanja,

- rukovo đenje pomod u motivacije,

- rukovo đenje pomod u participacije,- rukovo đenje elegiranjem,

- rukovo đenje prema ciljevima, - rukovo đenje prema rezultatima,

- rukovo đenje orijentisano na sistem, - rukovo đenje prema za acima, - rukovo đenje orijentisano na proizvo nju,

-

• Razlikuju se ve grupe sistema rukovođenja:



• Razlikuju se ve grupe sistema rukovođenja:

1. Klasi čni sistemi rukovo đenja . Polaze di od na činauspostavljanja odnosa izme đu rukovo ilaca narazličitim nivoima u organizacionoj strukturi funkcijerukovo đenja, mogu se iferencirati tri osnovnaoblika:

- linijski sistem rukovo đenja, - funkcionalni sistem rukovo đenja, - štapskolinijski sistem rukovođenja.

2 Savremeni sistemi rakovo đenja Najpoznatiji su



2. Savremeni sistemi rakovo đenja. Najpoznatiji susle edi savremeni sistemi rukovo đenja:

- sistem divizionalnog rukovo đenja (prema proizvo u), - sistem timskog rukovo đenja,

- sistem projektnog rukovo đenja, - sistem matri čnog rukovo đenja, - sistem tenzorskog rukovo đenja (prema geografskom

po ručju).

Stilovi rukovođenja

• Nau čno su razra đeni osnovni stilovi rukovo đenja To



• Nau čno su razra đeni osnovni stilovi rukovo đenja. Tosu:

- autokratski stil,- demokratski stil,

- liberalni stil,- kombinovani stilovi.



• Osnovne karakteristike demokratskog stila rukovo đenja odnose se na



Osnovne karakteristike demokratskog stila rukovo đenja odnose se naslede de oblike ponašanja rukovo ioca u o nosu na sara nike:

- zajedni čko utvr đivanje problema, - zajedni čko definisanje ciljeva,

- zajedni čko razmatranje mogu dih alternativa za postizanje ciljeva,- rukovo ilac pruža po ršku i po stiče saradnju u toku sprovo đenja i

izvršenja o luka, - pohvale i kritike rukovodioca odnose se na tok sprovo đenja i izvršenja

odluka a ne na pojedince,- prilikoni delegiranja zadataka na saradnike rukovodilac vodi ra čuna o

njihovoj stru čnosti i sposobnosti,- rukovodilac nastoji da razvije motivisanost za rad i da pove da stepen

integracije, i ruge oblike pozitivnog elovanja u procesu zaje ničkograda.A

• Osnovne odlike liberalnog stila rukovo đenja :



Os ov e od e be a og st a u ovo j :- rukovo ilac samostalno efiniše problem, - on utvr đuje i ciljeve koje treba postidi,- delegira zadatke na radnike,

- na čin izvršenja za ataka rukovo ilac prepušta sara nicima, - informacije i uputstva u vezi sa sprovo đenjem i izvršenjem za ataka

rukovodilac daje jedino na zahtev saradnika,- saradnici mogu koristiti ili ne koristiti dobijene informacije i uputstva,

- s obzirom na samostalnost u radu, saradnici snose odgovornost za svojmetod i ishod rada,

- rukovo ilac vrši kontrolu elimičnog karaktera i na taj na čin se stvaramogu dnost za razvijanje samokontrole i drugih samostalnih aktivnostisaradnika,

Personalne osobine rukovodilaca • Klasifikacija osobina rukovodilaca u tri opšte grupe:



Klasifikacija osobina rukovodilaca u tri opšte grupe:

- prva grupa, obrazovanje (opšte i formalno);- druga grupa, sposobnost (predvi đanje i utvrđivanje

ciljeva, pre laganje i onošenje o luka, delegiranje

zadataka, komuniciranje, koordiniranje,intervenisanje, kontrolisanje).- tre da grupa, podobnost (moralne i fiziološke

osobine).



25. Izvršna funkcija

• Raščlanjavanjem ukupnog za atka pre uzeda na



Raščlanjavanjem ukupnog za atka pre uzeda naskup povezanih poslova formiraju se osnovnefunkcije preduze da:

1. funkcija upravljanja,

2. funkcija rukovo đenja,3. izvršna funkcija.

• Njihovim obavljanjem ostvaruje se ukupanza atak pre uzeda, o nosno postiže se efinisanicilj preduze da.

• U okviru funkcije upravljanja utvr đuje se ukupan za atak



U okviru funkcije upravljanja utvr đuje se ukupan za atakpre uzeda, odnosno jedinstveni cilj preduze da. Zapostizanje tog cilja, odnosno ostvarivanje ukupnog zadatka,neopho na je a ekvatna organizacija procesa onošenjao luka. Ove o luke su uslovljene: zahtevima okruženja imogudnostima pre uzeda.

• Funkcija rukovo đenja obavlja raščlanjavanje ukupnogza atka pre uzeda na parcijalne - za svakog člana radnogkolektiva. Funkcija rukovođenja treba da obezbedi i

koordinaciju, odnosno povezivanje svih članova radnogkolektiva u toku ostvarivanja ukupnog za atka pre uzeda. Uuslovima kolektivnog rada delovanje funkcije rukovo đenja

je neophodnost.

• Izvršna funkcija se o nosi na izvršavanje za ataka



Izvršna funkcija se o nosi na izvršavanje za atakapreduze da. Ukupan zadatak preduze da ostvaruje sekroz parcijalne zadatke na pojedinim radnimmestima.

• Neposre no izvršavanje konkretizovanih za ataka,na odre đenim radnim mestima, predstavljaosnovnu karakteristiku izvršne funkcije.

• Time se i završava relacija:upravljanje - onošenje o luka;rukovo đenje - sprovođenje o luka ;

izvršavanje ostvarivanje odluka

• Izvršna funkcija ostvaruje ukupni za atak pre uzeda njegovom



j j p p j gkonkretizacijom na parcijalne zadatke.

