Fh p2 Struktura Materije 14102013

5/28/2018 Fh p2 Struktura Materije 14102013

1/29

10/13/

STRUKTURA MATERIJEFizika hemija 2013/2014

Struktura materije

1.Modeli atoma; struktura atoma,radioaktivnost. Talasno-estinapriroda materije i energije.

2.Struktura molekula, energetskiaspekt.

3. Atomska i molekulskaspektroskopija

STRUKTURA ATOMAI deo predavanja

MaterijaMaterija nije predmet prouavanja samo Hemije, ve i

drugih prirodnih nauka kao i nekih filozofskih nauka.Preciznu definiciju materije, do sada nije uspela da danijedna od nauka koje se njome bave.

Pitanjem materije bavili su se filozofi i naunici od davnina.U Starom veku, nekoliko vekova pre nae ere, grkifilozofi definisali su materiju kao prvobitnu, osnovnu grauod koje je sve postalo. Pitanjem materije bavili su se ialhemicari, a krajem prolog veka takoe je razmatranproblem definisanja materije. U tom periodu data jedefinicija materija je sve to ima masu i zauzimaprostor .

Prema toj definiciji najbitnijim svojstvima materije smatranisu masa i zapremina, ime se ustvari materijapoistoveivala sa masom.


2/29

10/13/

Materija Najvei nedostatak takve definicije materije je u tome

to zanemaruje energiju, koja je neraskidivo vezana samasom.

Posle otkria da su atomi deljivi i da se sastoje od nizaelementarnih estica, koje se u atomu nalaze uneprestanom kretanju, postalo je jasno da masa bezenergije ne postoji i da je kinetika energija jedan odoblika energije koji je uvek vezan sa masom.

Sledee interesantno pitanje koje se nametalo bilo je: Dali postoji energija bez mase? Za energiju zraenja, nprsmatralo se da je ista energija, tj. da se sastoji samood elektromagnetnih talasa, bez mase.

Meutim, 1905. Ajntajn je pretpostavio i da na svetlost(zraenje) deluju gravitacione sile nebeskih tela, to znaida i svetlost ima masu. Ova pretpostavka je potvrena1919. (hipoteza de Brolja). Korpuskularna svojstvaenergije zraenja (fotona) potvrena su i 1922.

Kontonovim efektom.

MaterijaUprkos brojnim i interesantnim novim saznanjima o

svojstvima materije, mora se priznati da jo nisu otkrivenesve tajne materije, ali se sa sigurnou moe rei da sumasa i energija dva glavna vida materije.

Kao to smo do sada videli u hemiji se prouavaju odnosiizmeu strukture estica koje ine materiju i osobinakoje zapaamo ili merimo.

Pokuavamo da razumemo taje materija krozprouavanje meudejstva izmeu atoma i molekula.

Materija

celokupna materijaje sainjena odatoma i molekula.

Jedna od postavki jeda je strukturasupstance odreena

vrstom, koliinom imeusobnimodnosom estica(atoma ili molekula)koje je sainjavanju.

Atom Najsitnija estica hemijskog elementa.

Svaki hemijski elemenat ima atome sa jedinstvenimosobinama.

Atomi razliitih hemijskih elemenata se razlikuju posvojim osobinama.

Prema tome, treba da se razlikuju i po svojoj strukturi.

Potoje atom suvie mali da bi se video do sada najmonijimmikroskopom naunici se oslanjaju na modele koji nam pomauu razumevanju osobina i strukture atoma.


3/29

10/13/

Nauni modeli U nauci se stvaraju modeli kojinam pomau da sloene osobine,strukture ili ponaanja uinimovidljivim.

Modeli nastaju na bazidirektnih ili indirektnih dokaza itreba da objasne sve osobinemodelovanog objekta iliprocesa i po mogustvu dapredvide nove osobine.

S obzirom da su estice kojesainjavaju materiju veoma sitneu nauci se prikupljaju indirektnidokazi na osnovu kojih se razvija

model.

Nauni modeli ne lie uvekna stvarneobjekte kojemodeluju

Model je pokuaj upotrebedobro poznatih ideja radiopisivanja nepoznatih stvarina vidljiv nain.

