Gramatika japanskog jezka (1. godina)

Vrste rei

Rei u japanskom jeziku nazivaju se . Dele se na samostalne i nesamostalne rei.

I. Samostalne rei:

1.Promenljive zapravo su radne rei

Radne rei su:

-Glagoli

-Pridevi* (pravi pridevi)

-Glagolski pridevi*

*Sam pridev ima osobine kao glagol, vreme itd...

2.Nepromenljive rei

a) One koje mogu sluiti kao subjekat :

-Imenice

-Zamenice Imenice nemaju broj, rod i pade (padei se sa ostalim reima u reenici povezuju pomonim recama). Uvek od konteksta zavise. Neke imenice mogu sluiti kao pridevi = meunarodni; ili kao prilozi = jue; = sutra ; = gore. Od imenica se izvode glagoli + i glagolski pridevi +. Brojevi pretstavljaju jednu podvrstu imenica. Imenice i zamenice se jednom reju zovu = Imenske rei.

b) One koje ne mogu biti subjekat

-Prilozi

-Atributivi

-Veznici

-Uzvici II. Nesamostalne rei:1. Promenljive

2. Nepromenljive

Pomoni glagoli ili dodaju se na odreene oblike radnih rei i na taj nain obrazuju moduse i vremena. Iako su promenljivi obino nemaju sve oblike promene, a neki se menjaju kao pridevi. Pomoni glagol , se dodaje na imenske rei i ini kopulu sa znaenjem konstatacije. Uz imenske rei obrazuje glagolske prideve. Primer: (umesto se koristi kao utivi oblik) = To je ovaj cvet.Glagol = idem (utivo) , izraava formalnu utivost. Glagoli i obrazuju volutativ, oblik sa voljnim znaenjem, i tentativ - oblik sa znaenjem pretpostavke. Pomoni glagol obrazuje perfektiv.

obrazuje deziderativ, oblik sa eljnim znaenjem (npr. hou da pevam). obrazuje negativ, oblik sa odrinim znaenjem.

ili obrazuju pasiv (trpno stanje), obrazuju potencijal (oblik sa znaenjem mogunosti) i obrazuju honorifikativ (oblik sa znaenjem potovanja).

ili obrazuju kauzativ (oblik sa uinskim znaenjem).

Nepromenljive nesamostalne rei su pomone rece

1. Pomone rece u padenoj slubi (koje se jo nazivaju strukturne rece). Ako elimo od imenice da napravimo subjekat dodajemo . Sa pomonim recama menjamo kontekst imenica i zamenica (imenske rei ).

2. Pomone rece u veznikoj slubi. Dodaju se na odreene oblike radnih rei ().

3. Pomone rece u prilokoj slubi.

4. Pomone rece u zavrnoj slubi.

Zamenica:

-Prvo lice -Drugo lice

-Tree lice* za njega ; za nju *Umesto zamenica za tree lice koristi se sintagma sastavljena od atributiva:

; ; ; + = ovek.+ = gospodin.Kosoado reima se govori na kom mestu se nalazi govornik u odnosu na sagovornika.

= ovaj = taj, ta, to = onaj

Primeri: = onaj ovek ; = ova knjiga ; = ovaj gospodin ili gospoa (nema razlike izmeu roda) = Ko? (Utiviji oblik je ) => = Koji/a gospodin (gospoa)?Mnoina linih zamenica:

-Prvo lice

-Drugo lice. Zamenica za drugo lice se izbacuje jer je neutiva zbog njene direktnosti. -Tree lice za njega ; za nju Promena radnih rei.

Postoji 6 oblika promene radnih rei:

1. Neizvreni oblik ne moe da stoji samostalno, ve se na njega dodaju pomoni glagoli, i od njega se grade negativ, potencijal, honorifikativ, kauzativ, voluntativ i tentativ.Kada se doda pomoni glagol ili , onda se gradi negativ.Ako se dodaje ili , gradi se pasiv, potencijal ili honorifikativ.Kauzativ se dobija dodavanjem ili . Preko ovog oblika mogu da se grade voluntativ i tentativ.

2. Vezivni oblik uz glagol gradi utivi oblik. Uz pomoni glagol gradi perfekativ. Ovaj vezivni oblik moe stajati samostalno ili se na njega moe dodati pomona reca u veznikoj slubi.

3. Zavrni oblik predstavlja osnovni oblik radnih rei pod kojima se re javlja u reniku (reniki oblik). Ovaj oblik ujedno predstavlja i manje utiv oblik sadanjeg ili budueg vremena.

4. Odnosni oblik ima funkciju atributiva, to znai da se nalazi ispred imenskih rei. U odnosu na svoj oblik on esto oblikuje zavisnu i odnosnu reenicu.

5. Pogodbeni oblik sa veznikom recom oznaava kondicional (1 od 4 kondicionala) i obrazuje uslovnu reenicu.

6. Zapovedni oblik obrazuje imperativ, a moe obrazovati i voluntativ i tentativ.

Pravi pridevi Primeri nekih prideva:

= veliki= mali = prelep= skup= jeftin = divan

Kod pravih prideva neizvreni oblik gradi se tako to se oduzme i tako nam ostane osnova .Kada od oduzmemo i dodamo na to nastavak dobijamo nesvreni oblik, . Kada se na ovaj nesvreni oblik doda pomoni glagol , dobija se tentativ (oblik sa znaenjem pretpostavke). Iz ovoga sledi = Mora da je skupo.Drugi primer: = Mora da je jeftino.

- 1 se gradi tako to se oduzme i na osnovu se doda nastavak .

Primer: => => Sa pomonom recom u veznikoj slubi slui za povezivanje; na takav oblik dodaje se drugi glagolski pridev.Primer: = skup i lep = velik i jeftinUz pomoni glagol gradi negativ. Primer: = nije skup (da bude utivije dodaje se ) ili Primer 2: Isto kao gornji primer ali je ovo sada oblik za povezivanje:

= nije skup (i ... nastavak reenice)

Priloka funkcija ne dodaje se nita na osn + i tako od prideva gradi priloge. Pridev moe da stoji ispred glagola ili drugog prideva da bi ga blie objasnio.

Primer: = velianstveno velik

za razliku od: ( = divan i veliki) 2)Dolazi do odreene glasovne promene. Osnova se dobija tako to oduzmemo i + (napomena: praviti razliku izmeu i), + pomoni glagol koji slui za graenje prefektiva.

Primer: => => = bio je skup = skupo; bie skupo (nema razlike u vremenu; znaenje zavisi od konteksta; se moe dodati u svakoj od sledeih reenica radi utivosti , u perfektivu ) = nije skupo

Dobijanje potvrdnog i odrinog oblika reenice u prolom vremenu: = bila je skupa (npr. knjiga; potvrdan oblik prolog vremena)

=> = nije bila skupa (Da bi odrina reenica bila u prolom vremenu, moramo pomoni glagol da prebacimo u prolo vreme, dok se osnova reenice ne menja. U ovom sluaju pomoni glagol moramo prebaciti u proslo vreme, menja se kao pridev. Tako se dobija ).

Uglavnom koristi se na kraju reenice. Primer:

[] = knjiga

= wa (oznaava temu tj. subjekat; razlikovati od koje se pie u sklopu rei)

() = Ova knjiga je skupa. ( je ovde u zavrnom obliku)

() = Kupiu skupu knjigu. ( je ovde u odnosnom obliku)= Ova knjiga je bila skupa.Odnosni oblik ima funkciju atributiva, to znai da se nalazi ispred imenskih rei. Moe da oblikuje zavisnu i odnosnu reenicu.

Primer:

= Ova knjiga nije skupa. ( je u obliku) = knjiga koja nije skupa = knjiga koja nije bila skupa

Od osnove oduzmemo i dodajemo nastavak + veznika reca . Onda dobijamo kondicional.

Primeri:

= Ako bude bila skupa, kupiu je. => = Ako ne bude bila skupa, kupiu je.

= Ako bude bila je jeftina, kupiu je.= Ako bude bilo ukusno, jeu.Glagoli se dele na 2 grupe:

1. glagoli (jednoglasnika grupa glagola)

Dele se na :

a) glagole. Zavravaju se na ( u zavrnom, renikom, obliku); npr.

b) glagole. Zavravaju se na .npr.

2. glagoli. Petosamoglasnika grupa. Postoje 2 nepravilna glagola:

a) Glagol . On pripada grupi (od 1 lana, sopstvenoj grupi) glagola.

b) glagoli. Tu spada samo glagol = raditi.

5 tipova prostih reenica

1. Struktura: Imenica/zamenica , *, imenica/zamenica,

*Oznaava slabi sbjekat.

