godi

na I

okt

obar

201

1

bro

j 3

Tema broja:DA LI SAM PREDUZETNICA?

Novosti:FRAJLA na Sajmu kozmetike

1 oktobar 2011

str 3 - AKCIJABudi FRAJLA sa naslovne strane

str 5 - PUTOVANJAOsetite dobrodošlicu Zlatnog grada

str 9 - PREDUZETNIŠTVODa li ste preduzetnica i da li je to ono što vam treba

str 15 - ZA NAJMLADJEKako organizovati mali prostor za dečiju sobu

str 20 - DIJETASavet naše čitateljke iz Toronta

str 25 - PROFILProfesorka za desetku

str 34 - MUZIKAKo diriguje na zajedničkom koncertu dva orkestra

str 41 - RECEPTSaher torta - miris i ukus Beča

www.frajla-magazin.com

redakcijaoffice@frajla-magazin.com

urednicamstanimirov@frajla-magazin.com

marketingdivanovic@frajla-magazin.com

Ovo nas u trećem broju magazina FRAJLA, koji svakim danom dobija sve veći broj čitateljki i čitalaca. Od inicijalnih 1250 e-mail adresa na koje smo uputili prvi broj, sada je taj broj povećan na 1500 onih čitalaca ko-jima naša redakcija prosleđuje ma -gazin, i otprilike još 300 onih koji su upoznali FRAJLU tako što su im je prosledili njihovi prijatelji. Ono što me posebno raduje jeste činjenica da smo krenuli u interak-ciju, odnosno da smo dobili nekoliko novih komentara (neke od njih objav-ljujemo u ovom broju), ali i prvi prilog naše čitateljke, i to iz daleke Kanade (str 20). Prelistajte novi broja magazina FRA-JLA, verujem da ćete naći nešto što će vam privući pažnju. Pišite nam, šaljite priloge i fotografije za naslovnu stranu, a mi vas ponovo čekamo na istom mestu narednog utorka.

Draga FRAJLO,Vas magazin je pravo osveženje i nešto što mi je trebalo (a nisam to ni znala) već više godina! Puno vremena provo-dim na poslu, za kompjuterom, a često se to nastavlja i kada se vratim kući. Ne stižem baš da prošetam i kupim neki zanimljivi magazin, tako da je FRAJLA prava stvar za mene. Sedim, radim, kuckam, a povremeno bacim pogled na zanimljive stvari o kojima pišete. Mislim da nisam bas FRAJLA za na-slovnu stranu, ali rado ću vam poslati nekoliko zanimljivih recepata :)))Veliki pozdrav,Snežana iz Beograda

Poštovana redakcijo,Želim da pohvalim vašu inicijativu za pokretanje jednog ovakvog magazina, jer smatram da savremenoj ženi upra-vo treba jedan ovakav medij, ne samo da bi pročitala tekstove koje neko ob-javi, već i da doprinese nekim svojim znanjem i iskustvom.S poštovanjem,Milica V., Čačak

Draga FRAJLO,Magazin vam je extra i obožavam što je zaista na „samo klik od mene“! Nemam sada mnogo vremena (hvalila bih vas ja jos), samo želim da vam kažem da mi se posebno dopalo ćaskanje sa Fra-jlama, za koje takođe mislim da su fenomenalne!Lana, Požarevac

Reč urednice...

oktobar 2011 2

Drage prijateljice,

tema brojaBudi FRAJLA sa naslovne strane

godi

na I

ok

toba

r 20

11

broj

2

Da li si nekada poželela da se tvoja fotografija pojavi na naslovnoj strani ekskluzivnog ženskog časopisa? Ako jesi, ovo je prava prilika za tebe! Pošalji nam svoju fotografiju u FRAJLA stilu i možda baš ona osvane na našoj naslovnoj strani. . .

Budi FRAJLA sa naslovne strane

Sve devojke i žene koje bi volele da im se fotografija pojavi na naslovnoj strani FRAJLE pozivamo da se fotografišu u vintage stilu, sa garderobom, frizurom i make up-om koji priliče jednoj frajli, i pošalju fotke našoj redakciji. Šaljite nam isključivo fotografije u elektronskoj formi, high quality, u jpg formatu, ver-tikalno pozicionirane. Nipošto nemo-jte slati skenirane, jer nisu dovoljnog kvaliteta. Pošaljite nam maksimalno 3 fotografije, od kojih ćemo mi odabrati onu koja najviše odgovara naslovnoj strani.

Osim što ćete se naći na naslovnoj strani FRAJLE, bićete u mogućnosti da osvojite vredne nagrade, jer će čitateljke i čitaoci našeg magazina glasati za najlepšu Frajlu!

Uz fotografiju pošaljite svoje ime i prezime, godište, e-mail adresu i kontakt telefon. Fotografije šaljite na: office@frajla-magazin.com

AKCIJA

3 oktobar 2011

Da li ste se kada zapitali, šta je to što je zajedničko za Betovena, Dosto jevskog, Nikolu Teslu, Čajkovskog, Milana Kunderu, Mocarta, Dvoržaka, Kafku...? Svi su oni, u jednom periodu svog života živeli, radili i stvarali u Pragu, ili o Pragu.

Razglednica iz Praga

„Zlatni grad“, kako još nazivaju prestonicu Češke, jedan je od najlepših evropskih gradova, nastao 880. godine. Postoji le- genda o tome kako je Prag dobio ime, iako istoričari ne potvrđuju tu priču. Naime, legenda kaže da je princeza Libuše, iz dinastije Premisla, na pitanje svojih po-danika gde da sagrade novi grad, jer se kraljevstvo naglo razvijalo, ona odgovorila: “Naš novi grad sagradiće neimari tamo gde su četiri elementa u skladu - plodno

tle, zdrav vazduh, dovoljno šume za vatru i čista voda.” Pri zalasku sunca, princeza je gledajući sa najviše tačke svog kraljevs-tva ispružila ruku prema istoku, u pravcu gustih šuma i rekla: “Vidim visok dvorac čija slava doseže do zvezda. Ukoliko, narode moj, pođete tamo, u gustoj šumi srešćete čoveka koji delje prag za svoju kuću. Na tom mestu podig-nite dvorac i nazovite ga po pragu koji čovek delje - Prag!”I, tako i bi...

