Opasne Materije u Saobraćaju

Sadržaj1. Uvodna razmatranja................................................................................................................................ 3

2. Vrste i podela opasnih materija................................................................................................................4

2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama............................................................5

2.1.1 Definicije razreda........................................................................................................................ 6

2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti..................................................................................................7

2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema načinu dejstva............................................................9

2.2 Gasovi............................................................................................................................................... 9

2.3 Zapaljive tečne materije...................................................................................................................11

2.4 Zapaljive čvrste materije..................................................................................................................12

2.5 Materije sklone samoupaljenju.........................................................................................................13

2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove.............................................................13

2.7 Oksidirajuće materije....................................................................................................................... 14

2.8 Organski peroksidi........................................................................................................................... 15

2.9 Otrovne materije.............................................................................................................................. 16

2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije............................................................................................17

2.11 Radioaktivni materijali.................................................................................................................... 17

2.12 Korozivne (nagrizajuće) materije...................................................................................................18

2.13 Ostale opasne materije i predmeti.................................................................................................19

3. Vozila za prevoz opasnih materija.........................................................................................................20

3.1 Eksploataciono-tehničke karakteristike vozila..................................................................................20

3.2 Označavanje vozila za prevoz opasnih materija..............................................................................22

3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije.........................................................23

3.2.2 Table za obeležavanje vozila koja prevoze opasne materije....................................................24

3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija.................................................................26

3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija......................................................................................29

4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija....................................................30

4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija..................................................30

4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred određenim delovima vozila za prevoz opasnih materija.................31

4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na određenu izvedbu vozila...........................................................32

5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija............................................35

5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija..................................................................35

5.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija.........................38

Opasne materije u saobraćaju

5.2.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koji se odnose na drumski saobraćaj.................38

5.2.2 Odredbe pravilnika o načinu prevoza opasnih materija u drumskom transportu.......................44

5.2.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju.....................................49

5.2.4 Međunarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju (ADR)..............52

5.3 Naknada štete prema međunarodnim ugovorima............................................................................53

6. Preventivne mere zaštite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama......54

6.1 Obučenost lica koja neposredno učestvuju u transportu opasnih materija......................................54

6.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama...............................................................54

6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slučaju zaustavljanja..........56

7. Intervencije u slučaju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija.................................................57

7.1 Prepoznavanje opasnosti.................................................................................................................57

7.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta.........................58

8. Zaključna razmatranja........................................................................................................................... 63

Literatura................................................................................................................................................... 64

1


1. Uvodna razmatranja

Razvojem nauke, tehnike i tehnologije omogućena je proizvodnja velikog broja različitih opasnih materija. Pod pojmom opasnih materija podrazumevaju se sve one materije koje imaju takve karakteristike da mogu izazvati posledice štetne po zdravlje i okolinu. Do toga dolazi usled neodgovornog i/ili nestručnog rada, zatim usled bilo kakve nezgode tokom proizvodnje, skladištenja, rukovanja ili transporta.

Transport opasnih materija zauzima sve značajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza. Imajući u vidu svojstva ovih materija očigledno je da se njihovim prevozom povećava opšta opasnost, sa jedne strane zbog mogućnosti nastajanja saobraćajnih nezgoda, a sa druge strane zbog ograničenih mogućnosti prilagođavanja ambalaže i vozila kojima se prevoze opasne materije u cilju sprečavanja njihovog štetnog dejstva. Transportna sredstva kojima se vrši prevoz opasnih materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani odgovarajućim zakonom.

Mogućnosti bezbednog skladištenja ovih materija su daleko veće nego mogućnosti bezbednog prevoza. Naime, skladište se može locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom od naselja), dok se prevoz vrši i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored značajnih objekata i instalacija gde bi aktiviranje određene opasne materije moglo izazvati veoma teške posledice.

Transport opasnih materija i predmeta, tzv. ”opasnih roba” je prema Evropskom sporazumu o međunarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobraćaju (ADR-u) zabranjen ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. Za prevoz pojedinih vrsta opasnih materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove, već je potrebno dobiti i posebno odobrenje kako bi se izvršio prevoz.

Pored samog prevoza, propisima su regulisane i radnje kao što su pripremanje materije za prevoz, utovar, istovar, pretovar, usputne manipulacije, zatim postupci voznog osoblja u slučaju saobraćajne nezgode ili havarije i slično. Obeležavanje opasnih materija je takođe definisano ADR-om tako da omogućava brzo i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj materiji, ali i sagledavanje zahteva koje treba da ispune ambalaža i prevozno sredstvo. Kolete, fiksirane cisterne ili kontejneri u kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom mestu označene odgovarajućim listicama opasnosti i tablama za obeležavanje vozila.

Rizik pojave akcedentnih situacija pri prevozu opasnih materija je veliki, najpre sa aspekta mogućnosti nastanka saobraćajnih nezgoda, a zatim sa aspekta nemogućnosti sprečavanja štetnog dejstva od strane ambalaže i vozila u takvim situacijama. Takođe, do pojave akcedentnih situacija može doći i prilikom utovara i istovara opasnih materija, prema tome neophodno je striktno poštovanje propisa koji se odnose na ovu problematiku.

* ADR – sporazum sačinjen u Ženevi 1957. Godine, a 1972. godine sporazum je ratifikovala tadašnja SFR.

2


U slučaju pojave incidenta, akteri su dužni da odmah obaveste odgovarajuće interventne servise čiji je zadatak da hitno reaguju u takvim situacijama i da im dostave sve potrebne informacije koje bi bile od koristi prilikom obavljanja intervencije. Delovanje interventnih ekipa predstavlja veoma bitan faktor u oblasti opasnih materija kome se poklanja posebna pažnja.

2. Vrste i podela opasnih materija

Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji, pakovanju, skladištenju, transportu, rukovanju i korišćenju mogu biti opasne i štetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do materijalnih šteta ukoliko se njima nestručno rukuje. Zauzimaju veoma značajno mestu u transportu, tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju pridržavati sve države potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja.

Široka primena ovih materija uslovila je njihovu opštu klasifikaciju koja je izvršena u skladu sa međunarodnim propisima i sporazumima, a obuhvaćeno je oko 50.000 opasnih materija razvrstanih u 9 klasa. U zavisnosti od hemijskih osobina, agregatnog stanja i stepena opasnosti, prema ADR-u sve opasne materije su svrstane u sledeće klase:

KLASA 1:1a Eksplozivne materije,1b Predmeti punjeni eksplozivnim materijama,1c Sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti;

KLASA 2 Zbijeni gasovi pretvoreni u tečnost i gasovi rastvoreni pod pritiskom;

KLASA 3 Zapaljive tečnosti;

KLASA 4:4a Zapaljive čvrste materije,4b Materije sklone samoupaljenju,4c Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove;

KLASA 5:5a Oksidirajuće materije,5b Organski peroksidi;

KLASA 6:6a Otrovne materije,6b Gadne i zarazne materije;

KLASA 7 Radioaktivni materijali;

KLASA 8 Korozivne (nagrizajuće) materije;

3


KLASA 9 Ostale opasne materije i predmeti.

2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama

Eksplozivne materije, predmeti punjeni eksplozivnim materijama, sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti jesu čvrste i tečne hemijske materije koje imaju osobinuda, pod spoljnim dejstvom u vidu udara i trenja najčešće, eksplozivnim hemijskim razlaganjem oslobađaju energiju u obliku toplote ili gasova. Materije i predmeti klase 1 su osetljivi na: udare i potrese, povećanje temperature, varnice i hemijske reakcije. One su podeljene na gpupe kompatibilnosti i razrede opasnosti. Grupe kompatibilnosti su slovne oznake i ima ih 13, a pokazuju karakteristike materija klase 1. Na osnovu toga je data mogućnost da se izvrši pravilno raspoređivanje različitih opasnih materija ove klase u istom vozilu ili kontejneru. Razred opasnosti i slovna oznaka grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod opasne materije klase 1 koji mora da bude ispisan na svakom pakovanju.

Ekplozivne materije su hemijska jedinjenja ili hemijske smeše sastavljene od goriva i oksidacionog sredstva koje mogu veoma brzo hemijskom reakcijom da razviju gasove takve brzine i takve temperature i pritiska da izazivaju oštećenja okoline. Da bi jedna materija bila eksplozivna, mora ispuniti uslove poput:

hemijski proces niskog razlaganja mora se odigrati u što kraćem intervalu, proizvodi njenog razlaganja moraju biti potpuno ili delimično gasoviti. proces razlaganja mora biti praćen oslobađanjem velike količine toplotne

energije.Brzina hemijskog procesa razlaganja je karakteristična osobina eksplozivnih materija i kreće se u granicama od nekoliko cm/sec do nekoliko km/sec. Brzo sagorevanje eksplozivnih materija omogućava kiseonik koji ulazi u hemijski sastav eksploziva, pa zbog toga mnoge eksplozivne materije mogu sagorevati i u zatvorenom prostoru. Pri hemijskom razlaganju eksplozivnih materija dolazi do stvaranja velikh količina gasovitih produkata zagrejanih na vrlo visokim temparaturama.

Svaki eksploziv ima određene fizičko-hemijske i balističke karakteristike na osnovu kojih se određuje njegov kvalitet i upotrebna vrednost. U ove karakteristike svrstavaju se:

1. Bilans kiseonika - predstavlja potrebnu količinu kiseonika za potpunu oksidaciju eksplozivne materije, ili predstavlja količinu kiseonika koja preostaje ili nedostaje za potpunu oksidaciju;

2. Gustina - predstavlja važno svojstvo eksplozivnih materija, jer ona diraktno utiče na brzinu i pritisak detonacije;

3. Specifična zapremina gasova - predstavlja zapreminu koju zauzimaju gasovi nastali procesom hemijskog razlaganja 1kg eksplozivne materije pod pritiskom od 1013 bara, pri čemu se nastala voda uzima da je u gasovitom stanju;

4


4. Sadržaj azota - veliki broj eksplozivnih materija u svojo hemijskoj strkuturi sardži azot;

5. Toplota sagorevanja - to je toplotni ekvivalent ukupne energije sagorevanja eksplozivne materije pri kome svi atomi oksidišu na najviši nivo;

6. Toplota eksplozije - predstavlja razliku između toplote stvaranja finalnih proizvoda eksplozije i toplote sagorevanja same eksplozivne materije;

7. Temperatura sagorevanja - je temperatura do koje se zagreju proizvodi nastali hemijskim razlaganjem eksplozivne materije;

8. Osetljivost na iniciranje - da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije potreban je izvestan impuls spolja, odnosno energija aktiviranja;

9. Osetljivost na udar - podrazumeva najmanju visinu izraženu u cm sa koje pada teg određene težine pri čemu se izaziva najmanje jedna eksplozija ili detonacija u toku 6 proba;

10. Osetljivost na trenje - je sposobnost hemijskog razlaganja eksplozivne materije pod uticajem određenog opterećenja;

11. Osetljivost na vlagu - prisustvo vlage smanjuje osetljivost eksplozivnih materija;12. Osetljivost na plamen i varnicu - zavisi od vrste eksplozivnih materija i različita je.

U materije klase 1, prema ADR-u, se svrstavaju eksplozivne materije, eksplozivni predmeti, i materije i predmeti koji ne pripadaju navedenim grupama a izrađene su radi nekog praktičnog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehničkih efekata. Sa aspekta zakona, eksplozivne materije su podeljene na:

privredne eksplozive - pod privrednim eksplozivima se smatraju materije koje se upotrebljavaju za rušenje ili oblikovanje objekata ili materijala energijom oslobođenom hemijskom reakcijom eksplozivnog razlaganja;

sredstva za paljenje eksploziva - ovde spadaju sve vrste kapisli, upaljača i štapina i pirotehnička sredstva koja se koriste pri miniranju;

pirotehničke proizvode - pirotehničkim proizvodima se smatraju sva sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete, protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u naučne i privredne svrhe, kao i predmeti koje sardže eksplozivne sastojke, prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke koji služe za postizanje efekata razaranja, vatre, svetlosti, pucanja i dima;

privrednu municiju - privrednom municijom se smatraju meci, patroni i čaure opremljene kapislom i napunjene barutom;

barut - barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen za rudarske i sportske potrebe;

sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju već navedenih materija - ovde spadaju materije koje po hemijskom sastavu i osetljivosti na paljenje imaju osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno razlaganje, a namenjene su za proizvodnju eksplozivnih materijala.

Polazeći od stepena opasnosti i njihovih karakteristika, eksplozivne materije i predmeti klase 1 razvrstani su u razrede i grupe kompatibilnosti.

5


2.1.1 Definicije razreda

U zavisnosti od stepena opasnosti, eksplozivne materije i predmeti se razvrstavaju u 6 razreda opasnosti i nose oznake od 1.1 do 1.6 kao što je:

1.1 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije, odnosno eksplozije koja dovodi do toga da praktično celokupno punjenje trenutno reaguje;1.2 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja šrapnela ali ne i opasnost od amumulirane eksplozije;1.3 Materije i predmeti kojima su imanentni opasnost od vatre, manjih detonacija, rasejavanje šrapnela ili od obe navedene opasnosti zajedno, ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije;1.4 Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u slučaju upaljenja ili inicijalizacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri ograničeni na pakete tako da se neočekuje izbacivanje fragmenata znatnije veličine i opsega. Spoljašnji požar ne sme dovesti do toga da praktično celokupni sadržaj paketa trenutno eksplodira;1.5 Materije kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive da je verovatnoća njihovog aktiviranja ili prelaza sa ormalnog na detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza vrlo mala. Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom ispitivanja u uslovima okruženja zahvaćenog požarom;1.6 Izrazito neostljivi predmeti kojima nije imanentna opasnost od akumulirane eksplozije. Ovi predmeti sardže isključivo izrazito neosetljive detonativne materije kod kojih je mogućnost akcidentnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum.

2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti

Za pravilno i bezbedno obavljanje transporta eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama izuzetno je važno poznavanje njihovih karakteristika i međusobne kompatibilnosti. Prema karakteristikama eksplozivne materije se razvrstavaju u 13 grupa kompatibilnosti (podnošljivosti) i imaju slovne oznake od A do S i to:

A) primarne eksplozivne materije;B) predmeti sa primarnim eksplozivnim materijama koji sadrže jednu efikasnu zaštitnu komponentu (stepen zaštite). Ovde spadaju detonatori za miniranje i udarne kapisle;C) progresivne eksplozivne i ostale deflagracione eksplozivne materije ili predmeti koji sadrže takve eksplozivne materije;D) dodatne (sekundarne) detonativne eksplozivne materije, crni barut ili predmeti koji sadrže sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje i bez progresivnog punjenja ili predmeti koji sadrže primarne eksplozivne materije sa dve ili više zaštitnih komponenti;E) predmeti koji sadrže sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje, sa progresivnim punjenjem;

6


F) predmeti koji sadrže sekundarne detonativne eksplozivne materije sa sopstvenim elementima za aktiviranje, sa ili bez progresivnog punjenja;G) pirotehničke materije, predmeti sa pirotehničkim materijama ili predmeti koji sadrže kako eksplozivne tako i svetleće zapaljive dimne ili materije koje nadražuju oči;H) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadrže i beli fosfor;J) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadrže i zapaljive tečnosti ili gel;K) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadrže i toksične hemijske agense;L) eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama koji predstavljaju posebnu opasnost tako da je neophodna izolacija svakog tipa ponaosob;N) predmeti koji sadrže isključivo izrazito neosetljive detonativne materije;S) Materije ili predmeti tako upakovani ili projektovani da, u slučaju nezgode usled akcidentnog aktiviranja, paketi zadržavaju sve opasne efekte. U tom slučaju efekti rasejavanja šrapnela, ili detonacije moraju biti ograničeni na onu meru koja znatnije ne ometa.

Tabela 1.Grupa kompatibilnosti

A B C D E F G H J L N S

A x

B x 5 x

C x x X x 3,4 x

D x x X x x

E x x X x x

F x x

G x x X x X

H x X

J x X

L 2

N 3,4 3,4 3,4 3 X

S x x x X x x x x x X

Oznake korišćene u tabeli 1. imaju sledeće značenja:

X - dozvoljen mešoviti tovar;2 - paketi u kojima se nalaze materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti L mogu da se tovare na isto vozilo zajedno sa paketima u kojima se nalaze materije i predmeti istog tipa iz te grupe kompatibilnosti;3 - različiti tipovi predmeta iz grupa kompatibilnosti N mogu da se prevoze zajedno kao predmeti grupe kompatibilnosti N samo ukoliko je ispitivanjem utvrđeno da ne postoji dodatni rizik od simpatetičke detonacije između predmeta;4 - ukoliko se predmeti iz grupa kompatibilnosti N prevoze zajedno sa materijama i predmetima iz grupa kompatibilnosti C, D ili E tada se predmeti iz grupe kompatibilnosti N kvalifikuju kao da poseduju karakteristike grupe kompatibilnosti D;

7


5 - paketi sa predmetima iz grupe kompatibilnosti B i materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti D mogu da se tovare zajedno na isto vozilo pod uslovom da se prevoze u zasebnim kontejnerima.

Poznavanje karakteristika eksplozivnih materija i predmeta, polazeći od njihove pripadnosti određenoj grupi kompatibilnosti je bitno kod prevoza, njihovog držanja odnosno skladištenja pri čemu moraju posebnu pažnju posvetiti lica koja rukuju ili vrše utovar ili istovar opasnih materija, a posebno magacioneri kojima je povereno pravilno uskladištavanje eksplozivnih materija.

2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema načinu dejstva

Podela eksplozivnih materija može se izvršiti na više načina, ali se najčešće koristi podela prema načinu dejstva. Prema načinu dejstva eksplozivne materije se dele na:

a) Baruti i raketna goriva - energija semijskog razlaganja baruta i raketnih goriva koristi se za pokretanje projektila u cevi i oružja ili u auto-propulziji. Baruti se prema sastavu i odnosu oksidansa i goriva dele na homogene i heterogene, dok raketna goriva mogu biti tečna ili čvrsta;

b) Eksplozivi - to su materije sposobne da se razlažu prema režimu stabilne detonacije uz oslobađanje velike količine energije u veoma kratkom vremenu. Njihova podela uslovljena je osetljivošću na iniciranje pa imamo primarne (inicijalne) i sekundarne (brizatne);

c) Pirotehničke smeše - predstavljaju smeše oksidansa i goriva koje pri sagorevanju daju određene specifične efekte kao što su svetlosni, toplotni, zvučni, dimni i sl. Sa obzirom na namenu, mogu se podeliti na osvetljavajuće, signalne i trasirajuće, zapaljive, termitne, usporačke i dimne.

2.2 Gasovi

Gas je materija, prema ADR-u, koja na temperaturi od 50 °C ima pritisak pare viši od 3 bara ili je u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od 20 °C pri standardnom (atmosferskom) pritisku od 1.013 bara.

Sve je veća primena komprimovanih gasova, kako za laboratorijske, tako i za industrijske potrebe. Najčešće su u upotrebi sledeći komprimovani gasovi: azot, vodonik, kiseonik, vazduh, ugljen dioksid, amonijak, hlor, sumpordioksid, hlorovodonik, fluorovodonik, bortrifluorid, metilhlorid, metan, acetilen, etilen, propan butan, etilen oksid, freoni, plemeniti gasovi, itd. Gasovi se komprimuju u čeličnim bocama različitih veličina, kao i u specijalnim tankovima. Čelične boce skladište se u uspravnom stanju, u odgovarajućim držačima za učvršćivanje, radi sprečavanja padanja i oštećivanja ventila koji pak moraju biti zašićeni odgovarajućim čeličnim poklopcima. Prostorije, u

8


kojima se skladište komprimovani gasovi, moraju da budu hladne, da ne budu izložene direktnom dejstvu sunčevih zraka, dobro ventilirana i bez izvora zagrevanja i paljenja.

Gasovi, prema ADR-u, pripadaju drugoj klasi opasnih materija, i dele se na:

1. Sabijene gasove - gasove pod pritiskom koji su u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od -50°C;2. Tečni gasovi - gasovi pod pritiskom, koji su delimično u tečnom stanju na temperaturi većoj od 50°C. Ovoj grupi pripadaju:

tečni gasovi pod visokim pritiskom - gasovi čija se kritična temperatura nalazi u granicama temperatura od - 50 °C do + 65 °C,

tečni gasovi pod niskim pritiskom - gasovi čija je kritična temperatura iznad 65 °C;3. Rashlađeni tečni gasovi - gasovi koji su delimično tečni zbog njihove niske temperature;4. Gasovi rastvoreni pod pritiskom - gasovi koji su prilikom prevoza rastvoreni u tečnom rastvaraču;5. Raspršivači i sudovi, mali, koji sadrže gas ili gasne patrone (gasni kertridži); 6. Ostali predmeti koji sadrže gas pod pritiskom;7. Nekomprimovani gasovi koji se transportuju pod posebnim zahtevima.

Svi gasovi, koji pripadaju klasi 2. opasnih materija se, izuzev raspršivača, razvrstavaju po odgovarajućim grupama opasnosti u zavisnosti od stepena rizika, na sledeći način: A - zagušujuće; O - oksidirajuće; F - zapaljive; T - toksične; TF - toksične, zapaljive; TC - toksične, korozivne; TO - toksične, oksidirajuće; TFC - toksične, zapaljive, oksidirajuće; TOC - toksične, oksidirajuće, korozivne.

