Funkcionalna anatomija

7/17/2019 Funkcionalna anatomija

http://slidepdf.com/reader/full/funkcionalna-anatomija-568cbc08d13ff 1/52

2010.

Anatomija nervnog sistema

Biološka psihologija



Razviće nervnog sistema



Embrionalno razviće mozgaEmbrionalno razviće mozga čovekazapočinje 18. dana nakon začeća.

Ektodermalni sloj na leđnoj stranitela duž središnje linije sezadebljava stvarajući nervnu ploču.

Nervna ploča se izdužuje i ulubljujeprema unutrašnjosti formirajućinervni žljeb dok zadebljali ruboviformiraju nervne nabore.

!". dana embrionalnog razvićaformira se nervna #ev. Nervni naborizaostaju u međuprostoru izmeđunervne ploče i ektoderma $formirajući materijal nervne kreste %ganglionarna ploča& od kojeg ćekasnije nastati spinalne ganglije i

ganglije autonomnog nervnogsistema.

'okom sledeći( nekoliko dananervna #ev i neuralna kresta bićepokrivene slojem ektoderma.

)rednji deo nervne #evidiferen#iraće se u mozak a zadnjideo u kičmenu moždinu. *entralnašupljina ostaje i od nje nastaje



Nastanak možanih meh!rova

" prosen#ephalona nastaj! sekundarni

me(urovi $'elen#ep(alon $ parni meh!rovi

+ptički me(urovi $ parni meh!rovi

,ien#ep(alon % neparna str!kt!ra kojaostaje nakon ovajanja sek!narnihmeh!rova.

& '. neelji intra!terinog razvića $ na rostralnom

el! (ormira se najpre jean meh!r)arhi#e(alon*+ o kojeg nastaje tri primarname(ura,

1. )rosen#ep(alon

!. -esen#ep(alon

. /(omben#ep(alon

"statak nervne #evi ostaje neproširen $i(eren#ira se ! ki-men! možin!.



!bina sek!narnih meh!rova

0. dana intrauterinograzvića mozak čovekasastoji se od " delova

'elen#efalični me(urovi2

*erebralne (emisfere2

3iva masa %korteksbazalni telen#ep(alon&

4ela masa2 kortikalna belamasa #orpus #allosum%žuljevito telo& i #apsula

interna %unutrašnjakapsula&

,ien#ep(alon2

t(alamus (ipot(alamusepit(alamus isubt(alamus

-esen#ep(alon2 srednjimozak %te#tum itegmentum&

-eten#ep(alon2 moždanostablo 5arolijev most

-6elen#ep(alon2 produžena moždina



/entrik!larni sistem mozga3istem povezani(

komora i kanala kojinastaje od prvobitnogšupljine nervne #evi iispunjen je#erebrospinalnomtečnošću2

-oždane (emisfere 7dve lateralne komore

-eđumozak $ trećamoždana komora

3rednji mozak $3ilvijev kanal

adnji mozak $ četvrtamoždana komora

9ičmena moždina $

#entralni kanal



Razviće mozga na ćelijskomnivo!

1. Neurogeneza

!. -igra#ija

. ,iferen#ija#ija

:. 3inaptogeneza

". ;elijskasmrt

<. /earanžiran je sinapsi



Ne!rogeneza

= osnovi svi( neuronalni( linijanalaze se neuralni pret(odni#i

%progenitori& u formineuroepitelni( ćelija. Neuralniprogenitor je izdužena ćelijakoja se pruža između dvepovršine nervne #eviventrikularne i pijalne. 5eomarano tokom razvića neuralni

progenitor daje ćelije radijalneglije koje predstavljaju prvećelije koje se jasno razlikuju odneuroepitelni( ćelija. 'elaćelija radijalne glije nalaze sena ventrikularnoj površini utzv. ventrikularnoj zoni anjeni nastav#i pružaju se

prema pijalnoj površini. ;elijeradijalne glije su #entralnielementi neurogeneze kojazatim sledi> nji(ovom deobommogu nastati neuroni astro#itii neki oligodendro#iti.



igra#ija

okom ove (aze ešavaj! se masivni pokreti nezrelih nervnih ćelija ! #ilj! !spostavljanja spe#i-nih pop!la#ijanervnih ćelija )jeara i slojeva*. 3elije ventrik!larne zone prelaze ! oblast 4preplo-e5 ge zaobijaj! kratkenastavke na 6glavenom7 i 6repnom7 el!. 3elije se kreć! prema marginalnoj zoni prateći površin! ćelijaradijalne glije. Nezrele ćelije prist!ž! ! oblast kortikalne ploče+ ge najpre naseljavaj! najbliži sloj )b!!ćišesti sloj kore*+ a zatim pop!njavaj! slojeve prema marginalnoj zoni. okom ove (aze (ormira se privremeni slojpodploče+ koja sarži nervne ćelije koje prestavljaj! 4!sp!tne stani#e5 migriraj!ćim ne!ronima. "vaj sloj se nenalazi ! oraslom mozg!.8ro#es migra#ije zavisi i o nekih hemijskih signala+ kao što s! ćelijski ad(ezioni molekuli )9A*.

