Sadraj

31.UVOD

42.Rad na visini

42.1.Radne platforme

62.2.Radni podovi

62.3.Zatitna ograda

72.4.SKELE

72.4.1.Radne skele

92.4.2.Nosee skele

112.4.3.Visee skele

132.4.4.Zatitne skele

142.5.Zatita od pada sa visine pomou siguronosnog pojasa

153.Zakljuak:

1. UVOD

Postoji mnogo stvari o kojima se mora voditi rauna pri uspostavljanju programa za zatitu od pada sa visine. Uspostavljanje procedura unutar firme i neprestano praenje valjanosti tih procedura je najvanije za uspeh ovog programa. Uspean program bi trebalo da: identifikuje mogunost pada sa visine, predvidi naine za spreavanje pada, pripremi procedure za sluaj pada ukljuujui i spasavanje, kontinuirani trening i odravanje opreme za rad.

Termin spreavanje pada se odnosi na irok spektar obaveza Poslodavca u cilju smanjenja povreda na radu uzrokovanih padom pri radu na visini i tetama koje usled toga nastaju.

Eliminisanje mogunosti pada kolektivnim zatitnim merama je neophodno preduzeti kad god je to mogue. Kolektivne mere zatite je potrebno predvideti ve pri projektovanju, kao i Elaboratom o ureenju gradilita.

Radi zatite od pada sa visine na radnim mestima koja se zbog prirode posla ne mogu ograditi ili na drugi pogodan nain zatititi, odnosno pri radu na objektima u izgradnji preko reke ili jezera, na stubovima elektroenergetske ili telefonsko-telegrafske mree, u kamenolomima, nad provalijama, u cisternama, silosima i sl. - licima koja rade na takvim mestima se daju na korienje lina zatitna sredstva za zatitu od pada.U ovom seminaru su obradjenja kolektivna zatitna sredstva tj.skele I lina zatita radnika odnosno siguronosni pojasevi.2. Rad na visini Radovi na delovima objekta ili konstrukcije izdignutim od podloge, koji se mogu obaviti sa osloncaija visina ne prelazi 3,0 m izvravaju se pomou radnih platformi ili ljestvi od drveta ili metala . Pri upotrebi pomonih oslonaca primenjuju se sledee mere zatite na radu:

1) pomoni oslonci izrauju se, postavljaju i odravaju tako da mogu preneti optereenje za koja su namenjeni, pri emu deformacije noseih elemenata ne smeju prei dozvoljene granice;

2) izrauju se da budu samostalno stabilni ili se privruju za vrste i sigurne oslonce na

nepomerljivim djelovima objekta ili konstrukcije;

3) oslanjaju se na ravnu podlogu koja se pod njima nee pomjerati, slegati, savijati ili vitoperiti;

4) donji kraj obezbeuje se od klizanja ili pomeranja po podlozi;

5) prilikom pomjeranja ili premetanja pomonih oslonaca radnici ne smeju biti na njima;

6) ne smeju se koristiti za druge namene od onih za koje su izraeni ili postavljeni;

7) kad se pomoni oslonac postavi ili premesti u nov radni poloaj, moe se koristiti tek poto struni radnik koji vri neposredan nadzor nad radom radnika, organizuje i rukovodi procesom rada ili privatni poslodavac izvri pregled i odobri korienje;

8) u toku upotrebe odgovorni radnik povremeno pregleda stanje pomonih oslonaca i zabranjuje

korienje neispravnih, dok se ne dovedu u ispravno stanje;

9) pri obavljanju radova u blizini ivica sa kojih postoji mogunost pada u dubinu okolnog prostora najblie dozvoljeno rastojanje pomonog oslonca do ivice jednako je njegovoj dvostrukoj visini, pri emu se du ivice postavlja propisana zatitna ograda;

