1.ta su opasne materije?Opasne materije su materije koje mogu za vreme proizvodnje, prevoza, prerade, skladitenja ili korienja u tehnolokom procesu da isputaju ili stvaraju: zarazne, nadraujue, zapaljive, eksplozivne, korozivne, zaguljive, toksine ili druge opasne praine, gasove, magle, pare ili vlakna kao i tetna zraenja, u koliinama koje mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi, materijalna dobra i okolinu, na manjoj ili veoj udaljenosti od objekata u kojima se nalaze. Opasne materije su sve materije koji mogu izazvati OPASNE ili TETNE posledice po oveka i njegovu okolinu pri neodgovarajuem postupanju njima, prilikom: proizvodnje,pakovanja, skladitenja, prevoza, manipulacije i uporabe.2. ta su postrojenja, a ta pogoni sa opasnim materijama?Postrojenje podrazumeva celokupan prostor gde su opasne supstance prisutne u jednom ili vie pogona, ukljuujui i pripadajuu infrastrukturu. Pogon sa opasnim materijama podrazumeva tehniku jedinicu unutar postrojenja u kojem se opasne supstance proizvode, koriste ili skladite. Pogon obuhvata i sve objekte, opremu, cevovode, maine, alate, fabrike koloseke i depoe, istovarna pristanita za postrojenje, skladita ili sline graevine koje su nune za funkcionisanje postrojenja.3. Definisati pojam manimulacije i prevoza opasnih materijaManipulacija opasnim materijama podrazumeva sve radnje vezane za njihovo pakovanje, prenoenje, utovar, istovar, utakanje, pretakanje i istakanje kada se radi o zapaljivim tenostima. Pod prevozom opasnih materija podrazumeva se transport u odgovarajuoj ambalai, drumskim, eleznikim, vodenim ili vazdunim prevoznim sredstvima. 4. Definisati pojam skladitenja opasnih materijaSkladitenje opasnih materija podrazumeva prisutnost odreene koliine opasne supstance usled uskladitenja, odlaganja pod nadzorom ili dranja na zalihama. Skladitenje materija i materijala ima funkciju prikupljanja, uvanja i izdavanja u proizvodnji i prometu. To je tehnoloki proces u kojem su materijali u stanju fizikog mirovanja i ekaju vreme da uu u proizvodnju, pakovanje ili potronju. 5. Definisati Klasu 1. opasnih materijaEksplozivne materije su vrste i tene materije koje, pod odreenim spoljanjim uslovima, eksplozivnim hemijskim razlaganjem (izuzetno brzim hemijskim reakcijama) oslobaaju toplotnu energiju uz pojavu gasovitih produkata pod pritiskom veim od pritiska okoline, usled ega dolazi do irenja gasova (produkata) i tom se prilikom deo osloboene energije pretvara u rad. Iako je svaka eksplozija praena oslobaanjem energije, eksploziju ne karakterie koliina osloboene energije, ve brzina kojom se ova energija oslobaa, tj. koliina energije osloboene u jedinici vremena. 6. Definisati Klase 2. i 3. opasnih materijaKlasa 2. Opasni gasovi su gasovi kojima je kritina temperatura nia od 50C ili im je na 50C, a pritisak pare vii od 3 bara. Transportiraju se kao: komprimovani utenjeni gasovi (kiseonik, vodonik, azot, ugljendioksid, TNG, prirodni gas...), duboko pothlaeni teni gasovi (kiseonik, argon, azot), gasovi rastvoreni pod pritiskom (amonijak u vodi, acetilen u acetonu) i aerosoli (rasprivai).Klasa 3. Zapaljive tenosti su tenosti koje na temperaturi 50C imaju pritisak pare ispod 3 bara i kojima se pare u odreenom odnosu sa vazduhom i uz prisustvo izvora paljenja pale. 7. Definisati Klasu 4. opasnih materijaKlasa 4. Zapaljive vrste materije . Zapaljive vrste materije su one materije koje se, kada su u suvom stanju, lako pale u dodiru s plamenom ili iskrom (sumpor, slama, drveni ugalj, stari papir, naftalin, celuloid, nitroceluloza, crveni fosfor i dr.), ali nisu sklone samopaljenju. 8. Definisati Klasu 5. opasnih materijaKlasa 5. Oksidirajue supstanceOksidirajue materije su materije koje hemijski reaguju s pojedinim drugim materijama i pri tome mogu da izazvu poar (nitrati u vetakim ubrivima, hlorati, perhlorati, peroksidi alkalnih metala, vodeni rastvor H2O2 idr.). 9. Definisati Klase 7 i 8 opasnih materijaKlasa 7. Radioaktivne supstance Radioaktivne materije su materije ija specifina aktivnost prelazi 74 bekerela po gramu. Klasa 8. Korozivne materije U dodiru s drugim materijama i ivim organizmima izazivaju njihovo oteenje ili unitenje. Dele se na:vrlo opasne u dodiru s tkivom do 3 minuta izazivaju pojavu nekroze (odumiranja),opasne pri delovanju na tkivo od 3 do 60 minuta izazivaju razaranje tkiva u roku od 14 dana,manje opasne razaranje tkiva e se desiti posle 14 dana ako je tkivo bilo izloeno materiji od 60 minuta do 4 sata. 10. Definisati Klasu 9. opasnih materijaKlasa 9. Razne opasne materije Razne opasne materije obuhvataju rastvore i smese navedenih materija koje su tetne isto ili manje nego kada su u koncentrovanom obliku. Tu spadaju i materije koje predstavljaju opasnost za vreme prevoza, a ne mogu se svrstati u razrede od 1. do 8. (azbest, magnetne materije i sl.). Opasnim materijama smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije, kao i otpaci, ako imaju svojstva tih materija. 11. Definisati pojam udesa (nesree) sa opasnim materijamaUdes (nesrea) izazvana opasnim materijama jeste iznenadni i nekontrolisani dogaaj ili niz dogaaja, koji nastaje nekontrolisanim oslobaanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija sa stacionarnih i mobilnih objekata i ureaja pri proizvodnji, preradi, prometu, upotrebi, prevozu, skladitenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom uvanju, to moe negativno uticati na ljude, materijalna dobra i ivotnu sredinu. 12. ta su pokazatelji nesrea izazvanih opasnim materijama?Pokazatelji nesrea izazvanih opasnim materijama su: poari i eksplozije, pojava veeg broja ljudi sa zdravstvenim problemima (munina, povraanje, smetenost, tekoe s disanjem, grevi, upala oiju, crvenilo koe i osip, plikovi) i umrlih, neuobiajen broj mrtvih divljih i domaih ivotinja, ptica, riba i insekata Udesi mogu biti: prirodnog karaktera, tj. udesi prouzrokovani elementarnim katastrofama (zemljotresi, poplave, erupcija vulkana, ...) i tehniko-tehnoloke katastrofe (havarije na proizvodnim sistemima, havarije nastale usled razliitih kvarova, zastoja, neispravnosti sistema, ljudskih greaka itd.). 