Visoka Poljoprivredno-prehrambena skola strukovnih studija

TEMA Hranljive materije u ishrani divljaci

Mentor: student:Dr Nikola Stolic Jankovic Bojana S-185/12

Prokuplje

UVOD

Ishrana divljai je raznovrsnija u poredjenju s hranom koju uzimaju pojedine vrstedomaih ivotinja. Razlike su uslovljene nainom ivota, biolokim karakteristikama, nainom gajenja, zavisnosti od uticaja oveka i njegovog doprinosa obezbedjivanju trajnih izvora hrane za divlja. Ishrana divljai se razlikuje i od perioda godine, s obzirom na to da je bazirana na korienju prirodnih izvora hrane. U cilju obezbedjenja dovoljne koliine hrane za divlja u lovitima se seju polja za divlja i remize.Potrebe pojedinih vrsta divljai zavise od starosti, njihovog fiziolokog statusa(bremenitost, rast parogova, laktacija) i razlikuju se kod pojedinih vrsta divljai.

. Osnovne karakteristike ishrane divljai

ovekova aktivnost u poljoprivredi i smanjenje prirodnih stanita (uma i polja) ograniavaju prirodnu ishranu divljai tokom cele godine. Po pravilu, ovek je vekovima zauzimao najkvalitetnije zemljite za ratarsku proizvodnju, dok je divljim ivotinjama ostavljao manje plodne, movarne, plavljene, peskovite i druge terene, koji su nepogodni za obradu i intenzivnu proizvodnju. Upravo zbog toga, prirodna produkcija hrane za divlja na takvim terenima je neodgovarajua, kako u kvantitativnom tako i u kvalitativnom pogledu. Medjutim, postoji niz agrotehnikih mera kojima se bitno moe promeniti prirodna produkcija hrane i obezbediti vea koliina kvalitetnije hrane za divlja u toku veeg dela godine. Zelena hrana koja se moe proizvesti u takvim uslovima je najprirodnija i najpogodnija za divlja, za razliku od dodate konzervisane kabaste hrane (seno, silaa) ili koncentrovane (zrnasta hrana, smee), koju ivotinje konzumiraju u ogranienim koliinama iz vie razloga.2

Dopunska ishrana divljai moe se vriti s razliitim stepenom intenziteta i razliitim hranivima. Posebno pripremljenom dodatom hranom u lovitima moe se vriti tretiranje divljai lekovima i vakcinama. Dodatna hrana slui i za primamljivanje divljai u cilju njihovog osmatranja, brojanja, selekcije, hvatanja i prebacivanja u druga lovita, obeleavanja i odstrela.

Hranljive materije

Hranljive materije su one materije koje divljai koriste za obezbedjenje svih funkcija u organizmu i za stvaranje razliitih proizvoda. Divlja se hranljivim materijama snabdeva iz hrane. Po hemijskom sastavu hranljive materije mogu biti organske i neorganske prirode. Organske hranljive materije su: proteini, ugljeni hidrati, masti i vitamini, dok su neorganske voda i mineralne materije.

Voda

Voda nije hranljiva ve esencijalna materija. Voda ima vitalnu ulogu u svim ivim organizmima. Ona je koliinski najvanija komponenta i predstavlja osnovnu sredinu u kojoj se odvijaju svi biohemijski procesi. Koliina vode u organizmu zavisi od vrste divljai, starosti, fiziolokog stanja i ishrane. Uloga vode u organizmu je raznovrsna. Omoguuje rastvaranje i transport hrane i hranljivih materija, luenje raznih sokova, izluivanje nesvarenih ostataka hrane i proizvoda metabolizma, odvijanje raznih reakcija u elijama, apsorbovanje toplote i njeno raznoenje po telu, ime utie na regulisanje telesne temperature. Divlja se snabdeva vodom preko hrane, pojenjem i metabolikom vodom nastalom razgradnjom organskih materija u organizmu. Koliina vode koju divlja unosi zavisi od potreba. Potrebe divljai za vodom zavise od njenog gubitka iz tela do kojeg dolazi pri izluivanju izmeta, mokrae, disanja i produkcije mleka ili jaja. Voda za pie mora da je odgovarajueg kvaliteta u mikrobiolokom i hemijskom pogledu i da ne sadri tetne materije i mikroorganizme.

Proteini

Proteini su visokomolekularna jedinjenja koja imaju gradivnu ulogu. U organizmu divljai su neophodni za obnavljanje tkiva, sintezu proteina (mesa, mleka, jaja, dlake, perja, rogova i parogova), za ispoljavanje ivotnih procesa kao to su rast i razvitak, aktivnu regulaciju i funkcionisanje ivog organizma, hidrolitiko razlaganje hrane i prenoenje naslednih osobina. U organima za varenje se razlau do aminokiselina, koje se resorbuju u crevima i slue za sintezu sopstvenih proteina. Neke aminokiseline se moraju uneti hranom (esencijalne), dok se druge sintetiu iz odgovarajuih hemijskih materija ili nekih aminokiselina (neesencijalne).

Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati su najzastupljenije organsko jedinjenje. Njihova uloga je energetskog karaktera. Ugljeni hidrati se dele na strukturne (celuloza i hemiceluloza) i nestrukturne (eeri i skrob). U zavisnosti od hemijske grae dele se na monosaharide (glukoza, fruktoza, galaktoza i manoza), disaharide (saharoza) i polisaharide (skrob, inulin, hemiceluloza i celuloza). U praktinoj ishrani dele se na lako svarljive (bezazotne ekstraktivne materije) i tee svarljive (sirovu celulozu ili sirova vlakna). Masti

Masti su estri trihidroksilnog alkohola, glicerola i viih masnih kiselina. Masne kiseline, koje moraju biti unete hranom (esencijalne) su linolna, linolenska i arahidonska. Masti slue kao energetske materije. Masti se dele na proste i sloene. Masti su vrlo nestabilna jedinjenja i osetljiva su na uticaj toplote, svetla i vlage.

Mineralne materije

U zavisnosti od koliinske zastupljenosti u organizmu mineralne materije se dele na makroelemente i mikroelemente. Makroelementi su: kalcijum, fosfor, natrijum, hlor, magnezijum, kalijum i sumpor. Mikroelementi su: gvodje, bakar, cink, mangan, kobalt, jod, i selen. Pored njih nutritivan uticaj imaju i aluminijum, silicijum, hrom, fluor, brom, molibden i arsen.Kalcijum i fosfor uestvuju u izgradnji kostiju i parogova. Kalcijum uestvuju u aktivaciji nekih enzima i enzimatskih sistema, u prenoenju nervnih nadraaja, u kontrakciji miia, koagulaciji krvi i odravanju acidobazne ravnotee. Fosfor ima ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata i masti i u prometu energije. Sastojak je nukleinskih kiselina i odgovoran za odravanje acidobazne ravnotee.Natrijum i hlor su vani za odnos kiselina i baza i regulaciju osmotskog pritiska,kao i promet vode u organizmu. Hlor je sastavni deo eludanog soka.Magnezijum ima ulogu u aktiviranju mnogih enzimatskih sistema vezanih za promet energije i normalno funkcionisanje nervnog sistema. Kalijum je odgovoran za aktivaciju mnogih enzima, kao i sintezu ugljenih hidrata i proteina. Uestvuje u prenoenju nervnih nadraaja i kontrakciji miia. Sumpor uestvuje u sintezi aminokiselina, pre svega metionina i cistina, koji su sastavni deo keratina, koji grade dlaku, vunu, perje, kopita, papke i rogove.Gvodje je sastojak hemoglobina, dok bakar potpomae stvaranje hemoglobina. Mangan je aktivator nekih enzimatskih sistema. Cink ima ulogu u procesima prometa materija. Kobalt uestvuje u izgradnji crvenih krvnih zrnaca i sintezi vitamina B12. Jod je prisutan u hormonu titne lezde, tiroksinu koji regulie mnoge metabolike procese. Selen ima ulogu u zatiti elija od tetnih materija.

Vitamini

Vitamini su neophodni za odravanje ivota i zdravlja divljai. Oni su biokatalizatori i fizioloki vrlo aktivne materije. Svi vitamini se dele na rastvorljive u masti (A, D, E, K) i vitamine topive u vodi (B kompleks i C).Vitamin A uestvuje u izgradnji vidnog purpura koji je neophodan za funkcionisanje ula vida. Neophodan je za odravanje normalne strukture epitela. Vitamin D ima vanu ulogu pri obrazovanju kostura i odravanja strukture kostiju. Regulie usvajanje kalcijuma i fosfora i njihovo deponovanje u kostima, kao i odravanje njihove optimalne koliine u krvi. Vitamin E ima antioksidativnu ulogu i titi elijske membrane od oksidacije. Vitamin K je neophodan za normalno zgruavanje krvi.Vitamini B kompleksa se ne deponuju u organizmu, za razliku od vitamina topivih u mastima, te se zbog toga moraju redovno unositi. Kod preivara se sintetiu u buragu, a kod nepreivara u slepom crevu. Vitamini B kompleksa imaju esencijalnu ulogu u mnogim metabolikim procesima, a esto su u obliku koenzima strukturna komponenta enzimskih sistema za razlaganje hranjivih materija. Ovi vitamin medjusobno su bliski u delovanju. Vitamin C je znaajan za oksido-redukcione procese u organizmu, za integritetvezivnog i kotanog tkiva, metabolizam gvodja, kao i za izluivanje toksinih materija izorganizma.