Nauni modeli Model se moe stalno menjati u skladu sa

novootkrivenim injenicama i dokazima. Od prvobitnog starogrkog koncepta

atoma pa do danas naunici su stalnonadograivali i menjali postojee modeleo stukturi atoma.

RAZVOJ MODELA ATOMA Dalton daje atomsku strukturu materije (1802) Goldstien otkriva kanalne zrake (kasnije

nazvani protoni) (1866) J.J. Thompson otkriva elektron (1897) (kanalni

zraci) Thompsonov model atoma puding od ljiva E. Raderford otkriva atomsko jezgro i daje

planetarni model atoma (1910)

Borov model atoma (1913) Talasno- mehaniki model atoma Hajzenbergov princip neodreenosti (1925) redinger daje talasnu mehaniku (1926) Dirak integrie prethodna dva modela (1926) edvik otkriva neutron (1932)

Demokrit (460370 p.n.e.)Atomi odreuju osobine

Materija se ne moe deliti dobeskonanosti

Deljenjem se dolazi donajmanjeg dela koji se ne moedalje deliti atoma

Atomi su male vrste esticesve od istog materijala, alirazliiti po obliku i veliini

Atoma ima bezbroj i oni se

stalno kreu i spajaju Ne postoji nita osim atoma ipraznog prostora; sve drugo jefantazija. Demokrit

Preovladala je Aristotelovateorija o 4 elementa


4/29

10/13/

DaltonAtomska teorija o strukturi supstance(1802.)

Sutinu Daltonove atomske teorije inesledee postavke:

-atomi su najsitnije estice elementarnesupstance koje se dalje ne mogu deliti

-atomi jednog elementa imaju istu masu iista svojstva koja se razlikuju od mase isvojstava atoma drugih elemenata

-sjedinjavanjem odreenog broja atomarazliitih elemenata nastaju sloeniatomi ija je masa jednaka zbiru masaatoma koji ih grade

Elektron Otkria u hemiji i fizici krajem 19. i

poetkom 20.veka koja su ukazivala napostojanje estica manjih od atoma, aposebno otkrie radioaktivnosti, nisu bila uskladu sa Daltonovom atomskom teorijomkojom se atomi definiu kao jedinstvene, tj.nedeljive estice.

Jo u prvoj polovini 19.veka, priprouavanju elektrolize (Faradej)pretpostavljeno je da postoji esticamnogo manja od atoma, sa njim tesnopovezana, koja je nosilac negativnognaelektrisanja. Takvu esticu je Stouni

1891. nazvao elektronom.

Elektron- katodni zraci Krajem 19.veka veliki broj fiziara bavio se prouavanjem

efekata koji nastaju pri elektrinom pranjenju uevakuisanoj staklenoj cevi, u kojoj se nalazi razreeni gaspri veoma niskom pritisku.

Dve zatopljene metalne elektrode izmeu kojih jeuspostavljena naponska razlika.

Pri atmosferskom pritisku vazduh i drugi gasovi vrlo suslabi provodnici, tako da se tek pri dovoljno visokomnaponu javlja elektrino pranjenje u vidu varnice.

Pri smanjenom pritisku gasa u cevi i niem naponu, do

elektrinog pranjenja dolazi ne u vidu varnice, ve gas ucevi poinje da svetli. Ako se na anodi napravi otvor, na staklenom zidu naspram

otvora zapaa se slabo svetlucanje (fluorescencija) Utvreno je da fluorescenciju na zidu staklene cevi iza

anode izazivaju zraci koji se pravolinijski kreu sa povrinekatode KATODNI ZRACI

Tomsonov model Da bi detaljnije prouio svojstva

katodnih zraka engleski fiziarTomson koristio je kombinacijuelektrinog i magnetnog polja kojaje postavio tako da deluju nakatodne zrake.

Kada nije ukljueno ni magnetno nielektrino polje, katodni zraci sekreu pravolinijski i padajunormalno na fluorescentni zastor.

Ukoliko se uspostavi elektrinopolje, pod dejstvom tog poljakatodni zraci e skrenuti sapravolinijske putanje pa se mrlja

javlja na drugom mestu

Joseph John Thompson(1865 1940)je 1897godine krunisao napore mnogihprethodnika otkriemelektrona.