10) kad se koriste pomoni oslonci u blizini ivica na rastojanju kraem od dozvoljenog, radnik se

vezuje zatitnim pojasom, po potrebi uz pomo dopunskog ueta, za siguran oslonac.2.1. Radne platforme se oslanjaju na podlogu preko elemenata za oslanjanje (najee drvenih nogara) koji moraju da budu stabilni i sposobni da prenesu sile od optereenja sa radnog poda na podlogu. Radni pod radne platforme po kome se kreu i stoje radnici za vreme rada je horizontalan i takopostavljen na elemente za oslanjanje da se po njima ne moe pomerati za vreme rada.Radni pod ne sme da ima preko oslonca preputene slobodne krajeve, a kad je uzdignut od podloge vie od 1,0 m, po slobodnim ivicama radnog poda postavlja se propisana zatitna ograda. Prilaz radnom podu postavlja se uz platformu ili se oslanja na nju i izrauje se u skladu sa odredbama tehnikim ormativina.Nain upotrebe i najvee dozvoljeno optereenje radne platforme utvruje odgovorni radnik I upoznaje radnike koji e raditi na radnoj platformi.

Radna platformaPri upotrebi drvenih ili metalnih lestvi za prilaz radnoj platformi ili za obavljanje radova sprovode se sledee mjere zatite na radu:

1) drvene ljestve mogu se izraivati samo od odabranog drveta koje ne smije da ima mehanika

oteenja, niti vorove, pukotine, trula mesta, lisiavost i druge nedostatke;

2) stranice ljestvi izrauju se od jednog komada drveta, a u gornjem delu se oslanjaju i po potrebi

privruju za objekte ili konstrukciju;

3) preke ljestvi izrauju se od tvrdog drveta pravougaonog preseka, na meusobnom (osovinskom) rastojanju ne veem od 32 cm;

4) preke ljestvi moraju da budu usaene ili urezane u stranice, a ne prikovane ekserima ili vezane icom;

5) rastojanje stranica ljestvi (ist otvor) ne sme da bude manje od 45 cm;

6) u gornjem kraju stranice lestvi prelaze ivice poda na koje se izlazi, odnosno na koje su naslonjene, najmanje 75 cm, a u donjem kraju izmiu se od vertikale za 1/4 kosog rastojanja izmeu oslonca na podu i oslonca u gornjem djelu;

7) kad se radovi izvode na klizavoj podlozi, na donjem kraju ljestve moraju da imaju papue koje

spreavaju klizanje, a po potrebi u gornjem kraju veaju se za objekat;

8) dvokrake ljestve moraju da budu osigurane od nedozvoljenog razmicanja krakova;

9) dvokrake ljestve ne smeju se upotrebljavati kao prilaz izdignutim radnim platformama;

10) jednokrake ili dvokrake ljestve mogu da poslue za rad samo jednog radnika i to jednokrake za rad iskljuivo u pravcu ljestvi;

11) nije dozvoljeno stajanje na prekama ljestvi, koje su blie vrhu od 75 cm;

12) metalne ljestve za prilaz izrauju se i upotrebljavaju u skladu sa normativima standarda;

13) ljestve moraju da budu vrste i stabilne pri upotrebi.Radne ljestve2.2. Radni podovi

Kad se radni pod upotrebljava na visini 3,0 m i vie od podloge, izrauje se na osnovu projekta koji sadri:

1) proraun elemenata za najnepovoljnije mogue optereenje, pri emu se propisani dozvoljeni

naponi uzimaju sa umanjenom vrednou zbog izloenosti atmosferskim uticajima kad se radi na

otvorenom prostoru;

2) dimenzije elemenata i rastojanja oslonaca;

3) crtee detalja oslanjanja;

4) nain korienja i dozvoljeno optereenje.

Za radne podove na visinama do 3,0 m dimenzije elemenata, rastojanja i nain oslanjanja, dozvoljeno optereenje i nain korienja odreuje odgovorni radnik. Na vidnom mjestu na poetku radnog poda postavljaju se table sa natpisom o dozvoljenom optereenju i nainu upotrebe. Prije prve upotrebe i u toku korienja radni pod pregleda odgovorni radnik i preduzima mere u sluaju neispravnosti ili oteenja.