Primer: = Ja sam Tanaka ( moe da se stavi u uz prideve radi utivosti)

2.Struktura: Imenica/zamenica, , pridev/glagolski pridev.

Primer: () = Cvet je crven.

3.Struktura: Imenica/zamenica, /*, glagol.

*U padenoj je slubi i oznaava jaki subjekat, stoji pored imenskih rei.Primer: = to se slona tie, ui su mu velike. = Ja itam/itau. (Moe i bez , i onda se znaenje izvlai iz konteksta.)

4.Struktura: Imenica/zamenica, /, Imenica/zamenica, *, glagol.

*Oznaava pravi objekat; i mogu da budu zamenjeni sa , koje slui za naglaavanje i takoe ima funkciju veznika poput naeg i.

Primer: = Tanaka ita knjige. = Jamada ita knjigu. = Hanako e da kupi jabuke. = Kupie i mandarine. 5.Struktura: Imenica/zamenica, /, imenica/zamenica *, Imenica/zamenica, , glagol.

*Moe da oznaava i nepravi objekat, na dativ.

Primer: = Hanako ita knjigu Tanaki. Taka uvek stoji na kraju reenice. Ne postoje znakovi interpunkcije (mada mogu da se stave ako ba neto mora da se naglasi). moe da stoji na kraju da bi reenica bila upitna. Ovo mora dobro da se uje pri izgovoru.Odgovor na pitanje moe da ima (da poinje sa) - za potvrdan odgovor, ili - za odrian. Sufiks , kao u datom primeru, se dodaje posle japanskih imena i prezimena, i ne mora se prevoditi na rpski jezik (kod nas se moe prevesti kao gospodin, ako stoji uz prezime). Pored , postoje i drugi sufiksi: - za mlae enske osobe koje su nam blie; - za deake, mukarci jedni drugima. Kada nai odnosi sa nekim nisu bliski (ve su oni iznad nas po poloaju), umestomoe da stoji . Sufiks vezujemo za one ljude ije znanje potujemo. Na sopstveno ime ne dodajemo sufikse.

Pomona reca u padenoj slubi moe da oznai atributiv.

Primer: = susedna soba; = gornja knjiga

Pomona reca oznaava i odnos izmeu dve imenice. Moe da oznai pripadnost.

Primer: = moja knjiga

= student iz Srbije

= uitelj japanskog jezikaPokazne zamenice (ne smemo ih zameniti atributivima ): = ovo = to = ono

= koje? (pita se kada neega ima 2 ili vie, npr. ako su 2 knjige na stolu, ovo koristimo da pitamo koja je tvoja)

= koji? (3 ili vie)

Primer: = Ovo je knjiga na japanskom jeziku.

= Ova knjiga je na japanskom jeziku.Atributivi mogu biti rei razliitog porekla, ali su svi oni u atributivskoj slubi (objanjavaju imenicu ispred koje stoje).

1. = ovakav

2. = takav

3. = onakav

4. = kakav?

5. (pa neka imenica) = svaki

6. = neki

7. = pokoji

Atributivi mogu biti izvedeni i od pridev, npr: (ova konstrukcija se dalje ne menja), upitna zamenica za lica je , upitna zamenica za stvari.Primer: = ta je ovo? = ta je ono?

Pomona reca u padenoj slubi oznaava dovreno nabrajanje (stoji zmeu 2 imenice), i moe da oznai drutvo.

Primer: = Idem sa Tanakom. = Kupiu knjigu i svesku.Nakon poslednje imenice u nizu nabrajanja stoji pomona reca odreena glagolom. (npr. posle subjekta ide ili ).vrsta glagola

negacija utivostkraj ree.uz im. rei kondicional imp

PPH perfekat voluntativ

kauz pov. dugo

dez

vrsta glagola

*

NU Perf* K ITV

PsH Dpovez.Pot

K

vrsta glagola

NU KV

PsH D

Perf

vrsta glagola

NU KV

D

Perf

Promena pomonog gl. za graenje utivog oblika

manje utivo utivomanje utivo utivo

ovek koji gleda

Godan glagoli se dele na osnovu glasovnih promena:1. glagoli koji se zavravaju na nemaju nepravilnosti; imaju samo renjo 1 npr. 2. -II- (plivati)

D

3. (kupiti) (nositi) (vratiti se kui)

4. (itati) (umreti) (zabavljati se)- slog se saima u N, a T iz sloga koji sledi prelazi u D

*izuzetak: (ii)(biti/postojati) nema negativ ve se koristi pom. gl.

kretanje ka govorniku kretanje od govornikaZamenice za mesto

= ovde = tu = tamo = gdeOdnose se na imenice (zamenjuju ih), koje oznaavaju mesto, prostor.

(kancelarija)(biblioteka; ali kao prostorija) (zgrada biblioteke)

nastavak za prostoriju nast. za zgradu

Primer:

koliko kota?Primer: Kvalifikator za sate je: Primer: veznik na poetku reenice, koristi se da bi se na ono to je prethodilo neemu odale neke informacije (zatim, i, takoe).Primer: Kvalifikatori

kvalifikator za neto to je u paru () aparati i maine za spratove/nivoe (raunaju i prizemlje): - prizemlje, - 1. sprat

kue i zgrade() male ivotinje() velike ivotinje() za ptice, ivinu () koliko puta koliko puta (/) za brojeve () pritanje za japanske brojeve (koliko) broj telefonaPridevi zavravaju se na ( i )

Glagolski pridevi

sastoje se od imenskog dela koji je nepromenljiv i od pomonog glagola koji se menja na isti nain kada stoji samostalno lep, ist pogodan, koristan

oblikmanje utivoutivo

T

K

gradi priloge

K

... moe da stoji samo

manje utivoutivo

Primer: - Tanaka je uenik.- Tanaka nije uenik.- Tanaka je bio uenik. - Tanaka nije bio uenik. - Japanski jezik je lak. lak je- Uim jednostavan japanski jezik. - Uim japanski jezik. -II- povezivanje

- prilog (gl. pridev prilog)

perfektiv

- Lepo peva.

- Ovo je bio cvet.

Prilozi ukazuje na priblino vreme kada se deava neka radnja otprilike (oko) u 3h

(tano) u 3h

oznaava priblino trajanje vremena

oko 3 nedelje (trajanje)Primer:- Jue sam uio francuski jezik.

- Jue sam nosio prtljag profesora Jamamotoa.

- Sutra u itati lepu i skupu Kavabatinu knjigu.

- Sutra u itati skupu i lepu Kavabatinu knjigu.

- Sutra u itati divnu i skupu Kavabatinu knjigu.

- Prole nedelje sam kupio zgodan, mali i jeftini auto. - Prole nedelje sam kupio mali, jefitini i zgodan auto. Pomou rece u padenoj slubi oznaavamo mesto vrenja radnje (za razliku od rece koja oznaava mesto gde se neto nalazi); moe da oznaava i sredstvo kojim se vri neka radnja, osim toga moe da oznai razlog, uzrok neega.

Primeri: - Jue sam u bioskopu na Ginzi gledao zanimljiv film. - Sutra u u jefitnom i lepom restoranu ruati, jesti ukusne evapie sa mojim ljubaznim drugom.

- Gde si ga gledao?

- Kada si ga gledao?

- Svaki dan gledam film.

- U nedelju u gledati film.

isti

AB

AB

BAPrimer:- Mleko (kravlje) i mleko (za kafu) su isto. - Jukikin i moj datum roenja su isti. biti razliit (gl.)

- Iz koje zemlje je Marija student. - Ovde je pota.- Onamo je banka. - Ovde je pota, a onamo je banka. - Ovo je divan i crven cvet, a ono je zelena trava.- Ovo je lep i crven cvet, a ono je zelena trava.- Ovo je crven i lep cvet, a ono je zelena trava.Voluntativ Izraz koji se gradi od oblika glagola + . Iskazuje volju ili nameru govornika, poziv da se neto zajedno uradi (hajde da...); u takvoj reenici moe da stoji re (zajedno sa).

- Hajde da idemo u onaj restoran. - Hajde da jedemo ukusnu i belu okoladu.- Hajde da se sretnemo. - Saekajmo malo. - Hajde da proitamo sastav.- Hajde da se nekad igramo.- Hajde ponovo da doemo.