Prvi put je bila otkrivenaesticamanja od najmanjegatoma

Tompson je pretpostavioda ova esticapotie iz samogatoma


5/29

10/13/

Tomsonov model atomapuding od ljivaKarakteristikemodela:

Masa atoma potieod mase elektrona

Mora postojatimnogo praznog

prostora u atomu

Radioaktivnost Krajem 19. veka (1895), jedno sluajno otkrie

francuskog naunika Bekerela imalo je presudanznaaj za utvrivanje sloene strukture atoma.

Bekerel je ustanovio da minerali urana i uopsteuranove soli, emituju neko, do tada nepoznatozraenje, ali takve energije da ono prolazi krozprepreku (papir) i deluje na fotografsku plou.

Radioaktivnost

Marija i Pjer Kiri otkrili su u rudama urana(radijum i polonijum) nove hemijske elemente,koji takoe emituju isto nepoznatozraenje.

To nepoznato zraenje nazvano jeradioaktivnim zraenjem, a pojava spontanogemitovanja takvog zraenja dobila je nazivradioaktivnost

Vie istraivaa je pokazalo da seradioaktivno zraenje pod dejstvom jakogelektrinog ili magnetnog polja, razlae na trivrste zraka (alfa (), beta () i gama ())

Radioaktivnost

u elektrinom polju-zraci skreu podmanjim uglom kanegativnom polu, -zraci skreu podveim uglom kapozitivnom polu, a -zraci ne skreu poddejstvom polja tj. idalje se kreupravolinijski. Analognaslika se dobija i umagnetnom polju.


6/29

10/13/

Radioaktivnost

Ponaanje i -zraka pod dejstvomelektrinog ili magnetnog poljaukazuje da -zrake ine pozitivnonaelektrisane estice vee mase, ada su -zraci negativnonaelektrisane estice manje mase.

Radioaktivnost

viegodinja istraivanja fiziara ihemiara dovela su do saznanja da se-zraci sastoje od jezgara atomahelijuma, ( )

-zraci od snopa elektrona ( )-zraci su elektromagnetno zraenjevrlo malih talasnih duina.

- i -zraci su estice, a ne EM

zraenje

2Hezraci

ezraci

ATOMSKO JEZGRO

Raderfodov eksperiment

Otkrie elektrona, navelo je Tomsona da 1904.godine predloi model strukture atoma i to jebio prvi pokuaj da se elektroni prikau kaoosnovni sastojci atoma (pozitivnonaelektrisanje atoma ravnomerno jerasporeeno po celoj zapremini atoma ineutralisano je elektronima koji se nalazeutopljeni u tom moru pozitivnog elektriciteta.

Meutim, eksperimentalni radovi Tomsonovoguenika Raderforda, su pokazali da taj modelima nedostatke.

Raderfordov ogled

Raderford je tokom 1909. godine izveoniz ogleda u cilju prouavanjaradioaktivnog zraenja.

Proputao je zraenje iz radioaktivnogizvora, kroz mali otvor i dobio snop -

estica koji je bio usmeren ka veomatankom listiu metala (zlata). Okolistia se nalazio fluorescentni zaklonna kojem se registruju -estice kojenesmetano prou kroz metalni listi.


7/29

10/13/

slika str 56

Raderfordov ogled Ogromna veina -estica prodiralaje lako

kroz listi metala i pri tome je zadravalapravolinijsku putanju kretanja, dok jeneznatan broj -estica skretao podmalim uglom u odnosu na pravac kretanjapre prolaska kroz listi metala.

Meutim, Raderford je bio zaprepaenkada je utvrdio da su pojedine -esticebile odbijene unazad prema izvoruzraenja, odnosno skrenule pod uglomznatno veim od 90

Raderfordov model atoma Skretanje vrlo malog broja -estica

pod uglom veim od 90, navelo ga jena zakljuak da je pozitivnonaelektrisanje atoma metalaskoncentrisano u veoma malom deluzapremine atoma metala koji je onnazvaojezgrom atoma.

Pri tome, najvei deo zapremineatoma je prazan prostor kroz kojimogu neometano da proleu -estice,pa zato i ne skreu sa pravolinijskeputanje.