5 oktobar 2011

Da li je priča istinita ili nije, to ne znamo, ali da su u Pragu četiri osnovna elementa u skladu, to zasigurno znamo. Ako vam se kada pruži prilika da posetite ovaj drevni grad, prihvatite je oberučke, kao što će i sam Prag prihvatiti vas, kao i sve putnike namernike. A kada se već tamo nađete, šta je ono što ne bi sme-li da propustite? Poznato je da je centar grada pod zaštitom UNESCO-a, što dovoljno govori o važnosti i lepoti Praga. Sam centar grada podeljen je na dva dela, stari i novi, koji predstav-ljaju pravi kontrast arhitekture stare i do hiljadu godina i nove, moderne arhitekture evropskih metropola.

Jedno od obeležja Praga je As-tronomski sat, po mnogo čemu jedan od najneobičnijih satova ikada. Na pročelju stare Grad-ske kuće na Staromestskom trgu, u samom istorijskom cen-tru Praga, nalazi se astronom-ski sat iz 15. veka - Orloj. Ovaj posebni sat meri sve: vreme, dane, mesečeve mene, prikazuje horoskop... Njegov gornji deo pokazuje tačno vreme i položaj Sunca i Meseca, a donji deo prikazuje praznike, horoskopske znake i, u zavisnosti od perioda u godi-ni, prikazuje poljske radove koji se tada obavljaju. Na svaki sat Astronomski sat Orloj zvoni i otvaraju se dva prozore. Kroz te prozore prola-zi procesija figurica dvanaest apostola, a na ivicama sata pokreću se figure, Smrt, Nar-cis ili Škrtica. Divan način da se svi podsetimo da koliko god bili lepi ili bogati, ne možemo izbeći ono neminovno. Legenda kaže, a Prag ih je očigledno pun, da će grad zadesiti velika nesreća ukoliko se Astronomski sat zapusti, pa se ulažu veliki napori da se on održava u dobrom stanju.

oktobar 2011 6

Još jedna znamenitost Praga je i Karlov most, koji se nadvija nad re-kom Vltavom, dugačak preko 500 metara. To je najstariji most u Pragu, sagrađen 1357. godine. Na jednom njegovom kraju je velika Kula Starog grada, a na drugom dve Kule Malog grada, između kojih teče reka prolaznika, pre svega turista, koji imaju priliku da uživaju posmatrajući 30 statua svetaca raspoređenih duž mosta.

Karlov most povezuje Stari grad i Mali grad, u kome se nalazi Praški zamak, velelepna građevina iz IX veka. U okviru zamka nalazi se manastir Svetog Đorđa, katedra-la Svetog Vida, kapela Svetog Venceslava, Daliborka kula, Zlat-na ulica, galerija zamka, bazilika Svetog Đorđa, kraljevski vrt sa plesnom dvoranom, i mnogi drugi značajni objekti, koje nikako ne bi ste smeli zaobići prilikom po-sete Pragu. U Malom gradu se nalazi i Nerudina ulica, gde je živeo poznati pesnik Jan Neruda, a ulica je takođe zanimljiva i po

tome što kuće u prošlosti nisu bile obeležene brojevima, već znakovima, pa je tako u ovoj ulici postojala kuća „Crveni soko“, „Tri male violine“, „Zlatni ključ“, „Zlatni pehar“ i tome slično.U Novom gradu, posetite Nacion-alni teatar i Nacionalni muzej, neo-renesanse građevine sa kraja XIX veka. Ako poželite da Prag pogledate i sa druge strane, odnosno sa vode, provozajte se brodićem po Vltavi, da doživite Zlatni grad i iz te perspektive.

7 oktobar 2011

Za one koje zanima moderna arhitek-tura, Prag poseduje jedan od bis-era savremene gradnje, tzv Zgradu koja pleše. Prvobitno nazvana „Fred & Džindžer“, ova neobična zgrada svojim izgledom zaista podseća na telo koje se izvija dok pleše. Projek-tovao je arhitekta hrvatsko-češkog porekla, Vlado Milunić u saradnji sa Kanađaninom Frenkom Gerijem 1992. a završena je 1996. Zgrada je sedište velikog broja kompanija, a na samom vrhu je francuski restoran iz koga se pruža pogled na grad. Ako vas više in-teresuje zabava nego kulturno – istori-jski spomenici, Prag i tu ima ponešto za svakoga. Ovaj grad je poznat kao domaćin velikog broja festivala. Dominiraju pre svega muzički festivali različitih žanrova: rok, klasična i folk-lorna. Poznat je i češki festival piva, koji je posetiocima zanimljiv zbog mogućnosti da probaju neverovatno veliki broj čuvenih čeških piva.

Prag je poznata turistička desti-nacija, jer su njegovi stanovnici naučili kako da prezentuju ono čime njihov grad obiluje, i da zain-teresuju turiste za svoju ponudu. Ako do sada niste imali prilike da se upoznate sa znamenitostima Zlatnog grada, učinite to što pre, jer je to zaista vredno iskustvo.

oktobar 2011 8

U prvom broju magazina FRAJLA počeli smo priču o ženskom preduzetništvu, zašto se i pod kojim okolnostima žene u Srbiji odlučuju da započnu sopstveni biznis i kakav je njihov profil. Da li i Vi spadate u tu kategoriju? Da bi ste odgovorili na ova pitanja, najpre treba da napravite analizu svog sadašnjeg stanja, da procenite da li ste zadovoljni svojim poslom, pre svega u finansi-jskom, ali i u svim ostalim aspektima, da li vidite perspektivu i mogućnost za napredovanje i razvoj. Pokušajte da to uradite odgovarajući na pitanja u anketi koju smo pripremili za Vas. U polje pored pitanja upišite „da“ ili „ne“ u zavis-nosti od onoga kako procenjujete određenu situaciju. Postavili smo još 3 do-datna polja pored svakog pitanja, da bi ste mogli da anketirete i svoju najbolju prijateljicu, rođaku, koleginicu... Na taj način ćete i njih upoznati sa idejom ženskog preduzetništva, pokrenuti ih da razmišljaju o svojim mogućnostima, podstaći ih da se pokrenu sa mrtve tačke i preuzmu svoju sudbinu u svoje ruke! Prvi deo ankete odnosi se na nezaposlene, a drugi na zaposlene žene.

Da li sam PREDUZETNICA?

