GRUPE I NEFORMALNE ORGANIZAVIJE
ZNAAJ GRUPA
Organizacija se sastoji od grupa a ne pojedinaca Grupe su neizbene u ivotu organizacije Grupe vre znaajne funkcije u organizaciji Menaderi najvei deo svoga posla obavljaju u grupama Ciljevi grupe mogu biti u skladu sa ciljevima organizacije ali i suprotni njima Zakljuak: menader mora da uvaava znaaj grupa, da poznaje grupe i da zna kako ih koristiti u cilju unapredjenja poslovanja preduzea
GRUPE I POTREBE
Ljudi u grupama zadovoljavaju potrebe
Ekonomske (materijalne) Potrebe sigurnosti Potrebe pripadanja i ljubavi Potrebe ostvarivanja uticaja i statusa
DEFINISANJE GRUPAGrupu ine dve ili vie osoba koje imaju iste odnose i ciljeve ili fiziku bliskost.
Grupa je skup dvoje ili vie ljudi koji:
stupaju u medjusobne interakcije, dele zajednike ciljeve i interese, percipiraju sebe kao grupu
Kako grupa nastaje:1) planski
i svesno zbog ostvarivanja nekog cilja 2) spontano i nesvesno zbog zadovoljenja nekih potreba
VRSTE GRUPAGRUPE
Formalne
Neformalne
Komandne
Grupe zadatka Privremene (Radne grupe)
Prijateljske
Interesne
Trajne (komisije)
VRSTE GRUPA U ORGANIZACIJI
Vrste grupa:
Formalne grupe: formalno sankcionisane Neformalne grupe: nisu formalno sankcionisane
Formalne grupe mogu biti:
Komandne grupe (command groups): menaderi i radnici, struktura autoriteta hijerarhijska, stalne Grupe zadatka (task groups): strunjaci i/ili predstavnici organizacionih jedinica; struktura autoriteta ujednaena
Stalne: komisije Privremene: radne grupe
VRSTE GRUPA U ORGANIZACIJINeformalna grupa se definie kao skup dvaju ili vie lica udruenih na neformalna (nepropisan, nezakonski) nain u formalnoj organizaciji.
Neformalne grupe mogu biti:
Prijateljske grupe: formiraju se na osnovu slinosti interesovanja lanova Interesne grupe: formiraju se na osnovu zajednikog interesa ili cilja koga treba ostvariti
NEFORMALNE GRUPE
Neformalne grupe u organizaciji su neizbene Prednosti postojanja neformalnih grupa:
Odravaju zajednike vrednosti i norme ponaanja Obezbedjuju zadovoljenje potreba pripadanja, sigurnosti, statusa i samorealizacije Pomau komunikaciju u organizaciji Pomau da se ree neki problemi koje formalne grupe ne mogu reiti Razjanjavaju i pomau shvatanje injenica i dogadjaja u spoljnom svetu
NEDOSTACI NEFORMALNIH GRUPA
Konformizam Konflikt ciljeva grupe i organizacije Ogovaranja, lane vesti Otpor promenama
VELIINA GRUPE
Veliina grupe utie na:
Stepen konfrontacije izmedju lanova grupe Stepen oslobadjanja tenzija Stepen solidarnost Intenzitet davanja i primanja informacija i miljenja Stepen konformizma u grupi
Optimalna veliina grupe je od 4 do 7 lanova
GRUPNE ULOGE
Grupna uloga: skup oekivanih i prihvaenih ponaanja vezanih za odredjenu poziciju u grupi Uloge zadatka:
Uloga razvijanja miljenja Uloga orijentisanja Uloga ocenjivanja Uloga stimulisanja Uloga pomaganja oko procedure Uloga memorisanja
ULOGE U GRUPI 7 PATULJAKA1. 2.
3.
4.
5.
6. 7.
Ua najpametniji, neformalni lider Neverko sumnjalo, trai informacije da bi se proverila svaka odluka Gunalo stalno je nezadovoljan i ljuti se, ukazuje na loe strane svega Veseljko uveseljava grupu, ukazuje na dobre strane svega Sanjalica stalno mu se spava ali i sanja, romantian Gladnica uvek je gladan, pragmatian Kijavko stalno kija i nazebao je, plaljiv
GRUPNE NORME
Grupne norme su prihvaena pravila ponaanja karakteristina za lanove odredjene grupe. Norme imaju sledee funkcije u grupi:
Osiguravaju opstanak ili uspeh grupe Odraavaju preferencije dominantnih lanova grupe Pojednostavjuju i ine predvidivim ponaanje lanova grupe Pomau da se izbegnu interpersonalni problemi
KONFORMIZAM U GRUPI
Konformiranje je prihvatanje grupnih normi ponaanja lanovi grupe se konformiu grupnim normama zato to:
Uvidjaju da su one ispravne Ne mogu da odole pritisku grupe Lake im je da prihvate ponudjeni model ponaanja nego da sami biraju sopstveno ponaanje u nekim situacijama Potpuno - promena miljenja i ponaanja Praktino - promena ponaanja
Oblici konformiranja:
FAKTORI KONFORMIZMA
Situacioni faktori:
Privlanost grupe za pojedinca Stepen jedinstvenosti grupe Broj lanova grupe Status onoga na koga se vri pritisak Jasnoa sadraja u odnosu na koji se konformira Ocena kompetentnosti grupe
Individualni faktori:
Opta obejeja pojednica: uzrast, pol, kultura Crte linosri: samopouzdanje, inteligencija, emocionalna stabilnost
POSLEDICE KONFORMIZMA
Pozitivne posledice konformizma
Predvidivost ponaanja grupe Harmonini odnosi u grupi Efikasniji rad grupe
Negativne posledice konformizma:
Guenje kretivnosti i inicijative Nezadovoljsstvo najboljih lanova Pad performansi grupe ispod objektivno moguih
KOHEZIVNOST GRUPE
Kohezivnost grupe predstavlja privlanost grupe za pojedinca Kohezivnost i konformizam Individualni rezultati i kohezivnost Efekat kohezivnosti na rezultate rada grupe Izvori kohezivnosti:
Privlanost lanova grupe Slinost lanova grupe Atraktivnost ciljeva grupe Karakteristike odnosa u grupi Nain rukovodjenja u grupi Veliina grupe
KOHEZIVNOST GRUPE
Kohezivnost Visoka Visoke Grupne norme performansi Niske Visoka produktivnost Niska produktivnost Niska Srednja do visoka produktivnost Niska do srednja produktivnost
STRATEGIJE POVEAVANJA KOHEZIVNOSTI GRUPE
Inicirati slaganje o ciljevima grupe Stvaranje homogenijeg sastava grupe Poveavanje frekvencije meusobnih interakcija lanova grupe Smanjenje veliine grupe Fiziko i/ili socijalno izolovanje grupe od okoline Nagraivanje grupe umesto njenih lanova pojedinano
SINERGIZAMSinergizam je korporativna akcija dvoje ili vie lica koja rade zajedno da bi ostvarili vie nego kada bi radili odvojeno. Kroz sinergiski efekat, neformalna grupa moe postati snanija. Ljudi u grupi imaju daleko vei uticaj nego kada u istom broju kao pojedinci rade zajedno.