Raderfordov model

Ukoliko -esticeproleu blizuatomskog jezgra,one e zbognjegovog pozitivnognaelektrisanja biti

skrenute u veoj ilimanjoj meri sapravca kretanja i topod uglom manjimod 90


8/29

10/13/

Planetarni model atoma Na osnovu broja

skrenutih estica,Raderford je procenioda je prenik atomskog

jezgra oko cm, okoputa manji od prenikaatoma

Raderford predlae novmodel atoma (protoni ,time i sva masa atomase nalazi u jezgru, okokoga se na velikojudaljenosti kreuelektroni) PLANETARNI MODELATOMA

1210

410

Planetarni model atoma

Masa (g) Masa (amu) Naboj

Proton 1.67262 x 10-24 1,0073 +1

Neotron 1.67493 x 10-24 1,0087 0

Elektron 0.00091 x 10-24 0,00055 -1

Nedostaci planetarnog modela:1. Nestabilnost atoma2. Nemogunost tumaenja linijskih spektara atoma

Nedostaci planetarnog modela

bio je u suprotnosti sa tada vaeomelektromagnetnom teorijomzraenja, po kojoj elektron kojikrui mora da emitujeelektromagnetno zraenje. Zbogstalnog zraenja on bi moraopostepeno da gubi energiju, tako dabi se njegova kruna putanja sve viesmanjivala, pa bi se on na krajuspojio sa jezgrom.


9/29

10/13/

Borov model atoma Veoma znaajan korak u upoznavanju

strukture atoma predstavljakvantitativna razrada modela atomavodonika koju je dao danski fiziarNils Bor

Zasnivajui svoj model vodonikovogatoma na eksperimentalnim podacima,dobijenim prouavanjem spektralnihlinija u vodonikovom emisionomspektru, Bor je kao teorijsku osnovuza svoje postavke i proraune koristioPlankovu kvantnu teoriju.

Borov model atoma

Niels Bohr daje svoj model atoma na

osnovu:

Kvantne teorije Linijskih spektara atoma injenice da su atomi stabilni

Atomski spektri Ako se snop suneve svetlosti

propusti kroz prizmu odpogodnog materijala (staklo,kvarc) dolazi do razlaganjasvetlosti na zrake razliitihtalasnih duina, koji sepraktino bez prekidanadovezuju jedan za drugim ikoji predstavljaju spektar

razloene suneve svetlosti.Takav spektar je kontinualan(vrsta usijana supstanca).Supstanca u gasovitom stanjudaje linijski spektar, u komese javljaju samo linije,odreenih talasnih duinakarakteristine sa svakuelementarnu supstancu.

Linijski spektar Spektri dobijeni razlaganjem elektromagnetnog zraenja

koje emituju pojedine atomske vrste predstavljajuemisione spektre


10/29

10/13/

Borov model atoma

Postavljajui nov model struktureatoma vodonika, Bor je prihvatioPlankovu teoriju iz 1901. prema kojojje i za energiju karakteristinadiskontinualnost.

To znai da se i energija, koju emitujeili apsorbuje neki atom, prenosipojedinanim kvantima ija veliinazavisi samo od frekvencije zraenja,prema jednaini

E=h

Energija je kvantizovana

Energija zraenjase moe emitovatiili apsorbovati samokao celobrojniumnoak odreenognajmanjeg kvantumaenergije, kvanta,koji je za svakufrekvencu razliit injoj proporcionalan.

Max Planck (18581947)

hnE

Jsh

hE

34106256.6

Borovi postulati1. Elektron krui oko jezgra atoma poodreenim, doputenim, putanjama a dapri tome ne emituje energiju. To jestacionarno stanje. Najnia od tih putanjaje osnovno ili normalno stanje atoma.

2. Apsorpcija i emitovanje energije od

strane atoma se deava samo prilikomskoka elektrona sa jedne doputeneputanje na drugu.

E2 E1 = h


11/29

10/13/

Borov model atoma Elektronske putanje i energija

Po Borovom modelu elektroni se kreu poelektronskim putanjama.

to je elektron dalji od jezgra ima veuenergiju

Elektronske putanje i energija

Svaka putanja ima odreenukoliinu energije

Energija svake putanje sekarakterie brojem.