13. ta su uzroci nesrea izazvanih opasnim materijama?Najei mogui uzroci nesrea izazvanih opasnim materijama u miru su: ljudska greka odnosno propusti u radu, nestruno rukovanje opasnom materijama, neuvaavanje statikog elektriciteta u tehnolokom procesu, kvar na opremi i postrojenju, neodgovarajui prevoz opasne materija, saobraajna nesrea ali i teroristiki napad na objekte. Najei mogui uzroci nesrea izazvanih opasnim materijama u ratu su: udari nuklearnim, biolokim i hemijskim orujem. 14. Koji su ulazni putevi opasne materije u organizam oveka?Postoje tri ulazna puta opasne materije u na organizam: oralno gutanjem,inhalacijom udisanjem i absorpcijom pteko koe15. Definisati direktno i indirektno dejstvo opasne materijeDejstvo opasnih materija na oveka moe biti: direktno i indirektno (posredno).Direktno delovanje opasnih materija ogleda se u njihovom hemijskom vezivanju za ivi organizam ili nekim drugim fiziko- biohemijskim delovanjem pri emu izazivaju znatne funkcionalne promene. Indirektno dejstvo na oveka ili posredno dejstvo opasnih materija se najee javlja prilikom poara, kao posledica eksplozija, ili kao posledice od zraenja radioaktivnih materija.16. Definisati posledice koje, svojim dejstvom, prouzrokuju opasne materijePosledice koje, svojim dejstvom, prouzrokuju opasne materije: akutne i hronine. Akutne posledice nastaju usled kratkorone izloenosti dejstvu opasnih materija (na primer, opekotine prouzrokovane korozivnim materijama, guenje prouzrokovano udisanjem toksinih gasova, iritacija oiju) i obino su odmah vidljive. Hronine posledice nastaju pri dugoronoj izloenosti dejstvu slabog intenziteta opasnih materija. Hronine posledice mogu se manifestvovati tek nakon vie godina, teko ih je predvideti i utvrditi njihove uzroke. 17. Dejstvo opasnih materija na ivotnu sredinuBrojne grane ljudske delatnosti, ogroman broj hemijskih supstanci i radioaktivnih izotopa koji dospevaju u prirodu, stvaraju brojne puteve zagaivanja ivotne sredine. ivotna sredina se zagauje u: akcidentima i permanentno. Permanentno zagaivanje ivotne sredine posledica je svakodnevnog rada industrije, poljoprivredne proiz-vodnje i linog ivota. Teko je pobrojati sve mogue izvore i naine zagaivanja ivotne sredine.18. Definisati hemijski udesHemijski udes je neoekivan dogaaj u kome dolazi do oslobaanja hemijskih materija, a koji se deava iznenada i predstavlja opasnost po ljude, materijalna dobra ili ivotnu sredinu.19. Definisati nuklearni udesNuklearni udesi podrazumevaju sve pojave iznenadnog i nekontrolisanog oslobaanja i dejstava izotopa jonizujueg zraenja uz ostale propratne pojave. Pod nuklearnim udesom u miru smatraju se havarije na nuklearnim reaktorima (nuklearne elektrane, instituti, brodovi, podmornice) i drugim objektima (vetaki sateliti, kontejneri sa nuklearnim gorivom i radioaktivnim materijalom), usled ega dolazi do emitovanja radioaktivnog zraenja u spoljnu sredinu ime se ugroava ivot ljudi i ivotinja20. Definisati bioloki udesBioloki udesi podrazumeva masovna oboljenja pod dejstvom mikroorganizama. Iznenadna pojava bolesti izazvana oslobaanjem agensa, naroito endemskog tipa, moe biti shvaena kao prirodna epidemija. Bioloki agensi, namerno ili nenamerno upotrebljeni, spadaju u tiha i podmukla" oruja, jer su iva materija koja se razmnoava, pa je mogue da se iz zone napada (primarni rejon) bioloki agensi prenesu i raseju na nova podruja 21. Mesta nastanka udesaMesta nastanka udesa su: proizvodna i tehnoloka postrojenja u kojima opasne materije uestvuju u procesu proizvodnje (40%);skladita, magacini i objekti u kojima se deponuju ili uvaju opasne materije (25%), i sredstva transporta kojima se prevoze opasne materije (35%).U udese (havarije) u stacionarnim objektima svrstavaju se sve havarije u proizvodnim sistemima, magacinima i rezervoarima, kao i na stacionarnim cevovodima, transpor-tnim trakama i slino, u okviru nekog proizvodnog sistema. Osnovna karakteristika je, da se zna tana lokacija mogue havarije. Jedino je nemogue predvideti vreme kada e doi do havarije. 22. Faze udesaFaze udesa su: prva faza, vreme pre nastanka udesa i u njoj je potrebno preduzeti sve preventivne mere da bi se spreio udes, druga faza, vreme trajanja udesa u kojoj je potrebno obezbediti spasavanje ivota i preduzeti mere zatite najugroenijih, trea faza se odnosi na vreme neposredno nakon udesa kada se prua medicinska pomo u okviru zdravstvene slube i obezbeuje opstanak u nepovoljnim uslovima, dok etvrta faza predstavlja vreme posle udesa kada se preduzimaju mere sanacije i otklanjanja posledica udesa. 23. Zone ugroenosti od udesaZone ugroenosti od udesa su: -prva zona je zona u kojoj je nastao udes i u kojoj se pruanje prve pomoi ugroenom stanovnitvu svodi na efikasnu primenu zatitnih sredstava; -druga zona je odreena teritorijom na kojoj e se hemijske materije pojaviti u intervalu od 10 do 30 minuta od momenta nastanka udesa, kada dolazi do intenzivnog rasprostiranja toksinih materija. -trea zona je odreena teritorijom na kojoj e se hemijske materije pojaviti nakon 30 minuta pa sve dok se bude oseao njihov uticaj. Ova zona predstavlja definitivnu zonu ugroenosti teritorije nekim hemijskim udesom. U njoj se takoe preduzimaju mere zatite stanovnitva, evakuacija i druge mere i postupci odreene planovima zatite. 24. Fizika svojstva opasnih materijaFizika svojstva: Granice eksplozivnosti (donja i gornja granica eksplozivnosti) Temperatura paljenja Korozivnost Stanje na atmosferskim uslovima Gustina (zapreminska masa)/relativna gustina Taka kljuanja Rastvorljivost Taka topljenja/zamrzavanja Parni pritisak Isparljivost