1) u padenoj slubi (posle imenica)

oznaava vreme (od marta)

(...od...do)

- Pera dolazi iz Srbije. - Od kue do fakulteta idem autobusom. - Hajde da se proetamo od Kalemegdana do Kaluerice. - Od Tokija do Osake hajde da letimo avionom. - Od 6 do 8 prepodne putovali smo od Beograda do Novog Sada. - Jue od koliko do koliko sati si uio japanski?- Nara je mirna. Tokijo je buan. - Nara je mirna, a Tokijo je buan.- Nacume Soseki je uveni pisac. Hajde da proitamo Duu. - Hajde da ponesemo taj dugaki crveni kiobran. + + sloeni glagol- Od koliko do koliko si jue radio?- Od kada do kada?- Od kad do kad je zimski raspust?- koristi se kad se pita za priblian broj ili koliinu

- moe da stoji umesto - moe da stoji umesto izraza za vreme kao to su: (koliko sati), (koliko nedelja) i (koliko meseci)- Koliko treba avionom od Tokija do Osake? pomona reca u padenoj slubi, oznaava sredstvo kojim se izvrava neka radnja, moe se iskazati i glagolom ( + ) - Idem peke. - Idem autobusom. - autobuska stanica- Od kue do eleznike stanice idem autobusom. - Od banke do fakulteta sam iao peice. - Na radiju sam uo. dovreno nabrajanje nedovreno nabrajanje, nakon poslednje imenice moe da stoji - ili

Prilozi vrlo, veoma; prilog koji iskazuje stepen osobine prideva

(strano) je jai po znaenju od

(mnogo) i (malo) opisuje iznos koliine, stepen onoga to iskazuje glagol- Gospodin ivanovi je mnogo jeo. prilog sa znaenjem veoma, mnogo, prilino, a kad stoji uz glagol tada znai ne toliko- Jue nije bilo toliko vrue. Veznici ali, meutim; nalazi se na poetku reenice i pokazuje kako je misao iskazana u njoj u suprotnosti sa onim iz prethodne reenice; posle istog stoji zarez- Letnji raspust je dug, ali zimski je kratak. i tada, posle toga; nalazi se na poetku reenice i iskazuje da se radnja iskazana u njoj deava posle radnje iz prethodne reenice- Do Osake sam iao brodom, posle toga do kue vozom. Glagoli i nema negativ, nema mizen, pa se umesto njega korsiti , a utivi oblik je (ima renojo).

menja se normalno, poput kamiiidan glagola.

- iao sam

- rekao sam

Glagol (ono to se ne kree) i (ono to se kree) iskazuju postojanje, prisustvo i to: glagol neivih stvari i biljaka, dok glagol ljudi i ivotinja. Subjekat reenice u kojoj je neki od ovih glagola predikat oznaen je pomonom recom u padenoj slubi. Pomona reca oznaava mesto gde se subjekat nalazi u toj reenici. Primer:

(naglaeno je gde je drvo)

(naglaeno je ta je u bati)

Priloke odredbe za mesto su imenice i zato se sa subjekotm moraju povezati recom .

- Na stolu su knjiga i sveska.

- Na stolu su knjiga i sveska i neto drugo.

- Ispod stolice je maka. iza; ispred (prostor), pre (vreme)

- Ispred fakulteta je autobus. pored, sa strane (bok uz bok); otprilike pored nas, oko nas; izvan, spolja; - unutra (moe se izostaviti: u kutiji je maka/ u unutranjosti kutije je maka); izemu; () leva (strana); () desna (strana) Iza svih predloga mora da stoji .

Ima jabuka. Ima I banana.()()- koristi se jer je ve poznato o emu se radi- ega nema?- Nema jabuka. ( ostaje jer se prvi put pominje)- Gde mi je kiobran? to se toga tie naglaen subjekat kada pitamo gde se neto nalazi kada pitamo gde se vri neka radnja + - raditi + - zaposliti se + - iveti + iveti Uzmoe i ako je u pitanju veliki dogaaj (u koli je bila urka).

broj 1 + broja (kvalifikator) + + odrian oblik glagola nema ni jednog

- Nema ni jedne knjige na japanskom jeziku.

- Nema ni jednog muterije.

Umesto 1 + kvalifikator, moe da se upotrebi , ali to se koristi za koliinu, a ne za ljude. - Nema ni malo novca.Da li ima iega, ikoga? Kada pitamo za neodreeno neto pita se: - Ima li iega?- Ima li ivotinja?- Ima li ikoga?

Razlika izmeu ovih reenica i: - ta je tu?- Ko je tu? - Koga ima? mi znamo da nekoga ima, ali pitamo koga ima- Da li iega ima u friideru? - Ima.- Nema.- Nema niega. (stvari)- Nema nikoga. (ivotinje)- Da li si ita kupio?- Ne, nisam nita kupio. Pomone rece , i ne stoje posle kvalifikatora!- to se jedne olovke tie, koliko kota?Broj i broja - posle imenice i pomone rece koju imenica trai. Kvalifikatori su imenske rei, ako stoje ispred imenice, povezuju se sa njom preko pom. reca .

Primer: Kada se govori o ceni vie elemenata, posle brojaa (kvalifikatora), iznosa koliine, stoji pomona reca koja oznaava neko odreenije ogranienje. Primer:

- Tri olovke su 400 jena. ( ovde oznaava skup od 3 olovke)- Sve je 400 jena. / Zajedno kotaju 400 jena. Imenica + + traimo da nam neko neto odradi

Primer:- Molim Vas, dajte mi olovku.- Dajte mi dve karte.- Dajte mi malo jabuka.

Prilog (samo)

AB- to se tie A, sve su sami B.

Primer:

- Da li su svi uenici samo (iskljuivo) Japanci?- Ne, nisu samo Japanci.Prilozi (ve) i Kada prilog stoji u reenici koja je u prolom vremenu, onda on oznaava da je radnja ve zavrena.

Primer: - Da li si ve jeo?- Nisam jo uvek. Prilog moe da oznaava da radnja jo uvek nije zavrena i na kraju reenice stoji predikat u odrinom obliku sadanjeg vremena.

Primer:

Kao predikat (u takvoj reenici) koriste se voljni glagoli (,,...), a smisao takve reenice je jo uvek ne nameravam da, jo uvek neu to raditi.

Nevoljni glagoli su oni glagoli koji iskazuju radnju nad kojom subjekat nema kontrolu. (, (neprelazni glagol, nema objekat; as je poeo), ...) (prelazan glagol, ima objekat, prof. je poeo as)Primer:

(mora u sadanjem vremenu!)Glagol moe stajati posle razliitih vrsta rei kada iskazuje promenu neega (postati, nastati).

ako e se promena tek desiti ako se promena ve desila Imenica + + Primer:

- Postala je zima. / Zima je poela (dola).- Ve je 10 sati. / Navrilo se 10 sati. - Postala sam uiteljica.

Ako ispred stoji pridev, on mora biti u renjo obliku (oduzme i doda ).Primer:

- Drvo je postalo veliko. Ako je glagolski pridev ispred , takoe mora biti u renjo obliku i to onaj oblik .

Primer:- U koli je postalo tiho. (zavladala tiina)- Soba je postala lepa. (ista)Glagol ispred stoji u rentai obliku + + .

Gl. (rentai) + pom. gl. () + Tako se oznava da neto ranije nije bilo mogue, a sada je postalo mogue (nisam znao... a sada znam).

Izrazom (za ljude) ( (za ivotinje/stvari)) pita se ko je subjekat reenice (ko ta radi) i u odgovoru S je oznaen recom zato to se prvi put pominje. Primer:- Ko je doao?- Doao je gospodin Petronijevi. - ta je poelo?- as je poeo.Neprelazni glagoli iskazuju i prirodne pojave, a subjekat se oznaava pomonom recom .

Primer:

- Pada kia. (za gl. koristi se trajno vreme jer se podrazumeva da padanje kie traje) *trajno vreme se gradi od renjo ili renjo 2 oblika + pomona reca u veznikoj slubi + glagol .Primer:

- Kia pada.

- Vraam se. - Sneg pada. - Vetar duva. duvati- Plivam.- Doao sam i sada sam tu. (stanje, ne trajno vreme!)- Pukao je grom. / Zagrmelo je. (nije trajno, jer ne traje)- Razvedrie se. razvedriti se- Razvedrie se. - Naoblaie se. (- Odustao sam od fakulteta. prestati (prelazni))-Kia je stala. prestati (neprelazni)Zamenice za pravac ovamo tamo onamo u kom pravcu/smeruUjedno su i utivije varijante pokaznih zamenica (, , ); mogu da imaju i skraene oblike: , i .* koji od 2 elemenata; koji od 3 ili vie elemenataPrimer:

- Ova hemijska olovka je lagana, tanka i jeftina.

- Tamo je mala i prljava soba.

- Onamo je velika i lepa uionica.

- Ovaj park je miran i lep.

- Ovde je lep i miran park. Formalne imenice

opipljive stvari

apstraktne stvari- Soba nije lepa. (negacija na prideva)- Cvet nije crven. (negacija i prideva) -

- stoji na kraju reenice i ne prevodi se (im.) (gl.)