• Parcijalni za aci se izvršavaju na o ređenim ra nim mestima.• Grupisanjem radnih mesta formiraju se organizacione jedinice -

proizvodnog i neproizvodnog tipa.• U organizacionim jedinicama proizvodnog tipa obavlja se funkcija

proizvodnje.• U organizacionim jedinicama neproizvodnog tipa odvijaju se ostale

izvršne funkcije: ka rovska, planska, istraživanje i razvoj, nabavna,pro ajna, skla išna, finansijska, analiza, opšti poslovi i ruge funkcije

izvršnog karaktera.• Uspešnim obavljanjem izvršnih funkcija omogudava se ostvarivanje

ukupnog zadatka preduze da, a time i postizanje utvr đenog ciljapre uzeda

26. PROIZVODNI SISTEM

• Svako preduze de ima



p

objekte i veze,procese koji se odvijaju u okviru njega,

ulaz i izlaz

Preduze de je tehnološki i organizaciono zaokružena celina anivo i suština ekonomske zaokruženosti zavise o njenogodnosa, sa drugim organizacionim celinama.

Preduze de je organizacioni sistem koji, za razliku od

tehni čkih sistema, ima veoma izraženu kreativnukomponentu o nosno zahtev a se usavršava u vremenu.

• U proizvodnom sistemu postoje slede de funkcije:



U proizvodnom sistemu postoje slede de funkcije:

- istraživačko-razvojna,- komercijalna,- proizvodna,

- finansijska,- kadrovska,- pravna,

- opšta, i - upravlja čka.

• PROIZVODNI PROCES - je deo proizvodnog sistema.



PROIZVODNI PROCES je deo proizvodnog sistema.

• On obuhvata sve ono što se ogađ a sa predmetomrada od njegovog ulaza u proizvodni proces i izlaskaiz proizvodnog procesa.

•A šta se to dogadja sa predmetom rada uproizvodnom procesu?

• Prvo se na proizvo u izvo e operacije izra e u širem



Prvo se na proizvo u izvo e operacije izra e u širemsmislu te re či. To zna či da se menjaju fizi čka ihemijska svojstva predmeta rada odnosno dolazi dopovedanja upotrebne vrednosti predmeta rada.

• Operacije obrade izvode se na mestima rada iliradnim mestima.

• Kako se na tim radnim mestima direktno radi napredmetu rada i tu dolazi do vidljive promenepredmeta rada, ta radna mesta su proizvodna radnamesta. Na njima se direktno stvara nova vrednost .Dok se taj deo proizvodnog procesa zove se "rad na

roizvodnim radnim mestima"

• Svaki proizvodni proces sastoji se iz sedam



Svaki proizvodni proces sastoji se iz sedamelementarnih procesa:

1. rad na proizvodnim radnim mestima;2. kontrola kvaliteta;

3. unutrašnji transport;4. skla ištenje;5. preventivna zaštita ra nika na ra u;

6. preventivno o ržavanje sre stava za ra ;7. snab evanje energijom i tehnološkim flui ima.

• Tehnološki proces je deo proizvodnog procesa koji se odnosi na rad



na proizvodnim radnim mestima.

• On je različit za razne proizvo e i pre stavlja zaokruženu celinu.• Tehnološki proces sa rži meto e ra a na ra nim mestima, režime

ra a, vremena i složenosti ra a koji se primenjuju za izradu proizvoda.• Svaki tehnološki proces može se iz eliti na više manjih, tehnološki i

organizaciono zaokruženih celina. To su: - postupak,

- operacija,- zahvat,

- pokret i- mikropokret.



• II p o d e l a prema vi ovima tehnoloških procesa



p p pkoji se obavljaju u okviru proizvodnog procesa

TEHNOLOŠKIPROCES

JEDNOSTAVNI SINTETIČKI ANALITIČKI SLOZENI

• III p o d e l a: Prema tipovima proizvodnje



p p p j

TIPOVIPROIZVODNJE

POJEDINAČNA SERIJSKA

( maloserijskai velikoserijska)

MASOVNA

• IV p o d e l a : Prema putevima i vremenu kretanja



predmeta rada kroz proces proizvodnjea) PUTEVI PREDMETA ----- Pravolinijski

RADA: ----- Krivolinijski

----- Kombinovani

b)PROIZVODNJA: ----- Prekidna

----- Neprekidna

c) RASPORED RADNIH ---- GrupniMESTA: ----- Linijski

----- Kombinovani

• V p o d e l a : Prema nivou mehanizacije i



p jautomatizacije proizvodnje

---- Univerzalna (Grupniraspored)

• PROIZVODNJA:

(Sredstva za rad)

---- Specijalna (Mehanizovana iAutomatizovana)

27. ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

• Organizacija proizvo nje je složen pojam.



g j p j j p j

• Činioci od kojih organizacija proizvodnje zavisi su:- predmeti rada,-sredstva za rad,

- izvršioci ra a, - tehnologija,- privredni sistem,

- ruštveni sistem

• Način organizovanja proizvodnje nije isti kod:



g j p j j

- velike i male izdiferenciranosti rada,- trajnih i veoma promenljivih programa proizvodnje,- velikog i malog udela čoveka u ukupnom radu,

- širokog asortimana i je ne vrste proizvo a.