25. Parni pritisakParni pritisak je sila koja dolazi iz materije koja potiskuje paru u vazduh. Moe se opisati kao fazni prelaz iz vrstog ili tenog u stanje pare. to bre materija isparava, vei je i njegov parni pritisak. Parni pritisak izraava se kPa. Vie od 5[kPa] smatra se isparljivim. 26. IsparljivostIsparljivost je pojam koji se odnosi na koliinu materije koji odlazi u vazduh. Faktori koji utiu na brzinu isparavanja su:vetar i temperatura,povrina i vrsta povrine. Kao jedan od kriterijuma za ocenjivanje isparljivosti neke materije uzima se njegova temperatura kljuanja, jer to je nia temperatura kljuanja, isparljivost je vea. 27. KoncentracijaKoncentracija je koliina aktivne materije u posmatranoj drugoj materiji ili nekoj zapremini:-zapreminska - predstavlja zapreminu rastvorene supstance po jedinici rastvora, (cm3/m3), -masena - predstavlja masu rastvorene supstance po jedinici zapremine rastvora, (kg/m3),-molarna - predstavlja broj molova odreene supstance po jedinici zapremine rastvora, (mol/m3). 28. GustinaGustina pokazuje kolika je masa neke materije sadrana u jedinici zapremine, tj. to je ta masa vea, telo je gue. Ona zavisi od temperature, jer se sa promenom temperature menja i zapremina. Zapreminska masa, odnosno gustina, predstavlja masu supstance po jedinici zapremine:

Gde je:

- zapreminska masa (ili gustina),

- masa i

- zapremina koju zauzima supstanca mase m.

= 9981000 za vodu = 1,29 za vazduh29. Relativna gustinaRelativna gustina je gustina u odnosu na vodu, za tenosti, ili u odnosu na vazduh za gasove:

= 751 za benzin

r= znai da e materija da pliva po povrini vode

= 0,717 za metan

r= znai da e materija da se izdvaja u gornjim delovima prostorijaMaterije sa relativnom gustinom pare manjom od 1 dizae se u gornje slojeve vazduha.Materije sa relativnom gustinom pare veom od 1 padae u donje slojeve vazduha.Tenosti sa relativnom gustinom manjom od 1 e plutati.Tenosti sa relativnom gustinom veom od 1 e tonuti.30. ViskoznostViskoznost je unutranji otpor fluida. Viskozitet je rezultat unutranjeg trenja, pa se i meri silom trenja koja se javlja pri kretanju. Viskozitet zavisi od hemijskog sastava fluida i temperature. Viskozniji fluidi daju vei otpor pri kretanju. Tenost koja ima vei viskozitet je manje pokretnija, a ona sa manjim viskozitetom je vie pokretna tenost. Tenosti su viskoznije od gasova. 31. RastvorljivostRastvorljivost je osobina materije da se rastvara u drugoj materiji. Pod pojmom rastvorljivost podrazumeva se najvea koliina materije koja se moe rastvoriti u odreenoj koliini rastvaraa, odnosno koliina rastvorene materije koja je u ravnotei sa vikom nerastvorene materije (zasien rastvor).

32. Temperatura kljuanjaTemperatura kljuanja je temperatura na kojoj, pod datim uslovima, tenost isparava po celoj zapremini.Taka kljuanja je temperatura na kojoj se napon pare tenosti izjednaava sa spoljanjim pritiskom. Naime, tenost je uvek u ravnotei sa svojom gasnom fazom (parom), dakle, tenost uvek isparava, ali na taki kljuanja do isparavanja dolazi iz cele zapremine. 33. Temperatura topljenja / ovravanjaTemperatura topljenja je temperatura pri kojoj materija iz vrstog agregatnog stanja prelazi u teno, tj. temperaturni nivo kada se vrsta i tena faza nalaze u ravnotei. Temperatura ovravanja (mrnjenja) je temperatura pri kojoj neka supstanca prelazi iz tenog agregatnog stanja u vrsto stanje. 34. Temperatura tinjanjaTemperatura tinjanja je temeratura na kojoj dolazi do sagorevanja bez pojave plamena, ona je bliska taki paljenja. Temperatura tinjanja je najnia temperatura na porini zagrejane podloge pri kojoj dolazi do paljenja 5 mm debelog sloja nataloene praine. 35. Temperatura paljenjaTemperatura paljenja zapaljive materije predstavlja najniu temperaturu na kojoj se ta materija, u obliku gasa, pare, magle ili praine, pomeanih sa vazduhom (oksidatorom), moe zapaliti uz pomo odgovarajueg spoljanjeg izvora. 36. Temperatura paljenja tenog gorivaTemperatura paljenja tenog goriva (plamite), je ona temperatura tenog goriva pri kojoj se iznad povrine tenog goriva obrazuje dovoljna koliina parne faze tako da se nakon njenog paljenja i sagorevanja nastavi proces sagorevanja tenog goriva.Ukoliko se pri zagrevanju neke vrste ili tene materije do temperature kljuanja ili termikog razlaganja ne postigne temperatura paljenja ta materija se ne smatra zapaljivom. 37. Temperatura bljeskaTemperatura bljeska (zapaljivosti) je najnia temperatura materije na kojoj se iznad njene povrine obrazuju gasne ili parno-vazdune smee sposobne da bljesnu pri postojanju odgovarajueg izvora paljenja. Pri tome ne dolazi do ustaljenog procesa sagorevanja materije.