:aa se ćelije jenom na;! na ogovaraj!ćem mest!+ zapo-inje (aza intenzivnog izrastanja enrita i!spostavljanja sinapsi $ i(eren#ija#ija i sinaptogeneza.



<i(eren#ija#ija

8ro#es nastanka spe#i-nih tipova ne!rona.:aa pristign! na svoje oreište+ nezrele nervne ćelije po-inj! aispoljavaj! spe#i-ne gene i sintetiš! spe#i-ne proteine !sle -egase (ormiraj! zrele nervne ćelije.=aktori koji kontroliš! i(eren#ija#ij!, % unutrašnji faktori !slovljavaj! pro#es i(eren#ija#ije naćelijski autonoman način. % spoljašnji faktori !slovljavaj! i(eren#ija#ij! pro#esominduk#ije.

Kora velikog mozga Kora malog mozga



>zrastanje ne!rita i i(eren#ija#ija kortikalnih

oblasti



inaptogeneza

8ro#es !spostavljanja sinapti-kih veza tokomizrastanja aksona i enrita.Na vrhovima aksona i enrita javljaj! se konusirasta+ prošireni krajevi iz kojih se nastav#i iz!ž!j!./eoma na pa!-inasta iz!ženja nazivaj! se?lopodije+ ok se spljošteni iz!ženja nazivaj!lamelipodije. =ilopoije i lamelipoije g!raj! kon!s

rasta ! ore;enom prav#!.8ro#es iz!živanja nastavaka ovija se po !ti#ajemsignalnih molek!la koje osloba;aj! #iljne ćelije $ćelije sa kojima treba !spostaviti sinaps!.% @emoatraktanti $ molek!li koji privla-e kon!serasta% @emorepelanti $ molek!li koji obijaj! kon!se

rasta/ećina signalnih molek!la s! istovremeno iatraktanti i repelanti $ semaforini.:on!s rasta aksona osetljiv je na graijentkon#entra#ije ovih molek!la+ što ga !smerava !ore;enom prav#!.



3elijska smrtApopotoza je pro#es kontrolisane smrtine!rona koji po-inje a se ovija !

embrionalnom razvić! i nastavlja se tokomživota. Ne!roni mog! iz!mreti pro#esomnekroze $ nekontrolisana ćelijska smrt kojase javlja !sle povree+ kont!zije ili ishemije.& nekim elovima mozga pre ro;enja brojne!rona opane na 20?.!bina ne!ronazavisi o broja i jačine sinapsi koje je ne!ron!spostavio sa r!gim ćelijama.Apoptoza zapo-inje naglim !laskom kal#ij!ma! ćelij! i osloba;anjem proteina ,iablo izmitohonrija. <ijablo se vez!je za proteinein(ibitore apopotoze )>A8* i tako spre-avanjihov e(ekat. >nhibitori apoptoze ina-einhibiraj! enzime kaspaze koje s! ogovorniza razgra;ivanje !n!trašnjeg saržaja ćelije.

lobone kaspaze razgra;!j! !n!tarćelijskeproteine i <N: i ovoe o smrti ćelije. 8roteinsa s!protnim ejstvom je 4#l!. "n spre-avaosloba;anje <iabla i omog!ćava normaln!(!nk#ij! ćelije.!bina ne!rona zavisi i o (aktora rastane!rona $ na pr. NBC )nerve gro@th f a#tor* i4,NC )brain derive gro@th f a#tor*



8re!re;ivanje sinapsi



Embrionalno razviće ki-mene možine

Nastaje od kaudalnog delanervne #evi.

'okom <. nedelje postojedve grupa#ije nezreli(nervni( ćelija2

Alarna ploča $ nastaju

interneuroni4azalna ploča $ nastajumotoneuroni

-aterijal nervne kresteformira spinalne ganglije

%ganglije dorzalnogkorena&





*entralni nervni sistem%*N3&2

a. -ozak b. 9ičmena moždina

)eriferni nervni sistem%)N3&2

a. 3omatski deob. Autonomni deo

#. *revni nervni sistem



:osa+ koža i lobanja

ožane ovojni#e % meninge <!ra mater Ara#hnoiea 8ia mater

/entrik!larni sistem mozga $ sistem komora i kanala isp!njen

#erebrospinalnom te-nošć!

9erebrospinalna te-nost 8roizvoe je ćelije horoinog pleks!sa >sp!njava komore leptomeningealni

prostor e-ni 4jast!k5 na kome pl!ta mozak Razmena materija

:rvno%možana barijera ine je spe#ijalizovane 4-vrste5 vezeizme;! enotelnih ćelija krvnih s!ovakoje ne ozvoljavaj! slobon! razmen!materija izme;! krvi i možanog parenhima

8erivask!larna stopala astro#ita

& elovima mozga van krvno%možane barijere+ spe#ijalizovani astro#iti+

9rvno7moždana barijera



= anatomskom smislu čine ga kranijalni i spinalni nervi iganglije.