• Ako se ima u vidu tehni čko- tehnološki aspekt , tada



organizovati proizvodnju zna či:

- utvrdili ciljeve proizvodnje,- odabrati i dimenzionisati osnovne elemente proizvodnje

(predmet rada, sredstva za rad , izvršioce ra a, energije i

tehnološke flui e, informacije), - Odabrati osnovne elemente proizvodnje,

- uspostaviti odgovaraju de veze i me đuzavisnosti osnovnihelemenata u okviru celine,

- celinu u činiti tehni čki racionalnom i vremenskicelishodnom, u procesu stvaranja dobara

28. VRSTE ORGANIZACIJE PROIZVODNJE • Postoje tehnološka, obra na i pre metna organizacija



proizvodnje

• Tehnološka organizacija ima sle eda obeležja: - tehnološki proces je u velikoj meri ugrađen u sredstva za

proizvodnju,

- obim i način organizovanja elementarnih procesa o re jenisu takodje sredstvima za proizvodnju,

- zahteva skupa sredstva za proizvodnju,- fleksibilnost programa proizvodnje je mala,- korsiti se u baznoj in ustriji i u fabrikama sa izraženim

hemijskim i fizičkim procesima kao što su proizvo njametala, veštač kih djubriva, alkoholnih i bezalkoholnih pi da i

• Obra nu organizaciju karakteriše sle ede:



- vrste obrade odre đuju razmeštaj sre stava zaproizvodnju i oblik organizovanja proizvodnje,- mašine su raspore jene u grupe po vrstama obra e,

- zahteva visoko stru čne ra nike na mašinama, - fleksibilnost programa proizvodnje je relativno

velika,

- koristi se kod serijske proizvodnje umetalopreradjiva čkoj industriji.

• Predmetna organizacija ima slede da obeležja:



- predmet rada, proizvod, opredeljuje na činorganizovanja proizvodnje,- mašine se raspoređ uju po redosledu operacija pri

izradi proizvoda,- koristi se u proizvodnji velikih obima jedne vrste

proizvoda ili nekoliko vrsta sli čnih proizvoda,

- sredstva za proizvodnju su specijalizovana i relativnoskupa,-fleksibilnost programa je relativno mala.

29. OSNOVNI ELEMENTI PROIZVODNJE

• Osnovni elementi proizvodnje su:



1. ljudski rad na konkretnom radnom mestu,

2. sredstva za rad,3. predmeti rada,

4. energija i5. informacije• Radno mesto je osnovna delija u procesu rada i proizvodnje• Tehnologija izra e, vrste mašina i način organizovanja rada

o ređuju koji de se eo postupka izra e obavljati na je nom mestu,To mesto predstavlja mesto rada (radno mesto) a operacije koje semoraju tu izvršavati, poslove i ra ne za atke ra nog mesta.

• Raščlanjavanjem celokupnog procesa rada na poslove i radneza atke koji se moraju izvršavati na je nom mestu, olazi se opotrebnog broja radnih mesta po vrstama

• Radno mesto se sastoji iz 5 ra no povezanih a tehnološki ii i đ a isnih či il



organizaciono me đuzavisnih činilaca:

1. Predmet rada , kao činilac na osnovu koga se radno mesto i stvara.2. Posao radnog mesta ta čno o ređeni eo celovitog procesa ra a koji

treba u okviru njega a se izvršava. Posao ra nog mesta je celovitsamo tada kada su za radno mesto odre đeni:

- radni zadatak,- materijal,

- alat i- dokumentacija.

3. Sredstva za rad koja čine: mašine, ure aji i instalacije,

4. Prostor za rad koji ima odgovaraju de: veli činu, oblik, mikroklimu io nosi među lju ima (psihosociološki l i)



o nosi među lju ima (psihosociološki uslovi).

Pod veli činom se podrazumeva kvadratura i kubatura prostora radnogmesta koji može imati različite oblike.

Mikroklima kao elemenat prostora za ra , je složena veličina kojuodre đuje vedi broj parametara a najvažniji su:

- temperatura vazduha- vlažnost vaz uha, - brzina kretanja vazduha,- osvetljenje,

- buka i vibracije i- čistoda.

- odnosi me đu lju imaodre đuju psihosociološke uslove radnog mesta.

5. Čovekkao najvažniji činilac radnog mesta objedinjava sve ostaleči i O t b d i dg j d



činioce. On treba da ima odgovaraju de:

- znanje,- sposobnosti,

- psihofiziološke osobine, - psihosociološke osobine

GOTOVOST RADNIH MESTA.



•Da bi radno mesto bilo organizovano i postavljenotako da se deo procesa rada koji treba u okvirunjega a se izvršava, ura i na o govarajudi na čin,ono mora imati sve činioce celovite i saodgovaraju dim svojstvima.

• Samo se u tom slu čaju može redi da je radno mesto''gotovo" odnosno da ima odgovaraju du gotovost.

Č I N I L A C: RM NEMA: RM IMA ALI NE ODGOVARA RMA IMA I ODGOVARA

• 1. PREDMET RADA Radno mesto nema šta da radi Proizvod nije iz okvira Proizvod je iz okviraoptimalnog plana proizv. opt.plana.proizvodnje



• 2. POSAO RM Radni zadatak je nedefinisan Radni zadatak postoji ali je Radni zadatak je ta čnoneodgovaraju}i:materijal,energ. definisan

- Radni zadatak- materijal- dokumentacija- dosije radnog mesta

• 3. SREDSTVA RADA Nema mašina Ma šina je neodgovaraju da Ma šina potpuno odgovara- ma šine- ure đaji- instalacije

4. PROSTOR RADA Nema dovoljno prostora Ima ali ne odgovara Odgovara u potpunosti:- veličina T= 20" C- oblik V=70%- mikroklima v=0,1 m/sec

-psihosoc.uslovi svetlo; 1500 luksadobri me đuljudski odnosi

• 5. ČOVEK Nema izvršioca Znanje ne odgovara čovek odgovara po- znanje iskustvu, sposobnostima- iskustvo- sposobnosti

ORGANIZACIONI OBLICI RADNIH MESTA.



•Na ra nim mestima u procesu proizvo nje može sesagle ati sve ono što je organizaciono obro, kao iono što nije obro u ra noj organizaciji.

• Sa stanovišta organizacije ra a na ra nom mestu,organizacije procesa proizvodnje i organizacijeprocesa rada u celini postoje tri osnovnaorganizaciona vida radnih mesta:

- otvoreno,- zatvoreno, i- stabilizovuno radno mesto.