. Hraniva za ishanu divljai

Hraniva koja se koriste u ishrani divljai mogu biti: prirodni ili sejani travnjaci, zelena hrana s oranica, kao i kabasta, koncentrovana i mineralna hraniva. U poslednje vreme, naroito na farmama divljai i ogradjenim lovitima se upotrebljavaju kompletne smee (koncentrati) za ishranu odreenih vrsta i kategorija divljai.

Prirodni travnjaci

Dominantne biljne vrste na naim travnjacima su trave i leguminoze razliitog kvaliteta, korovi, tetne i otrovne biljke. Odgovarajuim agrotehnikim merama, pre svega hidromelioracijom vodoplavnih i vlanih zemljita, zatim drljanjem, koenjem i djubrenjem moe se postii promena botanikog sastava u tim delovima lovita i time poveati kvalitet i kvantitet prirodne hrane. Prirodna ispasita bi trebalo kositi ili tarupirati dva puta godinje, drljati. Nabrojanim mehanikim metodama smanjuje se mogunost da manje vredne biljne vrste sazru i bace seme, pa se time menja i floristiki sastav, a samim tim i hranljiva vrednost zelene mase. Za ritske ume preporuuje se tarupiranje zakorovljenih umskih istina i proseka, ime se takodje, u velikoj meri menja floristiki sastav. Naime, ovom mehanikom metodom unitavaju se bunaste biljke i korovi, a u kombinaciji sa podsejavanjem moglo bi se postii znaajno poveanje prirodne produkcije i hranljive vrednosti zelene mase.

Sejani travnjaci

Pored popravljanja osobina prirodnih ispasita mogue je zasnivati i sejane travnjake na manjim povrinama. Sejani travnjaci se zasnivaju sa samo jednom biljnom vrstom (travom ili leptirnjaom) ili smeama trava i leptirnjaa. Trave se redje gaje kao pojedinane vrste na travnjacima, ve najee u vidu smea trava i viegodinjih leptirnjaa. Nasuprot tome, leptirnjae se gaje prvenstveno kao isti usevi (lucerka, crvena detelina, uti zvezdan itd.), a neke od njih u travno-leguminoznim smeama. Leptirnjae su najpoeljnija biljna vrsta na travnjacima zbog visokog sadraja proteina. Prisustvo korova, tetnih i otrovnih biljaka na sejanim travnjacima je varijabilno i zavisi u velikoj meri i od sprovodjenja adekvatnih agrotehnikih mera.Za sastavljanje smea koristi se vei broj viegodinjih vrsta trava, koje se medjusobno znatno razlikuju po duini ivota, morfolokim osobinama i kvalitetu. Zahvaljujui raznovrsnosti, mogu se gajiti na svim tipovima zemljita i u svim ekolokim uslovima. U naim uslovima od trava najee se koriste jeevica, maiji rep, visoki vijuk, livadski vijuk, francuski, engleski i italijanski ljulj, crveni vijuk i livadarka. Od leptirnjaa na prvo mesto dolazi, svakako, bela detelina (zbog otpornosti na gaenje), eventualno uti zvezdan i crvena detelina.

. Zelena hrana sa oranica

Pored proizvodnje hrane melioracijom prirodnih travnjaka, u lovitima se mogu planski gajiti izabrane biljne kulture. Za ovu svrhu najpogodnije su leptirnjae (lucerka, grahorica), ita (ra, ovas, tritikale), korenasto-krtolaste biljke (ioka, repa, krompir), kupusnjae (repica, stoni kelj, perko ). Nabrojane biljne vrste ivotinje mogu koristiti direktno, u zelenom stanju za ispau, dok se vikovi spremaju (konzerviu), pre svega zazimske intervencije u ishrani, i to u vidu sena, silae i senae, utrapljenih plodova i koncentrovane zrnaste hrane. Zasejane povrine bi trebalo formirati na vie medjusobno udaljenih mesta u lovitu, kako bi se time izvrila i prirodna disperzija ivotinja u potrazi za hranom. Setva kultura bi trebalo da bude organizovana po modelu zelenog konvejera, i time da se omogui kontinuirano pristizanje zelene hrane u toku vegetacije. Polja sa zasejanim kulturama bi trebalo po mogustvu ograditi, a divljai dopustiti ulazak tek kada biljke stignu u optimalnu fazu za korienje.

Kabasta hraniva

Postoji veliki broj kabastih hraniva koja se koriste u ishrani divljai, koja najee sadre veliku koliinu vode, izuzev sena, te se tako divlja indirektno snabdeva vodom.