Zagušljivci su gasovi koji obuhvataju grupu neoksidirajućih, nezapaljivih, netoksičnih gasova, odnosno gasove koji razređuju kiseonik u atmosferi. Zapaljivi gasovi obuhvataju grupu gasova koji su na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1.013 bara zapaljivi u smeši sa 13 % ili manje vazduha ili imaju opseg zapaljivosti sa vazduhom od najmanje 12 procentnih poena bez obzira na donju granicu zapaljivosti. Zapaljivost se utvrđuje testom ili proračunom čije su metode i postupci propisane ISO standardom. Oksidirajući gasovi obuhvataju gasove koji mogu u većoj meri od vazduha da izazovu ili doprinesu procesu sagorevanja drugih materijala. Oksidirajuća sposobnost ovih gasova utvrđuje se testom ili proračunom propisanim ISO standardima. Toksični gasovi obuhvataju grupu gasova koji su poznati kao toksični ili korozivni u tolikoj meri da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi ili se predpostavlja da su toksični ili korozivni jer je testom utvrdeno da im je LC50 vrednost koja se odnosi na visoku toksičnost jednaka ili manja od 5000 ml/m3. Korozivni gasovi su gasovi ili smeše gasova koji usled svojih korozivnih karakteristika zadovoljavaju sve kriterijume koji se odnose na toksične gasove zbog čega se i klasifikuju kao toksični sa postojećim rizikom od korozije. U korozivne gasove ubrajaju se i smeše gasova koje se smatraju toksičnim zahvaljujući kombinovanim efektima korozivnosti i toksičnosti i koje, na osnovu ljudskog iskustva, mogu biti opasne po ljudsku kožu, oči i sluzokožu nosa i grla ili čija korozivna komponenta smeše ima LC50 vrednost manju ili jednaku vrednosti od 5000 ml/m3.

9


Hemijski nestabilne materije klase 2. ne smeju se prevoziti ukoliko se predhodno ne preduzmu odgovarajuće preventivne mere kojima bi se sprečile opasne reakcije gasa u normalnim uslovima transporta. Naročito treba obratiti pažnju da ambalaža i cisterne u kojima se obavlja transport ne sadrže bilo kakve supstance koje bi mogle da izazovu ili pospeše opasne reakcije. Gasovi i smeše gasova koji nisu prihvatljivi za transport su:

- UN broj 2186 hlorovodonik, rashlađena tečnost;- UN broj 2421 azot-trioksid;- UN broj 2455 metil-nitrit;- Rashlađeni tečni gasovi kojima ne mogu biti dodeljeni klasifikacioni kodovi 3A, 30 ili 3F;- Gasovi rastvoreni pod pritiskom koji ne mogu biti klasifikovani kao UN broj 1001, 2073 ili 3318;- Raspršivači kod kojih su toksični ili zapaljivi gasovi korišćeni kao disperzanti;- Raspršivači čiji sadržaj, sa aspekta toksičnosti ili korozivnosti, zadovoljava

kriterijume za grupu pakovanja 1;- Gasni kertridži čija je odlika izuzetno visoka toksičnost (LC50 niža od 200 ppm).

Broj koji pokazuje pojavni oblik gasova i veliko slovo koje pokazuje opasnost koju pojedini gasovi imaju, čine klasifikacioni kod materija i predmeta klase 2. U klasi 2 nema podele na ambalažne grupe.

2.3 Zapaljive tečne materije

Zapaljive tečnosti obuhvataju opasne materije i predmeta sa opasnim materijama koje, prema ADR- u, ispunjavaju sledeće uslove: nalaze se u tečnom stanju, na temperaturi od 50 °C imaju pritisak pare niži od 3 bara i nisu u gasnom stanju na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1.013 bara, a imaju tačku paljenja ne veću od 61 °C. Tu spadaju benzin, sirova nafta, dizel gorivo, metanol, etanol, aceton, boje itd.

Klasa 3. takođe obuhvata i tečne materije i rastopljene čvrste materije sa tačkom paljenja većom od 61 °C koje se na transport predaju na temperaturi koja je veća ili jednaka od njihove tačke paljenja. U klasu 3. spadaju i tečni eksplozivi sa smanjenom osetljivošću. To su eksplozivne materije rastvorene u vodi ili drugoj tečnoj materiji, kako bi se formirala homogena tečna smeša koja potiskuje njihove eksplozivne karakteristike.

Da bi se tečna zapaljiva materija upalila mora predhodno da pređe u gasovito stanje, što znači da su isparenja zapaljiva, a ne tečnosti. Kod zapaljivih gasova gori sam gas. Sagorevanje zapaljivih tečnosti tj. njihovih para praćeno je plamenom. Isparenja zapaljivih tečnosti su teža od vazduha i padaju na dno u zatvorenim prostorima. Dok zapaljivi gasovi mogu biti lakši od vazduha (vodonik, acetilen) ili teži od vazduha (propan, butan). Pored zapaljivosti, isparenja mogu biti otrovna, eksplozivna i nagrizajuća. Tačka paljenja jedne zapaljive materije je ona najniža temperatura pri kojoj se stvara dovoljna količina gasova, odnosno odgovarajuća smeša gasa i vazduha

10


pogodna za paljenje. Može se reći da je to najniža temperatura na kojoj će neka materija nakon paljenja nastaviti da gori. Za određivanje tačke paljenja kod zapaljivih tečnosti postoji tačno propisan metod. Gorenje je hemijski proces sjedinjavanja sa kiseonikom, odnosno oksidacija uz pojavu svetlosti, toplote, dima i pepela. Kada se proces sagorevanja odvija velikom brzinom nastaje takozvano eksplozivno sagorevanje, praćeno toplotom, povećanim pritiskom i praskom. Eksplozija gasova i isparenja počinje sa donjom granicom eksplozivnosti (najmanja koncentracija gasa ili isparenja u vazduhu pri kojoj može nastati eksplozija). Ove granice se razlikuju kod različitih materija. Zaustavljanje procesa gorenja može da se postigne oduzimanjem toplote (hlađenjem), oduzimanjem kiseonika (ugušivanjem) ili oduzimanjem gorive materije (odstranjivanje).

Da bi se sprečilo eventualno paljenje smeše zapaljivih para sa vazduhom, ovakve materije se skladište u prostorijama koji se hlade, uz obezbeđenje dobre venilacije, radi sprečavanja nagomilavanja para. Ovakve prostorije moraju da budu udaljene od eventualnih izvora paljenja, a pušenje i korišćenje izvora paljenja je najstrože zabranjeno. Ovakve prostorije, moraju da budu snabdevene efikasnim ručnim ili automatskim uređajima za gašenje požara.

Sledeće grupe zapaljivih materija nisu prihvatljive za transport: Zapaljive materije čija je struktura bliska strukturi peroksida (kao što je to slučaj sa

etrima ili sa ostalim policikličnim oksidacionim materijama) ukoliko sadržaj peroksida prelazi 0.3 %;

Hemiski nestabilne zapaljive tečnosti ukoliko predhodno nisu preduzete odgovarajuće preventivne mere kojima bi se sprečile njihove opasne reakcije u smislu opasnog razlaganja ili polimerizacije tokom transporta. Isto tako mora se obezbediti da ambalaža i cisterne u kojima se vrši transport ne sadrže materije koje izazivaju ili pospešuju opasne reakcije;

Tečni eksplozivi smanjene osetljivosti koji nisu navedeni u listi opasnih materija.

2.4 Zapaljive čvrste materije

Zapaljive čvrste materije su čvrste materije koje, kad su u suvom stanju, mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom, ali nisu sklone samopaljenju. U ovu grupu se ubrajaju sumpor, crveni fosfor, celuloid, nitroceluloza isl.

U materije klase 4a, prema ADR-u, svrstavaju se: Samoreagujuće materije (čvrste materije ili tečnosti); Lakozapaljive čvrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomoću varnica ili usled trenja; Čvrsti desenzitivisani (umanjene osetljivosti) eksplozivi; Materije povezane sa samoreagujućim materijama. Prema stepenu opasnosti zapaljive čvrste materije se dele na sledeće ambalažne grupe: Ambalažna grupa I (za materije sa visokom opasnošću prema kriterijumima za ispitivanje); Ambalažna grupa II (za materije sa srednjom opasnošću prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalažna gmpa III (za materije sa malom opasnošću prema kriterijumu za ispitivanje).

11


Materije i predmeti klase 4a, na osnovu osobina dele se na: F zapaljive čvrste materije bez sporedne opasnosti (F1 organske, F2 rastopljene organske materije i F3 neorganske); FO zapaljive čvrste materije, koje deluju oksidirajuće (zapaljivo); FT otrovne zapaljive čvrste materije (FT1 otrovne organske, FT2 otrovne neorganske); D čvrsti desenzitivisani eksplozivi, bez dodatne opasnosti; DT otrovni čvrsti desenzitivisani eksplozivi; SR samoreagujuće materije (SR1 nije potrebna kontrola temperature, SR2 potrebna kontrola temperature).

2.5 Materije sklone samoupaljenju

Materije sklone samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i žuti fosfor, cinkovi alkili, otpaci, nitrocelulozni filmovi, sirov pamuk, upotrebljene krpe i dr.). U materije klase 4b, prema ADR-u, svrstavaju se: Samozagrevajuće materije i predmeti (uključujući mešavine i rastvore) koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog dovođenja energije (potrebne su veće količine - više kilograma i duži period vremena - više sati ili dana); Samozapaljive-piroforne materije (uključujući čvrste i tečne rastvore i smeše), koje se u dodiru sa vazduhom već u malim količinama pale u roku od pet minuta.

Prema stepenu opasnosti materije sklone samozapaljenju se dele na sledeće ambalažne grupe: Ambalažna grupa I (za samozapaljujuće materije prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalažna grupa II (za samozagrevajuće materije prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalažna grupa III (za manje samozagrevajuće materije prema kriterijumu za ispitivanje). Materije i predmeti klase 4b, na osnovu osobina (klasifikacioni kod) se dele na: S samozapaljive materije bez dodatne opasnosti (S1 tečne organske, S2 čvrste organske, S3 tečne neorganske, S4 čvrste neorganske); SW samozapaljive materije koje u kontaktu sa vodom stvaraju zapaljive gasove; SO oksidirajuće samozapaljive materije; ST otrovne samozapaljive materije (ST1 tečne otrovne organske, ST2 čvrste otrovne organske, ST3 tečne otrovne neorganske, ST4 čvrste otrovne neorganske); SC korozivne samozapaljive materije (SC1 tečne, korozivne, organske, SC2 čvrste korozivne organske, SC3 tečne korozivne neorganske, SC4 čvrste korozivne neorganske).

Ove materije reaguju sa vodenim rastvorima, vodenom parom i vodom, i pri tome se oslobađa toplota, zapaljivi i eksplozivni gasovi. U ovu grupu materija ubrajaju se: kalcijum, alkalni metali, legure i amalgami ovih metala, hidridi, sulfidi, nitridi, karbidisilcidi, boridi, arsenidi, teluridi, fosfidi, anhidridi kiselina, koncentrovana kiselina i alkalije. Ove materije skladište se na suvim, hladnim i dobro ventiliranim prostorima, koje su uzdignute na visokim temeljima, a koji su odvojeni od drugih objekata.

2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove

Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum karbid, alkalni silicidi i dr.). U materije klase 4c

12


prema ADR-u, svrstavaju se: materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da formiraju i eksplozivnu smešu, kao i predmeti koji sadrže takve materije. Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum karbid, alkalni silicidi i dr.).

Prema stepenu opasnosti materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove dele se na sledeće ambalažne grupe: Ambalažna grupa I (za materije koje imaju snažnu reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje), Ambalažna grupa II (za materije koje imaju laku reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje), Ambalažna grupa III (za materije koje imaju laganu reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje).

Materije i predmeti klase 4c, na osnovu osobina dele se na: W materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove, bez dodatnih opasnosti, kao i predmeti koji sadrže takve materije (W1 tečne, W2 čvrste, W3 predmeti); WF1 materije zapaljive tečne koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WF2 materije zapaljive čvrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WS materije samozagrevajuće čvrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WO materije oksidirajuće (zapaljive) čvrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WC otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (WC1 tečne, WC2 čvrste); WFC materije korozivne zapaljive koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove.

2.7 Oksidirajuće materije

Oksidirajuće materije su materije koje se u dodiru sa drugim materijama razlažu i pri tom mogu prouzrokovati vatru (hloridi, perflorati, vodeni rastvor vodonik-super-oksida, peroksidi alkalnih metala i njihove smeše i dr.).

U grupu oksidacionih agenasa, svrstavaju se sledeće grupe jedinjenja: organski i neorganski peroksidi, oksidi, hlorati i perforati, persulfati, permanganati, jodati, perjodati, hromati, perbromati, bihromati, neorganski i organski nitriti i nitrati, ozon. Ove opasne materije ne treba skladištiti u blizini tečnosti niske temperature zapaljivosti. Ukoliko dođe do mešanja kalijum permanganata sa glicerinom na običnoj temperaturi, dolazi do izrazito snažne reakcije, uz pojavu vrelog plamena. Prostorije za skladištenje oksidacionih agenasa treba da budu hladne i dobro ventilirane, kao i da budu izrađene od materijala otpornog na požar.

U materije klase 5a, prema ADR-u, svrstavaju se materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive, ali zbog viška kiseonika kojim raspolažu mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je zapaljiv. Njihovim mešanjem sa tečnim korozivnim materijama mogu se stvarati veoma otrovni gasovi. Usled udara i trenja, u pojedinim slučajevima, mogu da pored požara izazovu i eksploziju.

13


Prema stepenu opasnosti oksidirajuće materije dele se na sledeće ambalažne grupe: Ambalažna grupa I (za materije koje deluju samozapaljivo, prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalažna grupa II (za materije koje deluju zapaljivo prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalažna grupa III (za materije koje deluju slabo zapaljivo, prema kriterijumu za ispitivanje).

Materije i predmeti klase 5a, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: O oksidirajuće materije bez dodatne opasnosti i predmeti koji sadrže takve materije (O1 tečne, O2 čvrste, O3 predmeti); OC korozivne oksidirajuće materije (OC1 tečne, OC2 čvrste); OTC otrovne korozivne oksidirajuće materije; OF čvrste i zapaljive oksidirajuće materije; OS čvrste samozagrevajuće oksidirajuće materije; OW čvrste oksidirajuće materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; OT oksidirajuće otrovne materije ( OT1 tečne, 0T2 čvrste).

2.8 Organski peroksidi

Organski peroksidi su organske materije sa višim stepenom oksidacije koje mogu da izazovu štetne posledice po zdravlje ili život ljudi ili oštećenje materijalnih dobara, a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar, odnosno trenje.

U materije klase 5b, prema ADR-u, svrstavaju se organske materije koje mogu da se smatraju derivatima vodonik peroksida, gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjena organskim radikalima. Materije iz ove klase su termički nestabilne i razlažu se kod normalnih ili povećanih temperatura uz stvaranje toplote i gasova. Razlaganje može biti izazvano kontaktom sa nečistoćama (aminin, kiseline, jedinjenja teških metala), trenjem, povećanom temperaturom , udarom i slično. Brzina razlaganja raste sa temperaturom i zavisi od formulacije (tipa) organskih peroksida. Za sugurnost organskih peroksida potrebno je kontrolisati temperaturu u toku prevoza. Postoji velika opasnost od eksplozije i samozapaljenja, posebno kod oštećenih pakovanja i prosutog sadržaja. Kontakt vodonik peroksida sa očima može da izazove ozbiljne povrede kože ili rožnjače.

Organski peroksidi su organske materije sa višim stepenom oksidacije koje mogu da izazovu štetne posledice po zdravlje ili život ljudi ili oštećenje materijalnih dobara, a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar, odnosno trenje. Organski peroksidi su klasifikovani, na osnovu stepena opasnosti, u sedam tipova, i to: Tip A nije dozvoljen za prevoz zbog svoje opasnosti u ambalaži u kojoj je testiran; Tip G ne potpada pod propise klase 5b. Svrstavanje u tipove od B do F je direktno povezano sa najvećom dozvoljenom količinom u jednom pakovanju.

Materije klase 5b, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: P1 organski peroksidi za koje nije potrebna kontrola temperature; P2 organski peroksidi za koje je potrebna kontrola temperature. Temperature mogu biti:

14


Kontrolna temperatura (maksimalna temperatura na kojoj organski peroksid može da se bezbedno prevozi);

Kritična temperatura (temperatura na kojoj se moraju primeniti procedureza slučaj opasnosti);

Samoubrzavajuća temperatura razlaganja (najniža temperatura na kojoj može doći do samoubrzavajućeg razlaganja materije u ambalaži upotrebljenoj prilikom prevoza).

* Peroksid – hemijsko jedinjenje hemijskih elemenata sa kiseonikom.

2.9 Otrovne materije

Otrovi su supstancije sintetičkog, biološkog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji, uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom, mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi ili štetno delovati na životnu sredinu.

Da bi se izbegle neželjene posledice, pri skladištenju ovih materija, neophodno je primeniti sledeće mere:

Prostorije za skladištenje treba da budu hladne i obezbeđene dobrom ventilacijom, zaštićene od direktnog dejstva sunčevih zraka, udaljene od mogućih izvora paljenja;

Sudovi, sa toksičnim materijama, koje mogu međusobno da reaguju, moraju da budu izolovani jedni od drugih;

U prostorijama, u kojima se drže ove materije, ne smeju da se drže životne namirnice i stočna hrana;

Prostorije i ormani, u kojima se drže ove materije, moraju biti snabdevene za zaključavanjem, i obeležene natpisom „otrov";

Ključeve, od prostorija i ormana, u kojima se čuvaju ove materije, može da čuva samo lice koje se stara o čuvanju i izdavanju ovih materija;

Sudovi, u kojima se nalaze ove materije, moraju da budu dobro zaptivene, kako bi se sprečilo isparavanje toksičnih materijala koji bi mogli da dovedu do zagađivanja skladištnih prostorija.

U materije klase 6a prema ADR-u, svrstavaju se materije za koje se iz iskustva ili na osnovu eksperimenata može predpostaviti, da pri delovanju, u relativno maloj količini upijanjem preko kože, udisanjem ili gutanjem, mogu da škode zdravlju, ili da dovedu do uništenja ljudi i životinja.

Prema stepenu opasnosti otrovne materije se dele, prema kriterijumu za ispitivanje, na sledeće ambalažne grupe: Ambalažna grupa I (za vrlo otrovne materije); Ambalažna grupa II(za otrovne materije); Ambalažna grupa III (za malo - neznatno otrovne materije).

Materije klase 6a, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: T otrovne materije bez dodatne opasnosti (T1 tečne organske, T2 čvrste organske, T3 organometalne, T4 tečne neorganske, T5 čvrste neorganske, T6 tečni pesticidi, T7

15


čvrsti pesticidi, T8 uzorci, T9 ostale otrovne materije); TF otrovne zapaljive materije (TF1 tečne, TF2 tečni pesticidi, TF3 čvrste); TS čvrste samozagrevajuće otrovne materije; TW otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (TW1 tečne, TW2 čvrste); TO oksidirajuće otrovne materije (T01 tečne, T02 čvrste); TC otrovne korozivne materije (TC1 tečne organske, TC2 čvrste organske, TC3 tečne neorganske, TC4 čvrste neorganske); TFC otrovne korozivne zapaljive materije.

2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije

Gadne i zarazne materije su supstance koje šire neprijatan miris ili sadrže mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i životinja (sveža nesoljena ili usoljena koža, otpaci, iznutrice, žlezde, fekalije i dr.).

U materije klase 6b, prema ADR-u, svrstavaju se materije za koje je poznato, ili se može predpostaviti da sadrže izazivače bolesti, kao što su mikroorganizmi (uključujući bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljive) ili se može predpostaviti da kod životinja ili ljudi mogu da prouzrokuju pojavu zaraznih bolesti. Predmeti koji su zagađeni virusima ili mikroorganizmima, smatraju se takođe materijama ove klase.

Prema stepenu opasnosti samo otpaci koji potiču od medicinskih postupaka na ljudima i životinjama kod kojih postoji relativno mala verovatnoća da imaju zarazne materije svrstavaju se u ambalažnu grupu II za materije sa srodnom opasnošću.

Materije klase 6b, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: I1 opasne po ljude zarazne opasne materije, I2 opasne po životinje zarazne opasne materije, I3 klinički otpaci, I4 dijagnostički uzorci).

2.11 Radioaktivni materijali

Radioaktivne materije su materije čija specifična aktivnost prelazi 74 bekerela (0.02 mikrokirija) po gramu. U materije klase 7 prema ADR-u, svrstavaju se materije koje sadrže radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti, kao i ukupna aktivnost za pošiljku iznad vrednosti koje su date prema kriterijumu ADR-a.

Radioaktivni materijali su posebno opasni jer odaju nevidljiva zračenja. Štetnost im zavisi od intenziteta i vrste. Pored zračenja može se pojaviti povećanje temperature kao posledica lančane reakcije. Posledice, po zdravlje mogu biti: pojava kancerogenih oboljenja, gubitak imuniteta, nedostaci kod novorođenčadi ili promene u zemljištu i slično. Prevoziti se smeju samo materijali klase 7 koji su poimenično navedeni u spisku ADR-roba (označeni akronimom „n.d.d."), pod uslovima koji su navedeni.