38. Temperatura samopaljenjaTemperatura samopaljenja je najnia temperatura do koje je potrebno zagrejati zapaljivu materiju da bi se ona u daljem procesu samooksidacije zagrejala i zapalila bez spoljanjeg izvora paljenja. Samozagrevanje materije mogue je samo onda kada je koliina osloboene toplote u procesu oksidacije vea od toplote koja se predaje okolnoj sredini. Vremenski interval koji je potreban da bi dolo do samozagrevanja i paljenja materije oznaava se kao period indukcije. 39. Granice zapaljivosti (eksplozivnosti)Proces sagorevanja u homogenim smeama zapaljivih gasova, para zapaljivih tenosti i zapaljivih praina sa vazduhom ili kiseonikom mogu je samo u odreenim granicama koncentracije njihovog sastava. Pomenute granice se oznaavaju kao koncentracione granice zapaljivosti (eksplozivnosti). Donja granica eksplozivnosti DGE je najmanja koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle u vazduhu, kod koje postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje. Gornja granica eksplozivnosti - GGE je najvea koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle u vazduhu kod koje jo uvek postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje.Interval zapaljivosti je interval izmeu donje i gornje granice zapaljivosti. 40. Definisati vrednost NOAELNOAEL (No observable adverse effect level)- maksimalna koncentracija pri kojoj se ne primeuju nikakvi toksini efekti, bezbedna koncentracija; 41. Definisati vrednost LOAELOAEL (Lowest observable adverse effect level)- minimalna koncentracija pri kojoj se zapaaju prvi neeljeni efekti; 42. Definisati vrednost LC 50LC 50 (Lethal concentracions) - koncentracija koja dovodi do smrti 50% pacova pri izlaganju u vremenskom periodu od 4 h, koncentracija akutne otrovnosti; 43. Definisati vrednost ALCALC (Approximate lethal concentracions) - smrtonosna koncentracija pri izlaganju od 15 min.; 44. Definisati vrednost ILDHILDH (Immediately Dangerous and Health) momentalna opasnost po ivot 45. Definisati vrednost MDKMDK Maksimalno dozvoljena koncentracija (radnog prostora i ivotnog prostora). 46. Smrtonosna dozaSmrtonosna doza (letalna doza oznaava se kao LD ili DL) je jedna od metoda objektivnog oznaavanja toksinosti materije. Vrednost LD oznaava dozu supstance, iji unos u organizam, izaziva smrt odreenog procenta odreene vrste ivotinja. 47. ta je radijacija?Radijacija je energija koja dolazi iz izvora i putuje kroz neku materiju ili prostor. Radijacija moe biti: Nejonizirajua ili jonizirajua Prirodna i vetaka Nije svaka radijacija tetna. estino jonizujue zraenjealfa zraenjebeta zraenjeElektromagnetsko (fotonsko) zraenjeX (rendgensko) zraenje (gama) zraenjeX-zraenje nastaje kao posledica ubrzanog kretanja elektrona pri njihovim kvantnim skokovima sa jedne na drugu orbitalnu putanju, pri emu se oslobaa kvant energije.Alfa, beta i gama zraenja nastaju pri radioaktivnom raspadu atoma pojedinih elemenata i izotopa.

48. ta su oksidaciona svojstva?Oksidaciona supstanca, je ona koja prima elektrone od druge supstance tokom hemijske reakcije. S obzirom da je kiseonik najee oksidaciono sredstvo, pod oksidacionim supstancama se podrazumevaju supstance koje daju kiseonik drugoj supstanci kao, na primer to kalijumnitrat u barutu, daje kiseonik drvenom uglju i sumporu, pri emu dolazi do eksplozivnog sagorevanja. Oksidacione supstance se esto koriste za ubrzavanje procesa sagorevanja u pirotehnici i kod termitskih smea. 49. ta je korozivnost?Korozivnost se definie kao potencijal supstance da nanese tetu tkivima ili metalima. U korozivne materije ubrajamo kiseline i baze.ako je pH izmeu 0 i 6,9 upitanju su kiseline.a ako je pH izmeu 7,1 i 11 re je o bazama.Ugljovodonici (goriva) nisu korozivni. 50. ta sadri procena rizika?Procena rizika treba da sadri sledee celine: identifikaciju izvora opasnosti od udesa postrojenja sa opasnim materijama,analizu posledica hemijskog udesa postrojenja sa opasnim materijama,procenu hemijskog rizika na ivotnu sredinu ipredlog osnovnih mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes. 51. ta je cilj procene rizika?Cilj procene rizika je da se: uradi procena stepena ugroenosti ljudi, objekta i okoline od opasnih materija sa merama zatite ljudi, objekata i okoline,u skladu sa procenom definie postupanje i angaovanje ljudi i sredstava u sluaju udesa isaini kratko uputstvo za postupanje u sluaju udesa. 52. Definisati pojam rizikaRizik je mogunost nastajanja okolnosti sa neeljenim dogaajem, koji u sluaju ostvarivanja mogu bitno da narue ili ugroze ljudske ivote, materijalna dobra i funkcionisanje ekosistema.Rizik u optem smislu obuhvata i neizvesnost i rezultat neizvesnosti. Mera rizika u praksi moe biti razliita. Nekada je ona jednaka verovatnoi nezadovoljavajuih izlaza, anekadaserizik meri moguim finansijskim gubitkom. To su razlozi za razvoj analize rizika kao inenjersko-ekonomske discipline, koja nastoji da razvije i standardizuje pristupe tretiranju rizika. Kvantitativnoj analizi rizika prethodi precizna definicija mogueg neeljenog dogaaja Q (T) ije bi deavanje izazvalo gubitak. Analiza poiva na sledeoj osnovnoj definiciji faktora rizika ili izlaganje riziku: R = Q (T) x L (T)gde je: Rizlaganje riziku, L (T) gubitak ako se desi neeljeni dogaaj i Q (T) - mogunost neeljenog dogaaja. 53. ta podrazumeva sistemska analiza rizika?Sistemska analiza rizika podrazumeva: Analiza opasnosti od udesa, Mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes i Otklanjanje posledica.53. Udesni rizikUdesni rizik podrazumeva iznenadno odstupanje funkcionisanja tehnolokih sistema od normalnog reima. Pri tome, nastaje oslobaanje energije i emisija materija, koje dovode do ugroavanja odreenog ekosistema, ili ak i do nepovratnih promena prirodnih procesa u ivotnoj sredini. Po pravilu, posledice ovog vida delovanja rizika imaju lokalni karakter, mada u nekim sluajevima mogu biti od regionalnog ili globalnog karaktera 54. Kumulativni rizikKumulativni rizik, ima iste posledice, s tim to one mogu dovesti do lokalnog, regionalnog i globalnog efekta (promena klime, troenje ozona i sl.). Posledice se javljaju kao rezultat akumuliranja niza procesa ili materija (ugljen-dioksida, azotovih oksida, freona, ugljovodonika i sl.), u ivotnoj sredini pri normalnom funkcionisanju tehnolokih sistema.55. ta ini prvu fazu, fazu identifikacije opasnosti?Prvu fazu, fazu identifikacije opasnosti ine: priprema,sakupljanje podataka,identifikacija i primena identifikacije.56. ta ini drugu fazu, fazu analizu posledica?Ova faza sadri:pripremu, prikaz mogueg razvoja dogaaja prema scenariju, modeliranje efekata,analiza povredivosti i proraun udaljenosti karakteristinih koncentracija, koji se obino vri pomou programskih paketa ARCHIE, CAMEO i ALOHA.57. ta ini treu fazu, fazu procene rizika?Procena verovatnoe nastanka udesa Procena moguih posledica Ocena rizika 58. Ocena rizikaRizik da doe do udesa je: zanemarljiv,mali,srednji,veliki i veoma veliki.