Lucerka

Lucerka u ishranu divljai je naroito znaajna, jer se odlikuje visokom hranljivom vrednou, visokim prinosima, otpornou prema sui i niskim temperaturama, ali i razliitim nainima korienja za pau, seno, silau ili kao dehidrirana i peletirana. Lucerka se posebno istie svojom dugovenou, to je favorizuje u odnosu na druge biljne vrste. Lucerka je biljna vrsta koja se gaji u monokulturi i prvenstveno je namenjena za korienje koenjem, dok ispau i gaenje manje podnosi. Ukoliko se uzme u obzir da se u lovitima ne moe primeniti puna agrotehnika, i ivotni vek lucerke e biti znatno krai, pa je lucerka manje znaajna vrsta za direktnu proizvodnju hrane u takvoj sredini.

Grahorica

Grahorica se koristi u obliku zelene hrane i sena, kao i za silau. Seje se kao ist usev, ili zbog izrazite sklonosti poleganju u smei sa strnim itima, najee sa ovsem ili rai, ime se poveava ukupan prinos mase i njena hranljiva vrednost.

Ozima ita

Za zimsku ishranu srna naroito je interesantna i znaajna mogunost napasanja na poljima s ozimim kulturama. ita uglavnom imaju sposobnost regeneracije, tako da se ovo i ne moe smatrati poljskom tetom. Samoizniklo ito (rasejano iza kombajna) do zime dostie mnogo vei porast u odnosu na parcele zasejane u redovnom roku (oktobar mesec). Takva polja su pogodnija za ishranu (ispau) srna, jer pruaju daleko veu koliinu hrane.

Stoni kelj

Stoni kelj se odlikuje velikom otpornou prema niskim temperaturama (do -15C), te ga divlja moe koristiti kao zelenu hranu tokom cele zime ukoliko nema dubokih snegova. Sadri u zelenoj masi u proseku 2,4% sirovih proteina i svega 1,7-2,4% sirove celuloze. Bogat je kalcijumom i svim vitaminima.

Perko

Perko je hibrid novijeg datuma dobijen ukrtanjem ozime uljane repice i kineskog kupusa. Seje se kao postrna kultura i u povoljnim uslovima daje velike koliine zelenemase u jesen (1-2 otkosa). Sadri oko 2,3% sirovih proteina. Otporan je na nisketemperature.

Korenasto krtolasta hraniva

Korenasto-krtolasta hraniva (repe, argarepa, ioka i sl.) odlikuju se visokim sadrajem vode, velikom svarljivou suve materije i malim procentom proteina, masti, kalcijuma i fosfora. Suva materija se najveim delom sastoji od lako rastvorljivih ugljenih hidrata. Najvee koliine repe bi trebalo davati u prolee (mart-april), jer najpovoljnije deluje na zdravlje divljai i smanjuje tete od guljenja kore. U odnosu na ostala korenasto- krtolasta hraniva, ioka je najinteresantnija za ishranu divljai, jer se moe gajiti u samim lovitima. Osim za proizvodnju nadzemne zelene mase i krtola u zemlji, polja sa iokom slue i za skrivanje divljai. Srne rado koriste njene nadzemne izdanke, ali i krtole koje kopaju papcima. Da bi im se olakao pristup, potrebno je povrine pod iokom plitko uzorati. Takodje, krtole ioke rado konzumiraju i divlje svinje, koje ih vade rijui zemlju. Jednom zasnovana parcela pod iokom moe da se odrava godinama, jer i posle boravka divljai na njima u zemlji ostane dovoljno krtola koje e se razviti u zelene biljke naredne sezone. Krtole ioke sadre oko 22% suve materije, 1% sirove celuloze, 0,2% masti i oko 2% sirovih proteina, od ega je 30-40% amidnog oblika.

Voni plodovi

Voni plodovi se u ishrani divljai mogu koristiti, pre svega jabuke, i to u godinama hiperprodukcije kada niske cene ovih plodova to dozvoljavaju. Za upotrebu korenasto-krtolastih hraniva i vonih plodova u lovitima najvei problem su niske zimske temperature, koje mogu dovesti do zamrzavanja. Upotrebu ovakvih hraniva bi trebalo davati dok temperatura ne padne ispod 0C. Inae, smrznuta hrana moe da dovede do proliva, emu je naroito naklonjena srnea divlja.