TIMOVI
Posebna vrsta radnih grupa koja ima sledece karakteristike
Cilj tima je kolektivni rezultat Visok intenzitet interakcija izmedju clanova tima Rezultat rada tima je posledica interakcija unutar njega Pozitivna sinergija Odgovornost tima a ne pojedinacnih clanova Vestine i sposobnosti clanova tima komplementarne Uloga voe je podeljena
VRSTE TIMOVA
Timovi za resavanje problema (problem solving teams) Samoupravljajuci radni timovi (self-managed teams) Interfunkcionalni timovi (cross-functional teams) Virtuelni timovi (virtual teams) Globalni timovi (global teams)
NEFORMALNA ORGANIZACIJA -NOKarakteristike: 1. Njeni lanovi su zajedno zdrueni da zadovolje svoje potrebe. 2. NO se kontinuirano menja 3. lanovi razliitog organizacionog nivoa mogu biti ukljueni u NO 4. Odnosi van firme znatno utiu na NO 5. NO ima vei broj zahteva
NEFORMALNA ORGANIZACIJAMada ne moe biti na spisku formalne organizacije, NO ima svoju strukturu, moe imati razliite nivoe u lancu napredovanja. Dinamika struktura neformalne organizacije stalno se menja. Struktura se bazira na komunikacionim modelima koji se aktiviraju meu lanovima grupe. Struktura se razvija oko pojedinca neformalnog lidera.
NEFORMALNA ORGANIZACIJAKoristi:1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Pomae u izvravanju rada, Pomae da se otklone slabosti u FS Skraenje razdaljine u menadmentu, Nadoknauje nedostatke principa FO, Obezbeuje dodatne kanale komuniciranja, Obezbeuje emocionalnu podrku kod zaposlenih, Ohrabruje poboljanje menadmenta.
NEFORMALNA ORGANIZACIJANedostaci:1. 2. 3. 4.
Moe raditi suprotno ciljevima FO Reducira nivo predvidivosti kontrole, Umanjuje broj praktinih alternativa, Poveava vreme potrebno za zavravanje posla.
STATUS U ORGANIZACIJIOno to je jako izraeno u NO je status. To je pojedinani rang osobe u poreenju sa drugima. Status svakog lana u organizaciji ima znaajan uticaj na moral i efikasnost.
STATUS U ORGANIZACIJIStatusni izvori Stausni izvori mogu biti formalne ili neformalne prirode. Formalni izvori:
Zanimanje Naziv posla Fizika lokacija Organizacioni nivo
STATUS U ORGANIZACIJINeformalni izvori:
Obrazovanje Godine Sta Kvalifikacija Religija Roditeljstvo Pol Kvalitet Fiziki izgled Udruenja
STATUS U ORGANIZACIJISocijalni simboli Vidljiv spoljanji znak neke drutvene pozicije naziva se statusni simbol. Oni se razlikuju od firme do firme. Mogu se menjati vremenom, a neki tipini simboli u biznisu su : titule, nagrade, bonusi, sekretarica, privatnost, privilegije, kancelarijski nametaj, lokacija parking prostora, tip automobila koga kompanija odreuje, itd.
STATUS U ORGANIZACIJIStatusna funkcija Status proizvodi nekoliko eljenih prednosti:
Prednost u susretu gde je potrebna individualnost, Olakice u procesu komuniciranja, Slui kao motivacioni plan menadera
MOSposobnost uticanja na ponaanje naziva se mo. Izvori moi Izvori moi su mnogobrojni i razliiti i ne nalaze se pod kontrolom menadmenta. Legitimna mo -nastaje iz formalne pozicije linosti, tj. Njenog autoriteta.Ona rezultira iz poloaja osobei njene pozicije u organizacionoj strukturi gde je odobrena od legitimnih autoriteta. pojedinci se oseaju obaveznim da rade kako njihovi predpostavljeni kau.
MONagradna mo- se izvodi iz sposobnosti linosti da nagrauje druge osobe. Nagradna mo moe biti formalna i i neformalna. Prinudna mo - se izvodi iz sposobnosti kanjavanja ili preporuene kazne Referentna mo- je bazirana na dranju ili elji da se bude dralac moi. Pojedine osobe i njihove karakteristike uticae na stepen kojim druge osobe ele da se identifikuju