30. Organizacioni tipovi proizvodnje

• Polaze di od vremenske sinhronizacije toka procesa



proizvodnje, mogu se razlikovati dva organizacionatipa proizvodnje - ritma proizvodnje:

1)- kontinuelni,2)- diskontinuelni.• Prema prostornoj sinhronizaciji, mogu se

iferencirati sle edi tipovi, o nosno sistemiproizvodnje:

1)- linijski (lan čani),2)- grupni (smaknuti),

3) li ij k i (l č k ti)



Tehni čko- tehnološka priprema • Teku da tehni čko- tehnološka priprema obuhvata

d



slede de poslove:1)- utvr đivanje proizvo nog programa, 2)- pripremu materijala (predmeta rada),

3)- pripremu sredstava za rad,4)- utvr đivanje normi ra a, 5)- pripremu tehnološkog procesa.

Operativna dokumentacija• Operativna dokumentacija nema univerzalni karakter i njena

kvalitativna i kvantitativna struktura nije ista u svim preduze dima



kvalitativna i kvantitativna struktura nije ista u svim preduze dima.

• Mogu se navesti osnovna operativna dokumenta:- radni nalog,

- radna lista,- lista operacija,

- prateci listovi,- trebovanje,

- povratnica,- predatnica,

- nalozi za alat, transport, doradu.

Priprema radnih mesta • Priprema radnih mesta uslovljena je:



- tipom radnih mesta,- sistemom organizacije proizvodnje,- organizacionim vidom proizvodnje.

• Uloga pripreme radnih mesta odnosi se na:- raspored poslova - zadataka po radnim mestima,- snabdevanje radnih mesta materijalom,

- snabdevanje radnih mesta alatom,- snabdevanje radnih mesta dokumentacijom i ostalim

informacijama.

MODELI ORGANIZACIJE PROIZVODNJE

• mogu se razlikovati tri osnovna modela organizacije



proizvodnje:- mo el tehnološke organizacije, - model obradne organizacije,

- model predmetne organizacije.

1- Za mo el tehnološke organizacije karakteristična je identi čnosttehnološkog i proizvo nog procesa.



tehnološkog i proizvo nog procesa.

• jedan proizvodni proces - je an tehnološki proces .• organizacione je inice su opremljene o govarajudom opremom. • Oprema je raspore đena u skla u sa tehnološkim postupkom.• Raspore ra nih mesta je uslovljen postojedom tehnologijom.

• Ovaj oblik organizacije proizvodnje karakteristi čan je za one delatnostiu kojima se iz malobrojnih inputa dobija veliki broj outputa.

• Tehnološka organizacija proizvo nje zahteva: veliku količinu energije,skupu opremu, stru čne kadrove, visok stepen automatizacije.

• 2- Obra ni mo el organizacije proizvo nog izvršenjakarakteriše činjenica a je an proizvo ni proces obuhvata



karakteriše činjenica a je an proizvo ni proces obuhvata

više tehnoloških procesa. • Radna mesta su grupisana prema vrsti obrade.• Svaka grupa radnih mesta iste vrste nalazi se u jednoj

organizacionoj jedinici.• Organizacione jedinice su prostorno raspore đene premautvrđenom tehnološkom postupku.

• 3- Pre metni mo el organizacije izvršenja proizvo njekarakteriše postojanje je nog ili više tehnoloških procesa u



karakteriše postojanje je nog ili više tehnoloških procesa uokviru jednog proizvodnog procesa.

• Uglavnom se radi o proizvodnji jednog ili samo nekolikoproizvoda.

• U stvari, zapo činje se izra om elova, a završava senjihovim montiranjem.• Radna mesta se raspore đena linijski, prema re osle u

operacija.

• Ima onoliko linija koliko i sastavnih delova proizvoda koji seizrađuju.

• Svaka linija radnih mesta predstavlja posebnu

i i j di i

31. Kontrola kvaliteta proizvoda• Kontrola predstavlja jedan od podsistema sistema proizvodnje.

Funkcija kontrole odnosi se na obezbe đivanje kvaliteta gotovih



u c ja o t o e od os se a obe be j g

proizvoda.• Cilj kontrole jeste obezbe đenje stan ar izovanih svojstava kvalitetaproizvoda. Standardizovana svojstva kvaliteta predstavljaju strogoprecizirane karakteristike proizvoda. Stoga je neophodno utvrditi itolerancije -dozvoljena odstupanja ostvarenog kvaliteta proizvoda odstandardizovanog. Da bi odstupanja ostvarenih svojstava kvaliteta bilamanja potrebno je kontrolisati sve što može a utič e na kvalitetproizvoda. Zato je potrebno obezbediti: uskla đenost inputa sanjihovim normativima; kontinuitet procesa proizvodnje prema

utvrđenom tehnološkom postupku; usklađenost rezultata proizvodnjesa propisanim standardima o kvalitetu proizvoda; adekvatnostskla ištenja, manipulacije, pakovanja i isporuke.

Vrste kontrole

• Polaze di od zna čaja i cilja, mogu se diferencirati odre đenevrste kontrole kvaliteta proizvoda Njihovo grupisanje se



vrste kontrole kvaliteta proizvoda. Njihovo grupisanje se

vrši na osnovu va kriterijuma: 1- Predmetno-fazna kontrola , može biti: a) po četna kontrola,

b) kontrola u toku proizvodnje,c) završna kontrola. 2- Prema tipu kontrole kvaliteta proizvoda, može biti:

a) preventivna kontrola,b) korektivna kontrola,

c) samokontrola.

Metode kontrole

• U organizacionoj teoriji i praksi postoji više meto ab lj j k t l k lit t i d O



za obavljanje kontrole kvaliteta proizvoda. One semogu grupisati na slede di na čin:

- prethodna kontrola (kontrola probnoig primerka ipilot serija),

- naknadna kontrola,- povremena kontrola,- statisti čka kontrola.