Seno

Hranljiva vrednost sena zavisi od botanike pripadnosti biljaka od kojih se sprema, ali i od same tehnologije. Za ishranu svih herbivora najvei znaaj ima lucerkino seno. Kvalitet lucerkinog sena zavisi pre svega od naina suenja, a takoe i od faze razvia, ciklusa vegetacije, naina lagerovanja, duine uvanja, naina upotrebe. S obzirom na to da srne uzimaju male koliine sena, neophodno je obezbediti maksimalan kvalitet tog hraniva. Kao prvo, za seno bi trebalo koristiti kasnije otkose lucerke (nikako prvi), jer je u njima manje procentualno uee korovskih biljaka, i manji udeo stabljike u ukupnoj biljnoj masi. Balirano seno predstavlja najpogodniji oblik za transport i distribuciju u lovitu, ali pod uslovom da je maksimalno ouvan kvalitet sena, bez pojave plesnivosti, a mehaniki gubici svedeni na minimum.

Lisnik

Lisnik se dobija kresanjem i suenjem grana drvea i iblja sa zelenim liem. Spremanje lisnika se obavlja krajem prolea, dok je lie jo mlado i svarljivije. U toku pripremanja lisnika vodi se rauna da se lie ne presui, jer e u protivnom prilikom prevoenja i pakovanja opasti znaajan deo. Hranljiva vrednost lisnika zavisi kako od vremena kresanja i naina suenja, tako i od vrste drvea od koje se lisnik sprema. Najbolji lisnik se dobija od crnog, belog i poljskog jasena, jove, hrasta medunca, granice icera, lipe, bresta, bukve, topole, kestena, breze, bagrema, vrbe, javora, leske, kruke itd. Lie breskve, imira, brljana, tise, zove i nekih drugih vrsta sadri otrovne materije. Lisnik u proseku sadri 11-18 % sirovih proteina i 14-22 % sirove celuloze. Dobro pripremljen lisnik moe se po hranljivoj vrednosti meriti sa osrednjim senom, dok loiji lisnik ima vrednost kao slama ozimih ita.

Silaa i senaa

To su potencijalno vana hraniva za divlje preivare naroito u ogradjenim lovitima, upravo zbog injenice da divlji preivari radije konzumiraju hranu sa 40% i vie vlage. Osim toga, silaa s vlagom od 60-65% predstavlja vaan izvor vode za divlja u periodu godine kada se pojila smrznu. Senaa i silaa su bioloki fermentisana ili hemijski konzervisana hraniva biljnog porekla. Za pripremanje senae i silae koriste se razliite biljne vrste ili sporedni proizvodi ratarstva, povrtarstva i prehrambene industrije. Najee se za ishranu divljih preivara (pre svega jelena) koristi silaa kukuruza, a za nju je karakteristino obilje energetskih materija (smatra se polukoncentratom) i deficit proteina. Nasuprot tome, silaa leptirnjaa je bogatija proteinima. Zbog toga se ove dve silae odlino dopunjuju u pogledu hranljive vrednosti. Najea kultura za spremanje senae jeste lucerka, s obzirom na njenu visoku hranljivu vrednost, ali i probleme pri suenju. Za pripremanje silae kod nas se tradicionalno najee koristi cela biljka kukuruza, mada se ovim postupkom mogu konzervisati i druga zelena prosolika ita (sirak, sudanska trava), pratei proizvodi ratarstva (glave i lie eerne repe, otpaci iz povrtarstva), pratei proizvodi prehrambene industrije (rezanci eerne repe, treber, dibre) i dr.

Sona hraniva

Za dodatnu ishranu divljih preivara mogu se koristiti svei repini rezanci, pivski treber i razliite vone pulpe koje ostaju kao sporedni proizvodi preradjivake industrije. Pored problema zamrzavanja ovih hraniva, trebalo bi imati na umu i njihovu veliku kvarljivost, kao problem nabavke, transporta od mesta dobijanja do lovita i distribucije ivotinjama.

Koncentrovana hraniva

Postoji veliki broj koncentrovanih hraniva koja se koriste u ishrani divljai i koja se dele na zrnevlje biljaka, sporedne proizvode prehrambene industrije, hraniva ivotinjskog porekla i industrijski proizvedene smee. Dokazano je da divlji herbivori nerado uzimaju suvu koncentrovanu hranu, suve repine rezance i uljane pogae u krupnim komadima. Nasuprot tome, rado konzumiraju vlane repine rezance (svee ili pokvaene), kao i meane obroke na bazi sonih hraniva i koncentrata, to dodatno komplikuje njihovu ishranu u lovitima za vreme zime i niskih temperatura.