9 oktobar 2011

oktobar 2011 10

To što su pitanja u anketi odvojena za žene koje su već zaposlene i one koje nisu ne treba shvatiti kao diskriminaciju, već se jednostavno mora uzeti u obzir da su problemi sa kojim se ove dve kategorije susreću različite i da im se mora prići iz različitih uglova. I jedna veoma bitna stvar: ne očekujte u nastavku rešenje ankete na kakva smo navikli u ženskim časopisima: saberite sva „da“, oduzmite „ne“ i dobićete rezul-tat! Ne, stvarni život je mnogo složeniji od časopisa za razbibrigu, pa je i do pravih odgovora teško doći. Videćete da je u pitanju kombinacija različitih odgovora, da jedan sam po sebi ne nudi rešenje, ali različito izmiksovani daju upravo ono što nam je potrebno. Baš kao dobro iz-balansiran recept za omiljeno jelo!

Pogledajte sada svoje odgovore. U prvom delu ankete, koja se odnosi na žene koje nisu u radnom odno-su, ako su prva 3 odgovora „da“ a druga 3 „ne“, situacija je sasvim jasna. Realna mogućnost za zas-nivanje novog radnog odnosa je veoma mala, dok su potrebe, sa druge strane veoma velike. U toj situaciji, ženi ne preostaje ništa drugo već da pokuša da započne sopstveni posao. Ako situacija nije tako crno – bela, ključna pitanja su u ovom delu ankete pitanje broj 3, pitanje 4 i 6.Pitanje 3 koje se odnosi na godine starosti je veoma značajan pokaza-telj, posebno kada su u pitanju žene koji nisu fakultetski obrazovane, jer većina oglasa za posao sadrži i ograničenje koje se odnosi na go-dine, i ono je najčešće 30. Tako da ako je Vaš odgovor na pitanje 3 „da“ već se nalazite u kategoriji koja ima teškoća sa nalaženjem zaposlenja.

Ako imate manje od 35 godina, za Vas je važnije pitanje broj 1, odnosno koliko dugo čekate posao. Ako, bez obzira na godine i moguća radna mesta, čekate na posao duže od 3 godine, takođe se nalazite u rizičnoj kategoriji.Sa druge strane, bez obzira na go-dine starosti, stručnu spremu, Vaše znanje i iskustvo, ukoliko u mestu u kome živite jednostavno ne pos-toji mogućnost za zapošljavanje (pitanje broj 4), automatski ul-azite u rizičnu kategoriju. Čekanje da se nešto desi, promeni, samo još više umanjuje Vaše šanse za zapošljavanje. Morate shvatiti da se Vi ne podmlađujete, već da postajete sve stariji, počinjete da „izlazite iz forme“ jer se ne bavite svojim poslom, a za to vreme i Vi i Vaša porodica i dalje imate potrebe koje je neophodno zado-voljiti. To je situacija u kojoj nema čekanja već treba krenuti u akciju.

11 oktobar 2011

Pogledajte sada svoje odgovore. U prvom delu ankete, koja se odnosi na žene koje nisu u radnom odno-su, ako su prva 3 odgovora „da“ a druga 3 „ne“, situacija je sasvim jasna. Realna mogućnost za zas-nivanje novog radnog odnosa je veoma mala, dok su potrebe, sa druge strane veoma velike. U toj situaciji, ženi ne preostaje ništa drugo već da pokuša da započne sopstveni posao. Ako situacija nije tako crno – bela, ključna pitanja su u ovom delu ankete pitanje broj 3, pitanje 4 i 6.Pitanje 3 koje se odnosi na godine starosti je veoma značajan pokazatelj, posebno kada su u pitanju žene koji nisu fakultetski obrazovane, jer većina oglasa za posao sadrži i ograničenje koje se odnosi na godine, i ono je najčešće 30. Tako da ako je Vaš odgovor na pitanje 3 „da“ već se nalazite u kategoriji koja ima teškoća sa nalaženjem zaposlenja.

oktobar 2011 12

Naravno, ukoliko su članovi Vašeg domaćinstva zaposleni (suprug, deca, vaši roditelji ako živite u za-jednici), ili imate neke druge izvore prihoda (poljoprivreda na pr), onda situacija nije u toj meri dramatična, bez obzira na ostale pokazatelje. Na žalost, situacija je već godi-nama takva da ni dve prosečne plate nisu dovoljne za normalno funkcionisanje porodice, tako da se retko dešava da je odgovor na ovo pitanje „da“.

Ostala pitanja su tu da dodaju po neki teg na „za“ ili „protiv“ stranu, ali suštinska su tri o kojima smo upravo pričali. Odgovori upravo na ta pitanja treba da Vam budu poka-zatelj za ulazak u preduzetništvo.

U drugom delu ankete, koji je na-menjen ženama koje su zapos-lene, najvažnija pitanja su pitanja 1, 4 i 9. Sva ostala odslikavaju ukupnu atmosferu u preduzeću, odnosno konkretnom radnom mestu, ali samo su ova tri ključna za donošenje odluke ostati ili otići. I nedostatak opreme, i loši međuljudski odnosi, i ne uvek jasni radni zadaci mogu da se istolerišu ukoliko ste zadovoljni svojom zaradom, radite posao u skladu sa svojim kvalifikacijama i imate mogućnost da napredujete. U tom slučaju, nema potrebe da bilo šta radikalno menjate, već da se potrudite da postignete što bolje rezultate koji će Vam omogućiti napredovanje, pa i bolju zaradu.

13 oktobar 2011

Primera radi, ako oprema za rad nije adekvatna i to otežava posao (pitanje broj 8), što je svakako signal da odatle treba otići i potražiti bolje, može se promeniti ako ste u mogućnosti da učestvujete u procesu odlučivanja (pitanje broj 10) i pretpostavljenima ukažete na ovaj problem. Ako niste zadovoljni međuljudskim odnosima (pitanje broj 6) ili smatrate da saradnici nisu u dovoljnoj meri zain-teresovani za rad (pitanje broj 13), ali u preduzeću postoji jasno izgrađen sis-tem nagrade i kazne (pitanje broj 11) i jasno su definisana prava i obaveza svih zaposlenih (pitanje broj 15), onda su to elementi koji se potiru. Ili se na svom radnom mestu ne bavite strukom za koju ste se školovali (pitanje broj 2), ali Vam poslodavac pruža priliku da se dodatno edukujete i usavršavate (pitanje broj 5), to svakako umanjuje problem i menja opštu sliku. Dobro promislite i uporedite svoje odgovore kombinujući ih sa ostalim sa kojima su povezani, pa onda done-site odluku.