2.3. Zatitna ograda

Privremena zatitna ograda postavlja se na mjesta rada i kretanja radnika da upozori na opasnost, a u sluaju potrebe sprei pad sa visine, upad u dubinu ili zatiti od odreene opasnosti na terenu.

Materijal od koga se izrauje zatitna ograda mora da odgovara propisima o materijalima za

konstrukcije.

Zatitna ograda treba da bude izgraena prema sledeim normativima:

1) dimenzije, rastojanja i veze elemenata ograde moraju da odgovaraju horizontalnom optereenju na rukohvat ograde od najmanje 300 N po dunom metru, to mora da bude dokazano proraunom I prikazno na crteima za izvoenje;

2) ispuna ograde postavlja se sa unutranje strane stubova;

3) u ispuni ograde jedna dimenzija istog otvora ne sme da bude vea od 35 cm;

4) kad se za ispunu ograde upotrebljava iana mrea otvori kvadratnih okaca ne smeju imati duu ivicu od 4 cm, a kod krunih prenik ne sme prelaziti 4,5 cm;

5) krajevi ispune ne smeju se zavravati prepustom, odnosno ne smeju imati slobodne krajeve;

6) visina zatitne ograde od gazine povrine do gornje ivice rukohvata ne sme biti manja od 100 cm;

7) kad ispod mjesta na kojem se postavlja zatitna ograda postoji mogunost rada ili kretanja drugih radnika, u donjem delu ograda ima punu ivinu zatitu, koja se sastoji od daske postavljene nasatice, visine namanje 20 cm od povrine poda;

8) povrine zatitne ograde treba da su glatke, ne smeju imati ispade, niti otre ivice, da ne bi dolo do zakainjanja odee i opreme ili povreivanja radnika.

2.4. SKELE2.4.1. Radne skele

Radnom skelom, smatra se privremena, pomona konstrukcija koja nosi radnu platformu, radni pod, stepenite ili drugi prilaz na kome se na visini 3,0 m i veoj od podloge, obavlja rad i kretanje radnika, runi prenos ili runi prevoz opreme, alata i graevinskog materijala.

Radna skela

Radne skele se postavljaju, odravaju, koriste i uklanjaju prema tehnikoj dokumentaciji koja mora da sadri:

1) analizu optereenja, proraun svakog noseeg elementa skele, proraun veza elemenata i dokaz stabilnosti skele u celini;

2) dispoziciju konstrukcije skele sa osnovnim dimenzijama, izgledom i poprenim presecima;

3) proraun i prikaz oslanjanja skele;

4) crtee elemenata skele sa dimenzijama, meusobnim rastojanjima i detaljima meusobnih veza;

5) crtee poloaja i detalja veze skele sa objektom, detalja ukruenja, razupiraa i drugih elemenata

koji se koriste za obezbeenje stabilnosti skele kao celine;

6) crtee radnog poda i zatitne ograde u skladu sa odredbama l. 70 - 72. ovog pravilnika;

7) crtee detalja veze radnog poda sa skelom i veze zatitne ograde sa radnim podom ili skelom;

8) crte prilaza radnim etaama skele;

9) odredbu za najvee dozvoljeno optereenje i uputstvo za korienje i odravanje;

10) redosled i nain montae i demontae sa merama zatite na radu;

11) atest o ispravnosti upotrebljenih materijala.

Skele koje se sastoje od tipskih elemenata (tipske skele), osim dokumentacije moraju da imaju i potvrdu o tehnikoj ispravnosti svakog tipskog elementa ugraenog u skelu.

Tipski elementi se obeleavaju i vode u posebnoj evidenciji u koju se upisuju datumi i rezultati

izvrenih periodinih provera ispravnosti u skladu sa uputstvom proizvoaa.