Kukuruz

Za zimsko prihranjivanje divljai najvie se koristi zrnasta hrana. Najee je to zrno kukuruza, koji se medju itima odlikuje najveim udelom skroba (do 78% suve materije) i masti (4-7%), kao i najmanjim sadrajem proteina (u proseku 8%) i celuloze (1-3%). Kukuruz namenjen srnama, jelenima i divljim svinjama daje se u klipu, ime se oteava umskim pticama da ga odnose. U sluaju da je namenjen srnama i jelenima, preporuuje se da se klipovi polome na dva do tri dela, kako bi se ivotinjama olakalokonzumiranje. Veliki znaaj za zimsku ishranu ovih vrsta divljai mogu imati njive sa neobranim kukuruzom. Zreo klip kukuruza na stabljici je u oborenom poloaju, tako da ne moe doi do vlaenja i plesnavljenja zrna, a divlja ima preko cele zime na raspolaganju ovu znaajnu energetsku hranu. Kukuruz za potrebe ishrane divljai uva se u lovitima u objektima koji su napravljeni na stubovima, tako da je onemogueno pre svega divljim svinjama da dodju do njega. Ukoliko u lovitu ima i medveda, objekat se mora dodatno obezbediti bodljikavom icom.

Zrnevlje ita

Pored kukuruza, dobra hrana za divlja moe biti i zrno drugih ita, kao to je penica, jeam, ovas i tritikale. Sva ova ita sadre manji procenat skroba i vei udeo proteina u odnosu na kukuruz. I pored dobre hranljive vrednosti, manje su praktina za ishranu divljai, jer ih umske ptice lako pronalaze i odnose. U ovu svrhu se najee koriste ita koja su prethodno pomenuta kao zrnasta hrana za ishranu divljai. Kukuruz u zrnu je svakako najvanije i najee korieno ito u ovu svrhu, dok se ostala koriste u manjoj meri. Eventualno, penica moe biti znaajna za proizvodnju peletirane hrane, s obzirom na to da zbog odreenih sastojaka doprinosi vrstoi i postojanosti peleta. Bez obzira na vrstu, zrnasta hrana mora prethodno biti samlevena, poto se samo u branastom obliku moe homogeno (ravnomerno) pomeati sa ostalim sastojcima.

Suvi repin rezanac

Suvi repini rezanci su dosta skupa hraniva, jer je neophodna velika koliina toplotne energije za isparavanje vlage do nivoa od oko 10%. U cilju pojeftinjenja i ubrzanja procesa suenja, u eeranama se vri presovanje repinih rezanaca, tako da se dobija proizvod sa 20 i vie procenata suve materije.

Penine mekinje

Proizvod koji se dobija u procesu mlevenja penice, nakon odvajanja brana i griza i prosejavanja. Sastoji se preteno od omotaa zrna i delova branastog endosperma. Penine mekinje imaju boju slinu boji peninog zrna-svetlomrku. Za razliku od celog zrna, mekinje se ne mogu uvati zbog kvarljivosti i trebalo bi ih utroiti za 3-5 meseci. Mekinje su jedan od najboljih izvora fosfora, i sadre ga oko 1,2%, ali su siromane kalcijumom, koga sadre oko 0,12%. Medjutim, fosfor je velikim delom u kompleksu sa fitinskom kiselinom, te ga nepreivari loe koriste, a naroito ptice. Nasuprot tome, preivari dobro iskoriavaju fosfor iz mekinja. Dobar su izvor niacina, riboflavina, pantotenske kiseline i holina.

Penino stono brano

Dobija se, takodje, u procesu mlevenja penice. Sastoji se od branastog endosperma, omotaa i klice. Ima manji procenat omotaa u odnosu na mekinje, pa je samim tim bogatije energijom. Stono brano sadri minimalno 12% sirovih proteina i 30% skroba, i maksimalno 14,5% vlage i 8% sirove celuloze.

Pogae i same soje

Pogae se dobijaju presovanjem semena soje i sadre minimalno 38% sirovih proteina. Same soje se dobijaju ekstrakcijom ulja iz oljutenog, delimino oljutenog ineoljutenog zrna soje. Sojina sama je najkvalitetnije i najvie korieno proteinsko hranivo biljnog porekla. Obino slui kao osnovni ili jedini izvor proteina. Nivo proteina u sojinoj sami varira 40-50%, zavisno od sorte, sadraja ljuske i nivoa ulja. Zahvaljujui visokom sadraju lizina soja se odlino kombinuje sa itima, koja su deficitarna u ovoj esencijalnoj aminokiselini. S druge strane, proteini soje su deficitarni u metioninu i cistinu. Zbog nedostatka metionina dobro se dopunjuju proteinima iz suncokretove same.

Pogae i same suncokreta

Presovanjem delimino oljutenog zrna suncokreta dobijaju se pogae koje bi trebalo da sadre minimalno 35% proteina i maksimalno 20% sirove celuloze. Za ishranu ivotinja najbitnije su same, koje se na tritu mogu pojaviti u etiri klase kvaliteta. Proteini suncokretove same su bogati metioninom, a sadre i dosta cistina. Medjutim, deficitarni su u lizinu i triptofanu. Suncokretova sama sadri dosta niacina i pantonske kiseline. Posle stonog kvasca, najbogatiji je izvor ovih vitamina. Nema dovoljno riboflavina, a holina skoro i ne sadri.