59. Cilj plana zatite od udesaCilj plana zatite od udesa je da se njime definie saeta i pregledana osnova po kojoj se u svim situacijama pri nastanku tehniko-tehnolokih poremeaja moe organizovano pristupiti gaenju, saniranju eksplozije i hemijskih akcidenata i, ako treba, evakuaciji koristei sva raspoloiva sredstva: radnike, tehniku opremu, postojee ureaje i tehniku. 60. Svrha plana zatite od udesaSvrha plana je da se ostvari: Maksimalna zatita radnika;Sto je mogu manji gubitak u proizvodnji, oteenja postrojenja i materijalnih teta zbog oteenja procesne opreme i prekida rad; Izolacija ugroenog prostora i otklanjanje uticaja na susedne objekte i radne procese. 61. Postupak informisnja o udesuTelefonski brojevi kojima treba raspolagatiU portirnici, kljunim mestima u proizvodnji, kod poslovoe i teh. direktora za potrebe komunikacije Fabrike i vanih slubi u cilju dojave havarija moraju biti istaknuti brojevi: Sluba 112 Vatrogasci 93 Hitna pomo 94Dom zdravlja Policija 92. Brojevi telefona mora da se nalaze na zidu radnih prostora.Informacija o udesu, mora da bude kratka i jasna i da sadri podatke: O mestu i vremenu udesa; Vrsti opasnih materija koje su prisutne;Proceni toka udesa;Proceni rizika po okolinu i Druge znaajne podatke.62. Ophoenje s medijimaInformacije za javnost dati to je mogue bre.Javnosti se ne sme uskratiti informacija. U ovakvim sluajevima informacije za tampu mogu dati samo sledei radnici: direktor fabrike ili njegov zamenik (tehniki direktor) iradnik zaduen za rad s javnou.Ostali radnici ne smeju davati nikakva obavetavanja u vezi sa ekscesnim dogaajem. 63. Ophoenje sa slubenim organimaDravno tuilatvo, policija i neki drugi dravni ograni (npr. privredna inspekcija, organi vlasti za zatitu okoline i strukovna udruenja) uz odreene uslove imaju pravo i bez odobrenje rukovodstva preduzee da uu u krug preduzea. Nakon toga se obavetava rukovodioc zaduen za krizne sluajeve da je doao slubenik istraitelj i obavetava se pravnik preduzea.Nikakve izjave o kriznom sluaju ne treba da daju radnici koji nisu ovlaena lica za davanje informacija. 64. Postupak zatite stanovnitvaObavezno izolovati prostor tj. ugroenu zonu na kojoj je dolo do isticanja ili prosipanja opasne materije u radijusu od procenom rizika izraunatog radijusa u metrima. Skloniti nepotrebno ljudstvo iz Ugroene zone. Postaviti se uz vetar. Odluiti o uvoenju vanrednog stanja za okolno stanovnitvo.Uvoenje vanrednog stanja za okolno stanovnitvo se vri emitovanjem: Znaka za uzbunu Znaka za evakuaciju i Obavetenjem radnika.65. EvakuacijaZnak za evakuaciju daje se samo u sluaju vanrednih opasnosti; koordinator za evakuaciju nareuje aktiviranje signala ili evakuaciju na osnovu procene opasnosti i samo ako koordinator za evakuaciju nije prisutan tada svaki radnik moe dati znak sa evakuaciju a nakon procene da je opasnost velika.Zborno evakuacijsko mesto je obino portirnica ako je dovoljno udaljena od tehnolokog procesa. Radnici se kreu evakuacionim putevima, jer su najbri, najsigurniji i najkrai prema mestu evakuacije. Koordinator za evakuaciju brine o panici i spreava je. Radnici ostaju na zbornom evakuacijskom mestu sve dok se ne izvri evidencija prisutnih. Evidenciju vri voa evakuacije.66. Prva pomoZatrovanog odmah ukloniti iz kontaminirane zone. Pozvati odmah lekara. Ukoliko je dolo do udisanja isparenja, zatrovanu osobu utopliti i ostaviti u miru, a u sluaju prestanka disanja, primeniti vetako disanje. Ukoliko je osoba bila due izloena dejstvu toksinih gasova, odstraniti kontaminiranu odeu, dok je osoba pod mlazom vode. Kou isprati vodom, a oi isprati 10 15 min. vodom pod blagim mlazom, priemuonekapke otvoriti palcem i kaiprstom.Ukoliko je potreban transport, zatrovanog staviti u boni leei poloaj. 67. Na kojim informacijama i injenicama se zasniva odgovor na udes?Rukovodilac odgovora na udes sagledava situaciju i prikuplja potrebne informacije, a pre svega:Veliinu opasnosti koja preti ljudima i imovini. Ona se odreuje, pre svega, veliinom udesa, vrstom materijala koji istie ili gori, konstrukcijom objekta i slino.Gde gori, ta gori i kako gori?Da li su ljudi ugroeni?Da li postoje posebne opasnosti po uesnike spaavanja?Da li postoji opasnost od proirenja poara ili hemijskog udesa?Da li postoji opasnost od ruenja objekata?Da li postoji posebna opasnost (hemijska, radioaktivna, bioloka i sl.)?Kakvi su putevi za intervenciju.