Pre ugraivanja u skelu, rukovodilac radova ili od njega odreeni odgovorni radnik, pregleda i

odobrava ugradnju ispravnih tipskih elemenata.

Tehniku dokumentaciju za skelu obezbeuje rukovodilac radova izvoaa i o njoj se stara i vodi

rauna da sa njom budu upoznati svi odgovorni radnici, a sa merama zatite na radu pri montai,

odravanju, demontai i svi radnici koji uestvuju u ovim radovima.

Tehniku dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant, a overava preduzee koje ju je izradilo.

Izmena projekta skele moe se izvriti samo uz saglasnost odgovornog projektanta, o emu na

gradilitu mora da postoji dokaz.

Pre upotrebe skela se pregleda od strane komisije sastavljene od strunih radnika, koji utvruju da li je skela izvedena prema tehnikoj dokumentaciji, propisima o zatiti na radu, tehnikim propisima i standardima, a kod tipskih skela da li ugraeni elementi ispunjavaju uslove iz uputstva proizvoaa i o tome sastavljaju zapisnik. Komisiju odreuje rukovodilac radova, odnosno poslodavac.

Zapisnik o pregledu skele sastavni je deo dokumentacije o skeli.

Ispravnost skele proverava se povremeno u toku rada, najmanje jedanput mjeseno, a naroito posle vremenske nepogode, posle popravki, prepravki i premetanja. Provjere vri rukovodilac radova ili od njega odreeni odgovorni radnik, koji rezultat provere unosi u kontrolnu knjigu skele.

Tehnika dokumentacija skele uva se na gradilitu do otpreme elemenata skele sa gradilita.

Za manje radne skele, projekat nije neophodan, ve se postavljanje,upotreba, odravanje i uklanjanje izvodi prema uputstvima i pod nadzorom rukovodioca radova, odnosno poslodavca ili od njih odreenog odgovornog radnika, u skladu sa propisima o zatiti na radu, tehnikim propisima i standardima, a kod tipskih skela i prema uputstvu proizvoaa.

Manjim radnim skelama se smatraju skele kod kojih su istovremeno ispunjeni uslovi:

1) visina od vrste podloge ne iznosi vie od 5,0 m;

2) korisna povrina radnog poda nije vea od 10,0 m;

3) ne koriste ih istovremeno vie od dva radnika;

4) ne postavljaju se u blizini PTT, elektrinih i drugih vodova i objekata od posebnog drutvenog

znaaja.

Skele mogu postavljati, prepravljati, dopunjavati i uklanjati samo struni radnici, osposobljeni i

zdravstveno sposobni za obavljanje radova na visini, pod stalnim nadzorom odgovornog radnika.

Ako se u prostoru izrade i korienja skele nalaze aktivni elektrini vodovi ili druge prepreke,

postavljanje ne smije zapoeti dok se kod preduzea nadlenog za odravanje ne preduzmu mjere za iskljuenje struje, odnosno izmetanje ili uklanjanje prepreke.

Skela postavljena pored ili iznad saobraajnica prekriva se na spoljnoj strani pokrivaem (trska, juta, gusta metalna ili plastina mrea i sl.), radi spreavanja padanja predmeta na saobraajnicu.

Radni patos vezuje se za skelu tako da se sprei pomeranje ili odizanje pojedinih elemenata ili patosa u cjelini.

Za meusobno spajanje elemenata skele mogu da se upotrebe samo sredstva predviena tehnikim propisima i standardima, a kod tipskih skela vezni elementi izrauju se u skladu sa

uputstvom proizvoaa.

Vezivanje pojedinih elemenata skele u konstruktivnu cjelinu izvodi se tako da ne bude umanjena

nosivost elemenata ili nosivost skele kao cjeline.