Vei broj vea energijavea udaljenost od jezgra

Ovaj broj se naziva kvantnibroj

Elektroni obitavaju samo naodreenim stacionarnimnivoima

Atom apsorbujeili emitujeenergiju samopri prelasku sa

jednog

elektronskognivoa na drugi


12/29

10/13/

Jednom prelaskuelektrona sanivoa na nivoodgovarajednalinija u linijskomemisionomspektru

Elektromagnetno zraenjekoje se javlja kada seelektroni u pobuenimatomima vraaju u osnovnostanje nee imati samo

jednu frekvenciju; javie se i zraenja koja

odgovaruju postupnimprelazima elektrona sa svihmoguih viih orbita na onenie, sve dok se elektronine vrate na osnovno stanje,na prvu orbitu.

17

2

2

2

1

2

2

2

1

,

21

2

2

2

1

,

101.09678R

konstantaRidbergova

111

11

c

stanjekrajnjeipocetno-nin

11

m

R

nnR

nnR

chhE

nnRE

Emisioni spektar atomavodonika


13/29

10/13/

Nedostaci Borovog modela

Pokazao je dobre rezultate samokod atoma vodonika

Kod atoma sa vie od jednogelektrona nije dao dobre rezultate

KVANTNO-MEHANIKIMODEL ATOMA Hajzenbergov princip

neodreenosti Dvojna priroda

materije: talas korpuskula (de Brolji) Nemoguejeistovremeno tanoustanoviti brzinu ipoloaj elektrona uprostoru.

p x = h

POSLEDICE PRINCIPANEODREENOSTI

Elektronu u atomu se ne moe pripisati odreena putanja Elektron je u prostoru rasporeen izmeu jezgra i

beskonanosti Umesto putanje imamo verovatnou nalaenja elektrona Orbitala je prostor oko jezgra atoma gde je najvea

verovatnoa nalaenja elektrona (oko 90%)

Talasna jednaina elektrona redingerovajednaina

-Obuhvata talasnu i

korpuskularnu prirodu

elektrona

-Sloenajednaina

-Talasna funkcijaopisuje kretanje

elektrona i

verovatnou nalaenja


14/29

10/13/

Kvantni brojevi

Proizilaze iz reenja talasne funkcije Kvantni brojevi daju optu lokacijuelektrona u atomu i opti oblikorbitala u kojima se nalaze

Po redingeru imamo tri kvantnabroja

Glavni kvantni broj n

Sporedni kvantni broj l

Magnetni kvantni broj ml

Spin

Dirak i Pauli kasnije uvode i etvrtikvantni broj spinski kvantni broj

Ovaj kvantni broj definie obrtanjeelektrona oko sopstvene ose uorbitali

GLAVNI KVANTNI BROJ - n

Odreuje energetski nivo u kome senalaze elektroni

Odreuje rastojanje od jezgra gde jenajvea verovatnoa nalaenjaelektrona

Ima vrednosti n = 1,2,3,4,5,6,7......


15/29

10/13/

SPOREDNI KVANTNI BROJ - l

Definie energetske podnivoe u okviru glavnog energetskognivoa

Definie opte oblike orbitala Ima vrednosti: od 0 do n 1 Na primer, za n = 2 l = 0,1

Slovne oznake za sporedni kvantni broj:

Vrednosti l 0 1 2 3

Slovneoznake

Tip orbitales p d f

MAGNETNI KVANTNI BROJ - ml

Opisujetrodimenzionalnuorjentaciju orbitala

Ima sve celobrojnevrednosti od l do +l- l,...-2, -1, 0, +1, +2,...+l

Na primer,

ako je l = 0 ml = 0ako je l = 1 ml = -1, 0, +1

Orbitale, ljuske i podljuske

Orbitale sa istomvrednou npripadaju istomenergetskom nivou(ljusci)

Orbitale sa istom

vrednou lpripadaju istompodnivou (podljusci)

s-orbitale p-orbitale-Vrednost l = 0

-Imaju oblik lopte(sfere)