Ali šta činiti ako su odgovori na ključna pitanja nezadovoljavajući? Ako ste primera radi zaposleni u preduzeću u kome ne postoji pro-fil koji odgovara Vašoj stručnoj spremi? Vi ste završili fakultet, a radna mesta koja postoje su isključivo za srednju stručnu spre-mu pa je sa tim u skladu određena i zarada. Ili, radite posao u skladu sa onim za šta ste se školovali, ali su na nivou preduzeća za-rade nezadovoljavajuće a nema mogućnosti da se povećaju? Ili situacija u kojoj su oba prethodna uslova ispunjena, ali ste Vi dosegli neki maksimum i u tom preduzeću ne možete dalje? Postoje dva odgovora na ova pitanja: promen-iti posao, odnosno potražiti zapos-lenje u drugom preduzeću, ako postoje mogućnosti. A ako ne – započnite sopstveni biznis!

Želim ovde vrlo jasno da istaknem da ovaj tekst nije prospekt za propagiranje preduzetništva po svaku cenu! Vremena su teška, zaposlenje se teško nalazi a još teže zadržava, tako da ne treba preterivati u željama i zahtevima i tražiti ono što naš narod kaže: preko ’leba pogače. Posao nije hobi, ne mora po svaku cenu da nam bude zabavan, zanimljiv i da u njemu uživamo. Malo je srećnika koji rade posao koji im to omogućava, ali za većinu to je način da obezbede egzistenciju za svoju porodicu i sebe, i tako se prema tome treba i odnositi. Sopstveni biznis, kao alternativa, nipošto nije med i mleko, već više liči na izjavu Vinstona Čerčila po završetku II svetskog rata: čekaju nas krv, znoj i suze!

oktobar 2011 14

Stigla je jesen, i svi smo zajedno pregurali prvi mesec nove školske godine. Ako još uvek niste opremili radnu sobu svojih malih učenika, u nastavku možete videti nekoliko zanimljivih ideja. Prilikom opre-manja dečije sobe, treba uzeti u obzir nekoliko značajnih faktora. Najpre, dečija soba mora da bude sigurna, odnosno treba izbega-vati nameštaj i opremu koja može uzrokovati povrede mališana. Takođe, prostor mora biti opremljen tako da ostavlja dovoljno mes-ta za nesmetano kretanje i za igru, ali istovremeno treba da bude praktičan, jer je to ipak radna soba. Kada se sve ove činjenice uzmu u obzir, nikako se ne smeju zanemariti želje deteta, pa ga treba konsultovati prilikom izbora boja, nameštaja i svakako detalja ko-jima će soba biti oplemenjena. I na kraju, ali svakako ne najmanje važno, dečiju sobu treba opremiti u skladu sa kućnim budžetom, koji je obično na početku školske godine značajno smanjen.

ZA NAŠE NAJMLAĐE

15 oktobar 2011

Kvalitetno iskorišćen prostor na slici levo odličan je primer kako

iskombinovati radnu i spavaću sobu deteta. Krevet koji je na nivou iznad radnog stola ostavlja dovoljno prostora za kretanje i igranje. Veliki broj fioka omogućava da radni deo bude maksimalno iskorišćen bez zauzimanja dodatnog prostora. Kombinacija boja daje lični pečat ovoj sobi i čini da se razlikuje od drugih. Dobro kombinovani detalji doprinose vedrom izgledu prostora u kome će se dete osećati prijatno.

Ako ovu sobu levo zbog boja možemo nazvati „muškom“,

onda je sledeća soba svakako ženska. Veliki prozori koji u ovu sobu donose veliku količinu svet-losti dozvoljavaju bojenje zidova u tamnu nijansu crvene boja, koja dominira celim prostorom. Ova je soba nešto prostranija od preth-odne, pa je i nameštaj prilagođen njenim dimenzijama. Krevet je odvojen od radnog dela, ali kom-binacija crvenih i belih elemenata povezuje ceo prostor.

oktobar 2011 16

Kako organizovati dečiju sobu kada je prostor zaista veoma mali? Evo nekih predloga koji bi vam mogli poslužiti kao prim-er, ukoliko imate manjak prostora za sobu svojih mališana.

U ovako uzanom prostoru, na-jbolji način da se prostor što

bolje iskoristi jeste pravljenje nivoa, odnosno podizanje nameštaja u vis. Krevet koji na kraju ima mali garderober sa fiokama, ima i gornji sprat, odnosno još jedan krevet, pa čak još jedan u podnožju, koji se može izvući po potrebi. Radni sto je smešten na najbolje moguće mes-to u ovoj prostoriji, ispod prozora, gde učenik dobija dovoljno dnevne svetlosti neophodne za rad. Osta-tak sobe zauzima veći garderober.

Još jedan primer uske prostori-je, koja je rešena na odličan

način, korišćenjem kreveta koji se sklapa, odnosno podiže uz zid. Ovakav prostor adekvatan je za starije dete, kojem ne treba pros-tor za igru u ovoj sobi. Kombinacija svetlih, živih boja čini da prostor vi-zuelno izgleda veći.

A šta raditi kada imate dvoje dece a jednu dečiju sobu? Na

koji način omogućiti dovoljan kom-for i jednom i drugom detetu?

17 oktobar 2011

Soba vedrih, jarkih boja, sa dva kreveta i dva radna stola, omogućiće vašoj deci dovoljno prostora za rad, igru i odmor

U malom prostoru, svakako treba iskoristiti mogućnost kreveta na sprat i većeg radnog stola koji istovremenu može da koristi dvoje dece.

oktobar 2011 18

Večita borba između želje za ukusnom hranom i vitkom linijom bespoštedno se nastavlja! Iako se borimo svom snagom, u većini slučajeva višak kilograma dobi-ja bitku, pa smo ne samo gojazne već se osećamo i poraženo. Kako da pomognemo same sebi, predložila nam je naša čitateljka Kristina Lavrnja, koja u ovoj borbi nije odustala i to joj se višestruko isplatilo. Evo šta ona predlaže...