=!nk#ionla poela 8N

3omatski deo )N3 $ senzorna i motorna nervna vlakna koja prenosein(orma#ije iz -!la prema 9N+ onosno+ komane iz 9N premaskeletnim mišićima. /lakna se pr!žaj! se !n!tar kranijalnih i spinalnih

nerava.

Autonomni %vegetativni& nervni sistem $ sastoji se o vaposistema+ kontroliše ra !n!trašnjih organa. arži senzitivn!+a(erentn! komponent! koja prenosi in(orma#ije iz intero#eptora imotorn! kopmonent! koja prenosi in(orma#ije prema e(ektorima

)mišićima ! !n!taršnjim organima i žlezama*. "va vlakna pr!žaj! se!n!tar kranijalnog nerva i !ž spinalnih nerava.

*revni %enterički nervni sistem& $ ogroman broj ne!rona i vlakanakoji s! pr!žaj! #elom !žinom igestivnog trakta.



:ranijalni nervi



pinalni nervi

'(17'(1!

*17*8

D17D"

3173"*1

)rodužena moždina

*ervikalni splet

Brudni splet

Dumbalni splet

3akralni splet

3akro7kok#igealni splet

vi spinalni nervi s! mešoviti nervi sastavljeni o aksonasenzitivnih+ motornih i a!tonomnih ne!rona -ija sećelijska tela nalaze ! ki-menoj možini )motorni ia!tonomni* ili ! spinalnim ganglijama )senzitivni*.

C1 par spinalnih nerava ko -oveka $ nap!štaj! ki-men!možin! na pravilnim rastojanjima !ž ki-me. <obijaj!oznak! prema segment! ki-me na kojem se ovajaj!D vratnih )91%9*+ 12 gr!nih )1%12*+ ' slabinskih )F1%F'*+' pelvi-nih )1%'* i 1 trti-ni )91*.

vaki nerv se sastoji o va ovojena i (!nk#ionalnorazli-ita ogranka+ korena. <orzalni koren svakogspinalnog nerva sarži senzorne p!teve koji pristiž! saperi(erije tela ! ki-men! možin!. Na orzalnom koren!svakog spinalnog nerva nalazi se ganglija+ kolek#ijapse!o!nipolarnih -ija vlakna nastavljaj! orzalnimkorenom prema ki-menoj možini. /entralni koren svakogspinalnog nerva sarži vlakna motornih ne!rona -ija se

ćelijska tela nalaze ! ki-menoj možini+ a njihovi aksonipovez!j! ki-men! možin! sa mišićima.



A!tonomni nervni sistem)AN*

:ontroliše aktivnost !n!trašnjih organa+ glatkih mišićai sr-anog mišića. <va ela AN ostvar!j! vojn!inerva#ij! !n!trašnjih organa sprovoećiantagonističke %suprotstavljene& !ti#aje. viorgani imaj! vojn! inerva#ij!+ sa iz!zetkom znojnihžleza+ arenalnih žleza+ mišići koji s!žavaj! krvne

s!ove i mišići koji poiž! lak! $ oni primaj! samosimpati-ka vlakna. 3impatički nervni sistem 7 el!je ergotropno+ tj!slovljava mobiliza#ij! poten#ijalne energije %!brzava ra sr#a+ povećava krvni pritisak+ s!žavakrvne s!ove+ povećava osloba;anje šećera ! krv+povećava osloba;anje arenalina ! krv+ prošir!jeisajne p!teve+ inhibira varenje+ relaksira mokraćn!bešik!+ inhibira saliva#ij! i s!zenje+ prošir!je zeni#e.

)arasimpatički nervni sistem7 el!jetropotrofno+ omog!ćava eponovanje poten#ijalneenergije 7 !sporava ra sr#a+ smanj!je krvni pritisak+prošir!je krvne s!ove+ smanj!je razgranj! šećera+stim!liše pankrease i poten#ira varenje+ kontrah!jemokraćn! bešik!+ poja-ava seks!alno !zb!;enje.



A!tonomni nervni sistem A!tonomni nervni sistem prostire se ! 9N i 8N. &ki-menoj možini nalaze se tela ne!rona+ -iji aksoni

nap!štaj! ki-men! možin! i pr!žaj! se o ganglija $preganglijski aksoni. Aksoni pregangijskih ne!ronastvaraj! sinapse sa ganglijskim ne!ronima+ a njihoviaksoni $ postganglijski aksoni+ pr!žaj! se o!n!trašnjih organa.

)reganglijski neuroni simpatičkog sistema nalazese ! grudnom i slabinskom delu kičmene moždine+a ganglije ovog posistema nalaze se ! vi!

simpatičkog lan#a koji se pr!ža pore ki-menemožine.