Pristupi na radne etae skele izrauju se u skladu sa normative pristupa pomou platform I ljestvi.2.4.2. Nosee skele

Noseom skelom se smatra privremena pomona konstrukcija ija je namjena da prenese na podlogu optereenje od gradilinog saobraaja, ureaja, opreme, instalacija, materijala, privremenog objekta ili teinu dela konstrukcije, koji je u izradi (svei beton u oplati, elina ili

betonska konstrukcija u montai i sl.) dok konstrukcija ne postane sposobna da prenese optereenje na sopstvene trajne oslonce (zidovi zgrade, stubovi mosta i sl.).

Pri postavljanju, korienju i uklanjanju nosee skele pored mjera iz projekta skele, mjera utvrenih drugim propisima o zatiti na radu, tehnikim propisima i standardima, sprovode se i sledee mjere:1) temelji stubova skele postavljaju se na podlogu ije su sigurnost i mehanike osobine provjereni, a kod posrednog fundiranja - na elemente koji se odreuju prema karakteristikama zemljita tako da ne doe do pomjeranja ili slijeganja temelja;

2) spreava se slivanje vode u temelje skele;

3) ako je tlo nedovoljne nosivosti, povrina oslonaca poveava se podmetaima (tvrdo drvo, metalne podloge, betonski blokovi i sl;);

4) kad je tlo male nosivosti, vri se zamjena zemljanog materijala ispod oslonca skele, a kod izuzetno malih nosivosti tla izvodi se posredno fundiranje (najee ipovi);

5) kod metalne cjevaste skele, vertikalne cjevi (stubovi skele) moraju na donjem kraju imati metalne stope ("papue"), a u poprenoj i podunoj ravni moraju da budu meusobno povezane horizontalnim I dijagonalnim cjevima u prostornu cjelinu;

6) spojevi i nastavci metalnih cjevi, kada se izvode pomou spojnice sa zavrtnjevima, zatezanje

zavrtnjeva vri se momentnim kljuem u skladu sa uputstvom proizvoaa;

7) nosai oplate ili nosai preko kojih se polau montani komadi, uvruju se u gornjem djelu skele protiv preturanja, obezbeuju se od pomeravanja i postavljaju centrino u odnosu na osovinu stubova skele;

8) prilikom postavljanja skele ugrauju se naprave (najee rune vretenaste dizalice ili "kajle" od drveta) pomou kojih se oplata moe lako i bezbjedno odvojiti od skele ili montani komad precizno dotjerati na projektovanu kotu;

9) pri demontai skele pre izvlaenja nosaa iz gornjeg djela skele provjerava se da li je skela u

potpunosti odvojena od konstrukcije;

10) za vrijeme nanoenja optereenja prate se deformacije nosee skele (najee pomou"slegomjera");

11) otputanje skele od konstrukcije moe se izvoditi samo po nalogu i uputstvima rukovodioca

radova;

2.4.3. Visee skele

Visee skele pri izvoenju graevinskih radova koriste se samo kao radne skele, izuzev u posebnim sluajevima kad se mogu koristiti kao zatitne skele.

Visee skele postavljaju se na onim djelovima objekta ili konstrukcije gde ne postoji mogunost

postavljanja stojee skele ili gdje bi njeno postavljanje iziskivalo poveane trokove.

Visee skele su privremene pomone konstrukcije i moraju da imaju tehniku dokumentaciju.Konstrukcija radne platforme izrauje se od krutih i vrstih elemenata, a zabranjena je upotreba uadi ili ice.

INCLUDEPICTURE "http://trigon-dizalotehnika.hr/images/uploads/shema_visece_s_konzolama.jpg" \* MERGEFORMATINET Radni pod mora da bude izraen od materijala ije su osobine u skladu sa odredbama propisa i

standarda o materijalima koji se upotrebljavaju za nosee konstrukcije. Mora da bude oslonjen tako da se u toku korienja ne moe pomjeriti.

Kad se radni pod izrauje od drveta, graa mora da bude odabrana i obeleena da bi se upotrebljavala iskljuivo za radne podove. Izrada radnog poda od dasaka preputenih preko oslonca sa slobodnim krajem, zabranjena je.