Ovo je dijeta koja će vam omogućiti da polako ali sigurno izgubite sav taj višak koji vam tre-nutno smeta ali na veoma zdrav način, bez mnogo odricanja. Samim tim znate da se neće tek tako lako vratiti, što je verovatno bio slučaj sa svim vašim pređašnjim YO-Yo dijetama.Veoma je bitno da su porcije koje uno site male a češće. Npr : svinjska šnicla bez sala veličine vašeg dlana sa oko 250 gr povrća za obrok. Izbegavajte beli hleb, belo testo, pirinač, a umesto toga možete koristiti veoma tanko sečeni hleb i testenine koje su napravljene od neprocesovanog brašna. Najvažnije je da pi-jete minimum 8 čaša vode na dan. Voda vam pročišćava organizam i samim tim gubite na težini.Da bi vas metabolizam radio “punom parom” jedite doručak ne više nego jedan sat posle spavanja. To će ubrzati vaš metabolizam koji je usporio u toku spavanja.Koristite multivitamine dnevno, ekstra uzimajte B6 vitamin dnevno a B12 jedanput nedeljno, pomaže da se ubrza metabolizam.

oktobar 2011 20

Doručak:2 jajeta (kuvana) Ili pržena sa jednom malom kašičicom masli-novog ulja.250 gr paradajza ili paprika ili krastavca. 2 tanko sečena parčeta polubelog hleba.(Možete koristiti varijacije za doručak, ovo je samo jedan pri- mer... Izbegavajte procesovane salame i sireve)

Užina:250 gr malina

Ručak:Pileća šnicla od belog mesa sa roštilja ili na plotni, zelena salata, na pari kuvano povrće (šargarepa, keleraba, celer ..) (Ovo je samo primer, možete napraviti ručak po svom ukusu)Izbegavajte hranu koja je pržena u dubokom ulju ili pohovana. Ako imate pohovano meso za ručak,onda nemojte jesti krom-pir i hleb.

Užina:1 mala jabuka

Večera:2 tanko sečena parčeta polubelog hleba, tanko sečena šunka oko 50gr, 2 parčeta tanko sečenog sira (švajcarski sir i sl.) List zelene salate i 1 kašičica putera za namaz.(takođe samo primer)

Možete očekivati gubitak od minimum ½ kg nedeljno.

Srećno i prijatno!

21 oktobar 2011

oktobar 2011 22

Da bi nam pokazala da je ova dijeta zaista efikasna, Kristina nam je po-slala i svoje “pre i posle” fotografije...

na Nijagarinim vodopadima, 2005 godina na Kubi, 2009 godina

u svom domu, 2011 godina

PROFESORKA ZA DESETKUPlavokosa, visoka, vitka,

manekenske figure... Da li je ovo opis Docenta i Prodekana za nauku i međunarodnu saradnju? Verovali ili ne, ali upravo je tako. Marijana Dukić Mijatović je još jedna od onih žena koje ruše pre-drasude a FRAJLA je poželela da je bliže upozna. Ova ambiciozna mlada žena trenutno predaje više predmeta na osnovnim i master studijama, bavi se pripremom i im-plementacijom projekata, naučnim radom, a u advokatskoj kancelar-iji svog supruga Miloša Mijatovića bavi se konsultantskim uslugama. Takođe je član redakcije časopisa „Pravo, teorija i praksa“ i član or-ganizacionog odbora tradicion-alnog naučnog skupa „Pravnički dani prof.dr Slavko Carić“.

Sa Marijanom smo se sreli u njenoj kancelariji na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom

Sadu. Uz povremena prekidanja od strane studenata koji su dolazili po savete i konsultacije, priča nam kako su, nakon završetka društveno-jezičke gimnazije, studije na Pravnom fakultetu bile logičan nastavak njenog školovanja. „Kao gimnazijalka maštala sam da postanem sudija, kasnije je profesura postala moja ljubav.“ – poverava nam Marijana.

Po završenim studijama, počinje njena karijera, najpre od 2000. godine do 2002. godine kao pripravnika u Privrednom sudu u Novom Sadu.

Nakon položenog pravosudnog ispita u junu 2002. godine nastavila je da radi u Trgovinskom sudu u Novom Sadu do oktobra 2005. godine kao sudijski savetnik, gde stiče i sertifikate Pravosudnog centra o obuci sudijskih savetnika i sudija trgovinskih sudova.

25 oktobar 2011

U septembru 2004.godine magis-trirala je na temu „Ostvarivanje

regresa u osiguranju“ na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Od oktobra 2005. godine bila je zaposlena u Kulskoj banci a.d Novi Sad, gde je kao punomoćnik banke vodila sve sporove banke sa velikim potraživanjima, bila koordinator pravnog postupanja na nivou cele banke, držala edu-kacije zaposlenima i savetovala članove Izvršnog odbora.

Karijeru 2007. nastavlja u OTP banci Srbija a.d u Novom Sadu, u Di-rekciji pravnih poslova na radnom mestu stariji savetnik. Istovreme-

no, u periodu 2002-2008. radi i kao saradnik u nastavi-asistent Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu. Doktorirala je u maju 2008. godine na svom matičnom Fakultetu sa temom doktorske disertacije „Zaštita poverilaca u stečaju“. Septembra 2009. godine na istom fakultetu izabrana je u zvanje do-centa za privredno pravnu naučnu oblast, a 2010. za međunarodnu pravnu naučnu. Od 2010. godine vrši funkciju Prodekana za nauku i međunarodnu saradnju.

Sa neskrivenim ponosom priča o svojoj karijeri na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu,

koji je, kako kaže „osnovan 2000. godine kao delo mog pokojnog mento-ra uvaženog prof.dr Slavka Carića.“ Kaže nam da je za njega vežu drage uspomene i da je on u velikoj meri zaslužan za razvoj njene karijere. Predaje Pravo spoljne trgovine, Ugovore robnog prometa, Saobraćajno pravo i Međunarodno poslovno pravo na osnovnim studijama, na master studijama predajem Stečajno pravo i Pravo međunarodne špedicije, dok na doktorskim studijama predaje Stečajno pravo i Berzansko pravo. Na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment predaje ekonomistima Međunarodno poslovno pravo.

oktobar 2011 26

Ipak, i pored velikog broja poslovnih obaveza, Marijana

Dukić Mijatović vodi zdrav, nor-malan, porodični život. Sa su-prugom Milošem zajedno odgaja trogodišnjeg sina Vuka. „Rođenje i vaspitanje mog sina Vuka, kome sam maksimalno posvećena uprkos mnogobrojnim poslovnim angažmanima i obavezama, sma-tram svojim najvećim dostignućem. Bio je veliki poduhvat i doktorirati u šestom mesecu trudnoće, a potom napisati prvu monografiju čuvajući bebu i spavajući par sati dnevno.“ – uz osmeh nam priča Marijana.