68. Prvi odgovorPrvi odgovar ine koraci koji se odmah preduzimaju da bi se: spasili ivoti ljudi;sauvao dokazni materijal i zatitila imovina. U prvom odgovoru esto postoji lini i organizacioni rizik. Posledice eventualnog neuspeha su velike. Vreme za delovanje je esto kratko i ogranieno. Izvetavanje je esto nekompletno i protivreno. Lina bezbednost i bezbednost ostalih je najvanija. 69. Opasna zona i kontrolne zone opasnostiU incidentu koji ukljuuje opasne materijale ove zone se zovu vrue, tople i hladne zone.Unutranji deo vrue zone je poznat kao Trenutno opasna po ivot i zdravlje ili smrtonosna zona. Hladna zona je zona gde je postavljen komandni garnizon za incident. Pomone funkcije koje nisu potrebne u vruoj zoni postavljene su ovde, kao to su: medicinske,rehabilitacione i veze.70. SklonitaSklonita na poloaju niz vetar otporna su na isparenja. Vrata i prozori treba da su zatvoreni. Sistemi za grejanje i hlaenje iskljueni. 71. Zatitna oprema, vrsteZatitna oprema moe da bude: respiratorna zatita,hemijska zatita,toplotna zatita i specijalizovana zatita.72. Ogranienja opreme za linu zatitustres od toplote,ograniena mobilnost,ograniena vidljivost,teka komunikacija i ograniena okretnost.73. Respiratorna zatitaRespiratorna zatita predstavlja najvaniji pojedinani deo hemijske zatite onih koji interveniu. Razlikujemo:samostalan disajni aparat (takoe ga nazivaju disajnim aparatom, nudi najbolju respiratornu zatitu, ograniene zalihe vazduha, pitanje teine),respirator za dovod vazduha (maska je povezana sa crevom, lagan, jednostavan za upotrebu, zahteva bocu za isputanje, ima ogranienje od 91 metra duine creva),respirator za preiavanje vazduha (jednostavan za upotrebu, lagan, filtrira poznate kontaminirajue materije, zahteva od 19,5% do 23,5 % kiseonika),respirator za preiavanje vazduha na struju (jednostavan za upotrebu, u masku se dovodi hladan filtriran vazduh, zahteva 19,5-23,5% kiseonika, baterijsko napajanje). Filteri mogu da budu:filteri su napravljeni za razliite hemikalije i porodice hemikalija, filteri imaju rok trajanja, filteri su za jednokratnu upotrebu,zahtevaju kontrolu vazduha i procenu rizika inisu za situacije koje ukljuuju mogunost poara. 74. Hemijska zatitna odeaHemijska zatitna odea je napravljena od tkanine koja prua otpor na hemikalije. Nijedno hemijsko odelo ne prua zatitu protiv svih hemikalija. Veina hemijskih odela prua slabu ili nikakvu zatitu protiv toplote i plamena Vrste hemijske zatitne odee:Zatita od prskanja tenosti - Koriste se samo kada postoji opasnost od tene faze opasne materije odnosno kada se: isparenja ili gasovi ne smatraju toksinim za apsorpciju preko koe, isparenja ili gasovi nee ostaviti posledice na koi i nije za zapaljive atmosfere;Zatita od hemijskih isparenja za toksine materijale koji se apsorbuju preko koe,za materijale koji oteuju kou i nije nepropustljiva za tenost.75. Nedostaci opreme za hemijsku zatitu:proputanje, hemikalija prolazi na molekularnom nivou i ako nema spoljnih oteenja odela, prodor kroz rajsferluse, ostale prirodne otvore i usled fizikog oteenja odela.76. DekontaminacijaDekontaminacija moe biti: dekontaminacija za vanredne situacije, tehnika, za dokazni materijal, masovna idekontaminacija zatvorenika.77. Nivo dekontaminacijeNivo dekontaminacije zavisi od: vremena, duine kontakta, koncentracije, temperature i agregatnog stanja opasne materijePlan za dekontaminaciju je uvek potreban. Kontaminirajua materija odreuje vrstu dekontaminacije. Opasnije kontaminirajue materije zahtevaju detaljniju dekontaminaciju 78.Dekontaminacija principitok od prljavog ka istom kraju, princip pranja automobila, koristiti procese sa vie koraka, koristiti vie od jedne stanice i sapun i voda su najbolji. 79. CAS registarski brojCAS registarski broj je jedinstven numeriki identifikator hemijskih jedinjenja. U literaturi na engleskom moe stajati CAS nambers, Chemical Abstracts Service (odatle i potie skraenica CAS), kao deo Amerikog hemijskog drutva (American Chemical Society), dodeljuje ove numerike identifikatore svakom jedinjenju koje je objavljeno u literaturi. 80. EINECS broj(European Inventory of Existing Comercial Chemical Substances) Od 1981. u zemljama EU je na snazi EINECS (European Inventory of existing Commercial Substances), koji nalae obvezu izrade dosijea o komercijanim opasnim materijama sa podacima o fizikim, hemijskim i bolokim svojstvima opasnih materija, proceni rizika, preporukama o sigurnosti korienja i predlog njihove klasifikacije i obiljeavanja. 81. ELINCS broj(EU) (The European List of Notified Chemical Substances), Evropska lista hemijskih materija ELINCS znai popis novih materija prema postojeim propisima o usklaivanju zakona i propisa koji se odnose na razvrstavanje, pakovanje i oznaavanje opasnih materija. Trenutno postoji oko 1500 pojedinanih hemikalija koje su od 1981. navedene na takozvanoj ELINCS listi, ukljuujui pregled svih informacija o njihovoj klasifikaciji i proceni opasnosti/rizika.82. REACH broj(Registartion, Evaluation, Authorisation of Chemicals, integrisani sistem za registraciju, evaluaciju i autorizaciju hemikalija), novi propis koji je donela Evropska komisija u vezi sa hemijskim supstancama i njihovim bezbednim korienjem (EC 1907/2006). Cilj donoenja je poboljanje zatite zdravlja ljudi i ivotne sredine kroz bolju identifikaciju karakteristika hemijskih supstanci. Obavezno testiranje se proiruje, ne samo na hemikalije uvedene od 1981. godine ve i na sve one koje se trenutno koriste (oko 30.000 supstanci). 83. UN broj (Ujedinjene Nacije) brojUveden radi identifikacije opasne materije prilikom transporta. Utvrivanje UN broja je vano jer je njime opasna materija u potpunosti definisana, a to znai da su za tu materiju poznati: zvanini naziv, klasa, klasifikacioni kod, ambalana grupa, broj listice opasnosti, posebni propisi, granine koliine, uputstva za ambalau i pakovanje, uputstvo za meovito pakovanje, kakvo se vozilo koristi, itd. 84. Oznaavanje opasnih materija na bazi NFPA standardaOznake kojima se predstavljaju kategorija i stepen opasnosti materija zahvaenih poarom temelje se na NFPA Standardu M 704 (National Fire Protection Agency). Uz neke manje modifikacije te su oznake prihvaene i u naojzemlji, standardom SRPS Z.C0.012. Prema ovoj klasifikaciji opasnosti su svrstane u tri kategorije: opasnost po zdravlje,opasnost od poara i opasnost od reaktivnosti. Svaka od tri navedene kategorije opasnosti deli se na pet nivoa opasnosti koji se oznaavaju brojevima od 0 do 4 (0, 1, 2, 3 i 4). Nivo 0 oznaava da praktino ne postoji opasnost, a nivo4 predstavlja najveu opasnost. 85. Znaci opasnosti T+ i TZnakom za vrlo jaku otrovnost (T+) i simbolom oznauju se jaki otrovi. Pored znaka stavlja se natpis "vrlo jak otrov". Znakom za otrovnost (T) i simbolom oznauju se otrovi.Pored znaka stavlja se natpis "otrov". 86. Znaci opasnosti Xn+ i XiZnakom za tetnost (Xn) i simbolom oznauju se tetne materije.Pored znaka stavlja se natpis "tetno". Znakom za nadraujue delovanje (Xi) i simbolom oznauju se otrovi koji trenutnim, produenim ili ponovljenim dodirom s koom ili sluzokoom izazivaju upale.Pored znaka stavlja se natpis "nadraujue". 87. Znaci opasnosti E i OZnakom za eksplozivnost (E) i simbolom oznauju se materije koji pod utjecajem plamena ili drugih toplotnih izvora eksplodiraju, ili kod kojih postoji opasnost od eksplozije zbog udarca, pritiska, trenja ili hemijske reakcije.Pored znaka stavlja se natpis "eksplozivno". Znakom za oksidirajue delovanje (O) i simbolom oznauju se materije koji u dodiru s drugom daju jaku egzotermnu reakciju (oslobaanje toplote) ili pri tome nastaju druge promene koje poveavaju stepen opasnosti. Pored znaka stavlja se natpis "oksidirajue" 88. Znaci opasnosti F+, F i NZnakom za vrlo laku zapaljivost (F+) i simbolom oznauju se materije koji se pod normalnim pritiskom (1013 mbara) i na normalnoj temperaturi (20C) mogu zapaliti i gasovi koji su zapaljivi u dodiru sa vazduhom. Pored znaka stavlja se natpis "vrlo lako zapaljivo". Znakom za laku zapaljivost (F) i simbolom oznauju se materije koji se lako zapale u dodiru s izvorom paljenja. Simbol je grafiki prikaz otvorenog plamena, crne boje na narandastoj podlozi. Pored znaka stavlja se natpis "lako zapaljivoZnakom opasnosti za okolinu (N) i simbolom oznauju se materije koji su opasne za biljke i ivotinje, organizme u tlu, pele, ozonski omota i dr. Pored znaka stavlja se natpis "opasno za okolinu" 89. Oznake upozorenja i obavetenjaOznake upozorenja se odnose na vrstu rizika koji postoje ili mogu nastati u prometu i pri rukovanju opasnim materijama. Oznake obavetenja se odnose na mere koje se moraju primeniti u prometu i pri rukovanju sa opasnim materijama. Oznake upozorenja i obavetenja se stavljaju na ambalau, a njihovo znaenje upisuje se u uputstvo za upotrebu opasne materije, koje se prilae uz svako pakovanje. Znaenje najvanijih oznaka upozorenja i obavetenja upisuje se, po potrebi i pored oznaka opasnosti. 90. Listica opasnosti za klasu 1.Eksplozivne supstance i predmeti koriste se za izvoenje eksplozija i pirotehnikih efekata. Podgrupa 1.1. Eksplozivi, opasnost od velike eksplozijePodgrupa 1.2. Eksplozivi, opasnost od projektilaPodgrupa 1.3. Eksplozivi, opasnost od poaraPodgrupa 1.4. Eksplozivi, mala opasnost od eksplozijePodgrupa 1.5. Eksplozivi, veoma stabilni eksplozivi ali postoji rizik od eksplozije Podgrupa 1.6. Izuzetno stabilni eksplozivi