)reganglijski neuroni parasimpatičkog sistema nalaze se ! moždanom stablu i sakralnom delumoždine+ a njihove ganglije aleko o ki-menemožine+ u blizini #iljni( organa ili ! njima. toga s!preganglijski aksoni parasimpatik!sa !ga-ki+ apostganglijski aksoni kratki.

8reganglijski ne!roni oba posistema osloba;aj! nasvojim krajevima a#etil (olin. 8reganglijski ne!roni-esto osloba;aj! ! r!ge ne!roaktivne peptie+ na pr.ne!ropepti G ili vazointestinalni polipepti.

8ostganglijski ne!roni simpatik!sa osloba;aj!noradrenalin+ ok se na krajevima parasimpati-kihpostganglijskih vlakana osloba;a a#etil (olin.



9revni nervni sistem ložena mreža vlakana i ne!rona )više o 1 milijare ćelija* koja se prostire

-itavom !žinom igestivnog trakta+ koja kontroliše razli-ite aspekte (!nk#ije#reva+ peristaltik!+ protok krvi+ sekre#ij!+ apsorp#ij! $ 4abominalni mozak5.

astoji se o pleks!sa ne!rona !ronjenih ! ziove gastrointestinalnogtrakt!sa. -ienterični pleksus -ini kolek#ija ne!roni ! spoljašnjem el! zia#reva. "vaj pleks!s reg!liše peristalti-ke talase i pokretanje hrane kroz#reva. 3ubmukozalni pleksus nalazi se ! !n!trašnjem el! zia #reva+ areg!liše kong!ra#ij! l!minalne površine+ sekre#ij! žleza i lokalni protokkrvi.

Ne!roni enteri-kog nervnog sistema (!nk#ionalno pripaaj! senzornim+aso#ijativnim i motornim ne!ronima.

8ostoji me;!sobni !ti#aji a!tonomnog sistema na enteri-ki sistem ienteri-kog sistema na a!tonomni i #entralni nervni sistem.



9entralni nervni sistem



9entralni nervni sistem

:i-mena možina )Medulla spinalis*

8ro!žena možina )Medulla oblongata*/arolijev most )Pons Varoli*ali mozak )Cerebellum*

renji mozak )Mesencephalon*e;!mozak )Diencephalon*8renji mozak )Cerebrum*



"rganiza#ija ki-menemožine

3iva masa

<orzalni st!bovi )rogovi* $ sarže ćelijska telaaso#ijativnih ne!ronaD

% marginalna zona% s!bstan#ia gelatinosa%s!bstan#ia spongiosa)organizovana ! jera+n!. propri+ n!. orsalis*

/entralni st!bovi $ sarže ćelijska tela

motone!ronaDFateralni st!bovi $ sarže ćelijska tela ne!ronaa!tonomnog nervnog sistema

Bela masa

- Ushodni i nishodni snopovi aksoni koji povezuju različite segmentekičmene moždine i kičmenu moždinu sa višim delovima CNS: - Dorzalna snopovi (funiuli dorsalis!

- Ventralni snopovi (funiuli ventralis!

- Lateralni snopovi (funiuli lateralis!U snopovima "ele mase nalaze se:-Snopovi aksona koji povezuju različite segmente kičmene moždine -asocijativni putevi-Snopovi aksona koji povezuju kičmenu moždinu sa višim delovimaCNS – putevi ili traktusi-Snopovi aksona koji povezuju levu i desnu stranu kičmene moždine -komisure:

-#orzalna komisura- $entralna komisura



=!nk#ionalna organiza#ija per#ep#ije ipokreta

=s(odni traktusi ,orzalni snop

7 Cas#i#ulus gra#ilis7 Cas#i#ulus #uneatus

Dateralni snop7 spinot(alami#us %lateralis&7 spino#erebelaris %dorsalis&7 spino#erebelaris

%ventralis&7 spinoolivarius

7 spinote#talis 5entralni snop

Nis(odni traktusi Dateralni snop

7 #orti#ospinalis %lateralis&

7 rubrospinalis 5entralni snop

7 #orti#ospinalis %anterior&7 reti#ulospinalis7 vestibulospinalis7 te#tospinalis7 olivospinalis

7 fas#i#ulus longitudinalismedialis



&shoni p!tevi3pinotalamički put -edijalni lemniskus



Fateralni nishoni p!tevi % :ortikospinalni ir!brospinalni p!t



/entralni nishoni p!teviRetik!lospinalni trakt!s/estib!lospinalni i tektospinalni

trakt!si



*entar reeksni( reak#ija 3pinalni reeksi

8rema stepen! geneti-keetermina#ije &ro;eni )bez!slovni* te-eni )!slovni*

8rema tip! e(ektora koji !-estv!je !sprovo;enj! reHeksa omatski /is#eralni

8rema broj! segmenata ki-mene

možine koji !-estv!j! !njegovom sprovo;enj! egmentalni )na pr.