Na pitanje kako provodi slobod-no vreme, kaže: „Družeći se

sa suprugom i sinom, prijateljima, baveći se fitnesom, odlaskom u pozorište, bioskop, zanimljivu izložbu i putujući kada god mi obaveze to dozvole. Volim cveće, baštovanstvo, ali i životinje. Odu-vek sam imala kućnog ljubimca, u detinjstvu su to bile ribice i akvari-jum, kornjačice, papagaji, potom mace, pudla... Trenutno nemamo kućnog ljubimca, jer je Vuk još mali da bi se opredelio za određenog ljubimca, koji će mu ulepšati de tinjstvo.“

27 oktobar 2011

Našim čitateljkama preporučuje romane Haleda Hoseinija

„Lovac na zmajeve“ i „Hiljadu čudesnih sunaca“, te roman Ljil-jane Habjanović Đurović „Voda iz kamena“, „Anđeo čuvar“ Paula Koelja i „Zauvek u srcu“ Vesne Dedić Milojević. Aktuelan je svaka-ko i roman Dejana Stojiljkovića „Konstantinovo raskršće“, te svet-ski bestseler „Koliba“ Vilijama Janga. NIN-ov laureat iz 2008. godine roman Vladimira Pištala „Tesla, portret među maskama” zaslužuje pažnju, kao i delo popu-larne psihologije – „Kaluđer koji je prodao svoj ferari“ Robina Šarme. Za dobru knjigu se uvek nađe vre-mena, pa tako preporučuje i roman Paula Koelja „Pobednik je sam“.

Naravno, kaže Marijana, a mi nemamo razloga da joj ne

verujemo, povremeno se treba vratiti i knjigama, koje smo već čitali kao što su neprolazni klasici Šolohovljev “Tihi Don” i Tolsto-jev “Rat i mir”, Andrićevi “Znakovi pored puta” i “Seobe” velikog Crn-janskog. „Ljubitelj sam filozofije, te se uvek rado vratim Platonovoj “Državi” i Aristotelovoj”Politici”. Pravnu literaturu naravno čitam neprestano. Pratim sve što je ak-tuelno u kinematografiji. Prija mi muzika, koja je dobra i kvalitet-na, nezavisno od žanra, tako da odlazim u operu, kao što redovno idemo porodično na Egzit, ali i večeramo uz tamburaše.“

Kada smo je pitali šta za nju pred-stavlja najveći izazov, dobili

smo originalan odgovor: “Po staroj latinskoj sentenci Nulla dies sine linea, trudim se da svaki dan na-pravim kvalitativni pomak u svom znanju, radu i porodičnom spoko-ju.“ O planovima za budućnost ne govori mnogo, jer ih kako kaže ima mnogo, ne želi da izdvoji nijedan posebno, jer su joj svi planovi, i porodični i oni vezani za karijeru podjednako važni.

oktobar 2011 28

Prilikom nedavno održanog na-stupa orkestra Srpskog narod-

nog pozorišta i Banjalučke filhar-monije, FRAJLA je iskoristila priliku da se bliže upozna sa ovim mladim umetnicima i pokuša da deo at-mosfere prenese svojim čitaocima. Naša saradnica razgovarala je sa dirigetima oba orkestra, koji su za ovu priliku priredili zajednički kon-cert oba orkestra.

Vanesu Kremenović, di-rigentkinju Banjalučke fil-

harmonije pitali smo kada je os-novana Banjalučka filharmonija: Banjalučka Filharmonija je mlada, postoji malo više od godinu dana. Tačnije osnovana je januara 2010 godine, a prvi koncert održan je maja iste godine. Članovi su mladi ali smo već dosta nastupili. Moram da kažem da, ako se uzme u obzir

ovako kratak period postojanja, da smo dosta toga napravili. Ko diriguje kada nastupate za-jedno? Pola pola, tako smo se dogovori-li! Pola koncerta kolega, pola ja s tim što se menjamo. Na primer, on je uzeo našeg soprana, ja nji-hovog tenora, zaista smo se uk-lopili odlično. Muzičari sede tako za pultom jedan njihov jedan naš hteli smo da stvarno bude sarad-nja u pravom svetlu, timska..i baš uživamo! Zašto baš italijanski repertoar? Uvertire i arije postoje u veoma velikom broju, što francuskih, nemačkih, italijanskih. Za italijanski smo se odlučili jer ove godine Itali-ja slavi 200 godina od ujedinjenja i zato se širom sveta izvodi italijan-ska muzika.

MUZIKA POVEZUJE

31 oktobar 2011

Razgovarali smo i sa dirigentom orkestra Srpskog narodnog pozorišta, Mikicom Jevtićem:

Moja koleginica Vanesa vam je rekla zašto izvodimo italijansku muziku. Ja bih tome još dodao da je Italija najbogatija po pitan-

ju te vrste muzike, a u pitanju su uvertire i arije italijanskih opera. Na današnjem koncertu publika će imati priliku da čuje kako ih izvode odlični solisti, kao što su Snežana Savić Sekulić – sopran, Dunja Simić- sopran i vaša Vrščanka Miljana Brežičanin, takođe sopran, a tu je i naš tenor Saša Štulić. Udruženi orkestari - da li je to prvi put ili je to već neka praksa? Ne, nije prvi put da su udruženi orkestri. U svetu se to jako puno prak-tikuje spajanje orkestara jer upravo je muzika ta koja spaja, nebitno koji se jezik govori jer je jezik muzike univerzalan, tako da to ima neku posebnu draž.

Po završetku razgovora dirigenti su požurili na generalnu probu sa svojim orkestrima. Nepotrebno je naglašavati da je vršačka publi-

ka sa oduševljenjem pozdravila zajednički nastup dva orkestra, gde se pokazalo da je izbor dela koja su izvođena bio zaista pravi pogodak.

oktobar 2011 32

Za Tvoj nezaboravni dan...

unikatne venčanice i prateća oprema

Ti si moje Sad i moje Sutra...I moja vera, i moja nada,i onaj vazduh dovoljno mio da moje misli postanu zvuci...

Ti si moje Sad i moje Sutra...I moja vera, i moja nada,i onaj vazduh dovoljno mio da moje misli postanu zvuci...