Soni kvasac

Dobija se razmnoavanjem gljivica kvasca Torula species na razliitim podlogama, pre svega na melasi. Postoje tri grupe kvaliteta, sa minimalno 60, 50 i 40% sirovih proteina, i sa maksimalno 2% sirove celuloze. Proteini iz stonog kvasca sadre manje metionina i cistina u odnosu na proteine ivotinjskog porekla, pa su manje bioloke vrednosti. Izuzetno su bogat izvor vitamina B kompleksa.

Lucerkino brano

Dobija se dehidriranjem (vetakim suenjem) lucerke pokoene u fazi pupoljenja. Zbog svojih karakteristika, kao i zbog vrednosti hranljivih sastojaka, lucerkino brano se moe smatrati pravim prirodnim premiksom. Ovo hranivo je znaajno pre svega zbog visokog sadraja sirovih proteina i dobrog aminokiselinskog sastava. Postoji nekoliko klasa kvaliteta brana od lucerke, to zavisi od sadraja proteina (12-20%) i celuloze (21-31%). Zbog relativno visokog procenta sirove celuloze, ne dodaje se u veoj koliini smeama za nepreivare.

Hraniva ivotinjskog porekla

U ovu grupu spadaju hraniva koja se odlikuju visokim procentom proteina i visokom biolokom vrednou istih. Ova hraniva su pratei proizvodi mlekara, klanica, prerade ribe, ili su proizvodi kafilerija. Medjutim, za korienje hraniva iz ove grupe u ishrani preivara, u novije vreme javlja se kao ograniavajui faktor BSE ili bolest ludih krava (Bovine spongiform encephalopathy). Zbog toga ih veina savremenih fabrika hrane za ivotinje vie ne koriste, s izuzetkom mleka i surutke u prahu. Umesto hranivima ivotinjskog porekla, aminokiselinski sastav hraniva biljnog porekla dopunjuje se sintetikim aminokiselinama.

Mineralna hraniva

MakroelementiNajvaniji makroelementi za domae ivotinje su kalcijum, fosfor, natrijum i hlor. Oni se dodaju u hranu za divlja u vidu razliitih hraniva, kao to so, kreda mono i di kalcijum fosfat.

Stona so

Obrocima i smeama koncentrata dodaje se kristalna, odnosno mlevena stona so, dok se za divlje preivare moe koristiti i kamena, odnosno briketirana so, koju ivotinje koriste lizanjem. Poto je za nae podruje karakteristian manjak joda u zemlji, vodi i hrani proizvedenoj na takvim terenima, za proizvodjaa je zakonski obavezujue jodiranje kuhinjske, odnosno stone soli. Takodje, i briketiranoj soli se moe dodati jod u postupku njene proizvodnje, dok je kamena so u tom pogledu izuzetak. U smee koncentrata so se dodaje u koliini od 0,3-0,5%.

Stona kreda

Koristi se kao sastavni deo smea koncentrata sa ciljem da se obezbede potrebne koliine kalcijuma za domae i divlje ivotinje. Po hemijskom sastavu to je CaCO3, odnosno kalcijum-karbonat. Dobija se mlevenjem krede, krenjaka ili mermera, i predstavlja veoma jeftino hranivo. U smee koncentrata ukljuuje se u koliini od 0,5-1%.

. Mono i dikalcijum fosfat

Monokalcijum fosfat sadri najmanje 24% fosfora rastvorljivog u mineralnoj kiselini, dok dikalcijum fosfat sadri 21% kalcijuma (bezvodni oblik) odnosno 16% (hidratisani oblik). Masimalna koliina fluora trebalo bi da je 0,20%. U smee se ukljuuje u koliini od 0,5-1%.

Mikroelementi

Mikroelementi se dodaju u vidu sulfata, karbonata, hlorida, oksida i redje nekih drugih oblika. Sulfatne soli se najefikasnije koriste, lake se preiavaju i jeftine su. Nasuprot tome, oksidi su nerastvorljivi u vodi, hloridi su nerastvorljivi ili jako higroskopni, a karbonati su nerastorljivi ili se brzo oksidiu. U novije vreme u praksu se uvode i helati (proteinati), odnosno organska jedinjenja koja sadre mikroelemente vezane za aminokiseline ili peptide. Takav hemijski oblik se odlikuje znatno efikasnijim korienjem mikroelementa. Mikroelementi (gvodje, bakar, cink, kobalt, mangan i selen) dodaju se u hranu za divlja u vidu mineralnih premiksa.