Radioaktivni materijali koji ne pripadaju klasi 7 opasne robe, prema zahtevima ADR-a su:

Prirodni materijali i robe koji sadrže radionukleide koji se nalaze u prirodi i koji nisu prerađeni za upotrebu, pod uslovom da koncentracija aktivnosti ovih

16


materijala ne premašuje desetostruku vrednost koja je navedena u tabelama za vrednosti aktivnosti prema zahtevima ADR-a;

Radioaktivni materijali koji su sastavni deo prevoznog sredstva; Radioaktivni materijali koji se prevoze u okviru uređaja ili postrojenja u kojima su

smešteni prema siguronosnim propisima i gde se prevoz ne obavlja javnim putevima ili železničkim prugama;

Radioaktivni materijali u potrošnim proizvodima, koji su dobili propisano odobrenje, posle njihove prodaje krajnjem korisniku.

U klasi 7 nema podela na ambalažne grupe. Opasne materije i predmeti klase 7 nemaju klasifikacioni kod.

2.12 Korozivne (nagrizajuće) materije

Korozivne (nagrizajuće) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijalima i živim organizmima izazivaju njihovo oštećenje ili uništenje (sumporna kiselina, azotna kiselina, brom, mravlja kiselina, natrijum-hloroksid i dr.). U korozivne materije, prema ADR-u, ubrajaju se:

Materije i predmeti koji sadrže te materije, koje hemiskim delovanjem napadaju površinsko tkivo kože i sluzokože sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom oslobađanja nanose štetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore, a mogu da izazovu i druge opasnosti;

Materije koje sa vodom stvaraju korozivne tečnosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha korozivne pare ili maglu.

U ove materije ubrajaju se kiseline i njihovi anhidridi i alkalije. One mogu da razore sudove u kojima se nalaze, a ukoliko su isparljivi, mogu da zagade i atmosferu u magacinskim prostorijama. Pare kiselina reaguju sa metalima i hidridima metala oslobađajući vodonik, dok u drugim slučajevima, mogu da oslobode toksične, i zapaljive gasovite produkte, reagujući sa jedinjenjima kao što su: selenidi, fluoridi karbidi, silicidi, boridi, fosfidi, teluridi, arsenidi, sulfidi, sulfiti, cijanidi. Ove materije čuvaju se u ventiliranim i hladnim prostorijama, čija temperatura nije niža od temperature mržnjenja korozivne materije koja se skladišti. Korozivne materije se moraju držati u obeleženim sudovima, izolovanim od materija, kao što su: sulfidi, cijanidi i druge materije koje pod dejstvom kiselina mogu da razvijaju izrazito otrovne gasovite produkte.

Materije klase 8, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na:C1 C10 korozivne materije bez dodatne opasnosti: C1 C4 kisele materije (C1 - neorganske, tečne; C2 - neorganske, čvrste; C3 - organske, tečne; C4 - organske, čvrste); C5 C8 -bazne materije (C5 neorganske, tečne; C6 neorganske, čvrste; C7 - organske, tečne; C8 - organske, čvrste); C9 C10 - ostale korozivne materije (C9 - tečne; C10 - čvrste); C11 - predmeti); CF - korozivne materije, zapaljive (CF1 - tečne, CF2 čvrste); CS - korozivne materije, samozagrevajuće (CS1 - tečne, CS2 - čvrste); CW - korozivne materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove (CW1-

17


tečne, CW2 - čvrste); CO - korozivne materije, oksidirajuće (C01 - tečne, C02 - čvrste); CT -korozivne materije, toksične ( CT1 - tečne, CT2 - čvrste); CFT - korozivne materije, zapaljive, tačne, toksične; COT - korozivne materije, oksidirajuće, toksične.

U zavisnosti od stepena opasnosti prilikom transporta, korozivne materije razvrstavaju se u tri grupe pakovanja: I grupa pakovanja - visoko korozivne materije; II grupa pakovanja - korozivne materije; III grupa pakovanja - neznatno korozivne materije. Grupisanje korozivnih materija po grupama pakovanja vrši se prvenstveno na osnovu ljudskog iskustva, a može se izvršiti i na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim putem.

Hemijski nestabilne korozivne materije ne treba transportovati ukoliko predhodno nisu preduzete odgovarajuće preventivne mere kojima bi se sprečilo eventualno razlaganje tih materija ili polimerizacija tokom prevoza. Materije koje nisu, prema ADR-u prihvatljive za transport su:

UN broj 1798 nitrohlorovodonična kiselina; Hemijski nestabilne smeše ostataka sumporne kiseline; Hemijski nestabilne smeše azotne kiseline ili smeše ostataka sumpornih i

azotnih kiselina.

2.13 Ostale opasne materije i predmeti

Ostale opasne materije su supstancije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost, a koje se ne mogu svrstati u klasu od 1 do 8 (azbest, suvi led, magnetni materijali i sl.). Opasnim materijalima smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci - ako imaju osobine tih materija. U materije klase 9, prema ADR-u, svrstavaju se materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhvaćena pojmovima drugih klasa.

Prema stepenu opasnosti materije se klase 9. dele se na sledeće ambalažne grupe: Ambalažna grupa I (za materijale koji predstavljaju srednju opasnost); Ambalažna grupa II (za materijale koji predstavljaju malu opasnost).

Materije klase 9, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: M1 materije koje pri udisanju, u obliku fine prašine mogu da ugroze zdravlje; M2 materije i uredaji koji u slučaju požara mogu dovesti do formiranja dioksina; M3 materije koje ispuštaju zapaljive pare; M4 litijumske baterije; M5 aparati za spasavanje života; M6-M8 materije opasne za okolinu (M6 tečne materije koje zagađuju vodu, M7 čvrste materije koje zagađuju vodu, M8 genetski izmenjeni mikroorganizmi i organizmi); M9 i M10 materije na povišenoj temperaturi (M9 tečne, M10 čvrste); M11 ostale materije koje predstavljaju opasnost za vreme prevoza, a ne spadaju u neku drugu klasu.

18


3. Vozila za prevoz opasnih materija

3.1 Eksploataciono-tehničke karakteristike vozila

Eksploataciono-tehničke karakteristike vozila obuhvataju kompleks međusobno povezanih karakteristika od kojih zavisi pogodnost vozila za korišćenje pri određenim eksploatacionim uslovima. Promenom uslova eksploatacije menjaju se i eksploataciono- tehničke karakteristike vozila. Trenutni stepen razvoja nauke i tehnike ne omogućava izradu vozila koje zadovoljava funkciju cilja u svim uslovima eksploatacije, pa zato postoje vozila za različite uslove eksploatacije. Osnovne eksploataciono-tehničke karakteristike vozila su:

1. Dinamičnost vozila - Dinamičnost vozila predstavlja sposobnost prevoženja putnika ili tereta najvećom srednjom brzinom pri određenim uslovima. Dinamičnost vozila zavisi od njegovih konstruktivnih svojstava poput snage i obrtnog momenta motora, prenosnog odnosa u transmisiji, koeficijenta korisnog dejstva, ukupne mase vozila, primenjenih pneumatika i aerodinamičnosti vozila. Takođe zavisi i od elemenata aktivne bezbednosti kao što su kočiona svojstva, upravljivost, stabilnost, vidljivost, signalizacija i sl.

Dinamičnost vozila je usko povezana i sa ostalim eksploataciono-tehnološkim karakteristikama, a zavisi i od prohodnosti vozila i elemenata njegove komfornosti. Ukoliko je poznata dinamička karakteristika vozila moguće je odrediti maksimalnu brzinu kretanja, maksimalni uspon koje vozilo može da savlada kao i ubrzanje koje može postići pri određenom stepenu prenosa. Dinamičnost vozila se smanjuje sa dužinom njegove eksploatacije. Faktor koji prouzrokuje pogoršanje dinamičnosti vozila je pogoršanje izlaznih karakteristika njegovih podsistema što je posledica istrošenja delova određenih sklopova.

2. Ekonomičnost vozila - Ona zavisi od velikog broja faktora. Analiza ekonomičnosti svodi se na analizu transportnog rada tj. analizu transporta određene mase, zapremine ili broja putnika na datoj relaciji. Ekonomičnost vozila ili voznog parka se karakteriše pre svega na osnovu utrošenog goriva, maziva, rezervnih delova kao i ljudskog rada na jedinicu transportnog rada.

Ekonomičnost je jedan od osnovnih zahteva koja se postavljaju pred vozila budućnosti i zbog toga treba raditi na poboljšanju ekonomičnosti vozila. Da bi se poboljšala ekonomičnost vozila neophodno je obezbediti: veću korisnu nosivost, veći vozni učinak, manju potrošnju goriva i poboljšanje infrastrukture.

19


3. Pouzdanost vozila - Pouzdanost predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta vozila. Najčešće se izražava kao sposobnost vozila da zadrži eksploataciona svojstva, u određenim dozvoljenim granicama, pri određenim uslovima korišćenja tokom čitavog veka trajanja.

Pouzdanost vozila i njegovih delova je verovatnoća da vozilo uspešno izvršava svoju funkciju cilja, odnosno da radi bez otkaza tokom određenog vremenskog perioda pri unapred određenim uslovima korišćenja. Pouzdanosti vozila je potrebno posvetiti posebnu pažnju u svim fazama njegovog životnog ciklusa (projektovanje, proizvodnja, eksploatacija). U fazi projektovanja pouzdanost se utemeljuje, u fazi proizvodnje se realizuje, a tokom eksploatacije se obezbeđuje.

4. Vek trajanja vozila - Vek trajanja motornog vozila je ograničen:

1. Tehničkim razlozima (korozija, habanje, puzanje, zamor, starenje);

2. Ekonomskim razlozima (visoki troškovi održavanja, suviše kratki vremenski intervali između pojave uzastopnih otkaza i dugotrajan proces održavanja);

3. Moralnim razlozima (zastarela tehnika i estetika).

5. Kapacitet vozila - Kapacitet vozila predstavlja najveću količinu tereta ili najveći broj putnika koji može odjednom da se preveze. Kapacitet vozila direktno zavisi od njegovih dimenzija, čvrstoće njegove konstrukcije i mogućnosti zadovoljenja zakonskih propisa.

Kapacitet se kod teretnih vozila izražava u kg i kg/m3 ili koeficijentom iskorišćenja mase, dok se od putničkih vozila izražava se brojem mesta za putnike.

6. Udobnost korišćenja vozila - Udobnost korišćenja vozila predstavlja kompleksan pokazatelj kvaliteta vozila. Osnovni pokazatelji udobnosti vozila su: adekvatna oscilatorna udobnost, komfor sedišta za putnike i vozača, udobnost pri ulazu i izlazu iz vozila, udobnost pri utovaru i istovaru tereta, udobnost pri upravljanju vozilom, odgovarajući ambijentalni uslovi poput klimatizacije i buke u prostoru za putnike i vozače i drugo.

7. Bezbednost korišćenja vozila - Bezbednost korišćenja vozila obuhvata sve one komponente kvaliteta koje se odnose na stepen sigurnosti korišćenja vozila sa stanovišta rukovaoca, putnika, tereta i okoline u najširem smislu.

Ukoliko analiziramo bezbednost vozila u saobraćaju, to je moguće samo u okviru relacije vozač-vozilo-okruženje. Prilikom izvršavanja svoje funkcije, od vozila se zahteva da u najmanjoj meri negativno utiče na učesnike u saobraćaju i na okolinu. Postoje parametri bezbednosti, a u zavisnosti od toga na koji način utiču na opštu bezbednost vozila uglavnom se grupišu u tri grupe:

aktivni parametri bezbednosti; pasivni parametri bezbednosti; katalitički parametri bezbednosti.

20


8. Prohodnost vozila - Prohodnost vozila predstavlja mogućnost njegovog kretanja po lošijim putevima i besputnim terenima, kao i mogućnost savlađivanja raznih prepreka. Prohodnost vozila zavisi od: vučnih osobina, geometrijskih parametara vozila i specifičnog pritiska kojim vozilo deluje na podlogu.

U zavisnosti od zahteva koji se postavljaju vozilima sa aspekta prohodnosti, vozila možemo grupisati na:

vozila normalne prohodnosti; vozila povećane prohodnosti (sa dve ili tri osovine, barem dve pogonske); vozila visoke prohodnosti (sa četiri i više osovina od kojih su sve pogonske); specijalna vozila (amfibije, vozila sa vazdušnim jastucima).

Geometrijski parametri vozila koji utiču na prohodnost su: podužni i poprečni poluprečnik prohodnosti vozila, klirens (najmanja visina iznad stajne površine), prednji i zadnji ugao prohodnosti, poluprečnik zaokretanja i gabaritne mere.

9. Pogodnost konstrukcije vozila za održavanje - Pogodnost konstrukcije vozila za održavanje je posebno značajna za opisivanje i ocenjivanje sistema održavanja vozila. Naime, ona predstavlja verovatnoću da će se potrebni postupci održavanja obaviti do određenog vremena pri određenim uslovima.

Pogodnost konstrukcije za održavanje je unutrašnja karakteristika vozila koja predstavlja sposobnost vozila da zadrži ispravno stanje putem preventivnog održavanja ili da se vrati u ispravno stanje putem korektivnog održavanja. Na ovaj način se smanjuje vreme vozila "u otkazu", a samim tim povećava gotovost vozila.

3.2 Označavanje vozila za prevoz opasnih materija

Vozila za prevoz opasnih materija se često javljaju u javnom transportu, a vozač mora posebno da vodi računa o načinu vožnje zbog opasnosti koju takva roba ima kako ne bi ugrozio svoje zdravlje, zdravlje drugih lica i okolinu. Svi ostali učesnici u saobraćaju moraju da znaju kakve opasnosti prete od takvih vozila, odnosno tereta. Postoje različite opasnosti koje nisu vidljive kroz ambalažu, kontejner ili cisternu. Zbog toga moraju da budu obeleženi spoljnim oznakama koje daju jasne informacije o opasnostima koje od njih proizilaze.

Za obeležavanje vozila koja transportuju opasnu robu na način koji je predviđen ADR-om, koriste se: listice opasnosti i table za obeležavanje vozila. Vozila moraju da budu obeležena na isti način i u slučaju kada su prazna i neočišćena. Ova obaveza važi i kada se u teretnom vozilu transportuje prazna i neočišćena ambalaža u kojoj su bile smeštene opasne materije. U slučaju da su vozila prazna, očišćena i da vozač poseduje odgovarajuću potvrdu ustanove koja je to čišćenje uradila oznake za obeležavanje vozila za transport opasnih materija koje su postavljene na vozilo, moraju biti skinute ili prekrivene odgovarajućim materijalom.

Duga i teška vozila namenjena za prevoz opasnih materija obavezno moraju biti obeležena reflektujućim pločama postavljenim na zadnjoj strani vozila. Zahtevi koje table kojima se vrši označavanje moraju da ispune su:

21


Izvode se u pravougaonom obliku; Ukupna minimalna dužina seta koji može biti sastavljen od jedne, dve ili četiri ploče

je 1130 mm, a maksimalna 2300 mm; Širina ploče je 140 mm; Treba da imaju retroreflektujuću žutu pozadinu sa crvenim fluorescentnim prugama; Nagib crvenih fluorescentnih pruga je pod uglom od 45° dok je širina pruge 100 mm.

3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije

Za obeležavanje vozila, kada je to predviđeno ADR-om koriste se listice opasnosti koje su prikazane na slici 1, a materijal od kojeg se izrađuju mora biti vodootporan i dugotrajan. Način postavljanja zavisi od nadgradnje vozila, vrste opasne materije i načina pakovanja. Listice opasnosti se po pravilu postavljaju sa bočnih strana vozila i pozadi, osim u slučaju kada se opasne materije nalaze u kontejneru, gde se listice opasnosti postavljaju sa sve četiri strane kontejnera. U slučaju da se prevozi komadna roba koja je pravilno obeležena, na vozilu ne moraju da budu postavljene listice opasnosti bez obzira što se vrši prevoz opasnih materija. Ova odredba ne važi za sličaj kada se prevoze opasne materije klase 1. i 7.

Slika 1. Modeli listice opasnosti

22


U slučaju kada se pokriveno teretno vozilo koristi za prevoz opasnih materija u kontejner-cisternnama, listice opasnosti moraju da budu postavljene sa bočnih strana i zadnje strane vozila kao i na kontejner-cisternama. Kada teretno vozilo nije pokriveno , a za nadgradnju ima kontejner-cisternu ove listice ne moraju da budu postavljene na vozilo ukoliko su već postavljene na sudovima sa opasnim materijama.

Teretna vozila u kojima se transportuju čvrste opasne materije u rasutom stanju, kao i vozila koja transportuju opasne materije kase 1. i opasne materije klase 7. moraju da budu odeležene sa bočnih strana i sa zadnje strane vozila odgovarajućim listicama opasnosti. Obeležavanje vozila cisterni u kojima se nalazi jedna opasna materija u jednoj ili više komora vrši se odgovarajućim listićima opasnosti sa bočnih strana i sa zadnje strane vozila. U slučaju da se u vozilu cisterni koja ima više komora nalaze različite opasne materije, na svojoj komori sa bočne strane moraju da budu postavljene odgovarajuće listice opasnosti. Sve različite listice opasnosti moraju da budu postavljene i sa zadnje strane vozila.

Na gornjem delu listice je simbol vrste opasnosti, a na donjem oznaka stepena opasnosti. U slučaju transporta mešovite robe klase 1, odnosno eksplozivnih materija različitih razreda, na listicama opasnosti unosi se slovna oznaka grupe kompatibilnosti koja odgovara razredu eksplozivne materije sa najvećim stepenom opasnosti (slika 2), po sledećem redosledu: 1.1 (najveća opasnost); 1.5, 1.2, 1.3, 1.6, 1.4 (smanjena opasnost).

Slika 2. Listica opasnosti eksplozivnih materija razreda opasnosti 1.1, 1.2 i 1.3

3.2.2 Table za obeležavanje vozila koja prevoze opasne materije

Table za obeležavanje vozila se postavljaju uvek na prednjoj i zadnjoj strani vozila u vertikalnoj ravni, a u pojedinim slučajevima i na bočnim stranama vozila tako da budu lako uočljive i jasno vidljive, kako je defmisano ADR-om.

Za obeležavanje vozila koja prevoze opasne materije klase 1 i klase 7 vozila koja prevoze kontejnere, kao i opasne robe koje se transportuju u odgovarajućoj ambalaži

23


kao komadna roba uvek se koriste table reflektujuće narandžaste boje dimenzija 400 x 300 mm oivičene crnom linijom širine 15 mm (slika 3a). Tabla takvog izgleda mora da bude postavljena sa prednje i zadnje strane vozila cisterni sa više komora u kojima se nalaze različite opasne materije.

Slika 3. Tabele za obeležavanje vozila koja prevoze opasne materije

Kada se čvrste, tečne ili gasovite opasne materije transportuju bez ambalaže u odgovarajućim vozilima kao što su vozila cisterne ili vozila sa odgovarajućom nadgradnjom za obeležavanje vozila i nadgradnju koriste se table dimenzija 400 x 300 mm, reflektujuće narandžaste boje podeljene horizontalnom linijom na dva polja i sa ispisanim identifikacionim oznakama (slika 3b). U gornjem delu table mogu da budu ispisane najmanje dve, a najviše tri cifre i jedno slovo ,,X". Ove oznake identifikuju opasnost od opasne materije. U donjem delu table uvek je ispisan četvorocifren broj koji indentifikuje opasnu materiju. To je identifikacioni broj materije ili UN broj. Navedene table moraju da budu takvih karakteristika da brojevi budu neizbrsivi i čitljivi i posle petnaest minuta provedenih u plamenu. Obaveza u pogledu vatrootpornosti ne važi u slučaju prevoza čvrstih opasnih materija u rasutom stanju, (po pravilu je zabranjen prevoz čvrstih opasnih materija u rasutom stanju, osim za pojedine materije pod posebnim uslovima). Značenje cifara opasnosti u gornjem delu table:

2. Oslobađanje gasa usled pritiska ili hemijske reakcije,3. Zapaljive tečnosti (isparenja) i gasovi ili samozagrevajuće tečnosti,4. Zapaljive čvrste materije ili samozagrevajuće čvrste materije,5. Oksidirajuće delovanje materije (podstiču vatru),6. Otrovnost ili opasnost od infekcije,7. Radioaktivnost,8. Korozivnost,9. Opasnost od spontane burne reakcije.

Prva cifra u gornjem delu table pokazuje glavnu opasnost, a druga i treća cifra ako postoje pokazuju dodatne opasnosti.