32. Unutrašnji transport

• a bi proizvo ni proces bio kontinuelan, bez neželjenihprekida i zastoja jedan od osnovnih uslova jeste adekvatna



prekida i zastoja, jedan od osnovnih uslova jeste adekvatna

organizacija unutrašnjeg transporta. Unutrašnji transportpre stavlja premeštanje, o nosno prevoz, na o ređenomesto i u o ređeno vreme: materijala i rugih pre metarada, poluproizvoda, alata i sredstava za rad, gotovihproizvoda, a u nekim slu čajevima i radnika.

• Znači, unutrašnji transport se o vija na sle edimrelacijama:

prvo, skla ište - proizvodne organizacione jedinice;drugo, izme đu proizvo nih organizacionih je inica;tre de, proizvodne organizacione jedinice — skla ište

Vrtse transportnih sredstava

1- Prema transportnim relacijama:• transportna sredstva sa utvr đenim relacijama (liftovi, konvejeri, elevatori, oluci,



valjci, pneumatska sre stva, šinska vozila); • transportna sredstva sa delimi čno utvr đenim relacijama (kranovi, dizalice i drugo);• transportna sredstva sa slobodnim relacijama (kamioni, motorni transporteri,

kolica, viljuškari i rugo). 2- Prema transportnom toku može se izvršiti sle ed a klasifikacija:

• transportna sredstva sa kontinuelnim tokom (transportovanje se obavljaautomatski i permanentno, a zavisi uglavnom od objektivnih faktora),• transportna sre stva sa iskontinuelnim tokom (transportovanje se obavlja po želji

čoveka i zavisi uglavnom od subjektivnih faktora).3- Prema nameni, transportna sredstva mogu biti: univerzalna, specijalizovana i

sredstva integralnog transporta.• Sre stva integralnog transporta obuhvataju: savremene oblike ambalaže -palete i

kontejnere, i nosa če- transportere.

33. O ržavanje sre stava

• O ržavanje sre stava pre stavlja značajnu funkciju. Strukturu ovefunkcije čine ve grupe poslova.



j g p p

• Prvu grupu čine poslovi kojima se sprečava pojava kvarova i drugihneispravnosti• ruga grupa obuhvata poslove kojima se vrši njihovo otklanjanje.• Za atak o ržavanja sre stava jeste očuvanje njihove radne

sposobnosti. U procesu proizvo nje sre stva za ra se troše a njihovradni vek se skra duje. Ali, činjenica je a proces njihovog o ržavanjamože taj vek pro užiti. Zamenom poje inih elova i njihovimpermanentnim o ržavanjem mogu se pro užiti ra ne sposobnostisredstava za rad. Svakako, to prouzrokuje odre đene troškove.Međutim, oni su uvek niži o troškova kojinastaju iznenadnimkvarom i zastojem u procesu proizvodnje. Bezbednost radnika setako đe ne sme zanemarivati, jer posle ice pogađaju i ra nika ipreduze de.



Metode odrzavanja

• Postojede meto e o ržavanja sre stava, uosa ašnjoj teoriji i praksi mogu se iferencirati na



osa ašnjoj teoriji i praksi, mogu se iferencirati naslede di na čin:

- meto e preventivnog o ržavanja, - meto e korektivnog o ržavanja, - metode periodi čnog o ržavanja.

34. Upravljanje proizvodnjom

1. U širem smislu upravljanje proizvo njom obuhvata skup svihaktivnosti koje omogu davaju adekvatno vo đenje procesa proizvo nje.



On se odvija na nivou preduze da. Zna či, njemu je imanentan opštikarakter. Upravljanje proizvodnjom na nivou preduze da odvija sepreko obavljanja odre đenih funkcija. Strukturu procesa upravljanjaproizvo njom u širem smislu čine, zna či, odre đene funkcije. Uorganizacionoj teoriji postoje razli čiti pristupi modeliranja ovogprocesa. Me đutim, najzastupljeniji je model čiju strukturu čine petfunkcija, To su:

- priprema,- onošenje o luka, - organizacija sprovo đenja o luka, - regulisanje,

- kontrola.

• Upravljanje proizvo njom u užem smislu o nosi se na usmeravanjeproizvodnog procesa u - radnoj jedinici, pogonu, odeljenju i drugim



organizacionim jedinicama. Prema tome, ono se odvija na nivouorganizacione jedinice.

• U organizacionoj teoriji navodi se veliki broj podsistema upravljanjaproizvo njom. Ipak, može se izvršiti njihovo načelno grupisanje:

- upravljanje rasporedom poslova,

- upravljanje rasporedom radnika,- upravljanje tehnološkim procesom,- upravljanje kvalitetom proizvoda,

- upravljanje zalihama,- upravljanje troškovima proizvo nje.

35. OPTIMIZACIJA PROGRAMA PROIZVODNJE

• Optimizacija programa proizvodnje podrazumevaiznalaženje takvog skupa vrsta proizvo a i poje inačnih



iznalaženje takvog skupa vrsta proizvo a i poje inačnih

obima proizvodnje kome odgovara ekstremna vrednost je ne ili više funkcija cilja ili kriterija oplimalnosti.

• Međutim ko širokog asortimana i malih poje inačnihobima proizvodnje prethodno je potrebno utvrditi osnovni

eo programa o nosno suziti asortiman pa tek on a tražitioptimalno rešenje u okviru njega. Takvi slučajevi u praksi suveoma česti pa je i mogu dnost primene ove vrste analize u

praksi velika. Naravno u slu čajevima kada se proizvodi samo jedna vrsta proizvoda, ili nekoliko sli čnih, tada se radi ovelikoserijskoj i masovnoj proizvo nji, velikoj tražnji iproizvo nji na uži vremenski perio .