- jesti spremiti jeloGlagoli davanja i primanjaPostoje 3 grupe glagola:

1. Glagoli sa znaenjem davanjaKoriste se kada osoba koja je subjekat reenice daje neto drugoj osobi. Primalac nikad nije govornik (JA dajem NEKOM). Davalac je oznaen recom , dok je primalac kao nepravi objekat oznaen recom . Objekat je oznaen recom .

Kada se daje neto nekom ko je vieg drutvenog statusa od govornika koristi se glagol . Kad se daje osobi istog socijalnog ranga koristi se glagol . Kada se daje mlaima od govonika, ivotinji ili biljki onda se koristi glagol .

Primer: - Nahranio sam maku.* (neformalni oblik) = (formalni oblik)- Dau knjigu Jukiko.- Kobajai je dao cvet Jukiko.- Dao sam hranu psu.- Deci sam dao igrake.- Jamada je dao profesoru Tanaki renik.

2.Glagoli sa znaenjem davanja

Kod ovih glagola davalac je S reenice i oznaen pomonom recom , a primalac je prvo lice i kao nepravi objekat oznaen je recom , dok je pravi objekat oznaen recom . U ovoj grupi spadaju glagol (odnosi se na ljude vie drutvenog statusa) i (odnosi se na ljude istog, nieg, ali i kao neutralni oblik kada su nepoznati inioci radnje). Ovi glagoli se od prethodne grupe razlikuju po tome to je primalac uvek govornik, JA. Pod tim JA podrazumeva se i svoj krug porodice i prijatelja. Za oba glagola i , ekvivalent na srpskom jezku je dati. Koji e od ovih glagola biti upotrebljen odreuje se time da li je primalac ili neko drugi. Kada govornik upotrebi glagol njegova panja usmerena je na davaoca, a kada upotrebi glagol njegova panja je usmerena na primaoca kao dela grupe (moje porodice, mojih prijatelja itd.).

Primer:

-Tanaka je dao bratu jabuku. (radnja usmerena ka davaocu)-Tanaka je dao bratu jabuku. (radnja usmerna ka primaocu)() - Profesor Jamada mi je dao knjigu. 3. Glagoli sa znaenjem dobijanjaOvi glagoli iskazuju primanje, koriste se kada osobu koja je S reenice dobija, prima neto od druge osobe, primalac je S oznaen recom , a davalc moe biti oznaen sasvim ravnopravno ili recom ili recom .

Za davaoca i primaoca istog drutvenog ranga koristi se glagol , a za davoca koji je vie drutvenog ranga u odnosu na primaoca koristi se .Primer:- Tamara je od Marka dobila ruu. () - Dobio sam novu profesorovu knjigu. -Osim glagola davanja i primanja i drugi glagoli mogu da imaju i pravi i nepravi objekat.

Primeri:

- Mami aljem pisma. - poslati- Tati u poslati telegram. - udarati*Kada neki glagol iskazuje odreeni oblik primanja, kao na primer (uti) onda davalac ili izvor informacija moe biti oznaen reco ili recom .

- Neki glagoli iskazuju radnju koja ukljuuje partnera ili drutvo i oni se oznaavaju recom .Primer:

- Sprijateljio sam se sa Tanakom.*Menjanje imenica uz nastavak nastavak .

Primeri:

- utakmica; igrati utakmicu

brak; venati se

konsultacija; konsultovati se - U maju sam se rastao od porodice. (u jap. rastati se sa x)

- Igrao sam utakmicu sa prijateljima. - Reca se javlja i u izrazima koji iskazuju da se neto od neeg razlikuje, ili da je pak isto kao neto drugo. Tako se koristi kada je neto razliito, a kada je isto.

Primeri:

- Ova slika je ista kao ona slika.- Japanska i srpska kuhinja se razlikuju.

- Kod nekih glagola moe da stoji ili reca ili reca , i tada se znaenje razlikuje.

Primeri:

voleti se (uzajamno) voleti nekoga (jednostrano)

- Formalne imenice mogu da izgube svoje osnovno znaenje. Tako i i slue za odreivanje stvari, ali upotrebom se misli na opipljive stvari, dok se sa misli na apstraktne. Sluaj gde one mogu da imaju drugo znaenje moe da bude kada jainu nekog apstraktnog pojma elimo da naglasimo, te onda koristimo .

- Upotreba za odreivanje mesta moe da prui dvojake odgovore.

Primer:

- Na kakva mesta ide za letnji raspust.

*Ogovor moe da bude uz pomo prideva:

- Idem na svea mesta.**Odgovor moe da bude uz pomo imenice:

- Idem na mora i planine.

- Imenica (vreme; koristi kani za sate ) moe da se javi u izrazu kojim se pita za situaciju ili priliku u kojoj se deava radnja.

Primer:

- Po kakvim prilikama se eta.

- etam se kada je toplo.

- etam se kada je neradan dan.

- Pomona reca u padenoj slubi moe da odredi neki skup. Tako u izrazu vidi se skup od jednog oveka, tj. govornik radi neto sam. bi tako znailo da dvoje nas neto radimo.

Primer:

- Moja sestra se igrala sama.

- Moja sestra se igrala zajedno sa prijateljima.- ... (zavrni oblik radne rei ) + + ...

Primer:

- Ne znam da li u jesti ili neu. - Ne znam da li u gledati ili neu. - Ne znam da li u govoriti ili neu. - Ne znam da li u pisati ili neu. Ne znam da u plivati li neu. - Ne znam da li u kupiti ili neu. - Ne znam da li u umreti ili neu. Ne znam da li je crveno ili nije. Ovo pismo ne znam da li je vano ili nije.- Ne znam da li u sutra doi ili neu. - Ne znam da li u uiti ili neu. -... + +

- Ne znam da li u sutra doi ili ne. - mesto na kom se odrava dogaaj (ispit, utakmica...) u tom sluaju se upotrebljava pomona reca u padenoj slubi . Kad re koja ukazuje mesto upuuje na to gde se vri neki dogaaj, neka radnja, onda se ta re oznava pomonom recom ; gl. u takvoj reenici oznaava: odravati se, odvijati se, dogaati se.

Primer:

- Sutra e se u studentskom domu odrati urka. - U junu e se na fakultetu odravati ispiti.- Jue se na igralitu odravao teniski me. -Pomona reca u veznikoj slubi dodaje se na zavrni ili utivi oblik () i vezuje suprotne reenice i ima znaenje: ali, meutim.

Primer:

- Ova ulica je uska, ali je sigurna.- Japanski je teak, ali zanimljiv jezik.- Ovaj posao je lak, ali je dosadan.- Leto je vrue, a zima je hladna.-Pomona reca oznaava dva elementa (A, B) koja stoje u suprotnosti; reca zamenjuje recu i , ali ne i rece kao to su ili , koje preciziraju znaenje (one ostaju ispred )

Primer:

Ukoliko neka reca precizira znaenje, na nju se dodaje druga reca u sluaju potrebe da se znaenje reenice ne bi promenilo (, ...).- moe da se javi posle rece ili rece kada one oznaavaju mesto gde se neto nalazi odnosno dativ mesto kao temu razgovora.Primer:

-U izrazu ABili AB

A oznaava temu (skup,celinu), a B jedan deo.

Primeri:

- U ovom gradu ima mnogo uskih ulica.

- Ove godine e biti malo kie.

Za ljude se ne kae , nego se kae ili Za obrnuti izraz se kae - Odgovor za upitno odrinu reenicu je ukoliko se slaemo sa onim to je sagovornik izjavio (njegova negativna pretpostavka), a koristimo ako se ne slaemo. Zato bi preveli kao da, upravu ste nije tako.

Primeri:

Da li Tanaka nije tu?

Da, nije tu. Ne, tu je. Je l' tako da letnji raspust nije kratak?Da, nije kratak. Ne, kratak je.

Je l' tako da sutra nije neradan dan?Da, nije neradan dan. (Radi se sutra).

Je l' tako da Jukiko ne nosi naoare? Da ona stvarno ne nosi naoare.

Tentativ

-Iskazuje se verovatnoa (pretpostavka).

- Moe da se iskae izrazom u obliku +.

- U reenici kojom se izraava pretpostavka moe da se javi na poetku prilog .

- Ispred moe se nai potvrdan i odrian oblik radne rei, ali su oni uvek u manje utivim oblicima. Uz to glagolski ispred u potvrdnom obliku stoji bez pomonog glagola dok e u odrinom obliku stajati .

Primeri:

- Verovatno je taj film dosadan. - Verovatno onaj film nije zanimljiv.

- Verovatno je trenjin cvet lep.