patelarni reHeks* >ntersegmentalni

)reak#ija hoanja*8rema broj! sinapti-kih veza !

reHeksnom l!k! ,

onosinapti-ki )tetivnireHeks* 8olisinapti-ki

8rema lokaliza#iji re#eptora koja ihizaziva 8ovršinski )na pr.

plantarni+ abominalni* <!binski )patelarni*

8atološki $ javlja se kao poslei#aneke bolesti

% /eeks eksije 7 povlačenje ekstremiteta prilikom delovanjapoten#ijalno opasnog stimulusa. 'okom sprovođenja reeksaaktivira se grupa mišića eksora a relaksiraju se antagonistički

mišići ekstenzori $ fenomen re#ipročne in(ibi#ije.% /eeks ekstenzije 7 reeksno ispružanje ekstremiteta% /eeks ukrštene ekstenzije $ istovremena aktiva#ija eksora jednog ekstremiteta i relaksa#ija ekstenzora ekstremiteta drugestrane tela.% /eeks (odanja 7 F#entralni programG koji sprovode neuronismešteni u kičmenoj moždini.% -iotatički reeksi $ reeksi istezanja tetiva. =čestvuju u

održavanju uspravnog položaja tela i aktiva#iji antigravita#ionemuskulature.

3pinalni šok

Nastaje usled prese#anjakičmene moždine i prekidaveza sa višim delovima*N3. ,ovodi do stanja

potpune areeksije.+poravak zavisi od stepenaen#efaliza#ije kao i odozbiljnosti povrede i odvijase po određenom redosleduponovnog uspostavljanjafunk#ija. Nakon oporavkaod spinalnog šoka ostajeparaliza i gubitak svi(

modaliteta kožneosetljivosti.



ožano stablo, 8ro!žena možina+/arolijev most i srenji mozak



Naovez!je irektno na ki-men! možin! !rostralnom prav#!. = nivou spojakičmene i produžene moždine

!o-avaj! se piramie na ventralnoj strani+ kao i#entralno postavljena vlakna meijalnog

lemnisk!sa.8iramie se ! ovom nivo! !krštaj! )decussatio

pyramidalis* i prelaze na s!protn! stran! tela.a

orzalne strane !o-avaj! se jedra gra#ilis i#uneatus.

Na poprečnom preseku u nivou središnjeg dela produžene moždine+ na ventrlnoj

strani setako;e !o-avaj! piramie kao i #entralno je

postavljenmeijalni lemnisk!s. Na lateralnoj strani !

ovom

nivo! izlaze snopovi kranijalni( nerava >>+>+

+ > i />>>+ -ija se motorna jedra nalaze !sivoj

masi. Na lateralnim stranama !o-ava se jearni

kompleks olive )maslinasta jera ). & ovomel!

možine nalaze se vestibularno jero igustatorno



/arolijev most eli se na orzalni eo $

tegment!m )tegmentum pontis) iventralni eo mosta $bazilarni

pons.'egmentalni deo % sarži jera />>>+/>>+ /> i / para kranijalnih nerava. &#entralnom el! tegment!ma ponsanalazi se izražena retik!larna (orma#ija sa jerima nu. rap(e pontis i lo#us

#oeruleus. Bel! mas! -ine snopovivlakana spinotalami-kog+spino#erebelarnog+ meijalnog ilateralnog lemnisk!sa+ r!brospinalnogp!ta.4azilarni deo mosta sarži pontinska jera i vlakna piramialnog trakt!sa+ vlakna kortikopontinskog trakt!sa+ kao

i vlakna popre-no položenogpontino#erebelarnog p!ta.

-ali mozak čine dve (emisfere koje povezujevermis. 3ivu masu

čini kora malog mozga koja je izbrazdanavelikim brojem vijuga.

9ora je troslojna2 spoljašnji molekularni sloj%-3& središnji sloj

)urkinje neurona i unutrašnji granularni sloj%B3&.

= unutrašnjosti malog mozga ispod korenalazi se bela masa i :

duboka #erebelarna jedra.• Nu. dentatus• Nu. emboliformis i Nu. globosus

%zajedno čine Nu. interpositus• Nu. fastigius $

MS

GSPurkinje



<orzalna strana % te#tummesen#ep(ali+ s

sreišnji eo % tegmentum+ sa ventralne

stranenalaze možane rške %pedun#uli#erebri*.

'ektum % gornje i onje kvrži#e)#olli#uli superior i #olli#uli inferior*.<onje kvrži#e % relejna stani#a lateralnog lemnisk!sa % prenose

in(orma#ije iz -!la sl!ha.Iornje kvrži#e % opti-ke kvrži#e % imaj!!log! reHeksnih #entara o kojih zavisipoešavanje oka i položaja glave !onos! na vine+ sl!šne i kožnestim!l!se.'egmentum srenjeg mozga % siva masa

srenjeg

mozga $ sarži jera >>>+ >/ i / parakranijalnihnerava i retik!larn! (orma#ij! kojaza!zima sreišnji eo oko ilvijevogakva!kta. & tegment!m! se nalazi irazvijeno spe#ijalizovano retik!larno jero+ #rveno jedro )nu. ruber *+ kojeelimi-no pripaa i me;!mozg!. egment!m sarži i nervna vlakna!shonih i nishonih p!teva kojerolaze kroz mesen#e halon ! sastav!