36. UTVRĐIVANJE AKUMULATIVNOSTI PROIZVO A

• Pre nego što se pređe na utvrđivanje optimalnogprograma proizvo nje treba izvršiti:



programa proizvo nje treba izvršiti: - izbor osnovnog dela programa,- rangiranje svih vrsta proizvoda,

- o ređivanje učešda irektnih troškova (sirovine,materijali, poluproizvo i, energija, ra mašina, raradnika itd.) u ceni proizvoda.

• Osnovni ciljevi stvaranja i primene mo ela utvrđivanjaakumulativnosti proizvoda su slede di:

• 1. Stvaranje mogu dnosti za pravovremeni uvid u akumulativnost



j g p

(finansijsku atraktivnost) svake vrste proizvoda i razli čitih kombinacijaviše vrsta proizvo a. • 2. Formiranje informaciono-dokumentacione osnove za:• - evidenciju i pra denje asortimana,

• - brzo sagledavanje u češda irektnih troškova (sirovine, materijali,poluproizvodi, energija, direktan rad) u ceni proizvoda,

• - sagledavanje u češda ostalih troškova i raznih iz vajanja (koja semogu svesti na jedinicu proizvoda) u ceni proizvoda,

• - utvrđivanje poslovnog prinosa po je inici proizvoda (uzo govarajude korektivne faktore) itd,

• 3. Rangiranje vrsta proizvo a (ko složenih proizvo a sklopova,po sklopova, važnijih elova,...,) po kriterijumima: poslovni prinos,

l i č šd i k ih šk i i

• Osnovne aktivnosti istraživanja u vezi stvaranja i primene mo elautvrđivanja akumulativnosti proizvo a su sle ede:



1. Priprema istraživanja koja se o nosi na formiranje o govarajudeg timastru čnjaka, obezbeđenje prostora za ra i utvrđivanje osnovnihobeležja načina rada.

2. Definisanje obima i strukture asortimana koji de biti predmetistraživanja.

3. Utvrđivanje i obezbeđenje o govarajude informaciono-dokumentacione osnove za stvaranje i primenu modela.

4. Snimanje postoje deg stanja.

5. Analiza postoje deg stanja i stvaranje osnove za formiranje modelautvrđivanja akumulativnosti proizvo a. 6. Stvaranje mo ela utvrđivanja akumulativnosti proizvo a

37. Kadrovska funkcija

• Osnovni zadatak kadrovske funkcije odnosi se na:1 f i j d k l kti ( b h t l i j



1. formiranje radnog kolektiva (obuhvata: planiranjeradnog kolektiva, izbor radnika, ocenu sposobnostiradnika, raspore ra nika i interne premeštaje, uklju čivanje radnika u radni kolektiv),

2. korišcenje ka rovskog potencijala, (Sprovo đenjeprincipa "pravi čovek na pravom mestu),

3. staranje o članovima radnog kolektiva.

• Organizacije ka rovske funkcije može biti rešenaprimenom slede dih organizacionih modela:



primenom slede dih organizacionih modela:- kao posebna organizaciona jedinica (na primer:

sektor, stru čna služba, o eljenje, referat); - u okviru organizacione je inice opštih poslova.

• organizacija kadrovske funkcije zavisi od: veli činepre uzeda njegove organizacione strukture -



pre uzeda, njegove organizacione strukture, -veličine i broja organizacionih delova, materijalnihuslova i drugo. Rukovode di se ovim, kadrovskafunkcija može biti organizaciono projektovana:

- centralizovano, na nivou preduzeca;- decentralizovano, na nivou organizacionih delova;- kombinovano, jedan deo kadrovskih poslova na

novou preduze da a drugi deo kadrovskih poslova uorganizacionim delovima.

38. Funkcija istraživanja i razvoja

• Ova funkcija obuhvata dve grupe poslova:- poslove istraživanja,



- poslove razvoja.• lstraživanja mogu biti fun amentalna i primenjena. • Organizacija funkcije istraživanja i razvoja uslovljena je mnogim

faktorima. To su naj češde karakteristike preduze da: veli čina,

delatnost, model organizacione strukture, finansijske mogu dnosti,kadrovski potencijal. Polaze di od navedenih faktora, organizacijafunkcije istraživanja i razvoja može biti različita.

• Prvo, orijentacija na opšte organizacione mo ele istraživanja. U

pitanju su slede da organizaciona rešenja: • - sopstvena organizacija istraživanja u pre uzedu,• - korišdenje rezultata istraživanja rugih organizacija, • - kombinovana organizacija (sopstvena i tu đa istraživanja).

• Za organizaciju funkcije istraživanja i razvoja postojesle eda organizaciona rešenja:



sle eda organizaciona rešenja: - o vojeno organizovati funkciju istraživanja i

odvojeno organizovati funkciju razvoja;- zaje no organizovati funkciju istraživanja i funkciju

razvoja;- posebno organizovati funkciju istraživanja, a funkciju

razvoja organizovati u okviru tehni čko- tehnološkepripreme proizvodnje;

- koristiti rezultate istraživanja rugih organizacija, a upreduze du organizovati jedino funkciju razvoja.

39. Funkcija planiranja

• Planska funkcija se uglavnom odnosi na: izradu odre đenih planova, utvr đivanje mera i uslovaza njihovo sprovođenje, pradenje njihovog izvršavanja i pre laganje o govarajudih korekcijaukoliko je to potrebno.