24


3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija

Pre samog početka procesa transporta opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama, neophodno je obezbediti potrebnu dokumentaciju koja se za potrebe transporta izdaje od strane nadležnih institucija. Ova dokumentacija mora biti važeća u vremenskom trenutku obavljanja transporta, a njena ispravnost proverava se kontrolama. U kabini vozila, kojim se transportuju opasne materije, moraju se nalaziti sledeća dokumenta:

1. Certifikat o ispravnosti vozila za transport opasne materije

Saglasno postojećim propisima, obavezno je obavljanje ispitivanja motornih i priključnih vozila za transport opasnih materija, u cilju izdavanja Uverenja i Certifikata čime se potvrđuje ispravnost i opremljenost vozila za transport opasne materije. Ispitivanje vozila za transport opasnih materija obuhvata utvrđivanje pouzdanosti i bezbednosti sa aspekta eksploatacionih uslova u drumskom saobraćaju. Ispitivanje vozila za prevoz opasnih materija, u osnovi, obuhvataju performanse vozila, utvrđivanje funkcionalnih karakteristika, sa aspekta posebnih zahteva pri transportu određene opasne materije. Kontrolu mogu uspešno obavljati lica koja su prošla odgovarajuću obuku. Sprovođenje nadzora se vrši radi sticanja uvida u izvršavanje zadataka.

Vozila kojima se prevoze opasne materije moraju biti podvrgnuta godišnjem pregledu, u zemlji gde su registrovana da bi se utvrdilo da li zadovoljavaju opšte i posebne zahteve koji se postavljaju pred njih. Posebno pažnju treba obratiti na kontrolu zahteva koji se odnose na:

Električne instalacije; Odgovarajući baterijski prekidač strujnih krugova; Tahograf; Limitator brzine; ABS kočioni sistem i odgovarajući sistem za trajno kočenje; Označavanje.

Za svako vozilo koje na tehničkoj kontroli pokaže zadovoljavajuće rezultate ovlašćena laboratorija iz zemlje u kojoj je vozilo i registrovano izdaje ADR - certifikat o ispravnosti vozila. Certifikat se izdaje na jeziku zemlje koja ga izdaje, a takođe i na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku, ukoliko ugovor između zemalja između kojih se prevoz obavlja ne predviđa drugačije. Certifikat izdat od nadležne institucije jedne od ugovornih strana, za vozilo registrovano na teritoriji te ugovorne strane, mora se uvažavati, u rokovima njegovog važenja, od strane nadležne institucije druge ugovorne strane. Važnost sertifikata o ispravnosti vozila ne može trajati duže od jedne godine, računajući od dana izdavanja sertifikata odmah po izvršenom pregledu. Takođe, u sertifikatu mora biti naznačen datum poslednjeg pregleda.

* Uredba "Službeni glasnik RS", br. 53/2002 od 3.9.2002. godine.

25


2. Certifikat o obuci vozača

Uobičajene vozačke dozvole, bez obzira na kategoriju, nisu dovoljne da bi se upravljalo vozilom koje prevozi opasne materije. Za tu vrstu prevoza, vozač mora da ima takozvani ADR cerifikat, to jest potvrdu da je osposobljen za prevoz opasnih materija, koja se dobija nakon kursa i položenog ispita. Izdavanje certifikata vrši ovlašćena ustanova. Ispisuje se na engleskom, francuskom ili nemačkom i jeziku zemlje koja ga je izdala. Certifikat važi pet godina, nakon čega se može produžiti polaganjem ispita. Još jedan uslov za dobijanje ADR certifikata je da je vozač star najmanje 21 godinu. Obuka posade vozila koje prevozi opasne materije sastoji se iz opšteg i specijalizovanog dela.

Opšta obuka sprovodi se u formi kursa odobrenog od strane nadležnog organa. Osnovni cilj opšte obuke jeste upoznavanje vozača sa rizicima koji se javljaju pri transportu opasnih materija i merama koje se preduzimaju da bi se ti rizici sveli na minimum, kao i postupcima koji se preduzimaju u cilju sopstvene zaštite i zaštite okoline u slučaju akcedentne situacije.

Specijalizovana obuka vozača koji upravljaju vozilima za transport eksplozivnih materija podrazumeva upoznavanje vozača sa specifičnim vrstama rizika koji su karakteristični isključivo za transport eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. Isto tako, vozači se upoznaju sa posebnim zahtevima koje je potrebno ispuniti prilikom transporta mešovite robe iz klase 1, a koji se odnose na kompatibilnost eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama.

3. Tovarni list (isprava o prevozu)

Popunjava se na mestu utovara. Nije u potpunosti definisana forma pisanja, a može da bude i u obliku otpremnice ili nekog drugog dokumenta, ali mora da ima sledeće informacije u vezi opasne materije:

Naziv materije i identifikacioni broj (UN-broj); Klasu, ambalažna grupa; Inicijale ADR; Broj i opis paketa; Ukupna količina (zapremina,bruto ili neto masa); Potvrda pošiljaoca da su ispunjeni uslovi za prevoz po propisima ADR-a

(materija dozvoljena za prevoz, način i vrsta pakovanja, obeležavanje, vozaču predato upustvo za slučaj nezgode);

Ime i adresa pošiljaoca; Ime i adresa primaoca.

Potrebno je takođe da se popunjava isprava o prevozu i za prazno i neočišćeno vozilo sa odgovarajućim napomenama.

26


4. Dozvole (odobrenja) za prevoz

Prevozom opasnih materija mogu da se bave samo preduzeća i preduzetnici kojima je to delatnost. Za prevoz nekih klasa opasnih materija (1,6,7 i opasnog otpada) obavezno je imati dozvolu, i to za svaki pojedinačni prevoz, osim ako se prevoz obavlja pod režimom „malih količina" definisanih ADR-om. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija (klase 2,3) nije potrebno posebno odobrenje, već se njihov prevoz vrši u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. Za potrebe vojske izdavanje odobrenja za prevoz eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama, je u nadležnosti vojske.

Dozvole za prevoz predhodno navedenih klasa opasnih materija izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, tačnije Uprava protivpožarne policije, a molbe se podnose opštinskim sekretarijatima unutrašnjih poslova. Dozvole sadrže sve bitne podatke o prevozu, kao što su vrsta i količina tereta, registarski broj vozila, ime vozača i pratioca, trasa i vreme kada će se prevoz obaviti. Svaku promenu bilo kojeg od ovih podataka treba blagovremeno prijaviti organu koji je izdao dozvolu, jer u protivnom ona gubi važnost.

5. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti ili uputstvo u slučaju nezgode

Obaveza pošiljaoca opasnih materija je da vozaču predaju pisana uputstva o postupku sa materijom u slučaju nezgode najkasnije pre započinjanja prevoza. Upustvo se izdaje na jeziku koji vozač razume, jeziku zemlje gde se vrši utovar i istovar, kao i na jezicima zemalja kroz koje se prolazi. Uputstvo treba da sadrži:

Naziv materije, ADR - klasa, ambalažna grupa, br.opasnosti, UN-broj; Karakteristike materije; Opasnosti koju predstavljaju opasne materije koje se prevoze i potrebne mere

sigurnosti koje se preduzimaju da bi se opasnost izbegla; Lična zaštitna oprema; Mere predostrožnosti u slučaju požara, a naročito o metodama i sredstvima koja

se primenjuju prilikom gašenja, kao i o metodama i sredstvima koja se ne smeju primenjivati;

Brojeve telefona policije i vatrogasaca; Mere koje se preduzimaju u slučaju oštećenja i razbijanja pakovanja opasnih

materija, a naročito kada one ugroze put ili objekte pored kojih vozilo prolazi; Uputstva za pružanje prve pomoći koju treba pružiti ljudima ako dođu u dodir sa

opasnim materijama koje se prevoze ili koje iz njih mogu da se razviju; Adresa i broj telefona pošiljaoca.

27


3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija

Sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa:

a) Sa najmanje jednim portabl uređajem za gašenje požara kapaciteta od najmanje 2 kg suvog praška koji je prilagođen uslovima za gašenje požara na motoru ili u kabini transportne jedinice i koji u koliko se koristi za gašenje požara na tovaru ne sme da pogorša požar već da ga pomogućstvu stavi pod kontrolu. Međutim, u koliko je vozilo opremljeno sa stacionarnim uređajem za gašenje požara koji se na jednostavan način automatski uključuje prilikom pojave požara na motoru, tada portabl uređaj za gašenja požara ne mora da bude prilagođen uslovima za gašenje požara na motoru;

b) Pored opreme propisane pod (a) sa najmanje jednim portabl uređajem za gašenje požara kapaciteta od najmanje 6 kg suvog praška (ili ekvivalentnog kapaciteta zavisno od materije za gašenje) koji je prilagođen uslovima za gašenje požara na gumama, kočnicama ili požara na tovaru i koji u koliko se koristi za gašenje požara na motoru ili u kabini transportne jedinice ne sme da pogorša požar. . Na portabl uređaje za gašenje požara stavlja se žig kojim se potvrđuje da uređaji nisu korišćeni. Osim toga, na ovim uređajima mora da se nalazi oznaka usaglašenosti sa standardom koju priznaje nadležna institucija kao i natpis, odnosno datum kada treba da se izvrši naredna inspekcija.

Kad je u pitanju ostala oprema, sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa: Torbom sa potrebnim alatom za nužne terenske popravke na vozilu;Najmanje jednom dizalicom po vozilu koja je svojim kapacitetom prilagođena težini

vozila i prečniku točkova; Dva samostojeća upozoravajuća uređaja, koji mogu biti izvedeni kao reflektujući

čunjevi, sigurnosni trouglovi ili svetla sa kontinualnim osvetljenjem i bljeskanjem. Ukoliko se koriste svetiljke, one su žute boje, a moraju imati nezavisno napajanje;

Neophodnom opremom za ostvarenje mera bezbednosti (upozoravajući prsluk za svakog člana posade vozila, ručna lampa za svakog člana posade vozila, odgovarajuća zaštita očiju, uređaj za obezbeđivanje normalnog disanja, odgovarajuće rukavice, odgovarajuće čizme, osnovna zaštita tela, posuda sa vodom za pranje očiju, odgovarajuća lopata, odgovarajući upijač, metla);

Sa najmanje jednim klinastim podmetačem za svako vozilo ponaosob veličine prilagođene težini vozila i prečniku točka;

Sa neophodnom opremom za preduzimanje preventivnih mera za povećanje bezbednosti i to posebno:

Za zastitu učesnika u javnom prevozu: Cetri refleksiona samostojeća znaka za upozorenje (npr. kupe, trougao)

Za zaštitu okoline: Prekrivač za odvodne kanale i kanalizaciju otporan na materiju koja se prevozi; Adekvatna lopata; Metla; Odgovarajuće sredstvo za absorbciju; Odgovarajući kontejner za sakupljanje (samo za male količine);

Motorna vozila sa maksimalnom masom iznad 12 tona, moraju biti opremljena uređajem za ograničenje brzine.

28


4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija

4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija

Zahtevi koji su uslovljeni klasom i kategorijom vozila a koji se postavljaju pred vozilima najčesće se svrstavaju u tri grupe : opšti, eksploatacioni i zahtevi vezani za bezbednost.

Opšti zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Vučno dinamička svojstva; Unifikacija sklopova i delova; Zadovoljenje standarda i drugih zakonskih regulativa; Mogućnost modifikacija bez velikih ulaganja; Aerodinamičnost, estetičnost i funkcionalnost karoserije; Funkcionalnost, ekonomičnost i kompaktnost gradnje i niski troškovi proizvodnje; Što veći odnos ukupne i sopstvene mase; Pouzdanost, otpornost na zamor, koroziju i habanje; Komfor sa aspekta buke, vibracija, ventilacije, upravljanja, grejanja; Dobra upravljivost i držanje puta; Mali specifični pritisak točkova na podlogu.

Eksploatacioni zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Što niži troškovi korišćenja; Što bolje iskorisćenje nosivosti; Što veće srednje brzine kretanja; Što manji troškovi održavanja; Minimalna potrošnja goriva i maziva; Minimalan broj mesta i vremena podmazivanja i podešavanja; Konstrukcija mehanizama i elemenata koja eliminiše mogućnost pojave neispravnosti pri rukovanju; Lak pristup svim mestima za opsluživanje; Lakoća i brzina utovara i istovara; Lako sklapanje i rastavljanje sklopova pri opravkama.

Zahtevi vezani za bezbednost koji se postavljaju pred vozilima su : Funkcionalnost, efikasnost i pouzdanost sistema za kočenje i upravljanje; Visoka stabilnost kretanja u svim uslovima; Dobra upravljivost; Funkcionalnost sistema za osvetljavanje puta i za čišćenje vetrobranskog stakla; Preglednost i vidljivost sa vozačkog sedišta; Funkcionalnost signalnih uredaja; Udobnost i podešljivost vozačkog sedišta; Primena siguronosnih stakala; Što manji uticaj vozila na okolinu ali i njegovu što veću uočljivost u svim vremenskim uslovima.

Predhodno navedeni zahtevi često su suprotni jedan drugom. Iz tog razloga se pri projektovanju čine kompromisi u stepenu zadovoljenja pojedinih zahteva (npr. zahtev za visokom specifičnom snagom suprotan je zahtevu iskorišćenja athezione mogućnosti podloge i maksimalno dozvoljene mase vučnog sprega i osovinskog opterećenja).

29


4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred određenim delovima vozila za prevoz opasnih materija

Motorna i priključna vozila namenjena za transport opasnih materija, sa aspekta sistema kočenja, u potpunosti treba da zadovolje tehničke zahteve ECE 13 ili Direktive 71/320/EEC. Motorna vozila , čija dozvoljena ukupna masa prelazi 16 tona i motorna vozila namenjena za vuču priključnog vozila, čija ukupna dozvoljena masa prelazi 10 tona, treba da budu opremljena trajnim usporačem koji treba da zadovolji sledeće zahteve:

Trajni usporivač može biti jedan uređaj ili kombinacija nekoliko uređaja, pri čemu svaki mora imati svoju vlastitu komandu;

Sva tri trajna usporivača, prema ECE 13, mogu biti dozvoljena, ali u slučaju otkaza elektrike na ABS-u, integrisani ili kombinovani retarder treba da se isključuju automatski;

Efikasnost trajnog usporivača se treba kontrolisati pomoću ABS-a, na taj način da na kočenoj osovini, koja se koči trajnim usporivačem, ne može doći do blokiranja točkova na brzinama većim od 15km/h;

Trajni usporivači treba da uključuju nekoliko nivoa efikasnosti, uključujući nivo koji odgovara neopterećenom stanju, kada se trajni usporivač izvodi kao motorna kočnica. Različiti stepeni prenosa u menjaču se koriste za dobijanje različitih nivoa efikasnosti;

Performanse trajnog usporivača treba da budu takve da u potpunosti zadovoljavaju zahteve ECE 13, Aneks 5, za opterećeno vozilo, pri čemu ukupna dozvoljena masa vučnog vozila ne prelazi 44 tone;

Ako motorno vozilo u potpunosti ne zadovoljava predhodno opisane zahtevane performance trajnog usporivača, treba zadovoljiti zahteve ECE 13, Aneks 5, za vučno vozilo i omogućiti ugradnju trajnog usporivača na priključnom vozilu. Na takvim motornim vozilima je potrebno ugraditi kontrolni uredaj koji će signalizirati rad trajnog usporivača na priključnom vozilu. Priključna vozila, namenjena za prevoz opasnih materija, moraju biti opremljena efikasnim sistemom kočenja u slučaju kada se ista odvajaju od motornog (vučnog) vozila. Ova vozila moraju da budu snabdevena efikasnim uredajem za kočenje, koji će delovati na sve točkove i automatski izvrsiti njegovo zaustavljanje, u slučaju prekida veze između vučnog i priključnog vozila. Upotreba priključnog vozila, namenjena za prevoz opasnih materija, koje je opremljeno samo inercijalnom kočnicom, ograničava se za transport 50kg opasnih materija.

Provodnici moraju biti dimenzionisani tako da ne dolazi do pregrevanja, ali i dobro izolovani, da ne bi došlo do pojave kratkog spoja i eventualnog varničenja. Svi strujni krugovi moraju biti snabdeveni osiguračima ili automatskim prekidačima strujnog kola, osim: Provodnika od akumulatora do uređaja za paljenje i gašenje motora; Provodnika od akumulatora do alternatora; Provodnika od alternatora do osigurača prekidača strujnog kola;

30


Provodnika od akumulatora do kućista kontrolne jedinice retardera, u slučaju da se radi o električnom ili elektromagnetnom retarderu;

Provodnika od akumulatora do mehanizma za električno podizanje prateće osovine.

Predhodno navedeni provodnici moraju biti što kraći. Moraju biti pravilno pričvrsćeni i postavljeni, tako da su bezbedni od eventualnih mehaničkih udara i grejanja koje emituje izduvni sistem i motor.

Kućiste akumulatora treba da bude izolovano ili prekriveno izolovanim poklopcem. Ukoliko su akumulatori postavljeni na neko drugo mesto, a ne ispod poklopca motora, oni moraju biti osigurani u metalnoj ventilisanoj kutiji ili u kutiji od nekog drugog materijala odgovarajuće čvrstoće, sa izolovanim unutrašnjim zidovima. Celokupna elektroinstalacija, koja se nalazi iza kabine vozača, mora biti tako konstruisana, instalirana i zaštićena, da ne dođe do pojave varnice i kratkog spoja tokom normalnog korišćenja, a da u slučaju akscedentnih situacija umanji rizik mogućih pojava neispavnosti. Senzori kablova za ABS ne treba da imaju dodatnu zaštitu. Sijalice za svetla na vozilima koja prevoze opasne materije ne smeju biti izvedene sa navojem.

Kabina vozila mora da bude izrađena od nezapaljivog materijala, sto je bliže definisanano u IS03795/1989. Delovi sedišta vozača, siguronosni pojasevi, krov kabine, tapacirung, zavese, razne obloge i ostali zapaljivi delovi ne smeju imati karakteristiku gorenja veću od 100 mm/min. Ako kabina vozila za prevoz opasnih materijala nije izrađena od zapaljivog materijala, tada je neophodno postojanje pregrade od metala ili nekog sličnog materijala. Ako se na zadnjoj strani kabine nalazi prozor, onda on mora biti hermetički zatvoren i napravljen od vatrootpornog stakla sa vatrootpornim okvirom. Slobodan prostor, između kabine, odnosno postavljene pregrade, i rezervoara goriva ne sme biti manji od 15 cm. Posebno grejanje kabine vozila za prevoz opasnih materija, mora biti tako rešeno da ne izaziva zagrevanje tovarnog prostora.

Rezervoar goriva, za rad pogonskog agregata, treba da zadovolji sledeće zahteve: U slučaju curenja, gorivo treba da curi direktno na zemlju bez mogućnosti

ostvarivanja kontakta sa toplim delovima vozila ili sa tovarom; Rezervoari goriva, u kojima se nalazi benzin, treba da budu sa efikasnom

zaštitom od požara na otvoru za točenje goriva i osiguranjem hermetičkog naleganja poklopca rezervoara.

Pogonski agregat, kao i izduvni sistem, motornog vozila za prevoz opasnih materija, mora da bude tako opremljen i postavljen, da ne bude potencijalni izvor zagrevanja i zapaljenja materije koja se prevozi.

4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na određenu izvedbu vozila

Materijali, koji se koriste pri izradi konstrukcije vozila treba da zadovoljavaju određene uslove koji se odnose na opasnost od zapaljenja i eksplozije. U blizini tovarnog prostora ne smeju biti postavljeni uređaji za posebno grejanje, rezervoari goriva, uređaji za startovanje posebnog grejanja, izduvni sistem. Uređaji za grejanje,

31


postavljeni u tovarnom prostoru, treba da budu tako konstruisani da spreče zapaljenje u eksplozivnoj atmosveri pri određenim radnim uslovima i da izlaz toplog vazduha bude uvek otvoren, bez prepreka.

Motor mora biti smešten ispred prednjeg zida tovarnog prostora. Napon u električnoj instalaciji ne treba da prelazi vrednost od 24V. Električna instalacija, koja se nalazi u unutrašnjosti tovarnog prostora treba da bude izvedena sa zaštitom u prahu za slučaj otpornosti na plamen. Vozila namenjena za transport materija kod kojih se temperaturom kontroliše samoreakcija (klasa 4a) i organskog peroksida (klasa 5b) treba da zadovolje sledeće zahteve:

Postojanje opreme koja omogućava izolaciju i održavanje temperature u skladu sa materijom koja se prevozi. Srednja vrednost koeficijenta prenosa toplote materijala koji se koristi u konstrukciji vozila ne smeju biti veće od 0,4 W/m2K;

Postojanje opreme koja sprečava isparavanje opasne materije koja se prevozi, kao i prodiranje rashladnog sredstva u kabinu vozača;

Postojanje uređaja koji omogućavaju prilagođavanje temperature u tovarnom prostoru direktno iz kabine vozača;

Tovarni prostor treba da bude snabdeven ventilatorima ili otvorima za ventilaciju. U slučaju da dođe do isticanja opasne materije koja se prevozi, obavezno je održavanje temperature u predviđenim granicama;

Rashladno sredstvo, koje se koristi za rad uređaja za održavanje temperature, ne sme biti zapaljivo;

Rad uređaja, namenjenog za održavanje temperature u tovarnom prostoru, mora biti nezavisan od rada motora vozila u kojem se transportuju opasne materije.