-Prenik sfere raste saporastom vrednosti n

-Vrednost l = 1

-Imaju dva renja ivor izmeu njih


16/29

10/13/

d-orbitale

-Vrednost l = 2

-etiri od petorbitala imaju

po etiri renjaa peta podseana p orbitalu sa

evrekom okocentra

ELEKTRONSKEKONFIGURACIJE

Popunjavanje atomskihorbitala

Pravila

Neophodan je kvantni broj spina Paulijev princip iskljuenja Princip najmanje energije Hundovo pravilo


17/29

10/13/


18/29

10/13/

STRUKTURA MOLEKULAII deo predavanja

Molekuli... U prirodi postoji velika raznolikost supstanci pri emu

postoji samo 81 vrsta atoma.

Molekuli su stabilna jedinjenja atoma i odreujusvojstva makroskopske supstance koju grade.

Za razumevanje procesa na makroskopskom nivoununo je upoznati strukturu molekula.

U molekulu svaki atom zauzima stabilan, energetskipovoljan poloaj u odnosu na druge atome.

Molekul moe imati poveanu energiju.

Energetska stanja molekula su kvantovana. Izbor razliitih energetskih prelaza je vei u molekulu

nego u atomu.

Atomi se meusobno spajaju zato to spojeni ineenergetski stabilniji sistem. Atomi prelaze u takveelektronske konfiguracije koje omoguavaju sniavanjeenergije sistema


19/29

10/13/

U OKVIRU OVOG POGLAVLJA EMORADITI

Jonska i kovalentna veza. Metalna veza. Elektronska teorija hemijske veze. Struktura molekula. Meumolekulske interakcije.

TA JE HEMIJSKA VEZA?

Hemijske veze su sile kojedre zajedno atome uhemijskom jedinjenju

Za razlaganje jedinjenjana atome je potrebnoutroiti energiju.Vezivanje sniavapotencijalnu energiju

jedinjenja u odnosu naatome.

Vrsta i jaina hemijskihveza esto odreujeosobine jedinjenja

VEINA VEZA MEU ATOMIMA JE NEGDEIZMEU

KAKO NASTAJU HEMIJSKEVEZE

VRSTE HEMIJSKIH VEZA

Atomi otputaju,primaju ili deleelektrone u ciljupostizanja elektronskekonfiguracije plemenitihgasova

U formiranju hemiskihveza uestvuju

valencioni elektroni

Postoje dva krajnjaoblika spajanja ipovezivanja atoma:

JONSKA VEZA potpuni prenoselektrona sa jednogatoma na drugi

KOVALENTNA VEZA elektroni se deleizmeu atoma

LUISOVE STRUKTURE

Jednostavan nainprikazivanjavalencionih elektrona

PISANJE LUISOVIHSTRUKTURA

Napisati simbolhemijskog elementa svaki kvadrat moe daprimi 2 elektrona odrediti broj

valencionih elektrona poeti sapopunjavanjemkvadrata ne pravitiparove dok se ne mora


20/29

10/13/

Broj valencionih elektrona JONSKA VEZA

Nastajanje jonske veze ENERGIJA KRISTALNE REETKE

Energija kristalne(jonske) reetkejeenergija (promenaentalpije) potrebna zarazdvajanje jednogmola jonskogjedinjenja na jone

Energija kristalnereetke se poveavasa porastomnaelektrisanja jona ismanjenjem veliinejona

energija kristalnereetkeje merilojaine jonske veze


21/29

10/13/

KOJI ELEMENTI GRADE JONSKUVEZU

Jonsku vezu gradeelementi koji sejako razlikuju posvojstvima

Izraziti metali(levo u periodnomsistemu) i izrazitinemetali (desno uperiodnom sistemu)

OSOBINE JEDINJENJA SA JONSKOMVEZOM

Nije usmerena u prostoru (elektrostatikoprivlaenje) Imaju kristalnu strukturu Visoka taka topljenja Visoka taka kljuanja Rastvaraju se u polarnim rastvaraima