91. Listica opasnosti za klasu 2.Klasa 2. Gasovi pod pritiskom, u tenom stanju ili rastvoreni pod pritiskomPodgrupa 2.1. Zapaljivi gasoviPodgrupa 2.2. Nezapaljivi i netoksini gasovi Podgrupa 2.3. Toksini gasovi

92. Listica opasnosti za klasu 3.Klasa 3. Zapaljive tenosti

93. Listica opasnosti za klasu 4.Klasa 4. Zapaljive vrste materijePodgrupa 4.1. Zapaljive vrste materijePodgrupa 4.2. Samozapaljive materijePodgrupa 4.3. Supstance koje su opasne kada dou u dodir sa vodom

94. Listica opasnosti za klasu 5.Klasa 5. Oksidirajue supstance (oksidanti, oksidansi) Podgrupa 5.1. Oksidirajue supstancePodgrupa 5.2. Organski peroksi

95. Listica opasnosti za klasu 6.Klasa 6. Otrovne (toksine) i infektivne supstancePodgrupa 6.1. Otrovne supstancePodgrupa 6.2. Zarazne supstance

96. Klasa 7. Radioaktivne supstance7A, 7B, 7C i 7D radioaktivne materije sa rizikom od unosa u organizam i spoljanje radijacije 7E Fisioni materijal, rizik od lanane nuklearne reakcije

97. Listice opasnosti za klasu 8 i 9Klasa 8. Korozivne supstance i Klasa 9. Meovite opasne supstance

98. Kemlerov kodPrva cifra predstavlja glavnu (osnovnu) opasnost: 2 - sabijen gas, 3 - zapaljive tenosti, 4 - zapaljive vrste materije 5 - oksidirajue materije ili organski peroksidi, 6 - otrovne materije, 8 - nagrizajue (korozivne) materije, 9 - ostale opasne materije Druga i trea cifra predstavljaju dodatne opasnosti i imaju sledee znaenje: 0 - nema dodatnih opasnosti, tj.osnovna opasnost nije pojaana 1 - opasnost od eksplozije, 2 - oslobaanje gasova zbog pritiska ili hemijske reakcije (naee izazvana vodom ili vlagom), 3 - zapaljivost tenosti (para) ili gasova, 4 - zapaljive vrste materije 5 - oksidirajue delovanje, 6 - otrovnost, 8 - korozivnost, 9 - opasnost od spontane energine reakcije. Slovo X u gornjem delu table Opasnost od burne reakcije sa vodom 99. Proizvodnja opasnih materijaProizvodnja opasnih materija je: izrada, dorada, prerada, oblikovanje, punjenje, pretakanje, meanje opasnih materija u meuproizvode i konane proizvode, uz hemijske, fizike ili bioloke procese i postupke, te prenos i meuskladitenje unutar proizvodne lokacije.100. Pakovanje i ambalaaPakovanje opasnih materija zavisi od agregatnog stanja i od klase, odnosno grupe kojoj materija pripada. Funkcija ambalae: zatitna, skladino-transportna, prodajna i upotrebna. 101. Skladitenje opasnih materijaSkladita treba graditi na mestima sa povoljnom konfiguracijom terena (koja nisu podlona poplavama i na kojima ne postoji mogunost zagaivanja voda), klimatskim uslovima (u pogledu rue vetrova, temperaturnih promena, direkte suneve svetlosti itd.).Objekti, odnosno prostorije namenjene skladitenju opasnih materija moraju biti izgraene u skladu sa namenom. Zidovi moraju biti izgraeni od materijala zadovoljavajue otpornosti na dejstvo poara. Pod u skladitima mora biti gladak, lako periv i otporan na dejstvo opasnih materija koje se nalaze u njima. Na ulazu u skladita u kojima se opasne materije skladite prag mora biti izveden u visini najmanje 5 cm tako da se mogu zadrati prolivene ili prosute opasne materije. U prostorijama u kojima se nalaze opasne materije na podu ne sme biti direktnog odvoda u kanalizaciju. Ako su odvodi neophodni oni povezuju nepropusnim kolektorom do jame za obradu otpadnih voda. 102. Zatvorena skladitaZatvorena skladita mogu biti:skladita u posebno izgraenom objektu;skladita u prostoriji koja se nalazi u objektu koji slui za druge namene. Prema vrstama opasnih materija, skladita se dele na:specijalna skladita za opasne materije skladita za opasne tenosti skladita za hemikalije skladita za gasove.Gasovi i opasne tenosti se skladite u hermetiki zatvorenim rezervoarima. 103. RezervoariRezervoari namenjeni skladitenju opasnih gasova i tenosti mogu biti:podzemni, nadzemni ili sa plivajuim krovom.Podzemni rezervoari moraju imati posebnu zatitnu izolaciju. Nadzemni rezervoari moraju imati tankvanu (prihvatni bazen) inadstrenicu. 104. Prevoz opasnih materijaDrumski saobraajelezniki saobraajVazduni saobraajVodeni: morski i reni 105. Prevoz opasnih materija, dokumentacijaPrilikom transporta opasnih materija u vozilu se moraju nalaziti sledei dokumenti: sertifikat za vozaa,sertifikat za vozilo,isprava o prevozu, uputstvo o posebnim merama bezbednosti, odobrenje za prevoz i potvrda o osiguranju robe.106.Zatvorena skladista.Zatvorena skladita mogu biti:skladita u posebno izgraenom objektu;skladita u prostoriji koja se nalazi u objektu koji slui za druge namene.Prema vrstama opasnih materija, skladita se dele na:specijalna skladita za opasne materijeskladita za opasne tenostiskladita za hemikalijeskladita za gasove.Gasovi i opasne tenosti se skladite u hermetiki zatvorenim rezervoarima.107.Rezervoari.Rezervoari namenjeni skladitenju opasnih gasova i tenosti mogu biti:podzemni, nadzemni ilisa plivajuim krovom.Podzemni rezervoari moraju imati posebnu zatitnu izolaciju. Nadzemni rezervoari moraju imati tankvanu (prihvatni bazen) I nadstrenicu.108.Prevoz opasnih materija. Drumski saobraajelezniki saobraajVazduni saobraajVodeni: morski i reni. 109.Prevoz opasnih materija,dokumentacija.Prilikom transporta opasnih materija u vozilu se moraju nalaziti sledei dokumenti:sertifikat za vozaa,sertifikat za vozilo,isprava o prevozu,uputstvo o posebnim merama bezbednosti,odobrenje za prevoz ipotvrda o osiguranju robe.