Pred vozilom za prevoz opasnih materija (slika 4) demontažnim posudama sa zapreminom većom od 1m3 i fiksnim posudama sa zapreminom većom od 3m3, postavljaju se zahtevi u pogledu: Vrste materijala od koga je posuda napravljena; Debljine zidova posude; Načina spajanja elemenata posude, itd. Ove posude moraju biti podvrgnute detaljnim ispitivanjima, na osnovu kojih se izdaje određeni certifikat. Posuda za prevoz opasne materije moraju biti povezane sa šasijom barem jednim električnim provodnikom. Električna otpornost, svih međusobno spojenih delova, ne sme biti veća od 10Ω. Takođe je neophodno izvršiti prikupljanje i odvođenje statičkog elektriciteta sa površina posude, kao i drugih površina u neposrednoj blizini posude. Metalne kontakte, koji mogu uzrokovati pojavu korozije treba izbegavati.

32


Slika 4. Vozilo za prevoz opasnih materija

Srednja vrednost rastojanja između spoljnih tačaka kontakta desnog i levog točka iste osovine, sa podlogom, treba da bude minimalno 90% visine težista opterećenog vozila. Osovinsko opterećenje svih osovina opterećene poluprikolice ne sme da prelazi 60% od nominalne ukupne mase opterećenog vučnog voza. Vozila-cisterne, za prevoz opasnih materija, po pitanju stabilnosti u odnosu na prevrtanje, mora da zadovolji zahteve ECE Pravilnika 111. Na zadnjem kraju vozila, iza prostora za prevoz opasne materije, na rastojanju ne manjem od 100mm, potrebno je postaviti zaštitnik, radi zaštite od udara sa zadnje strane. Kod nekih izvedbi posuda za prevoz praškaste ili granulaste opasne materije, zahteva se ugradnja zaštite sa bočnih strana.

Potpuna zaštita od opasnih materija ne postoji. To bi bilo moguće, jedino u situaciji, kada se one ne bi proizvodile, koristile i transportovale. Primena opasnih materija danas je neophodna. To nas upućuje na zaključak da rizik od štetnog dejstva opasnih materija, po zdravlje živih bića i očuvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara, odgovarajućim merama, treba smanjiti na najmanju moguću meru. Pored rizika prilikom transporta, ne mogu se izbeći rizici prilikom utovara i istovara opasne materije.

33


5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija

5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija

Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je zaštita ljudi i životne sredine od oštećenja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama, uključujući i njihovo čuvanje, skladištenje i uništavanje. Za zaštitu od mogućih rizika u transportu opasnih materija postoje brojni propisi, specifični za dato transportno sredstvo. Pošto su ovo i međunarodni transporti, propisi moraju biti usklađeni sa međunarodnim smernicama. Na međunarodnom nivou postoje i regulative za bezbedan transport radioaktivnog materijala Međunarodne organizacije za atomsku energiju (IAEO), skraćeno nazvane IAEO-preporuke. Navedeni propisi o opasnoj robi regulišu posebno: dozvole za transport, zahteve koje mora da ispuni transportno sredstvo, zahteve koje mora da ispuni ambalaža, zahteve koje mora da ispuni način utovara, obeležavanje transportnog sredstva, obeležavanje transportovanog materijala, kao i obuku osoblja zaduženog za transport.

Da bi broj nezgoda sa opasnim materijama bio što manji, potrebno je utvrditi određena pravila ponašanja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt. To je ostvareno kroz donošenje i definisanje:

Nacionalnih propisa (Zakon o transport opasnog tereta - Sl.glasnik RS 88/2010);

Pravilnika o načinu prevoza opasnih materija u drumskom saobraćaju - Sl.list 82/1990;

Međunarodnih sporazuma (ADR - za drumski saobraćaj, RID - za železnički saobraćaj, ICAO-TI - za vazdušni saobraćaj, IMDG-CODE - za pomorski saobraćaj, ADN - za rečni saobraćaj).

Svaki od ovih zakona na svoj način definiše problematiku opasnih materija. Činjenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona, do danas, došlo do povećanja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu učestvuju, neminovno ima za posledicu i povećan stepen rizika od izbijanja eksplozija i požara. U takvoj situaciji, kada važeća zakonska regulativa nije međusobno usklađena i celovita, neophodno je izdvojiti ona ključna mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti.

Nadzor, odnosno kontrolu sprovođenja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovarajući nadležni organi, odnosno nadležna ministarstva:

Ministarstvo saobraćaja; Ministarstvo unutrašnjih poslova; Ministarstvo za zaštitu čovekove okoline.

34


Osnovni cilj nadzora je sticanja uvida u izvršavanje zadataka, odluka, uputstava, provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovarajućih mera.

Na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija postoji sporazum za drumski transport opasnih materija ADR (European agreement concerning the international carriage of dangerous good by road - Evropski sporazum o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe) sačinjen u Ženevi 1957.godine. Ovom sporazumu pristupilo je 38 država, među kojima je i naša). Države potpisnice ovog sporazuma imaju obavezu da svoje nacionalne propise prilagode sporazumu. Prevoz opasnih materija, na nivou evropskog komiteta regulisan je odgovarajućim Zakonom o prevozu opasnih materija koji je baziran na međunarodnim konvencijama. Međutim, od dana stupanja na snagu ovog Zakona, do danas došlo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o međunarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobraćaju (ADR). S obzirom da je naša zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija, ona je dužna da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. Razlike, u pojedinim zahtevima, između ADR-a i naše zakonske regulative, postoje i treba ih sagledati da bi izbegli moguće greške i nesporazume pri prevozu opasnih materija. Ovaj sporazum je sačinjen u Ženevi 1957. godine, a 1972.godine je ovaj sporazum ratifikovala tadašnja SFRJ. Njime su definisani uslovi pod kojima se vrši prevoz opasnih materija, kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz, utovar i istovar i usputne manipulacije).

Sve države, potpisnice ADR-a, treba da imaju odgovarajuću pravnu regulativu, koju kod nas čini: Zakon o prevozu opasnih materija, Pravilnik o načinu prevoza opasnih materija u drumskom saobraćaju i Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju, Treba imati u vidu da za prevoz opasnih materija važe, prvenstveno, sve odredbe ADR-a. Preciznije objašnjenje postupanja sa pojedinim opasnim materijama data su u okviru sledećih naših propisa: Zakon o eksplozivnim materijama, Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima; Zakon o oružju i municiji, Zakon o prometu eksplozivnih materija, Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju, Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima; Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima; Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju; Zakon o eksplozivnim materijama; Pravilnik o stručnom osposobljavanju vozača motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i druga lica koja učestvuju u prevozu tih materija, Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija, Pravilnik o bližim uslovima obavljanja, načinu sprovođenja i programu obuke za rukovanje vatrenim oružjem, Pravilnik o tehničkim uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzeća koja vrše stručno osposobljavanje vozača motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i drugih lica koja učestvuju u prevozu tih materija, Pravilnikom o bližim uslovima i načinu smeštaja i čuvanja oružja i municije, Pravilnik o jugoslovenskim standardima za sudove pod pritiskom, Pravilnik o tehničkom pregledu vozila, Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila, Pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom opterećenju vozila i osnovnim uslovima koje moraju da zadovolje uređaji i oprema na vozilu u saobraćaju na putevima, Pravilnik o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev za izdavanje dozvole za međunarodni prevoz u

35


drumskom saobraćaju, Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o tehničkim normativima za pokretne sudove za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove, Pravilnik koji se prilaže uz zahtev za izdavanje dozvole za vanredni prevoz u međunarodnom drumskom saobraćaju, Uredba o ratifikaciji evropskog sporazuma o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe i protokola o potpisivanju evropskog sporazuma o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe, Uredba o ratifikaciji aneksa A i B Evropske konvencije o međunarodnom prevozu opasne robe u saobraćaju, Lista otrova razvrstanih u grupe, Odluka o obeležavanju otrova u prometu, Osnovni zakon o prometu i smeštaju zapaljivih tečnosti i gasova.Jedna od odredbi ADR sporazuma je da nacionalni propisi ne smeju biti blaži, niti sa njim u suprotnosti.

Radi zaokruživanja celokupne problematike prevoza opasnih materija, treba imati u vidu sledeće: U drugim vidovima transporta, na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija, postupak sa opasnim materijama reguliše se za: Železnički transport - RID (Regulations Corcerning the International Carriage of Dangerous Goods by Rail); Vazdušni transport - ICAO-TI (International Civil Aviation Organization - Technical Instructions); Pomorski saobraćaj - IMDG-Code (International Maritime Dangerous Goods - Code); Transport na unutrašnjim plovnim putevima -AND (Europen Ageement Concerning the International Carriage of Dagerous Goods by Inland Waterwaus). Prevoz opasnih materija, u Republici Srbiji, regulisan je saveznim Zakonom o prevozu opasnih materija, a pravni osnov, za donošenje ovog zakona je Ustav SFRJ (član 315) iz 1990.godine. Ovim zakonom uređeni su: uslovi pod kojima se vrši prevoz opasnih materija, prateće radnje u vezi prevoza, zajedničke mere bezbednosti za sve opasne materije i posebne mere bezbednosti za prevoz određenih vrsta opasnih materija, posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija, posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija po granama saobraćaja, prevoz u drumskom i železničkom saobraćaju, prevoz na unutrašnjim plovnim putevima i prevoz u vazdušnom saobraćaju, kao i inspekcijski nadzor nad izvršenjem ovog zakona.

Kada se radi o prometu i prevozu oružja i municije, primenjuju se odredbe Zakona o oružju i municiji. Za prevoz oružja, delova oružja i municije koja sadrži eksplozivnu ili zapaljivu materiju potrebno je odobrenje nadležnog organa. Zahtev za izdavanje odobrenja prevoznik podnosi najkasnije 24 časa pre započetog prevoza i sadrži: naziv i adresu pošiljaoca, vrstu, količinu i način pakovanja oružja, delove za oružje i municije; naziv i adresu proizvođača; naziv i adresu prevoznika; datum i sat započinjanja prevoza; trasu i krajnje mesto prevoza; naznačenje vrste i oznake prevoznog sredstva; naziv i adresu primaoca. Nadležni organ može po potrebi narediti prevozniku i preduzimanje posebnih mera obezbeđenja pri prevozu oružja, delova za oružje i municije. Troškove posebnih mera obezbeđenja snosi prevoznik. Odobrenje za prevoz ne izdaje se u onim slučajevima kada to zahtevaju razlozi bezbednosti i odbrane Republike. Odobrenje nije potrebno ako se prevoz oružja, delova za oružje i municije vrši za potrebe Vojske Srbije.

36


5.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija

Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobraćaju, a koja važe u našoj zemlji, temelje se na odredbama međunarodnog sporazuma o prevozu opasnih materija u drumskom transportu (ADR). Praktično, svi propisi u oblasti opasnih materija regulišu njihov prevoz u celom preocesu koji je širi od prevoza u užem smislu, tj. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza, utovara, istovara i slično.

5.2.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koja se odnose na drumski saobraćaj

Cisterne i druga prevozna sredstva kojima se prevozi zapaljiva tečnost čija je tačka topljenja niža od 55°C, zapaljivi gas u sudovima koji se pune na vozilima ili kojima se prevozi druga zapaljiva materija čija je tačka paljenja viša od 55°C - ako se iz tehnoloških razloga prilikom manipulacije ta materija mora zagrevati na temperaturu višu od četiri petine njene tačke paljenja, kao i vozila u kojima se prevoze opasne materije klase 1a, 1b, 1c, 4a, 4b, 5a i 5b moraju za vreme utovara ili istovara tih materija da budu uzemljeni, a izduvna cev motora mora biti opremljena hvatačem varnica.

Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehnički ispravna, izrađena, opremljena i obeležena u skladu sa propisanim standardima. Opasne materije ne smeju da se predaju niti primaju na prevoz kao prtljag. Izuzetno, u prtljagu se mogu prevoziti aparati, naprave i drugi slični predmeti koji sadrže minimalne količine opasnih materija koje ne predstavljaju opasnost po okolinu, a služe za ličnu upotrebu (upaljači, sibice, lakovi i sl.).

Preduzeća i druga pravna lica koji prevoze opasne materije dužni su da u slučaju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se one pronađu i da o opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najbliži organ sanitarne inspekcije ili najbližu stanicu milicije, a po potrebi i javnost.

Ispale ili na bilo koji način pri prevozu prosute opasne materije, prevoznik je dužan da obezbedi, prikupi i odstrani, odnosno smesti na za to određenim mestima ili da ih na drugi način učini bezopasnim i da o tome obavesti najbližu stanicu milicije, a po potrebi i najbliži organ sanitarne inspekcije. Ako prevoznik nije u mogućnosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi, odstrani, smesti na odgovarajuće mesto ili na drugi način neutralizuje, nadležni organ uprave pozvaće preduzeće koje raspolaže tehničkim sredstvima za izvršenje takvog zadatka da to uradi na račun prevoznika. Mesta određuje nadležni organi u republici, odnosno autonomnoj pokrajni. Pošiljalac koji daje opasnu materiju na prevoz dužan je da za svaku pošiljku opasne materije ispostavi ispravu o prevozu i uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzmu i da ih preda prevozniku. Isprava o prevozu opasnih materija mora da sadrži:

37


Podatke o vrsti opasne materije (hemijski, tehnički i trgovački naziv opasne materije, klasu u koju spada i redni broj u toj klasi, kao i identifikacioni broj iz odgovarajućeg međunarodnog sporazuma kada je on utvrđen);

Podatke o količini opasne materije (bruto i neto masa, broj komada i dr.); Naznačenje pošiljaoca da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz odnosne opasne

materije; Naziv, odnosno lično ime, adresu i broj telefona pošiljaoca i primaoca; Naznačenje da je uz ispravu o prevozu opasne materije prevoznik predao i pismeno

uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzimaju;

Potpis i pečat pošiljaoca.Isprava o prevozu opasne materije ne ispostavlja se ako tovarni list ili druga odgovarajuća isprava o prevozu, a sadrži sve podatke o opasnoj materiji.

Isprava o prevozu opasne materije koja se upućuje u inostranstvo mora da bude napisana na jeziku Republike Srbije i na engleskom, nemačkom ili francuskom. Ako se opasna materija upućuje u zemlju koja se graniči sa Republikom Srbijom, isprava o prevozu opasne materije može biti napisana na jeziku Republike Srbije i na jeziku te zemlje. Isprava o prevozu opasne materije ispostavlja se u tri istovetna primerka, od kojih jedan ostaje kod posiljaoca, jedan se uručuje prevozniku, a jedan se dostavlja primaocu opasne materije. Lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija dužno je da poseduje isprave o prevozu opasne materije, certifikat o ispravnosti vozila, uverenje o stručnoj osposobljenosti za upravljanje tim vozilom i uputstvo o posebnim merama bezbednosti. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje moraju da se preduzmu pri prevozu opasne materije treba da sadrži, naročito:

Naznačenje vrste opasnosti koju predstavlja i posledice koje može da izazove opasna materija;

Naznačenje posebnih mera koje treba da se preduzmu pri prevozu opasne materije i mera za sprečavanje, odnosno ublažavanje štetnih posledica koje mogu da nastanu usled nezgode ili udesa na prevoznom sredstvu (požar, lom ambalaže, prosipanje ili isticanje opasne materije i sl.),

Postupak sa licem koje dođe u dodir sa opasnom materijom, Naziv, adresu i broj telefona preduzeća ili naziv i broj telefona organa koji mora

da se obavesti o nezgodi ili udesu koji se desio prilikom prevoza opasne materije.

Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija dužni su da na ispravi o prevozu opasne materije svojim potpisom potvrde prijem deklarisane opasne materije za prevoz. Ako u toku prevoza prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija utvrdi ili na drugi način sazna da prevozi opasnu materiju čiji je prevoz zabranjen, duzan je da odmah obustavi dalje prevoženje opasne materije i o tome obavesti nadležnu stanicu milicije i pošiljaoca. Pošiljalac opasne materije dužan je da odmah po prijemnom obaveštenju o obustavljanju prevoza preuzme opasnu materiju i preduzme odgovarajuće mere da na dođe do ugrožavanja zdravlja ljudi, životne sredine i dobara.

38


Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija koji u toku prevoza utvrdi da prevozi opasnu materiju koja ne ispunjava uslove propisane za prevoz ili koja nije deklarisana kao opasna materija ili je netačno deklarisana, dužan je da obustavi dalje prevoženje opasne materije i o tome obavesti pošiljaoca. Pošiljalac opasne materije dužan je da odmah po prijemnom obaveštenju o obustavljanju prevoza otkloni utvrđene nedostatke ili preuzme opasnu materiju.

Eksplozivne materije i sredstva za njihovo iniciranje ne smeju da se prevoze zajedno u istom prostoru prevoznog sredstva. Ovo se ne primenjuje na prevoz predmeta napunjenih eksplozivnim materijama kod kojih su sredstva za paljenje ugrađena u toku proizvodnje (municija, protivgradne rakete, privredna municija i sl.), kao ni na zajednički prevoz eksploziva do 50 kg. Ekspozivne materije nije dozvoljeno prevoziti u kabini vozača i u prostoru prevoznog sredstva u kojem se prevoze lica.

Sudovi koji su namenjeni za prevoz odeđenog gasa mogu se puniti i drugom vrstom gasa pod uslovom da najmanji probni pritisak za taj gas ne bude veći od probnog pritiska za koji je posuda ispunjena i da naziv gasa i najveća dozvoljena težina punjenja bude upisana na posudi, uzimajući u obzir odgovarajuće mere bezbednosti koje zahtevaju svojstva pojedinog gasa. Sudovi u kojima se prevoze gasovi moraju da budu snabdeveni ispravnim ventilima. Ventili na tim sudovima moraju da budu zastićeni zastitnom kapom ili zastitnim prstenom i hermetički zatvoreni za vreme prevoza. Prevoz sudova sa gasovima vrši se, po pravilu, otvorenim prevoznim sredstvom na kome tovar mora da bude zaštićen od štetnih atmosferskih uticaja, osim sudova koji su izrađeni od materijala otpornog na atmosferske uticaje. Prevoz sudova sa gasovima može da se vrši i zatvorenim prevoznim sredstvom ako je ono snabdeveno ventilacionim uređajem ili je omogućeno stalno provetravanje. Osoblje prevoznog sredstva kojim se prevoze otrovni gasovi i druge opasne materije koje stvaraju pare i gasove opasne po zdravlje mora za vreme prevoza imati odgovarajuću opremu za ličnu zastitu. Sudovi u kojima se prevoze zapaljive tečnosti moraju da odgovaraju tehničkim uslovima propisanim za određenu vrstu zapaljivih tečnosti. Ako se zapaljive tečnosti prevoze u metalnim bačvama ili metalnim bocama, one moraju da budu izrađene prema srpskom standardu, odnosno prema stranom ili međunarodnom standardu koji nije u suprotnosti sa srpskim standardima. Organ uprave nadležan za poslove zdravstva propisuje koja se količina smatra manjom količinom namenjena za laboratorijske i naučne svrhe.

Otrovi ne smeju da se prevoze u istom tovarnom prostoru sa životnim namirnicama, stočnom hranom, lekovima i predmetima opšte upotrebe koji podleže zdravstvenom nadzoru. Za prevoz otrova u unutrašnjem saobraćaju potrebno je odobrenje od strane nadležnog organa, koje se izdaje na zahtev pošiljaoca. Organ nadležan za izdavanje odobrenja za prevoz otrova može, po potrebi, da naredi preduzimanje posebnih mera bezbednosti pri prevozu određenog otrova (pravac kretanja, pratnja i sl.). Ako u toku prevoza otrova nastane rasipanje ili oticanje usled havarije prevoznog sredstva ili iz drugih razloga zbog kojih postoji opasnost od kontaminacije životne sredine, prevoznik je dužan da na vidljiv način označi mesto na kojem je nastalo rasipanje otrova, da o tome odmah obavesti najbliži nadležni organ

39


sanitarne inspekcije ili najbližu stanicu milicije i da do dolaska sanitarnog inspektora spreči pristup ljudi i životinja na tom mestu.

Radioaktivne materije mogu da se pakuju i prevoze samo u ambalaži namenjenoj za određenu vrstu radioaktivne materije, zavisno od veličine i jačine izvora, agregatnog stanja i drugih svojstava radioaktivne materije. Ako je radioaktivna materija istovremeno i toksična, eksplozivna ili zapaljiva, prilikom pripremanja takve radioaktivne materije za prevoz i za vreme prevoza moraju se preduzeti mere bezbednosti propisane za svaku od navedenih vrsta opasnosti. Radioaktivne materije ne smeju da se prevoze u unutrašnjem saobraćaju u istom tovarno prostoru sa životnim namirnicama, predmetima opšte upotrebe koji podležu zdravstvenom nadzoru, lekovima i stočnom hranom. Za prevoz radioaktivnih materija potrebno je odobrenje od strane nadležnog organa, koje se izdaje na zahtev pošiljaoca. Preduzeću ili drugom pravnom licu čija je delatnost vezana za korisćenje radioaktivne materije može se izdati odobrenje za višekratni prevoz te materije sa rokom važnosti do šest meseci. U odobrenju se mora naznačiti količina radioaktivne materije koje se mogu zajedno prevoziti odeđenim prevoznim sredstvom. Preduzeće ili drugo pravno lice je dužno da najkasnije 24 časa pre početka prevoza radioaktivne materije, nadležnom organu dostavi obaveštenje koje sadrži:

Vrstu i registarski broj prevoznog sredstva kojim će se izvrsiti prevoz radioaktivne materije;

Broj i datum izdatog odobrenja za prevoz; Vrstu i količinu radioaktivne materije, odnosno broju izvora jonizujućeg zračenja i

njihovoj ukupnoj aktivnosti; Lične podatke o licima koja će izvršiti prevoz radioaktivne materije; Vreme i mesto početka prevoza radioaktivne materije; Itinerer kretanja prevoznog sredstva; Vreme dolaska prevoznog sredstva sa radioaktivnom materijom u mesto

korišćenja i ime, odnosno naziv i mesto korisnika. Radioaktivne materije koje u slučaju nezgode ili udesa mogu da dovedu do

kontaminacije ili ugrožavanja životne sredine zračenjem, prevoze se uz pratnju lica osposobljenog za rukovanje tim materijama.