18. međunarodni kongres i sajam kozmetike, solarijuma, opreme, wellness-a, spa i nege kose, najveći beauty sajam na području Jugoistočne Evrope održan je 15. i 16. oktobra u hali 2 Beograd-skog sajma.

Bolonjski Cosmoprof, moskovski Intercharm i beogradski „Dodir Pariza”, spadaju u najveće beau-ty sajmove u Evropi. „Dodir Pari-za” ima međunarodni karakter i održava se dva puta godišnje, u proleće i na jesen.

Na Sajmu kozmetike organizova-no je i takmičenje frizera, popu-larna Frizerijada, odnosno izbor za najboljeg frizera Balkana.

Takmičili su se i dizajneri noktiju, gde je u više razlilitih kategorija takmičenja Magic&nails dodelje-no nekoliko nagrada.

FRAJLA je bila na licu mesta sa željom da vas upozna sa najnovi-jim trendovima u svetu kozmetike

Dodir Pariza

oktobar 2011 34

Na Sajmu kozmetike DODIR PARI-ZA, prvo nam je pažnju privukao štand brenda koji je veoma poznat u našoj zemlji, posebno u Vojvovo-dini, iako tek sada zvanično ulazi na naše tržište. Reč je o rumunskoj kompaniji GEROVITAL, anti-age čudu iz šezdesetih godina prošlog veka. Formulu za Gerovital razvila je Dr Ana Aslan, sada već davne 1967. godine, i njena osnova se nije promenila ni danas. Na Sajmu smo razgovarali sa gos-podinom Vasilijem Nitanom, pred-stavnikom Gerovitala za Srbiju. „Tek smo počeli sa predstavljan-jem na srpskom tržištu, ali naše proizvode možete naći u nekim bolje snabdevenim apotekama, na teritoriji Beograda i Novog Sada za sada. Radimo na proširenju naših proizvoda i na širem području Srbi-je. Trenutno smo u pregovorima sa Pirotom ali želimo da sarađujemo i sa ostalim delovima Srbije.Preparati se proizvode organski, potpuno prirodno, od biljaka i vi-taminskih ekstrakata vrhunskog kvaliteta, bez dodatnih konzevana-sa. Prvi put su se pojavili 1967 go-dine i od tada je formula za ove preparate zaštićena zakonom tako da, kako se krema proizvodila tada, tako se proizvodi i danas bez ikakvih promena u sastavu. Što se tiče ambalaže, malo smo promenili dizajn ali se pridržavamo svetskog i evropskog standarda.”

Najprodavaniji proizvod je ujedno i prvi proizvod iz sada već širokog spektra Gerovitalovih proizvoda je H3 krema koja se proizvodi više od 40 godina. Osobe koje su jednom probale ovaj naše proizvod i uverile se u njihov kvalitet, ostale su privržene njima duži vremenski period što znači da su više nego zadovoljne proizvodom za koji su se opredelile.Ove kreme su razvijene prema origi-nalnij formuli koju je kreirala prof. dr. Ana Aslan i imaju dokazani regenera-tivni efekat na ćelije kože usporavajući proces starenja. Naši proizvodi su na-menjeni svim generacijama, kako se u narodu kaže od 7 do 77 pa i duže!Na pitanje kakvi su mu utisci sa ovogodišnjeg Sajma, naš sagovornik je odgovorio: „Što se tiče ovogodišnjeg Sajma mogu vam reći da smo više nego zadovoljni . Imali smo dosta klije-nata, zainteresovanih što za kupovinu naših proizvoda što za saradnju sa nama tako da se nadamo i verujemo da će za veoma kratak period Gerovi-tal linija kozmetike zauzeti mesto koje i zaslužuje.“

O B N O V I T E

M L A D O S TS V O J U

Najpre, u katego-riju „moj muškarac“

spadaju svi oni muškarci koji nam nešto znače i koji su neki način obeležili naš život: suprug, sin, dečko, otac, brat, dobar prijatelj... Naravno, za svakoga od njih biraćemo drugačiji poklon, ali bilo bi mnogo lakše kada bi ga birali za mamu, sestru, ćerku, najbolju prijateljicu, zar ne? Prvo pravilo je da muškarcu ne treba da ku-pujemo ono što bi smo mi volele da dobijemo na poklon. Treba znati da muškarci generalno vole praktične stvari, sa ko-jima znaju šta da rade, za razliku od nas, žena koje se radujemo kojekakvim beskorisnim stvarčicama.

KAKO ODABRATI PRAVI POKLON ZA SVOG MUŠKARCA?

37 oktobar 2011

Parfem spada u standardne pok-lone, i sa njim nećete pogrešiti

bilo kom „svom muškarcu“ da ga poklonite, pod uslovom da pogodite koji miris voli. Da ne bi ste pogrešile, obratite pažnju na marku parfema koji već koristi, pa mu možete kupiti veću bočicu istog, ili drugi iz iste kole-kcije ili istog dizajnera.

Ako ga baš dobro poznajete i znate njegov ukus, možete mu kupiti kn-jigu (setite se koju je nedavno pominjao, pohvalio) ili CD sa muzikom

koju voli. Takav poklon poakazaće da da ste se potrudili da odaberete ono što voli.Zanimljivi pokloni su putovanja, mada sa takvim poklonima treba biti vrlo oprezan, jer treba uskladiti termin i biti siguran da je izabrana prava destinaci-ja. Ako niste toliki bliski da biste poklonili putovanje, ili je to nešto što ne možete da priuštite, zanimljiv poklon je pretplata za teretanu ili omiljeni časopis.

Postoji kategorija takoz-vanih elegantnih pok-

lona, u koje spadaju satovi, elegantna košulja, kravata, ili lančić od zlata ili srebra. Boca dobrog, kvalitetnog pića takođe spada u ovu vrstu poklona, pa možete pokloniti staro vino ili neko žestoko piće, kao i cigare.

oktobar 2011 38

Tu su zatim šaljivi pokloni, kao što su majice sa smešnim tekstom, ali kod ovakvih poklona treba biti pažljiv, da se ne bi prešla grani-ca dobrog ukusa i slavljenik se možda čak uvredio.

Kada tražite poklon za nekoga koga zanima tehnika, nećete pogrešiti ako mu poklonite novi telefon, foto aparat, kameru ili deo za računar. A ako odabrani pok-lon upotpunite lepim pakovanjem, sigurno ćete postići pun pogodak.