-oždane drške7 ventralni deo srednjeg mozga $ u njima se nalazi pigmentisana siva masa $%substan#ia nigra&. -oždane drške sadrže vlakna kortikospinalnog puta.



e;!mozak se naovez!je na prenji kraj možanog stabla ismešten je

oko >>> možane komore. Na ventralnom el! >>> komore nalazi se

(ipotalamus+ na bo-nim stranama komore epitalamus+ a naorzalnoj

strani talamus. >spo epitalam!sa nalazi se subtalamus kojitako;e

pripaa me;!mozg!.





8arna str!kt!ra ovalnog oblika koja -ini orzalnieo me;!mozga. nop vlakana koji povez!je vepolovine naziva se masa intermedia. ine ga

obro izi(eren#irane jearne gr!pe+ koje se !anatomskom i (!nk#ionalnom smisl! mog!klasikovati ! tri gr!pe,3pe#i?čna ili relejna jedra 7 jera na kojima

se završavaj! projek#ije iz re#eptorskihsistema. :lasik!j! se ! -etiri gr!pe )premapoložaj! ! onos! na !n!trašnj! me!larn!lamin! $ snop vlakana koji se pr!ža !rostralno%ka!alnom prav#! !ž talam!sa,

Anteriorna $ jeno jero ko -oveka $anteriorno jero+ )prima projek#ije izmamilarnih tela i hipokamp!sa*

-edijalna $ primaj! projek#ije izbazalnih ganglija+ amigaloinih jeara isrenjeg mozga+ a šalje aksone prema(rontalnom korteks!

5entrolateralna primaj! senzorne imotorne in(orma#ije)ventroposterolateralno jero $ /8F*

)osteriorna $ lateralno genik!lato jero )eo viz!elnog sistema*+meijalno genik!latno jero )eoa!itivnog sistema*

Nespe#i?čna jedra nalaze !ž sreišnje linijetalam!sa ili !n!tar !n!trašnje me!larnelamine

/etikularno jedro se nalazi oko talam!sa.arži inhibitorne ne!rone koji se ne





Nalazi se ispo talam!sa oko >>>možane komore.

ini ga gr!pa#ija jeara smeštenih izai izna opti-ke hijazme. tr!kt!rno i(!nk#ionalno povezan sa (ipo?zom.

Na prenjoj strani hipotalam!sa nalazise rška $ infundibulum+ na koj! senaovez!je (ipo?za. reišnji eoin(!nib!l!ma je meijalna eminen#a.

iva masa eli se na tri ela, )eriventrikularni eo sarži

ne!rosekretorne ćelije i jera kojakontroliš! AN

-edijalni deo 9audalna jedra $

)mamilarna jera* -edijalna jedra $

)orzomeijalno+ventromeijalno i ark!atno jero*

Anteriorna jedra )s!praopti-ka* $s!praopti-ko+paraventrik!larno+s!prahijazmatsko+intersti#ijalna jera*

Dateralni deo $ neizi(eren#iran+-ini ien#e(ali-n! retik!larn!



@ipo?za $smeštena na bazi mozga povezana sa (ipotalamusom preko drške. %infundibulum&9ontroliše aktivnost svi( žlezda sa unutrašnjim lučenjem. 3adrži dva strukturno ifunk#ionalno različita dela2 prednji režanj$ adeno(ipo?za i zadnji režanj 7 neuro(ipo?za.

@ipotalamus kontroliše funk#iju oba dela (ipo?ze.Neurosekretorne ćelije (ipotalamusa7 magno#elularne ćelije pružaju svoje aksone kroz drškuprema zadnjem režnju i završavaju se u nivou krvni( kapilara. Na krajevima ovi( aksonaoslobađaju se neuro(ormoni 2 oksito#in i vazopresin.

Aksoni parvo#elularni( ćelija (ipotalamusa pružaju se i završavaju u infundibulumu a nanji(ovim krajevima oslobađaju se (ipotalamični (ormoni %FreleasingG (ormoni& koji ulaze u(ipotalamo7(ipo?zealni krvotok. +vi (ormoni utiču na funk#iju adeno(ipo?ze i lučenjenjeni( (ormona.





7 'ežina oko 1:g %!H ukupne mase

tela&>% *erebralne (emisfere %telen#ep(alon#erebrum veliki mozak&.

% Naborana površina mozga 7 g6rusi $vijuge sul#usi $ žljebovi.