U motornom vozilu kojim se prevoze opasne materije, pored vozača mora da se nalazi i suvozač u slučajevima predviđenim evropskim sporazumom o međunarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobraćaju. U vozilu kojim se prevoze opasne materije ne smeju da se drže materije koje mogu da izazovu požar. Na vozilu natovarenom opasnim materijama ne smeju da se vrše popravke koje mogu, usled varničenja ili udara da izazovu požar ili eksploziju ili da oštete ambalažu. U kabini vozila kojim se prevoze opasne materije klasa 1a, 1b, 1c, 2, 3, 4a, 4b, 4c, 5a i 5b pušenje nije dozvoljeno.

Brzina kretanja motornog vozila kojim se prevoze opasne materije ne sme da prelazi 80% od najveće dozvoljene brzine određene prema vrsti puta, odnosno odredene saobraćajnim znakom postavljenim na putu, a ni u kom slučaju ne sme da bude veće od 70 km/h, dok za prevoz otrova ne sme biti veća od 60 km/h.

40


Od trenutka prijema do trenutka predaje opasne materije, vozač motornog vozila ne sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija. Vozač motornog vozila sme da se udalji od vozila kojim se prevoze opasne materija samo ako vozilo ostavi pod nadzorom suvozača ili pratioca, odnosno ako vozilo parkira na kontrolisanom i odgovarajuće pripremljenom prostoru za parkiranje. Ovo se ne odnosi na vozilo kojim se prevoze opasne materija koje po Evropskom sporazumu o međunarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobraćaju nema posebnih zahteva u pogledu parkiranja. O svakoj nezgodi ili udesu koji se dogodi prilikom prevoza opasnih materija, čije posledice posada motornog vozila ne može sama da otkloni ili zbog kojih ne moze da nastavi dalju vožnju, jedan od članova posade dužan je da obavesti najbližu stanicu milicije. Ako se u motornom vozila sa opasnim materijama koje je pretrpelo nezgodu ili udes nalazi samo vozač, lice koje se zateklo na mestu nezgode ili udesa ili lice koje prvo naiđe na to mesto dužno je da na zahtev vozača o tome obavesti najbližu stanicu milicije.

Opasne materije mogu da se prevoze motornim i priključnim vozilima posebno konstruisanim za prevoz pojedine opasne materije ili vozila koja odgovaraju uslovima propisanim ovim zakonom i evropskim sporazumom o međunarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobraćaju. U unutrašnjem drumskom saobraćaju opasne materije mogu da se prevoze i kombi vozilima čiji je prostor za utovar robe odvojen od prostora za smeštaj putnika, čvrsto fiksiranom pregradom.

Vozila za prevoz opasnih materija, zapaljivih gasova, odnosno zapaljivih tečnosti sa temperaturom paljenja iznad 55°C treba da imaju uređaj za razelektrisanje - odvod statičkog elektriciteta koji pre utovara ili istovara opasnih materija treba da bude priključen na uzemljenje. Vozila za prevoz opasnih materija klase od 1 do 5b treba da budu galvanski povezana u jednopotencijalnu celinu. Galvanske veze i uređaje za razelektrisanje treba proveriti pre utovara, odnosno istovara. Vozila za prevoz opasnih materija treba opremiti odgovarajućim prekidačem za isključivanje svih električnih kružnih tokova. Korišćenje prekidača za vozila za koja to zahteva evropski sporazum o međunarodnom prevozu za opasne robe u drumskom saobraćaju treba da bude sa dva mesta, a za sva ostala vozila sa jednog ili dva mesta.

Vozilom kojim se prevozi opasna materija mora da ima dva znaka za označavanje vozila kojim se prevoze opasne materije. Ako je opasna materija koja se prevozi sa spiska evropskog sporazuma o međunarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobraćaju, na znacima za označavanje vozila kojim se prevoze opasne materije moraju da budu ispisani identifikacioni brojevi opasne materije koja se prevozi. Znakovi za označavanje vozila kojim se prevoze opasne materije, identifikacioni brojevi pojedinih opasnih materija, kao i mesta za postavljanje znakova na vozilu moraju biti izvedeni u skladu sa odredbama evropskog sporazuma o međunarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobraćaju. Odredbe se primenjuju i kada se motornim vozilom prevoze prazni neočisćeni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije.

Motorno i priključno vozilo kojim se prevozi radioaktivna materija moraju da imaju, umesto znaka za obeležavanje vozila kojim se prevoze opasne materije, tri

41


simbola upozorenja za označavanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije. Simboli upozorenja za obeležavanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije stavljaju se na bočne strane i na zadnju stranu motornog i priključnog vozila. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mora, pored opreme predviđene opštim propisima i evropskim sporazumom o međunarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobraćaju, da ima i sledeću opremu: Vozački alat i dizalicu za vozilo; Najmanje dva aparata za gašenje požara, od kojih jedan za gašenje požara na

motoru, a drugi za gasenje požara na tovaru vozila i to takvog punjenja koje s obzirom na količinu i druga svojstva opasne materije, omogućava efikasno gašenje požara;

Dve ručne električne baterijske lampe (svetiljke) sa blinkujućom ili stalnom svetlosću narandžaste boje, koja se vidi sa udaljenosti od najmanje 150 m;

Dva znaka kojima se označava motorno vozilo zaustavljeno na kolovozu; Dve zastavice za označavanje vozila kojima se prevoze opasne materije; Dve lopate i jedan pijuk; Prenosnu lampu koja se može uključiti na akumulator vozila i koja je izrađena tako

da ne može izazvati eksploziju ili požar; Uređaj za kontrolu zračenja i sredstva za zastitu i označavanje terena, Dve zastavice za označavanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije.

Ukoliko se opasne materije prevoze priključnim vozilom na kojem bilo koja osovina ima jednostruke točkove, priključno vozilo mora da ima poseban uređaj koji, pomoću zvučnog ili svetlosnog signala, upozorava vozača ako dođe do pada pritiska u pneumaticima vise od 20% na bilo kom točku priključnog vozila. Priključno vozilo kojim se prevoze opasne materije, ako nije snabdeveno kočnicama koje automatski koče prilikom otkačinjanja od vučnog vozila, mora da bude vezano za vučno vozilo i snabdeveno lancima.

Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije može se kretati samo putevima koji su određeni za kretanje takvih vozila. Motorna vozila kojima se prevoze opasne materije mogu se zaustavljati i parkirati samo na mestima koja su za tu vrstu vozila određena i obeležena. Vozač koji je zbog pojave otkaza na vozilu, saobraćajne nezgode, utovara ili istovara ili iz drugog opravdanog razloga prinuđen da vozilo sa opasnom materijom zaustavi na kolovozu ili parkiralištu u naselju, dužan je da preduzme sve mere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost sa drugim vozilima, a naročito učesnike u saobraćaju upozori: Danju i noću - postavljanjem, iza zaustavljenog vozila, dva znaka kojima se

označava motomo vozilo zaustavljeno na kolovozu, Noću i u vreme smanjene vidljivosti zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih. prilika

- postavljanjem svetiljke, Upućivanjem suvozača ili pratioca pošiljke da na udaljenosti od 100 m do 150 m iza

zaustavljenog vozila, danju - zastavicom za označavanje vozila kojim se prevoze opasne materije, a noću i u uslovima smanjene vidljivosti - svetiljkom, upzorava vozače koji nailaze onom stranom kolovoza na kojoj se nalazi zaustavljeno vozilo,

42


da blagovremeno zaustave vozila ili smanje brzinu i da se pripreme za bezbedno zaobilaženje zaustavljenog vozila.

5.2.2 Odredbe pravilnika o načinu prevoza opasnih materija u drumskom transportu

Motorno i priključno vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija mora biti podvrgnuto posebnom pregledu u pogledu ispunjavanja uslova predviđenih zakonskom ili ADR-om za prevoz opasne materije za koju je namenjeno. Za motorno i priključno vozilo za koje je na posebnom pregledu utvrdeno da isunjava uslove za prevoz određene opasne materije izdaje se potvrda sa rokom važnosti od jedne godine. Na osnovu predviđenih ispitivanja za motomo i priključno vozilo za koje to zahteva ADR, izdaje se certifikat na obrascu koji je predviđen ADR-om.

Ako se motorno ili priključno vozilo namenjeno za prevoz opasnih materija koristi za drugu vrstu prevoza, mora se predhodno očistiti i dekontaminirati. Ako su cisterne ili kontejneri na motornom ili priključnom vozilu u kojima se vrši prevoz opasnih materija očisćeni i ako je izvršena dekontaminacija, sa njih se moraju ukloniti sve oznake koje su propisane za označavanje vozila kojim se prevoze opasne materije ili se te oznake moraju prekriti. Preduzeće koje je izvršilo dekontaminaciju cisterni ili kontejnera izdaje o tome potvrdu koju je vozač dužan da nosi sa sobom za vreme upravljanja takvim vozilom. U slučaju povlačenja iz upotrebe motomog ili priključnog vozila namenjenog za prevoz opasnih materija, promene neke od bitnih tehničkih osobina na vozilu značajnih za bezbedan prevoz opasne robe, promene vlasnika vozila, kao i isteka važnosti certifikata, certifikat se mora vratiti organu koji ga je izdao.

Listice opasnosti kojima se označavaju pojedinačna i zbirna pakovanja opasnih materija moraju biti nalepljene na vidnom mestu obe bočne i na zadnjoj strani strani motornog vozila, prikolice, poluprikolice, auto-cisterne i druge vrste vozila kojima se prevoze opasne materije, kao što je prikazano na slici 5. Ako se u višedelnoj cisterni prevoze različite vrste opasnih materija, na obe bočne strane svakog od delova mora biti nalepljena listica opasnosti sa brojevima osnovne opasnosti i identifikacionim brojem opasne materije.

43


Slika 6. Postavljanje listice opasnosti na vozilo za prevoz opasnih materija

Sanduci, palete, sudovi i druga vrsta ambalaže za prevoz opasnih materija ravnomerno se slažu po celoj površini tovarnog prostora motornog ili priključnog vozila i mogu se utovariti više od visine stranica tovarnog sanduka. Sanduci, palete, sudovi i druga vrsta ambalaže za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visine stranica tovarnog sanduka ako stranice tovarnog sanduka nedozvoljavaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. Zbirna ili pojedinačna pakovanja u kojima se nalaze opasne materije moraju se tako utovarati i učvrstiti da ne mogu ispadati iz tovarnog sanduka, preturati se ili međusobno sudarati.

Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije može imati samo jednu prikolicu ili poluprikolicu. Priključno vozilo kojim se prevoze opasne materije mora biti opremljeno kočnim uređajima koji stupaju u dejstvo pritiskom na papuču glavne kočnice vučnog vozila, a u slučaju prekida ili ispadanja spoljne veze sa vučnim vozilom, automatski zaustavljaju priključno vozilo. Nije dozvoljeno vučenje motornog vozila koje je natovareno opasnom materijom. U slučaju neispravnosti na vozilu koje je natovareno opasnom materijom, ono se može prevući samo do najbližeg mesta gde je pogodno vrsiti popravku ili pretovar. Takvo vozilo se vuče krutom vezom (rudom), a brzina ne sme biti veća od 40 km/h.

Za vreme prevoza radioaktivne materije vozač i pratilac moraju posedovati lični dozimetar. Pošiljalac koji daje opasnu materiju na prevoz dužan je da svaku pošiljku opasne materije, odnosno za svako motorno vozilo kome može biti pridodato i priključno vozilo, ispostavi ispravu o prevozu opasne materije, tovarni list, uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju preduzeti i ispravu o osiguranju opasne materije i da ih preda prevozniku, ako se prevoze eksplozivne, radioaktivne materije, otrovi kao i odobrenje za prevoz koje je izdao nadležni organ.

Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije u unutrašnjem saobraćaju podnosi pošljalac opasne materije, a zahtev za prevoz opasne materije

44


preko državne granice (uvoz, izvoz, tranzit) može podneti uvoznik, izvoznik i prevoznik. Tovarni list za opasnu materiju koja se prevozi mora da sadrži: hemijski, tehnički i zašićeni naziv opasne materije, klasu opasne materije i identifikacioni broj predviđen ADR-om. Za pojedine opasne materije moraju se upisati i drugi podaci predviđeni ADR-om. Kada se tovarni list ispostavlja za pošiljku opasne materije koja nema identifikacioni broj u ADR-u, u tovarni list se upisuje samo hemijski, tehnički i zašićeni naziv te materije.

Pošiljalac je dužan da prilikom predaje opasne materije na prevoz, u tovarnom listu pismeno potvrdi da opasna materija koji se predaje na prevoz odgovara odredbama Zakona i ADR-a u pogledu prirode opasne materije, mase svakog pojedinačnog pakovanja, vrste, načina pakovanja i označavanja. Sva prevozna dokumenta koja se ispostavljaju za jednu pošiljku opasne materije, odnosno jedno prevozno sredstvo, moraju se za vreme prevoza nalaziti u kabini vozača.

Pored mera bezbednosti predviđenih zakonom, u uputstvu o posebnim merama bezbednosti koje se preduzimaju pri prevozu opasne materije, moraju da se navedu metode i sredstva koja se primenjuju za gašenje požara na opasnoj materiji koja se prevozi, odnosno metode i sredstva koje se ne smeju primenjivati za gašenje požara na toj materiji.

Organ nadležan za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materijemože narediti preduzimanje posebnih mera bezbednosti i to: Obavezan pravac kretanja; Tehničku pratnju pošiljaoca ili prevoznika; Pratnju stručnog lica za rukovanje opasnom materijom koja se prevozi; Neprekidno trajanje prevoza bez zaustavljanja; Kretanje u koloni (kada se kreće više vozila natovarenih opasnim materijama); Vreme polaska vozila sa polazišta; Vremenske termine za kretanje vozila na određenim deonicama puta; Pratnju radnika organa unutrašnjih poslova; Ograničenje prevoza zbog vremenskih uslova.

Kada ovlašćeno službeno lice organa nadležnog za vršenje nadzora nad sprovođenjem Zakona utvrdi da neka od naloženih mera bezbednosti nije preduzeta, narediće da se obustavi dalji prevoz opasne materije dok se ta mera ne ispoštuje.

Vozač koji upravlja motornim vozilom kojim se prevoze opasne materije dužan je da se vozilom kreće samo putevima koji su nadležni organi odredili za kretanje takvih vozila i da izbegava kretanje vozilom kroz naseljena mesta i mesta na kojima postoji mogućnost da dođe do ugrožavanja bezbednosti saobraćaja. Ako je za prevoz opasnih materija određen obavezan pravac (koridor), vozač motornog vozila kojim se prevoze opasne materije dužan je da se kreće tim pravcem (koridorom). Ako se u koloni na putu kreću dva ili više vozila kojima se prevoze opasne materije, međusobno rastojanje između tih vozila ne sme da bude manje od 200 metara.

U slučaju saobraćajne nezgode, vozač i suvozač, odnosno pratilac dužni su da zaustavljeno vozilo obeleže na način predviđen Zakonom i da do dolaska službenog lica ovlašćenog za vršenje uviđaja preduzmu sledeće mere: Isključe rad motora; Ugase požar; Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije; Spreče prosipanje ili

45


razlivanje opasne materije; Spreče pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije; Obaveste nadležnu stanicu milicije o nesreći, sa tačnim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlože mere koje bi trebalo preduzeti radi sprečavanja širenja opasne materije u životnu sredinu; Obeleže (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kojem je prosuta opasna materije; Po dolasku službenog lica ovlašćenog za vršenje uviđaja, detaljno ga obavestiti o vrsti i karakteristikama opasne materije, opasnostima koje predstavlja opasna materija za život i zdravlje ljudi i životnu sredinu i predlože mere za sprečavanje posledica. Ako zbog smrti ili povreda vozača, suvozača ili pratioca ovlašćeno službeno lice koje vrši uviđaj nije moglo biti obavešteno o vrsti i osobinama opasne materije, preduzeće se mere radi identifikacije opasne materije uz pomoć prevoznih dokumenata i oznaka na vozilu.

Ako postoji opasnost da dođe do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije, požara, trovanja ili zagađivanja životne sredine u većem obimu, ovlasćeno službeno lice koje vrsi uviđaj o tome obaveštava Upravu za civilnu zaštitu, organ unutrašnjih poslova, a po potrebi i druge organe i organizacije. Ako nastupi ili se očekuje da će nastupiti neka od predhodno navedenih posledica, ovlašćeno službeno lice koje vrši uviđaj mora narediti da se obustavi saobraćaj na tom delu puta. Ako ovlašćeno službeno lice koje vrši uviđaj nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila, a postoji mogućnost da dođe do ekspolozije, zagađivanja vode ili širenja otrovnih gasova, zatražiće pomoć od najbližeg proizvođača opasnih materija, odnosno stručne institucije koja mu može pružiti pomoć u identifikaciji opasne materije. Posle saobraćajne nezgode, prosuta opasna materija mora da se prikupi, odstrani i smesti na za to predviđeno mesto. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobraćajne nezgode mora izvršiti pretovar opasne materije, to će se učiniti van kolovoza i uz prisustvo ovlašćenog službenog lica nadležnog organa unutrašnjih poslova, a dok traje pretovar može se po potrebi obustaviti saobraćaj.

Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije nadležni organ procenjuje da li je prema podacima u zahtevu: Opasna materija pravilno klasifikovana; Dozvoljen prevoz naznačene količine i vrste opasne materije motornim vozilom; Opasna materija pakovana i označena u skladu sa Zakonom i ADR-om; Dozvoljen prevoz istim vozilom opasnih materija navedenih u zahtevu; Čas polaska i vreme kretanja vozila sa opasnom materijom usklađen sa najpovoljnijim uslovima bezbednosti saobraćaja.

Ako organ nadležan za izdavanje odobrenja utvrdi da se količina opasne materije navedena u zahtevu ne sme prevoziti označenim vozilom ili da opasna materija nije upakovana u skladu sa propisima ili se opasne materije navedene u zahtevu ne mogu prevoziti u istom prevoznom sredstvu, odbiće zahtev za izdavanje odobrenja. Pre izdavanja odobrenja organ nadležan za izdavanje odobrenja može izvršiti uvid na licu mesta radi utvrđivanja načina pakovanja i načina opremanja i obeležavanja vozila kojim će se izvršiti prevoz opasne materije, kao i način obezbeđenja i obeležavanja mesta na kojem će se izvršiti utovar te materije. Ako prilikom uvida na licu mesta službeno lice organa nadležnog za izdavanje odobrenja za prevoz opasne materije utvrdi nedostatke

46


u pogledu uslova za prevoz, zatražiće od pošiljaoca, odnosno prevoznika da predhodno otkloni utvrđene nedostatke.

U toku prevoza opasnih materija organ nadležan za vršenje nadzora nad sprovođenjem Zakona vrši kontrolu, naročito: Certifikat, odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija; Prevoznih dokumenata; Motornog vozila; Opremljenosti i označenosti motornog vozila za prevoz opasnih materija; Pravac kretanja i vreme zadržavanja motornog vozila u toku prevoza određenih u odobrenju; Uputstva o preduzimanju mera bezbednosti.

O izvršenoj kontroli motornog vozila koje prevozi opasnu materiju, ovlašćeno službeno lice, sačinjava zapisnik koji sadrži: tip i registarski broj vozila, broj certifikata, odnosno potvrde o ispravnosti motornog vozila za prevoz opasnih materija, vlašnistvo, ime i prezime vozača i suvozača, vrstu i količinu opasne materije u prevozu i mesto utovara i istovara. U zapisnik se unose sve nađene neispravnosti na vozilu, opremi, obeležavanju i prevoznim dokumentima i drugi nedostaci, konstatacije i podaci o nađenom stanju.

Posle izvršene kontrole ovlasćeno službeno lice može naložiti vozaču da se kreće određenim putem, da dovede vozilo, opremu i sredstva za obeležavanje u ispravno stanje ili da se određeno vreme zadrži na tom mestu, odnosno da obustavi dalji prevoz opasne materije dok ne otkloni nađene nedostatke. Promena pravca kretanja ili zadržavanje na određenom mestu može se narediti i kada to nalažu drugi razlozi bezbednosti. Ovlašćeno službeno lice koje je naredilo promenu pravca kretanja izdaje o tome potvrdu.