Radni pod izrauje se prema sledeim normativima:

1) kad je namenjen za prolaz i kretanje radnika pri radu ne smije da bude manje irine od 80 cm, a kad je namenjen i za druge svrhe (deponovanje materijala, prevoz materijala i opreme i sl.) za prolaz radnika obezbeuje se prostor irine najmanje 60 cm;

2) daske patosa moraju da budu priljubljene jedna uz drugu po celoj irini radnog poda i meusobno obezbeene od razmicanja;

3) daska od etinara I klase, irine 20 cm, debljine 5 cm, ne sme se koristiti u sastavu radnog poda, na rastojanju oslonca veem od 2,0m, pri radu na otvorenom prostoru;

4) ivica radnog poda ne sme da bude udaljena od objekta vie od 20 cm, kad nije postavljena

zatitna ograda;

5) po svim slobodnim ivicama postavlja se zatitna ograda sa ivinom zatitom za spreavanje pada predmeta;

6) kad su daske patosa postavljene jedna preko druge, na eonim stranama gornjih dasaka postavlja se poprena trouglasta letva.

Kad je radna visea skela pomerljiva, pri pomeranju ili premetanju na radnoj platformi ne smeju da se nalaze radnici. Ugroeni prostor ispod visee radne skele ograuje se radi spreavanja pristupa radnika i drugih lica I postavljaju se table sa upozorenjem na opasnost od pada predmeta.Kad se radna platforma visee skele podie i sputa ili pomera koristei mehanizovan, po pravilu

elektrini pogon, visea skela postaje ureaj, koji se upotrebljava pri graevinskim radovima najeena odravanju i opravkama fasada visokih objekta, pri izradi dubokih ahtova vodozahvatnih graevina na hidrograevinskim objektima i drugim visokim objektima na kojima postoje delovi ili povrine nepristupane ili teko dostupne sa unutranje strane.

O viseoj skeli ija se radna platforma die, sputa ili pomjera mehanizhovanim pogonom, pored djela tehnike dokumentacije kao pomone konstrukcije, mora da postoji i dio tehnike dokumentacije usaglaen sa uputstvom proizvoaa ureaja ili proizvoaa pojedinih njegovih djelova, zatim isprave o rezultatima pregleda i ispitivanja ureaja izvrenih na novoj lokaciji, prije i u toku upotrebe, sa ciljem dokazivanja ispravnosti za rad i postojanja propisanih mjera zatite na radu.

Dokumentacija o izvrenim pregledima i ispitivanjima visee skele na mehanizovan pogon uva se na gradilitu do kraja njene upotrebe. Prije poetka upotrebe korisnik obrazuje komisiju od strunih radnika koja pregleda tehniku dokumentaciju i dokaze o ispravnosti za rad i primenjenim merama zatite na radu, utvruje da li postoji sva propisana dokumentacija i da li je visea skela izraena i postavljena u skladu sa propisanom dokumentacijom.

Visea skela ili njeni pojedini delovi ne smeju se upotrebiti dok komisija za pregled zapisnikom ne odobri poetak upotrebe. U toku izvoenja radova za pravilnu upotrebu, za ispravnost, za rad visee skele i odravanje mera zatite na radu ije je postojanje utvrdila komisija pri pregledu pre poetka upotrebe, odgovoran je korisnik.

Visee radne skele koje se pri upotrebi runo pomjeraju, podiu i sputaju, najee pomou runog vitla, su privremene pomone konstrukcije ije radne platforme se koriste pri izvoenju graevinskih detalja, zatim kod zanatskih radova, kao i za preglede djelova objekta i radove na odravanju.

Visee skele se projektuju, izrauju i postavljaju za istovremenu upotrebu od najvie dva radnika. U sastavu tehnike dokumentacije za viseu skelu izraene u skladu sa standarnima mora da bude izraen i deo tehnike dokumentacije koji se odnosi na prilaz viseoj skeli.