%/ežnjevi mozga

% Ieoni %frontalni&

% temeni %parijetalni&

% )otiljačni %ok#ipitalni&

% 3lepoočni %temporalni&

% 3ivu masu prednjeg mozga čine kora%#orteJ& i subkortikalne strukture%subkortikalna jedra i limbički režanj&

% 4elu masu čine snopovi aksona $žuljevito telo %#orpus #allosum& i#apsula interna.



Neokorteks $ nalazi se samo

ko sisara @ipokampus $ nalazi se ispo

neokorteksa+ lateralno oventrik!leD

+lfaktorni korteks $ lateralno iventralno o hipokamp!sa.

= neokorteksu tela neurona su

organizovanau < slojeva2K $ molekularni slojKK 7 spoljašnji

granularniKKK 7 spoljašnjipiramidalni

K5 7 unutrašnjigranularni

5 7 unutrašnjipiramidalni

5K 7 polimorfni sloj



Bazalne ganglije

9la!str!m )beem*

!pstan#iainnominata

)bezimenas!pstan#a*

N!#lei amigale)baemasta jera*

Dimbički lobus

Jipokamp!s

=orniK

9ing!latna vij!ga

"l(aktorna kvrži#a

%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%

Jipotalam!s

amilarna tela

3ubkortikalna jedra



ine ih nu. #audatus+ putamen i globus pallidus. N!. #a!at!s i p!tamen -ine logenetskinovij! gr!p! $ neostriatum+ a glob!s palli!s $ paleostriatum.

Neostriat!m prima projek#ije iz korteksa+ talam!sa i s!pstan#ie nigre+ ok je glavna e(erentnaveza neostriat!ma na glob!s palli!s )striatopalidalni put*.

A(erentne projek#ije palli!sa najvećim elom poti-! iz striat!ma+ ok se e(erentne vezeostvar!j! se pomoć! složenog snopa palidofugalni( vlakana+ koja se projekt!j! na talam!s+s!btalami-ko jero i mezen#e(alon.

Bazalne ganglije pripaaj! opaminergi-nom sistem! mozga



4azalne ganglije ne vrše irektn! kontrol!

motone!rona ki-mene možine+ ali s! važnezaglatko sprovo;enje pokreta $ !-estv!j! !

kontroliamplit!e i !smerenje pokreta+ a ne !

ini#ija#ijipokreta. Bazalne ganglije zajeno sa

korteksom italam!som -ine motornu petlju.

:orteks → triat!m → Ilob!s palli!s → /F jero talam!sa→ :orteks )A*

=!nk#ionalna poslei#a kortikalne aktiva#ije p!tamena jesteaktiva#ija

A. & mirovanj!+ ne!roni glob!s pali!sa s! spontanoaktivni i vrše

inhibi#!j! ne!rona /F jera talam!sa. Aktiva#ija korteksa+izaziva

aktiva#ij! p!tamena+ koji inhibira glob!s pali!s+ pa se!klanja

inhibitorna kontrola na /F jerom talam!sa i on postaje

aktivan. Naovaj na-in se aktiva#ija primarne motorne zone korteksaSinapse označene sa (+) su ekscitatorne, a one označene sa (-) su inhibitorne

VL Talamus- +Hipokinezija Hiperkinezija



Baemasta jera leže isposlepoo-nog korteksa sameijalne strane.

o je kompleks tri gr!pe jeara, 4azolateralna jedra

ob!hvataj! lateralno jero+ bazalno jero+

pomoćno bazalno jero. 9ortikomedijalna jedra ob!hvataj!kortikalno i meijalno

jero *entralno jedro

A(erentne veze olaze izrazli-itih elova mozga+

!klj!-!j!ći sve eloveneokorteksa+ hipokamp!s i#ing!latni gir!s. >n(orma#ijeiz svih -!lnih sistema olazeo bazolateralnih jearaamigala. /eze sahipotalam!som ostvar!j! sepreko va glavna p!ta,amigdalofugalni put i

stria terminalis.



Fimbi-ki korteks obavija možano stablo+a nalazi se ispo kore velikog mozga.

"b!hvata nekoliko elova,

B6rus #ingulatus )#ing!latna vij!ga* $vij!ga na meijalnom el! #erebralnihhemis(era+ elimi-no obmotavaž!ljevito telo+ a sa gornje strane jeograni-ena #ing!latnim brazom.

@ipokampus $ pripaa logenteskistarom el! korteksa $ ima troslojn!str!kt!r!

B6rus para(ippo#ampus % #erebralnavij!ga postavljena izme;!hipokamp!sa i #olateralne braze

CorniJ %Duk& $ snop vlakana koji

povez!je hipokamp!s sa mamilarnimtelima hipotalam!sa+ (ormiraj!ći l!koko talam!sa

-irisna kvrži#a

i zajeno sa amigaloinim jerima imamilarnim telom -ini limbičkisistem.



Do#us #oeruleus smešten ! pons!+ -ini naji(!znij! mrež! mozga.Lalje aksone prema svim elovima mozga. Na krajevima ovihaksona osloba;a se norarenalin. &loga ! oržavanj! pažnje+b!;enj! i paanj! ! san+ !-enj! i pamćenj!+ raspoloženj! imetabolizm! mozga.