Kopija odobrenja za prevoz opasne materije preko državne granice (uvoz, izvoz, tranzit) dostavlja se organu nadležnom za vršenje nadzora nad sprovođenjem Zakona preko odgovarajućeg organa za unutrašnje poslove na čijem se području nalazi granični prelaz. Nadležni organ, primljenu kopiju odobrenja za prevoz opasne materije preko državne granice hitno dostavlja graničnom prelazu preko kojeg će se izvršiti prevoz (uvoz, izvoz, tranzit) opasne materije na koju glasi odobrenje. Na drumskom graničnom prelazu sa većom frekvencijom saobraćaja, za kontrolu vozila natovarenih opasnim materijama određuje se posebno mesto za zadržavanje takvih vozila. Ovlašćeno službeno lice organa nadležnog za vršenje nadzora nad sprovođenjem Zakona prilikom kontrole prevoza opasne materije preko državne granice upoređuje podatke iz prevoznih dokumenata radi utvrđivanja da li ta vrsta i količina opasne materije koja se prevozi odgovara vrsti i količini opasne materije navedene u prevoznim dokumentima.

Ako prilikom kontrole motornog vozila i dokumenata ovlašćeno službeno lice organa nadležnog za vršenje nadzora nad sprovođenjem Zakona utvrdi da nema odobrenja za prevoz opasne materije za koju je to potrebno ili je količina opasne materije u vozilu veća od količine koja je navedena u odobrenju, neće dozvoliti uvoz (izvoz) te opasne materije iz Republike Srbije kao ni tranzit kroz istu. O napuštanju graničnog prelaza vozila natovarenog opasnim materijama za čiji je prevoz potrebno odobrenje (kod uvoza i tranzita) ovlasćeno službeno lice organa nadležnog za vršenje

47


nadzora nad sprovođenjem Zakona obaveštava nadležni organ republike da će se izvršiti prevoz. Obaveštenje mora sadržati: tip i registarski broj vozila, identifikacioni broj i količinu opasne materije, broj i datim izdatog odobrenja, itinerer kretanja, naziv pošiljaoca i primaoca i ime i prezime vozača i suvozača.

5.2.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju

Prevoz opasnih materija vrši se na način da se: ne dovede u opasnost život i zdravlje ljudi, ne zagadi životna sredina, obezbede i preduzmu sve mere zaštite od udesa i druge mere utvrđene zakonom. Preduzeće, drugo pravno lice i preduzetnik može da obavlja prevoz opasnih materija u drumskom saobraćaju ako:

Jeste registrovano za obavljanje delatnosti prevoza opasnih materija; Raspolaže odgovarajućim prevoznim sredstvom za prevoz opasnih materija; Ima stručno osposobljena lica za obavljanje prevoza; Ima odobrenje za prevoz opasnih materija; Ispunjava uslove za prevoz propisane ADR-om.

Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehnički ispravna, konstruisana, izrađena, opremljena i obeležena u skladu sa propisanim standardom.

Opasne materije mogu da prevoze samo lica koja su za rukovanje i prevoz opasnih materija stručno osposobljena. Stručno osposobljavanje obavlja ovlašćena organizacija. Za prevoz opasnih materija klase 1, 6, 7 i opasnog otpada izdaje se posebno odobrenje, osim ako se prevoz obavlja pod „režimom malih količina" koje su defmisane ADR-om. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija ne izdaje se posebno odobrenje, već se njihov prevoz vrši u skladu sa uslovima propisanim ADR-om.

Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1, 6, 7 podnosi pošiljalac opasne materije i sadrži: Naziv, odnosno lično ime i adresu pošiljaoca; Naznačenje vrste i oznaku prevoznog sredstva; Relaciju (prevozni put) kretanja; Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije. Ministar saobraćaja i telekomunikacija bliže će propisati sadržinu zahteva. Uz zahtev pošiljalac opasne materije dužan je da priloži: Uputstvo o posebnim merama bezbednosti, odnosno zaštite pri prevozu i o načinu

postupanja prilikom udesa koje izdaje ovlašćena organizacija; Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i

ovlašćene organizacije; Certifikat o stručnoj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama; Dokaz o osiguranju.

Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 1. podnosi pošiljalac opasne materije i sadrži: Naziv, odnosno lično ime i adresu pošiljaoca; Vrstu, tehnički naziv; Količinu i način pakovanja opasne materije; Naziv i adresu proizvođača opasne materije; Naziv, odnosno lično ime i adresu prevoznika; Datum i vreme početka prevoza, relaciju kretanja i krajnje mesto prevoza; Naznačenje vrste i oznaku

48


prevoznog sredstva; Naziv, odnosno lično ime i adresu primaoca; Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasne materije. Uz zahtev pošiljalac opasne materije dužan je da priloži:

Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovlašćene organizacije;

Certifikat o stručnoj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim materijama i koja učestvuju u prevozu;

Odobrenje za nabavku opasnih materija iz klase 1. izdato od strane organa unutrasnjih poslova nadležnog prema mestu upotrebe tih materija;

Dokaz o osiguranju.

Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija klase 7. podnosi pošiljalac opasne materije i sadrži:

Naziv i adresu korisnika radioaktivne materije; Naziv i adresu prevoznika radioaktivne materije; Vrstu radioaktivne materije i njenu ukupnu radioaktivnost; Vrstu, tip i registarski broj vozila opremljenog za prevoz radioaktivne materije; Relaciju kretanja prevoznog sredstva od mesta predaje radioaktivne materije do

mesta korisćenja; Naziv i adresu primaoca i namenu korisćenja radioaktivne materije; Datum i vreme početka prevoza.

Uz zahtev, pošiljalac opasne materije dužan je da priloži: Mišljenje ovlašćene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz

radioaktivne materije; Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i

ovlašćene organizacije; Certifikat o stručnoj osposobljenosti lica koja rukuju radioaktivnim materijama i

koja učestvuju u prevozu; Uputstvo o posebnim merama bezbednosti, odnosno zaštite pri prevozu i o

načinu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovlašćena organizacija; Dokaz o osiguranju.

Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz opasnog otpada podnosi pošiljalac opasnog otpada i sadrži: Naziv, odnosno lično ime i adresu pošiljaoca opasnog otpada; Naznačenje vrste i oznaku prevoznog sredstva; Relaciju kretanja; Posebne mere bezbednosti za vreme prevoza opasnog otpada.Ministar za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine bliže će propisati sadržinu zahteva. Uz zahtev pošiljalac opasnog otpada dužan je da priloži:

Mišljenje ovlašćene organizacije o ispunjenosti propisanih uslova za prevoz opasnog otpada;

Certifikat o ispravnosti prevoznog sredstva izdat od strane akreditovane i ovlašćene organizacije; Certifikat o stručnoj osposobljenosti lica koja rukuju opasnim otpadom i koja učestvuju u prevozu;

Rešenje o kategoriji opasnog otpada;

49


Uputstvo o posebnim merama bezbednosti, odnosno zaštite pri prevozu i o načinu postupanja prilikom udesa koje izdaje ovlašćena organizacija;

Dokaz o osiguranju.Ministarstvo nadležno za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija može, po potrebi, da naredi preduzimanje posebnih mere bezbednosti za vreme prevoza (pravac i trasa kretanja, specijalizovana pratnja pošiljaoca ili prevoznika, pratnja policije i sl.).

U prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju, Ministarstvo unutrašnjih poslova ili pravno lice koje ovo ministarstvo odredi, dužno je da obezbedi vozila za specijalne namene i odgovarajuću opremu u slučaju potrebe za pratnjom i učešća u sanaciji udesa. Preduzeće ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija dužan je da izradi plan zaštite od udesa, sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od količine, vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slučaju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes.

Vlasnik robe je dužan da posebno osigura opasnu materiju za slučaj štete pričinjene trećim licima usled smrti, povrede tela ili zdravlja, oštećenja ili uništavanja stvari i imovine ili zagađenja životne sredine u toku prevoza. Osiguranje mora da obuhvati i troškove intervencije u slučaju udesa i sanacije posledica nastalih udesom.

Kretanje vozila sa opasnim materijama kroz zaštićene zone (zone sanitame zaštite izvorišta vode za piće, zaštićena prirodna dobra i dr.) vrši se na način propisan posebnim aktom. Nadzor nad sprovođenjem ove uredbe vrše Ministarstvo unutrasnjih poslova za klase 1, 2, 3, 4 i 5, Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija za klase 6, 8 i 9, Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine za klasu 7 i opasni otpad. Pored ovlašćenja utvrđenih posebnim propisima, u vršenju inspekcijskog nadzora, nadležno ministarstvo ovlašćeno je da:

Naredi da se utvrđene nepravilnosti otklone u određenom roku; Zabrani dalji prevoz ili rukovanje opasnim materijama licima koja nisu stručno

osposobljena za prevoz i rukovanje opasnim materijama; Privremeno zabrani vršenje pojedinih radnji u vezi sa prevozom opasnih materija

ako nisu ispunjeni propisni uslovi; Zabrani preduzeću, drugom pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu prevoz

opasne materije ili privremeno oduzmu prevozno sredstvo do okončanja prekršajnog postupka ako utvrde da se u toku prevoza učinjeni propusti u pogledu preduzimanja mera bezbednosti;

Naloži ispitivanje uzoraka opasnih materija.

Ako se u vršenju inspekcijskog nadzora utvrde nepravilnosti koje mogu ugroziti život i zdravlje ljudi ili izazvati zagađenje životne sredine, ministarstvo može preduzeti i mere iz nadležnosti drugog ministarstva o čemu će odmah obavestiti to ministarstvo.

50


Svaki od ovih zakona, na svoj način, definise problematiku eksplozivnih materija. Činjenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona, do danas, došlo do povećanja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu učestvuju, neminovno ima za posledicu i povećan stepen rizika od izbijanja eksplozija i požara. U takvoj situaciji, kada važeća zakonska regulativa nije međusobno usklađena i celovita, neophodno je izdvojiti ona ključna mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti.

Nadzor, odnosno kontrolu sprovođenja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovarajući nadležni organi, odnosno nadležna ministarstva: Ministarstvo saobraćaja; Ministarstvo unutrašnjih poslova; Ministarstvo za zaštitu čovekove okoline. Osnovni cilj nadzora je sticanje uvida u izvršavanje zadataka, odluka, uputstava, provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovarajućih mera.

5.2.4 Međunarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju (ADR)

Ovaj sporazum je sačinjen u Ženevi 1957.godine, a 1972.godine je ovaj sporazum ratifikovala tadašnja SFRJ. Njime su definisani uslovi pod kojima se vrši prevoz opasnih materija kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz, utovar i istovar i usputne manipulacije). Struktura ADR-a obuhvata:

Prilog A - Opšti zahtevi i zahtevi u pogledu opasnih materija i predmeta:

Poglavlje 1 Opšti propisi, Poglavlje 2 Klasifikacija, Poglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu),

posebni propisi i slobodne količine opasnih roba, granične količine, Poglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisterne, Poglavlje 5 Propisi za isporuku, Poglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambalaže, velikih sredstava za

pakovanje (IBC), velikih pakovanja i cisterni, Poglavlje 7 Propisi za prevoz, utovar, istovar i manipulacije.

Prilog B - Propisi u pogledu transportne opreme i transportnih operacija

- Poglavlje 8 Propisi za posadu, vozila, opremu, postupanje i dokumentacija,- Poglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila.

Prevoz opasnih materija na nivou evropskog kontinenta regulisan je ogovarajućim zakonima o prevozu opasnih materija koji su bazirani na međunarodnim konvencijama. Međutim, od dana stupanja na snagu ovih zakona do danas došlo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o međunarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju (ADR). S obzirom da je naša zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija, ona je dužna da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. Razlike u pojedinim zahtevima između ADR-a i naše zakonske regulative

51


postoje i treba ih sagledati da bi izbegli moguće greške i nesporazume pri prevozu opasnih materija.

5.3 Naknada štete prema međunarodnim ugovorima

Odgovornost za štetu, posebno kad je reč o tzv. masovnim štetama visokih iznosa i velikih razmera kao što su velike ekološke štete, štete pri mirnodopskom korišćenju atomske energije, štete u civilnom vazduhoplovstvu i pomorske štete, teško se, zbog nepredvidljivosti rizika i nemogućnosti njihove kontrole, može rešavati u nacionalnim granicama država.

Interes oštećenog, zahtevi pravičnosti i međunarodna solidarnost uslovili su u toj oblasti donošenje brojnih međunarodnih multilateralnih konvencija koje su u celini ili delom posvećene uslovima i postupku naknade štete, identifikaciji oštećenog i štetnika i odredjenju njihovih prava i obaveza. Odgovornost za štetu pri tome, po pravilu, počiva na principima objektivne odgovornosti, i procedura obeštećenja je pojednostavljena. U novije vreme međunarodna regulativa pokušava da pomiri dve naizgled suprotne intencije: s jedne strane, da učvrsti i učini povoljnijim položaj oštećenog omogućavajući mu isplatu adekvatne, potpune i blagovremene naknade štete, a s druge strane da teret te naknade učini mogućim i finansijski podnošljivim za dužnika-štetnika. To se postiže obrazovanjem posebnih odštetnih fondova koji mogu da garantuju obeštećenje i onda kada je štetnik insolventan, kada šteta nadmašuje limit do kog on odgovara za štetu i kada je čak nepoznat. Uz to, u cilju sačuvanja supstance obeštećenja od nacionalnih i svetskih inflatornih tendencija i valutnih razlika, međunarodna regulativa je utvrdila novu obračunsku jedinicu - "specijalno pravo vučenja" za naknadu štete, koja je uneta u sve novije ugovore i na putu je da postane univerzalna obračunska jedinica kod građanskopravne odgovornosti za štetu.

U savremenim uslovima polje deliktne, a takođe ni ugovorne odgovornosti nije omeđeno nacionalnim granicama. Raznolikost i brojnost uzroka štete, kao i oblika i mehanizama njene naknade, uslovili su potrebu da se ovim pitanjem bave najznačajnije međunarodne organizacije - od Ujedinjenih nacija i njihovih specijalizovanih agencija, Evropske unije i Saveta Evrope, do Haške konferencije za međunarodno privatno pravo. Osim multilateralnih konvencija koje su do sada doneli ovi medjunarodni organi i tela, brojni su i bilateralni sporazumi kojima države katkad međusobno uređuju pojedina pitanja obeštećenja.

Međunarodni multilateralni ugovori koji se u celini ili delom odnose na pitanje naknade štete prepoznatljivi su, kako na polju deliktne odgovornosti, naročito one koja proističe iz posedovanja i upotrebe opasnih roba i obavljanja opasnih delatnosti, tako i na polju ugovorne odgovornosti, posebno kad je reč o šteti nastaloj u prevozu. Moguća je kategorizacija ovih konvencija po raznim osnovama: prema subjektu, prema objektu štete, prema vrsti štete, prema delatnosti, odnosno oblasti u kojoj je šteta nastala i dr. Brojnost i raznolikost ovih međunarodnih konvencija je velika, a postoje neke novije tendencije koje su u njima zastupljene.

52


6. Preventivne mere zaštite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama

6.1 Obučenost lica koja neposredno učestvuju u transportu opasnih materija

Pored posade vozila i vozača koji moraju da prođu odgovarajuću obuku, i ostala zaposlena lica u preduzeću koje se bavi transportom opasnih materija, a koja na neposredan način učestvuju u istom, moraju da poseduju adekvatnu obučenost koja se odnosi na njihove neposredne dužnosti i obaveze u toku transporta opasnih materija. Obuka lica, koja neposredno učestvuju u transportu opasnih materija, sastoji se iz opšteg i specijalizovanog dela. Opšti deo obuke podrazumeva da zaposlena lica moraju biti upoznata sa opštim zahtevima i pravilima koja se odnose na transport opasnih materija. Specijalizovani deo obuke zaposlenih odnosi se na obučenost za obavljanje konkretnih dužnosti i obaveza tih lica u procesu transporta opasnih materija.

Isto tako, zaposlena lica koja učestvuju u transportu opasnih materija moraju proći adekvatnu obuku koja se odnosi na bezbednost, odnosno zaštitu na radu. Obučenost koja se tiče mera zaštite na radnom mestu odnosi se na upoznavanje zaposlenih lica sa postojećim opasnostima i rizicima prilikom manipulacije sa opasnim materijama, uključujući utovar i istovar, kao i sa postupcima svođenja istih na minimum.

Dokumenta kojima se potvrđuje da je zaposleno lice obučeno u skladu sa predhodno navedenim zahtevima, treba da poseduje kako samo zaposleno lice, tako i preduzeće zaposlenog. Sama obuka zaposlenih lica u preduzećima koja se bave transportom opasnih materija mora biti redovno usklađivana sa promenama zakonskih propisa.

6.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama

Vozilo i vozač, nakon dolaska na mesto utovara ili istovara, moraju da ispunjavaju sve zakonske propise, a naročito one koji se odnose na bezbednost, čistoću i zadovoljavajuću funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara, odnosno istovara.

Utovar ne sme započeti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme pokažu da vozilo ili vozač ne zadovoljavaju kontrolne propise. Pakovanja koja imaju različite oznake ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno naglašeno propisima koji se odnose na mešanu robu.

Prilikom transporta eksplozivnih materija, mora se voditi računa da se ne prekorači dozvoljena količina tereta po jednom vozilu, odnosno vozilo se ne sme pretovariti. Ukupna neto masa u kg eksplozivnih materija (ili u slučaju predmeta sa

53


eksplozivnim materijama, ukupna neto masa eksplozivnih materija sadržanih u svim predmetima ukupno) koja se može prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograničena zakonskim propisima i zavisi od vrste eksplozivne materije. U slučaju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama različitih razreda u skladu sa propisima o transportu mešane robe, čitav teret se rangira po razredu sa najvećim stepenom rizika.

Različite komponente tovara sa opasnim materijama moraju se pravilno tovariti u vozilo ili kontejner i obezbediti odgovarajućim sredstvima kako bi se sprečilo njihovo pomeranje u toku transporta. Smatra se da je tovar na odgovarajući način zaštićen ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima. Tovar može biti zaštićen od preturanja i međusobnog sudaranja, kad su u pitanju zbirna ili pojedinačna pakovanja, korišćenjem kaiševa za pričvršćivanje postavljenih na zidovima vozila, kosih letvica, vreća sa vazduhom, podesivih podmetača, protivklizajućih blok uređaja i sličnih sprava, kao što je prikazano na slici 5. U svim slučajevima, bez obzira na način pakovanja opasne materije, ne sme se dozvoliti prevrtanje, kotrljanje ili bilo kakvo pomeranje prilikom transporta.

Slika 5. Pravilan i nepravilan način popunjavanja tovarnog prostora

Sanduci, palete i druga vrsta ambalaže za prevoz opasnih materija ravnomerno se slažu po celoj površini tovarnog prostora ili priključnog vozila i mogu se utovariti najviše do visine stranica tovarnog sanduka. Izuzetno, sanduci, palete i druga vrsta ambalaže za prevoz opasnih materija mogu se utovariti i preko visina stranica tovarnog sanduka, ako stranice tovarnog sanduka onemogućavaju ispadanje upakovane opasne materije u toku prevoza. Smatra se da je tovar na odgovarajući način zaštićen ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog prostora u potpunosti ispunjen paketima.

Vozilo i vozač, nakon dolaska na mesto utovara ili istovara, moraju da ispunjavaju sve zakonske propise, a naročito one koji se odnose na bezbednost, čistoću i zadovoljavajuću funkcionalnost opreme vozila koja se koristi prilikom utovara, odnosno istovara. Utovar ne sme započeti ukoliko kontrola dokumentacije ili vizuelni pregled vozila i njegove opreme pokažu da vozilo ili vozač ne zadovoljavaju kontrolne propise.

Posebna pažnja posvećuje se teretu sa mešanom robom, odnosno pakovanjima koja imaju različite oznake, koja ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije posebno naglašeno propisima koji se odnose na mešanu robu. Takođe,

54


prilikom transporta opasnih materija, mora se voditi računa da se ne prekorači dozvoljena količina tereta po jednom vozilu, odnosno vozilo se ne sme pretovariti. Ukupna količina tereta koja se može prevoziti po jednoj transportnoj jedinici je ograničena zakonskim propisima i zavisi od vrste opasne materije. U slučaju da se u transportnoj jedinici utovaraju eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama različitih razreda u skladu sa propisima o transportu mešane robe, čitav teret se rangira po razredu sa najvećim stepenom rizika. Kada se radi o eksplozivnim materijama sa oznakom 1.5D koje se prevoze zajedno sa eksplozivnim materijama sa oznakom 1.2, čitav teret rangira se stepenom opasnosti 1.1.

Cišćenje nakon istovara - Ukoliko se ustanovi da, nakon što je izvršen istovar vozila ili kontejnera, u teretnom prostoru vozila ili kontejneru ima zaostataka tereta, vozilo ili kontejner moraju se što pre očistiti, i to obavezno pre narednog utovara. U slučaju da čišćenje vozila ili kontejnera nije moguće izvesti na trenutnoj lokaciji vozila, potrebno je odvesti vozilo, uz primenu adekvatnih mera bezbednosti, na najbližu lokaciju na kojoj se može bezbedno izvršiti čišćenje. Adekvatne mere bezbednosti odnose se na sprečavanje nekontrolisanog oslobađanja ostataka tereta.