- U ovom gradu saobraaj verovatno ne funkcionie dobro.

- Sutra e verovatno padati kia.

- Sutra verovatno nee padati kia. - Utiva molba se gradi od ili 2 oblika + rece u veznikoj slubi + (zapovedni oblik glagola je ). Ovaj izraz se koristi kao molba ili zadavanje uputstava. Da bi molba bila utivija na poetku reenice moe da stoji . Ako se neko poziva da uini neto u sopstvenu korist onda na poetku reenice stoji .

Primeri:

- Izvinite, molim vas otvorite prozor.

- Posluite se mojim renikom.

- itajte molim Vas.

- U izrazu (saekajte me/malo) stoji ispred . Utiviji izraz od ovoga je , a utivija molba se gradi sa .Primer: (doi) > (Doite do mene).- Uz utivu molbu ide i utiva zabrana koja se gradi sa oblik + + + .

Primeri:

- Molim vas nemojte da idete.

- Molim vas ne bacajte kamenje.

- Molim vas nemojte da puite ovde.

Razliiti oblici postavke reenice (znaenje ostaje isto).

- Uim japanski.

- Vebam izgovor.

- Izrazi kojima se iskazuje namera, svrha, razlog nekog kretanja (odlaenje -od govornika, dolaenje - ka govorniku, vraanje) grade se konstrukcijiommesto + (ne moe da stoji ) + oblik glagola + + neki oblik glagola kretanja.

Primeri:

- Idem na aeredrom da bih ispratio prijatelja.

- Doao sam u biblioteku da bih itao knjigu.

- Doao sam da umrem.

- Doao sam da kupim cipele.

Razliiti oblici postavke reenice (znaenje ostaje isto).

- Doao sam u Japan da bih uio knjievnost.

( izostavljamo jer se radnja podrazumeva)- u veznikoj slubi stoji uz glagol ili pridev i tako oznaava razlog ili uzrok. Gradi zavisno uzronu reenicu. Ispred ovakvog moe da stoji prost ili utiv oblik. Na kraju reenice mogu se nai izrazi poput , ...

Reca moe da se nae u odgovoru na pitanje koje sadri izraz koji znai zato.

Primeri:

: - Sutra u izostati iz kole.

: - Zato?

: - Moram kod doktora jer sam bolestan.

- Poto ne razumemo hajde da pitamo profesora.

- Dobro gledajte jer je opasno.

- Zapamtite ove ideograme poto su vani.

Reenice moe da bude i razdvojena na dva dela.

Ovaj kani je vaan. Zato ga zapamtite.

- Od oblika glagola + imenica + obrazuje se imenica koja iskazuje nain na koji se vri neka radnja.

Primeri: Nain itanja- Pokaite mi kako se itaju ovi ideogrami.

Suprotno

- Obrnuto od jeftinog je skupo.

- Nain na koji dri gitaru je naopak.

- Pomona reca u padenoj slubi (stoji uz imenske rei) i oznaava cilj, tj. neto prema emu je usmereno kretanje. U takvoj reenici obino stoje sledei glagoli:

voziti se, ui u neko prevozno sredstvo

Voziti se autobusom.

zaustaviti se, odsesti u (u prenesenom znaenju)

penjati se

stii

- Stigao sam u Beograd.

ui

Ui u kadu. (Kupati se)

Mesto gde ulazimo u prevozno sredstvo se oznaava sa .

- Uao sam u voz na stanici inukua.

- Moj mlai brat e sledee godine poi u osnovnu kolu.

- Pomona reca moe da oznai sredstvo ili vozilo iz koga poinje kretanje. izai, krenuti; sii.

Primeri:

- Na eleznikoj stanici u Ginzi u izai iz voza.

- Oko osam sati u napustiti hotel.

- Sii u iz lifta.- Za presedanje se koristi sloeni glagol .

AB. Mesto gde se presedanje vri se onaava pomonom recom .Primer:

Moj tata preseda iz metroa u autobus na eleznikoj stanici inukua.- Oblik , 2 + u veznikoj slubi + glagol je izuzetno est; oznaava trajno vreme, tj.stanje koje se nastavlja. Moe da oznai i radnju koja se uestalo ponavlja.

Primeri:

- Kia pada.

- Deca igraju bejzbola (sada).

- Mara pie pismo.

- Marko ui istoriju na Beogradskom univerzitetu.- Sam oblik ili 2 moe da slui da povezuje vie glagolskih reenica u jednu sloenu, a vreme reenice oznaeno je poslednjim predikatom u nizu. Ovim glagolskim oblicima iskazuju se uzastopne radnje, tj. Redosled deavanja.

Primeri:

- kola poinje u pola devet, a zavrava se u tri. -Sutra oko devet naputam hotel, pa hajdemo da idemo u kupovinu na stanici.

-Moja mlaa sestra je napustila niu srednju kolu prole godine i krenula je u viu srednju kolu.

- Sa ovim se ne mora iskljuivo oznaavati vremenski sled radnji ve se mogu oznaiti vezane stvari, a tada je redosled nebitan. U ovoj situaciji moe se koristiti i samo oblik.

Primer:

- U prizemlju je banka, a na prvom spratu je knjiara.- ili 2 + kada oznaava vremenski sled moe da se javi u zavisnoj vremenskoj reenici i tada se dodaje pomona reca u veznikoj slubi. Radnja 2 glagola poinje tek nakon to je zavrena radnja prvog glagola.

Primeri:

- Kada mandarine pojeftine, kupiu ih.

- Moj tata ide na spavanje uvek poto se okupa.

- Marko je doao u Japan nakon to je nauio jap. jezik.- Odnosni oblik glagola + ( moe nekad), 2 glagola; umesto ovog odnosnog oblika moe da stoji imenica aktivnosti + +.

Primer:- Moj tata uvek pre nego to ode na spavanje se okupa.

- Marko je uio japanski pre nego to je doao u Japan.

- Pre jela operite ruke.-Renjo ili renjo 2 + + glagol kretanja () gradi se sloeni glagol.

Primer: - Na putu nosim mapu. - Sa sobom sam u Japanu doneo fotografije svoje porodice.- Poneu japansku lutku u svoju zemlju. (Srbiju)- Nain graena imenica od pridevaPridevi se mogu pretvoriti tako to se na njihovu osnovu (koja se dobija kada se oduzme ) doda nastavak , ovako nastala imenica ukazuje na stepen osobine isakazane pridevom. Primer:

(dugaak) (duina) (visok) (visina) (veliki) (veliina)- Visina planine Fui je 3776 metara.

- Pomona rea u padenoj slubi oznaava taku od koje neto poinje da se kree, odakle je pokrenuto.

Primer: - Iz one kutije sam izvadio karticu.- Uzeo sam knjigu sa te police. -Nasuprot tome reca u padenoj slubi oznaava cilj gde se upotrebljavaju prelazni glagoli. ostaviti neto staviti neto u neto staviti neto na neto okaiti - pisatiPrimer:- Na stolu sam stavio novanik. - Mama je stavila jaje u friider. ( - zamrziva)- Molim Vas napite ime na kartici.- Molim Vas nemojte da napiete ime na karitici.- Vremenska reenica

Rentai ispred budunost.

Ispred stoji perfektiv.

Perfektiv + glagol...

Imenica + glagol...

Ovaj izraz je veoma blizak po znaenju renjo + + s tim to ovaj drugi podrazumeva da se dve radnje deavaju uzastopno, dok izraz perfektiv + nema obavezno to znaenje.

Primer:

- Popij lek poto bude jeo. - Posle jela popij lek.- Nakon prakse uenici piu sastav.- Nakon to obave praksu uenici piu sastav.

- Frekventativ

Izraz se sastoji od 1 ili vie glagola u obliku renjo ili renjo 2 + , posle kojih dolazi glagol u odreenom obliku.

Ako je upotrebljeno vie glagola u ovakvom izrazu:

1) iskazuje da se dve radnje javljaju naizmenino, a subjekat je isti- Ovo svetlo se as pali as gasi.- Ova beba as plae as se smeje.- Ova lutka otvara i zatvara oi. 2) frenkvetativ se koristi da bi se od veeg broja radnji izdvojile one koje se vre u datom vremenskom periodu- Nedeljom etam i itam knjige.- Studenti sviraju gitaru i pevaju. U izrazu frekventativa moe da se javi i samo 1 glagol i tada on oznaava primernu/tipinu radnju. Primer: - Leti idemo na more da se kupamo. - Upravni i neupravni govor

Upravni govor u japanskoj reenici predstavljen je izrazom: rei Govornikove rei stavljene su pod znake navoda, predikat u takvoj reenici moe biti u utivom obliku.