Ledra /ap(e forma#ije %Nu. raphe& $ gr!pa#ija o M jeara

smeštenih sa obe strane sreišnje linije možanog stabla. Nakrajevima aksona osloba;a se serotonin

Fo#!s #oer!le!s i raphe n!#le!si eo s! ascedentnog retikularnogaktivirajućeg sistema

,opaminergični difuzni sistem mozga

s!pstan#ia nigra srenjeg mozga /entralna tegmentalna oblast srenjeg mozga @olinergični difuzni kompleksi prednjeg mozga i moždanog

stabla -edijalni septalni nukleus prednjeg mozga 4azalni nukleus -e6nerta

Funkcionalna anatomija

Text of Funkcionalna anatomija

Funkcionalna varnost

12 Funkcionalna dekompozicija

Gleženj je izjemno občutljiv del v našem gibalnem ... · 2.7.3 GLEŽENJ – STOPALO FUNKCIONALNA ANATOMIJA ... gibanja razumemo najbistvenejše zakonitosti gibanja ne glede na

FUNKCIONALNA - sređeno

Funkcionalna anatomija.pdf

Funkcionalna Organizacija Respiratornog Sistema

Funkcionalna anatomija - vežbe snage za stomak

UDRUŽENJE KARDIOLOGA SRBIJE Funkcionalna međuzavisnost ...uksrb.rs/uploads/1605124094-Funkcionalna... · Funkcionalna međuzavisnost stenoza koronarnih arterija Dobrić Milan1,

FUNKCIONALNA ANATOMIJA STOPALA

Funkcionalna Analiza - Zbirka Zadataka

Strukturalna i Funkcionalna Psihologija

akademska godina 2007./08. · Katedra za medicinu sporta i vježbanja - Funkcionalna anatomija - Kineziološka ﬁ ziologija - Kineziološka antropologija - Sportska medicina i higijena

Funkcionalna i formalna lingvistika - University of Belgradeold.fil.bg.ac.rs/katedre/opstaling/materijali/Skole i...Funkcionalna lingvistika Funkcionalna lingvistika A. Martineta Treba

Funkcionalna Hrana, Nutraceutici

BOTANIKA Funkcionalna anatomija višjih rastlin Teze … · RAZDELITEV BOTANIKE 1. MORFOLOGIJA: citologija, histologija, organografija 2. FIZIOLOGIJA: presnova, rast in razvoj, regulacija,

FUNKCIONALNA ANATOMIJA JETRE HIRURSKI · PDF fileFUNKCIONALNA ANATOMIJA JETRE - HIRUR§KI ZNAtAJ 37 E Slika br. 1: Velike anatomske resekcije jetre. A. desna hepatektomija iii desna

FUNKCIONALNA PISMENOST · 2017. 2. 1. · 2.1. Kaj je funkcionalna pismenost? Funkcionalna pismenost pomeni znanje, ne samo pisanja in branja, temveč tudi razumevanja besedil. Torej

Učni načrt - eportal.mss.edus.sieportal.mss.edus.si/.../2012/un_uporabna_anatomija.pdfFunkcionalna anatomija ali "funkcionalna analiza telesa v gibanju" je teoretična in praktična

UNIVERZA V LJUBLJANI - fsp.uni-lj.si2.1 FUNKCIONALNA ANATOMIJA ČLOVEKOVE DRŢE ... Hrbtenica poteka od lobanje do medenice kot nekakšna zvita cev, ki jo sestavljajo vretenca. Med

ANATOMIJA ČOVEKA OPŠTI POJMOVI...Anatomija- podela 1. Sistematska anatomija 2. Topografska anatomija 3. Plastična anatomija-proučava spoljašnji izgled, odnosno oblik tela u različitim

Funkcionalna Anatomija Pokreti Segmenta · PDF file3 Prilagođena podela za analizu pokreta segmenata tela 1. Glava – pokreti lica 2. Pkreti glave – vratni deo kičme 3. Pokreti

Funkcionalna anatomija srca

Funkcionalna struktura uma

funkcionalna (1)

Iva Filipušić - COnnecting REpositories · 2019. 5. 11. · 3. KIRURŠKA (FUNKCIONALNA) ANATOMIJA JETRE Anatomski se jetra dijeli na lijevi i desni režanj. Granicu između dvaju

Funkcionalna dijagnostika

FUNKCIONALNA ANATOMIJAsport-pgz.hr/wp-content/uploads/2006/11/Anatomija Rijeka.doc · Web viewKosti glave Lubanja se sastoji od plosnatih kostiju koje omeđuju lubanjsku šupljinu,

Funkcionalna anatomija koljenog zgloba

Funkcionalna organi zaciona struktura

FUNKCIONALNA HRANA

Documents

Funkcionalna anatomija

Text of Funkcionalna anatomija