6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slučaju zaustavljanja

Vozila koja prevoze opasne materije podležu opštim propisima koji su za njih predviđeni u pogledu mesta parkiranja i zaustavljanja. U slučaju da se prevoze pojedine opasne materije, kao i pojedine opasne materije iznad utvrđene količine, podležu i posebnim propisima u pogledu nadzora. Po pravilu vozila moraju da se parkiraju na posebno određenim mestima. U pojedinim slučajevima takva vozila mogu da budu parkirana i bez nadzora kada su na bezbednom prostoru unutar fabričkog kruga. Ako takvo mesto nije na raspolaganju, vozilo može da se parkira uz potrebno obezbeđenje na:

a) parkingu pod nadzorom čuvara koji je obavešten o prirodi tereta i o tome gde se vozač nalazi;

b) parkingu za vozila na kome je malo verovatno da može doći do oštećenja vozila od strane ostalih vozila;

c) prikladnom mestu na otvorenom prostoru pored koga se u normalnim uslovima ne prolazi, niti skupljaju ljudi, udaljeno od javnih puteva i naselja.

Prostor za parkiranje koji je dozvoljen pod (b) koristi se samo u slučaju kada ne postoje uslovi za parkiranje koji su propisani pod (a), dok se prostor za parkiranje koji je predviđen pod (c) može koristiti samo u slučaju kada na raspolaganju ne postoje prostori opisani pod (a) ili (b). Zaustavljena ili parkirana vozila sa opasnim materijama moraju da budu obezbeđena povlačenjem parkirne kočnice.

Vozila koja prevoze eksplozivne materije moraju biti pod stalnim nadzorom nakon zaustavljanja ili mogu biti parkirana u odgovarajućim ustanovama ili magacinima koje poseduju sopstveni nadzor. Ukoliko takve ustanove nisu na raspolaganju, vozila

55


koja prevoze eksplozivne materije mogu se parkirati, nakon što su predhodno propisno obezbeđena, na izolovanim mestima koja ispunjavaju sledeće uslove:

Parking na kome postoji nadzorno lice koje se predhodno obaveštava o prirodi tereta i mestu stanovanja vozača;

Javni ili privatni parking na kome vozilo sa eksplozivnim materijama nije u opasnosti od strane ostalih vozila;

Odgovarajući otvoren prostor daleko od autoputeva i prometnih mesta.

7. Intervencije u slučaju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija

Pored suzbijanja požara, zadaci vatrogasnih službi su i pružanje pomoći u slučajevima akcidentnih situacija pri prevozu opasnih materija. Vatrogasna služba je aktivni učesnik, uvek kad postoji opasnost za javnu bezbednost i red i kad uklanjanje tih opasnosti spada u polje zadataka vatrogasne službe. Terminom „opasnost", u ovom slučaju, znači okolnost koja se, ako se ne interveniše, može razviti u preteće ili druge kontroli izmakle efekte po ljude, životinje, stvari ili životnu sredinu. Ako se angažovanje vatrogasne službe pravilno shvati kao odbrana od opasnosti, onda iz toga proizilazi postojanje najmanje jedne opasnosti na mestu intervencije. Ne postoji bezopasno mesto vatrogasne intervencije. Angažovanje vatrogasne službe, u situacijama kada ne postoji nikakva opasnost, nije svrsishodno. Na osnovu toga, može se zaključiti da svaka vatrogasna služba, što znači konkretno svaki rukovodilac i svaki vatrogasac, moraju biti pripravni da očekuju opasnost. Kad se postojeće opasnosti prepoznaju, mogu se preduzeti odgovarajuće zaštitne mere, a samim tim opasnost je izgubila mnogo od svog pretećeg karaktera. Uspešno angažovanje vatrogasne službe sastoji se od delovanja na osnovu predviđanja. Poznavanje opasnosti na mestu intervencije i prepoznavanje tih opasnosti u svakom slučaju, čini osnovu koja omogućavava delovanje na osnovu predviđanja.

7.1 Prepoznavanje opasnosti

Radi postizanja cilja intervencije, i obezbeđenja uspešne intervencije, od odlučujućeg značaja je sistematsko postupanje vođe intervencije. Taktički problemi angažovanja vatrogasne jedinice, mogu se samo sređenim razmišljanjem i delovanjem uspešno savladati u vanrednim situacijama, odnosno akcedentnim dogadajima, pri transportu opasih materija.

Redosled koraka pri intervenciji vatrogasne jedinice u vanrednim situacijama su :

1. Izdavanje komande; 2. Utvrđivanje položaja; 3. Sondaža/kontrola; 4. Odluka; 5. Procena; 6. Planiranje intervencije;

56


7. Procena; 8. Utvrditi koje opasnosti postoje; 9. Odlučiti koja opasnost se prvo mora savladati; 10. Odrediti težišnu tačku opasnosti.

Vođa intervencije definiše postupak vođenja intervencije kao ciljani, stalno ponavljani i zatvoreni tok mišljenja i delovanja. Na osnovu toga slede sledeći koraci: Utvrđivanje položaja; Procđena položaja; Odluka; Izdavanje komande.

Faza ocene položaja je od velikog značaja. S obzirom na zadatak intervencije, potrebno je uskladiti saznanja stečena na osnovu utvrđivanja položaja sa sopstvenim mogućnostima i sredstvima. S obzirom na to, vođa intervencije postavlja sebi sledeća pitanja: Koje opasnosti postoje za ljude, životinje, životnu sredinu i materijalna dobra? Koja opasnost se prvo mora savladati? Gdje je težišna tačka opasnosti?

Upoređivanjem ovih saznanja sa sopstvenim zaštitnim i odbrambenim mogućnostima, dolazi se do optimalnog rešenja za uklanjanje opasnosti. Na osnovu predhodno rečenog, može se zaključiti da prepoznavanje i procena opasnosti je od najvećeg značaja za sve interventne ekipe. Za interventnu ekipu to je osnova ispravnog ponašanja i sopstvene bezbednosti, za rukovodeći kadar to je vrlo važan sastavni deo sistematskog načina ponašanja pri vođenju intervencije.

7.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta

Iako je prvenstveni cilj sprovođenja preventivnih mera upravo sprečavanje mogućnosti pojave akcedentnih i incidentnih situacija, potrebno je postojanje propisa kojim se definišu mere i postupci u akcedentnim situacijama kada do njih ipak dođe, kao što je prikazano na slici 6. Ključni propisi odnose se na način ponašanja neposrednih učesnika akcedentne situacije sa aspekta sopstvene bezbednosti, odnosno na način izveštavanja nadležnih organa, sa aspekta bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju i okoline.

Slika 6. Intervencije u akcedentnim situacijama pri prevozu opasnih materija

57


Postupak u slučaju saobraćajne nezgode

Preduzeće ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija dužno je da izradi plan zaštite od udesa, sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa u zavisnosti od količine, vrste i karakteristika opasnih materija u prevozu i u slučaju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes. Saglasnost na plan zaštite od udesa izdaje ministarstvo nadležno za izdavanje odobrenja za prevoz opasnih materija.

U slučaju saobraćajne nezgode, vozač i suvozač, odnosno pratilac dužni su da zaustavljeno vozilo obeleže na način predviđen zakonom i da do dolaska službenog lica ovlašćenog za vršenje uviđaja preduzmu mere: Isključe rad motora; Ugase požar; Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije; Spreče prosipanje ili razlivanje opasne materije; Spreče pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne materije; Obaveste najbližu stanicu milicije o nesreći, sa tačnim podacima o vrsti opasne materije koju prevoze i predlože mere koje bi trebalo preduzeti radi sprečavanja širenja opasne materije u životnoj sredini; Obeleže (ograde i zabrane pristup licima) prostor na kome je prosuta opasna materija; Po dolasku službenog lica ovlašćenog za vršenje uviđaja, detaljno ga obaveste o vrsti i karakteristikama opasne materije, opasnostima koje predstavlja opasna materija za život i zdravlje ljudi i životnu sredinu i predlože mere za sprečavanje posledica.

Ako postoji opasnost da dođe do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili materijalnih dobara zbog eksplozije, požara, trovanja ili zagađivanja životne sredine u većem obimu, ovlašćeno službeno lice koje vrši uvidaj o tome obaveštava mesni štab civilne zaštite, organ unutrašnjih poslova, a po potrebi, i druge organe i organizacije.

Ako nastupi ili se očekuje da će nastupiti neka od prethodno navedenih posledica, ovlašćeno službeno lice koje vrši uviđaj narediće da se obustavi saobraćaj na tom delu puta. Ako ovlašćeno službeno lice, koje vrši uviđaj, nije u stanju da identifikuje opasnu materiju koja je prosuta ili isparila, a postoji mogućnost da dođe do eksplozije, zagađivanja vode ili širenja otrovnih gasova, zatražiće pomoć od najbližeg proizvođača opasnih materija, odnosno stručne institucije koja mu može pružiti pomoć u identifikaciji opasne materije. Nakon saobraćajne nesreće, prosuta opasna materija mora da se prikupi, odstrani i smesti na za to određeno mesto ili da se na drugi način učini bezopasnom. Ako se zbog neispravnosti na vozilu ili saobraćajne nezgode mora izvršiti pretovar opasne materije, to će se učiniti van kolovoza i uz prisustvo ovlašćenog službenog lica nadležnog organa unutrašnjih poslova, a dok traje pretovar, po potrebi, može se obustaviti saobraćaj.

Izveštavanje o vanrednim događajima i mogućnost informisanja u slučaju intervencija vezanih za transport opasnih materija

58


Ukoliko dođe do ozbiljne akcedentne, odnosno incidentne situacije za vreme transporta opasnih materija na teritoriji države jedne od ugovornih strana, prevoznik je dužan da dostavi izveštaj u propisanoj formi kompetentnom telu te ugovorne strane. Ta ugovorna strana može da, ukoliko je to potrebno, obavesti putem izveštaja Sekretarijat ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, čime bi se omogućilo informisanje o incidentu i ostalih strana iz ugovora. Obaveza podnošenja izveštaja odnosi se na slučajeve kada opasne materije dođu u kontakt sa spoljašnjom sredinom, ili kada postoji ozbiljan rizik od gubitka tereta, u slučajevima personalnih povreda, materijalnih oštećenja ili oštećenja okoline, ili u slučaju da nadležni organi zahtevaju izveštaj. Personalne povrede odnose se na smrtne slučajeve i slučajeve povreda koje su nastale kao neposredna posledica incidenta prilikom transporta opasnih materija, a koje zahtevaju: Intenzivnu medicinsku negu povređenih lica. Materijalna oštećenja ili oštećenja okoline odnose se na štete nastale kao posledica incidenta prilikom transporta opasnih materija čija je materijalna vrednost procenjena na vrednost defmisanu medunarodnom zakonskom regulativom. Ukoliko je to potrebno, nadležni organi mogu pored izveštaja zahtevati i dodatne informacije koje se odnose na datu situaciju.

Od velikog značaja je da se već kod prvih mera sondaže vanredne situacije zaključi da li je intervencija vezana za prisustvo opasne materije i robu. Ovo je moguće putem:

Pripremljenih planova intervencije; Simbola opasnosti kao i napomena o opasnostima i bezbednosnih saveta o

opasnim materijama; Propisno izvršenom obeležavanju opasnih roba i vozila; Informacija od stručnog osoblja.

U transportu, oznaka vozila predstavlja prvu informaciju. Na osnovu broja opasnosti i listice opasnosti već se može izvršiti prvo svrstavanje robe u određenu klasu opasnosti. Podsetnici za slučaj udesa i transportni papiri pružaju dalje informacije, specifične za datu materiju. Preko broja materije ili naziva materije u priručnicima se mogu dobiti detaljne informacije. Ovde može biti celishodno i korišćenje kompjuterske banke podataka, ako je obezbeđeno da se na mesto intervencije mogu brzo i tačno preneti često vrlo obimne informacije. Čitanje ovih informacija, preko telefona, u ovakvim situacijama nije odgovarajući način. Vođa intervencije treba da konsultativno uključi stručna lica.

Delovanje interventne ekipe u slučajevima vanrednih situacija pri transportu opasnih materija

Interventna ekipa mora biti osposoljena da prepoznaje posebne opasnosti opasnih materija i robe i da se suoči sa njima, uz primenu adekvatnih mera. Važno je prepoznati da se radi o vanrednoj situaciji usled prisustva opasnih materija. Veliki značaj pri tome ima pravilno obeležavanje robe i vozila, ali važne indicije mogu dati i planovi delovanja u takvim situacijama, kao i savetovanje sa stručnim osobljem. U mnogim slučajevima, prva interventna jedinica, koja stigne na mesto nesreće, zbog nedostatka opreme ili premalo ljudstva, nije u stanju da preduzme sve mere za potpuno

59


otklanjanje štete. Zato se preduzimaju sledeće mere: Opšte mere; Posebne mere; Završne mere.

Po pravilu, u svim intervencijama, kada se radi o prisustvu opasnih materija, prvo treba preduzeti opšte mere. U ove mere, nezavisno od opasne materije, spadaju:

Mesto intervencije osigurati na širokom prostoru i blokirati. Do precizne sondaže situacije držati se na bezbednom rastojanju od najmanje 50 m. Ako postoji opasnost od eksplozije, rastojanje treba da bude veće. Ako je moguće, na mesto intervencije treba doći sa strane okrenute prema vetru. Treba obratiti pažnju na ambijent i karakteristike terena;

Ljude udaljiti iz opasne zone. Pri tom ljudstvo interventne ekipe zaštiti što je moguće bolje; U najmanju ruku treba nositi respiratornu zaštitu sa kombinovanom zaštitnom kapom i vodootpornom jaknom;

Ugroženim licima treba pružiti pomoć i dati odgovarajuća uputstva za ponašanje; Treba tražiti pojačanje interventnoj ekipi, ukoliko situacija to zahteva, sa

adekvatnom opremom; opasnoj materiji, koja je prisutna u toj vanrednoj situaciji, treba prikupiti što više

informacija. Situaciju stalno iznova sondirati; Treba pozvati stručna lica i informisati nadležne organe.

Ni posle uklanjanja akutnih opasnosti, rad interventne ekipe još nije završen. U završne mere, koje treba još preduzeti, posebno se ubrajaju: Radovi na raščišćavanju i čišćenju; Dokazivanje kontaminacije i dekontaminacija; Predaja mesta intervencije nadležnom organu. Radove na raščišćavanju i čišćenju interventna ekipa obavlja u načelu samo u okviru neodložnih hitnih mera. Interventna ekipa ne treba da opasne materije transportuje svojim vozilima ili da ih obezbeđuje na svom terenu. Naime, za uredno uklanjanje i uništavanje opasnih materija i robe mora da se postara vlasnik pod nadzorom nadležnog organa. Veliku važnost, u vanrednim situacijama, kada je prisutna opasna materija, ima korektna predaja mesta intervencije nadležnom organu. Vreme predaje treba dokumentovati, jer time odgovornost prelazi na taj organ. Mere za dokazivanje kontaminacije, odnosno dekontaminacija moraju se preduzeti sa istom pažnjom kao i opšte ili posebne mere za uklanjanje akutne opasnosti. Brižljivo i temeljito dokazivanje kontaminacije je neophodno, da bi se sprečilo širenje kontaminacije, a time i dalje ugrožavanje ljudi i životne sredine. Pri dokazivanju kontaminacije i mera dekontaminacije preporučuje se uključivanje stručnjaka, što je ponekad čak neophodno. Zbog nedostatka mogućnosti merenja, dokazivanje kontaminacije na licu mesta, posebno za materije iz klasa 6a i 6b, vrlo je teško, odnosno nemoguće. Totalna dekontaminacija na licu mesta moguća je u krajnje retkim slučajevima. Kontaminirana odeća i oprema, zavisno od stepena zaprljanosti i opasnosti date materije, podvrgava se grubom čišćenju ili se odmah spakuju u prikladne kontejnere, obeleži ili odnese na propisno uništavanje. Pri tom i vodu upotrebljenu za čišćenje, treba smatrati kontaminiranom, dok se ne dokaže suprotno. Pod nekim okolnostima dekontaminacija se može izvršiti samo u institucijama, posebno opremljenim za to. Kontaminirana lica u načelu treba da skinu odeću i, posebno u slučaju kontakta sa toksičnim, infektivnim, radioaktivnim i nagrizajućim materijama, da

60


se podvrgnu lekarskom pregledu. Isto važi i ako postoji sumnja da je došlo do inkorporacije.

* Interventne ekipe se angazuju iz sektora za Vanredne situacije MUP-a RS.

61


8. Zaključna razmatranja

Savremena tehnologija omogućava proizvodnju novih opasnih materija koje do juče nisu bile poznate, pa ni propisima nisu mogli biti predviđeni uslovi za njihov prevoz. Prevoz novootkrivenih opasnih materija ne može čekati izmenu propisa, niti biti uslovljen ovom izmenom. Ove materije mogu se prevoziti ako se ispune uslovi koji su ispitivanjem utvrđeni kao dovoljni za punu bezbednost pri njihovom prevozu. Transport svih opasnih materija i predmeta je definisan međunarodnim sporazumom o prevozu opasnih materija, a sve države potpisnice ovog sporazuma moraju ga poštovati. Naši unutrašnji (nacionalni) propisi usklađeni su sa ADR-om i po njima uslovi za prevoz opasnih materija u unutrašnjem transportu saobraćaju uglavnom su izjednačeni sa uslovima prevoza ovih materija predviđenim u odgovarajućim međunarodnim ugovorima, osim nužnih izuzetaka koje zahtevaju interesi domaće privrede.

Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobraćaju, a koja važe u našoj zemlji, temelje se na odredbama ADR-a. Praktično, svi propisi u oblasti opasnih materija regulišu njihov prevoz u celom procesu koji je širi od prevoza u užem smislu, tj. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom poput prevoza, utovara, istovara i slično. Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je zaštita ljudi i životne sredine od oštećenja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama, uključujući i njihovo čuvanje, skladištenje i uništavanje.

Obučenost lica koja učestvuju na bilo koji način u radu sa opasnim materijama, bilo da vrše prevoz, utovar, istovar ili slično, je veoma bitan faktor za sprečavanje akcedentnih situacija. Međutim, ukoliko već dođe do pojave takvih situacija, potrebno je preduzeti sve mere kako bi se posledice ublažile. U tu svrhu postoje interventni (vatrogasni) timovi, a od njih se zahteva da dosta brzo i efikasno reaguju u toj situaciji.

Vatrogasne službe će u budućnosti sve češće biti angažovane na intervencijama vezanim za opasne materije i robu. Pošto delovanje ovih materija može biti katastrofalno, a jako je teško oceniti sve opasnosti, na mestu intervencije, to se u najvećem broju slučajeva moraju uključiti i drugi izvori informacija. Najvažniji prvi izvor informacija, u prvom trenutku, je na osnovu propisno izvršenog obeležavanja robe i vozila. Nažalost, dosta često se dešava da vozila koja transporutju opasnu robu, iz bilo kog razloga, budu ili pogrešno obležena ili uopšte nisu obeležena, ili da su uzeti pogrešni tovarni papiri i podsetnici za slučaj udesa. U takvim slučajevima može doći do kobnih događaja pri otklanjanju opasnosti. Zato informacije o navodno transportovanoj materiji stalno treba upoređivati sa izgledom i stvarnim ponašanjem date materije. Pri intervencijama vezanim za opasne materije i robu, ne treba ispustiti iz vida da je neophodno otklanjanju opasnosti pristupiti samo uz odgovarajući ličnu zaštitu.

Potpuna zaštita od opasnih materija ne postoji. To bi bilo moguće, jedino u situaciji, kada se one ne bi proizvodile, koristile i transportovale. Primena opasnih materija danas je neophodna. To nas upućuje na zaključak da rizik od štetnog dejstva opasnih materija, po zdravlje živih bića i očuvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara, odgovarajućim merama, treba smanjiti na najmanju moguću meru.

62


Literatura

[1] B. Krstić, D. Mlađan, Bezbednost korišćenja vozila za prevoz opasnih materija u drumskom saobraćaju, Mašinski fakultet u Kragujevcu, 2007 godine.

[2] Pravilnik o načinu prevoza opasnih materija u drumskom saobraćaju, SL. SRJ 82/90.

[3] Zakon o transport opasnog tereta - Sl.glasnik RS 88/2010

[4] Lenasi J., Žeželj S., Danon G., 1995., Motorna vozila, Saobraćajni fakultet, Beograd

[5] Jovanović V., 2004., Transport opasnih materija, Saobraćajni fakultet, Beograd

[6] http://www.unece.org/

[7] http://en.wikipedia.org/wiki/Dangerous_goods

[8] http://www.dft.gov.uk/pgr/freight/dgt1/

[9] http://www.dt-asia.net/media/Dangerous%20Goods%20Chart%20UN.pdf

[10] http://www.pks.rs/portals/9/uredba-o-prevozu-opasnih-materija-u-drumskom-i-zel-saobracaju-53-02.pdf

63

http://www.pks.rs/portals/9/uredba-o-prevozu-opasnih-materija-u-drumskom-i-zel-saobracaju-53-02.pdf

http://www.pks.rs/portals/9/uredba-o-prevozu-opasnih-materija-u-drumskom-i-zel-saobracaju-53-02.pdf

http://www.dt-asia.net/media/Dangerous%20Goods%20Chart%20UN.pdf

http://www.dft.gov.uk/pgr/freight/dgt1/

http://en.wikipedia.org/wiki/Dangerous_goods

http://www.unece.org/

Documents

Opasne Materije u Saobraćaju