Primer:

- U Japanu se ujutru pozdravlja izrazom Dobro jutro.- Rekao sam profesoru: Sve razumem.

Pod znacima navoda moe da stoji i onomatopeja ivotinjskog govora i onda se javlja glagol koji podrazumeva ivotinjska oglaavanja.

Primer:

- Pas laje Av!Neupravni govor u japanskom jeziku jednak je upravnom govoru, osim to nema znakova navoda i to se predikat iz provibitnog upravnog govora stavlja u prost oblik.

Primer:u. g. - Otac je rekao: Sutra neu ii u Kjoto.n. g. - Otac je rekao da sutra nee ii u Kjoto.u. g. n. g. - Tan je rekao da japanski jezik nije lak.- Od prijatelja sam udo da Marija nije dobro.-Izraz imenica + reca () () ukazuje kako se neto treba proitati ili rei na nekom jeziku. Primer:

- Kun itanje ovog idograma je mizu.- Na japanskom jeziku se kae Dobro vee.-Izraz kojim se izraava neije miljenje blizak je neupravnom govoru zato to se iskazuje prostim oblikom posle kog sledi pomona reca (navoenje) i neki glagol miljenja: (misliti), (razmiljati), (setiti se)...Primer:

- ini mi se da je Kobajai jue izostao iz kole. - stoji uz imenicu i ukazuje na temu o kojoj neko govori (razmilja, pie...). *(glagol )Primer:- Napisao sam sastav o japanskoj knjievnosti.- Istraujem istoriju ovog grada. - 1,2 + + izraz oznaava stanje. Glagoli kretanja se javljaju kada iskazuju neko stanje do koga se dolo tim kretanjem. Mesto je u tom sluaju oznaeno recom , a ne .

Primer:

- Moj stariji brat je otiao na Tajland (i sada je tamo).

- Gospodin Azerbejdanovi je doao u Japan (i sada je tamo).- Donson dolazi u (svoju) zemlju.

- Oblikom sa znaenjem obui, se iskazuje da neko nosi neto od odee, opreme.

*Prefiks za sve izvorno japansko je , a za tue je .

- japanska odea; zapadnjaka odea.

Postoje razliiti glagoli za noenje razliite delove odee:

- Nositi stranu odeu.

svui

- Obui suknju.

- Nositi naoare.

- Nositi kapu.

skinuti

- Nositi rukavice.

Svaki ovaj glagol u obliku oznaava stanje, tj. staviti neto i nositi to na sebi.

Primeri:

- Gospodin Petronijevi nosi braon kapu.

- Marija nosi ljubiastu suknju.

- Graenje odnosnih reenica

- Knjiga koju piem.

- Ovo je brod. On ide za Hongkong.

- Ovo je brod koji ide za Hongkong.

- Ovo je suvenir. Dau ga prijatelju.

- Ovo je suvenir koji u dati prijatelju.

- Ti si kupio knjigu jue.

- Molim te pokai mi tu knjigu.

- Molim te pokai mi knjigu koju si kupio jue.

-Godan glagol sa znaenjem znati u potvrdnom obliku se javlja u obliku. Primer:

- Da li zna Tanovu adresu?

- Upitna re (+reca) + glagol u obliku + . Znaenje ovog izraza: Ne znam zato neto .. nee ..Drugi oblik (skraen) za ovaj izraz je: upitna re + ;

Upitne rei koje mogu da se jave u ovom obliku su: .

Ovaj oblik moe da se javi kod reenica tipa:

- Molim Vas recite mi.

- Kada poinje urka? () Molim Vas recite mi vreme (kada poinje).Pitao sam oca koliko kota ovaj bon.

- Odreivanje kakvo je neto- Gde je prostorija u kojoj je televizor? *Ako koristimo umesto onda moemo da izbacimo .

- Dau ti sliku koju sam ja nacrtao.

- Idi u uionicu gde je profesor Tanaka.

- Izraz + glagol + imenica koristi se u situaciji kada govornik predpostavlja da sagovorniku nije poznat pojam o kome govori pa mu ga blie objanjava.

Primeri:

Ovo je ivotinja koja se zove panda.

Biljka bambus je otporna (jaka).

Da li zna re sajonara? izraz slui za naglaavanje imenice; npr. Neko ko je lekar...- Upitna re + pomona reca (iskazuje neodreenost), moe da stoji ispred imenskog iskaza kada je takva imenica predstavljena kao neodreeni element. Ispred imenice u takvom imenskom izrazu stoji neki pridev ili glagol u obliku.

Primeri:Spremite bilo kakvo ukusno jelo.

Da nema nekoga ko ima renik> Da nema neko renik> Ima li neko renik?

Hajdemo na neko mirno mesto.

- Deziderativ (oblik sa eljnim znaenjem)

Postoji podela koja se odreuje na osnovu toga da li je deziderativ za radnju ili za objekat. U japanskom se pravi podela i prema tome da li je on za prvo lice ili za tree lice.

Deziderativ za prvo lice:

Za radnju gradi se od oblika glagola + pomoni glagol (menja se kao pridevi). Pomoni glagol se koristi da se iskae govornikova elja ili namera da neto uradi. Odrian oblik je , a posle moe da stoji da bi izraz bio utiviji

Primeri:

- elim da jedem okoladu.

- Ne elim da jedem okoladu.

- Ako bude eleo da jede.

- Ako ne bude eleo da jede.

- elim da ekam.

- Ne elim da ekam.

- elim i ja da idem.

- elim da uim.

-Za drugo lice umesto deziderativa bolje je koristiti neki zaobilazan nain jer je u suprotnom previe direktan. Koristi se , ili jo utivije .- elite li da pijete pivo?

- Pravi objekat glagola oznaen je recom (u savremenom japanskom jeziku sve ee se koristi ).- elim da pijem sok.

Primeri:

- elim da putujem sa prijateljem.

- elim da postanem diplomata.*im. ; pridev ; gl. pridev ; glagol : +- Ne elim da se svaam sa tobom.

- Ja elim da kupim kola.

- elim da se zabavljam.

- Deziderativ za objekat kada se javi u nekoj reenici onda se javlja u sledeem obliku:

(imenica) eljanPrimeri:- Hou nov kompjuter.

- Neu nov kompjuter.

- Ne elim novu devojku.

- elim prijatelja.

- Deziderativ za tree lice za radnju moe se iskazati izrazom

A++

Primeri:

- Profesor Takahai eli da se vrati svojoj zemlji.. - Moja mlaa sestra eli da studira na fakultetu. Za objekat AimenicaPrimer:

- Perica kae da eli hladan sok.- Deziderativ treeg: glagol (), pridev (osnova), glagolski pridev (imenski deo) + *trajno vreme glagola - iskazuje elju i ne moe da stoji samostalno; uz prideve ide samo deo Pridevi koji se koriste u ovakvom izrazu izraavaju oseanja 3. lica. Primer: - Ja sam usamljen. - Tanaka je bio usamljen.-Umesto prideva u 3. licu javlja se glagol .

- Glagolski pridevi

Sviati se: , pojaano znaenje se izraava sa (jako se sviati). Glagolski pridev sa suprotnim znaenjem je: (ne sviati se, ne voleti), (mrzeti).Ovi pridevi trae objekat oznaen recom .

Primeri:

- to se mene tie muzika mi se svia.

- Oboavam meso.

- Mrzim okoladu.

- Moje omiljeno voe je nar.

- Gotovinkoviev najneomiljeniji predmet u koli je hemija.

- Kada se kao objekat ovih prideva javi radnja onda se ona formira kao imenski izraz. Odnosni oblik + , + glagolski pridev.Primeri:

- Voim da slikam.

- ajkanovi veoma voli da se igra sa decom. Objekat oznaen pomonm recom zahtevaju i pridevi i glagolski pridevi. Da se iskae neije umee koriste se izrazi () (vet) i () (nevet).

Primeri:

- Tanaka je vrsan plesa.

- Ne umem da piem pisma.

- Strani jezik u kome je Kobajai dobar je francuski.

- Superlativ Najvie volim (volim na prvom mestu)

Primeri:

( oznaava skup) -Od svog povra najvie volim argarepu.

- Od svih predmeta najvie ne volim matematiku.

- Od svih sportova Jamamotu najbolje ide tenis.

- Imenica aktivnosti moe da bude subjekat pridevske reenice (+) i u takvom izrazu javljaju se neki glagolski pridevi kojima se iznosi govornikov sud o neemu.

zabavno; zanimljivo; dosadno; teko

Primeri:- Teko je koristiti kompjuter.