U svakom slučaju, šta god da poklanjate svom muškarcu, potru-dite se da to bude nešto čemu će se ON obradovati, pa makar vi mis-lile da je to potpuno nepotrebna i nekorisna stvar! Poklon treba da pokaže da vam je stalo do onoga kome poklanjate i bez obzira na njegovu cenu, kada ga poklonite od srca, vredeće mnogo, mnogo više!

39 oktobar 2011

Sastojci:140 grama putera (sobna temperatura)110 grama šećera u prahu½ struka vanile (srce struka)6 žumanca6 belanca130 grama čokolade za kuvanje110 grama šećera140 grama brašna (mekog)200 grama marmelade od mareleputer (za posudu)brašno (za posudu)šlag (za serviranje)Za glazuru:200 grama šećera125 ml vode150 grama čokolade

Istorijat:Najslada atrakcija Beča i ikona nje-govih kafea, Saher torta stara je 175 godina, a i dalje je omiljena širom sveta. Brojne imitacije recepata pos-toje, ali je original strogo čuvana ta-jna. Priča počinje daleke 1832. go-dine, kada je austrougarski državni kancelar, vojvoda Meternih, izdao nalog posluzi da za njegove visoke goste spremi novi desert. Kako je glavni kuvar bio bolestan, zadatak je pripao 16 - godišnjem šegrtu Francu Saheru. Rezultat je bila gorko-slatka čokoladna poslas-tica, danas nadaleko poznata SA-HER TORTA.

UKUS I MIRIS BEČA

41 oktobar 2011

Priprema:U činiji umutiti kremasto mek puter sa šećerom u prahu i srcem vanile. Polako dodavati jedno po jedno žumance i sjediniti u gustu masu. Istopiti čokoladu na pari i pomešati sa masom. Umutiti belanca, dodati šećer i mutiti ga dok masa ne postane čvrsta i sjajna. Belance dodati u masu sa žumancem, posuti brašnom i pažljivo pomešati varjačom. Masu od bela-naca dodati u masu od žumanaca, preko toga posuti brašno i sve pažljivo pomešati. Dno posude za pečenje pokriti papirom za pečenje, a ivicu podmazati puterom i posuti brašnom. Masu staviti u pleh, poravnati i peći u zagrejanoj pećnici na 170°C 55-60 minuta. Prvih 10-15 minita vrata pećnice držati ovorena za širinu prsta, nakon toga ih zatvoriti (kora je ispečena, kada na pritisak prstom pruža blagi otpor). Posudu sa korom nakon pečenja prebaciti na rešetku za kolače i pustiti 20 minuta da se ohladi. Nakon toga skinuti papir, okrenuti tortu i ohladiti koru, koja je ostala u posudi, da bi se poravnale sve neravnine. Nakon toga koru izvaditi iz posude i oštrim nožem prepoloviti. Malo ugrejati marmeladu, promešati i premazati sa njom obe polovine kore i ponovo ih spojiti. Celu koru i spolja premazati marmeladom i pusti-ti da se malo osuši. Za glazuru prokuvati vodu i šećer otprilike 5-6 minuta, nakon toga pusti-ti da se ohladi. Istopiti čokoladu na pari i rastopljenu čokoladu polako pomešati sa rastvorom šećera, dok ne nastane gusta, glatka masa. Mlaku glazuru jednim pokretom preliti preko torte i sa što manje pokreta lopati-ce raspodeliti po celoj torti. Ostaviti da se suši nekoliko sati, dok se glazura ne stvrdne. Iseći na komade i servirati sa šlagom.

Savet:Da bi proverili gustinu glazure, prelite glazuru na varjaču. Na varjači bi trebalo se nađe sloj od oko 4 mm. Ako je glazura suviše gusta, može da se razrediti kapima šećera iz lonca (ostatke šećera u posudi ponovo rastopiti sa malo vruće vode). Obratite pažnju da glazuru ne zagrejete previše, zato što posle sušenja neće biti sjajna.

oktobar 2011 42

Kаd je pаs jednom ujeo Mаrkа Tvenа, on je pozvаo lekаrа i upitаo gа dа li će od togа umreti.– Umreti nećete, аli nije isključeno dа ćete dobiti besnilo – odgovorio mu je lekаr.– Ondа mi odmаh dаjte pero i mаstilo – odgovorio je pisаc. – Nije došlo dotle dа već pišete testаment – umirivаo gа je lekаr.– Ne mislim nа testаment. Hoću sаmo dа nаprаvim spisаk ljudi koje ću ujesti kаd budem pobesneo

Albertа Ajnštаjnа su jednom prilikom pozvаli nа večeru. Domаćicа, u hаljini s dubokim izrezom i sа skupocenim nаkitom, bilа je neobično lepа i privlаčnа. Zаto joj se slаvni fizičаr, iаko poznаt kаo veomа uzdržljiv čovek, neprestаno divio.„Rаnije, kаd ste me sreli u jednostаvnoj vunenoj hаljini, bili ste hlаdni kаo kаmen”, prebаci mu u jednom trenutku domаćicа.Ajnštаjn se nа to sаmo osmehnu i reče: „Vunа je, rаzume se, loš provodnik”.

Vinstona Čerčila molio je njegov mladi rođak da mu objasni što ustvari znači biti diplomata. Čerčil se najpre duboko zamis-li, a zatim reče:

„Diplomata je čovek koji svoje vreme troši na to da miri sporove kojih nikad ne bi bilo da nije diplomata.“

43 oktobar 2011

Malo votke, vermuta, par kockica leda i jedna maslina - svima dobro poznati re-cept, ali ovoga puta po više nego ekskluzivnoj ceni od 10.000 dolara. Upravo po toj ceni u njujorškom hote-lu "Algonkvin" nude koktel, doduše malo dopunjen u odnosu na klasičan recept - među kockicama leda krije se dijamant

Zahvaljujući video-kameri vlasnik jedne prodavnice u Austriji uspeo je da uhvati neobičnog lopova - miša koji ga je potkradao. Bezbedonosna kamera postavljena u radnji u gradu Filahu, na jugozapadu Austrije, po-mogla je vlasniku radnje da otkrije ko je kri-vac za nestanak dve novčanice od 50 evra iz njegove kase. Ispostavilo se da je to miš, kome je ovaj novac bio neophodan kao ma-terijal za gnezdo. Mali glodar uhvaćen je na delu, sa šapicom u kasi, izvestila je austri-jska televizija.

NEVEROVATNO ALI ISTINITO . . .

oktobar 2011 44