• Strukturu funkcije planiranja čine sle edi poslovi:- prikupljanje knjigovodstvenih, statisti čkih i drugih dokumenata i informacija, internog i

eksternog karaktera;- sagle avanje tržišnih, proizvo nih, finansijskih, ka rovskih i rugih mogudnosti kojima se

rukovodi pri izradi planova;- pradenje izvršenja planova u pretho nim planskim perio ima; - komparativna analiza u cilju otkrivanja uzroka eventualnih odstupanja na relaciji planirano-

ostvareno;- pra denje izvršenja poje inih planova, u cilju blagovremenih izmena; - planiranje procesa rada, rezultata rada, raspodele rezultata rada, razvoja preduze da;- izrada metodologije planiranja, definisanje jedinstvenih planskih pokazatelja, utvr đivanje

načina obrade podataka i informacija u vezi sa regulisanjem na čina planiranja;- pre laganje mera za uspešno ostvarenje poje inih planova; - izra a izveštaja o toku izvršenja poje inih planova, za organe upravljanja i rukovođenja .

• Proces planiranja može se rašč laniti na dve faze:1 predvi đanje mogudih varijanti i



1-predvi đanje mogudih varijanti i2-predvi đanje uslova izvršenja plana.

• Planska funkcija može biti organizovana: - kao posebna funkcija,- zajedno sa funkcijom analize,

- zajedno sa finansijskom funkcijom,- podeljena izme đu o ređenih funkcija (svaka funkcija

u svojoj strukturi može imati i planske poslove).

40. Marketing funkcija

• Marketing koncept predstavlja orijentacijupre uzeda na za ovoljavanje potreba ruštva u



pre uzeda na za ovoljavanje potreba ruštva ucelini i njegovih članova - potrošač a. Usvajanjemarketing koncepta zna či da preduze de mora bitiokrenuto prema kupcima svojih proizvoda, odnosno

prema korisnicima svojih usluga.• To je poslovna filozofija koja u ve doj ili manjoj meri

pre stavlja sa ržaj svih poslovnih funkcija

preduze da. Ona integriše njihovo funkcionisanjeusmeravaju di ga na postizanje utvr đenog ciljapre uzeda.

• Razlikujemo sle ede grupe marketing poslova:istraživanje tržišta sre stava za proizvo nju



- istraživanje tržišta sre stava za proizvo nju, - istraživanje tržišta gotovih proizvo a, - poslovnu propagandu,

- projektovanje i razvoj proizvoda,- postprodajno servisiranje,- formiranje prodajnih cena,

- Kre itiranje obavljača i potrošača





• Mogu se navesti sle ede organizacione formemarketing funkcije:1)-organizacija prema poslovima marketinga;2)-organizacija prema proizvodima, ili prema uslugama;

3)-organizacija prema podru č jima, odnosno prematržištima;

4)-organizacija prema potrošač ima, odnosno kupcima

proizvoda i korisnicima usluga;5)-kombinovanje navedenih organizacionih formi.

41. Skla išna funkcija • Osnovni za atak funkcije skla ištenja jeste čuvanje:prvo, materijalnih elemenata ulaza u proizvodni proces; idrugo gotovih proizvoda kao rezultata tog procesa



drugo, gotovih proizvoda kao rezultata tog procesa.

• Obavljanje osnovnog za atka može se konkretizovati kroz - prijem materijalnihelemenata - kvantitativno i kvalitativno, od dobavlja ča i iz proizvodnje;

- njihov smeštaj i čuvanje;- izdavanje materijala, alata, poluproizvoda, delova;

- smeštaj i čuvanje gotovih proizvoda;- izdavanje gotovih proizvoda;- vođenje o ređenih evi encija - ulaza, izlaza i stanja;- utvr đivanje optimalnih zaliha;- informisanje o svim promenama o značaja za proizvodnju;- obezbe đenje svih materijalnih obara koja se nalaze u skla ištu;- inventarisanje, kao oblik kontrole obavljanja skla išne funkcije.

• Iako su poslovi ove funkcije vrlo heterogeni, ipak uorganizacionoj teoriji i praksi formirani su odre đeni



g j j porganizacioni mo eli. Najčešde se nailazi na slede daorganizaciona rešenja:

- zajedno sa nabavnom i prodajnom funkcijom,

- zajedno sa proizvodnom funkcijom,- posebna funkcija.

42. Finansijska funkcija• U strukturi izvršne funkcije nalaze se i poslovi finansijskog karaktera.

Ovi poslovi se odnose na obezbe đenje uslova za funkcionisanjepre uzed i ti j ih j g ih ilj d k ij



pre uzeda i postizanje svih njegovih ciljeva u procesu reprodukcije.• Ovako efinisan opšti za atak finansijske funkcije izvršava se

obavljanjem odre đenih poslova. Najčešce, u organizacionoj teoriji ipraksi, to su:

1-finansijska operativa,

2-knjigovodstvo,3-utvr đivanje i primena finansijskih normativa, 4-evidencija i obrada finansijskih informacija,

5-finansijska analiza,6-finansijska kontrola.

43. Opšti poslovi

• Poslovi opšteg karaktera pre stavljaju heterogen skup poslova. To je grupa poslovačije obavljanje omogudava uspešno o vijanje ra a ostalih funkcija. Znači, oviposlovi imaju odre đeno mesto u organizacionoj strukturi izvršne funkcije



p j g j j

pre uzeda, a time i o ređenu ulogu i značaj za pre uzede u celini. Svojomorganizacijom i na činom rada oni doprinose efikasnom obavljanju ostalih poslova upreduze du.

• U teoriji i praksi ne postoje utvr đeni kriterijumi za o ređivanje poslova opštegkaraktera. Struktura opštih poslova uglavnom zavisi o veličine pre uzeda,

elatnosti pre uzeda, mo ela organizacije izvršne funkcije. Polazedi od ovih faktora,u grupi opštih poslova najčešde se nalaze:1) zajedni čka administracija i sekretarijat,2) pravni poslovi,3) zaštita na ra u, 4) obezbe đenje imovine pre uzeda,5) poslovi organizacionog karaktera,6) informisanje članova radnog kolektiva.

44. Odlu čivanje i odluka• Osnovni cilj odlu čivanja je a se poslovni sistem ove e u željeno stanje.

onošenje i sprovođenje o luka treba a omogudi a ekvatno po zicioniranjepreduze da u o nosu na ostale komponente okruženja.