- Teko je pamtiti dugake reenice.-Imperativ

Gradi se: renjo + mere oblik glagola takvim izrazom nekom se kae da neto uradi; da bi se iskaz malo ublaio na poetku moe stajati utivi prefiks , za razliku od kada se radi o molbi. Primer:

Stariji i neko ko je vieg sociijalnog statusa izdaje naredbu!

Primer:

- Otvorite knjige na 10. stranu.

- Prevedite ovu reenicu sa engleskog na japanski. - renjo/renjo 2 + pomona reca + (probati/pokuati pie se hiraganom)Ovaj izraz ukazuje da neko pokuava ili e pokuati da uini neto kako bi se uverio, kako to neto izgleda i ta e se desiti.

Primer:

- Probaj ovaj sok.

- Porbaj ovu okoladu.

- Probaj ovu okoladu.

- Za probanje odee, nositi, obui koristi se kamiidan glagol Primer:

- Pre nego to kupite probajte cipele.

- Hajde da probamo da odemo.

- Doputanjeglagol (renjo/renjo2) pridev (renjo) + /gl. pridev (renjo) Primer: - Moe da se poslui telefonom. - Sastav moe da bude kratak. - Moemo na planinu na isto mesto kao prole godine. - Moemo na planinarenje i u subotu.

- Zabranaglagol (renjo/renjo2)

pridev (renjo) + + //

gl. pridev (renjo)

~ne smem neto da uradim

Primer:

- Ne smete bacati smee u reku.- Za vreme ispita ne smete razgovarati sa kolegama.

- Sasatav se sme da bude neuredan.

- Diplomata ne sme loe govoriti strani jezik.

- NoramativIzraava neiju dunost, plan, obeanje, preporuku ili neke opte zakone; kada stoji uz prideve i imenice izraava neke neophodne uslove. Prevodi se kao: moram da, treba da. Gradi se od odrinog oblika glagola (prideva) koji se menja + odrinog oblika sadanjeg vremena glagola .glagol (mizen)pridev (renjo) + gl. pridev (renjo) im. + pom. gl. Primer:

- Kada putujete u inostrastvo sa sobom morate nositi paso.

- Kola treba da idu levom stranom ulice.

traati (ovek), ii (kola) * u ovoj reenici ozanaava kretanje po nekoj povrini

- Profesoru se morate utivo obraati.

- Fotografija na pasou mora biti nova. * je od pom. gl. - Umesto moe da stoji .

Primer:

- Moram se odmah vratiti. - Drugi oblik normativa je naredba sagovorniku koja je manje utiva nego od prethodnog. Gradi se:

mizen + + /Primer:- Ti mora da ui. *- Ja moram da uim.

- Sve mora da bude crveno.- Izrazi kojim se iskazuje da nema obaveze ili neophodnosti:

glagol (mizen)

pridev (renjo) + + /gl. pridev

im. + (od )~iako ne uradi, dobro je...* moe da ne mora...(?) ne sme(?)... (?)

Primer:

- Da li studenti moraju da imaju zdravstveno osiguranje?- Ne, ne moraju.

- Da li knjiga mora da bude nova.

- Ne, ne mora.

- Da li profesor japanskog jezika mora da zna lepo da peva?

- Ne, ne mora.

- ~~ () Primer:

- Student moe i ne mora da ima zdravstveno osiguranje. - Knjiga moe i ne mora da bude nova. - Nije vano da li je potpis latinicom. - Formalna imenica Dodaje se na rentai oblik glagola ili na perfektiv ( je u odnosnom obliku) i tako gradi vremensku reenicu. Subjekat zavisne reenice oznaen je recom . Kad ispred stoji rentai oblik glagola, radnja iskazana njime dogodie se posle radnje glavne reenice; s druge strane, kad ispred ispred toji perefektiv, njime se iskazuje radnja koja se deava pre radnje glavne reenice. Primer:

- Majka se zabrinula pa sam ostao u bolnicu.

- Kad sam ozdravio majka je odahnula. - Kaem prijatno pre nego jedem.

- Kad nekoga sretnemo prvi put kaemo Drago mi je.- Glagol Ispred glagola moe da stoji:

pridev u renjo obliku ()

glagolski pridev u renjo obliku () + glagol

imenica sa pom. gl. u renjo obliku ()- Ukazuje na to da neko menja sadanje stanje stvari. Ovaj izraz iskazuje govornikovu nameru da neto uini.

Primer: - Poto je radio glasan, utiau ga.

- elim da ojaam svoj organiza (telo).

- Molim Vas razbijte ovaj led i dajte mi polovinu.

* pohadjanje (kola)*uzrona reenica: / ili +; vremenska reenica: renjo/2 + + (radnja koja se deava posle)- Razlika i Kada stoji ili onda to znai da govornik ima uticaj na ono to se deava; kad se koristi ili to znai da se radnja deava nezavisno od govornikove volje i na to utie neko drugi.

- Izraz (ide samo uz negativ) stoji kao prilog i znai: ne vie od = samo. Kada stoji iza imenice, znaenje toga je jednako imenici ; kada se javi posle broja, odredbe za koliinu, onda takav izraz nagovetava govornikov oseaj da je taj broj, ta koliina mala, nedovoljna, ukoliko je potrebno preciznije znaenje ispred moe da stoji neka pomona reca (, ...).Primer:

- U uionici je samo Tanka.

- Ima samo jedan.

- Ima mnogo stvari koje elim, ali imam malo novca.- Sino sam spavao samo 3 sata.

- Kupujem samo jeftine stvari.

- Telefno je samo u kancelariji.

- Broj posle kog stoji pomona reca izraava govornikov oseaj da je taj broj veliki. ne moe da stoji uz priloge za kolininu: ... Prevodi se sa ak.

Primer:

- Jue sam uio ak (celih) 8 sati. - Kod Suzukijevih ima ak dvanejstoro dece.- Posle zavisne vremenske reenice koja je iskazana izrazom renjo/2 + + moe da stoji neka vremenska odredba i glagol u prolom vremenu. U prolom vremenu znai prolaziti i koristi se i za ljude.

Primer:

- Prole su dve godine od kad sam doao u Japan. *~ Prolo je dve godin od kad sam u Japanu, ali trenutno sam ovde (recimo Srbija xD). - Prolo je 10 minuta kako je as poeo.

*- Prolo je 10 minuta od kad sam (JA) poeo as.- Renjo + more da iskae i uobiajenu radnju, radnju koja se ponavlja.

Primer:

- Svakog dana pomaem majci u poslovima.

- Svake godine se popnem na planinu Fui.

- (ve) i (jo) su prilozi koji mogu stajati uz potvrdan i odrian oblik, u skladu sa tim se menja znaenje. renjo renjo/(2)Primer:

- Da li je Tanaka ve doa? Ne, nije jo.

/() *u ovoj reenici je tema razgovora, a ne subjekat, zato moe da stoji umesto - Prilozi i mogu da stoje uz i /- Nema vie./ - Jo uvek ima.

Primer: *(pom. gl. )/

- Jo uvek nisam pojeo hleb.

- Ima jo hleba.

- Potencijal (oblik sa znaenjem mogunosti )Tvorba: godan glagoli grade potencijal od pogodbenog () oblika + pomoni glagol (ima samo odnosni i zavrni oblik).Primer: moi priati (sposobnost) *- JA ti dozvoljavam da pria.

- imoiidan glagoli i grade potencijal od neizvrenog oblika + pomoni glagol - Svi ovako nastali glagoli menjaju se kao imoiidan glagoli!

- mogao sam da plivam plivao sam

moi u da kupim

nisam mogao da saekam nisam saekao

- Nisam moga da pojedem.

- nema potencijal; umesto potencijala glagola koristi se kamiiidan glagol (moi uraditi, umeti, znati, zavriti).- Uz potencijal glaogla stoji objekat oznaen recom , ali u svremenom postoji tendencija javljanja .

Primer:

/- Tanaka moe da svira klavir.

- Strani studenti mogu da uu u ovaj dom. - Za vreme ispita nisam moga da se setim odgovora.

- Znaenje koje ? u potencijalu moe se iskazati izrazom: odnosni oblik glagola + ( koristi se umesto potencijala glagola ).

Primer:

- Umem da vozim kola.

- Potencijalom se iskazuju dve stvari:

1. neko poseduje sposobnost da neto uradi: zna strani jezik, ume da kuva, vozi, dobar je u nekom sportu2. nekom je doputeno da neto uradi

- Strani studenti mogu da stanuju u ovom domu.

~ moe biti zamenjeno sa - Razumem kineski jezik.

- Ispred glagola moe stajati: rentai oblik glagola + + moe i u potencijalu, tada znam da neto ranije nisam; sad je mogue, pre nije bilo.

- Ukoliko se promena jo nije desila koristi se , a kad se promena ve desila koristi se Primer:

- Mnogi su poeli da dolaze od kada je radnja obnovljena.