(voda) Vodeni rastvori provode elektrinu struju Rastopi jonskih jedinjenja provode

elektrinu struju

Kovalentna vezaElektroni u kovalentnoj veziPRAVILO OKTETA Pravilo okteta reprezentativni elementiobino postiu elektronskukonfiguraciju plemenitihgasova (8 elektrona uspoljnom nivou) u veini

svojih jedinjenjaElektroni u kovalentnoj vezi Vezujui zajedniki

elektronski par Nevezujui slobodni

elektronski par

Nepolarna i polarna kovalentna veza


22/29

10/13/

POLARNA KOVALENTNA VEZA

Kovalentno vezivanje izmeu razliitihatoma dovodi do neravnopravne podele

elektrona

Neravnopravna podela elektrona dovodido polarnosti veze

Jedan kraj veze ima veu gustinuelektrona od drugog kraja

Polarnost veze

ELEKTRONEGATIVNOST

Elektronegativnost je merilo relativne sposobnostiatoma da privlai sebi elektrone zajednikogelektronskog para.Vrednosti elektronegativnosti: nalaze se u rasponu od 0,7 (Fr) do 4,0 (F) poveavaju se u periodi (sa leva na desno) smanjuju se u grupi (od vrha ka dnu) vea vrednost elektronegativnosti znai da atom

jae privlai elektrone toje vea razlika u elektronegativnosti izmeudva atoma (koji ine vezu) to je vea polarnostveze. Negativan kraj (-) je vie pomeren kaelektronegativnijem atomu.

Polarnost veze i dipolni momenat

Svaki molekul kod kojeg su centar

pozitivnog naelaktrisanja i centar

negativnog naelektrisanja razdvojeni ima

dipolni momenat.

Predstavlja se strelicom koja je

usmerena od + ka -

Svaki dvoatomni molekul sa polarnomkovalentnom vezom ima dipolni momenat.


23/29

10/13/

DIPOLNI MOMENAT

Ako molekul imavie od jednepolarne kovalentneveze onda secentri pozitivnog inegativnognaelektrisanjadobijaju naprincipu slaganjasila.

DIPOLNI MOMENT

Dipolni moment se

definie kao proizvodnaelektrisanja i

rastojanja centara

naelektrisanja kod

dipola.


24/29

10/13/


25/29

10/13/


26/29

10/13/


27/29

10/13/

ATOMSKA IMOLEKULSKASPEKTROSKOPIJA

III deo predavanja

Molekulska spektroskopija Molekulska spektroskopija prouava promene energijskih stanja

molekula koje nastaju pri njihovoj interakciji sa elektromagnetnimzraenjem usled pojave apsorpcije, emisije ili rasejanja.

Svaki molekul ima karakteristican sistem energijskih nivoa (stanja)koji zavisi od njegovog sastava i strukture (broja jezgara, njihovognaelektrisanja i mase, broja elektrona i relativnog poloaja svihcestica u molekulu). To znai da svaki molekul ima sebi svojstvenispektar, koji daje informacije o sastavu, strukturi i energijskimnivoima molekula.

Molekulska spektroskopija je mono sredstvo za razotkrivanjemolekulske strukture i molekulskih energijskih nivoa.

Analizom rotacionih spektara dolazi se do informacija o momentimainercije, meuatomskim rastojanjima (duinama veza) i uglovimaizmeu veza.

Vibracioni spektri daju podatke o fundamentalnim vibracionimfrekvencijama i konstanti sile.

Elektronski spektri daju energije elektronskih nivoa i enerijedisocijacije.

Prikazivanje spektara Emisioni i ramanski spektri prikazuju se kao relativan intenzitet

emitovanog odnosno rasejanog zraenja u funkciji talasne duine:

Apsorpcioni spektri prikazuju se kao transparencija T ili apsorbancija A ufunkciji talasne duine (ili frekvencije, talasnog broja).

I je intenzitet proputenog zraenja, a I0 intenzitet upadnog zraenja. Transparencija se izraava u %, od 0 -100 % Apsorbancija se definie kao

Apsorpcioni spektri u vidljivoj (VID) i ultraljubiastoj (ULJ) oblasti esto seprikazuju preko molarne apsorptivnosti u funkciji talasne duine. Molarnaapsorptivnost definisana je Berovim zakonom kao:

b je debljina apsorbujueg sloja u cm, c je koncentracija u mol dm3.


28/29

10/13/


29/29

10/13/

Documents

Fh p2 Struktura Materije 14102013