Vitamini

to se tie vitamina, postoji znatna razlika u potrebama izmedju preivara i nepreivara. Preivari imaju znaajnu prednost u pogledu mogunosti bakterijske sinteze vitamina B kompleksa u organima za varenje. Zbog toga se za preivare (osim za najmladje kategorije) predvidja samo dodavanje vitamina A i D. Nasuprot tome, nepreivari zavise iskljuivo od koliine vitamina koja se nalazi u obroku, te za njih vitaminski premiksi imaju daleko vei znaaj.

Mineralno-vitaminski premiksi

Najei oblik dodavanja mikroelemenata i vitamina u smee koncentrata su takozvani premiksi ili predsmee. Koncentracija mikrosastojaka u njima je takva da sepremiksi ukljuuju u obroke najee u koliini od 1%. U poslednje vreme kod nas se proizvode i premiksi koji sadre i najvanije makroelemente (poreklom iz stone soli, dikalcijum-fosfata i dr.), pa se koriste u koliini od 3 ili 5%. Mikrosastojci se u premiksima nalaze pomeani sa nekim nosaem, najee stonim branom, sitnim mekinjama, kukuruznim branom i kredom.

Dodaci smeama

U industrijskoj proizvodnji stone hrane sve je vie dodataka (aditiva) koji se koriste u razliite svrhe, a njihov broj se svakodnevno poveava. Aditivi se opisuju kao supstance koje, dodate drugim u malim koliinama, potenciraju korisne, a smanjuju tetne efekte korienog obroka. Prema Evropskoj klasifikaciji postoji oko 300 registrovanih aditiva podeljenih u 14 grupa. U ovom poglavlju se opisuje svega nekoliko onih, koji su eventualno znaajni za proizvodnju smea koncentrata za divlja.

Sintetike aminokiseline

Brojna hraniva, pre svega biljnog porekla, najee su deficitarna u aminokiselinama lizinu, metioninu i triptofanu. Najbolji izvor navedenih aminokiselina su kvalitetna hraniva ivotinjskog porekla, ali je za veinu njih zajedniko visoka cena, esto lo kvalitet i poslednjih godina zabrana korienja za preivare. Sa ciljem reavanja navedenih problema, u poslednje vreme se proizvode i koriste sintetike aminokiseline. Kombinovanjem proteinskih hraniva biljnog i celularnog porekla sa sintetikim aminokiselinama moe se u potpunosti postii zamena skupih hraniva ivotinjskog porekla.

Antibiotici, kokcidiostatici, antihelmintici

To su lekovita sredstva koja slue za preveniranje i leenje bolesti iji su uzronici mikroorganizmi i endoparaziti. Od 2006. godine u Evropskoj uniji nutritivni antibiotici su zabranjeni kao dodaci hrani za ivotinje.

Arome i pojaivai apetita

U cilju boljeg konzumiranja koncentrata, u smee bi trebalo ukljuiti odgovarajue vrste aromatskih dodataka, koji se poslednjih godina pojavljuju i na naem tritu. To su, konkretno za divlja, arome citrusa, komoraa, anisa, jabuke i timika.

Konzervansi

Koriste se u cilju spreavanja razvoja mikroorganizama u hrani za ivotinje. To su na primer, mravlja kiselina, amonijum-formiat, amonijum-propionat, DL-jabuna kiselina, kalcijum-acetat, kalcijum-citrat, kalcijum-formijat i niz drugih.

Antioksidansi

To su sredstva koja spreavaju kvarenje hrane usled oksidacije masti i vitaminarastvorljivih u mastima. Sredstva za vezivanje

Koriste se pri peletiranju hrane, u cilju poveanja vrstoe peleta i smanjenja procenta otiranja. esto se u ovu svrhu koristi melasa, koja istovremeno zaslauje hranu i ima energetsku ulogu.

Kompletne smee - koncentrati

Smea koncentrata se proizvodi kombinovanjem energetskih i proteinskih hraniva, uz dodatak makroelemenata (poreklom iz mineralnih hraniva), mikroelemenata i vitamina. Za zimsku ishranu divljai, a naroito za divlja koja se intenzivno gaji na farmama divljai su znaajni fabriki proizvedeni koncentrati, odnosno potpune smee. Koncentrate bi trebalo praviti u skladu s postojeim normativima za odreenu vrstu divljai, a ukoliko isti ne postoje ili se do njih ne moe doi, trebalo bi koncipirati smee kao i za pojedine vrste domaih ivotinja (na primer, smee za srne i jelene prema normativima za ovce, smee za divlje svinje prema normativima za domae svinje, smee za zeeve prema normativima za kunie, smee za fazane i jarebice prema normativima za urke itd.).

Literatura:

www.srndac-visoko.co.ba;www.fs.fed.uswww.borealforest.orgInternetLiteratura Dr. Nikole Stolia Lovstvo , Poljoprivredni fakultet Novi Sad 2014