Pre poetka korienja na novom mjestu upotrebe korisnik obrazuje komisiju od strunih radnika koja pregleda tehniku dokumentaciju i utvruje da li je uraena u skladu sa propisima o izradi tehnike dokumentacije i propisima o zatiti na radu i da li je visea skela sa prilazom izraena i postavljena prema tehnikoj dokumentaciji.

Visea skela ne smije se upotrebi, niti njen prilaz koristiti, dok komisija za pregled zapisnikom ne odobri poetak upotrebe.

Visee skele mogu da se koriste kao zatitne privremene konstrukcije za spreavanje pada radnika ili pada predmeta i graevinskog materijala u prostor ispod neobezbeene ivice objekta ili konstrukcije, samo kad se nikakvo drugo sredstvo zatite ne moe da primeni.

Visea zatitna skela postavlja se samo za pojedinanu zatitu radnika od pada ili pri malim moguim optereenjima za zatitu od pada predmeta i materijala.

2.4.4. Zatitne skele

Zatitna skela sa prihvatnom platformom ili prihvatnom mreom postavlja se tako da prihvatna platforma koju skela nosi ne bude nia od 3,0 m ispod ivice preko koje radnik moe da padne. Zatitna skela sa nadstrenicom namenjenom za zatitu radnika od padajuih predmeta, ima visinu najmanje 2,5 m od podloge po kojoj se radnici kreu. Izuzetno ova visina moe biti manja kod kopanja jama, ahtova, bunara i rovova, ali ne manja od 2,0 m.

Skela sa prihvatom platformom i zatitna skela sa nadstrenicom dimenzioniu i konstruiu se

tako da mogu da zadre najtei predmet koji ima mogunost da padne, kao i da spree njegovo

odbijanje i rasipanje po okolnom prostoru.

Dimenzije i konstrukcija zatitne skele sa prihvatnom platformom ili nadstrenicom zavise od mogue visine i putanje pada i teine radnika ili predmeta od kojih se za proraun i izradu uzima vea. irina prihvatne platforme ili zatitne nadstrenice ne sme da bude manja od 1,5 m. Kad je duina opasne zone vea, postavljaju se zatitne galerije. Pri premetanju po visini ne smije se prethodna zatitna skela demontirati dok se naredna ne postavi.

Materijal koji napada na prihvatnu platformu i nadstrenicu mora da se redovno uklanja. Kad ne postoji mogunost upotrebe prihvatnih platformi ili nadstrenica, a radovi na visini se ne obavljaju pojedinano nego ih izvodi grupa radnika, ispod ugroenih radnih mjesta postavljaju se MREE za prihvatanje radnika u sluaju pada.

Prolazak radnika ispod prihvatnih mrea, ograniava se na vremenske intervale kad se na visini ne radi, ili se zabranjuje kad postoji mogunost probijanja mree usled pada teih predmeta.

2.5. Zatita od pada sa visine pomou siguronosnog pojasa

Prilikom rada na mjestima gdje na postoji mogunost postavljanja skele ili radne platform koristi se siguronosni pojas u kombinaciji sa siguronosnim uetom I napravom za zaustavljanje uzeta. Prilikom pada radnika uslijed trzaja naprava reaguje I izaziva koenje te zaustavljanje pada radnika. Dakle system se sastoji od zatitnog pojasa , uzeta I siguronosne naprave. Ovaj system je privren na vrstu konstrukciju jednim krajem dok je drugi kraj prikopcan na tijelo ovjeka.

3. Zakljuak:

Radovi na visini odnosno gradjevinarstvu su visokorizini radovi koji zahtjevaju visok stepen panje te stalnu kontrolu primjene pravila bezbjednog rada. Rad se ne smije dozvoliti tamo gdje nisu ispotovani bezbjednonosni aspekti , kako kolektivnih mjera bezbjednosti tako primjerne linih zatitnih sredstava. Neprimjenjivanje I nepotovanje ovih mjera uvijek dovodi do najteih bezbedonosnih incidenata sa smrtnim posledicama.

2