• Situacije odlu čivanja mogu se sistematizovati prema razli čitim svojstvima, koja su ukonkretnim okolnostima dominantna:

1) Sa stanovišta vremena, o lučivanje se može o vijati: u situacijama statičkogkaraktera i u situacijama dinami čkog karaktera.

2) Sa stanovišta mogudnosti modeliranja, odlu čivanje može biti: u situacijama za kojese proces odlu čivanja može mo elirati i u situacijama za koje se proces o lučivanjane može mo elirati.

3) Sa stanovišta teorijske po rške, za situacije u kojima se proces o lučivanja možemodelirati, mogu se koristiti: linearni i nelinearni modeli, modeli teorije igara,mo eli masovnog opsluživanja, statički modeli, simulacioni modeli, i drugi modeli.

4) Sa stanovišta elovanja slučajnih faktora, proces odlu čivanja može se o vijati: usituacijama deterministi čkog karaktera i u situacijama nedeterministi čkogkaraktera.

5) Sa stanovišta a ekvatnosti informacija, o lučivanje se može obavljati: u situacijamaizvesnosti, u situacijama rizika i u situacijama neizvesnosti.

• Odlu čivanje predstavlja kreativnu aktivnost uprocesu upravljanja poslovnim sistemom.



p p j j p

• Proces odlu čivanja, sa aspekta sistemskeinterpretacije, predstavlja sistem koji ima slede deelemente: ulazne elemente – inpute (informacije),

strukturu, postupak, rezultate - outpute.





• Za realno formiranje mogudih rešenja strategijskiho luka neopho no je vršiti o govarajuda



p j g jistraživanja i analize po ataka i informacija.Sa ržina ove aktivnosti o nosi se na:

1-prikupljanje podataka i informacija,

2-klasifikaciju i obradu podataka i informacija,3-analizu podataka i informacija,4-utvr đivanje mogudih alternativa, 5-formiranje predloga odluke - rešenja.

45. PROMENA KAO PREDUSLOV OPSTANKA ORGANIZACIONIH SISTEMA

• Spremnost za promene predstavlja sistemeodgovora na izazove promena koje jedinice u



g p j jposmatranju formiraju u skladu sa sopstvenimznanjima, iskustvima, htenjima, emocijama,kreativnoscu, pripadnostima u datim uslovima

analize.• Spremnost za promene je kompleksan fenomen koji

u sebi sadrzi niz psiholoskih, socijalnih,

antropoloskih, politickih,

• Emocionalna inteligencija pojedinca pozitivno jevezana sa njegovom sposobnoscu da licno unosi i



prihvata promene.

46. TIMSKI RAD

• Timski rad je pre svega pristup organizovanja i obavljanja preduzetnickih ikreativnih poslova ili projekata .Istovremeno, o timskom radu treba govoriti kao okonkretnom obliku realizacije kreativnih poslova u bilo kojoj poslovnoj funkciji.



• Timski rad se zasnjva na skupu vrednosti koje podsticu uspesno grupno ponasanjekao sto su sposobnost slusanja i razgovora tolerantnog reagovanja na tudje stavovepruzanja podrske saradnicima prepoznavanje interesa i uspeh drugih. Timski radpodstice i pomaze uspeh tima ali sam po sebi ne cini tim jer bilo koja grupa ljudiciji je zadatak da zajedno obave neki poso nije tim.Timovi se pre svega razlikuju od

radnih grupa.• Radna grupa je nizi nivo organizovane grupe ljudi koja ostaje zajedno dok za totraje potreba.U radnoj grupi clanovi medjusobno saradjuju deleci informacijepostupke ili stavove pomazuci se uzajamno ali pritom nemaju instinsku zajednickusvrhu ,poslovne ciljeve niti zajednicke radne ucinke. U sredistu paznje radne grupe

uvek ostaju individualni ciljevi i individualna odgovornost. Dok je za osnivanje radnegrupe dovoljno skupiti odredjeni broj ljudi, odrediti im vodju i definisati radnizadatak, za nastanak tima je potrebno mnogo vise.Zato su pravi timovi retki.

Vrste timova

• Prvi kriterijum za podelu timova predstavljapodelu prema zadatku ili svrsi koju obavljaju.Oni



mogu biti timovi za unapredjenje posla, i timoviza obavljanje pojedinih aspekata posla,vezanih zaodredjene delove organizacije.

• Drugi kriterijum je vreme postojanjatimova:postoje timovi koji se formiraju radiobavljanja odredjenih zadataka i po zavrsetku

zadatka se rasformiraju.• Treci kriterijum se odnosi na povezanost tima sa

celokupnom strukturom autoriteta organizacije.

KARAKTERISTIKE USPESNIH MENADZERSKIH TIMOVA • najvaznije osobine uspesnih menadzerskih timova

su sledeci:



Razumevanje, saglasnost, identifikacija saprimarnim zadatkom,Otvorena komunikacija,Poverenje,Uzajamna podrska,Upravljanje ljudskim razlicitostima,Selektivno koriscenje tima,Vodjstvo

47. ZNANJA I SPOSOBNOSTI POTREBNE ZA TIMSKI RAD • KOMUNIKACIONE SPOSOBNOSTI

– Razumevanje verbalne i neverbalne komunikacije



– Slusanje bez subjektivnog vrednovanja – Koriscenje povratnih informacija – Ohrabrivanje drugih za ucesce u rad – Negovanje komunikacije u stvorenom timu

• VESTINE RESAVANJA PROBLEMA- Identifikacija problema u timu

- Predstavljanje i analiziranje alternativnih situacija• VESTINA TIMSKOG RADA

- Razumevanje sustine timskog rada- Upravljanje timskom dinamikom

- Razumevanje socijalnih i radnih uloga



HVALA NA POVERENJU

Documents

I II Organizacija (1)