- Moj mlai brat prole godine nije umeo da broji, ali ove godine ume. - broj + kvalifikator + reca + potencijal koristi se da precirira neki okvir, krajnju granicu, umesto potencijala moe da stoji neki drugi glagolski oblik

Primer:

- Mogu da uradim ovaj domai za 10 minuta.

- Da li mogu da kupim PC za 100 hiljada jena?

- Ove stvari su lake pa mogu da ih prenesem.

* preneti; nositi, poneti- - odluili smo, podrazumeva se radnja nad kojom govornik ima uticaja; - odlueno je, radnja nad kojom govornik nema uticaja, ve je neko drugi odluio.

Primer:

(/)- Odluio sam da idem u Japan ove godine. - Odlueno je da moj mlai brat doe kod mene u Ameriku.

- imenica + + imenica2/rentai oblik glaogla + - ovakvim izrazom objanjava se znaenje nekog pojma, ceo izraz se moe skratiti u im. + ... Primer:

- Upis znai upisati se u kolu, a diplomirati znai zavriti kolu. - reca kojom se ukazuje da se predikat odnosi na sve pomenuto, ako imamo dva predikata onda znai oba, ako imamo vie onda znai svi.

Primer:

- Mi smo oboje siromani, pa ne moemo da kupimo kuu.

- Svih pet su novi. - koristi se da bi se dao nasumini primer, odnosno kako govorniku padne na pamet.

Primer:

- Tokom praznika bavim se raznim sportovima kao to su: golf, tenis...

- U japanskom jeziku prepoznajemo 4 vrste kondicionala

ili kondicional

se dodaje na pogodbeni () oblik i tako se gradi kondicional sa uslovnim znaenjem ( => ; => ). Koristi se za radne rei (glagoli, pridevi) dok uz imenice stoji i od glagolskih prideva gradi ovu vrstu kondicionala ( je skraeno od pomonog oblika jednog od kondicionala - )

Primeri:

> Ako bude veliko

> Ako ne bude veliko

> Ako bude bila kia

Ako ne bude bila kia

- Pravi kondicional ( kondicional) nije toliko aseptivan, i od toga da li e se pretpostavka ostvariti esto ispunjenje uslova zavisi od neije volje.

Primeri:

Ako budem imao novca eleo bih da idem na put

Ako knjiga pojeftini, kupiu je

- stoji uz nepromenljive rei. Postoji vei stepen ubeenosti da e se pretpostavka ostvariti. Javlja se u reenicama u kojima govornik iznosi svoje miljenje o neemu. U takvoj reenici esto je subjekat neko drugo lic osim prvog, i esto se u takvoj reenici javlja imperativ. Ovaj oblik je praen imperativom, voluntativom, molbom.

Primeri:

Ako hoe da ide samnom, brzo se spremi

Ako nee da te boli stomak, popij ovaj lek

kondicional

Graenje:

Ako imamo glagol onda se koristi 1,2 oblik + Za pridev 2 + Za glagolski pridev 2 + Za imenicu + Graenje odrinog oblika:

Za glagole + Za prideve + + Za galgolske prideve + + Za imenice + + - Reenica u kojoj se javlja kondicional ukazuje na uslove pod kojima e se desitiNeki budui dogaaj ili stanje. Na poetku reenice moe da stoji (znai ako i ovime se istie potetinost).

Primer:

Ako sutra bude padala kia neemo ii na planinarenje.

- Da bi se izrazio uslov za koji postoji velika verovatnoa da e se ostvariti umesto koristi se . U takvoj reenici ne stoji .

Primeri:

Kada bude 5 sati doite kod mene.

Kada jelo bude gotovo, hajde da odmah jedemo.

* moe da gradi i vremensku reenicu

Ako sutra bude lepo vreme idite u kupovinu.

Ako pitanje bude komplikovano, neu moi da odgovorim na njega.

Ako budem bio bogat, moi u da kupujem skupe stvari.

Da u naoj kui nema kola, bilo bi ba nezgodno

- Ukoliko se u zavisnoj reenici kojom se iskazuje uslov nae neki od glagola kao to su , a glavna reenica se zavrava nekim od izraza kojima se iskazuje jaka volja, namera govornika za taj uslov se koristi kondicional, a ne kondicional. Ti izrazi su imperativ, molba, namera, preporuke,zabrana, itd. Oni uglavnom ne stoe posle tog kondicionala.

- Poslednji (etvrti) kondicional se gradi sa pomonom recom u veznikoj slubi. Dodaje se na oblik. Ni taj glagol, ni predikat glavne reenice nisu u prolom vremenu (da jesu onda bi se gradila vremenska reenica). Ukazuje se na odreeni ishod koji e se ostvariti ako bude bio ispunjen uslov iskazan kondicionalom, a taj ishod je neki dogaaj ili stanje koji su nevoljni, i na njih nije mogue uticati. Na kraju reenice nikada ne stoje izrazi poput molbe, naredbem preporuke, zabrane, itd.

Primeri:

Kad grane sunce postae toplo.

Ako ne budemo imali novca biemo u problemu.

Kada je lepo vreme odavde se dobro vidi planina Fui.

Ako niste u braku onda moet slobodno da raspolaete svojim novcem.

Kad god je hladno obui emo toplu odeu.

Ako bude bilo hladno obui emo toplu odeu.

Kada zahladni obui emo toplu odeu.

Lekcija 17- Voljni glagoli i spadaju u radnje na koje moemo da utiemo. Ovi glagoli imaju po 2 oblika potencijala.

I obl.

=> Moi videti

=> Moi uti

II obl.

- Drugi oblik predstavlja nevoljne glagole

=> Vidi se (moe da se vidi)

=> uje se (moe da se uje)Primeri:

()

Preko satelita moemo gledati vesti iz celog sveta.

()

Prolo je godinu dana od kako sam poeo da uim japanski jezik.

()

Sada mogu da razumem japanske vesti.

()

Sa (vrha) planine se vidi more.

()uje se zvuk prolaenja kola.

- moe da se javi u izrazima koji se koriste kako bi se opisao miris(, ), ukus (, ) i zvuk (, ). Tada nije prelazni glagol.

, , , + reca + Primeri:

()

Rue lepo miriu.

()

Ova supa ima pomalo udan ukus.

()

Novi klavir ima lep zvuk.

- Prelazni(, ) i neprelazni glagoli (, )

Prelazni glagoli imaju pravi objekat.

Primer:

()

()

Zaustavio sam auto.

Auto se zaustavio(Parkirao sam auto)

(Auto je parkiran)

Primeri parova glagola:

- Otvoriti (neto)

- Otvoriti se - Izvaditi neto

- Pojaviti se, izai

() - Skupljati

() - Okupiti se () - Isprljati (neto)

() - isprljati se - Stajati

- Uspraviti (neto)- Ako se u obliku javi neki neprelazni glagol [(, , razvedriti se),

(, ,pasti), (, ,cvetati)] takvim izrazom iskazuje se postojee stanje koje je prouzrokovano radnjom tog glagola.

Primeri:

()

Jutros je nebo vedro.

()Mesec je iznad planine.()

Nekom je novanik ispao na ulici.

- Kada se posle 1,2 + oblika neprelaznog glagola nau glagoli i , onda se na taj nain iskazuje kako se vri kretanje ili odlaenje.Primeri:

()

Pas tri ovamo.

()

Neko je izaao iz sobe u kojoj se nalazim- Ukoliko se u takvom izrazu nau neki prelazni glagoli onda on ukazuje na radnju koja se izvrila pre kretanja.

Primer:

()

Maja je uila japanski jezik u svojoj zemlji, pa je onda dola u Japan.- Pomona reca oznaava mesto po kome se vri neko kretanje [(, ,hodati),

(, ,trati), (, ,leteti), (, , prolaziti),

(, ,prei preko), (, ,penjati se), (, ,silaziti), (, ,proticati)]. Primer:

(Price mogu da lete nebom)

- je veznika reca koja izraava razlog ili uzrok. Javlja se na poetku reenice u kojoj je iskazana posledica (rezultat), dok je uzrok iskazan u prethodnoj reenici.

Primer:

()

Moj stariji brat se razboleo. Zato nije otiao u kolu.

- Ukoliko se uzrok i posledica nalaze u istoj reenici onda se umesto na odnosni oblik glagola ili prideva dodaje veznika reca. Ispred se nalazi oblik.

- Veznika reca, ili ako je na poetku reenice, za razliku od i , se esto javlja i u reenicima sa predpostavkom; sugestijom; naredbom; molbom; itd.- kada se izgovara sa uzlaznom intonacijom onda se od sagovornika trai saglasnost.

30